UVOD:

Rije adolescencija ima korjene od latinske rijei adolescere to znai rasti,

razvijati se, sazrijevati, pa je tako adolescent onaj koji odrasta, odnosno sazrijeva.
Adolescencija oznaava period izmeu djetinjstva i zrelosti, period tranzicije, u kome se
mlade osobe nalaze na pragu znaajnih promjena, koje e ih polako uvesti u svijet
odraslih. Stalno eksperimentisanje sa novim ulogama i polako naputanje starih uloga
neke su od osnovnih odlika ovog perioda, koji mnogi nazivaju dobom buntovnitva,
dobom suprotstavljanja svakom autoritetu ili dobom neopredeljenih i zbunjenih osoba.
Sam poetak adolescencije najee se karakterie poveanim interesovanjem za
seksualne pojave, koje prate ideje o nainu prilagoavanja novim potrebama i novom
tjelesnom izgledu. Zbog toga je u poetku adolescentnog perioda osoba veoma osetljiva na
sve promene koje se deavaju u fizikoj sferi, a pogotovo na komentare koje odrasli, pa
ak i vrnjaci, znaju da upute adolescentu, ne razmiljajui mnogo o posledicama. Ono to
je bitno je da je ovo period velikih promjena u ivotu pojedinca, oznaen i promjenama u
odnosu prema roditeljima, vrnjacima i moralnim, ideolokim i drugim vrijednostima, ali
prije svega promjenama u odnosu na samog sebe. Adolescent sebe gleda ''drugim oima'',
primjeuje na sebi fizike i psihike promjene koje su nastupile. Kod njega dolazi do
potpunog prihvatanja polne uloge i postaje emocionalno nezavisan u odnosu na ''znaajne''
odrasle iz prethodnog perioda, balansirajui pri tom izmeu stalne potrebe da ue u svijet
odraslih i elje da, barem nakratko, ponovo bude dijete.
Adolescent od sebe oekuje mnogo, ali i njegova okolina, roditelji, nastavnici,
prijatelji pred njega ponekad postavljaju nerealne zahtjeve. Oekivanja najee proistiu
iz ideje da, umjesto ''jueranje'' osobe, kojoj su bile potrebne briga i panja, sada pred
sobom imaju osobu koja treba da bude odgovorna, umijena i sposobna za samostalno
djelanje u ivotu. Promjene koje se deavaju u ovom periodu izuzetno su znaajne za dalji
razvoj osobe, a ukoliko se u ovom periodu ne zavre uspjeno razvojni zadaci, kasnije
moe da doe do loeg prilagoavanja ulozi odraslog. Sve te promene imaju cilj da
integriu dogaaje iz ranijih ivotnih faza i omogue razvoj stabilnog identiteta.
Period adolescencije poinje sa pubertetom u 10. ili 11. godini i traje do 2425, a
po nekim novijim kriterijumima i do 30. godine ivota, i predstavljan sloenu meuigru
biolokih, psiholokih i sociolokih inilaca. Raspon od 15 godina, koliko traje, nosi u sebi
velike varijacije te je podeljen na tri potperioda:
- 1014. godine, rana adolescencija;
- 1519. godine, srednja adolescencija;
- 2024. godine, kasna adolescencija.

RANA ADOLESCENCIJA
Period od desete do etrnaeste godine karakterie potreba adolescenta da se
usklade sa svojim izgledom. Kao rezultat fizikih i emocionalnih promjena, adolescenti u
ovom uzrastu postaju jako osjetljivi na svoj izgled. Mogu da pretjeruju i brinu zbog svake
mane, koja je esto samo njima vidljiva. Mala osobenost njihove grae moe da ih ubijedi
da su nenormalni. Imaju potrebu da u svemu lie na svoje prijatelje i budu prihvaeni od
njih. esto se u izvjesnim godinama stide svojih roditelja. Jednim deijlom to je zbog
traganja za drugim identitetom, a takoe i zbog toga to se pribojavaju da e ih prijatelji
odbaciti, jer njihovi roditelji u neemu odstupaju od prosjeka. U nastojanju da ustanove
vlastiti identitet, mladi se u ranom adolescentnom periodu esto okreu od svojih roditelja.
Time se oseaju jako usamljeni i kompenzaciju trae u druenju sa vrnjacima u poetku
istog pola. Veoma brzo nalaze velike slinosti (vole istu muziku, mrze istog profesora).
U vrnjacima dobijaju podrku dok se odriu identiteta dejce svojih roditelja, a pre nego
to steknu identitet odrasle osobe. Osjeanje usamljenosti veina adolescenata prevazilazi
tako to se ropski povinuje stilovima svojih kolskih drugova u pogledu odijevanja,
fruzure, naina govora, muzike koju sluaju... Roditelji e najbolje pomoi svom
tinejderu tako to pokua da shvati njegovo ponaanje. Bezuspeno je voditi rat oko
minua ili tetovaa. Moete da objasnite ta imate protiv nekog stila, moda vas
eventualno poslua, ali nema svrhe da razgovor zavrite zapovednim inae. Nemojte da
kritikujete i omalovaavate, jer su mladi na to izuzetno osetljivi.

SREDNJA ADOLESCENCIJA
Od petnaeste do devetnaeste godine, uskladivi se sa svojim izmjenjenim teijlom,
adolescenti imaju dva zadatka: Prvo, moraju da se usklade sa svojom seksualnou i
konfliktnim emocijama, koje se javljaju u romantinim vezama sa suprotnim ili istim
polom. Drugo, moraju da se emocionalno odvoje od svojih roditelja. Uobiajeno je da se
adolescenti ale da im roditelji ne daju dovoljno slobode. Roditelji ne trebaju te optube da
private zdravo za gotovo. injenica je da se i mladi nesvjesno boje da odrastu. Nisu
sigurni da li mogu da postanu onakvi kakvi ele, ali im ponos ne daje da to priznaju. Kad
posvesno sumnjaju u svoju sposobnost, zaas nau dokaze da im roditelji stoje na putu, a
ne njihovi strahovi. Mladi su spremni da se pridravaju roditeljskih pravila, ako je
oigledno da su iskreni u pogledu tih svojih pravila i ideala. Ali, ako im uspe da otkriju
licemerstvo kod svojih roditelja to ih oslobaa obaveze da se povinuju pravilima. U isto
vrijeme to podriva njihov osjeaj sigurnosti. Morate da postavite neke granice, ali probajte
da to uspostavite u razgovoru sa djetetom. Ako razgovarate o izlascima, sasluajte ta ono
misli, kada treba da se vrati kui.

KASNA ADOLESCENCIJA

Od devetnaeste do dvadeset etvrte godine veina konflikata se smiruje, jer je

mlada osoba razvila svoj fiziki, emocionalni i moralni identitet. Ako adolescent nikada
nije proao kroz period buntovntva verovatno nema motivaciju da napusti roditeljski dom
i nae svoj put. Kod mladih se javlja elja za mijenjanjem svijeta. Uviaju nepravde i
pokuavaju da ih isprave. Oni su kritini prema starim metodama i prihvataju nove,
spremni su da istrauju i eksperimentiu i zato nije udno to su mnoga nauna otkria i
umetnika dela stvorili mladi tek zakoraili u sijvet odraslih. Mladima je nekada potrebno
pet do deset godina da bi potpuno nali svoj identitet. Oni se u toj meufazi pasivno
odupiru ivotnoj matici, povlae se iz nje ili su previe buntovni. Mogu da odbijaju da
private posao slian poslu roditelja, oblae se nekonvencionalno i stanuju na neobinim
mjestima. Drugi pak, po prirodi idealisti, godinama zauzimaju nepopustljiv puritanski ili
radikalni stav. Imaju visoku kritinost, cinini su prema licemerstvu, neumoljivi,
beskompromisni, hrabri i spremni na rtvu. Kasnije obino postanu tolerantniji prema
drugim ljudima, spremniji na kompronise i sa njima je lake raditi i iveti.

PROMJENE U FIZIKOJ SFERI LINOSTI

U poetku adolescentnog perioda osoba je veoma osJetljiva na sve promjene koje
se deavaju u fizikoj sferi, ali i komentare. O znaaju koji tjelesno Ja ima za sliku o sebi,
govore i podaci da adolescenti u periodu rane adolescencije koriste gotovo iskljuivo
tjelesne karakteristike da bi opisali sebe, i to obino karakteristike koje smatraju
nepoeljnim (debeo, krupan, nizak, i sl.). Tek kasnije, u periodu pozne adolescencije,
adolescenti opisuju sebe kroz neke intelektualne, socijalne i emocionalne kategorije,
obino poeljne (drutven, iskren, pametan, i sl.)

PROMJENE U KOGNITIVNOM FUNKCIONISANJU

U periodu adolescencije dolazi do kvalitativnog skoka u intelektualnom razvoju:
prelazak sa konkretnih na formalne operacije.
Karakteristike formalnog miljenja su:
- sposobnost apstraktnog miljenja - miljenje se oslobaa dominacije konkretnog, javlja
se hipotetiko deduktivno miljenje, adolescent je u stanju da misaono eksperimentie, da
formulie hipoteze, koje onda misaono provjerava. Zahvaljujui apstraktnom miljenju
adolescenti su u stanju da razumeju metafore, poslovice i analogije svih vrsta, kao i da
uivaju u ironiji i satiri;
- vea fleksibilnost u miljenju - u periodu rane adolescencije osoba ne moe da razumije
da problem moe da ima vie od jednog reenja, ona razmilja iskljuivo u ekstremima (ili
crno, ili bijelo, ili dobro ili loe) i ne razumije da postoje i prelazi izmeu ekstrema
(nijanse sivog). Ve sa 14 i 15 godina, mlada osoba postaje svjesna da postoje razliiti

pogledi na stvari, svjesna je razliitih aspekata argumenata i u stanju je da zauzme

relativistiko gledite. Miljenje postaje pokretljivije, kritino i pragmatinije ;
- pojavljuje se dimenzija budunosti - za razliku od djece koja razmiljaju u terminima
sadanjosti, u adolescenciji se vremenska dimenzija proiruje tako da obuhvata i blisku i
daleku budunost. Adolescenti postaju zaokupljeni budunou, planiranju i predvianju,
to sve pomae njihovom ukljuivanju u uloge odraslih i preuzimanju odgovornosti koja
se oekuje iz tih uloga;
- pojavljuje se dimenzija mogueg - ovo je jedna od najznaajnijih karakteristika miljenja
u adolescenciji. Za razliku od mlaeg djeteta koje polazi od stvarnih, konkretnih,
opaajnih podataka u procesu zakljuivanja, adolescent polazi od onog to je mogue i to
onda provjerava uporeujui sa prethodnim iskustvom, ili sa podacima koje ima u
okruenju. Formalno miljenje polazi od onoga to je mogue da bi se stiglo do onoga to
stvarno jeste. Sve ove promene u kognitivnom funkcionisanju, imaju veliki uticaj na
ponaanje, stavove i nain na koji adolescenti doivljavaju sijvet oko sebe. Ukoliko je
stvarnost neto to se doivljava kao negativno, a ve postoji dimenzija mogueg, onda
nije udo to adolescenti ispoljavaju elju za promjenom svega postojeeg to se od strane
odraslih tumai kao bunt.

SOCIJALNA SFERA LINOSTI

Period od 10 do 15 godina:
U ovoj fazi prijateljstvo se veoma vrednuje, ono ne predstavlja samo puko
provoenje vremena u grupi, ve ukljuuje uzajamnost, razmjenu osjeanja i meusobnu
podrku. Konflikti se u ovom periodu vide kao prirodni, skoro neophodni dio prijateljskih
odnosa, budui da je svaka osoba jedinstvena sa svojim potrebama i vrijednostima. U ovoj
fazi, na konflikt se gleda kao na neto to e pomoi da se odnos produbi i pobolja i
adolescenti tragaju za reenjem kojim e obje strane biti zadovoljne, uzimajui u obzir
potrebe svih strana u sukobu. Konflikti se reavaju kroz uzajamno pregovaranje: Dam da. U ovoj fazi, primarni cilj nije vie interes pojedinca, ve zadravanje bliskosti,
prijateljstva, to dovodi do prihvaenosti od strane grupe i osjeanja pripadnosti. Odnosi
izmeu vrnjaka - razvija se lojalnost prema grupi i spremnost da se doprinosi dobrobiti
grupe (lojalnost po tipu: svi za jednog). Grupna solidarnost postaje veoma vana.
Period 15 godina i vie:
U ovoj fazi se ideja o uzajamnosti i bliskosti koja je bila kljuna u prethodnoj fazi,
odbacuje, ukoliko se kosi sa individualnim razvojem. Individualnost je znaajnija od
povezivanja i oslanjanja na grupu. Ova faza je obeleena sukobom dvije potrebe: za
autonomijom i bliskou, tako da mlada osoba pokuava da pronae balans izmeu
nezavisnosti, s jedne, i pripadanja grupi, s druge strane, i to kroz spremnost na
komunikaciju i razmjenu. Adolescenti su u ovoj fazi svjesni da esto konflikt unutar jedne
osobe prouzrokuje konflikte izmeu nje i okoline. Odnosi izmeu vrnjaka - na lojalnost
4

grupi gleda se kao na ouvanje jedinstvenosti grupe, tako da je mlada osoba spremna da se
rtvuje za dobrobit grupe odustajanjem od sopstvenih ciljeva u ime ciljeva grupe. Kada je
u pitanju korienje strategija u konfliktima (poputanje, povlaenje, ili briga o sebi i
svojim potrebama), istraivanja govore o tome da je fleksibilnost strategija osnova
zdravog prilagoavanja adolescenata i da oni adolescenti koji pokazuju probleme u
prilagoavanju funkcioniu uglavnom primjenjujui samo jednu od strategija (ili se stalno
povlae, ili brinu iskljuivo o sebi i svojim potrebama).

EGOCENTRIZAM U ADOLESCENCIJI
Jedna od bitnih karakteristika socijalne kognicije u adolescenciji je sposobnost
decentracije, tj. uzimanje u obzir razliitih taaka gledita. Izgleda da upravo ova
sposobnost uzimanja u obzir miljenja drugih ljudi, predstavlja osnovu za novu vrstu
egocentrizma koji je karakteristian za ovaj period. Adolescentni egocentrizam se
ispoljava na dva naina:
1. Nemogunost da se napravi razlika izmeu onoga to drugi misle od sopstvenih
preokupacija. Adolescenti podrazumevaju da su i drugi ljudi preokupirani i da se bave
onim ime se i oni bave, kao i da je ono to je za njih (adolescente) vano, vano i drugim
ljudima. Budui da je u adolescenciji bitan utisak koji e da se ostavi na druge i budui da
su adolescenti zbog toga veoma kritini prema sebi, oni onda podrazumijevaju da su i
drugi kritini prema njima, da ih procjenjuju i da su preokupirani njima i njihovim
celokupnim imidom.
- upravo zbog toga to
veruju da su znaajni za veinu ljudi koji se bave njima i razmiljaju o njima, adolesecenti
poinju da gledaju na sebe, svoja oseanja i uverenja kao na neto specijalno i jedinstveno.
Adolescent je uvjeren da niko ne proivljava stvari kao on sam, da je to to se njemu
dogaa neto jedinstveno i nikada ranije doivljeno.

EMOCIONALNI RAZVOJ U ADOLESCENCIJI

Emocionalni razvoj u adolescenciji obeleava traganje za emocionalnom podrkom
van porodinih okvira. Roditelji u ovom periodu prestaju da budu jedini izvor sigurnosti i
emocionalne razmene, adolescent zapoinje proces psiholokog odvajanja od roditelja i
postizanja autonomije i van porodice trai emocionalnu podrku i prihvatanje meu
vrnjacima i partnerima.
ODNOS SA RODITELJIMA
Jedan od najvanijih zadataka u adolescenciji, neophodan da bi se prelo iz perioda
djetinjstva u period zrelosti, jeste psiholoko odvajanje od roditelja. Prema nekim autorima
postojanje konflikta izmeu adolescenata i njihovih roditelja je ne samo poeljno, ve i
5

neophodno u cilju postizanja jasnog identiteta. Potrebno je i poeljno da adolescent pone

da preispituje sistem vjerovanja i vrijednosti koji je usvojio od roditelja i da ga podvrgne
testu i kritici. Ono to se podrazumeva pod adolescentnom krizom, zapravo je proces u
kojem se roditeljske vrijednosti i rana poistoveenja kritiki preispituju, u cilju formiranja
identiteta koji nee biti "preuzet" od roditelja.
U istraivanju raenom na populaciji beogradskih adolescenata, u kojem je od njih
traeno da navedu najznaajnije promjene u nainu na koji opaaju sebe u periodu
adolescencije, kao i ta je to to je vano, a to se nije promjenilo, dobijen je podatak da je
najznaajnija promjena doivljaj autonomije u odnosu na roditelje, a da je ono to se nije
promjenilo a to im je vano, to to i dalje imaju dobar odnos sa roditeljima. O tome
koliko im je ouvanje dobrog odnosa sa roditeljima vano govori i podatak da bi se veina
adolescenata prije odrekla autonomije nego dobrog odnosa sa roditeljima (Vranjeevi,
2001). Ovaj nalaz je naizgled kontradiktoran sa podatkom o znaaju koji postizanje
autonomije od roditelja ima za adolescente. Ovu ambivalenciju adolescenata prema
autonomiji, roditelji prepoznaju u svakodnevnom ponaanju svojih adolescenata: u jednom
trenutku se bune to roditelji suvie kontroliu i to se meaju u sve, da bi ve u sledeem
trenutku poeli da se ale da su zanemareni i ostavljeni. Izgleda da su roditelji u ovom
periodu jako vani kao adekvatan model koji adolescentu pomae da se uspjenije snae u
novim ulogama i oekivanjima koja idu iz njih, kao i zbog mogunosti pruanja podrke i
oslonca. Samo u atmosferi prihvatanja od strane roditelja, adolescenti mogu da
eksperimentiu sa novim ulogama i vrijednostima, da donose vane odluke i na taj nain
postepeno postaju autonomni u odnosu na roditelje.

ODNOS SA VRNJACIMA
U periodu adolescencije, mlade osobe su suoene sa novim ulogama, odnosima i
drutvenim situacijama koje zahtevaju drugaije socijalne vetine od onih koje su im bile
potrebne na ranijim uzrastima. U usvajanju i ovladavanju tim sposobnostima kljunu
ulogu ima grupa vrnjaka kao novi referentni okvir, koji je podjednako vaan, esto i
vaniji od roditeljskog. U okviru grupe vrnjaka adolescent moe da eksperimentie sa
raznim ulogama i da ne osjea anksioznost i prijetnju zbog toga. Adolescenti navode da se
u ovom periodu kod njih menja kvalitet odnosa sa vrnjacima, tj. prijateljstva u ovom
periodu postaju iskrenija i vra. Mnogi adolescenti navode da sada imaju ak i manje
prijatelja nego ranije, ali da je kvalitet prijateljstava bolji. Zanimljivo je da mladii u veoj
meri nego devojke navode promjenu u kvalitetu prijateljstava i smatraju da su sada
drutveniji nego ranije, imaju vei krug prijatelja i iskrenija prijateljstva, dok djevojke u
znatno veoj mjeri nego mladii smatraju da se u ovoj oblasti druenja i kontakata sa
vrnjacima nita nije promenilo, tj. i dalje se drue kao i ranije, to takoe ide u prilog
pretpostavki teoretiara i istraivaa o razliitom znaaju koje vrnjaci imaju za djevojke i
mladie. Neka istraivanja pokazuju da se mladii u veoj mjeri nego djevojke identifikuju
sa grupom i da su podloniji grupnom pritisku. Uticaj i znaaj grupe vrnjaka opada tokom
adolescencije, poto se tokom odrastanja pojavljuje potreba za samostalnou, identitet
6

postaje sve stabilniji, osoba postaje sigurna u sebe i nije joj vie neophodno odobravanje i
sigurnost koju vrnjaci pruaju.
Okosnice adolescentnog perioda su: traganje za smislom i novim vrijednostima,
eksperimentisanje sa novim ulogama i ciljevima, pokuaj postizanja autonomije.