m

#*

sr>

ZEMLJOPIS

POVIESTNICA

abasia
OD

SLAYOLJUBA BOSNJAKA.

U ZAGREBV.
Bdrzotiskom narodne tiskarnice dra. Ljudevita Gaja.

1951.

*vV

Perdius

et

pernox patrum mcmorias

gentis tuae incunabula!

res

gestas

et

revolve,

scrutare

annalium monumenta

observa: turpe enim est in patria sua peregrinum esse.

Cassiodorus.

PRKDGOIOR.

Vise godinah ima, da se ja bavim oko zemljopisa

ografie

koliko

je

poviestnice

nesrietna

neopisana dosad

potlacena,

pak

Ovomu

se nije cuditi: inostranci,

nisu

vidieli,

od straha

zazirajuci

doskoro za uhodu

inostranca

znali

njima je milie

derzase,

obicajah ov-

turskoga

svakog

koji

ono terkimice

sto su

koji su mogli, nisu

Bosnjaci pak,

opisati.

petomu

kojoj derzavi u

po Bosni putovali, sto neznajuci jezika

dasnjih, sto

marili,

take rekavsi

kraju svieta, nego Bosni!

koji su

koja,

opet nepoznana

je

toliko

ge-

Sto su god o njoj dosad pisali inostranci,

bila.

vise bi dolikovalo

dogodopisa

moje otacbine,

zemljopis od nove Holandie

znati

Ka-

nade, nego od svoje otacbine. Jedini OcevaGFr. Pilip Lastric 1 ),

niesto malo al dobro pisao je,

sad bi podpunu geografiu

marnost jest na

sam

glavni
bolje

stojao

Sto

jesam

sobom obiso

tao

sam

viestake

Kad
')

bi

ja

znao
vidio

mogo

Illyrici

sacri

Episcopi Bosnenses."

moje

veci

priatelji

stioce,

Bosnensis

Civiliter
t.

izpisati;

na cemu

Provinciae

De Bosna

IV.,

mogo

irn

nasa ne-

Ja

sam naBosne

dio

doperti

pi-

liepo zahvaljujem!

da je

etc.

D.

do-

nieki sa svojim

ovo

sec.

sumpta, pag. 94

koja je

sliedili,

imali

uviek bio!

nisam

gdie

od onog kraja, a

Epitome vetustatum

izviestja

nepriatelj

uvieravao

1776. Cap. VII.

Bosne

historiu

me podpomogli,

dopisima jesu

da ga budu drugi

ed.

113.

Farlati

opisanje

Anconae
injegova

umetnuo pod

VIII

podpuno

da popravljanja

mogle

da bolje uradjene nebi

ga

da

mnogo

bila,

saver^enie

dosadama

priateljskim

izdadem

pria

isto

izdajem

kasnie

bi

biti? tako isto

kao

svietlost.

sve

redom

uzamanice

na godine, to ees

kah dosta

zdravlje,

uredim

zazrieti

sam

te

izdam,

ja

u^ nakerst pricij
telje
i

moje, da

nepodpuno

sam

ovo

dielo

nastojati

malko duSevnii

bili,

izaslo,

Ako Bog

me pismeno

pogriesa-

podieli

mi

drugi put opet pri-

cu jos koi put Bosnu

izprave

to
i

pria-

sam krivo

podpune, sto

upravljam mojim nepriateljima.

me

Nepitajte

dobro znate, jer za svako moje do-

napojili

ste

me casom cemera

pelina

nisam pisao, jer znam, da vam ugoditi nisam

Ja za

vas

mogo:

vi

je vas

maksim dolce

ol nista nestijete,

najbolje ugodio, kad

pak opet sve znate!

far niente", to ja

kao

vi

nista

dielu, zemljopisu,

znam, da

bi

buduc da

vam onda

dobra nebi radio, a sve

kriepostno nenavidio? Da

U pervomu

boljega zdravlja

poslu podpomognu,

neka nadopune.

morodno poslovanje

me, da ga

malim pako sve domorodce bosanske

tko je ovo pisao? Vi

dobro zlobio

da

nek

odluka

nisam mogo vise

nejednak opaziti

to vrieme,

buduc da nisam mogo

zato mi oprosti.
misli,

Jo& jednu riee

malo

zelja

vec prekidajuci na miesece

pisatif

me u ovome

ovo

ovo moje opi-

ovo mnogo ugodnie

tice

naciti pisanja

opisao,

izostavio

bi

stila

Da sam

nepriatelji

dielo

dali,

osobito sto se sloga

odolieti: s vise stranah moli&e

na

mi ikoliko mira

bilo, al

odbili,

sviet nisu izasle,

mi je

to

podpunie

manje poslovah imao, da su mi

te

mi na ludost

to bi

Nikakve knjige dosad na

ja bi bio malouraan.

sanje,

netreba,

vam Bog

prosti.

nikakve dosad izisavse knji-

IX
ge 2)

nisu mi mogle

versne, vec

Zavaju

Uo imamo,

ono malo

protivno pi&u

stvari

na Zalost

Uo

sve

ustmeno kazivanjem

piesmama

je dosta

Nasi

svoja

stari,

istoj

diela

hvalise, a zapisati, kao

nemarni

potomci,

danasnji

je

vecu nevolju, gotovo ni-

domaceg pisaoca neimamo!

kakvog

Ovo mi

izvadjeno.

je

se s najbo-

zadalo: cesto bo historic! jedan drugomu o

muke

sam

sluzio

sam mogo imati

koje

odklen

va^nie naznacio sam,

hovi

opisanja pogrieSna sad&r-

u drugomu dielu, dogodopisu

Ijim historickim knjigama,

truda

pomoci, jer ne samo da su po j

od

biti

nji-

pravo

uviek bise;

nehotni

kaze Seb. Dolci: Hominibus enim Ulyrici idiomatis magis usitatum

nanare ; quam calamo describere.

cantu

oretenus

gentis gesta

propriae

praeclara

Historisch-topographische
etc.

Beschreibung von

Wien 1809. drugi put

mackoga" u seibskornu
imena drugo
kratko je

1821., kanoti

da se

tradere,

und Serbien

Bosnien

1845.

cast

Po

napomene.

Ami Bue u4

observations

sur

la

Geographie

ne brez falingah. Ovo se

Eonigreiche

nutim knjigama

na

deseto nije

svomu

Historicka diela,
1.

etc.

toma:

nacin

pre-

od dosadasnjih niesto

Serbien

moze

reci

bolje, al
:

Neueste

von Herrn

etc.

Car.

ona Save Tekelia, pridruzena spome-

Od

miestu,

ni

etc.

ovih

mangure nevaljadu

mnogo

te

drugi

put

dielo

zemljovid Bosne izraditi

ni

je bolja Lipskoga,

Karte von.Bosnien, Serbien

Godine 1840.

La Turquie de Europe,

o zemljovidima

Bosnien

podieli zdravlje,

davati, to cu nastojati
3

Beschreibung

Fr. Frieda

Ako Bog

isto

Schimekova,

Schiitz 1802.

Riedlova

nie-

osim

isti

menicima, Biograd 1840. od Pavla Kar. Tvertkovica.

der

vtora,

Kratko opisanje o Bosni" kao dodatak k serbskim spo-

u Parizu izdao je

Karte

aut

Da vec nebudem

Opispnje Bosne

godine

lietopisu

nevriedi,

nista

etc.

Wien 1829."

ovo

budem

iz-

dielu pridati.

kojima sam se sluzio jesu sliededa

Ludovici Tuberonis Dalmatae Abbatis: Commentariorum, de rebus

suo tempore nimirum ab anno Chrisli 1480

Regionibns Libri XI. Francofurti 1601.

1522.

in

Pannonia

et finitimis

pomljivom

dosadan

zdravom

opisanje, tako

dobroti

po-

moje malo

kojim kako ovo

Slavjanah,

bratje

sve

ovaj predgovor s

zaversujem

stiocu,

nesrietnu moju otacbinu preporucujem njihovoj

razumnosti

S Bogom.

Slavoljub Bosnjak.

Regno Palmare

Joannis Lucii de

2.

et Croatiae

Libri

sex.

Aro-

stelodami 1678.
Caroli da Fresne, Domini

3.

etc.

I>u

Cange

Illyricum vetus et

novum

Posonii 1746.
4. Ulyrici sacri etc.

Turocia,

5.

Auctore Daniele Farlato

Bonfinia,

Istvanfia,

saoce u Scriptores Rerum Hngaricarum

Vindobonae 1746,

dtnor.

6. II

Melilense

etc. in

gli

etc.

torn.

Praya

cura

4. Venetiis

1769.

druge ugarske pi-

et studio

J.

G.

Schwan-

Tomi 3
Slavi etc. di

don Mauro Orbini, Rauseo, Abbate

Pessaro 1601.

Historia Serviae seu colloquia XIJI. etc. etc. Auct. Fran. Xaverio

7.

Pejadevic.
hardia

Regno de

etc.

Kazya,

Collocae 1797.

Rai6a.

mnoga druga

Engela, Schimeka, Geb-

K
Dio

AZA

E,

Dio

Zemljopis.

I.

O.

II.

Strana.
1.

Medje

2.

Planine

3.

Rieke

jezera

4.

Podnebje

5.

Proizvodi prirodni

6.

Ob&rtnost

?,

Tergovina

prostor.

polja

I.

II.
i

10

8. Upravljanje
9.

10.

11.

Danci

porezi

Narodoslovnost

13
16
obidaji

14. Miestopis

18

cegovinu

84

105

bo-

29

VI.

.131

Vojevanje cesarah nie.

.136

VII.

Bosna pod Turcima

141

21
.

22

pogled na Her-

15. Kratki

ugarskih

mackih

V. Gpspodstvo

81

praznovierje
13. Dieljenje

kraljah

Vierozakon
,

Kralji bosanski

sanskoga

bro

stanovnikah

12. Izobraienje

Bani bosanski

Strana.

11

....

Uvod

IV, Propast kraljeslva

putovi

III.

Dogodopis.

Nadostavak
Zelje

60

molbe

155

kristja-

nah u Bosni

Izjasnjenja

156

Abecedni pregled ime-

nah

68

.159

1.

ZB

MLJ
Ad

S.

Consilium de republica

dandum, primumest nosse rempublicam.

Cicero.

Medje

1.

prostor.

Bosne danasnje medjasi jesu, od iztoka: Serbska knezevina,

Vuvac od nahie Sjenicke poc-

od koje razstavljaju je rieke:

mavsi, pak do varosice Priboja, odavle rieka

dah,

odavle

Drina do Race,

Lim do

Kosovopolje

zatim

sela
iliti

Ru-

nahia

Vuciternska, koja spada na pasaluk Pristinski; od zapada Hr-

vatska vojnicka, od koje

dieli

je

rieka

Una pocmavsi od No-

voga pa do Jasenovca, vise Novoga pak do Troraedje suha je

medja,

Dalmacia;

od sievera Slavonia

Sava; od juga: Dalmacia, Cernagora,

darski

Dukaginski

iliti

Pecki, od

vojnicka, a

koga

dieli

vdrsje ciele ove kraljevinc iznosi od prilike

pisne milje. Prostire se medju:

i

33

2536

a sirina

24' sirine.

od Niksica pa do

razstavlja

Arbanske paaluci Ska-

42 45

15'.

rieka Ibar.

Po-

zemljo-

1063.

duljine sieverne,

Duljina od Mitrovice do Bihaca 52,

Broda 38. niem?ckih

miljah.

Jedna

milja iznosi dva sahata.

Planine

polja.

Bosna planinama je prepletena

Ciela
je Ilirskom
podieliti:

2.

1.

Helveciom zovil

izpriecana; slobodno

Sve pak na dvie grane mogu se

dolazi preko Hervatske

Dalmacie od Julskih pla1


ninah; njezini ogranci
kih noguh.

znatnii jesu

Zee, 6,800.

3,200 visok pariz-

Velez,

Vranica, 5,000.

n.

p.

Trebevic,

Vilenica, 3,000.

3,500.

Vlasic, 4,400.

Germed, 3,000.

3,800.

Scit,

Radovan, 2,000. Nadalje: Kovac-planina preko

Tisovac, 2,806.

Drine: Romania, Igman, Batiemca, Duboscica, Trogir, Ozren,

Majemca, Kernjin, Vucjak, Cerniverh, Kozara, Sernatica, Cernagora, Prolog, Vran, Malovan, Suljaga, Bitovnja, Ivan-pla-

Hum, Bilecad

nina, Hergu,

mnoge

druge.

2.

pocetak imaju

od Bugarskih planinah, koje se Hoemus od Rimljanah, a danas

Balkan zovu; njezin ogranak Sar-planina, turski Sar-dag, pruza
se od

Prizrena

po juznoj

granke, a ovi znatnii

8,000.

p.

razgranjuje se u druge o-

Bosni

Durmitor, najvia planina iznosi

jesu:

Sutjenska planina,

n.

6,300.

Proklelia, 6,104.

Volujak,

5,900.

4,600. S.

Trojica, 4,500. Salia, 4,464. Gusinje, 4,300. p. n.

mnoge

Une

druge.

Bosne;

Kupresko,

Polja

zatim

5,197.

iliti

polje

Plievlje

ravnine,

su

oko Save,
Glamocko,
Jugovo,

Knezpolje,

Cerkveno,

Skopaljsko,

*)

Grahovsko,

Kupresko,

Gadacko, Nevesinjsko,

Gabelsko,

Ljubesnik,

5,000.

najznatnie

Livansko,

Mideno,

Bilajsko,

Banjalucko,

Lievce,

busko,

Glieb,

Jhwanjsko, Lju-

Trebinjsko

Popovo

polje.

Rieke

. 3.

Sava,
sievernu

Bosnu

Slavonske,

Zemunom
bah,

izvire

od

uvire u

pocmavsi

padnu Bosnu

od

Dunav.

vidi:

pod

prozdervsi

rieke,

Korenom;

Biogradom

Una, ima vrielo u Liki

kod

islog

Drina, neima vlastitog

varosa
vriela,

Francezkom zemljoslovcu

La Turquie

d'

dieli

mnoge Hervatske,

medju

Novoga Bos. pak do Jasenovca

Visina ova oznacena je po

Ami Bue-u
3341.

zemlji

Serbske

od Hervatske

mieSa se sa Savom.

')

Kranjskoj
Slavonie

Bosanske

jezera znatnia.

kod Serdieli

za-

Jasenovca

vec rieke

geologu

Europe &. Paris 1840. Tom.

II.

str,

Piva

Tara

ime novo

njoj

Fo6e na

vie

daju

kod Blazuja 2

Igmana,

planine
rieka

poglavita

jest

Neretva

sata od Sarajeva,

Strabonu

Skilaksu Naro, po

Mo-

gdie su na njoj kameni mostovi, poslie 24. sah. kod Met-

star,

kovicah ulazi u

Opuzena

Dalmaciu,

Ombla)

ima
polja,

Rieka a

vrielo

vie

gdie pod

Ombla a

Grufca, poslie

gdie

poslie

tri

u dva traka kod

s.

more Jadarsko. Trebinscica (kod

utice u

Popova

iz

kod

Dubrovacke

Buna

svog tecaja utice u more.

uticu u Neretvu.

Ibar,

kod Herodota Biongus, kod Strabona Bargus 2 )

pod

pi.

Prokletie

Trebiiat

pasaluka Dukaginskog, ulazi

Rozaja,

kod Karanovca utice u Moravu

Baranskom Moravom?" Tara 3 )
Piva

Kulasina;

vise

unisavsi

ima vrielo

vise

*) Katancic
3

Istri

iz

adcolarum
rieke

et

tjali!

dok

Sarani,
jih

miesa se

zovu

izvire izpod

Zetom.

sa

nista
i

Mostarski

nisu

hristjani

II.

t.

Lim,

pag. 162.

Rimljanim poradi junac-

su starim

Tauriatae"

kako Turci tako

Alipasa

Durmitora

pi.

Moraca,

Budae 1826.
bili

svojih susiedah Cernogoracah

sinci

biti

te

Gusinja, od Priboja do Rudah,

pi.

Tare,

pod imenom

kose

Ariljske

izpod

izvire

izvire iz-

juznu Bosnu od

ga mo2e

zato

Drinu.

Cernugoru

Plievlja

Stanovnici oko
tva poznati

Bre-

u predielju tog imena kod samo-

izvire

stana kaludjerskog, obadvie cine

Koma,

dieli

Srbiu kod

luke

Tihaljina ulaze u Dalmaciu.

varosice

vie

pod novim imenom

te

Dalm.

Arion

Bilece, tece posried

pi.

se 7

krije

izvire

sata

Trebinja
pi.

starih

gava

pi.

utice

pogriesno Orontius pro-

od sievera jugozapadu kroz Konjic

tee

Bosna, iz-

gornje Bosne, izvire u predielju Borcu

zvana) poglavita rieka

izpod Volaka

po

(Narenta,

Savom

se sa

kod Kukaceva samca

a po Porfirogenitu

Ptolomeu Narbo,

tece posried derzave k

kraljevine,

ciele

sieveru, poslie 34. sah. svog tecaja,

u Savu.

aranah druze se

od Serbske kneSevine.

miesa, dieli iztocnu Bosnu

vire izpod

sahat kod

Rudah do Ra6e, gdie

od

Autariatae" a
razstavili

danas od

doskoro Kula-

nikakva poreza nisu pla-

nepodlozi

od tud oni prigovor;

Nasa Tara neboji se turskog cara."

i*


gdie utie u Drinu,
Sienice

vise

sata

Serine,

kod

Priboja

izvire

kod Privora izpod

Sana

u Savu kod Svinjareva.

tog

imena,

Jajca.

Rama,

kod Sokolca

Ukrina izvire kod Snjegotine

Olova

manje

iz

pi.

Svrakava,

Do 8.000 vodenih

Jezera znatnia jesu:

Jezero,

Zaslapjem, idjuci prama Jajcu

<2

Neteka,

5.

sela

Barah
i

ima dosta

oko

Ugar uticu

Spreca

Krivaja, vrije

itd.

Jadar,
biti

Drinjaca,

ce spomenute

izvorah imade u Bosni.

Borci

Derventskoj kog Bosna

kog rieka Dragaca

tri

Saye

siroko; ovo

proderti sklopove.

nahii

Zrimacah u Skoplju imaju

Blato Busko

Uzlomca, uvire

Trogiru;

dugacko, a

nacinja; Prokos, u nahii Fojnickoj iz

Kod

Draguse, utice

medju Varosom tog imena

sata

jezero rieka Pliva nacinja nemoguci

u nahii Neretavskoj.

pi.

pi.

Lepenica,

Miljacka,

poslie

u Bosnu kod Zavidovicah

utice

Varbaska, Krupa, Bistrica

na svomu miestu.

Stoborja,

Lasva,

rieke:

iz

Bosnu kod Doboja.

Majevici, obe uticu u

pi.

vie

Ustirame.

Usora ima vrielo u

Koratja.

pi.

Verbanja

kod

u Verbas.

u Savu kod

Cerng. utice u Verbas

pi.

u Neretvu

sela

Verbas,

ima vrielo u pre-

Pliva,

iz

kod Varvare izpod

Uduskoga

kod

iztice

Zeca, tece prama zapadu

pi.

izvire

Vuvac, 2

Bosnu od

dieli

u Unu kod Novoga.

utice

utice

s.

dielju

kod

Cernegore,

pi,

satih

Lim.

utice

iz

14%

za

izvor;

Pecke

38.

iztocnu Bosnu od Serbie.

dieli

ima

jezerca ;

Neretve,

izvire.

Kupresu

a na

najznatnie je

Mostarsko, koja se sirkom nasievaju

kose.

. 4. Podnebje.

Po svom polozaju
buduc da su mnoge

Bosna

planine

spada
dosta

sred Bosne, zato je dosta umiereno,

Bosne, gdie je toplota ko

sniega pada;
se

do

opet

medju ju2ne zemlje,

visoke, a to

ako izuzmemo juzni kraj

u Dalmacii.

gdie ob zimu malo

po planinam snieg pade jos u listopadu

svibnja,

a gdiegdie

bura stra^no

ni

ali

osobito po-

do lipnja

nedize

u niekim miestima

puse osobito po Kuprisu, Duvnu

Lievnu,


gdie

cesto

se

glavom

5.

puste leze,

kmeta ona zemlja neima;

dostojnii! ?

svoj

Pri

zito

pSenica

ga moze

svake

trenje

Bosni.

Zatim

borovnjace

pozegace,

oli

smokve

u izobilju
vriesinje,

iliti

da

neretvanskoj,

maloci

razno

raste

dosta

ramskoj,

sije,

nomu:

ovcc, koze,

goveda,

domacu

sluzbu.

jazavacah,

bar; pin-

od vi&e ver-

jabiike, sevtelie,

samo u gornjoj

voce

voce:

divje

oskuru&i,

divje

kokosi,

Zvieradi

lisicah,

jabuke,

kermci

guske

ima

zecovah,

zemaljah

rudah, koje u zemlji sakrivene

blago

Bo-

konji,

patke odhranjuju se za

to je

medjedali,

suvise:

sernah,

kraljestvu skot-

divokozah,

kako u stara vriemena, tako

izmedju najbogatiih

oko Mi-

verb dobro. Dufrana

liekovitih Iravah.

tuke,

zatim

banjaluckoj,

risovah, vievericah, vidrah, kunah, tvorovah

:

nemarnosti

po planinama ima dosta, tako

ruja

mnogo

zatim

sljive,

kestenovi, musmulje,

nacin imade

Snjakah,

ni

kukuruz, jecam,

kruske,

Novogpazara, vino je cerveno

broca

rudnomu

gospodara

ni

ceka stoperv, koi je

se:

sije

ostalo "juzno

isti

po

biti

Vinogradah, osim gornje Bosne ima samo u

tresnje.

nahiama:

savke

osobito

trovice

neu-

samo u gornjoj Bosni. Voce:

tunje,

se

stra-

u kraljestvu rastnom rodi

to

najvise

verste,

vecom

stanovnictva

tolikoj

sumom

obradjuje, tako je

zob; manje: proso, helda, raz, pirevina

nae, repica,

strane siromaStvo,

vijugaju, al ove

sto se

coviek mislio,
al

opet je obilata u proizvodima,

obilato

druge

kojih nebrojeni potoci, vriela,

iz

ono malo

neuredjeno, da bi

dolinama

po

rieke izviru, te se

kruske

putnik mnogi

neumietnost njezinih stanovnikah! Planine

vecom stranom zaodievene,

stah,

dubinah s&rdca lizdahne, gledajuci

iz

krasotu zemlje,

jedne strane

nevaljastinu

redno

Proizvodi prirodni.

putah putnik

Cesto

nom

zametu,

platt.

ovacah

stada

ciela

itd.

vukovah,

diviprasacah,

U kraljestvu

danas Bosna je jedna

Europi poznota porad svojih

cekaju ruku sluvenskog radina.

Rudah svake vdrste u Bosni imade:

mieda, surnpora, gvoZdja,

tum

itd.

Nahie

Tuzlanska

neima
sta

riigdie

VisoCka,

druge

stetovali

ljudi

Vujaku, u Majevici

pi.

slanikah

t.

od

Gvozdje na vise miestah radi

srebro

hermza

malo imaju

kopa

djutim on

1841

zlata

tadaSnji vezir Hurefpasa

2.

Carigradu cinjenom

srebra, stanovnici

godine,

iste

1847.

poznati

al

Me-

preko 10,000 to-

30,000

izpitu u

dramah

dramah cistog

Bosne Sulcovo poduzetje

olova. DignuvSi se spomenuti vezir s

God.

su.

tajili

je iz 100,000

izasio

do-

traziti,

kemickomu

85 srebra;

je.

zivo

neumietni kopaci

pocme rude po Bosni

lucbenomu

Borovicke rude: 9 zlata;

prestane.

al

celik,

zaterpan

obradjuje tako

reda podme kopati u Borovici

varah nakopano je: po

dolnjoj Tuzli,

godinah

niekoliko
se

Sulca, koi

gdie su bogatie rude

Zviezdi u nahii Visockoj,

kod Kreseva,

se

G.

koristi.

bavi rudara Franju

Sto su se usudili

platili,

pi.

slane u gornjoj

posliednji

ovi

Driencl, al

Zvor-

kamenite,

Dragunji u Tuzlanskoj nahii; imade

vode

j.

Soli

nahie.

otajno na vise miestah, radi

al

glavom

kopati; nahodi se kod Travnika; u

pako

auripigmen-

Srebrenicka,

Fojnicka,

mnoge

jo&

da se ocito kopa,

mnogi su

hermze

ovim rudama najbogatie jesu: Staromajdanska,

Banjalucka, Pridorska,
nicka,

srebra, olova, bakra,

zlata,

zivosrebra,

rudar

Austrianski

Turskoj

Paulini po zapoviedi Carskoj dodje iztrazivati rude po Bosni,

s

njim opet Sulc, te

pregledaju

borovicka

nahii,

razumieli,

koje ce

da

odmah
a

Tko

ikad

je

izradjivati

Sulc,

su oni veliko

kopane

pravacah

blago
i

kuci

sklopilo,

al vrativsi

obradjivati rude,

sgodopisa

iz
pi.

bosanske rude,

u Bosni

znamo.

medju Sarajevom
odnosili;

obradjivane,
ortah

na akcie druztvo

se

danas ni uspomene od toga neima!

pervi poeo

Dubrovcanim Jagodinu

Visoekoj

dopadne; od njega smo

se

Carigradu,

novci kovani? malo to

rude

Pauliniu

poceti

kasnie

Paulini,

ruda

se je

rude po Fojnitfkoj

al

jerbo vise besiedah u bosanskom

gdie su

Kulinban dao je
i

Varesom, odakle

da su na vise miestah

to sviedoce

pdrvi

majstori

ostanci

od majdanah

imali su biti Niemci,

rudarstvu

niemackih

imade

J
Slegen,

kanoti:

hutman

karan,

novae vidio sam od bana

orat

Tvertka,

srebren, zlatnog pako

to

Vode rudne

jos nisam vidio; a tako isto ni bakrene imiedene!

stanovnicima veliku korist cine

ovome drumu
pod

drumu

daleko na

Fojnice 3 sata

imadu

jos

kod hana

Bre&tovskim,

kiseljaei

od

nahii Fojnickoj

Na

Sarajevsko-Travnickom.

pod Kobiliom glavom,

kiseljaka:

tri

pervo

to

u Lepenici

kisele vode: najglasovitii

mnogih

ozdravljajudi jih od

nahode se pako na vise miestah

bolestih,
iliti

bosanski

Najstarii

itd.

kod pandurice

u Klohotim,

osim ovih ima jos kod sela BoMci'u Foj. nahii; u nahii Tuz-

imadu

lanskoj

istoj

Sarajeva

Majevici

Dragunji; u

Slatina 3 sata od Banjaluke, najbolje su,

pako miestah

kod Novogpazara,

Banjaluci,

Krusicica 4 sata

Gracanice;

na Usini

kiseljaka:

Toplice

znatnii je.

zatim u

tri

kod Zepca na pet miestah, od kojih Maiina naj-

nahii Tesan,

nahode se

kod Fojnice; kod

od Travnika; na vise

druge liekovite vode,

kojim se od

razli&tih bolestih liece bolestnici.

6.

Sto
dosta

se

obertnosti

znamenita

slavni Obradovic

iliti

Obertnost.

ni

u Bosnu

ni

po nacinu Aziatskomu, dosta imade

u Vlasku

gvozdene

stvari nacinjene;

Moldaviu,

Ziva, kod Kreeva.

Serbiu,

Lipskomu,
liepo

ovdie se

sablje

nacinja se na vise

Sarajeva

ucinja te

do u Aleksandriu.

kod Fojnice;

tali

se

sela tog imena,

Zatim koze ucinjaju

Lisicja

Stambol

koza kupuje se po
nosi na prodaju,

Oruzja izvdrstna nacinjaju

u Mostaru; nozevi u Fo6i.

miestah,

najbolji

je

te tja

Dalmaciu raznose

kod

kod Borovice.

neka

ovdie gvozdje

druge stvari nacinjaju,

i

isti

Koi

zanatliah ovdie

najvise se

Bugarsku

Ohvo

Celik,

se kod Visokoga, Foce

ceslje praviti, taj

Zanatah

Carigrad."

obradjuje, iz njeg opet posudje

ova je

uzporedjuje ju pisuci:

god nezna drugog zanata kome krive

neidje

tice,

Turske pokrajine!

ostale

Carigradskim

Bosnjakah

Industrie

na

gledajuci

pako

se: puke

PuScani prah

kod Celinca u

_
Poljodielstvo

Banjaluckoj nahii.
al

zgodu,

gledajuc na

nije tako,

kako

tako

ovako,

biti

plodnost zemlje ni

bude

valjalo da

oko

al

svile

bubah

verlo

slabo,

pameti

neima,

samo danke zna

praviteljstvo

uzrok

je

pcelah

samo

to

ono

kupiti,

na

ni

pobrine o dobromu ekonomickomu

da se

neumietnim vlada-

stanju derzave, vec sto je jos gore, svojim

njem

tomu

se nitko za tim nebrine.

a drugi

Tursko

daleka

iz

Oko meda

neumietnost tezakah.

2ene posebno rade,

kraj

skotovodstvo dosta je znatno,

polozaj

moglo

bi

gospodarski zulum

kervoloenim upravljanjem stanovnictvo sve u cerniu si-

rotinju

siromastvo dogoni!

Tergovina

Bosnjakah

putovi.

odpadna

nije

gniezdo

tergovacko

se inostranska vecinom stambolska

ovdie

jest Sarajevo,

Tergovina

7.

ru-

menlinska roba snosi, te po drugim miestim raznosi; druga ter-

govacka miesta jesu: Banjaluka, Travnik, Lievno, Mostar, Fo5a,

Novipazar, Pridor, Tesanj, Tuzla

obratno nosi,

nom

na

Moldavie,

olovo

iz

pamuk

iz

one,
idje.

Sicilie,

Terzta.

T&rzta

Bdrna, Beca
strie.

osim

brodovima
iz

roba se

itd.

gotovo sva nosi

osim one, koja se preko Gradiske u Banjuluku

na konjima,

UJje

iz

se u

Vlaske

liqueuri

pamucne

iz

Dalmacie, ulje

iz

fino

robe

svilene

pako: gvozdje u

se

Rumenliu, Moldaviu

Bosnu: so

sukno
iz

Serbiu,

iz

Albanie,
iz

Carigrada

Terzta,
i

Au-

Bugarsku, Vlasku,

Dalmaciu neuradjeno u polugama

Bos-

Dalmacie; secer, kava, mazia

Unosi

malo

Rumenlie, cohu

iz

itd.,

Iznosi

Unom, Sanom

koja Savom,

nra-

djeno u plocama, cavlim, tavama, sacim, kotlovim, priekladnjim,

masama, sandjacim, lopatama

koze u Austriu,
zito razlicito

ske,

ovcje,

tako

isto

volovi

Dalmaciu, Hervatsku

kozje

grad,

Dalmaciu,

kosti,

za Austriu.

zvierske,

Ugarsku
Oruzje:

itd.

Vuna,

sitna:

ovce

Svinje u Austriu;

konji.

Cernugoru; koze voluj-

uradjene

sablje,

marva

zatim

itd.;

neuradjene

vosak,

puske

loj,

za Cari-

salo, paklina,

nozevi

za

turske

derzave.

Cibuci

t.

od fudikovine

trske

j.

za Stambol

Aleksandriu; pijavice r duhan itd. u Austriu.

Bosanski tdrgovci
obce s pervim gradovima Austrie i Turske; njihova tevgovina

od dana do dana pada, a

13

od

drugo

100,

tergova^kog neima!

mora

sama

mostove

mienjivati,

jih

sud ga

pritegnuti

mu

valjalo bi

buduc da
kako je!
i

to

o njihovoj

to

iz

kalderme

Medjutim

1.

adzie

poboznii
i

to

bi

se seal ih

Turci velikai obi-

iz-

visi,

to

kameniti tarac

volji

kakvi

ni

to

dobroti

napomenut

da su,

mc-

Travnika stambolski put do na

Rumenlie:

Travnika u Sarajevo

Iz

na

posto Turcin hoce,

onog miesta

iz

nacinila!

ovdie:

dju Bosne

dug

popraviti,

al

svak znade,

cemo

bilo,

pokloniti

j.

Putovi su po Bosni, onaki kakvi se sami nacine,

je priroda

caju

t.

zaiskati

smionstvo

veliko
lili.

Bosni

Bosanskomu Turcinu

Hrisljanski tergovac

dati,

sve na veresiu,

samoterztvo

kako u Bosni nikakva suda neima, tako

zavlada, tretje sto

velikasu

monopol

sto

golemog gjumruka

najvise porad

to

Travnik

16.

satih

2. Vitez.

Kiseljak Rakovica
60 u Mitrovicu. Sarajevo
Ceremethan.
Praca
Hascane
Goraz Cajnic.
Priepolje,
Sienica.
Novipazar.
Banjska.
Milrovica.
Travnika do
Ugar.
u Banjuluku 18
Travnik.
BanjaSkender-vakuf.
Svrakava. ~
Ploca.

.h

2.

Busovaca.

2.

Sarajevo

Jehovac

2.

4.

4.

dje.

Iz

satih.

2.

2.

3.

Travnika

1.

4.

Suica.

Iz

Sarajeva

1V2

Konjic.

4.

6.

3.

2.

8.

Travnik.

18.

do na Kostajnicu

2.

Prusac.

1.

2.

16.

Rataljska.

Kupris.

Lievno. Iz Lievna do na Bielibrieg 6 satih.

do u

Mostar

Podporim.

Metkovice 7

Travnika

satih

Bugojno.

4.

han. Terlin.

stara na
Iz

u Lievno

Kopila.

Yitoljc.

6.

Banjaluke do u Gradi^ku

Iz

9.

9.

2.

\.

Iz

8.

3.

6. Plievlje. 8.

3.

luka.

5.

3.

Sarajeoa

do

1%

satih,

24

sata.

Sarajevo

han. Bradina.
3.

Sulina.

3.

2.

2.

Rakovica

Borca.

Mostar.

Iz

na medju Dubrovacku 18

u Brod 32. Travnik.

4. Gradisce.

5.

Mosatih.

2.

- 10 Vranduk.
Orahovica.
Golubinje.
Zepce.
Tesanj.
Pisak Pudasnica u Kernjinu. Foca.
Derventa. Brod,
2.

5:

2.

2.

2,

3.

Upravljanje.

. 8.

Bosni dva imadu

Vezira, jedan u Travniku, a drugi u

Mostaru.

Veziri

Travanjski

Osmanlie,

poslie

njega

cesto

Za ovim

Od

8.

sliedi sura

velikog

su vojvode

kapetani,

nahie

svog imama

t.

Svu

slovima.

uzivaju

stjani su

samo

po varosim

mukate

j.

dakle

Vezir kod

t.

t.

j.

koji

po

samo
ol

imade 80

sebe

100

vec od ovih
ni

stit

salje

neznadu,

plati

izmetiu

t.

j.

7900

pako

stvar ni u po

nevalja,

ciene

za

policajnu u

begluk

Ker-

raju

od

Kad tko

muselima.
arzi

ve-

kavazah;

ovi nikakve

koga da

izvidi sto je

al

oni,

odsudu izreku onokoi je izgubio va-

trud kavazu, al ova od

nije manja, obicajna

imadu knezovi, a

kadinskom odsudom.tuzi se

kako je; ovi kavazi

da

ol

u manjim po-

tako

selim

kadie

to jest

dzemat ima

Muhameda,

zovu na

mu, koi ga bolje podmiti! poslie toga

lja

pitaju

sliedbenici

robovi!

j.

Svaki

po-

namiest-

iliti

su opet na dzemate

kako sudbenu

oblast

stalne platje neimaju,

i

prie

Svaka

muselimi.

vise mahalah.

gospodara

zemaljskog

od

oblast

njihovi nahipi

stoje

iz

Turci

raja

sad imadu

zupnika; oni se kadkad

sami

u manjim

odsuda smertna od

Policajnu

visi.

podieljene

stoji

mahalbase,

nije zadovoljan
ziru.

ovdie

obcina pako

obcine,

strane

mukate,

j.

ima u svemu

vezir

pritvori,

kadiu, gdie su povece nahie, one su

t.

na suru, od sure na ka-

na vezira,

Carigradskog

savieta

dieljene na

Bosni

u vecim nahiam 12,

samo ubojice vezir

nahia ima muselima

nici;

saviet

j.

Cahabeg

pesliednji derzavni tomacltelj.

od kadie pozivlje se

punomocje;

imali

t.

jesu rodom

Causlaraga, pervi je obceniti

dvie godine svi poslovi idju

diu,

poslovah upravitelj,

gospodstvo ima

najve6e

njegov namiestnik; Haznadarbeg

novcanih

mienjaju,

se

500

gr.

nikad

grosah, tako cesto biva da

koju

se

prija,

toliko koliko


izmetie valja da

voreci

plati

ovo je jedna izmedju globah, koja

oglancad bogate

po njoj se lurska

sviet tare a

11

u Bosni pravog suda neima,

malo go-

ga moze

nit

jer

biti,

pomavsi od pervog Turcina pa do najposliednjeg, njegova je

perva briga kasu puniti, druga raju

samo na cagetu

svi

Ako

nebrine!?

stoje,

Turcin

si

za njihovo

to

ti

je

Turcinu nista osviedodit ncmoze,

gati

nemore,

izdaju

tlaciti

obsluzenje nitko se

sve prosto;

protiva

raja

suprotivno pako Turcin sla-

brade! po ovim nacelima

ako je bieie

osobito

ugnjetavati, zakoni

sudbene odluke. Sure pria spomenute. danas su za

se

buduc da u njima viecaju po izboru poznate

hristjane najgore,

baSe priasnjih godinah, odlikovani kervopije neduzne raje.

. 9.

Danci

Svi sudovi u Bosni za to se

reze skupe od stanovnikah.

dohodka

vie ? doista

harace

to

PaSaluku

brinu, da danke

osam miljunah

Mostarski

njemu,

koliko ostaje

samo

on

grosah,

zalostna

Travanjskomu

osim Franciskanah,

Jurjevski.

jednog

ovu

sinika

platjaju

Kacarina
platjaju,
piju,

porez

3.

iliti

100

locu
platja

na

sljivarina

rakiu,

se 6

imo

ove

okah

koji nesiju

oni,

pio ol nepio,

vec

na sinik

Ludinski

god.

po 7

neimo

grosah.

su

7.

turska

mocki

jesu

uredni

od usieva

gr.

ovu sami

5.

hristjani

Turci buduc da ne-

6.

Menzubhana,

Kersla, za vojnictvo, daje

itd.

nista

neplatja,

Turci

nista

nedaju.

aristokracia

Krainicki

grosah, haraS

grosah. 4. Dimnjarina,

iznimljeni.

se: zito, sieno, slama, derva, ugalj

dobro

Cigani 2. porez

grosah na godinu.

sljivah

zato

18

Cifuti

ai

na godinu

platjaju tezaci:

79

zita,

raja

platja se

harac svaka muzka glava obicajno od 16

platjaju svi hristjani

ako ne

al

1,000,000 grosah,

salje

uzima

koi

po-

drugim Turcima, koji kupe

Vezir

dakle

na godinu salje

Travanjski Vezir

ostane njemu

toliko

poreze.

znadu!
1.

8,000,000

porezt.

neurednih ima svake

Valja znati da gospoda

zatim Livanjski, GlaPria spomenuti

godine

kao

sto

danci

ove

gradjenje kasarne
vezirov,

drugih

kad

vezir

kar&le

12

u Travniku; dolazak
zatim

carskih kapidftiah;

vojuje

Turcim

protiva

platje,

moraju od mita

da' zivu,

kadie,

miesto

ctapade

za nevolju jim je globiti

Mostarskomu jos
danke

nacin

isti

itd.

globe

Ci-

kervarine

100

kesah, dakle

muselimluci se za-

gornjoj Bosni

t.

pasaluku

j.

cernie: ondie bo je harac 22 grosa ; ostale

ije

poreze sami

haraca

kupljuju, kupljenje

to raja

sto bi oni morali se platjati,

na godinu 50

po

Uo

biesnocu odkupi.

novnici neimajuci

valja da kadiluke zakupljuju

odlazak

trosak,

Bosanskim poharci,

novcem njihovu

valja dvaput toliko, da

vojeni

a Turci

hristjani valja da platjaju,

buduc

da su jo base, nista neplatjaju, ovdie se porez nedaje na sinik vec na

lih

t.

j.

wbove

inarhe 40, na jedan

zub

mnogo

od

jadnii su

Na

gospodarima

niekim

peto,

spahii.

Begluk najgora je kuga,

na

gleda da
valja,

njivi

da uzimlje, vec

ceka

vodi, valja cizme

50

svog kmeta,

ovo

lom podmiti,

gr.

to

biva

lazan, cesto pako

se

godine; svoje zito

gospodarsko obradjivati

vrieme

poskupi,

onda

kad kucni

najvecu

ciju

kmeticu

20

staresina

gr.

jih

hraniti

njih

umre,

u lov idju osim sto

kad gosp.
valja

mu u

gospodaru,

a subasi opanke

vd;

dohodak nece

svoj

zita

njihove

kad gosp. pane na pamet, ondak dize

lovce;

mu

vec

kao da su pusta sataru,

i

platja

subasu njihovog valja preko

onda

zeni,

diele, gosp. idje

gosp. daje se najbolji vo

kerove, herte

ciele
a

na

kad' zilo

kad se

kad se

ovog

osirn

cienu naplaljuje;

dati;

propada,

gospodar

hraniti;

pako

bosanskog kmeta,

tare

posla neslane, onda u kuci gospodarskoj

sluzbu valja da cini;

cielog lieta

koja

zensko preko sve godine valja da bez-

od vriemena

kad na

zemlje valja da

desetina

deveto;

svomu gospodaru preko

mu

njih veliki danci

niekitn miestima platja se tretje, na

niekim

ne samo muzko vec

platno sluzi

Tko

koje od

drugi,

ovih,

platjaju

ma-

se grosah 20.

platja

zna za siromaSlvo bosansko, doista su ovo za

al

govedah, a

jedan zub cini: 4 velikih

valja,

da ga

svake godine

drugi

se

kravom

ol

dobrim vo-

ako je kmet stogod zivo-

nadmecu kmeti

te

jedan drugoga

::

mitom nadhvaca. Osim ovoga

od kadiah, muselimah

Turakah

velikih

kmelima nemoze obradit

sa svojim

viti

hrani

o svojoj

lja

e more

iza vrata, ol

mu

mu

se.

osvietiti

zemlji,

Ovo

samo

te

nikom

turska je ovo zemlja! ne-

Vlase!

privefce osindiu

terpe

t.

pa cesto sohom

pervom zgodom

zaprieti

j.

a Turci

kristjani

od siena

desetinu

njemu va-

usudio proti-

bi se

vec se turski ezan uci!? a

kitca ovdie zvono,

kad

drugo,

ol sto

ondak

lietine,

onomu, koi

begluciti, a

kaze Turcin:

drugi hristjani terpe

gospodarah, podnose od drugih

kad koi gradi kucu

tako

sto kmeti

SYOj'ih

13

na

su

svojoj

daju, a bezi nedaju

zita

nista.

Novom uredbom
Beglucenje sasvim,

gospodarima od

basce,

povertalja

duhana

Gospodari pako valja da

od siena polovicu.

Begluci

se

moraju davati

kmeti

miesto njiuh

zita,

ukidaju

TahirpaSe,

Vezira

svojim
dio,

tretji

Vezira

odluci,

nitko

od poreza nevadi

se

obodvojim

po

cemo

govorit

platjaju tretji dio

od poreza. Nova ova uredba od pervasnje mnogo je gora!

Zatim unapredak

spomenutog

drugom

na

miestu.

10. Narodoslovnost

$.

Bosni je jedan

najveci 4 ).

BoSnjaci

medju pleme

) Siavjani

su

narod

Slavjanski, koi je u Europi

ogranak ovog velikog stabla

Ilirsko

to

broj stanomikah.

ju^noslavjansko.

u Europi danas istom se medju se poznaju, zato od drugih

narodah vise se

uvazavaju,

nje jos nije toliko, koliko bi

al

prania mnozini svojoj, ovo uvaze-

moralo

Zato bratjo

bill

znajmo.se medju sobom, pa cemo onda stopram

Cielo

Slavjansko

52,000,000;
9,365,000;

stablo

b)

Iliri

t.

dieli

j.

se u

glavne

juzni Siavjani:

Cehoslovaci: 7,167,000,

d)

Od kojihuRuskoj
Cernojgori

cilj

grane

po-

a)

Rusi

c) Poljaci

ukupno dakle: 80,532,000.

carevini: 50,502,000; u Austrianskoj

120,000

najprie

nas dostignuti!

11,800,000;

u Turskoj: 8,821,000; u kraljevini Poljskoj

noj

spadaju

Nariecje, koje se

2,108,000;

u kraljevini Saksonskoj

18,921,000;
u slobod-

60,000.


u Bosni govori, od svih
izverstitost jo

davno pripoznali su ueni

bo po varosima ima

samog

prenavljanja,

pria

cumur

ugalj-

Premda u

ljudi

Osobito to

).

obilnosti riecihj istina

riecih,

vecinom

ove

ol

iz

pohlepnosti, u govor uzimaju, koje lasno

t. j.

mogu,

n.

toplice-

p.

ilidza

most- cu-

stolac- skemlia; vatralj- cusegia; verige-

furuna

Bosni pazeci na sprezanje, pregibanje

cieloj

forme jesu

gramaticke

turskih

kajmak; tronog- sadzak; pec-

skorup-

sindzir;

dosta

zamienit

sa ilirskim

njegovu

Ilirskih najdistje se je sacuvalo,

izgovora, glasoudaranja

cistog

se tice

14

vecinom jednake,

itd.

druge

opet nieke rieci

to

niegdi se drugojacie izgovaraju: tako ovi glas ie" po Lievnu,

Duvnu, LjubuSkomu,

Rami,

Fojnici, Travniku

Skoplju,

izgovaraju kao i- divojka iipo pismu

oko
po

preko

kao je:

Drine:

krajini Posavini,

djevojka

piesmu

pjesmu

pjeva;

Kladanjskoj

Nemoze

pieva.

Jajcu

gornjoj Bosni,

ljepo

Tuzlanskoj

Visockoj,

kao: ie- dievojka liepo

po

piva;

nahii

pako za

se

obcenitu upravu ovo uzeti, buduc da hercegovackih naselbinah

po

Bosni

cieloj

imade,

tako

isto

govorim od starosiediopah; tako

ie?".

Glas

nemoze

se obcenito reci,
u

iztocne je tt

h" najbolje izgovaraju Turci, a

hristjani iz-

da sliedbenici zapadne cerkve

ol

Turci govore

u a prekrecu,

i,

muha- muva,

govaraju ga riedko

ol

marha- marva

itd.

Hercegovci

kao

#e" izgovaraju.

Uz Neretvu nieka

predja,

ljubav

taliansko

ledja,

medja,

vec ovo

dalmatinskih,

isto

preja, nedija, jubav

ga

izgovaraju

Oko Novogpazara,

itd.

p.

d" umek&avaju,

glas

nedielja,

n.

ter

ga

sela miesto
leja,

meja,

tako

zvani

zatim

Sokci 6 ) nieki podmukli akcenat imadu na naCin Bugarah, tako

Lucius de Regno Dal.

Schlozera:
Fortis

Historia

Putovanje po Dalm.

narod.
str.

svog riecnika Blago jezika

Regno de

gli Slavi

str.

u zivolu Junia Palmotica.

6

Po Bosni

Libro

et Croat.

siever.

377.

90.

6.

Dio

Cap. 11.
2.

pag.

2.

Mauro Orbini

Stiep. Gradic knjiznjicar

Katancic de Istro, Cap.

Vatikana

145.

7. p,

Slavonii ljudi iztocne cerkve, katolike za sperdnju

rugat jim se hotiuci, Sokcima nazivlju.

Opat

325.

Jakov Mikalia u predgovoru

slovins. u Loretu 1649.

Popovic kod

str.

nahiah

pako

na-

Gradackoj,

isto

pa do

oko Kre&eva

15

uje se ostanak tog ak-

Doljanah,

centa.

Osim Slavjanah nahodi

u Bosni

se

turskog zal^ona, pa opet moraju harac

nedadu, ovih imade po vecim varoSima

gog osim bosanskog jezika

Travniku

Sarajevu,

Derventskoj
nije

Sokac

ira

bo ondie sami sebe tako nazivlju

akcenat.

juci

Bugare

po

S o k

biti

sokackih

cistih

su mnienja

Odakle
:

garsku,

mnogi su

Bosne,

nmogo) tomaceci

sok az

Uceni

bile, bojeci se

mnogo

to je

Tomo

Caplovica recensent bez imena,

ovako

to

magjarskim ladjama u U-

biezali u

kad su ove preterpane

Magjar bi viknuo

Sokac dolazi

Caplovic u opisanju Slavonie, veli da

dolazi od rieci Magjarske sok az (to je

padnjutju

prelazili

Gradiskoj Kraini ima

ime

ovo

(?) oli

siriti

kad su Bugari

Save u Brodskoj

preko

selah.

Ijudi razlicitog

vriemenah

davnasnjih

na

Bugarske

iz

kad su se Bogomili poceli po Bosni

preko ove robiti?

(?),

njihov podmuklo zateza-

mnienju oni su morali ovamo doci

od

jos

c a,

odielo, mukli pogled, opominje gledaoca

njihovo

momu

ona vriemena,

moze

po

samo u

govore spanjolski po-

ovi

kod ondasnjeg stanovnictva porugateljno, vec narodno upravo

katolici

su

koji

u d^amiu jim

stanuju

Cifuti

Banjaluckoj kraj Save ovo

jesu svi kovaci, dru-

neznadu.

Novompazaru,

Ciganah,

platjati,

da nebi potonule,

biva neterpaj vise (?).

Ljubiratic u

niemackom caso-

pisu Hesperus godine 1819. dovodi od talianske rieci: sciocco (subudalast). Ljubibratica

godine

pobija

dovodoci

1820.

od gercke

sto su Latini

pravopisom pisala

ime

Rumy
riec

u istomu dasopisu Hesperus od

od skok

cerkve odskocili,

schokacz,

skokac, prostiu sokac!

lazljivo

ovu

drugi

sto

Rumya

neznajuci

godine

svoje mnienje, da ova riec sokac odatle dolazi,

kom,

a Gerci

svak vidi
P.

da

Katancic

samo
netreba

De

Istro,

Succus, koja je
planine

Amianus

bili
i

su

trimi

perstima kerste.

pobijati,

pag.

razstavljala Hire
s

136.

Sokrates

pisu u staro

iz

druge

one zemlje.

Sokcevic

1825.

slaba.

navodeci

katolici

sa-

sto

Uceni 0.

napominje planinu

145.

prostiti raiesto

sto se

vrieme zvali

od ovih tecajem vremena postanu Sokci,

su se u Bosnu morali naseliti

od Trakah,

jedne strane Traci a

tog uzroka

Sva ova nagadjanja

buduc su suvise

109.

iz

Jablan

pobija nieki

slavonskom

Kalendaru

uskok,

a ova se riec talianskim

veli

Iliri,

Succi
i

stanovnici ove
i

ove su kako
l.

j.

Sukci, a

ja derzim

koji


kvareni

Sve dakle stanovnictvo

jezik.

ovako iznosi:

1.

Serine

ovamo

imade,

iz

b)

jedno

od

Bosni

prilike

Cigani: 6,000.

3.

pako Karavlasi, u stara vremena

skrivaju se; drugi

2.

od kojih jedni su Cigani, koji kradu, kotlove

a) Cergasi,

kerpe

1,096,000.

Iliri

Ukupno: 1,100,000. Osim ovih stanovnikah ima

2,500.

Cifuti:

jos:

16

nacinjaju

uredni

Vojnici

topciama

onamo

oni se

presli,

kog derveta

jehovie

zdiele, vreteua, preslice itd.

Nizam
Arnauti

5,700.

gdie jasie

sele,

iz

6 taborah,

Kavazi

sto

cmi Za-

u Travniku

po

drugim miestima 500,

Bosna jedina je

der^ava, koja je cista ostala sa-

turska

svim od turskog jezika, kako po

selima tako

po varosima,

bosanskog negovori, najveca turska go-

osim

drugi se jezik

spoda samo onda turski govore, kad su kod Vezira, pogriesno

mece u svomu Narodopisnom Zemevidu 1840.

dakle g. Safarik

Turke Osmanlic kod Sarajeva, Travnika, Banjaluke

lia

ako koi okuci

u Travniku,

se

Oko

sanski govori.

za

tursku zelju

nasertanja na hristjanske stanovnike,

prozelitah

steci

zahvaliti,

dapace od

do dana

vidno propada 7 ).

zakona

dva

malo

zapadne

HHstjani

iztoc?ie

Kad su

kraljevine

svoju vieru,

ria

providjenju ima-

njihov

ninogo

mnoga

vecma

siri,

prognana

stanovnici jesu podieljeni u glavna

se

diele

pervi

iliti

muhamedanski

u dvie
su

svi ondasnji

jacji

dok turska oce-

sliedbe:

bio

je

od

niesto

sliedbenike

od naroda: Kerstjani,

Ugarska, Hervatska, Slavonia, Dalmacia

osvojene,

zaostavsa

se

turski

cerkce;

od Turakali
broj

sve

Bosanski

hristjanski

Cifutski.

poturicah

nasa viera sasvim nije iz Bosne

sto

dana

samomu bozjemu

doisto izpoviediti mora, da

mo

druge godine vec bo-

Vierozakon.

11.

turska

promisli

ti

arnautski poniesto govore.

Mitrovice Turci

Tko

to

Osman-

itd.

Turci

naselili

hristjanah,

sto

Serbia

su se u Bosni

syiedoce danas

turska groblja kraj selah, koja su sad hristjanska!


RiSoani

drugi

pako

zovu.

Hristjanah

Broj

na

715,500.

Diele

se

Kerstjani drugojacie Katolici

I.

apostolska

tri

17

Yikariata:

zupah 46;' kucah 14,561

dusah 112,000;

Kresevo

Fojnica,

ciskanska:

sami Franciskani.

Imade

samostana Fran-

tri

ovim zupama sluze

Sutiska;

Vikariat

2)

150,000. Upravljaju se od

Bosanski od god. 1701.

1)

Hercegovacki

1845.

god.

od

bosanskog odciepljen; ima jedan jos nedoverseni samostan na

Sirokombrigu
33,060,

u ovomu

grcke

sobom Biskup Dubrovadki, imade

vladike

tri

Moslarskog

hiepiskop,

zovu

pravoslavnim

se

koji

vremena, kad je

imajir

ovi

za

glavara

koi je Mitropolit

Zvornickog,

koji

Eparhii Sarajevskoj imaju

Zvornickoj

su

samo dva samostana

samostan, kucah

Popovah 80.

zovu.

Turke najvise
jevi
taru.

sa

episkopi,

rastope, pa

ovi

u Bosni

god.

Turci

Veliki

pako

1804

384,000.
zato se

al

561,500.

kucah 27,000.

Mostarskoj

sa-

ono

1825.

novacah
idju

Ovo su

naslied-

Muhamedovci pravie

od zlocestih. hristjanah, koji

1813

1817.

zatim bo-

Najvise pako Turci sami sebe

od malih prikupljuju

onda neozenjeni

stoji

Ar-

Cervkih 135. Kaludje-

saterla je posliednja kiiga g.

Serbiom

naseljuju,

na putu

iznose

proroka Muhameda,

Ovi su postali

Kucah 9,249.

Turci, s Ciganima

III.

nici lazljivog

14,100.

mostanah 12, od kojih su dva prazna.

25.

po-

Pecku serbsku Patriarsiu'za-

Sarajevskog,

rah

histjani

jesii

oni sebe Mitropolitima zovu. Pravoslavnih ima okolo

Ska-

iz

ovdie budu premie-

Meternicha

koji Carigradskog Patriarhu

c6rkve,

znaju, od

kupio

8,000 dusah.

Risdani

II.

1843. Jezuite protierani

god.

ima pod

ovi Vikariat

stjeni,

samo 5 zupah

iznosio je

3) Vikariat Tre-

sami Franciskani.

sluze

Propagande rimske

od

duah god. 1844.

broj

13;

preko Neretve;

binjski

dra,

zupah

po

zemlje, na

varosima,

koje hristjane

gdie

k drugim u sluzbu

se nastane,

mnogo pako

njihovoiuu razplodjenju tako zvani balinski avdest.

18

svoje gospodstvo neznajuci drug&e uzderZati, potur&Se se, iznevierige se Bogu,

i

najveci nepriatelji postadose svog naroda,

svoje jednokervne

siedovanja

samo

bratje,

koji su podlozni

kadiama

Carigradskomu

3eh-ul-islamu,

uzderze svoja po-

zato, da

Imame

Ovi imadu svoj^

zemaljska.

svietovnim
koi

t.

sudcima,

je

j.

zupnike,

pako

kadie

Muhamedanske

glava

viere.

IV.

Cifuti,

iliti

6 ; 500, imaju u Sarajevu svog

Jahudie

HahambaSu, koi opet svoje rabine imade u Travniku

Novom-

pazaru.

12. faobrazenje, obi6aji

umno,

Izobrazenje

nom

praznovierje.

buduc da je skopano

koi u njega uticaj imade, zato

sa vierozako-

eemo ga po vierozakonu

pregledati

a) Kerstjani;

svetjenici

nauke obicajne po
stjani najodlicnii,

Italii
i

se

to

ovog

Ungarii

zato su

doista drugim za izgled sluziti

derze u

tri

su do g. 1842. u
sipa Cesara; ove

godine

brani tamo vise pitomce

njihovi keri

Franciskani

mogu.

u&onice,

latinske

Ungariu 32,

znanja nauka kerstjanskoga

tice

Sivljenja,

samostana

buduc da su

vierozakona
ucili,

njihovi

pitomci

isli

gdie su imali fundaciu od Jo-

Rimska mudra (?) Propaganda zaiztogjedinog neosnovanog uzroka,

slati

da pitomci u ucionicama prekosavskim krivovierstvo uce, a ne pravi

rimski

zakon,

ol

pravie

samovlastje

24,
nuti,

al

buduc

da se Propaganda

Taliansku

oVa 24

drugomu miestu pomoci

vremena podeli su Franciskani

ucionicama,

imati

islo

je

nije htiela bri-

vec su se potucali od manastira do manastira,

ciskani prisiljeni su na

vieg

ni za

ovo je ona

taliansko;

ucmila na potvoru bivseg biskupa Barisica.

brigu

to sada
traziti.
i

Fran-

No-

o narodnim

tako god. 1848. zavedene su u Travniku, Varcaru,

Lievnu, Fojnici

miestah zavesti.

Kresevu;

nadati

se je

da

ce jos

na vie

Narodni obicaji kod kdrstjanah gotovo su iz-

derzeei jih za praznovierje,

triebljeni, jer svetjenici

samo gdiekoji

izkorenili sujih,

Kerstitelja pale se

19

su; tako u oSi

ostali

po

Bosni od

svoj

izmlate

zenitbe

tide praznovierja,

da se na udes

fatum

rakah naudili, govoreci

b) RiScani
i

t.

da-

imaju za prosvietit se,

mogu; od tuda

biva,

nezna svetjenik tako

tako, da ni deseti

po varo&ima bo

j.

ne-

velike

poslie sa stapovima

te paliti,

dosta priprosti; sto

su

ni

moze

mnogo

se

pripo-

se kod kerstjanah opa-

od Tu-

oslanjaju, sto su

tako je sudjeno.

pravoslavni

j.

buduc

kaludjeri,

t.

vecinom je izkorenjeno

itd.

vieda se samo od ale. Po niesto

ziti,

cerkve; na

zapadne

ovo je podobro izkorenjeno. Vierovanje u

vukodlake

viestice, vile,

ovo je obidajno

se uzpalilo, onda bi preskaki-

udatbe obicaji

u oci Cvietnice

obitfaju

tako uternu, a kad bi

Kod

vali.

iztodne

hristjanah

na herpe sabirati

granje

dielje,

Ivana

s.

kora trenjova metne se u pracip, kad

.Idle,

se uzefce, onda se nosa oko kuce obterkujuci

niekim pako miestima

ukinuli su

iztocne cerkve, njihovi popovi

su neprosvietjeni,

sriedstva ikakva

cemu

svoje

zato ni stado

da ni nauka

niti

ni duznostih

nauditi

puk, vec u tminam nevierojatnim

ocenasa neznade
uzderzavaju

nekako

svojih,

stoji

ovo razumeci po selima

nieku sliku od ucioni-

tergovci

cah; biv&i puk u ovakvom neznanju, nije se cuditi, da nezna-

dobro,

duci
bivaju
lazi,

Psovka, kradja,

cini zlo.

kod neprosvietjena covieka;

Uo

Boga

nika miesto

do obecanja;

obicajno

odtud do-

svome bliznjemu; svetje-

njemu svaka vieruje; mnogo der2i

jedan drugomu kad ried

tako

bracne

posti svojih starih

kano
t.

derzi,

j.

duhan nikad

siesti ol zapaliti

do distoce

caje,

itd.

zadade postenu,

ga nece. Mladji stariega, osobito kucnog stariesinu

pred njim

imena

otimanje

sto to nije,

naiT neumietni seljak od dobre slavenske naravi necini,

tako on je sklonjen na svako dobro

prevarit

al

viernosti

kano

riedko ce, osobito

ol

mnogo dSrze

riecju, sve krie-

kerstjani naslieduju, a

praznovierje sami su uzderzali.

svog odvietnika,

sluSa,

narodne obi-

Slavljenje kerstnog

ovdie je obicajno kod riScanah;

2*


u oci

godovah, zatim na svatbi

velikih

u svojoj cielosti zaderzali;

ga svetjenici nisu morali

vec

povieda,

more

Stice,

oni

itd.

vrazjoj

ugusiti,

Turci se Riscanah najvise

da je u

sv.

dapace

caraju,

god naravnim nacinom dogodi nesrietno,

na

amajlie

to

od svojih popovah, kaludjerah, dapace

da je u nasemu

da

ne samo pri-

danas

daranja,

razlicita

pripisuju,

sili

se

to

svi su se obicaji

itd.

praznovierje, buduc

izvode, vieruju u vukodlake, vile, vie-

itd.

sto se

tako isto

vieruje

uroke cine, bajanja

to

20

porad osvete,

plaSe

zakonu uprav

hodzah

turskih.

bo sciene,

oni

zapoviedjena osveta

Ako

pismu zapisano:

od

zapise uzimaju

istih

govore

neosveti tako se

se

ne-

posveti."

buduc da je

Turci,

c)

kako

se oni brinu,

vierozakon njiho/ gospodujuci,

co Vlasim zapoviedati,

vise obiediti, taj se*za ucnieg jderzi!

koi znade Vlaha

Po varosim ivecima se-

mej-

lima imadu toboze svoje ucionice, vece medreze, a manje

tefe

u manjim uci

zovri,

Muhamedov
u Carigrad

mogu

ove

sofle,

imami

t.

stiti

pako cinovnici mogu

ostali

Ucenici, koji medreze pohadjaju

na

idju

sela

da

se ne-

Lpostaju hodze

t.

j.

ovi uce prostake na izust inoliti

zupnici,

da

tako

znace ona molenja.

sta

turski

turski govoriti,

ako dotlen nedotieraju,

to

Bogu turskim jezikom,

nici,

u vecim

govoriti; bogatii svoje sinove

biti,

softe,

j.

pisati,

ako nauci

moze

nadati,

citati

turski

neznadu.

kadiluku

ucitelji

nauke,

kadiorn

da toga ni

zovu se

se

Salju na

odmah

pisati,
biti,

zakon,

se

to

nit

Turci

razume

ucitelji ni

uee-

obicno su slavjanske obi-

caje pobaciii, te se prihvatili predanjah, koje im njihovi sehovi

i

dervisi nadlagujuci

zakon

Njihov

desti.

ubiti

kod

oteti

sve se mora,

njih jc

pogaziti, to je

psima

im se

cudit,

pun je praznovierja.

sto

ponjatja

su tako zlo-

Tako

orla,

psa

griehota, a Vlaha ubiti to je sevap: od Vlaha

samo

da nekrepa

veliki grieh,

konjima

avdestom

Buduc da nikakva

kazuju.

se,

o eudorednosti neimadu, to nije

zriela

zita

a grieha
gaziti.

pranjem, umivanjem

krusnu mervicu nogom

neima kad u lov

Svaki

se

kod

pomersiti moze.

idju sa

njih grieh

Ciele bi

mogle napisate o njihovom

se knjige

su

njih je sve sudjeno,

moze

uzderzali

slavjanska

stara

21

drugih razluceni, samo

drugim

po

ukrasti,

sto

kraljevinama

vierozakonska

ona

se

jedne strane

al

ni griesica!

13. Dieljenje.

koja k jugu

strana,

se u more; dohija pako,

vu; medja& jest pojas

ob-

predanja

jest griehota najveca

Prirodno dieljenje jest u Bosnu dolnju

gomja zove

svome zakonu od

ovdie, po

odstupiti,

prevariti itd. ni grieha

slivaju

Kod

primili.

ovdie svoj talmud boljma obsluzuju,

najmanje od njih

turska

itd.

itd.

sluzuju

buduc da

praznovierju,

opet

dok nafake ima, njemu nitko nahudit ne-

d) Cifuli kako svagdie tako

nego

planinah

koje

gornju 8 ).

gleda

rieke

slivaju se

Skopaljsko-KupreSkih

vode idju k jugu, a

iste planine

Bosna

koje rieke

u Sa-

tako, da

druge k sie-

veru. Narod pako dieli se na vise predieljah: u Bosnu, Herce-

govinu, Krajmu, Posavinu, Stari-vlah, Podrinje

Mnoga pa-

itd.

predieljna naimenOvanja jesu od starih gradovah zaostala;

ko

taka jesu:

Skoplje, Kupres,

Duvno, Kotor,

Glasinci

ticko dieljenje jest u dva vezirluka, Travanjski

pako u nahie

u Travanjskomu

starskomu

14.

na vojsku,

moze

stave)

broje

fermanima

carskirn

Poli-

Mo-

34, a u

se nahie

itd.

Mostarski; ovi

kad se spahie

dizu

se opazit niekakvo dieljenje u sandzake (za-

Zvornicki, Bosanski

koju, kad su Mletcani

oteli

Kliski,

od tverdje u Dalmacii

Klis,

od Turakah, prenesu ovi sandzak

u Skoplje. Sve spahie bosanske spadaju pod ova

tri

sandzaka

osim ovih sandzakah ima jos Sarajevski Mulaluk, na koi spadaju nahie: Sarajevska, Visocka, Fojnicka, Ramska, Neretavska,

Sravni Philippi ab Ochevia Epitome Vetustatum Prov. Bos. Cap, VIII.

pag. 111.

premda sam

ja, bivsi

macii, protivno spazio; tako oni

reci:

u gornjoj Bosni, Hercegovini

t.

j.

Dalmatinci

idjem,doli, vec gori u Travnik.

Dal-

Hercegovci, ncce


Rogaticka, Vlasanitfka

Ja cu sliedit dieljenje po-

Kladanjska.

po nahiama.

liticko

14. Miestopis.

A.

Vezirluk

763

Travanjski

zemaljskih miljah

Bosna dolnja, prostrana

iliti

ima od

prilike stanovnikah

Nahia: Travanjska, zauzima sriedinu Bosne,

1.

810,000,

34 nahie, koje su sliedece:

se u

dieli

22

Skopaljskom, Jajackom, Fojnickom

vocem, rieke su:

lezi

medju

Zenickom; zemlja je plo-

dna zitom

slivaju se

u Lasvu, koja u gori Karauli vise Travnika 4 sata

izvire

posried

nahie

u Bosnu. Planine su
Karaulska

gora,

Radovan od
Vilenica

Bluovnica

Bila,

tece, a

Ger'onica, koje

u Zenickoj kod

sv. Putisa utice

Vlasic, jedna izmedju* najvecih u Bosni;

koja

nahiu ovu od Jaja5ke; Kopila

dieli

skopaljske; manje planine jesu: Mosor, Bukovica

su Turci,

Stanovnici

Gostilj.

osim

koji

varoah
?

obitavaju vise selah s kerstjani izmiesani; kerstjanah u

Dolackoj ,

Gucanskoj

1,200, ima

Ciganah.

niesto

do

Oraskoj,

Ristjanah jedva

8,500.

TRAVNIK,

miesta jesu:

Znatnia

zupe

tri

varo& pod planinom Vlasicem na rieki Lasvi, u jednoj dolini medju

berdima Bukovicom
tege se
ciele

Bosne,

prama Vitezu

Vilenicom;

ugodna ravnica;

stolica

glavno

nahie kanoti vezira, muftie,

Karauli pro-

miesto upraviteljstva
kadie, sure; jednog

nizamskog Mir-alaja, koi zapovieda nad ovdasnjom posadom

od 4,000

nizamah

8 topovah;

Bimbase.

arnautskog

jednom briegu imade grad, po skazivanju od Tvertka

dan, u njemu

imade

dzamia,

topovah 12, topciah 15

na imade dosta dzebane,

kuce,

niekoliko tasarnah;

50 nizamah cuvaju ga; u njemu

al

ne samo sto je tiesan

dovah, vec sto ga sa dva miesta od Gucanah

topovi

rusiti, jest

osim nizamah,

5,

satkule

moze

obcinah;
2.

imati

Od sgradah,

16

dzamiah,

koje

isti-

slabih zi-

Bukovice

Vakufom

12,000 duah;

imade

mogu

Travnik sa svojim maha-

od male vaznosti.

lam (predvarosim) Ilovacom, Docom,

matah

Na
sazi-

II.

su

od

dieli
al

Grahovikom,

se

u pet dze-

samo kamenitih

dva

boja

samo,

gornji derven, nigta necu

kakvoj

vezir

(kasarna)

Vezirski dvor,

govoriti!

vie nalicl

europejske gospode, nego kuci; samo dvie sgrade,

stali

koje je

23

Tahir-paa nacinio, vriede togod, atojekersla

njegov novi dvor na Bunarbasi vise Travnika.

Stanovnici su: Turci, njihovih kucah imade 1,500; kerstjanskih

350; Ristjanskih 100; Cifutskih 50; Ciganskih 80. Turci imaju

mejtefah 5, medrezu
stjani

ucionicu.

1.

tekiu Dervisah

1.

1. i

do 50 kucah turskih

Sarajliam

godna

kerstjanskih, bitkom god.

Vedzipasom znatna

Lasvu, ovdie je po svoj

novce, ploce

itd.

V2

sata

mnoge rimske

od Travnika. Gucjagora, selo kerstjan-

od

1 sat

od Travnika. Orasje, selo kerstjanzupnik

gdie

Travnika,

Radovan, podor

stoji.

dva kapelana, znatno porad starinskog gro-

bosanskih plemicah,

sko,

kod utoka Kolotina u

bio grad rimski

oruci izkopavaju. Krusica, selo kerstjansko, vie

toplice 3 sata

sko, gdie stoji zupnik

blja

prilici

1840. medju

okolica oko Viteza verlo je u-

zitorodna. Mosunj, selo kerstjansko

koga imadu

kerstjani dvie, a Ri-

kod Lave, ima jednu dzamiu

na drumu sarajsko-travanjskom
i

mala varosica, 2 sata od Travnika

Yitez,

starog

grada

jednim kapelanom

na Vlai6u.

Karaula,

golemo selo tursko-ristjansko-kerstjansko, pod gorom karaulskom, 3 sata iduc k Jajcu udaljeno.
2.

kom

Jajacka: medjasi

Travanjskom, Skopaljskom, Banjaluc-

Jezerskom; plodnaje zitom,

al

sitnom stokom bogatia; tece

kroz nju Verbas, u kog slivaju se: Pliva, Krezluk, Cernarieka

i

Ugar; zatim Verbanja tede kroz ovu nahiu, sva je planina-

ma

prepletena, znatnie su

sina

itd.

8,000. Ristjani
znatnia
jajetu,

vito

miesta

odklen

Verbas

Krevluk, Ugar, Tisovac, Ranee, Likerstjani,

Jajce,

kojih

Turci, koji po varosima

jesu

opasavsi

sto je

tri

polovicu

taj

iz

jedne visine

vodopad

gledati; odtud ona poslovica:

Gdie

slicnom

briegu

zidinah tece plaho-

grada,

oku verlo priatno

zupe ima do

oko Verbanje stanuju

grad na jednom

prozvano je Jajce, izpod

Pliva

pada u Verbas,

su

Stanovnici

pacja Pliva u Verbas,

Ondie ona gubi svpj glas."

slap

U
miah

gradu

imadu 200 kucah

sami Turci,

stanuju

oko grada su: Varos,

);

24

Kozluk,

kucah imade do 60,

vecinom; izvan grada turskih

stanuju

6 dza-

Pijavice, gdie kerstjaui

dzamie, a kerstjanskih du^ah imade 650, gdie imaju svog zupnika

i

dva kapelana, bez ucionice; ovdie je

muselima.

Grad

Travnika

od

Odstoji

u bosanskom

ovi,

kraj Napulja, zato je

kula gradica

Posliednji

godine poslie

osvoji

kano

1464.

1527.

ovog grada,
Katine

Komotin,

Kozluka

zapustena

Ferdi-

tvSrdja

odstoji

da ce ga u

sata

srusiti

mo2e.

medju selima

od Jajca,

Cvietovicem, kog je spomenuti Hervoja

Verbasa,

2 sata od

Jajca,

na

putu iduci u Skoplje

odskoro

ona je zapustena;

Okolica ova verlo je ugodna oku:

*zpod nje ima tursko selo.

stolietju X.

od kaurah,

se

topovah svega

iz

tverdja kod

Vienac,

iz Jajca;

njihove

.sake

mnogo uzdaju u tverdocu

mogao braniti, jer ga nepria-

Turci

dugo nebi

se za

al

Bespeljom, Daljevcom
zidao.

pade u

nadpisom Matiasa

da je u petak uzet

Turci,

petak opet osvojiti kauri.

telj

Matias Korvin

caru,

Cuvaju ga 20 Arnautah; petkom se uviek zalvara, jer

I.

govore

al

ga Turci obsicdnu uzalud,

opet

danas u njemu imade 6 topovah,

nanda

Lu-

sagradjen na nacin grada

Mehmetu

god.

vise putah; stoperv

satih.

mieseca sveudiljnog nasertanja, jedva ga

tri

dojduce god.

Sagradio

Toma&evic bio ga je utverdio,

kralj

se god. 1463. na vieru predade

iste

od Banjaluke 14

dosta je znatan.

riaimar je bio.Talianac iz

ga je glasoviti vojvocla Hervoja,

Neapolisa.

9,

sgodopisu

muftie ; kadie

sfcolica:

spominje se Ban Vienacki," koi

je

kcer svoju udao

za Hvalimira kralja dalmatinskoga. Podmilacje, selo kerstjansko'

1

sat

od Jajca, gdie od starinah ima jedna cerkva kerstjanska.

Dnoluka, predielje od vise selah kerstjanskih

homne, predielje
9

Od

iz

ovih jedna je bila

Carigrada, Bosnjaci
zetja Jajca,

je

pak ovo

cerkva

sv.

sv.

Luke.

Tielo sv.

odnesu ga u Mlefke, gdie

Luke? nezna

nastoje dokazati, da je sv.

Luke Evangeliste

1.

dervenu

Luke po uzetju
poslie
i

premda

se zaisto,

Ver-

turskih.

uzmu od niekakvih kaludjerah,

Franciskani
tielo

vi&e selah ristjanskih, koji imaju

pako u-

kog
kod Farlati-a

sad

stoji,

cerkvu

Skender-vakvf, mala varosica nad plani-

6 popovah.

25

nom Ugrom, imade

dzamiu

1.

podor starog grada na

3 begovska odzaka.

Tisorac,

Dobretici, predielje

planini istog imena.

10
kerstjansko, od 175 kucah, koje imade svog zupnika ). Varcar-

vakuf, varos pod planinom Lisnom na Cernojrieki; imade tursKih

4 dzamie, od kojih jedna kamenita

kucah 150,

olovom po-

krivena. Kerstjanskih kucah ima 100, koji imadu svog zupnika

narodnu ucionicu. Ristjanskih ima do 60 kucah. Ovo je miesto

od Jajca 4

znatno zitnom tergovinom, odstoji

(nieki pisu

Staroselo)

sata

*/

od Varcar-vakufa, selo kod Cerne-

imade do 15 ristjanskih kucah, kula

rieke, gdie

linovicah. Jelec, selo kerstjansko od

1 sat

odzaci began

Ku-

55 kucah pod planinom Lisnom

od Varcar-vakufa, gdie je obilatanula gvozdja, imadu majdane

fabrike

vise kovacnicah. Tribovo, selo ristjansko od

cah, gdie stanuje pop. Liskovica, selo kerstjansko od

40 ku-

60 kucah. Bo-

nad Verbasom, imade dva mala topa; u nutra ku6e

cae, tverdja
a

Donjeselo,

sata.

3,

izpod njega vise turskih kucah, odstoji od Varcar-vakufa 3 sata.

Kotor,

predielje

mala varosica kraj Verbanje,odkoje na pd sala

porusena Bobas, radi

tverdja

lezi

Hervoje god.

uspomene vriedna.

1416.

stoji

zupnik kerstjanski.

skih

Jezerska:

lezi

bogata je sa sitnom
se kroz
Ristjani

cielu

Knezina,

smerti vojvode

Soholine,

kraj Verbanje.

medju Jajackom, Skopaljskom

marvom

nahiu; rieke:

oko 4,000, imaju

kerstjanah 16 kucah u

gdie

selo,

vise selah tur-

predielje iz

ima ugodan polozaj

kerstjanskih,

3.

prebivanja

Kljuckoin;

zitom; planina Cernagora, proteze

Sana,

Pliva,

samom

Janj

stanovnici

Podstrane zvanomu

selu

jest jedna

izmedju

malih.

turski Gjol-hisar,

varosica

u otoku, kog Pliva razdvojena

nahia

i0

) Predielje

ovo

toga znatno

sto je bilo posiedovanje

Familine
Venctiis

Senju

1775.

Od ove

sto kersljani

kneza Dobrele,

Comitum Dobretic
iste

su

Znatnia

je,

su

Turakah: 320 kucah, a

8 popovah.

vidi

Genealogicus

na-'

zemlju imadu

svoju

knjizicc
liber.

ova

miesta: Jezero,

Nobilissimae

Anconae

1772.

familie izlaze plemici Vranjicani, u Rieci'

Karlovcu znatni tergovci

domorodci,


u ravnici;

cinja

tvrdjena;

njoj

muselim

dzamie, turskih kucah 80 ; Ristjanske 2

uvukla se je u Jajacku

od

obadva

tverdja,

nahiu;

po

odstoji

sata.

imadu 2

Sokolac,

lezi

Varcarom,

skoro zapustena

pod Cernomgorom, kod

vriela Plive. Plievje, predielje iz vic selah Ristjanskih.

bila

zupania hervatska. Janj7 rieka

gornja

dolnja

60 kucah

ristjansko ima

dva popa.

Sana

gdie

Verbljani,

dolnja, selo ristjansko

selo

izvire,

od

selo ristjansko

80 kucah, ima popa ovdie je odzak begah Pilipovicah

Medna, gornja

Ovdie je

predielje Ristjansko. Pecka,

Cernomgorom

pod

dervene

15 ducanah; varosica ova

medju Jajcem

lezi

Dizdar jos zive,

njezin

se

varosica bila je niekad u-

ova

kadia

siedi

na kome

ima brieg Vagan,

njega

vie

vide zidine od starog grada;

26

ima popa

lezi kraj Sane.

160 kucah. Po-

draznica, selo ristjansko od 60 kucah, ima popa. Gerzovo, selo

ristjansko ima popa, 12 kucah ijednu dervenu cerkvu, gdie se o

Petrovu sbor kupi.

4.

Skopaljska: granici se

ju planine: Kopila

juplanine: Stit

vljaju

Vranica;

uticu u Verbas, koi ovdie

posried

Travanjskom od koje razstavljaju

;

Fojnickom,

Skoplja

tece.

kod

Privora

Skoplje, dolnje

koji u

ga mogli prodavati.

kerstjanima

de begah

Stanovnici

64

odzaka

najznatnii su Skorbovici,

blaga

nahii

oko

najvie

lonce naoinjaju

sitnog

nastoje;

po ostaloj Bosni raznose.

ristjani koji

siedi

muftia,

popa ovdie imadu,

kadia

muselim;

veziri

bili.

mnogi pako

Miesta znatnia su

Dolnji-vakuf, varoS na utoku Semnisnice u Verbas,

su Turci,

toliko, koji

po selima; od sve Bosne ovdie najvise ima-

plemicah

mnogi su pase

ovoj

su kerstjani,

Cigani stoje po varosim, a ima jih smiesa-

prozvani Pasici, od koje porodice

ovdie

je

dosta je plodno,

4 zupe broje do 8,000 dusah. Ristjanah ima

imadii 6 popovah. Turci

s

izvire

gornje obkoljeno

porad zuluma, sto rad nevaljanosti stanovnikah cesto zito

sto

kupuju, gdie bi

nih

Lie-

Semnisnica

planine Zeca

iz

planinama, polje proteze se u duljinu 6 satin,

al

od ove razsta-

Rumskom, Jajackom

Krupa, Bistrica, Koprivnica

vanjskom; rieke:

Radovan

kerstjani

stanovnici

oko 1,200;

zatim Miri-alaj,

to jest

27

glavar spahiah kliskog sandZaka, udaljena od Travnika 9, a od

Bugojno, varosica kraj Verbasa u

Jajca 6 satih.

ravnici

liepoj

3 sata od Donjeg-vakufa znatno fcitnom tergovinom. Malo, selo,

kerstjanski zupnik s kapelanom. Cipuljic,

gdie stanuje

60

kucah

ristjanskib

gdiekoje znadu cincarski

svoga

zanata po

zidine, ostanci starog

Prusac,

pavaju.

govoriti

zupnik

brim

izpod kog tece Ko-

Gornji-vakuf, varo-

sata.

150 turskih

imade

Verbasa,

sica kraj
stoji

novci se rimski izko-

pri briegu,

privnica; udaljena od Dolnjeg-vakufa

se na blizu vide

ovdie

niekakvog grada

mala tverdja

64 kerstjanske kuce,

2 dzamie, jednu sat-kulu,

dva kapelana,

jasnim satom, odstoji od dolnjeg-vakufa 6

brieg nad selom Dobrosinom

vide rupe,

1 sat

gdie se je zlatna

od

ljudi su kalajdzie, koji rad

Bosni hodaju;

svoj

selo

samo jos babe

popa. Cincarska naselbina,

satih.

od gornjeg-vakufa

ruda kopala

mnoge

do-

Rosinj,

ovdie se,
zidine od

sgradah.

Susid , mala tverdja kod

Verbasa.

Vesela-straza,

liepo selo

tursko - kerstjansko

su odzaci

vise begah,

skoro

sagradjen PaSica

srusenog

gdie

Miri-alaja;

franciskanskog

ovdie

se

Kupres,

samostana.

vide zidine od

jedno predielje

planinsko u ovoj nahii, sa sviuh stranah planinama tako obkoljeno,

da rieke izpod planinah prolaz

sriediSte

izmedju gornje

traze-;

znatno je rad toga, sto je

buduc da same Mra-

dolnje Bosne,

cajske vode idju u Verbas, a ostale sve prama Dalmacii; zato

Kupres spada na gornju Bosnu; odielo,

od
t. j.

ostalih

Kupris

Skopljakah.

od sela Zviernja^e

obicaji

polje je*

ovo

zato ovdie
bi
ni

Semanovacah u
sve ravno

mnogo

razliditi

sitne

duljinu

sienom,

sata,

kupreko polje

6, a u Sirinu 2 sata,

manje pako zitom plodno,

marve dosad derzali su

ljudi

sam Kupres na godinu po 10,000 ovacah prodao,

petine

od toga neima.

cielo predielje

su

do planine Vitoroge u duljinu satih 10. i-

rina od planine Stozera do planine Klopotnika

od Rilicah do

itd.

od pddne k sieveru,

pocimlje

obkoljuju,

Planine

iliti

briegovi,

jesu od iztoka:

tako, da
al

danas

koji polje

Stozer, Cerni-verh,

Bukva

Suljagaj od zapada: Malovan, Jaram, Kurljaj, Cicer,

Homar

Klopotnik; odjuga: Ravasnicai Radusa; a od sieve-


ra

Vitoroga. Rieke

a opet izvire

28

Merlvica, koja uvire pod planinom Kurljajom,

pod gradom Lievnom pod imenom Bistrica. Milac^

uvire pod planinom Malovan,

a izvire opet

pod Sterzanjom pod

imenom

Suice.

zupnike

u Novomselu, Vukovskomu, Ravnomu

Stanovnici

Kerstjani: 2,09i

zupnik

so

stoji

Grad a zvane,

Na Kuprisu imade

je izlozio na

ima

vatri; lezi

top,

Vrila,

bega Idrisbega.

niesto

zidine opale, te dervenim direcim utver-

buduc da im kapetan bio o malo dervah,

djene, al

Semanovcima.

u Otinovcima. Turakah samo 200

dusah, medju kojim ima dosla bcgah.

tverdje

oko 4,000, imaju svoje

ristjani

u ravnici pod briegom Plazenicam

selo, gdie

Podori

ove gotov

su

odzaci

giadovah jesu:

od

najbogatieg

ovdie

Bastaca, Poganac

Sterzanj 11 ).

Livanjska: medjasi

5.

naliiama: Skopaljskom, Kulin-va-

Duvanjskom, Ljubuskom

kufskom^

Sva bo je

Dalmaciom.

u naokrug planinama obkoljena, ove znatnie jesu: Krug, Cicer,

Ramemica, Tusnica, Stennica,

Troglava,

Prolog, Malinovac,

Zakopaonik, Berljusa, Borova glava, Herbine, Safor, Stedra,

Samar, Staretina, Vgarac, Dobretina-luka, Smerdinj

ovo je kuprcska

ke: Bistrica,

gradom

izvire;

Zabljak,

pod

koja

Studba, pod selom Vidosim

Mertvica

tog

imena izvire;

gubi se u ponoru pod plani-

Prologom, izpod kog poslie 4 sata opet izvire kod ^Hana"

u Celinu

slieva se.

sva ravna

tri

Grahovsko

Ova

Ovolika

nije toliko

ravnica
blizu

svake

dodju vode, zatvore

pod vodom

Turci joS

n)

po sriedini

Lievanjsko pocimlje od Buskoga-blata

dugacko

zemlje,

nahia izmedju vecih

se polja jedno do drugoga protezu: Lievanjsko,

Glamocko.

je

do Cernog-luga,

cih

Rie-

pod Lievnom

Brina, Opalcica. sve se salievaju

Bistricu, koja posried polja tece

nom

selom

itd.

koja

lezi;

12

satih,

plodna,

godine kupuju

siroko

a
i

3 4

sata.

stanovnici, pokraj tolike

zito

pervo zato, sto kad

se ponori, te veci dio poljah vise miese-

drugo

sto

zulum

turski prieci ; jer ovdie

sad nikakva poreza neplaljaju, vec stogod dodje na

Vidi obsirnie opisane nahie

Mag. od god. 1847.

Skopaljske

predielja Kuprisa u Dalm.

svu nahiu, to sama raja platja

nost stanovnikah,
siju,

kukuruz

nemarnost

najvise

tretje

slervnoga

roditi kanoli proliu,

helda, sviedoci dolnje polje, gdie su od niekog vre-

poceli

saditi

Cuo sam

sijati.

Firduzbeg

bivSi lievanjski kapetan

pripoviedali

kako je

dao bezplatno sieme svojim

kmetima, da posiju kukuruz, a oni ga obare pa posiju,

u

da

toinu,

da je njima

stoka

nemoze

zemlji

njihovoj

begu,

ledja, te

vunena marha,

j.

Beg

niknuti!

merzko oko njega

kukuruza

kazu

te

se dosieli
ugibati

Najvece ovdie blago jesu goveda

jim izpravi tabane.

t.

lie

drugoga nece da

zita,

vocakah da sade, a da ovo moze

niti

niena

osim

koji

29

danas

al

diela neima,

tretjega

ni

pa ui desetog uprav govoreci, koliko su prie 15 g-odinah imali.

preko 1,000 glavah, da-

Dosta jc bilo tezakah, koji su

brojili

nas toliko neimaju

svc jc ovo turski porez upro-

U planinama

paslio.

paklinu,

imaju

ni

Dobretinoj-luci,

u Sibenik

te

4 zupe,

sela 3

tri

a broje

oko

dusali

Steclri

pale

Staretini

Slanovnici su ovdie kerstjani,

prodaju.

8,000.

imaju

Ristjani

zupah, broj kucah: 955, dusah: 7,121. Turci stanuju u Lievnu

oko Glamoca

malo

jib

ima po

Ova nabia

4 ? 000.

du

selirna

po svomu polozaju spada na gornju Bosnu,

bila je

podlozena

mostarskomu veziru, pak odmoli Firduzbeg, da oslane

pri

Tra-

vanjskomu. Znatnia miesta jesu

Lievno 12 ) grad pod planinom Krugom,

nice zvanom, kod izvora Bistrice, koi se

du stoje

Turci do 100 kucah

sarni

vidjen je s niekoliko kulah slabih

i

bedcmi preslabi

,2

Lievno

pravie

Poznato

vanjska
laze se
)

od

starih

ii

Clevna"

ii

topovi

Tako

grad ovi pro-

ti

mnogo drugo

svoj

prilici

dolazi?

pod

imeuom

ltd.

t.

j.

zupania Lie-

cerkovnom-splitskoni saboru

duhovnim stvarima nadbiskupatu

po

hliev"

Poifirogenila

Gomitatus Clevne"

Medju kojim odlikuju se Kernjo"

je upisano

gra-

napola razvaljenih, tako islo

rieci

pisacah

spominje se god. 1188.

4 dzamie

zove.

na kojim ima starinskih dosta topovah 13 )

Hlievno,

kod

je

HIebiana,"

13

su,

na briegu Cerlje-

Duman

svetoga Luke,

split.

Farlati

t.

1.

Zelenko" na kome,
wedaj. se

oruzje doneseno je

iz

u turske

Sinja

pod-

kazu, da

ruke

ovamo.

pag. 309.

!"

ovi

gdie dzebana

u gradu,

starinskog oruzja;

30

ima

stoji,

jedna

na koje vratima golem katanac

soba na cemer svedena,

Yisi,

tako zaostavsi jos od vremena bosanske vlade, a Turci, bojeci

ograme

se kakve

kaurske

prevare, nesmiju otvoriti.

gradjama ima kucah turskih

300

kadie

sanska za Terzt

karavana idje u

medje 4

odstoji od Travnika 18, a

Split;

sata. Zabljak, selo,

kod koga

Opatcice rieke.

jest nazutkast

3,497,

dugacko 4

obkoljeno

sata,

Resenovic

Tiskovac,

dina bukva

Grab,

Glamoc, predielje
cah 13, dzamia
i

satih,

1,

sela

tece

Ljubuncic,

sela, gdie stoje

Cerni-lug,

predielje od ristjanskih

kucah

je po sriedi

planinama od strane

velikim
rieka

Ovo

Zviezda.

Pasic-polje,

zupe ristjanske. Bielibrieg, Ka-

odprie sastanci granicni s Dalmaciom.

grad

pri briegu,

topa 3.

u njemu ima turskih ku-

Izpod grada imade niekoliko du-

Glamocko polje dugacko je

oko njega su vecinom sela turska; Turci Glamocani

i

ovdasnji dobri konji, daleko su cuveni; od-

grad Glamoc od Lievna 6

sata

se u

polja

petkom se pazar kupi.

rad zuluma, kao

stoji

prikladan za

nad kojim se vide

kerstjanskih kucah 30.

posried

Grahovo,

dalmatinske,

10

Nuglusic, Sajkovic

Celebic,

kerstjanski.

371, a duah

canah

od dalmatinske

pod njim starinskog samostana kod

Cukljic

Vidosi,

zupe ristjanske.

polje

bo-

Triglava, miesto pod planinom tog imena, gdie se na-

ostanci starinskog grada, a

izvire rieka tog imena,

hodi ruda miedena. Lipa, selo kerstjansko,

sela

Trzta

ne slatkom piurak" zvanom; ovdie se

al

kamen muljika" zvani kopa,

riezanje.

zupnici

iz Italie,

ovdie se snosi, a tako isto

idje,

Dalmaciu prelazi preko Lievna, odakle sada

bogata sitnom ribom,

liep

Ri-

995.

Miesto ovo znatno

muselima.

je porad tergovine, jer gotovo sva roba, koja

preko Dalmacie za Bosnu

pred-

ucionicu, kucah 131., dusah 619.

stjani zupnika, koi je proto,

stolica muftie,

Kerstjani

kucah 214, a dusah

imaju na blizu zupu, ucionicu,

Ovdie je

6 dzamiah.

sa

od

Glamo5a,

jednomu kamenu

idjuc

satih.

Prehodac, poruSen grad

Kulin-vakufu.

Glavice, selo, gdie

sliedeci rimski nadpis cita:

31

A E L
E X P

E
V. L. S.

Lievanjska

Glamocka okolica obiluju starinskim rimskim

novcima.

Rogetickom

Sarajevska: Lei medju: Visockom,

6.

danskom; planine: Kobilja-glava, Igman,

Romania

Bielava;

Zeleznica, Jozanica

rieke
i

Bosna,

Trebevic,

Fo-

Cemerno,

a u nju utieu: Miljacka,

Ljubinja, koja razstavlja ovu od Visodke

nahie; plodnaje, osobito Sarajevsko polje" svakoverslnimzltom

vocem

planinska

miesta

marvom

obiluju

Stanovnici su po selima ristjani

niesto

govedama.

k&rstjanah,

rosu Turci, a ima jih niesto po selima oko Sarajeva,

miesta jesu:

SARAJEVO,

u svoj Bosni; imade

varos

nizam-topciah

Znatnia
najbogatii

Trebevicem od juga na

Miljacki; imade grad dosta golem

vah

po va-

medju dvima pla-

u ravnici,

liep polofcaj

Igmanom od zapada

ninama

najveca, najliepsi

kog

iz

po njegovom

al

al

do 30 nizamah, koji grad cuvaju.

broji se

mogao sve Sarajevo u podlogu

bi

odstupljenju

do 12,000 kucah

Sarajlie

60,000

rieki

slab, ima niekoliko topo-

1832. MahmutpaSa, tadasnji vezir, bio je sazidao drugi na

rici grad,

ga

Go-

derfcati,

Sarajevu

dzamiah

300, od

upale.

dusah;

God.

samo su 80 kamenite, medju kojima najznatnie su: Ca-

kojih

reva"

Usrenbegova

i(

u koje

su stupovi mramorni, od cer-

koja je u gradu Verhbosni

kve

sv. Blaza,

lica

jednog Nizampase, koi nad dva

nizamah
!4

stoji;

Ovdie je sto-

bila.

tabora ovdaSnje posade

jednog muselim-pase, muhle 14 )

muftie; Turci

Muhla, jest dostojanstvo, koje se svake godine zakupljuje od Cari-

gradskog Seh-ul-islama
kadia

sudac

on je u Sarajevu,

sto

u drugim miestima

pod njegovom su oblastju kadie

nicki, Konjicki, Prozorski, Kladanjski, Vlasanicki

njega svake godine zakupljuju kadiluke.

Visocki,

Foj-

Rogaticki, koji od


imadu 6 medrezali

40 mejtefah.

od prie sami

zupnika

su

Tufci

ostaloj Bosni raznosi

i

samo 30 kucah 15 ).

ima jedna

od

Odstoji

Ilidia

Travnika

kozah

drugih sa-

imenom Verbosania; u njemu

Capitulam sv. Pctra;

cerkve

Verhbosna,

biase

stoiica

danas

Blaza ;

sv.

samo

pod

biskupa

katol.

pod planinom Igmanom 2Vo

lezi

Sarajeva daleko, kod vriela Bosne; sad se obicno

od

daleko od

sata

vremena plemenit, kog pisaoci napominju

stara

po

te

od Bosne rieke

16,

sarajske

toplice

kojom

fabrika za posudja bakrena.

Sarajeva, na koje u lielno doba mnogi gosti dolaze

grad u

Ovdie je

ovdie se roba snosi,

tergovali;

mnogi zanatcic od sedalah

rackih poslovah.

2 sata 16 ).

jednu malu ucionicu;

bosanske lergovine, osobito Rumenlijske,

sriediste sve

zalim dobri

Niemackom tergovina u njihovim rukama. Ker-

imaju jednog

stjani

imadu do 2,000 ku-

Ristjani

kamenitu cerkvu

cah, Archi-episkopa,
sva je gotovo

32

sata od

Blmuj zove
Koioi\

gomila kamenjab.

niegda slavan grad, sad podor na obali Bosne. Glasinci, predielje

od vise selah
17

gerckih

).

ristjanskih,

niegda grad

stoiica Vladikah

Rogaticka: granici sa Sarajevskom, -Visegradskom

7.

saniokom, sva je izpriecana planinom Romaniom, Bielavom

l5

Prie dosaslja Eugeniova

bilo,

koji su svi

mahla
,(i

Latinluk

u Sarajevo,

njinie otisli
i

mnogo

je

Ra-

kucah kerstjanskih

sad zove.

Sarajevo sagradjeno je god. 1465. od plemicah Sokolovica

Verhbosne

Zlata-

Kotora

poslie padnutja

bosauskoga dodje za upravitelja u Bosnu carski

ovi varos

s r

na

e n

spodobu

razprostrani, nacihi Saraj

Carigradskog,

od kog

God. pak*1697. osvoji

Laurentius

Maniatus,

naimenovanje

1480. popali ga vodja kralja Matiasa, Zmaj, Despot

preko Save, od kojih se u Sarajevu

rovica, koji su se pervi poturcili, iz razvalinah

17

Vla-

zel

palacu; dvor
stece.

Yuk

G.

Brankovic.

upali ga knez Sabaudski Euguiiio.

u opisanju

kuce

Ohmucevica, spominje

dva

Archi-episcopa, od ove porodiee, koji su imali stolicu svoju n gra-

du ovoiiui

Radigost godiiie 1320.

1366. pise Farlali tom.

da gerckoga?

4.

njegov sinovac Dobroil godine

pag. 62., da su po svoj

prilici bili

obre-


micom; malih riekah jma
Miesta

33

Stanoynici su ristjani

dosta.

novopazarskom, udaljen od Sarajeva 16

znatno

varos

niegda

seoce,

ga je kuga razselila

Vlasanicka,

8.

varos

9.

medju Rogatickom, Srebrenickom

lezi

priasnja, al dosta plodna;

Vlasenice, oli Vla-

satih.

granicl

se

Zvornickom,

sa

Visockom; nahia dosta

Krivaja

Stoborje okruzuje, a rieke

novnici su ristjani

do 300

kucah

turskih

dvie

dzamie;

prenose hranu od Zvornika

Odstoji od Visokoga

od 50 turskih

6,

kucah

ovdie

rieci Krivaji, koja

stjanski varo bio,

sa

po selima. Kla-

po

sad

Kladnja 4 sata.

od Vlasanicah 6

satih.

za Sarajevo.

Olovo, selo

pod planinom Stoborjem na

dzamie,

ovo je niegda znamenit ker-

izvire;

samostanom franciskanskim 18 );

rodno miesto
zevnika.
10.

kom

Krivaji kupe,

tale

stanovnici.

Matte

Divkovica,

bile

Odstoji od

poznatog bosanskog knji-

Ternovo, selo ristjansko od 30 kucah.

Visocka, granici se

Kladanjskom, Sarajskom, Fojnic-

Zenickom; jedna izmedju najbogatiih u

itu,

vocu

a osobito

u rudama svake verste. Kroz nju tece Bosna, u koju se

,8

Koi je bio glasovit porad cerkve,

ka

su

komade

od 40 kucah,

Jelaske, selo kerstjansko-tursko

fra.

imade

gotovo svi su kiridzie,

drugih miestah

ovdie kopajnice od olova, sad su zapustene, vec samo

od olova

planina

natapaju. Sta-

Stupcanica

Turci, kojih imade dosta

Vlasanitfkom,

koju

berdovita,

danj, varo pod planinom Stoboi jem na rieki Stupdanici

koji

stanov-

berdovitom miestu, odstoji od Sarajeva 16, a

Kladanjska,
i

Vra-

na istom drumu.

Turci; znatno miesto jest:

na

od Srebrenice 6

Tuzlanskom

lezi

selo.

Kladanjskom; berdovita ko
nici su ristjani

Praca, sad ne-

satih.

Sarajevo; pripoviedaju, da

kolik

pomorila,

golemo tursko

golovic,

sinci,

Turci.

Rogatica, turski Celebi-pazar, varoS na putu sarajsko-

Bl. D. Marie,

u kojoj je

bila

cudotvorna

koju postovat dolazili su svake viere ljudi

gavske, Serbie, Albanie

itd.

mnoge

godine 1687. razoren.

iz

prili-

Bu-

34

rieke salievaju: Liepenica, Misoca, Zenik,

Terstivnica, Stavnja

Planine iDubostica, Nabozic, Jagoda,

Cemernica, Zviezda

itd.

Red

Slanovnici su:

itd.

lima imade

kerstjani;

kod

Visoki, varos na liepoj poljani

derven

na kojoj je
gdie se

nalaze

od grada

Stanovnici do 3,000 Turci,

Ovdie

imadu.

su

Udaljeno

tkaju.

dobri

vidi se visok brieg,

franciskanskog samostana.

do 60 kucah ristjanah, koji popa

kozari

tabaki

--

dobri se

od Travnika 12, a od Sarajeva 10

je

60 kucah

dzamie, kraj Bosne,-

biljci

satih

gdie mnogi bezi stoje. Misoca,

Moslra, liepo selo kraj Bosne,

selo tursko od

Lepenice u Bosnu,

utoka

varosom

nad

most;

ostanci

kojih.mnogo po se-

Turci,

dva popa imadu; miesta znatnia su:

koji

ristjani,

Slapnica,

kerstjansko, gdie se dobri zervnjevi kopaju. Sutiska, mala varosica

od

30

kucah

kerstjanskih

iy2

Terstivnicom,
sto
iz

samostanom;

franciskanskim

turske

na

jednom dzamiom,

sastanku

Poljanske

rieke

udaljeno od Bosne a 3 sata od Visokoga. Mie-

ovo u stara vremena

bilo je

znatno od dvora kraljevskoga,

kog su mnoge povelje pisane; franciskanskog samostana, gdie

duvnih

su se u cerkvi nieki kralji kopali, zatim samostana

Klare,

cdrkve

sv.

Bobovac,

vietnik.

skih, Iezi 1

sat

niegda slavni

grad

stolica kraljah

gdie je grad bio, ondie su

Borovica;

kuce turske, a gdie je tverdja

bila,

tude je sad sama

gromila od kamenja, ima jedna kula na pola

je gledati na polje Ljestovacu
ovi silom

nemoze

uzeti

Radak, a car ga srusi

vise nikad nesmije.
cah, bogato

drugo

lana

Ljesnicu

turski,

nalet ucini

vec

ciela,

koje liepo

selo Kopljare; grad

ga izdade

prokune

da

upravilelj

se opraviti

Borovica, selo kerstjansko od 70 ku-

ima svoja
orudje

medju planinama
Varesac.

car

rudama: zlatom, srebrom, olovom

ova posliednja
kuju

od-

bosan-

od Sutiske na planini Red, dvie se riecice pod

njim sastaju Bukovica

sad 3

obitelji kraljevske

Gergura, koi je bio

sv.

majdana

tezacko.

stisnjenoj,

3,

Vares,

dobri

varos

se

ceiikom,

samo

ovdie lemesi

u jednoj

dolini,

kroz koju se sticu riecice Stavnja

Kerstjani imaju ovdie do 200 kucah, zupnika, kape-

cerkvu

bez ucionice. Ristjani do 30 kucah, a Turci

100

odstoji

dama:

mnoge kovac-

dfcamiu; imade gvozdenih majdanah 26,

nice,

35

znatnu tergovinu

od Visokog 5

okolica

sumpora

mieda,

kSrstjansko, gdie stoji Zupnik,-

neuradjenim;

bogata je

orudja gvozdenog, koja se

Zviezdan, ostanci grada na planini

po svoj Bosni izvan nose.

da blizu imade

Dubrovnik,

kamenite.

soli

sruSen grad pod planinom Nabozic,

na stiecanju rieke Misotfe

Zenika kod sela Nasicah, 3 sata od Varesa na

Ovo

Sarajevo.

dubrovacka
srebernu

gvozdenu,

nacmili su

se.

skom,

Ramskom

vocem dosta
su

bana Kulina,

miesto

zapusteno,

sva je planinama prepletena, od

Dragaca,

od kojih znatnie su:

Stanovnici

rude

planine Jago-

iz

talili

Visockom, Sarajevskom, Travanj-

Neretavskom

kojih znatnie su: Zee, Vranica, Stit, Inac

su,

oni

privoljenjem

Radovlje, podor grada na Bosni.

11. Fojnicka, granici se s

su

ranogo blago odavle odnosili. Kad je ovo

nezna

putti idjuci

dostojno: jerbo je ovo

ovdie

kolonia,

koje su ovdie kopali

dine donosili; grad ovi

i

uspomene

miesto

je

naselbina

ru-

Viaka, selo

itd.

Ocevia, selo kerstjansko, gdie

su u oba dobri majstori posudja

tog imena; kazuju,

uradjenim

ovdaSnja

satih;

bakra,

srebra,

zlata,

gvozdjem

Varda ; rieke mnoge

Lepenica

je plodna, al osobito rudama,

kerstjani

Ko%ica; Zitom

od

Turci u 24 dzemata,

svake verste
ristjanah

ima. K6rstjanah, koji od starine imaju dva samostana

imade do 8,000 dusah.

malo

3 iupe

Znatma miesta jesu

Fojnica, (u starom rukopisu

Hvojnica

tt

od

riedi hvoja),

varos pod briegom Matorcem, obkruzena planinama Stitom, Ze-

com, Vranicom

Vardom, na Dragaci.

do 150 kucah, imadu

uCionicu. Turci imaju

2 mejtefa

samostan

sv.

Stanovnici su kerstjani

Duha,

150 kucah, 2 dzamie dervene

medrezu; ovdie imaju dobre

tergovina dobra je s gvozdjem uradjenim

dobar puSceni prah,

cievi; okolica

olova,

ova bogata je

sumpora

hermee

rudama:

narodnu

kamenu,

toplice, al zapustene, 11

gvozdenih majdanah; stanovnici svi su gotovo kovadi

toga nadinja se

zupu,

majstori;

neuradjenim; osim

dobre kuju se puane

zlata, srebra,

auripigmentum ;

mieda,

odstoji

3*

od


Travnika
I

od Sarajeva 10, a od Visokoga 6

8,

od Fojnice, na

sat

vrieme

je nieko

mu2a Tomasa.
Otigosicah,

selo sad neznatno,

nine

Stita

umora svog

poslie

na

bo-

planini Stitu, s

rudom tuca

sumpora.

Sebezic,

rudom gvozdenom na verh

pla-

od prie 7 majdanah, 4 sata od Fojnice.

imalo je

Kozo,

od Fojnice. Zvonigrad, podor kod

sata

obilatom

grada

poclor

obilatom

Katarina,

kraljica

Obojak,

satih.

podor starog grada, u komu

planini Zee,

stajala

gatom rudom bakra, 2

sela

36

Kresevo, varos medju planinama stisnjen, stanovnici su kerstjani,

do 200 kucah, samostan

koji imaju

imaju samo do 30
zdena,
tna;

ova

srebra

itd.,

mostanom
doba

kucah

vise kovacnicah

okolica

bogata je

odstoji

od Fojnice

vide

biskupa

tarenskog,

gvozdje

nedacle
i

sata.

vladike.

najbolje,

selo,

okolica

nosi,

Bosni,

cieloj

njega imadu

Dusina, selo 2 sata od

se

razlicilim

imaju

Busovadi:
rieci

kucah,

Kozici,
i

jos

iz

sata

drumu

na

lezi

liana

obiluje. Inac,

godinah kopa se tude ziva,

isti

od KreSeva,

Serbie

najbolji kiseljak

doba belestni

dva omanja
i

Dalmacie obicaju

Tvor, planacin bogata

sarajevsko - travanjskom, kraj

kiseljak piju u lietno

ovi

Bukovcima

kiseijaka

drumom

dolazit.

idjuci

oko 30 kucah,

koji ovdie

su

Turci

rad

mehkoce

neda

se bez

zivog

na

oko 60

svog zupnika ima-

du; nalaze se ovdie 3 majdana gvozdena; busovacko

hvali se

Osim

prama

Klokotima. Busovaea, varosica

u ravnici ugodnoj, stanovnici

kerstjani

dusinsko

druga ruda gumanac

rudama

k Neretvi, po

Kreseva idjuc

Bosne

gosti iz sve

ovoga

tri

Pa-

ondie od cinabara razstavlja. Kojsina,

rudom zlatnom. Lepenica, 2

u

gdie je u staro

nedaleko od Kreseva, bogato rudom zlatnom.

nina 2 sata od

zivog

Nad franciskanskim sa-

od drugog skuplje;

dok mu

se topiti,

ovdasnja

u KreSevo

se

kapitula katolickog, kasnie pape

planina nad Dusinom, od niekoliko

te

zna-

je

srebra

zlata,

majdana od gvozdja, koje je poslie staro-

majdanskog u Bosni

nepridoda;

gvozdjem dosta

rudama:

zatim gerckog

Kreseva, imade

od grada Kresieva,

se zidine

stolica

bila

tergovina

Turci

ucionicu.

imadu 3 majdana gvo-

dzamiu,

Kate

sv.

kreda

gvozdje

taliti;

le2i


na drumu

travanjsko - sarajevskom,

od Travnika

toliko

satih.

znatno miesto porad

Bamska,

J2.

Fojnickom;

od

odstoji

Medvidgrad,

sat

Fojnicc

mnogih rudah.

Dragusa; Duvanjskom, Neretavskom

obkoljena je

sa

strane visokim berdima, lezi

tri

Rama

u jednoj nizini kao u kotlu, kroz koju tece rieka

da je kersovila, to je ipak verlo

nja

Rama

se; nahia ova po

7,000 dusah

jedva

kerstjani u dvie zupe 3,700

Jju.

pgenica

prem-

vocu, a dol-

rad

cistoce hvali

dusah,

broji.

jest

Stan-ovnici su

Turci u Prozoru, Koptfi-

drugim selima; ovdie kerstjani mnogi imaju svoju zem-

Znatnia miesta jesu

Prozor, varosica u berdovitomu mie-

u 160 kucah

gdie stanuju gotovo sami Turci

stu,

svomu polozaju spada na gornju Bosnu,

jedna izmedju malih,

cima

plodna u zitu

ramska

u vinovoj lozi;

4, a

od Busovatfe, podor,

granici se sa Skopaljskom, od koje razsta-

Drazevo

planjna

vlja je

37

Imade nad varosom tverdja

Rame

od Travnika 12

2,

ciela, al

Dragusom,

Rama

gdie

Varvara, selo pod planinom

satih.

iztie

nize sela stoje kuce

begah Kopcicah; miesto ovo Varvara

srebra

rudaina

obilatim

zupnik kerstjanski, odavle

dzamia

bilo je starinom varos s

Prolap

zlata.
1

2 d^amie.

zapustena; odstoji od rieke

selo,

gdie

stanuje

daleko je miesto Scit, gdie

/4 sata

19
se \ide zidine porusenog franciskankog samostana ). Slatina,

Rame

selo blizu ustja

u Neretvu, gdie se nalazi ruda od zlata.

Rami; ovdie

selo u dolnjoj

Triescani,

stoji

zupnik kerstjanski,

ovdie se nahodi zlatna ruda.

Neretavska,

13

VoJjak

pasaluk

onica
da

odvede

ovdasnji

Neretva

nemoguci

Stojana
fratre

preko

Ramskom

Fojnickom,

Ivan,

polozaju kao

vise

auk o vie

al

podnasali

Neretvica, Sei

Ramska spa-

plodna, osobito
silu

tursku, zovnu

a, koi sa svojom 6etom do-

400 ku6ah u Dalinaciu;

Sinju, donesavsi soboni

Bistovnja,

Gerbovica razslavljaju

Bosnu, premda je kersovita,

godine 1689.

ste u

rieke:

znatnie su:

ova nahia po svom

Franciskaiii

savsi

se

planine

vezirluk travanjski od mostarskog;

I

gornju

na
iy

Balievica

iliti

itd.

granici

Mostarskim;

pasalukom

fratri se

cudolvornu priliku B. D. Marie.

smie-


vocem

razlicitim

Bosni raznosi
da su

vinovom lozom.

150 godinah

nika u

Podhumu.

posliednji

tverdja

imade

sabor

Seonica,

Nevfadraci,
iliti

Ovdie je god. 1446.

Odstoji

srebra.

Gorani

Kostajnica,

skom nahiom; vecom stranom ravna

sried nahie tece, u koju

novnici su Turci;

predaje kadiluk zenicki.

ima

Travnika 4

sata.

sad

kadia

Cerkvica,

niegda

Orahovica; rieke:

znatno

ovuda prodje,
;

Sta-

riecice uticu.
i

iz

kerstjani,

Dalmacie

nahia ova odprie spa-

govore

ruke

travanjski iz svoje

koji su Turci, ristjani

/4

sata

malo

je od

od Zenice, selo kerstjan-

Bosne na drumu, sad selo

miesto od sajmovah.

puta ovdie je veliko tursko groblje,

menorn

Tesanj-

drumu sarajevsko-brodskom, udaljena

sko, gdie Supnik stoji. Kakanj, kraj

Jursko 20),

Zenica, varos kod Bosne na ugodnoj

stanovnikah,

1,200

kerstjanah; lezi na

god

jednog popa,

jednog zupnika;

dala je na travanjsku,

) Kraj

Visockom

svakim zitom. osobito

mnoge

koji imaju

ristjani,

imaju do 215 kucah

ae

je

15 godinah poceli su se ovdie naseljivati

koji prie

ravnici;

vise kucah turskih,

Oskova

plodna. Planine: Osiecenik,

Bosna po

Buljina,

Kruscica, dzemati

ristjanskih imade.

14. Zenicka, lezi medju Travanjskom,

vocem

To-

franci-

od Sarajeva

Podhum,

Jablanica,

satih.

obcine turske, gdie po jedna d^amia

kerstjanskih

kralj

odavde vide se zidine

kopajnice

Mostara

Ne-

spada na

kameniti most stolielja X.,

glasovit

nedaleko

skanskog samostana
12, a toliko od

preko Neretve

veca strana varosa

od Hvalimira kralja sagradjen.

der^ao

zemlju

manje imade. Znatnia miesta

Ristjanah jos

vezira mostarskog;

mas

da

izturcili,

varos sa tverdjom pod planinom Ivanom na

jesu: Konjic,
retvi;

od Neretve po svoj

ima samo 240 kucah, imaju zup-

kerstjani, kojih

Vino

Stanovnici su vecinom Turci; pripoviedaju,

se.

se ovi prie

oderze svoju

38

Osiecenik,

dva nisana znatna

pod

tko-

na jedan nisan (nadgrobni kamen) baci se kada je to sevap

jer je

oni pervi u Bosni uveo

kamatu. Drugi nisan na pol. je gotov; strugaju ga zene, koje nei-

maju mlieka,

te

ga piju u vodi, da mlieka dobiju.

39

planinom miesto kraj Bosne, gdie su strasno

Turci od Eugena Sabaudijskog

1697.

izginuli g.

ima veliko groblje kraj puta

dva turbeta; gdie je mertva glava turskog svetca odskocila od

zemlje, tude dva vrila provrila (?).

izpod

topa,

15 turskih kucah

njega

sgodno za prepriecit put

bili

Vranduk

prognanje;

al

je on drugi put prosieko

kadie

se

glajskom

Kernjin

zitom

svinjama.

Derventskom
rieke

nahiom;

Spreca.

Stanovnici su kerstjani,

Nahia ova obilata

govedima

zatim

Tesanj, varos pod

od rieke Usore u plodnoj okolici

250 kucah, dzamiah 5;

ristjani

kadie

muselima.

druge strane planine

ristjani

sata

Stanovnici su Turci, imaju

popa

ucionicu;

dosta jak; ovdie je

al

Tesanj

je

od Travnika 15

udaljen

tergovine u Posavini,

mala varosica

).

po selimaj

Cernimverhom

150 kucah,

omaluSan,

imade ovdie grad (tverdja)

muftie

22

a osobito

4 zupe

imaju

koji

Ma-

Cerniverh

Trogir,

planine:

Bosna, Usora

vocem svakoverstnim

miesta znatnia jesu:

5l

udaljeno je

sata.

sa 7 popovah, a Turakah osim varosah, ima'dosta

stolica

ovamo u

okrivljenl slali

Tesanjska, granici se sa Zenickom, Travanjskom,

15.

je

3 hana; ovo je miesto

na drumu sarajevsko-brodskom 21 ),

lezi

od Zenice 2

dosad su

spalio;

Posavine u Bosnu, kao sto su ga

iz

knezu Eugeniu,

prepriecili

Vranduk, tverdja mala

kod Bosne; ima u njemu dva mala

pod planinom Orahovicom

sriediste zitne
satih.

Noviser,

Cernogverha, ima kucah

Vranduku pripoviedaju, da ako putnik pod njim zapieva;

Oj dievojko u Vranduku gradu,

Vele

ti

si

u veliku jadu

!"

Dievojka odpieva
0j junace,

Xi

si

u goremu,

Prenoseci hianu o samaru."

Opisanje nahiah

Fojnicke, Visocke, Zenicke, Tesanjske

ske, vidi obsirnie u

2>

Usora

bila je

Dervent-

Dalmatinskom Magazinu od god. 1843.

Banovina u

stara

vremena,

sluzila je

naslov; bio je ovdie samostan franciskanski,

kraljevima za


turskih 150, dzamie 2

varos na Bosni,

40

udaljena je od TeSnja 2 sata.

Doboj,

jedne strane utice ovdie u nju Spreda, a

druge Usora, na ugodnomu miestu; turskih kucah 150, dzamie

3; ima tverdju;

kdrstjanskih

3 topa.

od Tesnja 3

odstoji

do 80;

ristjanskih

od

Odstoji

Tesnja

Matina,

satih,

gdie

kerstjanska,

sela

zupnici

Bi-

Vrueica,

Siva stiena, sela

Komusina,

miesta znatna rad kiseljakah.

povic,

zapuStene sa

tverdje

niesto

Orahovica, Liskovica, Cermverh

strica,

Zepce, varoS u

sata.

Bosne, imade turskih kucah 200; dzamie 3;

liepoj ravnici kraj

Osova, Sivsa

Po-

golemo

Liplje,

stoje.

ristjansko selo, gdie je niekad ristjanski satnostan bio.

nahiom

gora Vucjak,
bogata;

siri

obilata

ska

Ljesnica

rieke

ravna je

7 popovah

zupe; ristjani

Stanovnici

mnogi

ovdie blizu salivaju Zivanjska

do 200 kucah

koji imaju

Velika

mia.
turskih
1

miesta jesu:

Markovac. Stanovnici su Turci,

1,

od Travnika 28

Odzak,

dzamie.

kod rieke

varoSica

od

Velidanske

varosica

od

40

ovdie

Zelenike,

sat.

slavonskom
ristjanskih

ima

Save,

takodjer

Dervente

nici.

slaba

100

niekoliko

Brod

turskih

kucah

kerstjanah

30

kucah

turskih

Dubica,

sela

selo kerstjansko,

dobri zervnjevi kopaju

Dubocac,

2 dzamie, stanuje

risljanah.

Odstoji

od

bosanski, varosica na Savi prama Brodu

ima kudah

Koratje

dza-

kucah

40,

dzamiu

kerstjanskih

do 20 kucah; ovdie je znatna skela na Savi.

Plehan,

Ko-

satih.

turskih

dzamie; znatna bunom popa Jovice godine 1834.

varos kod

popa

koji ovdie

ristjani,

ima niesto grada

mala varosica kod Bosne, turskih kucah 50,

imaju 4

kerstjani,

Znatnia

Turci.

3 dzamie;

topovah; udaljena je od Save

torsko

su

kod rieke Ukrine, u koju se

80 kucah,

kerstjani do

zirom pre-

svakim zitom, a osobito svi-

Derventa, varos u ravnici liepoj

imaju,

Ba-

rekavsi

bolje

ol

Sava, Bosna, Ukrina, Velicanka, Zivanj-

Markovac.

planina,

se po ovoj nahii, koja je ravna

nahia

ostala

njama

Slavoniom;

sa

Gradackom

Tesanjskom,

16. Derventska, medjaSi s

njaluckom

Foca,

kerstjanska, gdie stoje zup-

kod planine Vucjaka, gdie se

na daleko raznose.

Dobor, razvaline

bitkama godine 14Q8.

starog niegda grada,

pripoviedaju,

nemoSe
s

grad Melimet

ovi

buduc da ga paSe

popraviti;

Gradacka,

lanskom

nahia
lata,

Tuz-

planine

jedna sat-kula, dzamiah

lim-pa&e, muftie

60 kucah,

40

imade

brenik,

dzamia

tverdja na

pod njim imade

znatno
kraj

Bosne, u plodnoj

100; ovdie je ban

lisa

ovdie

imaju

od Sprece

sata

400,

dzamiah 6;
Soko, tverdja

toplice.

pod njim ima tur1

sata od rieke Tinje;

74

dzamia;

1519.

miesto

ovdie je bio samostan fran-

ristjansko

kraj

Bosne, ima kucah

Trebava,

Skugrici,

Koprivno, Skipovac, To-

Obudovac, Bervnik

Cobic-polje,

stoje.

Garevac

zupnici stoje.

Tisina,

matjevac, Turic

kerstjanska,

sela

nahiom;

lezi

po sried

dieli

kermcima

ju od

rieke

Gradacke,

nje sui se planina

Krivaja

Do-

sela kerstjanska.

plodna je sa zitom

natapaju ju

Tramosnjica,

medju Tuzlanskom, Gradackom

manje vecom stranom ravna

vlastito

gdie

Donja mahla, znatna

18. Maglajska,

sanjskom

ovo

Modrica, varog

Zabar, sela golema ristjanska, .gdie popovi

i

Sre-

sat.

Stiepan sagradio pervi samostan franciska-

Osiecani

ristjanska,

ima turskih kucah 160, dfcamie

pop;

Milosevac, selo

mvtm.Berdjam,

kucah

ravnici,

150

Y2

od Gracanice

odstoji

godine 1359.

od

3; ristjanskih kucah
ciskanski.

varos

briegu tog imena,

bifkom

je

koji imaju

ovdie je stolica muse-

rieke Gracanice,

60 turskih

ova je

Gradacac, varos

kucah

turskih

vocem obi-

kerstjani

sata;

ima takodjer dobre

Ristjani

5.

na briegu tog imena kod

skih kucah

itd.

znamenit; turskih kucah 100,

kadie. Gracanica,

Lukavac

miesta

Srebrenik;

su kdrstjani,

Turci

od Bosne 3

na rieci Gracanici,
ristjani

Spreca,

ima grad dosta

Odstoji

Trebava, Soko

Stanovnici

popa,

Ristjani sa 3

liepoj ravnici,

nobi

ravna, svakoverstnim 2itom

osobito kcrmcima.

20 kucah.

ga nepriatelj

to

Tolisa,

vecom stranom

zupe.

jedne strane Bosna, a

uzeti.

sa Slavoniom

1413. znamenit;

mogao

Sava, Bosna,

rieke:

nalet uclnio, da se

II.

granici s Drventskom, Maglajskom,

druge stermenita stiena,

17.

da je

41

Ozran

Bosna, Spreca,

Tenita

vocem,

od tesanjske nahie.

nakoja

Lisnica

Pranja; stanovnici su

nah.

Miesta znatnia jesu

nom,

na

Kakmur,

topa.

40 kucah

selo

kucah

ima

2 dzamie.

Potocani,

Vasiljevci,

Smerdinj

Telmcica, ristjanska sela, gdie popovi stoje.

Tmlanska,

19.

skom ,

granici s Maglajskom, Gradackom, Bieljin-

Kladanjskom

Savom

planine

Majemca,

Turia ; rieke: Sava, Spreca, Jala, Tinja, Gnjica

ova

hia

kermcima
isto

zupah

koji imaju 5

Sprecu imade;

Nahia

bivsem prie

odmetnuo

1832. biase od cara

vlada

odgovoran

raji

broji se

muselim-pase

vina dosta znatna

imade

svojim

Miesta

muftie

t.

osobito uza

njome

j.

staro vrieme

kitili

gornjoj

bili

sto je

sinom
izotimd,

bunara,

tuzlanski

sam po

bila je

Osman-begom,
vec

ju

je

na

kraj rieke Jale ? sto-

ima

6,000

stanovnikah

samo do 40 kucah: tergo-

iz

solju, koja

ov-

kojih se voda slana vadi

Banovina,

mnogo

kraljevi su svoj naslov

su samostani franciskanski

Gradoverhu,

sebi

znatnia su: Soli dolnje*13 ),

kadie

ristjanah

pasa

kasnie izvaruje so sapulja" zvana, koja je za marvu

") Soli, u

data je za zi-

tuzlanskom,

volovima, konjma, zitom

slanika,

tri

kerstjani,

medju velike

nemanje

nista

sa

cini

12 dzamiah; kerstjanah

da je

istina,

Tmla, varos u berdovitom miestu

turski

die

ova

Kladanjskom

ne samo da je zemlju

prosjacku torbu dotierao.

lica

su

tako

slanih vrielah,

Stanovnici

kapelanu

veziru,

zulum

stra&ni

zaiostnoj

verlo

kapetana gradackoga, koi se godine

izdao svog druga Useina,

podlozan

Berka. Na-

berdovita,

Turci, kojih dosta po selima,

Maglajskom

Mahmut-pai,

vota

neobradjuju.

ristjani.

zajedno

bogate,

Pociljevo

osobito konjma, volovima

vodah,

liekovitih

se

koje

pako

dalje

vocem svakojakim,

ima dosta

rudah

Save ravna je

blize

plodna zitom

tverdje

niesto

pod planinom Ozrenom; imade

ristjansko

100 kucah

od

imade turskih kucah 200

popa;

ovdie je bio samostan ristjanski.

popa,

tursko selo
i

40

ristjani

malo kerstja-

Maglaj, varos pod planiriom Ozre-

u Bosnu;

utoku Lisnice

dzamie 3;

dosta Turakah

ristjani,

u Soli dolnjoj, Soli

briegu medju spomenuta dva varosa.


od kamenite

bolja

sa 7 topovah.

tverdje

nieSto

Dolnje Soli

od

udaljena je

ima

daleko,

turskih kucah 150; dZamie 3.

vodu

Dragunja

zupnik.

menita,

nedavno zatdrpan.

al

kerstjani

imade

izvaruje;

od Soli dolnje,

sata

gdie imade kiseljak

so ka-

Stanovnici su

varosica na Tinji.

Biela,

Raic, varosica kod utoka

popa imadu.

Gnjice u Tinju, kucah turskih 150; dzamie 2; ristjani imaju

kucah

popa;

brave, Zovik

Barcki,

UHce
na

varog

dzamie

kdrstjanska

sela

kucah 60

pop

Brezke,

satih.

gdie

Tinje u Savu;

utoku

ristjanskih

4;

od Soli dolnje 6

udaljena
i

stoje

turskih

ima

Barka

50

dzamiu.

varosica

40

Du-

zupnici.

kucah 300;

znatnu

miesto tergovinom dosta znatno; udaljen od Soli

tih.

Drienca, selo, gdie je slanik,

kopati.

ristjani, koji

2 sata od

se so

te

Majevica, sela, gdie su kiseljaci,

se nesmije

al

Kiseljak,

Usina, selo kerstjansko,

piti.

varoS

gornje,

slanikah,

sata

kud mnogi gosti bolestni dolaze ki-

blizu sela Poljane, miesto,

selu

24

Travnika

Soli

ovdie

43

skelu

dolnje 8 sa-

na rieci tog imena, ima turskih kucah

Koraj, selo tursko od 100 kucah.

Teocak, selo

tursko, gdie se dobri zervnjevi kopaju. Skakava, selo kerstjan-

sko od 50 kucah, gdie je bio samostan franciskanski.

20. Bieljinska,
i

Slavoniom;

medju Tuzlanskom

gotovo sva je ravna

Zvornickom, Serbiom

zitorodna;

je: Drina, Sava, Ljubastica, Janja y Dragalj

rieke natapaju

Cadjavica. Sta-

novnici su po selima sami ristjani, Turci povarosima. Bieljina,

varoS u ravnici
stjani

plodnoj,

turskih kucah

imaju kucah 150, popa

ovo znatno je

tergovinom,

novo sazidanu cerkvu;

bojem god.

pasu Fedaica vezir Vehdzi-pasa uhvatio.

a

od Zvornika 6

Drine,
sata.

turskih

Brizovo

6elo, ristjanskih

ristjansko

21.

danjskom

satih.

Ri-

miesto

kad je Ali-

Odstoji od Tuzle

dzamie

2;

10,

udaljena od Bieljina 2

mala varoSica na Savi

kucah

80,

cerkva

pop.

skela.

Popovo,

Dragaljevac, selo

cerkva.

Zvomicka,
i

1837.,

5.

Janja, varosica kod rieke Janjc, blizu

kucah 100,
polje,

dzamiah

200;

granici sa Bieljinskom, Srebrenickom, Kla-

Serbiom; preko nje

siri

se planina Majevica; ve-

com stranom
kermcima;

berdovita

rudah

Sijacima,

nazivaju, jesu ristjani,

su se

plodna

al

svakoverstnih

koje Bosnjaci ostali

44

a oni

mnogi Turci

konjma, govedima

zitom,

nahodi se;

u njoj

Bonjake Herama

ostale

Serbie protierani ovuda

iz

Miesta znatnia jesu:

naselili.

Zvornik, grad kod Drine, na kersovitom

muselim-pase, muftie, sandzaktara
novnici:

Turci

samostan

sv.

brom
1688.

vlja

se.

selo

na

mnogo

gdie

Drini

u 20

Ristjani

znatno

na blizu

imadu

god. 1464.,

topovah

tverdja

ove godine popra-

varosica kod rieke Jadra. Skocic,

Birac* predielje ristjansko,

bezi stoje.

Kuzlar,

selah.

bitkama

je

Sarajeva 30 satih; grad

dobrih

Nova kasaba, mala

,

koji zlvu

ovo

Odstoji od

1717.

stolica

Okolica bogata je rudama, zlatom, sre-

Miesto

dosta znamenita,

miestu,

vladike pravoslavnog. Sta-

do 8,000.

ristjani

Trojice.

olovom.

stanovnici,

gradic kod

ustja Jadra

u Dri-

nacu.
22. Srebrenicka,

kom, ViSegradskom

bogata; stanovnici su ristjani

Srebrenica,
planinom

srebra, zlata

srebra
i

olova.

zlata,

derzava

sva

varos

obkoljenomu

bio je ovdie

24, a od Zvornika

tt

satih.

bosanski
i

23.

kom

kersovitu,

bogate rude

ovdie su imali majdane

franciskanski, od

kog

od Sarajeva

Odstoji

je.

skelom na

Drini.

Osat, pre-

selah.

Visegradska, medjasi sa Serbiom, nahiama Srebrenic-

Cajnickom.

hia velikim

Stanovnici su ristjani

planinama obkoljena.

Turci

D obrun,

ovdie je bio samostan pravoslavni.

ova je nas

kameni most, od kog

Ostade ko na Drini cupria."

od sastanka sa Serbiom.

Vitegrad, varos berdovita

tverdjom na Drini; ovdie je glasoviti oni

je poslovica:
sto

rudama

Ljubovia, 2 sata od Srebrenice,

miesto od sastanka sa Serbiom

dielje iz viSe

u miestu

samostan

prozvana

Miesta znatnia jesu:

Turci.

imade na blizu toplice

Kralji

Sreberna

sva je berdovita

tverdjavom,

nahiama: Zvornic-

sa Serbiom,

granici

Rogatidkom;

selo,

Mokra gora, mie3 sata preko Drine,

45

Novopazarskom

24. Sienicka, granici sa Serbiom, nahiama

i

preko

Plicvaljskom;

vecom

stranom ravna
Nahia

Turci.

protege

nje
je

zove

ova

od

se

Savin

Stanovnici

ploclna.

planina

se

Starwlah,

stanovnikah:

koje su se mnogi stanovnici u Austriu

lakal:

su ristjani
(i

iz

Miesta znatnia

izselili.

su:
Sienica, varoS dosta znatna kod rieke

Karagjorgje

zidao

dju, koju je

od Novogpazara 10

Vuvca;

serbske

ima tver-

knezevine.

Odstoji

Novi-varos, varo blizu rieke Vuvca.

satih,

Banjani, zapusten ristjanski samostan; ovdie su dobre toplice.

25.

kom

Novopazarska

Mitrovackom

granici sa Serbiom, nahiama: Sienic-

veCinom je ravna

ovdie dobro svako

zito,

voce

dosta

plodna,

rodi

Stanovnici su ristjani

vino.

Turci.

NOVIPAZAR,

mu

miestu

varo

dvitna tverdjama na verlo priatno-

kod utoka Josanice u Rasku; imade ovdie dosta

Stanovnici su Turci

bogatih tergovacah.

Ovdie je odprie

stolica

bila

od

brovacke, po

sata

dane toplice

zapustena

Du-

samostana kerstjanski

dva

zvan.

Odstoji

sv.

Ane,

od Sarajeva 50

Dezeva, podor grada.

satih.

Mitrovacka

26.

granici

Novopazarskom

skom, koja spada na pasaluk Pristinski

Ija,

naselbine

varosa leze glasovite od Rimljanah zi-

^Gjiirgjevi-stupovi"

ristjanski

do 20,000.

ristjani,

pae 24 ), vladike,

vecinom je ravna

novnici su ristjani

Mitrovica

varos

miestu;

odstoji

Pristine

6,

>

tverdjom

od medje

na

Vucjitern-

do Kosovog poSta-

imade niekoliko selah arnautskih.

na rieki Ibm,

pasaluka

od Vucjiterna 2 sata

Zvecan, podor grada

lezi

osobito vino dobro rodi.

ploclna,

Turci

utoku

dosta

priStinskog

u liepomu

po sata

od Novogpazara 12

Sitnice

u Ibar;

ovi je

od

satih.

grad

zidala punica serbskog kralja Milutina, Irene cesarica. Banjska,

81
)

Pasaluk

novopazarski

zauzimo je nahie
kraljestva

protezo

Sienicku,

se je

od

Drine

Novopazarsku

*
i

do

Kosova

polja,

MitrovaSku, jest ca?i

Raskoga; od godine 1817. spada na Bosnu.

varosica

lio

malom tverdjom, kojaje

od Mitrovice 4 sata;

odstoji

46

bila

samostan kaludjerski.

godine 1832. Mahmut-paa upa-

Bozaj, yarosica, blizu koje izvire Ibar.

ju je.

Krajina Bosanska
t.

zapadna strana Bosne izmedju Une

j.

V er

b a

a;

Spada na vezirluk travanjski, zauzima od

miljah

kojima

viere 25 ).

Dieli se

do

slanuje

Nahia Banjahicka,

27.

100,000

u 8 nahiah.

granidi

Slaromajdanskom,

Pridorskom,

dosta ima
nine

voca,

zita,

konjah,

vina,

Osmaca

Devetina; rieke: Sava,

caj , Verbanja,

BANJALUKA),

Opisanje
1848.

str.

Krajine

bosanske

vidi

str.

svinjah imade,

Uzlonac,

Verbaska,
i

Drago-

Ukrina,

verlo

vrucice,

od

okolo

Dok

prie
je u

nista se

Bosne bekler-beg
se u Travnik.

Pripoviedaju

Banjeluke bile,

Budimu stolovao
,

danas nezna

vezir,

al

da

no

gradju, ostanke tolikih

Lausu vise velikih dzamiah, mogao

luke.

liep

Bosni" Dal. Mag. godine 1843.

od koga sagradjena,

na

plocah,

imade

da je jos od Rimljanah sagradjena. Banjaluka, riec dolazi od b

toplicah,

koja

123.

ugodno polozenje miesta, izverstnu

i

pla-

itd.;

u Dalmatinskom Magazinu godine

7082. Pntovanje po

Banjaluke, kad je

kamenjah

Bosni;

kermakah

Miesta znatnia jesu

razstavlja.

Cerkvine u Verbas,

Kolo" 1847. knjiga V.

rnotreci

Der-

varos u ravnici pod planinom Osmacom,

kod utoka Verbanje

J5

Verbas,

cieloj

ovacah

Gomionica, Cerkvena, Krupa

ovu od derventske nahie

riajbogatiih

Savski lug, Kozara, Barakovac, Skatavica,

jesu:

a6

govedah,

po kojima mnoztvo

gore hrastove,

iliti

nahiama

Slavoniom,

sa

osim toga rudah svake versti u izobilju

150

prilike

stanovnikah trostruke

Jajackom, Tesanjskom

ventskom; jedna izmedju najvecih

u njoj

su

bi reci,
a

n j e^

trinaestore toplice

danas samo se za troje znade.

dotlen je u Banjaluci bio od

sve

a kad je Bosna za se dobila vezira, premiesti


poloSaj;

polje

koi je na

grad,

protege se;

satih

bitkama znatan;

1737.

Verbasa, jest dosta znatan

lievoj obali

1688.

god. 1527.,

do GradiSke

Verbas

niz

47

jak

stoje dva

ovdie

tabora nizamah, jedan konjanikah a drugi piesakah, 60 nizamtopciah,

6 topovah njihovih; gradskih topovah ima 25

siedi nizam-pasa, muftia, kadia

do

Bosni

40

60 kucah, popa

Ristjani imaju

).

imade

u gornjemu eru

Tiucah,

muselim.

ovdie

Stanovnici su Turci

dzamiah 42, od kojih je Feradia najliepSa u svoj

15,000,
27

ucionicu.

Kerstjani

od Rimljanah zi-

toplice

dane; ovdie je znatna tergovina, osobito: konjah, svinjah, du-

hana

banje

Odstoji od

zita.

Gradiske 8

jednom dzamiom,

Bosni, gosti bolestni

kuce

hana

ni

Kostanjice

dalekih

iz

neima;

ristjansko,

imade

Gomionici

na

krajcvah

dolaze,

su rude

blizu

700 kacah;

od

gvozdenih

ovo je miesto

ovdie

su

prie

majdanah.

od

sata

vocem svakojakim
i

bili

bogato

Godine

1576.

ga torn ucienom
18
)

Feradia

rudama, samo

majdanu,

od mida (bronze).
kucah, nasadjeno

ovdie podor Ivan-

ima

lezi

bitei

a sina

da sagiadi

gdie je

na rieci Krupi 4 sata od Ba-

rau

kod Radonje
Engelberta

onu dzamiu

pogubi
ziva

koja

se

generala

uhvati, ucieni

od njegovog

prozove.

Dvie su povelje pisane

1404. 15. januara,
niarta 5.

Ferat-pasa

Eberharda Auersperga,

imena

Zvecaj\ podor starog grada 28 ),

bio samostan franciskanski

a7

na rieci

Timar, selo ristjan-

majdani

vinovom lozom;

zupnika kuca.

selo

Sratinska,

prama Starom

Banjaluke

100 godinah

steta

zlata

Gomionica,

Ivanjska, liepo predielje kerstjansko od 200

grad,

od

Bromenjah, varosica turska

gvozdja ima niekoliko majdanah.

na Gomionici

samo

srebra,

imaja samostan;

ovdie

koji

niekoliko

selo ristjansko, gdie su majdani gvozdja.

sko

ovdie su najbolje toplice u svoj

gvofcdja; ove godine pronaso se je kiseljak.

kerstjansko

16,

od Banjaluke. Slatina, ugodno

sat

od Banjaluke;

miesto, 3 sata

slo

Travnika 18,

Verbanjica, mala turska varosica kraj Ver-

satib.

ovdie, jedna od

druga

kralja

u serbskim spomenicima.

hercega Hervoje godine

Stiepana Ostoica

godine

1419.


prama

njaluke

Jajcu.

selah ristjanskih.
diskoj;

Ztnijanje,

Lakfasi,

sastojece

predielje

miesto

utoka Verbaske

Laudon

godine

1789.

Odstoji od

dusah.

skela na Savi.

Gradiska

toplice.

u Savu, u

liepoj ravnici

Staromajdanskom

mnoge manje

rudama

granici

bogata;
u

kog (katolickog)
Serbima zovu,

je,

Turci

su

Pridorskoj,

Staromajdanskoj

ristjani,

onako

zakona,

njima

Ljubia

tih.

gvozdja.

do 2,700 su Turci,

sata.

ovo

varosica

sto su

znatnu

jedna-

sto ristjane

Pridor,

ima niesto tver-

ristjani,

koji imaju

tdrgovinu vodi

popa

gvozdje Sa-

sata

od Priedora, imade majdane

Mataruge, golomo selo tursko. Volar, selo kerstjan-

u verlo liepoj

Kozarac, varosica, ima niesto tverplodnoj ravnici, odstoji od Pridora 2

Novi bosanski, varos

tverdjom znatnom na utoku Sane

u Unu; miesto ovo znatno je tergovinom,

idje za Biograd,

1629. 1717.

opet

1789.

Blagaj, selo tursko

komu

Bihackoj na-

kao

isto

kerstjani

opravlja do Novoga. Odstoji od Banjaluke 10 sa-

sko, gdie stanuje ^upnik.

lezi

u Hercegovini kerstjane Latinima.

miesto

ucionicu;

nom riekom

ristjan-

preko nacina plodna

stanovnici

varosica na verlo ugodnoj ravnici kraj Sane;

Stanovnici

Odstoji

Hervatskom, nahiama Bihackom,

zovu se Madzari, mislim rad toga

kerstjani

dje.

popom.

Banjalu^kom; rieke natapaju je: Una, Sana

Madzari zvani;

Drenova, sela velika

vecom stranom ravna

mala varosica

100 turskih kucah,

20 kucah

Turci,

okolici.

28. Pridorska,

Kobas,

od

su

svega do 1,500

ristjani,

satih.

do

Ilova

satih.

u fcitorodnoj

Stanovnici

Savi.

varosica

ima

Ristjanah

od Banjaluke 10
ska,

Banjaluke 8

Pervjavor,

dvie dzamie.

na

skela

Zupnika imadu,

kerstjani, koji ovdie

dje,

vise

prama slavonskoj Gradiski, imade grad, kog je bio uzeo

iduci

iz

Verbasa iduci k Gra-

kraj

3 sata od Banjaluke, gdie su dobre

bosanska, varoS kod

hii,

48

je blago

iz

Biograda

znamenito.
na

koja

sve Krajine

Odstoji od Priedora 6 satih.

utoku Japre u Sanu

posliednjeg kralja

iz

za Krajinu, bitkama god.

Stiepana

gdie ga je car god. 1463. smaknuo.

niegda grad, u

Tomasevica

stalo,

Dubica bosanska, varo-

sica

Une

kod

god.

naprama Dubici hervatskoj, ima nie&to grada,

bitkom

1789.

49

od

Odstoji

znatna.

gdie imaju

stanica, selo ristjansko,

Pridora 5

bice.

Knez-polje, predielje ristjansko od 2,000 kucah.

nahii

ima

selah

vie

Bihackom

Kljuckom;

liepih ravnicah,

planinskog

planinama preplelena, od

ciela

Drinjaca, prebogata rudama; ima

kroz koje teku rieke: Sana, Blia, Zdena, Vera

kristala

diamantah

obradjuje

se

su ristjani, kerstjani

Stari-Majdan
briegovima

dzamiah

dolini,

briegu

nju

puscane

izpod

proteze se, od

koga tece

turskih

20

Dera

rieka
t

ravnici,

30. Kljucka, lezi

pletena

od 60

vise

satin,

od Pri-

kamenitom

Sanski-most,

kod utoka

Blie

u Sanu

Sva

sela,

ov-

ova miesta

selo kerstjansko,

To-

gdie stanuju popovi.

medju Banjaluckom, Staro-majdanskom,

Kulin-vakufskom ; gotovo

obkruzena

tri

ima niekoliko gvozdenih majdanah.

Dobar, golema ristjanska

Jezerskom

medju

liepa sanska ravnica

drumu banjalucko-bihackome. Sarina,

gdie stanuje zupnik,

mina

koja

udaljena.

sat

Skucani-vakuf, golemo selo tursko.

leze na

Stanovnici

u Kerepu Sana; udaljena od Starog-Majdana 2

die se prelazi
sata.

viSe

ristjanskih kucah.

na visokom

tverdja

Starog-Majdana

varosica turska u liepoj

itd.

u stisnjenoj

lezi

Stara-rieka,

tece

mala

na

u svoj Bosni, od drugog

Daleko je od Banjaluke 10

Kamengrad

4.

omalena

do 200

ima

Bri&evu

Miesta znatnia jesu

Turci.

srebra,

zlata,

gvozdje

nalazi;

se

jest najbolje

varos

Kroz

6.

majdanah okrece.
dora

rudama

je u

je skuplje, sluzi za razno orudje, cievi

Pridorskom,

na vise miestah imade, dapace u Skiljevitoj

itd.

miestah

ovoj

razkivaju.

Banjaluckom,

Ova nahia najbogatia

Stara rieka.

mieda

ova je

Beregemica

kojih najveca jest

i

granici

stanuju kersjani Madzari"

kojima

zvani, derfce majdane, u kojima gvozdje tale

29. Staromajdanska

Mo-

satili.

2 sata od Du-

samostan,

od

kojih

sva je

znatnie

su:

planinama pre-

Germed,

Sisa
}

Sematica, Resenaca
i

Cerkveno-polje.

dieli

ovu

od

Bravsko ; ima

Rieke:

Banjalucke,

liepe ravnice

Sana, Sanica, Ribnik;

a

Krivokucka

kraj

Sane

Cadjavica

od Jezerske nahie,


Rodna

stervnim

je

Turci, kojih

ima

zitom

ovcama.

Stanovnici su ristjani

Ova nahia

prie

10 godinah oddieljena

sad posebi upravlja se.

selima; bezi Pilipovici, gotovo po-

dosta po

lovicu zemlje posieduju.

je od Jezerske

50

Miesta:

Kljuc, grad

Siom kod Sane, ima 3 topa;

gotovo zapusten, pod planinom

u njemu neima nikakve kuce, dapace ni vratah; pod njim ima

jedna dZamia, do 15 turskih kucah, niekoliko tergovackih duskoro

canah,

cah; koji dosad

Ovo

viknuju.

zatvorio

u naokolo ima do 200 turskih ku-

sagradjenih,

cetovanjem

zivise,

sad se malo te^actvu prf-

je grad od zalostne

uspomene; u njega se bio

posliednji

Tomasevic,

kralj

siednutja na vieru predade

od Jajca 10

stoji

al

poslie trodnevnog

Turcima godine 1463.

se

ob-

Od-

Kamicak, selo tursko od 40 kucah

satih.

jedne dzamie, kod utoka Sanice u Sanu, ovdie ima podor stagrada

rinskog

ruda

srebra.

pod planinom Germecom.

begah Pilipovicah.

Odstoji

Rastoka,

Sredice

od Kljuca 4

selo ristjansko,

sata, lezi

ristjansko

selo

gdie

odzaci

pop

stoji

begah Pilipovicah.

odfcaci

31. Kulin-vakufska Hi Novoselska, granici se s Kljuckom,

Lievanjskom, Bihackom

ma

obkoljena,

po

medjom Hervatskom; okolo

planina-

vecom stranom ravna;

planina

sriedi

ovu

Vralnica, razstavlju

Medeno

Petrovacho.

od kljucke nahie;
su

Stanovnici

ristjani

polja
i

znatnia su:

Turci;

zemlja

gotovo sva je begah Kulenovicah, koji do 40 odzakah broje.

Miesta

Kulen-vakuf, varos u otoku,

pod kojom

tverdju,

su godine 1737. strasno

ceni; kucah turskih 200, dzamie 2.

anske

%,

tverdja

kod rieke tog imena,

od

Bihaca

one strana Une,

6,

Buricevac, tverdja

ove strane Une,

planinom

od
s

Austrianci potu-

Odstoji od medje austri-

Kljuca

12

Ostervica,

satih.

ove strane Une. Avala, tverdja

na jedan puskomet udaljena od Kuien-va-

kufa, brani prolaz k njemu.

cah,

koga nacinja Una, imade

Germetfom,

sat

Klisa, mala varosica od

one strane Une.

od

Kulen-vakufa.

ima turskih kucah

100 ku-

Oresac, varosica
Bilaj, varos

200,

pod

dzamie 2;


ristjanskih 100,

popa.

pod njega se liepo

ma

od Kulen-vakufa 2 sata;

Odstoji

polje protege

od sina Stiepana

kralj

51

brata

ovdie je godine 1459. To-

Radivoja

ima tverdju,

vac, varos u liepoj ravnici,

kucah 100

vakufa 4 sata.

Trubar

Unac, liepo

skom,

na-

plodno predielje ristjansko;

Hermania, zapuSten

samostan.

ristjanski

granici

Krupskom,

Kulen-vakufskom, Slaro-majdan-

Ostrozackom

medjom Austrianskom, od

koje razstavlja ju jedan brieg Vienac tt zvan;

ninama obkoljena, po

sriedi je

ruzom,

grahom

stjani.

Miesta znatnia jesu:

Bihac
bali

dzamia;

Lisicjak, miesta od sastanka.

Bihacka

32.

kucah,

pop; udaljen od Bilaja 2, a od Kulen-

tapa ga rieka Unac.

Petro-

udavljen.

u njoj 10 kucah,

dzamia, topa 3, a pod njom do 100 turskih

ristjanskih

iz-

Bide

lanom.

ravna

Stanovnici

onda^nji

Bisce

u naokolo pla-

plodna, osobito kuku-

su Turci, ristjani

ker-

govore; grad na lievoj o-

pod planinom Benakov-

Une, u otoku, kog nacinja Una,

cem, ima Hep polozaj, izpod njeg se proteze polje kraj Une.
Stanovnici su u gradu
Stolica

muselim-pase

u predgradjama sami Turci do 4,000.

29

muftie

),

kadie,

do

400 Arnautah.

Grad ovi zido je ugarski kralj BelalV.; god. 1592., 1717.

bitkama znatan.

od

Jajca

26

od austrianskog

Odstoji
a

od

23

Banjaluke

sata.

1739.

lazareta Zavalja po,

hacic,

mali

gradic

preko Une; od austrianskog generala Valdstadtena god.

*B

1836.

Mehmet-pasa, od prie kapetan od Bihaca, ad zapovicda nad svom

Krajinom Biha6kom"

t.

nahie: Bihacku, Krupsku

j.
i

j,Turskom-Hervatskom", koja zauzima

ranjeg ukazivanja prama carskim uredbama tu je cast dobio

ostalog coviek gorji

nemoze

biti

ne samo po

Turke: pijanac necuveni

je, ni

nemoze od njega

da je neobljubi

ostati,

inn novci trebuju, da se

eesto su se Krajisnici
al

tri

Ostvozacku. Pasa ovi porad svog zdvo-

vlaska

kod devleta

ni
;

turska
globi

raju

vec

al

po

od
iste

dievojka prislala
zitelje strasno, jer

vezira opere

Turci podizali, jedncc je bio

protiva njemu

prognanju,

sve zaludu, njega divan carigradski miluje rad svoje sverhe.

4*

Turia

Ripac, gradici

12 3

nufra

Mutnik

ove strane

topica

ovi

100 kucah

novo do

na

upaljen; ima

Brekovica

52

Terzac

na

gradici

predielje ristjansko, bogato s

33.

Krupska

Ostrozackom

sela,

Japra, rieka
zlata itd.

Starq-majdanskom,
se s obe strane

prostire

Une, dosta je po krajevima b^rdovita, oko Une ravna

Stanovnici

su

ristjani

Turci;

Ve-

sruseni.

prebiva.

medju Bihackom,

lezi

Sokolac

polak su

rudama srebra

medjom Hervatskom;

pod njima turska

Une,

dropolje, selo kerstjansko, gdie zupnik

i

pod njim sagradjenih.

preko Une

plodna.

ova plodna je rudama.

nahia

Miesta

Krupa,

varos

tverdjom na

san planinom, ima kucah

od Bihaca 6
dici

desnoj

preko Une, po 2

dzamie; udaljena

turskih 200, sa 3

Jezersko, Buzim,

satih.

Une pod Lip-

obali

Vranograc, Otoka, gra-

topa imaju, a pod njima

okolo njih

turske kuce.
34. Ostrozacka, lezi preko Une,

kom, Pridorskom

medju Krupskom, Bihac-

Hervatskom medjom; vecom stranom berStanovnici su Turci

dovita je al zitorodna.

ristjani.

Ostro-

zac, varos s tverdjom na lievoj obali Une.

Turci do 300 kucah,

Carin,

varos

4 dzamie;

opalom

vremena, rad zitne tergovine;

kucah.

odstoji

znatno

tverdjom;

Stanovnici su sami

od

Bihaca 8

satih.

miesto od niekog

ima oko njega do 400 turskih

Biela stiena, Sturlic, Todorovo, Peci, Kladusa velika,

Kladusa mala, Fodzvizd

suhe medje, imaju po 2

gradici

iliti

topicah;

preko Une do

tverdje

pod njima

okolo

njih

turske kuce.

JB>
iliti

Vezirluk Mostarski

Juzna

gornja Bosna, prozvana

Hercegovina 30):

Granici
30

se

od iztoka:

Serbiom

Albaniom; od zapada:

Obsirnie opisaiije Hevcegovine u Dal. Magazinu od god. 1842. tr.

14 37. i opisanje Eparhie Hercegovacke od Ivana Pamueirie u
istomu Magaziuu god. 1849. str. 125151.

53

Dalmaciom; od juga: Dalmaciom, Cernogorom

Bosnom

sievera:

Duvna

od

Duzina

miljah.

Ciele zemlje

donjom.

do

vecom

dovita

Plievlje

Tartar

na,

Lim,

itd.

Polja

Vuvac,
:

Rieke

itd.

ju obkruzuju,

Gusinje,

na

Hum

31

Prokletia,

),

Glieb,

Neretva, glavna rieka Hercego-

Trebinscica, Buna, Briegava, Tar a, Piva, Dri-

Moraca,

vine.

Cernopas,

Vran,

Volujak,

od

a sirina

je stranom ber-

Durmitor, Velez, Hergud,

vise miestah prosiecaju, jesu:

Bileca,

koje

planine,

znatnie

kerSovita;

300

iznosi

28 ?

Priepolja

Konjica do Sutorine 19 miljah. Zemlja

Albaniom; od

poversje

Duvanjsko,

binjsko, Nevesinjsko

Ljubusko,

Popovsko, Tre-

Gabelsko,

Gacansko.

Gerbavica, Dreznica

Radobolja,

Trebizat,

Juzna

zapadna strana

irna

podnebje blago, dalmatinsko-primorskomu podobno, zato ovdie

radja svako juzno

koga dosta ima;

al

voce,

al

osobito

se

hvali vino

maloj

osim grozdja,

kolikoci,

mostarac

naprotiv zito svake godine ovuda se kupuje;

ska imaju

(godine
Turci,

41,860.

1843.)
koji

po

stanuju

ima

smiesanih,

od

ih

cegovina

dieli se

ovi pak u

Irebinjska,

od

b) Ristjani

varosima,

niesto

tri

selima

ljubuska

nevesinjska,

duvanjska

kulaginska

niksicka,

docanstvu

Porfirogenita

prozvala se je
sunt a monte

Humska

ima

(Cap.
i

ii,

in

ih

Focan-

mo-

gaeka;

na

priepoljska.

al

od svih

blagajskoj nahii, od koje po svie33.

De

Adminis.

Zahumska,

Chlumo nuncupato;

dicuntur

inibi collis est,

c)

na Trebinj-

pod ovim imenom imade

Hum" u

je planina

svi pravi poturice,

sandzaka: Mostarski, Trebinjski

Vise berdah u Hercegovini

et

alias-

cujus vertice urbes

to iz tog izvodim,

sto rieka

Slavorum

Buna

dialecto

Za-

quando quidem magnus

duae sunt

montem vero flumen Bona, quod

Imp.) ova zemlja

pise bo: Zachulmi dicli

qui post eollem habitant,

retro

180,000.

14 nahiah; na mostarski spadaju nahie:

najznatnia

chulmi

po

kerstjani

a~)

290.000 dusah. Her-

Focanski: focanska, cajnicka, plievljanska

31

miesta planin-

su

prilike

do. 68 000,

prilike

starska, stolacka, blagajska,

ski:

Stanovnici

Cielo stanovnictvo

niegdasnji Patareni.

ski,

marve.

dosta sitne

brocanac;

Graecis

Bona

et

xakov

significat."

ovdie izvire.

Chlum

L Nahia Mostarska, granici

buskom
rieke

Duvanjskom;

nahodi

pirinca;

koi

cufter,

mo-

se maslinah,

smokvah

duhan mostarski; od vina iz-

je

po ostalim miestima raznosi; u

se

Gabelskomu blatu hvataju dobrih

jeguljah. Stanovnici su: Turci,

ristjani; miesta:

MOSTARj

glavni

stolni

grad,

pod planinom Vele-

lezi

zom kod utoka Radobolje u Neretvu, u

Hep

dosta prostran,

vene;

stolica

muftie

sto

Dreznica

Save raznosi na prodaju; po

preko

dudovah (murvah); na glasu

Velez;

planina

se

Radobolja

se dosta luka cerljenoga (arpa-

sije

do

niesto sije se repice,

kerstjani

proteze

nju

Listica

osobito dobro radja grozdje; vino

je,

dobro;

dzika), koi se liepo

varuju dobar

Blagajskom, Stolaekom, Lju-

u Neretvu uticu; nahia ova od sve Her-

Gerbavica, koje sve

cegovine najplodnia
starsko jako je

kroz

Buna,

natapaju je:

54

od

vezira

kadie;

kuce

cist,

sve

su

stanovnici

plocom

gerdkog

Hercegovine,

vladike,

dervenih dzamiah.

kucah, koji imaju kamenu

500

grad

pokri-

koji imaju sto u gradu,

Turci,

u predgradjama do 30 kamenitih

stjanah ima do

liepoj ravnici;

kamenite

cerkvu

Riuci-

onicu; kerstjanah do 60 kucah. Svega stanovnictva do 18,000;

tergovina

ovdie

nia,

znatna

dosta

je

ima dobrih saracah

Dubrovnikom

Tertzonf;

kozarah (tabakah). Po sviedocbi M. Orbi-

grad ovi sagradio je godine 1440. Radivoj Gost, nadvor-

nik hercega Stiepana; nazvan je pak od starog mosta." Most

ovi na Neretvi rukodielje je

ana, a drugi Trajana,

rimsko

sagradjen je

jedni govore cara Adri-

obale na obalu bez ika-

kva okna, 80 stopah visok, u svoj Bosni, a

Mostarski grad,

istina,

da je prostran,

al

dalje najznatnii.

dosta slab, nista ne-

manje opet ga Mletcani godine 1694. nemogose

od Sarajeva 24, od Dubrovnika

Ijen je

satih.

Buna

miesto

sata

ovdie na rieci Buni imade

dielje

rimsko; nize njega

je dvor liepo sagradjen

djen svakim juznim

od

kameniti

miesa se

vezirev,

Vocem,

18,

Mostara

osvojiti.

Uda-

od Metkovicah
daleko

u polju,

most od 13 oknah, ruko-

Buna

Neretvom; ovdie

vert na nacin t?lianski zasa-

ima jos niekoliko turskih kucah

Ovdie

d^amiu.

stanuje vezir.

lieti

su god. 1845.

Listice rieke, gdie

stan poceli zidati

55

Siroki brieg, miesto kod

stjansko, gdie stanuje zupnik,znatno rad

od dobrog

bito

vina

rudah,

tuca

kerstjansko, znatno,

a to rad toga,

nama Humom

a pri

tiesna.

torn

nije

je niekad caru dva sokola poklo-

to

dzamiom.

medju Mostarskom

Blagajska, lezi

2.

Rakitno, pre-

15 godinah nikakva poreza

prie

sto

Bielb polje, golemo tursko selo

nilo.

svoje plodnosti, oso-

sumpora.

samo-

predielje ker-

gdie stanuje zupnik. Dreznica, selo tursko-

dielje kerstjansko,

platjalo,

cerkvu

franciskani

blizu dogotovili. Brocno**),

Hergudom sva

Stolackom; plani-

prepletena, zato dosta neplodna,

Stanovnici

su

ristjani

miesto

Turci;

glavno

Hercegovina a ,

Blagaj inace
nja hercega

planinom

kao

Scepana",

Humom,

kod

Bune

vriela rieke

2 sata; varo je malahan

rau

tako prozvana od stanova-

narod pripovieda

sto

pod

od Mostara

odstoji

lezi

grad zapusten; kazu, da je u nje-

svoje novce derfcao Scepan herceg.

3.

Duvanjska 33 )

Ramskom
stranah

medju

lezi

Lievanjskom;

od

juga: Midena

Grabomca; od

Ijacku,

Breznik

Nozdrac,

povelji

Bronch,

(t.

godine
j.

podpisuje

1273.

Brocno)

Krucho"

et

Imago novae Hnngariae Cap.

Duvno,
nium,

macie

Orlovica; od
iliti

Homar;

2, a u dulji-

polja

Mi-

u ponor,

danas
;

stekla.

Kuna, darovanoj Lovri, zupanu

ugarskog kralja Ladislava

soprunskomu

")

sviuh

Hlieb Hi

primivsi u se

u dnu

se

saliva

sirinu

koja,

sa

samo stervnim zitom; voca neima nikakva; planine

polje radja

") U

Suica

kroz njega tece

Pakline

sievera:

medju ovim planinama proteze se polje u

nu 4 sata;

Ljubuskom,

Vran,

Kovqc, Osiljar

Orlokuk: od zapada: Tusnica,

planinama

je

Ramscak,

Ljubusa,

iztoka je:

Mostarskom

obkoljena

stara

vremena

predielje,

uzalu

Gregorius

Banus

de

kod Samuela Timona

je glasovito,

stara

su

na

zvalo se je Dalmi-

vremena glavni grad

po kazivanju rimskih pisacah

Vise putah

se:

Vidi

VI.
bilo

ista

ciele Dal-

Dalmacia od njega je ime

njega Rimljani nasertali, dok je

su vecinom gole

do

4,000

Zupanjac,

Sah.

stoje kerstjani

dalmatinske 6

su: ker-

Stanovnici

do 2,000 du-

Turci

grad u ravnici; ima u njemu tur-

ducanah

3 topica

izvan grada

od Mostara 10, a od medje

udaljen

ristjani;

Seonica, selo kerstjansko; odprie stano-

satih.

vao je ovdie zupnik,

govackim

dok ga

blaga derzali,

sitnog

Zupancu zupnika,

omalusan

su dosta travne, zato

pri torn

imaju dva zupnika; ristjani sa 69 ku-

kucah do 60, niekoliko

skih

zuluma turskog.

duSah,

jednog u

cah, imaju

al

dosad mnogo
poradi

nisu razprodali
stjani

sume,

bez

su

ovdie

seljaci

56

sad biskup Barisic, koi je nad herce-

namiestnik

kerstjanima

Mokronoge,

apostolicki."

selo kerstjansko, gdie stoji zupnik.

Ljubuska, granici se

4.

Duvanjskom

ju

obkruzuju;

planine

duhanom

Mostarskom;

Dalmaciom, nahiama Lievanjskom,

je

M),

gotovo

od

Mostara

Grabomca
i

vinom,

pirincom

6,

od

Turci

malo

Stanovnici

ristjanah.

Lju-

na liepom miestu kod rieke Trebi-

grad dosta jak,

zata, stanovnici

zana

plodna

u ljubuskom blatu ima dobrih jeguljah.

su kerstjani, koji 4 zupe imaju;

buski

ravnice ima, okolo

dosta

posriedi

dosta

sami su Turci do 200 kucah; udaljen

Vergorca u Dalmacii 2

Porusje,

sata.

Gorica, sela kdrstjanska, gdie stoje zupnici. Her-

Cvitica-most, miesta od sastanka na medji.

najposlie konzul

rimski

djenja Isukersta 138.

Scipio Nasica neosvoji, godine prie poroDalminium magna urbs, unde g^nti nomen
exiguam fecil," pise S rabo u knj. VII. Pop
;

urbem Nasica

earn

Dukljanski
IX.

8u

se

polju Duvanj (in piano

hoce

razdieljeno kraljestvo na banovine,

pia duvanjska.

Toma

da je u

veli,

nieki

VII.

derzan sabor, u

njegovog

vremena

tamo vise putah,

ja bivsi

Dalmae)

nitko nista nezdade

historii

vidiele

Salonit

stare

iztrazivao

kazati, osim sto

sain

pod

stolietja

je izabran za kralja
i

utemeljena bisku-

Biskupat oyi sjedinjen je godiue 1735.

archidiakon splietski u

za

komu

glavi

zidine

I.

bosanskim.
pise da su

Duvna

od grada

te zidine,

al

mi o njima

planinom Hliebom imaju

niekakve zidine, a druge blizn Znpanjca.

34

Ljubuski

Yisoko

Ljubusko,

Bercko.

govore

stanovnici, tako isto Visoki

Bercki:

5.

Stolacka, lezi medju Dalmaciom,

Mostarskom
al

Blagajskom;

ima dosta plodne

nahiama Trcbinjskom,

da je planinama izpresiecena,

istina

koju natapa rieka Brigand, vino

ravnice,

dubravsko dobro je poznato.

Stanovnici su kerstjani, Turci

Znatnia miesta:

ristjani.

Hergudom, kod rieke Brigave,

Stolac, varoS pod planinom

miestu;

liepom

na verlo

odavde V2

stanovnici

Turci

su

koji

ristjani,

daleko imaju liepu cerkvu, zaduzbina Milora-

sata

grad

dovicah;
J

57

tverdja

iliti

stolaeka

proslavila se je godine

831. kad se je u nju zatvorio Ali-aga, tadasnji muselim sto-

lacki,

a sadasnji pasa,

htieli

prisilit,

da

obranio od

gose. Godine 1840. udari

al

grom

koji su

bosanske,

sile

njima pristane proti caru,

al

u barutanu, te ga sasvim razrusi,

godine 184446. sadasnji pasa jos bolje sazida

od

udaljen

Mostara 6

satih.

dosta

Pocifelj,

Neretve.

Ulovo, mala varos kod Neretve.

varosice.

Gabela,

nosa

utverdi;

grad kod

tverd

Capljina

Struge,

pram Metkovicima, znatna porad

skela

ga

ga uzet nemo-

iz-

Zitomislic, samostan ristjanski, zaduzbina

soli sicilianske.

Miloradovica, godine 1585. zidan.

6.

Trebinjska, granici se

kom, Nevesinjskom

Dalmaciom, nahiama

NikSickom

Stolac-

sva je berdovita, dosta ne-

plodna; stanovnicu su kerstjani, ristjani

Turci. Miesta znatnia

Trebinje 35), varoS kod Trebinscice pod planinom Bilecom,

ima do 3,000 stanovnikah;

35
)

Stari

grad

riniski

sastja Serbaljah

je

imao

bilo je

pod sobom

mena.

Konavlje

tarn

Konstantin

ovdie je siedio knez, ko

Trebinje

Popovo

polje,

oppida,

Hormum, Rihsena, Lucabete

ju 30. pise

biskupat bio u stara yie-

ovomu miestu pise

poglavju
Canaltiarumque eadem regio est, habet autem

Porfirogenila

Terbunia quam Canale

niam,

kasnie

podlozeno porodici Pavlovica, ovi pako podlagao se je kra-

Terbunitarum

34.

kadie.

Tribunia, ovdie je bio u vrieme do-

syoj prilici razoren

bosanskom, a ne hercegu; ovdie je

lju

se

Tribulium

po

sandzaktara, muftie

stolica

11

quae habitantur, haec

et Zetlibe."

Decateris incipit Terbuniae

Terbu-

Prie toga u poglav-

Principatus, porrigitque

Rausium usque, adversus montana Serbliae adjacet."


Odstoji od Mostara

18, a

58

od medje dalmatinske 6

binja, selo kerstjansko, gdie

dra protierani, kolegium otvorili.

Popovo

sica.

stjani imaju

4 zupe,

Ljubinje, dosta znatna varo-

a ristjani

strani,

sat siroko, kroz njega

Trebinscica.

7.

Kosijerevo

Dobri-

porodom

predielje slavno

obieteli.

Nevesinjska

Stolackom

kersna

sva je

turskih kucah

od Moslara 6

Trebinjskom,

berdovita

zato

Mostarskora

neplodna.

dosta

malo Turakah. Nevesinje, varos od 150

niekoliko

medju

lezi

Stanovnici su ristjani

stoji

6 satih dugacko a 1

polje

cevo, samostani ristjanski. Ljubomir,

Nemanica

ker-

samostan Zavalu, jedan od znat-

nih samostanah; sela su pri

tece

Ska-

iz

od 30 ristjanskih selah

predielje

polje,

Tre-

satih.

su godine 1846. jezuite,

ristjanskih

miestu kersovitu

Salempalanka

satih.

drugcie

od-

Tartar ovic,

varosica.
8.

Niksicka, lezi medju Trebinjskom, Nevesinjskom, Cer-

nomgorom

neplodna;
znatnia

skadarskim pa&alukom;
su

stanovnici

ristjani

Niksic, varos s tvdrdjom u

Godine 1806.

Odstoji od

Mostara

godine

Grahovo,

Cernojgori,

voru

1806.

poznato

berdovitu miestu,

Cernogorci

miesta

28

satih.

po

izdaji

predielje

gdie

je bio

blizu

Bagrana, mala
zaglavili,

lezi

koje

ristjansko,

tvdrdja, gdie su

blizu Cernegore.

je

se
i

bilo

Turcima u sake,

opet pade

pod

pridruzilo

vladika tverdju sagradio, al po

godine 1815. Grahovo

Cer-

Rusi nemogose ga uzeti.

knezom Jakovom odvdrglo od Turakah,

svojim

dosta

Turakah;

malo

negore.

Rusi

ova je berdovita

ugokoji

tverdju razvalise, a trosak vladici platise.

9.

Gacanska,

granici

Albaniom; kamenita
stjani

malo Turakah

Gacko,

drugcie

se

Nikickom

berdovita

neplodna.

Cernomgorom

Stanovnici su ri-

miesta

izgovaraju

Gadsko,

varos

tverdjom

blizu granice cernogorske, udaljen od Mostara 17 satih; miesto

verlo kersovito.

1806. nenadno

Klobuk, mala tverdja,

izginuli.

Piva

ovdie su Rusi godine

predielje

ristjansko,

gdie na

imade samostan. Rudine, Drobnjaci, u komu

vrielu rieke Pive

su dva

59

Pod malinskom

samostana.

ristjanska

Biela,

Sa-

ranci, predielja ristjanska.

10. Kulasinska,

granici

nomgororn; berdovita
Kulasin, varos

11. Focanska,

nici

ristjani

Cer-

Turci.

iz

vise

Dovolja, ristjanski samostan.

selah sastojece.

Gackom, Focanskom

Tara, predielje ristjansko,

udaljen od Foce 12 satih.

gradskom

u kdrsovitom miestu na rieci Tari,

tv&rdjom

se

neplodna; stanovnici su

medju Sarajevskom, Cajnidkom, Vise-

lezi

KuIaSanskom, od priasnjih mnogo plodnia; stanov-

su Turci

Miesta zaatnia:

ristjani.

Foca, varos na Drini pdrva za Mostarom, stolica muselimstanovnici

pase, miljavice;

medju 17 dzamiah, devet

(handziari) mali
ljen

ristjani

do 10,000; iz-

ovdie se nacinjaju dobri nozevi

koji se

veliki,

od Mostara

olovom pokrivenih; miesto ovo

ih je

tergovine;

poradi

znatno je

su Turci

po svoj Turskoj raznose, uda-

24, a od Sarajeva 16 satih.

Jelec,

mala va-

rosica, al dobre tabake (kozare) ima.

12. Cajnicka

Plievljanskom

stanovnici su

preko

sata

Mostara
sata

granici

se

Serbiom; dosta

je

ristjani

Drine,
a

26,

od Foce 6

od Cajnica daleko;

komu

al

Focanskom,

prilicno plodna;

Cajnic, varo dosta

Turci.

stanovnici

ViSegradskom
berdovita

Turci

su

satih.

ovdie

je

znatna,

ristjani;

tri

odstoji od

Goradje, varoS na Drini, 3

bio samostan

je bila tiskarnica cirilsko-cerkvena.

ristjanski,

Rudo, varosica, kod

utoka Lima u Drinu.

13. Plievljanska, granici se s Priepoljskom nahiom;

ova je

ima plodnih dolinah;

berdovita, planina Gusinje prosieca ju,

al

stanovnici su ristjani

drugcie Taslidza, varos

Turci.

Plievlje,

dosta znatna, lezi na

drumu sarajevsko-mitrovackom, udaljena

od Mostara 38

Stanovnici su Turci

samostan

sv.

satih.

Trojice, u

govadki; ovdie na blizu

nadpisi rimski,

koje

komu

su odprie

nalaze

ristjani,

stajali

koji imaju

vladikc herce-

se rimski grobovi, a na njima

Engel u Geschichte des Freistaates Ra-

gusa" godine 1807. navodi. Priboj, varo&ica na utoku VuvcauLim.


14. Priepoljska,

Jakovskom,

granici

Priepolje,

se

ova je

dosta ravna

dosta

niegda

kog

skog archiepiskopa. od
Hercegovina,

danasnja

groba

sv.

1595,

Sinan-pasa.

od groba

miesto

slavno

Save."

je

cielo

Toraka

Mernjavica).

na medji Albanie.

Na Bosnu spada

Tverdko,

St.

Lesko polje,

Bukovci,

bosanskog pasaluka

Gorica,

Kurilo,

vise drugih.

pridruzi

bila je tiskar-

ove strane Morace, u

kojoj su varosi stverdjama: Spuz, Zabljak

Jarmaki, Lomienici,

Bielopolje, varo-

Hisardzik, mala varosica.

Zeta dolnja

jos

Cuvar

je godine

Romae 1630." od
U istomu samostanu

danas sve je pusto.

nica cirilsko-cerkvena;

Save,

sv.

naslov:

su

nosili

ovog svetca sazgao

krunio se je pervi bosanski kralj

sica ristjanska

Save, pervog serb-

sv.

Vita S. Sabae

(Vidi:

Milesevo,

sata.

prozvano vojvodstvo

vojvode

Tielo

bosanskog biskupa

plodna;

kod rieke Lima na drumu

znatna,

sarajevsko-mitrovackom; odsloji od Mostara 44

selo,

Turci; znatnia miesta jesu:

varos

Sienickom

Plievljanskom,

Pecskog;

pasaluka

stanovnici su ristjani

60

Ove

Podgorica] sela:

Plamica, Golubovci,
tri

skadarskomu

nahie odtergnu od

Kara-Mahmut-pasa

skadarski godine 1788.

15. Kratki pogled na Hercegovinu.

Juzna cest Bosne do Zete, Dubrovnika, Cernegore

retve, koja

od

stolietja

vrieme zvala se je

XV.

naziva

se

Ne-

Hercegovina, u staro

Humska, u poveljama Holmska" od

ilirski

od

popa

Dukljanina

Zachulmia,

razlicitih

pisacah

Chelma

Chelmana; od splietskog archidiakona Tome, Chulmia

Chelmum;
Katancica
genita,
')

od
;

razlicito;

Laonika

od

najpervi

medjase

Cap. 30.

Chuduergia;

Imp.

tium habet, et ad Oronitium

nis,

opisuj-e

Ragusio

est.

).

Orbina

Od Dubrovnika po-

Zaclilumorum Principatus

flumen tendit;

montana, quae ad septentionem

biae contermina

od

svih napominje ju Konstantin Porfiro-

poversno

De Adm.

Zahlievnje

ini-

oraque maritima Paga-

Chrobatis, quae in fronte Ser-


Zahumsko knezevstvo

cimlje

morju

granici

Rimljani

selio;

je

car

stanovnici

od

koje

poslie

zemlja

pusta

ostala

sto

odvcdeni,

suzanjstvo

Zahumljani,

He-

k caru

se je uteko

od planine Huma,

su

na-

ovdie

prebivaju

ovdie

najprie

su

Rima

iz

Obarah

kneza

Zahumljani receni

sieverno

drugomu pak miestu")

Dukljanin

sad

koji

onoga

od

Sdrblji jesu,

rakliu;

planinama

zemljom zapoviedali

Nad Zahumljenskom

pise:

k pri-

Neretve;

proteze se do

Neretv&nskom

a iztocno sa Serbiom; na

Hervatskom,

oni

se

61

drugojacie

slavenskim jezikom nazivaju se oni, koji za glavicom prebivaju

budu6 da

je ondie

dva grada: Buna

Hum;

u kojima prebivaju:
3

Humska

briscic ),

cene,

su

koji

skim)^

papa Ivan

podlozni

Cap.

33.

Michael 4 ).

se

terrae

veliki raski

komu

ucine se go-

zupan

poklo-

Romani primum dominabantur,

niminum Romani, quos Diocletianus imperater Romaeo velut

Romanorum

loniam deduxit,

morum
tis

igitur Imperatori prius

vierovati ?

Qui vero

tota

tko

ta

bi

nunc

illic

haec

po onim stienama

ih

cuntur
collis

que

ii,

qui

est, in

in

nuncupato

confugit

cujus vertice

Zachlumorum

nrbes

territorio

(Tko

deduc-

bi to

mogao

kercevim pohvatao

et

llli

co-

Zachlumi

illo

!)

principe,

dicti

sunt a

Slavorum dialecto Zachlumi di-

et alias

collem habitant

post

fuit.

habitant Zachlumi, Serbli sunt ab

qni ad Heracllum imperatorem

monte chlumo

deserta

regio

in

parebat Zachlu-

regio, sedab Abaribus poslea subjugata, et invinculis

ipsius incolis

je
XII.

stolietja

prevalitanskih,

Nemanja

zemlje.

Zachlumorum

Mihalj,

Raski veliki zupani,

kraljah

starih

humske

Do-

prevalitanskim (slovin-

kraljima

X. napominje

X. knjigu pisao.

spodarima

')

Mokriscic, Josle, Galumianic

imala je svoje vlastite knezove, velike nare-

porodicu

oborivsi

berdo, na kojoj su

jesu u zemlji Zahumljanah gradovi,

Stonj,

bili

stolietja

glavica

velika

quando quidem magnus

duae

sunt,

Bona

et

Chlum

inibi
;

sunt

stagnum, Mocriscic,

urbes habitatae,

Josle, Galumanic, et Dobriscic.

8
>

Osim Stonja

stala miesta nista

mianic,
*)

Stagnum
se

nezna.

grada u dubrovackom okrnzju za oMokriscic,

da nije Makarska? Galu-

Glamoc? Dobriscic, Dobrastica planina?

Tomislava hervatskvog velikog zupaua. Tadati

t.

Josle, Jasle.
III.

p*

94.


nio

je

mir

knez

priateljslvo

Gargana,

splitskoga

vesinje,

Dobarevo

lezi

ugovara

jedna na kneza

mir godine 1245.

mnoga

miroljubeci,

podplaninsko,

izgubio je;

miesta

u kojima su

Ovi

Ne-

gradovi:

bili

Gacko, ban bosanski Baric otme mu; imo

mu

je sinove Vlatka, koi

pokopan

Dubrovcanima,

kojim

dobar

buduci

predielje nad-

Miroslavu na-

Konstantinu.

od ovoga imademo dvie povelje 5 ), u kojima

stupi sin Andria,

ugovara

Miroslavu

svojoj

bratji

62

u cerkvi

u mladosti umre, Petra

bl.

d.

Radoslava 6 )

Marie u Stonju. Po smerti otce-

naslupi sin Radoslav, poznat iz povelje godine 1254., ko-

voj

jom ugovara mir

Dubrovcanima 7).

Tolen, nisu vise

da su im Branivojeva

ova

brata

cetiri

nevladase

Mihalj,

Branko

Dobrovoj,

gospodstvo svoje

Brajko,

od Cetine do

Humsku

svu

porodici

osvoji

Bosnom

Humsku,

kralji

Hranica,

zalieva

Vuka Hrane

kneza

1349., od kralja Tvertka

sa 20,000

Serbiu

)
6

Od godine

iste
i

ciele vojske

a Vlatko

Serblje,

navrate

godine,

se

1236.

Bosnu

se u

u Bosnu,

vrati.

ih junacki

al

Humsku

zasluge stece od kralja

1248. serbski spomenici

i

Petra

str.

6.

imao je

tri

14.

koi je nastupio otcu,

bezimenog, otca Vukosave, koja je udata za Barbia de Grace

plemica dubrovackog, ovo je po svoj

7

Kosovo u pomoc

20. lipnja strasno potuce; u znak

Ducange spominje samo Vlatka

tretjeg

vojvoda ucinjenbude;

1389. 15. lipnja po izdajstvu Vuka Bran-

kovica Turci nadvladaju

svoje hrabrosti

Vlatko

knezu protiva caru Muratu, gdie se je ju-

nacki borio; godine

do^eka Vlatko

XV.

rudinskog, rodjen oko godine

bio je dosao na polje

Bo^njakah

Lazaru serbskom

Turci oplienivsi

I.

stolietja

koi

miestima daruju

verhovne glavare.

priznajuci bosanske kralje za svoje

Hranic, sin

njom zapoviedali 94 godine,

nad

su

koji

Kasnie

sjedini.

mnogim drugim

za dugo

kotorskoga steku nepriatelja bosanskoga bana Stiepana IV

bosanski

buduc

posiedovali,

polja

sina sve zemlje oteli; medjutim

cetiri

razsirivsi

Unuci Andriini, Nikola

Popova

osim

ni&ta

) Serbski spomenici

str.

27.

prilici

Radoslav.


Vukca

Sandalja,

sina:

pervorodjeni

vojvodom

sve

cevim nadari
Drine

godine

mu

davsi

Neretve;

Despotu

dobie

velikim

ucini

predobiven, nasta-

Ostoja dostojanstvom ot-

Humsku

uz

godine

kasnie

Stiepanu sSrbskom

Od Ugrah

zato ga

Ostoja

kralj

opremi ga protiva Sigismundu

1410.

strasno ih potuce

vii boj

Otcevo dostojanstvo

ovog

vojske

svoje

ugarskom

kralju

Vuka 8).

Sandalj;

sin

63

jos niekoja miesta oko

1414.

ga

posalje

pomoc

sinu cara Bajazeta.

protiva Musi,

Grad u Dalmacii Ostervica bio je bastina njegove zene Katarine,

katah

za pet hiljadah du-

prodade ga Mletcanima godine 1411.

9
)

Dubrovcanima

pak

pokloni,

al

pravie prodade godine

1419. svoj dio konavljanske zupe, a Dubrovcani njemu

nise u gradu palacu,

od 3,000 perperah;

mu

dadose

da se njemu

nadalje,

poklo-

u zupi bastine u vriednosti

njegovoj porodici

po muzkoj kervi daje na godinu pet stotinah perperah dubrovackih; sliedece

godine 1420.

Konavlja:

Obod

Sokol,

kog

lovica,

Sandalji
i

sto je spadalo

na Petra Pav-

Isak vojvoda sultana Mehmeta,

bastinu

po-

Dubrovcani opet njemu pa-

u vriednosti

500 perperah 10 ).

godine

svake
i

Dubrovniku

daruje Dubrovcanima drugi dio

Capiat,

pogubio

je

recenomu

klonio bio

lacu

Imao

perperah

3,000

dvie zene, Katarinu

je

Jelenu, kcer Lazara Grebljanovica serbskog kneza, a udovicu

Nikole

Gare,

nastupi

mu

palatina

ugarskog, od nijedne poroda neimajuci

sinovac Stiepan,

godine 1435.

a sin

kneza Vukca; umre Sandalj

Stiepan, bio je coviek bez znacaja, kao voda

prelievao se je na svaku stranu, pun oholosti a prazna mozga,

tezio je za samosiljem, nastojao se

zavisnim

od svog

poveljama

dubrovacki

kom
9

) I.

10

kralja,

tako
pisaoci

gospodarom ne-

je uciniti

za koga je istina svoju kcer udao,

dolaze:

Sandalj,

Vlakac

Vuk; a Du Cange

cetvertog Vukica spominju,

kog zajedno

Vuk

pogubise rodjaci Pavla Radenovica, kog je

Lucius L.

5.

Cap.

Vu-

go-

ubio.

5.

Vidi sverhu toga Sandalja,

povelje

od godine 1419.

dine 1420. maja 30. serbski spomenici

str.

137,

3.

144.

junia

al

kod

ugarskog

pape,

knezestvo

Bosnu

ostalu

kralia

okernji

knez

Novogpazara u

Primorski,

Drinski

dislava, koi

njom

sv.

Save,

vojvoda Rusaga bosan-

veliki

Godine 1451. nezadovoljan

k tomu."

1440.

njegov

se Hercegovina;

prozove

jednom zenom zakonitom Jelenom, uzme

Fiorentinku

duljini

godine

oslabi,

bozjom milostju herceg od

Stiepan
i

svoje

hercegom (vojvodom), odasta zemlja

car Friderik IV. ucini ga

skoga,

polja do

kraljevsku

vlast

humska do danaSnjeg dana

gospodar Humski,

cesto opado

sultana

4 dana, od Dubrovnika do Konjica; time

sirini

naslov bio je:

Dobrog

od

razsiri

12 danah; a u

64

nieku Ceciliu

sebi

eineci, uvriedi sina Vla-

priljubodinstvo

materom pobiegne u Dubrovnik; Dubrovcani

dragovoljno prime

uveo u svojoj

jer su

imali rat sa

nove gabele

zemlji

sanskog kralja Tomasa,

ih

Stiepanom, koi je bio

pridruze sebi jos bo-

soli,

te se rat ozbiljno

zametne,

trajao je

sve do godine 1453., ove godine posriedovanjem kralja ugar-

skoga

Kad

Turci

su

posao

ga

usili

godine

Bosnom

najmladjega Stiepana

zene Jeline, kceri

Tomasa

udatu za

ll

uzme u

nom, mnogi pisaoci

sinu zaruenicu oteo

jedno
ku)

pisu,
;

al

Dubrovacki
a

unuku

serbski
prilici

herceg se je po

tutiu.

mu

25,000 dukatah,

Umre godine

car

opustosi,
i

sina

1466., od

imao je kcer Katarinu

Mariu za Ivana Cernoevica vojvodu

Vladislavom

da je

toj

njegovim otcom Stiepa-

razpri bio uzrok

prilicnie istini, vidi se,

Dubrovnik
Ceciliu,

herceg, koi je

da je Vladislav za-

inostrani

kralja

str.

digao protiva otcu, koi je tog

mu

bastinu, koja

otcevoj.

pisaoci,

Vukasina ?

spoinenici

vojsku

da njezin porod neokernji

njemu pripadase po smerti

)

dosli,

materom Jelenom (koju pisaoci derze za Ann Kantakuzen-

pobiego u

vremena uzeo
IS

od

Baose 12 )

gospodina
kralja

sDubrovcanima 11 )-

do&ao u pomoc kralju^

godiSnji

ovoj razpri nicdju sinom

nije

njega posieti, zemlju

danak

platjati

u Bosnu

1463.

tomu radovao, jer

svoj prilici
sversivsi
i

zenom

sultana pomiri se sa sinomi

240.

al

ovu Jelinu derze za kcer Momcila,

iz

povelje

doznaje

Balse gospodara zetskog.

se,

godine

1443.

aprila 1.

da je kci Baose; po svoj


cernogorskog

65

sinove Vladislava

Vlatka

mu

od koje

je

zene

bio najmladji

sin

Stiepan, od Jelene, ol od priloznice Cecilie

nezna se 13 ).

Po

smerti

sobom, Vladislav uzme

Novim; brat

odavle pak

1483.

Rab,

otok

rietlo

BaLse,

Backoj

1566. Aleksander
Pise Flavius

Kosaca od Vlatka 16 )-

mnoge plemicke porodice

iz-

oko Senja u Hervatskoj

izsele se u Dalmaciu;

podpane

Buduc da u

od

povelji

godine

hercezica Cecilia ostavsa od

Bogodanim

Hercegovina sdruzi se

pod vezira travanjskog sve do go-

Mahmut

dine 1832., te godine car

,3

sina

ono su

prilici

danas se zovu Bunjevci, od rieke Bune; sami kmeti

Bosnom

podlozi

blagorodna porodica Bafoa ima pod-

ostanu, da zemlju Turcima obradjivaju.

opet

Sul-

).

ostavivsi

po svqj

godine

koje

Osvojivsi Turci Hercegovinu,

mnogi

14

uteku u Dubrovnik,

umre,

Vlatko

poturci se,

Hercegovinu

Vlatko

u Ugarsku,

da mletacka

od Vladislava,

turce se,

tutii,

preporucuje Dubrovcanima J5 ).

moldavski
,

brata
i

gdie

ode

unuci njegovi a sinovi

Comnenus

obadva

Vladislav

Augustina; Vladislav

vojvoda

kod cara u

bivsi

postane begler-beg od Rumenlie

protiera

II.

godine

sasvim

zemlju podiele medju

bratja

gornju a Vlatko dolnju Hercegovinu

Stiepan,

tretji

uzme ime Ahmet

tan Bajazet

otcevoj

ucini

hercega Vlatka

maja

1467,

hercega

28. stoji:

Stiepana

kneza

vezirom Ali-agu Riz-

Gospoja

sinovim

sa

mi

Serbski spome-

Stiepana"

nici str. 299.

14

Imao je za zenu Fatu kcer Mehmeta

nove Mehmeda

nenus Flavius.
je poturcio,

1470.

canstvo

poklad

Ahmeta, kceri

dakle

)
16

svojim

svoga,

str.

Vidi serbski spomenici

Vidi

obsirnie

nemoze

4 godine po

bratom

Serbski spomenici
15

od koje

kod

vierovati;

se

smerti

porodio je

Gumriu, pise

podpisuju se

tutiu,

si-

Com-

kad,se

buduc da jos godine

olca svoga

da je primo

Vlatkom,

lierceg Vlatko

daje sviedo-

od Dubrovcanah
i

knez

Stiepan.

303.
str.

Maura

301.

Orbinia

Illyricum vetus. Cap. 14. Comites

S.

cara,

Huinu, Kumriu

Koje godine ovi Stiepan dosao je u

pisaocima

otca

str.

388389. - Du Cange-a

Chebnenses"

Cap. 11. Duces

Sabae."

66

mu

vanbegovica, stolackog

muselima, davsi

saluka 14

vlada neodvisno od travanjskog vezira,

nahiab,

da

od bosanskog pa-

na uzdarje, slo godine 1831. nije pristao uz buntovne Bosnja-

ke

Turke, koji protieravsi Ali-pasu carskog vezira biahu odaza vezira Usein-kapetana gradaekoga.

braii sebi

Sedamnaest je godinab, odkad ovi

lim

samom,

jer je

Turcima na volju

hoce, kao pravi base;

gospodslvo

da ovo

jer

Turci

izgubio,

dakle u Hercegovini

saluk

do jednoga pravi su

samo

otimlju, stogod

Pasa

zivo; a pasa

nad

neizbrojene,

dogadjaj

u vrieme

sye

najzesce

mogao

pak

danas

kloni; torn

Samo

oslale.

sah.
s

su bez

a za

mu
i

uzrok navodeci, da

taj

raju,

se je u nju povratio,

moli;

mnogi

momcima po-

koje on svojim

t.

22 grosa,

j.

Kad

daje bezplatno.
,

da

mu

manje

je

idje

svake

to

hliebu, valja da

snu preko 10,000 dusab,

za

ovo

u jednom

u ostaloj Bosni 16

na vojsku protiva Ber-

godine

on
selu

iz

Kad se

vrati s

Za vrieme

trosak.

u ratu

od

nece da zna, vec na

20 kucah,

kerstjani o

biva,

tako uviek dobiva

Hercegovine u dolnju Bo-

poginulo je

nista

din-dusmanah.

onda razreze opet na raju svoj trud

al

prednjace,

njegovog vladanja odselilo se je

2,000;

se je

Bog

gradeci, svaki dan po jednog radina, kuca

Cernogorcima

svonie troku

je bilo

protiera

Osim nebrojenih daciah, harac od dieteta pa do starca

valja da

boja,

1841.

sada se po vlaski

njih,

glave na glavu 6 pletah,

taruci

Godine

Mostara preko 570 kerstjanskib

iz

pravdi,

blago

prigodom u ime odkupljevine kudne uzme 700 ke-

grosab, sveudamiu

djanima

Ba-

jedan, mimoisavsi druge

navcdem.

da

svoju kucu odkupiti,

ostali

svoje

prepustio je Turcima, da od raje

odprie u onim kucama klanjalo,

tko je

bi

pootimali su zemlje, novce

sludeni

suhoj

na

porodicah,

davno

u podpuuoj mieri viada; Turci svi

mogu;

vise

stogod

rade,

protierali ol ubili.

nije ucim'o,
ol

nad rajom ve-

dielom jenicari, a pasa je jeniearah aga,

ime nenosi.

sto

da

pustio,

ga

bi

pasa nad Her-

silovili

cegovackom sirotinjom rajom okrulnicki vlada

te je

nasilja

priliku,

do
ako

polovina odselilo, to


ostavSa polovina za

mora

sve

67

nove reforme

dragovoljno

da

zuje,

ga

al

sveudiljni

Berdjanirna,

da tako

ode do

priete,

ovacah, niekoliko

vojsku

cobanskih

sve svoju

raju

zalostnu.

zaplieni citava kerda

sina imade,

Tri

se slavodobitan

te

ni vidio nije,

sad imenuje

Hafiz-pasa

upravlja sam.

on

gotovo sad

Bojati se je, da

vec

od kojih onaj naj-

znak svog izdajslva na Dobrinji, postao je pasa,

gori, u

toboze da inu nepria-

Berdjanah

Cernogorcima

glavah otrubi,

u Mostar; a Cernogoracah

vratja

im

on ka-

car izgubio Hercego-

bi

dize,

medje, popali zita

znade

istinu prodafi;

je votliti

davno

neradi,

Ali-pasa

t&rpe.

im za

laz

prisiljen

rat

vinu; zato svake godine

telji

kucine zamotati,

svoje lazi u

njegov divan za

da je Ali-pasa protivnik svake

zato

Car

platjati.

sve ovo znade, kanoti

te

se

od niekog vremena

po smerti otcevoj on neostane

vezirom na Hercegovini, a zelja je obcenita, da se Hercegovina

i

Bosna opet sdruze pod jednim vezirom,

uboga,

bez

zita

iz

ruci su veliki, zato

glada.

Kad

bi

se

Bosne nebi

ni

nego

li

biti;

svake skoro godine umiraju tamo

sjedinile,

onda

bi

djumruka prenosilo, a osim toga lake

zira,

buduc da je zemlja

po godine mogla

dva uzderzavati,

se
bi

zito
bilo

manje kavazah

djum-

Ijudi

od

slobodno bez

raji

jednog ve-

platjati.

5*

Ahecedni pregled
ocom

sviuh u

Opazke

tvcrdj'a;

nahia;

si.

rieka;

rk.

rnostan

ks.

st.

znadi

gr.

selo;

grad
pi.

- pd. podor

sastanak n a
kiseljak

imenah.

dolazecih

zemljopi.su

varos;

vr.

planina

slarog grada
niedji
Ip.

pr.
;

sm. sa-

Avala

50

tr,

B.
Bagrana

58

tv.

Strana.

51

Bihacka krajina

51

Bihacka nh.

51

Biela sm.

59

Bielava pi.

31

43

Banjalucka nh.

46

Bieljina vr.

46

Bieljinska nh.

Banjani pd.

45

Bielopolje

Banjska vr.

45

Bila rk.

Barakovac

46

Bilaj

28

Bilastina

Bastaca pd.
Batievica pi.

Benakovac

2,

pi.

B&rcki vr.

B6rka

rk.

B&rka

vr.

Bdrdjani

si.

Beiegomica

60
43

50

tv.

52

ft?.

37

Bileca pi.

51

Bielibrirg

43

Birac pr.

42

Bistrica

43

Bistrica rk.

2,

44
40

si.

41

Bistrica rk.

49
28

Blagaj vr. pd.

Brvnik

41

Blagaj

si.

53

30

st.

B6rljusa pi.
si.

43
55

si.

Bitovnja pi.

pi.

nh.

Bihac gr.

Banjaluka gr. vr.

pi.

toplice.

Strana,

A.

tv.

prcdielje-;

rastela;

j.

pd.

28
4,

26,
2,

28
37
55

48

69

Strana.

S trail a.

Blagajska nh.

55

Buricevac

tv.

50

vr.

36

Blauj pd.

32

Busovaca

Blia rk.

49

Busko

blato (bara)

Bluovnica rk.

22

Buzim

gr.

Bobas pd.

25

Bob o vac pd.

34

Bocae

25

Cazin vr.

tv.

52

Cerkvena

rk.

46

tv.

Borci jezero

Borova glava
Borovica

28

pi.

34

si.

Bosna kraljemna

52

C.

49

Cerkveno polje
Cerkvica

38

si.

29

Cdrljenice pi.

Cernagora

pi.

2,

25

r*.

3,31, 38, 39,40, 4i

Bozici ks.

Cernarieka rk.

23

49

Cernarieka rk.

23

52

Cdrnilug

Bosna

Bravsko

pi.

Brekovica

tv.

Brezk-e

si.

43

Cerniverh

Breznik

-rk.

55

Cernopas

57

Cicer pi.

28

Cvitica

Brestovsko

ks.
-

Briegava rk.

3,

53.

Brina r&.
Brizovopolje

cr

Brod

55

40

Dr. st.

Bronzenjak

Bugojno

pi.

pi.

2, 39,

53

pi.

27, 28

56

most
r

c.
Celebipazar,

Celebic

vicli

V.

27

vr.

Bogatica.

30

si.

47

si.

40
27

43

Brocno pr.

30

st.

si.

Cerniverh

38

Cadjavica rk.

Bukovica

pi.

22

Cajnic vr.

59

Bukovica

rk.

34

Cajnicka nh.

59

36

Capljina vr.

57

60

Cemernica

34

27

Cemerno

38

Cipuljic

54

Cobicpolje

54

Cuklic

Buljina

si.

Bukovci

ks.

Bukovci

Bukva

pi.

Buljina

Buna

rk.

Buna

si.

3,

53

43, 49

pi.

31

pi.

27

si.

si.

si.

41

30

70

Strana.

Strana.

59

Drobnjaci pr.

.
Dabaf
Dera

si.

rk.

Dubica

vr.

49

Dubica

si.

49

Dubocac

48

tv.

40
40

tv.

34

40

Duboscica

Derventska nh.

40

Dubrave pr.

43

Devetina

46

Dubrave

43

Derventa vr.

tv.

pi.

pi.

si.

35

Dezeva pd.

45

Dubrovnik pd.

Dnoluka pr.

24

Durmitor
sj,

36

pr.

55

pi,

2,

40

Dusina

Dobor pd.

40

Duvno

Dobretici pr.

25

Duvanjska nh

Dobretinaluka pi.

28

Dobricevo

58

Poboj

gr.

sm.-

Dobrun pd.
Domaljcvac

53

55

F.

44
41

si.

Donjamahala

41

si,

Donjeselo si.
Dolnji-vakuf vr.

25
26

Foca

si.

Foca

vr.

40
59

Fodanska nh.

59

Fojnica vr.

35

Dovolja sm.

59

Fojnica rk.

35

Dragaca

35

Fojnicka nh.

35

rk.

Dragalj rk.'

Dragaljevac

Dragodaj

rk.

Dragunja

si.

43
43

si.

Gr.

46
43

Gabela

Dragusa

pi.

37

Gacanska nh.

58

Drazevo

pi.

37

Gacki gr.

58

Drenova

si.

48

Gar e vac

54

Gerbavica

55

Germec

43

Gronica rk.

22

Gerzovo

Dreznica rk.

Dreznica
Drienca

si,
si.

Drina rk.

Drinjada rk.

Drinjaca

'53,

pi

43, 53
4,

57

st.

41

si.

rk.

37, 53, 54

pi.

49

si.

26

49

Gjurgjevistupovi pd.

45

49

Glamoc

39

gr. pr.

71

Strana.

Strana.

Glasinci pel.

32

Hisardzik vr.

60

Glavice

30

Hlib pi.

55

53

Ho mar

si.

Glieb pi.

Gnjat

2,

pi.

Ham

27, 55

/;/.

pi.

2,

42

Gnjica rk.

Golubovci

60

si.

Gomionica

rk.

Gomionica

si.

46

4?

sm.

Goradje vr.

59

jr.

Jablanica

38

si.

Jadar rk.

Jagoda

34

pi.

Gorani

38

si.

Gorica

si.

Gorica

si.

60

Gornji-vakuf vr.

27

Gostilj pi.

22

Grab

56

st.

30

Grabovica pi

55

Grabovica

56

si.

Gracanica rk.

41

Graanica vr.

41

Gradacac

53

gr.

41

Gradacka nh.

41

Gradiska vr.

48

tv.

Grahovo pr.

58

Grahovo pr.

30

Gucj agora

23

si.

2 ; 53

Gusinje pi.

Jajce gr.

23

Jajacka nh.

23

Janj rk.

25, 26

Janj pr.

26

Jala rk.

42

Janj a rk.

43

43

Janja or.
.

Japra

52

rfc.

Japra pr.

52

Jaram

27

p/.

Jarmaki
Jelaske
Jelec

60

si.

33

67.

25

si.

Jelec vr.

59

Jezero #r.

25
4

Jezero jezero
Jezerska nh.

25

Jezersko

52

tv.

H.
1.

Herbine

pi.

-28

Hercegovina zemlja

52

Ibar rk.

53

Igman

pi.

2, 31

Hermania pd.

51

Ilidza

tp.

32

Herzana

56

Ilova

Hergud

pi.

si.

2,

5/.

48

n
Strana.

Strana.
|

36

Kojsina

Iosanicn rk.

31

Komotin pd.

24

Ivan pi.

37

Komusina

40

Inac p/.

35,

2,

36

si.

st.

47

Konjic gr.

Ivanjska pr.

47

Konjicka nh., vidi nert. nh.

Izacic tv.

51

Kopila pi.

Ivangrad

pel.

14.

Kadinabukva

st.

si.

Kakmur

si.

Kamengrad

tv.

Kamesnica pi

26

Koprivno

41

si.

43

si.

30

Koratje

38

Kosijerevo sm.

42

Kostajnica

49

Kotor pd.

28

Kotorsko pr.

Karnicak sL

50

Kotorsko

23

Kovac

pi.

22

Kovac

pi.

Karaulskagora pr.

pL

39

Kozara

Kiseljak fojnicki

36

Kozarac

Kiseljak tuzlanski

43

Kozica

Kladanj vr.

33

Kozd pd.

Kladanjska nh.

33

Kresevo

52

Krezluk

Kernjin

Kladusa velika

tv.

vr.

pi.

2.

tv.

55

46

48

vr.

35

rk.

36
vr.

Kijuc gr.

50

Krug

pd.

36

rk.

23

pi.

Krivokucka

4,

33, 41

49

rk.

28

pi.

Kljucka nh.

49

Krupa

gr.

Klobuk

tv.

58

Krupa

rk.

Klokoti ks.

36

Krupa

si.

1,

40
55

Krivaja rk.

Klopotnik

32

40
2

50

tv.

38

vr.

52

si.

58

si.

25,

Klisa vr.

Kladusa mala

40

si.

Karaula

si.

22,26

Koprivnica rk.

Koraj

Kakanj

38

vr.

52

vr.

4, 26,
i

rk.

46

26

27

Krupska nh.

Knezina pr.

25

Kruscica

tp.

23

Knezpolje pr.

49

Kruscica

si.

23, 38

Kobas

pi.

vr.

Kobilia glava pi.

ks.

7,

52

48

Kulasin

31

Kolasinska nh.

tv.

vr.

59

59

73
Strana.

Strana.

50

Kulin-vakuf vr.
Kulin-vakufska nh.,

v.

Novos.

Kupris pr.
Kupriskigrad

tv.

Ljuhuncic

Ljubusa

30

si.

55

pi.

27

Ljubuski gr.

56

28

Ljubuska nh.

56

60

Kurilo si

60

Lomienci

Kurljaj pi.

27

Lukacevsamac

44

Lukavac

Kuzlar

tv.

si.

st.

41

rk.

HI.

Laktasi

Lasva

48

fp.

rk.

Lepenica

rk.

Lepenica

ks.

Le&kopolje

7,

Liesnica rk.

Lim
Lipa

rk.
si.

Liplje

34, 35

si.

pd.

si.

Maglaj

tv.

42

vr.

M?glajska nh.

Majevica

si.

36

Maloselo

si.

41
pi.

2, 42,

43
27
27

60

Malovan

40

Malinovac

pi.

28

40
48

pi.

53

Markovac

rk.

30

Mataruge

si.

40

Ma Una

2,

40

si.

51

Matin a- ks.

23

Medna

40

Medvidgrad pd.

37

40

Mertvica rk.

28

41

Midena

pi.

55

54

Mideno

poljo

29

Milac rk.

28

Lievanjska nh.

28

Milesevo pd.

60

Ljubastica rk.

43

Milesevac

Lisicjak

st.

Lisina pi.

Liskovica

si.

Liskovica

(p.

25,

Linica rk.
Listica rk.

Lievno

gr.

Ljubesnik

vr.

pi.
-

26

si.

50

41

si.

Miljacka rk.

4,

55
31

48

Miljacka rk.

Ljubinja rk.

31

Misoca

Ljubinje vr.

58

Mitrovica vr.

Ljubomir pr.

58

Mitrovacka nh.

45

Ljubovia

44

Modrica

41

Ljubia vr.

st.

rk.

vr.

si.

34
45

74

Strana.

Mokragora

44

si.

Mokronoge

Strana.

56

Obojak pd.

36

53

Obudovac

41

22

Ocevia

si.

35

54

Odzak

vr.

40

Mostarska nh.

54

Olovo

Mostarski vezirluk

52

Opatciea rk.

Mora c a

Mosor

si.

rk.

3,

pi.

Mostar

gr.

Mostarsko blato (bara)

Mostanica

MoStra

Mutnik

49

si.

si.

Mo&unj

si.

tv.

si.

si.

Orasje

33

pd.

28
23

si.

Orahovica

38

pi.

34

Oresac

23

Orlokuk

pi.

55

52

Orlovica pi.

55

Osat pr.

44

Sf.

50

vr.

Osiecani

51

pi.

34

Osiecenik pi.

Neretavska nh.

37

Osiljar pi.

Neretva pr.

37

Oskova

si.

38

37, 53

Osmaca

pi.

46

Nabozic

Neretva

pi.

rk.

3,

37

Neretvica rk.

Osova

38

si.

55

40

si.

Neteka jezero

Ostervica

tv.

50

gr.

52

Nevesinje vr.

58

Oslrozac

Nevesinjska nh.

58

Ostrozacka nh.

52

Niksic vr.

58

Otinovci

28

58

Otoka

tv.

38

Ozren

pi.

tv.

Niksicka nh.

Nevizdrak

si.

Novakasaba

vr.

Novopazarska

52

si.

2,

41

44

vr.

Novi Bosanski gr.

Novipazar

si.

gr.

vr.

48

P.

45
55

45

Pakline

39

Pasic-polje

Novoselska nh.

50

Pecka

NovivaroS vr.

45

Peci

vr.

52

Nozdrac

rk.

55

Pernjavor vr.

48

Nuglusic

si.

30

Petrovac

51

nh.

Noviseher vr.

pi.
si.

26

si.

tv.

30

It.

75

Strana.

Slrana.

Petrovacko polje

50

Prolog

Piva rk.

53

Proslap

si.

Prozov

vr. pd.

3,

58

Piva pr.

2,

28
37
37

Plavnica

60

si.

28

Plazenice pi.

Plehan

pi.

40

si.

Prozorska nh.,
Prusac

y
v

Rarn.

idi

27

tv.

26, 59

Plievlje vr.

53
59

Radoblj.a rk.

4, 23,

25

Radovan

Pociljevo pi.

42

Radovan pd.

Pocitelj gr.

57

Radovlje pd.

35

60

Radusa

27

38

Raic vr.

43

Podmalinski sm.

59

Rakitno pr.

55

Podmilacje

si.

24

Podraznica

si.

26

Rama
Rama

52

Ramska

Poganac pd.

28

RamScak

Popovic

40

Ranee

43

Rastoka

Plievlje pi.

Plievljanska nh.
Pliva rk.

Podgorica

Podhum

si.

Podzvizd

Popovo

tv.

tv.

si.

si.

pi.

23

4,

rk.

54

22 26

pi.

37

37

pr.

37

nh.

55

pi.

23

pi.

50

si.

Popovopolje pr.

59

Raska

Posusje

56

RavaSnica

si.

53
2,

45

rk.

27

pi.

42

Red

pi.

34

Praca pd.

33

Resenaca pi

49

Pranja rk.

Resenovic

30

Potocani

si.

Prehodac pd.
Priboj vr.

1,

30

Ribnik

50

Ripac

si.

49

si.

52

tv.

48

Rogaticka nh.

32

Pridorska nh.

48

Rogatica vr.

33

P rie polje vr.

60

Romania

60

Rosinj pd.

27

53

Rozaj vr.

46

Rudo

59

Pridor vr.

tv.

Priepoljska nh.
Prokletia pi.

Prokos jezero

2,

vr.

pi.

2,

31

76

Strana.

Str ana.

Smerdinj

28,

pi.

42

s.
Sajkovio

si.

Salempalanka

Samar
Sana

Iv.

pi.

rk.

4, 25, 48,

Sanica rR.

Sanskimost vr.
Sarajevo vr.

pd.

iv.

Soke

Iv.

41

30

Soko

pi.

41

58

Sokolac

58

Sokolac pd.

52

49

Sokoline

25

49

Soli dolnja vr.

49

Soli gornja vr.

31

Spreca

si,

31

Spuz

31

Sratinska

2,40,41,42, 43 ,46

to.

42
43
42
60

Sarajevska nh.

rk.

4, 39, 41,

rk.

Sarajevski mulaluk

Sava

26

tv.

iv.

47

si.

Srebrenik

41

Iv.

Savinlakat pi.

45

Srebrenik pL

41

Savskilug

46

Srebrenica vr.

44

36

Srebrenicka nh.

44

Sconica rk.

37

Sredice

Seonica

si.

38

Stararieka rk.

49

Seonica

si.

56

Staretina pi.

28

Sebezic

pi.

si.

50

si.

49

Starimajdan vr.

49

Sienica vr.

45

Slaromajdanska nh.

49

Sienicka nh.

45

Slarivlah pr.

45

Siva stiena

40

Stavnja rk.

34

40

Stermica pi

28

43

Sterzanj pd.

28

46

Stoborje

25

Stolac gr.

26

Stolacka nh.

57

Skopaljska nh,

26

Stozer

27

Skocic

44

Struge vr.

57

49

Studba

28

Sernatica pi.

Sivsa

A'*.

si.

Skakava

si.

Skataviea pi.

Skender-vakuf

vr.

Skoplje pr.

si.

Skucani-vakuf

si,

33

pi
i

vr.

pi.

rk.

57

Skugrici

si.

41

Stupcanica rk.

33

Slapnica

si.

34

Sturlic it.

52

47

Suliska vr.

34

37

Suljenska pi.

Slatina

si.

Slatina fp.

7.

_.

77

Strana.

Strana.

Sutorina pr.

53

TiSina

Susid pd.

27

Tigkovac

Saranci pr.

2,

26

SirokibrieoC5

55

si.

Skipovae
Stedra

28

2,

p/.

Svrakava

pi.

Trebevic

ypi.

Trebinja

si.

27

rk.

sL

41
2,

Trebinje vr.

57

Trehinjska nh.

57

Trebinscica rk.

3,

53

Trebizat rk.

3,

53

Tribovo

25
30

si.

Triglava

si.

Triglava pi.

Tara

r&.

pr.

3, 53,

Tartar p/.

Tartarovic

tv.

59

TrieScani sL

53
58

Trogir

Taslidza vr., vidi Plievlje

Taslidzanska nh., vidi

Tekucica

31

58

T.

22
22
22, 46

55

s/.

Suljaga

Trebava

28

/>/.

Suica rk.

Suica

Travanjski vezirluk

41

si.

gr.

Travanjska nh.

49

/>/.

40
41

si.

Travnik vr.

26, 35. 37

41

si.

.9/.

Tramosnica

28

p/.

Semnisnica r#.

Sisz

Tomina

41

si.

Tolisa kerstjanska

2
rA
59

Sar pi.

41

Toiisa ristjanska

/?/.

52

tv.

Tolisa rk.

Salia pi.

Scit

30

si.

Todorovo

IS.

5ator

41

si.

pi.

2,

Trojica sveta pi.

Trubar

28
37
39
51

si.

Plievlj.

Turia

pi.

42
43

Turia

Iv.

52

Turic

si.

41

si.

Teocak si.
Ternovo si.

42

33

Tusnica

Terstivnica rk.

34

Tuzla dolnja, vidi Soli d;

Terzac

52

Tuzla gornja, vidi So li g.

39

Tuzlanska nh.

42

39

Tvor

23

Iv.

Tesanj vr.

Iv.

Tesanjska nh.

Timar pr.

U;

47

Tinja rk.
pi.

pi.

Tihaljina rk.

Tisovac

28,55

pi.

pd.

23.

42
25

Ugar

pi.

Ugarac

pi.

rk.

4,

23

28

78

Strana.

Ukrina rk.
Ulice

Una

4, 40,

si.

rk.

2,

Unac

rk.

Usina

si.

Usora

rk.

Utovo

tv.

Uzlonac

pr.

4,

pi.

Strana.

46
43
48

Vi&egrad vr.

44
44

Yitez vr.

23

51

Vitoroga

43

Vlasenice vr.

Visegradska nh.

28
33
33

pi.

39

Vlasenicka nh.

57

Vlasic pi.

46

Volar

2,

Voliak pi.

Volujak

V.

37

pi.

2,

Vragolovie

26

Vagan pd.

Vran

2,

53, 55

25

Vranduk

35

Vranica

Vares cr.

34

Vranograc

Varesac

rk.

34

Vratnica

Yarvara

si.

37

Vrila

42
52

Vrucica

53

Vuvac

pi.

2,

40
40

Vuvac

rk.

4,

Vasiljevie

vr.

si.

Vedropoije

si.

Y'elei p/.

2,

Velicanka

r/c.

Velika rr.

4, 23,

rk.

Verbaska
Virbljani

rk.

4,

si.

Verhbosna

pd.,

vidi

pi.

Zakopaonik

26

Zdena

Zavala sm.

Zee

2,

Vienac

pi.

51

Zeta dolnja

Zelenike

si.

Zenica vr.

Zenika nh.
Zenik rk.

35

Zmijanje pr.

22

Zovik

Visotfka nh.

33

Zvecaj pd.

Visoki vr.

34

Zvecan pd.

si.

2,

pi.

rk.

pi.

tv,

si.

si.

Vilenica pi.

2,

28
40
40
53
45

Z.

Vienac
Viaka

50

si.

24
27
30
24

Vidosi

52

tv.

pL

46
47

Blazuj.

V&rhovina pr.
Veselastraza

35

47

Verbanjica vr.

Verb as

2, 26,

4,46

Verbanja r#.

39

tv.

pi.

*/.

Vucjak

53

33

si.

pi.

/>/.

Varcar-vakuf

Varda

22

48

si.

si.

58
28
49
35
40
38
38
37
60
48
43
47
45

79

S tran a.

Straiia.

Zviezdan pd.

34
35

Zeleznica rk.

31

Zvonigrad pd.

36

Zepce

40

44
43

Zitomislid sm.

57

Zvornicka nh.

Zivanjska rk.

40

Zabar

41

Zviezda

Zvornik

pi.

gr\

vr.

Zabljak

to.

Zabljak rk.

28

30,

si.

vr.

Zupanjac
si.

gr.

Zupanjadka

'

56

>r.

nh., vidi

68

Duv.

II.

D060D0PIS,
Patriae scribere jussit

amor

Ovidiut,

Uvod.

I.
Prostor

medju riekama: Savom, Unom, Drinom

zemlje

morem jadarskim od
Illyricum

od

magnum,

Rimljanah

IX. naziva se

stolietja

najdavnaSnjih vremenah

Bosna ul

).

spadala je Bosna, na veliku lliriu

Od

koja imadiae svoje kralje. Ovi kad budu

predobiveni,

lliriu

razdiele na razlicite derzave.

Bosna spadaSe na Panoniu drugu Konsularsku.

druzi je Dalmacii 2 ).

Po razdieljenju

Augustus pri-

rimskog

carstva godine

zapadno, Bosna

poslie Isukerstova narodjenja 379. na iztocno

podpadne pod iztocno

Oslabivsi obadva

carstva
divji

Bosnu

narod Goti

protieraju

Avari

t.

u druge

stolietja
i

gercko

j.

ilirske

zemljama

dugoviecno nebude gospodstvo.

rom

(^g.

610

raju Avare

')

641.)

zavladaju,

al

ni oviuh

Pod Irakliom gerckim

narodi Hervati

ilirske zemlje,

ca-

Serblji protie-

svoje gospodstvo ute-

Od dogodopisacah ime ovo pervi napominje car gercki Konst antin

Porfirogenita. De Adm. Imp. Cap. 31. In agro vero Bosonae
Civitates

*)

slavenski

posvojivsi

najprie provale

derzave

sliedeceg pak stolietja VI. Gote

V.,

ilirskim

carstvo.

Farlati

Catera et Desnec

torn. 4.

etc.

pag. 37.


kano

Bosni

Stanovnici

najdavnjih vremenah
juci narodi

su

der^ali

vidi,

mogli

zemlje, buduc da su se

zemlje

) Novii

pak

da je u vrieme

preko 30,000 u

da priznadu

da

derze

Hervatah,

danasnji

premda su

nama

Slaveni

Slaveni
i

mu

rav-

pisuce, stare

vec povukavsi se za

narod,

slavenski

da su

svi

Bugarima

za

dana narod

do danasnjega

se uzderzao,

bitnosti

koliko ih je pogubljeno,

izbrojiti,

odseljeno

Porfirogenitom,

ove

znamo, da od

to

dogodopisci nasi, nasliedujuc inostranske, o

Hire nece

dosli,

vlada

preko 60,000 u Aziu preselio

bosanski u svojoj

drugo

Bosnom

jenicare pokupio, a tko ce

u druge

netreba;

vrieme

kratko

naseliti

vojnicko;

400 godinah Turcin

Bosne

sviedocanstva

oni kreuuli iz sievera ne kao narod,

vec kao jedno oddieljenje

uzetja

berda uz-

najvie iz toga razloziti moze, pervo, sto

nisu

Hervati,

planine pako

ovomu

samo

gospodstvo

njihovo

bilo je,

stanovnici;

stari

svak razuman

od

nemozemo,

Avari, vierovat

Goti,

izkorenili,

u ravnicama

zemljama

ilirskim

pleme slavensko 3 ). Gospodu-

Iliri

Gerci,

stanovnike

nad gradovim

u ostalim

su

bili

Rimljani,

da su stare

blizu

Bosna k iztoku Serbim, k zapadu H&rvatima zapadne.

meljivsi.

Serbi

82

stoperv

VI. stolietja

Slovencima, nista

nespominjuci!

Iliriu

potomci Serbah

na jugu, jesu

Ino-

stranskim pisaocem

se necudi, al zaisto

svak se ima cuditi slavnom piscu P. Safariku!

nasim niekim toboznjim dogodopiscima nitko

koi Henete derzi za Slavene; a da su Heneti

bili

Iliri,

to nitko

ne-

Ueber die Abkunft der Slaven

Starozitnosti Slowanske, pak opet u ovom posliednjem

sumnji

njegova diela

vidi

dielu govori

u Ilirsku

da nikakvih Slavenah prie dosastja Hervatah

nije bilo

slovja u obziru

lozenje

Iliri bili

Katandica

sravnivajuci ovo,

ovog predmeta,

Tko

se

zeli

bolje

kazati
o

slavenskog roda,

Serbah

joste niekoja njegova protu-

se

ovoj

mora

zaisto

istini:

uvieriti

osim drugih dielah osobito dielo:

da

neka

cudno raz-

su stari
cita

De Istro

slavnog
ej us-

que adcolis Commentatio etc. Budae 1798. Dr. Lj.

G a j a T k o su bili stari Iliri? vidi Danice Ilirske
godine 1839. broj 1015. zatim Slavja
ke g. I. Kukulje:

vica,

dielce istina inalusno al istoricko.

vecinom oduzete,

doline

nice

sad

derzi

Vlahom

on se

od

poveljama

kopisnim

od Raske, po

obicaju

ipak mnogi misle

slavjanskom

Rama od Barney Raskako i na primier Mo-

premda

je to sasvim odevidno,

itd.

da

pisu,

Serbah u ove

Bugarah

protierani.

trackog,

obitavali su zemlju

dim u Misii,
Poznati su

bili

je

ih

iztodno

je

stije

dolini

filipopoljskoj

zapovied

metnuo.

vahu."

susiedi.

Strabo govori,

Ovidio napominje u svom zalo-

medju njima prebivati 4 ).

slavenski

ilirski

strojnika

torn.

II.

u cetvertoj

pievahu;

iz

razlicit;

g. 315.

u zi-

Coenobiarcha - da je sv.

samostanskom

u prostoru

Besi, bili

Gerkah

od

cerkve, u per/oj

se je slavio u gertfkom jeziku, u drugoj Besi

Tracie od

od Nesta do Hema, zapadno Ser-

bili.

nesnosno

zikom bozanstvene hvale

moljahu;

iz

grana naroda getsko-

Bosi,

kod dogodopisca Pagius-a

sagradio

biehu

doselili

iliti

Odrisim

rimsku

votopisu sv. Teodosia

Bog

zemlje,

Cara Oktaviana vojvoda M. T. Lucullus pre-

pod

narod

zaisto

Niceta

ime proizlazi od imena naroda

joj

Besi

da su narod razbojnicki
pievu, kako

tako se

to

olcu dogodopisa, Herodotu] godine 71. po ro-

djenju Isukersta.

su

kao

kako nieki kazu Bosah, koji se niegda prie doSastja

ili

Hervatah

dobio

Bosna zemlja

citamo.

XIII.

stolietja

Morave

ravia od rieke

Besah

bosanski

600 godinah zva&e; on go-

prie

dobila je ime od rieke Bosne,

cia

slavenski juzni jezik, kao sto ga u na&im ru-

sad oni

manje on briegove

nita ne

sad zove, kao to ga

poveljama

vladaoci u svojim
vori

83

tretjoj

svojim je-

Armeni Bogu se

tielesah ljudskih vragovi se iztiera-

Da su Besanci potomci ovih Besah tverde dogodopisci:

Seb.

Munsterus

bero

svojoj

Cosmographii

Cervarius Dubrovcanin

Vivere
III.

quam miserum

est inter

5
).

Ant.

K.

IV.

hud.

Tu-

Bonfin Neapolitanac

Bessosque Gaetasque. Ex Ponto

Tri.

El. X. v. 5.

Commentariorum

Lib. 5. . 4.

Pono

que Soboles, olim Thracia a Bulgaris

Bosinates Thraecum Bossorumpulsi, eas regiones Illyrici in-

6*

Matie Korvina

garski 7 )

vodja

historiograf Dec.

ugarski 6 ).

pisaoc

drugih

vise

mena dogodopisci
i

ovamo

ovom

ovo mucanje, mnogim

danasnji Bosnjaci,

345.

stolietja VI.

mnoga

koji su ih

kojim dokazuju, da

Besah potomci.

vodje

Al ovi

kako

izveli?

druga, koja mi danas zato

su

razlog nista

Kako se god nemoze vrieme

iz

Nista

znati.

(g. 874.)

nie, pravie,

naznaciti istinito, kad su se Besi

manje

ne

Budimir,

nini duvanjskoj, uredi

nesumnja.

Tracie doselili, tako isto

poglavarima prevalitanskim 1 )

ko IX.

sto o njima nitko

Bani bosanski.

II.

mogu

Europu

se razselili ?

neznamo,

nije pisao, a da su se dogodila, nitko

u ovu zemlju

Koi

Onog vre-

nevalja: Koi dogodopisac kaze, kad su pervi Slaveni u

do&li,

uprav ka-

preselenju Besah ni&ta nespominju,

sluzi za razlog,

nisu

str.

dosli to se

na sverhi

prilici

de Reva

nacin dogodopisac u-

isti

kod M. Orbinia

koje godine su ovi Besi

nemoze, po svoj

zati

vidi

libro X. Peter

II.

Timon po

Sim.

berzo podlozeni
2

to jos stolietja VII.

svoje kraljestvo,

lietopisima

razdieli

na banovine. Dandulus duzd

).

Stolietja

biti

pa-

sazove sabor u rav-

kralj prevalitanski

godinom 874. u svojim

se imena vodjah

niti

su

imali

ga na zupa-

pisaoc mletacki pod

sliedeca

pise:

r,Jest

pako

Dalmacia perva od derzavah gerdkih, koja od iztoka ima Ma-

sederunt,

quae Savo, Valdano

quod Dalmatiae protenditur,

6

Corona Hung.

Cent.

Bosna,

7.

Drina amnibus,

et

mari adriatico,

continental-.

vel Bosnia,

ab

incolis, qui

vulgo

Bosnii olim et Bessi appelabantur, dicta regio etc.

7

Imago

antiquae Hungariae pag. 18.

Turocium

scripsit

Auctor enim qui ante

Cronica Hungariae, Bessos vocat populos,

cum

qui-

bus reges Hung, apud Savum bellabant.

l

Kraljestvo, nieki

imenuju

skim, a nieki serbskiin

bilo je

od

ovako,

nieki dalmatinskim, nieki slovin-

kraljestvo ovo

propade.
*)

iz

pocetka malusno

prilike pasaluk skadarski, al kasnie

Pejadevi6

Colloquio 12, pag. 373.

kad se

razsiri,

tiesno

berzo

od

cedoniu,

zapada

otoke

liburnidke;

dakle

Duvna

Hermtska
ctrvena;

Rascia;
i

biela

od

Dalmae

od recene rieke

bane, koji su

ravnine

nazvo je

do

Drine

rieke

Macedonie,
je,

Bosna dakle imala je svoje

al

ovo pod-

dok najposlie sasvim, neodbace ga,

lo^tvo slabo je bilo

do DraSa, Hervalska

kraljem vise recenim,

podlofcni

bili

Od

Histrie

ovu stranu Bosna naimenovao

u svakoj postavio je 3).

zupane

do

recene ravnine

prama berdima, od

more jadarsko

poldneva

od sievera jedan dio Misie:

piano

od

Histriu,

85

bani

nezavisno stanu upravljati.

ZELIMIR

I.

Oko godine 940.

sanskih, koi nehtiede

zato bi sbacen

Kralja
bi

se,

stije

da je pervi bio od banah bo-

podlozan SVom gospodaru TieSimiru,

biti

dostojanstva.

II.

svoga

(Selimirus).

KRESIMIR

spomenutog

sin,

(Kresimirus).
Prelimirov,

brat

ovi

poslan protiva neposlusnOg bana Zelinira

uzmnozavsi vojsku svoju

Hervatske,
Jajca, nadbi

predade pod

svog
ga

po

Cedomira bana od

nasliedi

Du Cange,
III.

biele

Za nadarenje otac

protiera.

bielu Hervatsku. Po

Pejadevic, Farlati

STIEPAN

mu

Po smerti svog dieda

bosansku banovinu.

Cedomira oko godine 970.

od otca

vojskom

pobi se sa Zelimirom nize

materi dieda,

u Ugarsku

vlast

kljaninu: Orbini,

vojskom

itd.

Du-

piu.

I.

Sin KresMmirov, po smerti svog otca stupi na dostojanstvo

bana

bosanskoga.

Bio je

Ovo D

and ul us

Dukljanskom kano

Veliki

Dubrovcanah;

priatelj

Dubrovnik sa zenom svojom,

godine 1080. dodje u

pise
i

kod

Orbini

Lucia

L.

pag. 211.

2.

Cap.

3.

oko

od Du-

to

po popu


brov&mah

primljen

liepo

86

docekan bude; u znak ovog pria-

teljstva,

darovao im je tverdjavu upu (Breno)

na

zemljistem

nju

Po

(Malfium*).

radi

nutarnji,

Dubrovniku,

blagajnicu

darova

sv. kriza,

cerkvi

pokopana

Baveci se ona u

biase.

svoje

zastitnice

Du Cange

sv.

Pe-

. 4.

Uzrok ovih smut-

pag. 374. Po Dukljaninu.

12.

Zatonj

vise drugih sveta-

sv. Stiepana.

na postenje

cerkvu

sagradi

Margarite 5 ) u kojoj
jacevic Coll.

sa spadajucim

(Ombla),

zena njegova Margarita otidje u Dnbrovnik

Sta

cah moci, koja

Rieku

ovog bana, porodi se u Bosni boj u-

smrti

sobom

ponesavgi

Gruz (Gravosa),

njah biae:

LEGET

IV.

bana

Stiepana

naravni

sin

kopilan

koi zlo gledan

u dvoru otca svoga, pobieze u Trebinje, gdie odhranjen biase

s

rodjakom

Boleslavom

02eni se

Lavicom

svojim, koi biase sin kralja Prelimira.

kojom porodi 7 sinovah.

Ovi Leget

po nagovoru svojih Boljarah, pobi sve sinove, (osim

Bosnu

kralja Prelimira,

na

silu ucini,

du go u

al

nove pomori.

sa svojim sinovima preote,

Poslie smerti
I.

od

robi,

kralja

zita

livade,

Lukari

Cerkva ova

Lib.

pag.

1,

Illy.

uzmavsi

5.

sac.

t.

grad,

Vukmir,

sin

Pise Lukari:
bivsi

unidje, nju

od

po-

Margaritu banicu bo-

ucienu

od Dubrovca-

6.

9.

bila je izvan grada, u

je rad pogibieli, u

Farlatia

stupi,

Bosnu

istuci

Du Cange

nahj vojsku natrag krenu.

se
si-

5.

Vukmirov rodjak,

sin a

sa 10,000 vojnikah u

pak zatim Dubrovnik obsede,

sansku popalivsi

druge zene, a ne od Margarite.

da Boleslav Prelimira
njega uvriedjen

kuga bo njega

Du Cange

Legeta na banstvo

bana

banom

VUKMIR.

V.

Stiepana

nebanova

njoj

Orbini pag. 219.

Silivestra},

kako

se

VI. pag. 41.

vrieme rata ciparskog prenesena

iz

nadpisa vidi, obsirnie vidi kod

87

KRE&MIR

VI.

II.

Brat Vukmirov, koga mletadki pisaoci Murcimirom nazivlju.

Ovi oko* godine

svome

preoteo

koje biae

Nevierojatno

ringa.
ovi

994. imadiase

ban, neimaduci sina vec

ugarskoga, nekaze kog, zato

garski kralji

Bo&njaci

od Rame.

cemo

od

smerti bana ovog u-

Bosne

od Hervatske,

Bodin

Cap. 9. .

7.

II.

pokorivsi odmetnika bana raskog, dodje s voj-

kralj

godine 1O70 6 ).

ovog bana, koga

Bosne svog

od

bana

samo naslov

ugarski kralji uzese naslov

STIEPAN

skom u Bosnu, da podlozi

koje za lasnje

al

ovog bana, tko je Bosnom upravljao,

VII.

tverdjavu,

dasusepo

Du Cange

394. pi&e, da

kcer, koja biase udana za kralja

da kasnie

Poslie smerti

pisaoci nespominju

za

Mletcanim Sui

Hervati za takve ih nepriznavsl, da su

zaderzali. Vidit

rniesti

Orbini pag. 347.

gospodarima

cinili

bratu Vukmiru.

sto

je,

hervatske zemlje pod sobom,

priatelja

protieravsi,.

na-

kneza Stiepana oko

Ovi ban bio je veliki nepriatelj Dubrovcanah,

u podlogu

imati

sagradi nad njihovim

gradom

zapoviednikorn postavi Vuka Gradiknu, koju poslie

Vuka a vojnike poopiavSi licem na

uzmu i razvale. Vuka ucme svojim vla-

Dubrovcani, podmitivsi
uskers godine 1116.

7
stelinom, od koje obitelji izadju Gradici ).

VIII.

Od ovoga

TVERTKO

pisaoci nista nespominju, izvan, da je bio

lozan kralju prevalitanskom,

IX.

BORIC
Od

Ban
nezavisno
6

)
7

godine

Bosnom poceo

Lukari Libro

2.

ol

pod-

dalmatinskom.

(Boritzes, Boritius).

ovi sasvim odciepi

) Miletius

I.

1141116827.
se

od kraljah dalmatinskih, on je

upravljati

godine 1141. Ivan Cinam,

pag. 10.

Miletic

dubrovacki

najstarii pisaoc,

Serafin Razzi,


gdrdki pisaoc pise u knjizi

ugarskomu,

lju

da je bio podlofcan Geizi

3.,

danak platjao

je

godine

banom

koje je

iste

vladao

junadki

ric^, koi se je

gerku

II.

kra-

Geiza ovi imajuci

).

Emanuelom carom gerdkim zovnu u pomoc

boj s

bana Bo-

snano uzbio

navalu

postao, to je Grke

dotle ustra-

13 godinah kad je Emanuel opet boj zametnuo

da poslie

ilo ?

mu

da

88

sa ugarskim kraljem, nije prepustio svojim dalje od Drine robiti;

godine

sre6a promieni;

se bojna

al

skom na Degu velikog zupana raskog

Milovan

sku.

bosanski

biskup

podlozi ga papa

uzmavsi pomoc

Boric

vojsku

popali

te

Zupu,

nemogavSi se stvar

od ugarskoga

od

grada 9 ).

svog

mir sklopi

Po

da izplati
dade.

biskupa

nastojanju

bojni

trosak,

ima-

Ugre protieraju

trebinjskoga Boric
:

da Milovan biskup

dubrovackima

Cap.

Libro

1.

dar pristojan da im

Sramotni ovi ugovor, da ucini

u lietopisim

digne

dubrovackom arcibiskupu. Boric pako

ucinjenu,

stetu

Perastanah,

Bobalica Bosnjake

Dubrovtfanima pod ugovorom

bosanski bude podlozan

kralja,

dojduce godine obsede Dubrovnik.

vodju Mihu

dobrog

vlast

kojom promienom ne-

Dubrovcani zovnuci pomoc od Kotoranah

juci

pod

spadao je

bivsi zadoyoljan ni biskup ni ban, na liepo

dokoncati,

yoj-

dubrovadkoga mitropolite,

dubrovackomu,

sad

otme od njega Hum-

odprie

na molbe

splietskoga,

arcibiskupa

1154. udari

prisili

ga

13. Opisuju obsirno

ovi

izpuni Boric,

dogadjaj.
8

Rieci su njegove

ad

loco

illud

Cum

autem

inde flumen deflexit,

fractis

temporis moribus

rebus

simulque

Exarchum,

qui

')

Boritzen

socius

in bello
in

erat

Bosthnae,

Peonarchae

Emanuel

e superiori

dividit;

coeterum

Sed gens tunc

archi-zupani Serbliae.

suoque magistratu agebat.

suis,

intellecto

niorum cui erat vectigalis)

simos milites,

Drunam nomine, quod

Bosthnam a reliqua Serblia

ostiis

Bosthna non subest imperio

ad Savum pervenisset

regionis

His cognitis

Dalmatiae,

(id est regi

suam redigere ditionem cupiens,

Panofortis-

ad conserandas cum Boritze manus, dimisit. Libro

kod Lucia Libro

5.

Orbini pag. 347.

Cap.

3.

Farlati

tomo

4.

pag. 44.

?.


Emanuel
sednuo

Bori6 bo biae njegov grad Biograd ob-

gertfki car,

vrieme kad

isto

grada protieraSe,
koj vatri

Dubrovnik; Gerci bo ga od Bio-

na Bosnu navaliSe, ban nemoguci dvostru-

pomiri se

odolieti,

89

Dubrovcanima, a malo kasnie

Gercima, pod tim ugovorom, da razkine priateljslvo

skim kraljem 10).

uinio, dao je

tverdivsl

Godine

sinove

spadaju 11 ).

ovoj

Obrana

zenu.

samog

ugar-

Dubrovcani

koja na redenu

napominje,

povelji

biskupa,

svoje rodjake,
povelja dana

ova

sviedoce^ da je ovi ban bio obreda

Imao je za zenu

tog vremena
al

otoku Mlietu, u miestu

posiedovanjim,

Milovana

samostajnicima katolickim,

rimskog.

Pankracia

sv.

Babino-polje zvanom, sa svim

cerkvu

mir

Benediktincima, otoka lakromskog, po-

povelju

cerkvu

irn

kad je

1155.

Lavicu kcer Tomasa Vukmirovica

ove imao je vise sinovah,

od

velikog vojvode;

nam ime

Kulina, pisaoci

spomiaju.

Poslie

27 godi-

nah svog vladanja umre godine 1168.

Buduc, da ce
ugarskih, u

su

htieli.

ovome

denih,

ovim

skudivsi

ucinio

hervatskog

Hervatsku

se

Suvise

dalmatinskog,

kcer

Urosa

Kod Raica:
Cange

str.

165.

bili

Bela

Grai.

povelju

latinnki

pisanu,

to je

II.

sliepi,

Kolokralja

imao je

zupana raSkog; koja

humske

Suprotivno pako

. 10. da je Boric Biograd posvojio

") Vidi pomenutu

zajedno

primorskom za

dotem zemlje
i

re-

Ladislav kralj ugarski

velikog

Gutri

um-

ta

Iz prie

nasliednici derzali su da

Biogradu

svomu covieku donese perciu

sv.

kako

mudrovanja ugar-

Bosna ima spadati na Ugarsku,

za zenu Elizabetu

l0

nastojim popraviti.

oblast, njegovi

krunivsi
i

mnienja

pravie pridruZiti

ol

da su bani nieki hervatski

Bosne.

svoju

Dalmacia

ciela

man

od

pod

su

razlicita

izjasnjenjem

smo

vidieli

gospodarima

pridruzili,

Pejacevica Coll. 12. pag. 374. Sva

skih pisaocah, vidi

stvovanja

kruni

svojoj

spomenuto, uticanje kraljah

biti

bosanske, to najprie vidimo, kad su

stvari

Bosnu

oni

putah

vie

pi&te

dio

Du

od cara Emanuela.

kod

Farlatia

t.

6.

pag. 79.


jedan, koga natapa

garskih Biela

sebe kraljem

zivlje

od

novi p. 153. Kasnie

onda na molbu
goneei

Rama.

rieka

sliepi

II.

povelji

od godine 1138. na-

Rame 12).

Vidi;

Tractatio post Illyrici

kad se

Patareni

poticanje

rimskih

papah,

Patarene,

povriede

rodjen

bosanskih banah nezavisnost, kako

KULIN.

godine

sjedinivSi se sa svojim
i

po

1145.

svojacim

sinovima

Zete protiera. Radoslav

iz

u Dubrovnik;
novo

buduci da

Mirosla-

sinu kralja Draginje,

mu

brat

Ivanis prebiegnu

Dubrovcani na zahtievanje Kuli-

ih

biahu od ovih pobiedjeni 13).

al

svog vladanja bio je

Ugarski
sto se

pravi

Teobalda 14 )

papina Legata

Desinirn:

Du-

Desino, nehtiedose predati ? to ovi vojsku dignu na

brovcane,

1J

Sliedece godine

Stiepanom Nemanjom, ustane protiva Ra-

doslavu posliednjem kralju dalmatinskom,

ovoga

otca svoga

smerti

godine 1168.

dostojanstvo

vom, Konstantinom

pojave,

1168120436.

Godin.

na njegovo

u Bosni

ugarski kralji pro-

vidieti.

X.

Sin Borica,

dakle od kraljah u-

Pervi,

u jednoj

pako

cemo svojim redom

stupi

90

nima dane

iz

kako se

nera tomo
stine

Rama,

2.

Bosne za

znacede, derzali su,

isto

KumaRhame seu Bosniae"

povelje kralja Ladislava IV. godine 1274.

medju

koje pocetak

ostalimi

Andria

dokazuje, da je

neznaduci

od koje

pocetka

vidi iz poslanice

Peter de Reva, Corona Hungariae Centuria

stoji.

iz

na njega pisane godine 1180.

Rame

naslov:

kralji

doznaje

katolik

Ovi ban

za

seg Raica, koi pise na

19.
str.

11

15.

162.

sv.

7.

kod Schwandt-

naslov ovi donio

ovu Ramu u Bosni,

spominje u

se

zue 10. 28. Sudacah

II.

pismn

misli,

III.

iz

kraljah 15. 17. Jo-

Malo roanja pogrieska jest

Rama

Pale-

da je ovo ona

ishodit' v'

Hercegovine

na-

pri

Narone vpadaet vo adriaticeskoe more."

13

)
14

Orbin', Pejacevic

Kod

Farlatia

nae".

t.

4.

itd.

pag. 44..

nadpisom

Culin

Magno Bano Bos-


bogomilka,

on postade sliedbenik

sliedbenik

otajni njihov

bio je

sum

svog

protierane

RazumivSi ova

Rim k

papj,

al

kako

pod zakletvu

mu Kon-

poslanice

der^avu

ga

prisili

bogomilstvo;

on

unapriedak

nit

da

iste

dapace

ih

terpiti

ici

istina,

ce on
zemlji;

svojoj

Vulkana kralja serbskog na papu

godine 1199. pisane, Kulin opet se je povratio na

III.

krivovierstvo

mu

iz

obeca,
niti

svoju

ugarski

kralj

da ondie obeca ostaviti

vidimo

Inocecia

otme

Emerik

nauk bogomilah

sliediti

bogomile

Trogira

primi.

ode u Rim

sliedbenitflvo privukao

isto

Stiepana Nemanju rakog zupana;

Splita

iz

Jo godine 1174.

iste viere.

Anu, njezina covieka Miroslava, brata

je svoju sestru
stantina

Stiepana Nemanje, koja biage

sa sestrom

se o2eni

nek

poslie

91

15

).

Godine 1197. Andria Emerika kralja brat

zemlju Humsku,

natrag oduzeo,

al

po svoj

banovinu svoju tako

on je ovu zemlju

prilici

da je u duljinu

razsirio,

10 danah hoda imala. Ban ovi bio je pervi, koi je poceo derzavu svoju uredjivati

majdane otvori

dvojici

medju

miesto

inostrane

sela

Varesom,

rudokopnje gvozdja

zavedu

danas
i

za dugo vremena mail

sagrade, koja

zovnu u svoju zemlju,

gradove

gvozdene

Dubrovcanah ustupi u gori Jagodini

Sarajevom

gdie oni otvore

iz

mnoge

miestah

praznih

koji iz

zvano

Nasici

jednu tvdrdjavu

srebra,

Dubrovnik zvala se je;

ovih majdanah Dubrovdani su duze vremena znatne dohodke

Godine 1189.

primali.

stelom udini ugovor

voj

zemlji

mnogo

dubrovadkim knezom Gervaziom

vec

smetale.

tergovati 16 ).

Inocencio

od splietskog

vla-

tergovacki, davsi im pismo, da po njego-

mogu slobodno

su ga

Vulkana,

Razpre vierozafeonske

papa razumiv^i ne samo od

arcibiskupa

da je Kulin a

njim bosanski biskup Daniel pravi patarenski nasliednik, Daniela

prokune,

is

da im se sva

ls

)
,6

njim

sve sliedbenike,

dobra oduzmu; pie

na

Emerika

Vidi Vulkanovu poslanicu,

kod Pejacevica,

v idi

str.

serbski

pisanu.

spomenici"

2.

ako se nepokore,

koji

Farl.

pod brojem

1.

kralja godine

t.

4.

pag. 45.

latinski

bosanski

1200., da usiluje Kulina sve

a

Bernardu

biskupske

arcibiskupu

krivoviernike protierati iz Bosne,

splietskom,

daje oblast,

ako se nepokori.

oblasti,

stranah

sa svih

92

Videci

ostavi bogomilstvo posve,

Daniela

liSiti

se Kulin stiSnjena

buduc, da je bi-

skup Daniel bio umro, to on postavi biskupom Radogosta, kog

cini posvetit

po Bernardu

svojim troskom

ga liepo

arcibiskupu dubrovackom,

dvie cerkve,

nadarivsi

Bernardo posveti, ban

isti

u Dubrovnik 17 ); godine pakO

vrati

Betnarda spomenutog

koje

koliko svojih Bo&njakah, kao posianike papi Inocenciu

mu

koi ce

Papa ovo poslanictvo dragovoljrto

Casaemaria,

Ivana

slanika

medju

^osleld

III.

podloznost pra-

papa svog poslanika posalje^

pomoci u obraljenju krivoViernikah.

od velike

biti

mu

moleci da

stolici,

1202.

archidiakona dubrovackoga sa jos nie-

je s darovima, da izjave njegovu poslusnost

rna rimskoj

sag-ftftii

primi,

mu

posalje

svog poOvi po-

svoje kapele nadstojnika.

obrati

niekakve kaludjere

Prednjaci, dakle od Pateranah

ovi samostajnici svoje obrace-

slanik

mnogini

dadu poslaniku papinu 18 ).

nje pismeno

Ugarsku k Emeriku

njih dvojicu

poslanikom
svoje
niti

kod

ce u svojoj

ovo obecanje

sa

da

Poslanik zatim ode u

sobom recene prednjake

kralja bio je tada

kraljem

otcevo

povedsi

vie

zemlji

niti

ce oni

6W

prestupio,

sliediti

da drugi

dopustiti,

obeca na ime

nauk patarenski,
sliedi,

ako

1,000 markah srebra.

plati

Kulinov, koi pred

sin

arcibiskupom Kolockim,

Vasilie.

sv.

bi

Dva

pako ona prednjaka, na ime svoje bratje obecase sva ona obslufcit,

koja im od

papina

poslanika

ovo zakletvom potverdise.

papu

rika na

pag. 46.

t.

lnocencia

Sva ova

III.

budu

pisane godine 1204.

Vrativsi

,7

')

mu

Stiepana

Iff.

se sin s ovakim

Nemanje,

koja

Orbini pag. 350.

Citaj

Kod

Eme-

Farlatia

IV.

ugovorom

do malo vremena preminu godine 1204.

sestru

nalozena, obecanje

vidi iz knjige kralja

kod Farlatia

t.

4.

pag. 46.

On

iz

je

Ugarske, Kulin

imao za zenu

udovicom za njega

je

posla,


kako

joj je

ime

koju je

dieci,

nah njegovog
zitu

bilo

imenah

tako je

upravljanja,

u svacemu,

nespominju,

dogodopisci

njom izrodio

93

godinah, kad

dina plodna bila, obicavali su Bosnjaci

reci

vremena Kulinova"* 9 ). Ovog bana potomci

broju

bogatstvu nahode, u Bosni pod

% iwa

vici,

Pa u

od

budu premiestjeni

Patarenah,

sliedbe

Pocetnik

ovih

po

bude sazgan.

savietu biskupa antiokenskog Todora,

se s njima protivno dogodi:

trudom

vieri Isu-

Njegovi nasliedniqi,

Armenie u Tracku oko

iz

po zapoviedi cara Aleksia Komnena

drugovah

svojih

Bezi Kuleno-

Osvadjen radi svojeg zlog

prolivnog naul^a,

izgledom

sad se u velikom

imenom

je nieki Vasilia Armenin, l[ecnik u gradu

bio

da se lasnje obrate,

al

koja go-

Vratjamo se na

ovom dogodopisu spominju.

Tebrici, u Armenskoj.

sovoj

vidimo

stogod

kratko

krivoyiernikah,

dvanaest

obilnost u

bi

grad na desaoj obali Une Kulen-vakuf.

se cesto

koji

ni

isto

Za 36 godi-

plodnost

bila

mnogo

da poslie

tako

neznamo.

miesto

obratjeni,

sto

druge

oni

Filibe

od

bi

godine 969.
drugih

bili

k sebi privukose

berzo se u Bugarsku uvukoe, gdie novo ime stekoSe: Bogo-

milah

Pavlicanah.

predje, donesena

preko

tjali

ova

Sliedba

iz

Bugarske u Francezku

po kerstonoscima, koji su se

Bugarske.

Bruysius p^rvi

Peter

vra-

iz igtoka

je

poceo

uciti,

poslie njega Henrik, a najvise Peter Valdus, od

kog Valdenjani

Albigenses, od

Valdenses

budu prozvani,

grada u Francezkoj

Francezke predju
latinske rieci

tog

patior

pripravni svaku

Italiu
,

gdie

a naski

nezgodu

odreci. Drugi pako

imena

prie

kasnie
gdie

pako
je

ih

Patareni

tdrpiti,

buduc da u

Iz

Italie

dodju u Dalmaciu, a

iz

u Bosnu, gdie pod obranom bana Kulina mnogo se razsire

19

bili

nego se svog nauka

dovode od milanskog predgradja tog ime-

na, gdie su se sastajali.

druge zemlje

Iz

budu prozvani, od

patiti,

pret^rpiti,

najvise bilo,

ilirske predju.

M. Orbini pag. 350.

ove
i

Pod Kulinovim nadstupnicima jos


vecma se razprostrane

Tomas

koj svog namiestnika imao.

nastane

se

cemo

kako

Hercegovini,

clancima zaderzavao

od koga svako
2)

piesnih

vraga

od koga svako zlo izhodiage.

starog

prorokah, uzrok

Sin

3)

godine 5,500. po stvorenju svieta

Juda

tielesna

apostoli

ostali

njegov

zivine,

nerazlicit

se put

kersnuo. 6) Malu
svetotajstva

izsmieavahu;

ucahu:

da

diecu

molitve

ovako

htieli

bi kerstili

One,

kriepostne,

pag.

uz-

pravo

tielo
i

Isu-

zenitbu

derzae;

nenahude.

otcenasa,

Za ni-

koga obdan

Katolikah, k^rstjenje,

ovo

na njihovu sliedbu preprinosili bi evangjelje sv.

bi

kod Pejacevica Colloquium

5.

Protestantski

45.
i

dogodopisci,

pravdu ljubece, kao gra-

a najvie iz tog uzroka hvale ih, sto su se

protestantima necudimo se; Svaki

cerkvenoj vlasti protivili;

al

veli

te

utvorno

pievanjem otcenasa sv^r^ivali

dobre, ucene

pacak za svoj svracak",

domorodci

osim

ovoga

glavi

4.

umro,

kad se u pogibieli nalazi

da im

koji su

Vidi

djane

neba sisao

a njihovo, da je Isukerstovo, a

kerstjenja.
t.

bio je Riec

idolopoklonstvo

za

znati

obred od svog

Farlati

u-

ovi

Zatim odbacivahu nieka

putah prigovarahu.

opisuju ih kao ljude

sin

posvetiliste mise,

moze,

160.

vierovahu

vlast cerkovnu,

vragove,

Ivanovo,

duhu svetom.

kerstili.

Ivana, zazovnuvsi duha, sv.

pag.

otca

Drugo rodjeni

prilikah

utvoriti

nisu

govorahu, da je

lazili,

nisu

stovase

pet a ob noc sedam

je po

Boga

zove se Sathaniel,

sin

prie

sina da su

4)

zanikivahu;

ostii

viera

se

nisu

Od

coviecansku, utvorno terpio,

stovanje

koi ju izpovieda;

kakve

5)

sakramente

sovo u presvetoj

da

sveti

rodjeni.

od Mihovila Arkangela, koi je

uzmavsi, na

izvan

nebesah bude sbacen, koi stvori zemlju,

ovieka.

istoga

dull

bill

rodjeni.

pervorodjeni

protiva otcu

stavsi

bili

odbacivahu,

zavieta

donoseci, da je od zlog pocetka

taj

sastavljeno.

svi se izturce,

1) Vierovase dva pocetka, jedan

a drugi

knjige

ih protiera,

Nauk njihov u sliedecim

vidieti.

se je:

dobro,

pisma

Svetog

Bosne

kralj iz

kad Turci dodju

svom redu

papu izaberu, koi je u Francez-

sebi

94

su se

opirali

poslovica.

Kad su

papinskorau

uticaju

oni takvi
,

branecl

bili,

na-


rodnu nezavisnost, jer su se
svojoj

bratji

tiva

Bobovac

da dobrih mi

svog

Turcima

Herceg Stiepan, njihov odviet-

posliedku pako svi se

Po smerti otca
vidi iz poslanice

ime

bilo,

otca

mozemo

Kulina nastupi na banstvo, kako se

svog

Emerika

(Culini films).

ugarskog na papu.

kralja

dogodopisci nespominju,

godine vladao.
vota

njegova

one pogodbe

dom obore

u grad Vdrhbosnu,

se

a biskupa

kralj ugarski preporuci ih

posalje svog poslanika

20

Niita ne manje

).

na Kresevo, biskupski

za 35 godinah nebude u Bosni.

mitropolitu

Dok

globom sjedinjene, ne-

osile,

skomu

godine

Kako mu

znade, do koje je

kanonike raztieraju, koji prebiegnu

Andria

umre.

nije pravi katolik bio

vecma uzbune

grad nasernu,

nit se

koja su prie u&njena za 2i-

ona,

Promislivsi

sumnjiti da

Patareni, jos

izturtfi&e,

kriepostnih gradjanah.

XL KULINOVIC

je

Radak pako predade na

kralja!

na

su imali pomoci bratju svoju

kad

k Turcima, Turke pro-

svi uticali

to neucinise:

pomoci

nehtiede

nik,
izdaji

zvali,

Turcima,

protiva

95

kraljevskom zapoviedju split

Honorio

1207.

III.

papa god. 1219.

Akoncia u Bosnu, koi ovdie god. 1222.

je ovdie joS

Akoncio

zivio

Patareni,

ucine sebi

papu, koi u Francezkoj imadiase svog- namiestnika; kako sviedoci Konrad portuenski
koj,

XII.

Jeli ovi sin

i

biskup

papinski poslanik u Francez-

u poslanici na arcibiskupa rotomagskog 21 )-

Farlati,

20

NIKOLA "(Nicolaus).

Kulinov

ol

unuk, dogodopisci ute.

poslie Kulina metju u redu

Pejacevic Coll. 11. pag. 381.

Kod Matea

21

Du Cange

pervog Sebeslava,

al

Parizanina, u englezkom dogodopisu na god. 1223.

po-


Uspomenu

grieSno.

nalazimo kod c&rkvenog dogodo-

Nikole,

Abrahama Bzovia,

pisa

koi

vieru

u godini 1233. pise: da je Ni-

kola odrekao se bogomilstva,

tolicku

96

da je od dominikanah

obratjen, oboeavsi da ce ostati

davsi im u zalog sina svog, bojeci se

mu

Buduc

neoduzme.

gospodstvo

ka-

na

vieri

istoj,

od kralja ugarskog, da

Nikola,

mnogim dokazima

osviedocio svoje pravovierstvo, pisao je papa Gergur IX. kralju

ugarskomu, da njemu

mu

sinu

dade

Bosnu u posiedo-

Dominikancima pako, da sina Nikolu otcu povrate, bu-

vanje.

duc da o njegovom
Farlati

4.

t.

pag.

dara: Dynastu

ovog bana,

48.

spahiu

oliti

nikakve sumnje neima 22 ).

pravovierju

sarao za zemaljskog gospo-

He-

derzi, al se vidi suprotivno iz

clh Bzovia.

SEBISLAV

XIII.

Nikolin

Sin

po

stupi

Bosne.

Papa Gergur IX.

10. pise

ovomu

banu

godine

zato

obranu

sv.

ga

gerli

vieri,

od

svog godine

vladanja

medju nebrojenim bokano

medju ter-

Ijiljan

Bosnom

sa zemljom

njega

Petra 23 ).

1236.

hvali ga, da je

svog na banstvo

otca

smerti

gomilcima uzderzao se u pravoj

njem,

(Zibisclaus).

uzimlje pod

Medju perve zasluge ovog bana,

te se

broje, sto je, kao pravi katolik godine 1238. biskupsku stolicu

podignuo u gradu

nah u Kresevu
bez biskupa 24 ).
aa
)

23
)

Vidi

oborili

kod Pejacevica

quasi

Bosnensis
inter

lilium

qui

sicut laetantes

infectos

macula

Christiani

accepimus inter Pricipes

haeretice

prosequendo

spinas

augmentum

quern valeat

tog vremena biahu

svu pomnju ulozio, da

biasse

12. pag. 381.

Coll

Te

do

katolici

Premda Sebislav

Rieci su papine

dioece sis

koju su Patareni prie 35 godi-

Verhbosni,

bili

solicite

nominis

authore

venire, sincerae charitatis brachiis amplexantes.

lerram tuam
possides,

cum

sub

bonis

Beati

sexto idus aug."

24

) Farlati

t.

4.

yrg. 49.

omnibus,

Petri

quae

pravitatis

bene

existis

coepta, per

Domino pro-

personam tuam,

in praesentia

protectionem recepimus

et

rationabiliter

etc.

etc.

1236.

ne manje sam

iztrebi bogomilstvo, nista

pomognc

da banu

IV.

Gergur

zato papa

vali,

svog

Salje

Galicie

nadosavSi

banom

Beli

vojskom po-

od Lodomerie

Bosnu

njihovu

slomi.

koi

silu

Bela

kralja

vojskom

Pod ovim

Hervatske udare na Bosnu, nju o-

iz

kao razbijeni na grobnirkom polju

plienivSi vrate se

Serbie"

bivseg

pokori,

preSavsi

Tatari

Patarene.

iztierati

ad bana slavonskog,

Patarene

mogao napriedo-

nije

zapoviedi kralju ugarskomu,

IX.

Kolomana

brata

97

preko

Godine 1242. umre Sebislav.

).

XIV. NINOSLAV.
Sebislava bana sin, umervsi rnu otac

Ovoga Ninoslava nahode se

Zan Dandulu

darovana

od Kulina ucinjeni. Sebe imenuje: Matej,

tergovacki ugovor
a

odmielom Ninoslav ban

dubrovackoj,

svoj vlasteli

Imajuci

14.

Splietjanima,
kralj,

nim

kralja,

oporave

papa Inocencio

sku, sto on

udari

arcibiskupu,
i

ucini

razbije

razbiegnu se U7),
osvietit

25

Toma
Toma

")

Farlati

Farlati

drugi,

str.

sdruzi sa

poimenice bude ban

pod ovim banom Patareni se na novo

digne

da

godine

1246.

IV.

zapoviedi Benediktu

na njih kerstonosnu
dodje

mnogi poginu,

vojskom,

voj-

na njih

vie ih se obrati, a

2S
Piu dogodopisci ), da

Ninoslavu, sto je Splietjane

)
26
)

28

ih:

7.

1244. mir ugovarao medju Splietja-

posile, zato

str.

se na njega razserdi Bela

to

Ninoslav izvadjen 26 ).

kallockomu

ban se

Trogiranima,

ove pomogne; za

Trogiranima posriedovanjem

druga je pako od

serbske spomenike

vidi

rat

Splietjani
i

kad se je godine

bosanski veliki"

darovana Jakovu Delfinu dubrovackom knezu

1239.

godine

vlast.

dubrovackoj potverdjuje

obcini

svoj

zauzme njegovu

dvie povelje, perva od god. 1236.

nieki

Bela kralj, htiuci se

pomogo

protiva njegovim

archidiakon a historii salon. C. 40.

archidiakon u historii
t.

4.

torn.
al s

pag.
4.

sal.

Cap. 47. kod Lucia.

5354.
pag.

54.

Pejacevic

Coll.

12.

pag.

350.

mnogi

cim bi ovo posviedocili drngog neimadu starieg dogo-

niemackog Ivana Kotromana

osvojio,

da su

bani

kazu,

vidimo,

kojih

iz

cla

Bosnu

je

postavljen, od koje porodice

da

ugarski

kralji

nam protivno

dogadjaji

bosansku

banovinu
svojoj

ugarskog

pomirenju kralja

tako u

Ovi

bosanski.

boljaru, vec je sebi

nisu davali ikakvom

derzali

vojskom.

banom

da je od kralja

izasli ostali

niekakvog barona

njega

na

poslao

podloznicima Trogiranim,

porodici uz-

Otokarom kra-

ljem ceskim godine 1271. imenuje se Bela Stiepana kralja brat

Dux Machowiae

Bosnae". Ovi Bela poroda neimajuci, dosto-

et

janstvo prodje na brata Stiepana, a po smerti njegovoj na

dislava. Ladislav

Bosnu materi

predade

kralj

La-

svojoj Elizabeti,

Nikole HI. izdade naredbu god. 1280.

ova po zapoviedi pape

protiva Patarenim bosanskima, na

podpisa-

kojoj naredbi stoji

na: Elisabetha major Regina Hungarie, Ducissa de Machov et

dopisca od M. Orbinia, evo sto on pise

famoso nel

armi.

sig.nore,

lo

pio ?

quale venendo

occupo

facilmente"

Cotromauo Tedesco uomo

Bosna

in
al

zavojevanja, uspomene,

13

14.

ol

onog

sumnjim

kog

iz

cadule

(tlorie

o poviesti

je on cerpio

Cotromanus.

etc.

Ohmucevicu

da

lstina,

etc.

al

zajedno

t.

Dati in Oviae

imena

Prudentius,
je Henrik

Bosnu

zapada

Miniati,

odciepi

od

u knjigaina Le

darovanu zupanu Ra-

Kotromanovica,

De regno Bosniae

ejnsque in-

1781. auctore Prudeniio Narentino.

Bosnia

co.iek

car

generali die

in consilio

hiljadu

pametan inoze
dielu mudruje

1.

desete.

vierovati.

tako pag.

koja je

pod

Kotromana,

koini
Aprilis

Slicnim

Spomenuti
4.

pise: da

poslao Ivana Kotromana godine 1010. da

iztocnog

ovakim mudrovanjem,

9. .

se ja pribojavain, da ova povelja nije slicna

mnogo u recenom

II.

Cap.

Venezia 1663. navodi jednu povelju od go-

in

malo

njegovog

kod dalma-

Colomanus, Cal manus poinela,

Don Lorenzo

u Jajcu godine:

pisano

j.

dakle poveljam,

niti

Du Cangeom

darovana Vukosavu Vladimirovicu od Ivana

se cita

e n z a

Orbinia, scieneci, da su Orbinia

nahodi u knjizicama

onoj, koja se

teritu etc. etc. Venetiis

trovatola

kod ugarskih,

niti

ovoj

Stiepana

dine 1268. (1278.)

divuju

dakle

imade,

pisacah

tinskih

1010.

odklen je Orbini ovo cer-

buduci, da nigdie ovog barona Ivana Kolromana,

Bosnom

11

carstva,

nije vriedno

pridruzi je k

vrieme gubiti.

zapadnom;

al

godine

de Bosna"

Pavo Subic Brebirski kupi od La-

1282.

Bosnom 29 ). Dragutin

dislava kralja gospodstvo nad

ski

otme je

Ladislavu

Pavlu.

archidiakona

Marina

papi

slanika

99

sdrb-

kralj

Dragutin

posalje

barskog.

po

svog po-

komu medju

ostalim papu Nikolu IV. moljase, da bi nasao liek protiva kri-

Papa odpisao je godine 1291.

vovierstvu Patarenah bosanskih.

i

dva postavio inquisitora heretice pravitatis"

krivoviernidke zloce

30

Od
Kuna

PAVO

kako prie spomenuti, kupio bosansko

od

1302. otme je

krunom

ugarskom

je

njegovog nasliednika kralja

godine

darovanoj

1303.

a od Karla ugarskog

sjedini,

gospodstvo nad banom primi.

kralja

1283. od Ladislava

godine

od Dragutina kralja serbskog bude izmetnut. Kasnie

pako godine
Milutina,

&UBIC,

ovi je jos

sin;

ugarskog

kralja

iztrazivaoca

zupanah brebirskih, Stiepke bana dalma-

stare obitelji

carstvo, al

j.

).

XV.

tinsko-hervatskog

t.

podpisuje

Ovi u povelji Rabnjanim,

se:

Banus Croatarum,

et

t)ominus Bosnae." Ostala njegova diela, koja je ucinio u Dalmacii

citaj

kod Lucia

L. 4. Cap. 3.

XVI.

Umro

je godine 1311.

MLAD1N SUBIC.

Sin Pavlov, jos za zivota otca zvao se je: drugim

banom

bosanskim, tako u povelji Splietjanima darovanoj godine 1302.

podpisuje

opomenu ga

1319.
zemlje
zloce

Cap.

protiera.

njegove
18.

al

koje

30

secundus

Comes

Jadrae,

Godine

Banus

papa Ivan XXII.,

da Bogomile

Mladin

od ikakvog Bogomila,

biase

Michas

opisuje

Hervati

dignu oruzje protiva

aB

et

Bosnensis Banus."

Croatorum

Mladinus

se:

Dalmaciae,

princeps

Madius

Bosnjaci

njemu,

gori

pisaoc

podnositi

dignu ga

t.

II.

kod

Farl.

t.

4.

svoje

onog vremena
vise nemogavsi,

dostojanstva godine

Vidi Lucia L. 4. Cap. 3.

Vadingus

iz

pag. 53.

7*

On

1322,

pribiegne Karlu

priazno doeekan,

tamuicu

gdie

ugarskomu

II.

od kog bude

kralju,

razumievsi njegovu zlocu baci ga u

kralj

al

100

ohladi 31 )

Bosnjaci

drugog bana o-

sebi

daberu.

STIEPAN

XVIF.

prednjakah bosanskih, koji se odmet-

izmedju

Ovi biase

LINI.

III.

nuse od Mladina bana godine 1322. protieravsi Mladina banom

postade, od pisaocali Lini" prozvan 32 ).

preote Humsku.

mu

ovaki

Ovomu
et

Magno

Domino Bosnae, Ussorae, Salae

gospodinu,

od Bosne, Usore,

Soli

mnogih

nasliednika,

kceri: Danicu

drugih miestah,

mo-

gospodaru

od Humske

diecom imao je: Stiepana, u banstvu

prezimenom

Miroslava,

plurium

et

velikomu

j.

slobodnom knezu

gospodinu,

zupanu." Medju ostalom

t.

pisavsi,

Domino, Domino,

et potenti

aliorum Locorum, atque Chelmi Comiti 33 ),

guoemu

Branivojevih sinovah

Trogirani godine 1326. knjigu

naslov dadose:

libero Principi

Od

Konstantina

Katarinu udanu za Petra zupana

Vladislava;

humskog

za

zenu imao je Elizabetu od porodice kraljah poljackih. U \rieme

Pavla

stisnjeni

sina

mu

od

Mladina, Bogomili

ugarskih

kraljah

Benedikta posile se,

dosele.

Zato papa

zeni Elizabeti

31
)

Lucius L.

4.

iz

Ivan

j.

Patareni, koji su prie

koloekih

XXII.

13.

bil 1

arcibiskupah Ugrina

derzavah mnogi se ovamo

susiednih

pise Stiepanu banu,

njegovoj

ugarskom Karlu godine 1325 34 ).

kralju

Cap.

t,

Du Cange

9.

vidi se, da je nevierojatno sto Orbini

15. [use:

iz

pise od Stiepana

Bana

kojih ocito
iz

pleniena

Kotromanah, bosanskog baua godine 1310. umervstg.

32
)

Du Cange

Cap.

9.

16. Farlati

pana Linog miesaju sa ovim

Lucius razstavljaju,
ss
)
34

Lucius L.

5.

Cap.

al

3.

filio

sto filiae

mnogi

drugi pisaoci ovog Stie-

oni miesaju cinjenja jednog

Du Cange

drugima.

u Monumen. Trogirskim.

Saderzaj knjigah vidi kod Farlatia

lecto

sliedecim, sain spomenuti

t.

4.

pag. 57. naslov banu

nobili viro, Principi Bosnensi." Banici

nobili mulieri, Principisse Bosnensi."

Di-

Dilectae in Chri-


ponukuje

da

&to

ana.

cenog Fabiana

oli

IV.

STIPIC

Stiepana

III.

otca

skladu

zivio

tjom, sestrama

(Stipocius).

kako

Rim

u Rimu

ju;

Stiepan

ilirska."

pomiri se

Stiepan

mudro pocme

Dobre

godine

prodade

yperperah

t.

j.

180

mu

Illyrica"

t. j.

natrag u otacbinu

Terstivnice,

danas

gfliono je

senjske

dukatah,

mu

da

Bernarda

sane godine
Fabiana,

Mladina

1337.

uztegnuo

u iztrebljenju

vati

recenog Fabiana
Ugarskoj

se

vidi

platjaju

mu

da je

svoju

na

preporucuje 35 ).
general

Vidi

kod

Farlatia

t.

4.

pag. 59.

Bosnom
Sutiska

500

za

godinu.
Neli'pica,

Iz

zu-

kerbavske, Dujma

zanemario

te nije

zato

papa

Gerardo,

po

franciskana

mogao napriedoovim zupanima

Godine pako

Karla dodje u Bosnu, njemu ban na

85

Jurja zupane kliske pi-

bio

pomoc
i

Pavla

mladjeg

Bogoinilah,

franciskanski

Rat

Dubrovcanima poluotok

kninskog, Budislava

Bartula

lezi

po nastojanju Dubrovcanah

te vrativsise

knjige Benedikta pape XII. na zupane hervatske

pana

ovdie

Sagradi sebi dvor nize Bobovca na sa-

vladati.

stanku riekah
1333.

bra-

berzo groznica na nju napane

bratja

Bo^njacima,

pokopana u cerkvi kod Minerve,

gdie

bude

to

zava-

Vladislav u Hervatsku a

nadgrobnim nadpisom Hic Jacet Diana

bi ih

materom Elizabetom po-

Miroslav

bratja

je u

mater,

slusajuci

nastojati,

Buduc da

nastupi.

svojom

bratjom

materom.

sestra Danica

Danica

Koje je godine

dostojanstva uklonuli, zato bi usilovan biezati

bieze u Dubrovnik,

umori

godine 1330. uljudno re-

pridruzivsi.

bosanski pocmu nenaviditi,

boljari
dili,

svoju

priazno

da

osobito franciskana Fabi-

STIEPAN

najstarii
i

se.

XVIII.

ljubavi

pomoc mu

Patarenah

obratjenja

inquisitore

Stiepan ucinio primivsi

je

umro, nezna

Sin

oko

nastoji

primi iztrazivaoce

101

1340, bivsi u

nagovoru

kralja

susriet izadje, cuvsi nje-


govo ponukovanje

mnoge

102

se na

obrati

katolicku 36 )

vieru

franciskane, kojim samostane pogradi

da

Orbini pise,

ban na katolicansku vieru bio obratjen

je ovi

od kanonika dubrovackog Bobalica, koi je banov

imadiase

Stiepan

bio.

Karlom

veliko

sinom

njegovim

doao je u pomoc,

dozovne

dobrima nadari.

priateljstvo s

godine

kraljom

triput s

vojskom

komu

Ljudevitom,

perviput

tajnik

veliki

ugarskim

kad je Zadar ob-

1345.

siednuo; drugiput kad je na Hervate, a tretjiput kad je u Erdelju na Tatare

skom

Romanii,

on

zemlje, zato

zao

vratiti

Ljudevit

Duianom

skim carom

vrativsi se s boja

pristati

bana

Elizabeta

mu

da

najposlie

stvo u Bosni

umervsi

prestane.

samo dvie

Ljudevita

kralja

kraljevskom

kceri

bi

u miesta

ukloni

)
)

Raynaldus
Orbini,

nahuditi

ovoga Stiepan

sklone

niekoliko

svojim velikasima Lazaru

podielio,

Du^an

naslovom kralj

ovo serbsko gospod-

prie

spomenutu udatu

kceri

na

pir

Ugarsku

ukopan u MileSevu u cerkvi

kog biase

isti

Vadingus kod istog na istom miestu.

Du Cange,

nije

berdovita,

Mlecani

Bosni sagradio 37 ).

37

jedno

za

Dragu, koja kod sestre u dvoru

kole samostana franciskanskog,

36

na

ni

svom silom nikako

Elizabetu

Svojoj

1357.

za

Ban Stiepan neimadias>e diece muz-

ugarskoga

biase.

umre godine

Ban

Dubrovcani

Mernjavicu

Uglesi

Godine 1356.

Bosne.

je

banovu kcer pervoro-

Dusan bude zadovoljan

miestah, sto je zaderzao

Grebljanovicu

50,000 vojni-

Dusan izko

sela popali.

sa

je u gradu Bobov-cu,

bila

zaludu;

al

porobe njegove susiedne

Humsku,

vojskom

zasiece,

cara te se pomire.

susiednih

ke, vec

vec se

putove

obsiedne,

mnoga

stete,

voj-

gerckog naumi Bosnjacima

svog sina Urosa.

za

djenu Elizabetu

nemogaSe.

Baveci se Dusan
i

sramotu, te spomenute godine

za

naknadu u&njene sebi

htieo

ovi imao je boj sa serb-

Bosnjaci opliene

kah naserne na Bosnu

sumom

Ban

iao.

godine 1350.

Farlati, Pejacevic

drugi.

posavsi
sv.

Ni-

Stiepan na rieci

103

TVERTKO

XIX.

II.

1357 1376 19.

Rodjen 1335. umro 1391.
Sinovac Stiepanov,
na

nastupi

Tvertko

mogose

pametna

momce

ludo

sve

Bosne

svoje

stvo

uhvati

srnertju

Ban

Ljudevit

platio.

al

ne sto

nikakvom se

docckan

bude priazno

ban

je

jer

nehtiedne ga prie

po

dos

kralj

mu

dade

ban opet ode u Ugarsku,

mater

svoju

Dabisa

sin

dok

Neretvu, Imocki
i

rniesto

Boljari

38

kao percia

Novi.

Na miesto
Malo kasnie

sebe postavi za upravitelja

nemoguci

podnieti,

Bune

da im

zena

pocetnici

biahu:

naravni Miroslava strica banova,

gospodar

neret-

Usore

oruzje.

posiedovanja

Tvertko va.

Cuvsi

Vidi povelju

njegovu

str.

ga zaslavi,

ove

dignu

Ovi protieraju banovu mater,

brata

kralj

Hunisku nepokloni, govo-

pravu spada na njega

gospodar zemlje medju

sin,

mu

njegovi sinovi: Vladislav, Purcia

vanski;

Bosne

Jelinu.

Bosnom,

upravlja

ban podjc kuci,

kad

zene Elizabete, banove stricevke.

njegove

Humske

od kralja

nezadovoljnike, vec sto je njega u

pustit ?

rase bo Ljudevit, da

izlik

pozove ga sebi

nenadajuci ode;

zlu

na

ugarski

kralj

ugostjen; Ljudevit se radovase istina

predobio

svoje mice uhvatio,

i

banom

u tamnicu baci, gdie je smion-

hotiuci se radovati Sto je nepriatelja predobio,

u Ugarski].

Tvertko berzo skupivsi vojsku Kuli-

ucini.

ga

sica nadbie, ziva

Ovim

zapovieda.

biase glava Pavo Kulisic ban od Usore, vojskn digne

se od

koja

Niekoji bosanski boljari ne-

razborita.

po smerti strica

go dine dobi svoje.

matere svoje Jeline,

svietu

im zena

da

gledat

38

od 22.

1357.

po

sva

upravljase

zena

biase

sin Vladisavljev

godine

banstvo

56 god.

zivio

97, broj 77.

ovo
od

imadiahu,

Konjicom,
te

Vuk, koji oko Drine,

zatim Senko Mladinov

Nevesinjom

banom ucine

on,

godine

morem.

Stiepana Yukica,

utece se k priateljima, koji

1387.

serbskim

spomeniciiwa

mu

dadu pomoc,
nieke

razbije,

kojom

pohvata,

moleci ga ? da

mu bude

njih

Vladislavu oci

u Ugarsku kLjudevitu kralju utece 39 )

Uo on

pomoci;

godine

prigodu, te vojsku

naserne

Ugarsku utece; Dabisi

baci, a Purcia u

mu

dobra oduzme, a brat

on na nepriatelje

a nieki se razbiegnu.

Vuka u tamnicu

izvadi.

104

1359.

nidtvom Nikole Kontha palatina

doceka tu

tezko

na bana pod nacel-

po&alje

Nikole Primasa ostrogonskog.

Boj se zametne pod Srebrenikom, gdie Ugri budu junacki potuceni

Turocius

razbijeni.

derzao Senko

prebiegne u Dubrovnik

Dubrovcanima.

Tvertko

zupanu.

sa

mu

ornzje

digne

dosavsi

40
Stiepanom banom ).

> Odavle pisao je o

brata svoga Tvertka
ga

lisivsi

oko

zemlje

niekoliko

papi,

kako

bastinah.

sviuh

da

gdie ga

priatelja,

1367.

godine

on im svojim

koje

priateljstvo,

imali s nje-

sii

molbu Dubrovcanah

Na

Senkom godine 1368.

skloni se Tvertko te se pomiri sa

mu

protiva

dubrovacka gospoda

Dubrovnik,

ugoste

svetcanostju

govim stricom

On

otme.

bojeci se da porad njega

prime ga ne kao nepriatclja vec kao

svom

39

zemlje

neudare, prebiegne k Altomanu uzickome

pismom potverdi ugovore

kloni

Jos se je

190.

18. pag.

Tvertko

zato

Senko videci ova,

Dubrovani na Belaj

vlasteli

Cap.

na njega ban naserne

Znaduci Tvertko,

Nevesinja.

mu

dopusti u

Rim

ga progoni zarad

P*pa Urban Y.

po-

doci

viere

luzi se

na

katolicanske,

odfovara godine 1369.

uciujene
tiesi ga, da dragovoljno podnese nepravde sebi od brata
dopusta mu, da moze doci u Rim, i preporucuje ga obrani Ljudevita kralja

ugarskog. Vidi papinu knjigu kod Farlatia

Na papinu molbu,
ga, al

mu

se Tvertko nesmilova

kraljem postao,
40
)

Ljudevit ga je preporucivo bratu

1367.

perva

dan

je

str.

mieseca

br. 65.

kojom

Imadu
73.

t.

4.

pag. 62.

molio za nje-

vec mnogo kasnie kad je

to na molbu svoje matere.

Vidi serbski spomenici

nia

odmah

br.

febr."

sir.

jos
59.

9.

Dubrovniku povelja

1.

ju:

pisano u nasemu gradu Bobovcu sedmi

neizviestno koje

oslobodjuje

pod Bobovcem 1375.

72. pisana u

dvie povelje ovog bana na Dubrovcane

godine;

Dubrovcane od

febr.

druga je

str.

80.

platjanja carine, pisana


mu

koliko

Altoman zupan uzicki, primivsi pod svoju

ucini

zla

105

obranu njegovog nepriatelja Senka Mladinovica, gledase zgoilu,

kako

mu

bi

pozva

ga

Ta mu zgoda dodje godine 1368. kad

se osvetio.

pomoc

na

koga

predobiv&i,

pako

godine

1374.

zetskog zupana

Altomanu, knez serbskj Lazar,

protiva

Kad

otme.

vinu svoju razsiri k iztoku

Slavodobitan u nutra

ovo

4l
)
')

Orbini,

Du Cange,

bosanskoj

bilo

na

drugo je

pokopan
i

Bosni

Milesevo
sv.

izvan medjah Bosne

izvan

privoljenjem
se

kralja

vi-

kra-

casti

ugarskoga

viencem kraljevskim

kruniti

prozvavSi

Pejacevir

naslova

od Ave mitropolite gerckog, uzmavsi

se kraljem serbskim,

dan as

gradackoj

Bosni

u gornjoj

bo-

drugi.

dva se napominju

povieslnici

rieci

cini

ime Stiepan Mirce 2 ),

sebi

na dvoru Tvertko, predobivsi svoje

vlast

uzeti,

Milesevu 1 )

u samostanu

u rasku zemlju, te bano-

podnevu 41 ).

Godine 1376.

Ljudevita.

nemanjka,

vise nista
i

serbski Vukasin pogine, to

kralj

svoje

13761391=15.

nepriatelje, razsirivsi svoju

naumi

od Baoe

STIEPAN TVERTKO L
God.

ljevske,

Kasnie

uze.

Konavlje

13761463=87.)

(God.

mu

sebi
i

Kralj i Ibosanski.

III.

Dracevicu

Trebinje,

Tvertko prenese gospodstvo

deci, da

njegova

posiedovanja

t.

j.

M ileseva:

jedno je

nab ii zvano Milesevac, a

Hercogovini, gdie je bio

Sava Nemanjic, gdie se je njegovo

tielo

cielo nalazilo,

gdie je Tvertko bio krunjen.

Tvertko na uspomenu svog

a opet njega

zvase;

al

sliedili
i

r c

su

strica

svi

kaze

Stiepana U7ine ime sebi Stiepan,

kralji bosanski,

Orbini,

te

se St iepanom pro-

da se je nazvao za

sto,

sto to

znaci? dosegnut nemogu, tim vise, sto u njegovim poveljama traga

tomu imenu neima, vec

lostju

bozjom

je njegov

kralj Srbljem,

Bosni

naslov bio: Stefan Tvertko mii

Primorju."


sanskim

mogucnieg

ga

jos

primorskim 3 ).

106

Smert kralja Ljudevita godine 1382.

Humsku do vode

Svu

ucini.

kao ban godine 1373. na utoku Neretve u more

bio jos

Berstenik, koi buduc

da

grad

Dubrovcanima mnogo smetao, na

je

njihxwu molbu srusi ga. Sad pako godine 1379. sagradi

grad u zupi Dracevici, kod

koi
stel

danas

cinili

je

ova tergovina

Dubrovcani

hovu prosnju
svojoj

ukine

godine

Elizabeti

rodici,

nezadovoljnike

soli bila

njezinoj

Ca-

uveo.

terg soli

Tvertko na nji-

to

Protiva

podpomagao

kceri Marii

vranskog

dok Elizabeta glavom

skog dotlen,

Stiepan,

svojim pismom 4 ).

1382.

priora

Ivana,

sv.

drugi

protivna ugovorima, koje

raskim gospodarima,

ga

pod imenom Novi

on napravio slanicu

Ovdie je

naimenuje

mora,

u Boki kotorskoj

stoji

nuovo.

Buduc da
su

sad

Cetine

Za lasnje lergovinu morsku sebi privuci, sagradio je

preuze.

je

Ivana bana hervat-

neplati,

Maria tamnice

nedopade; zamutivsi dakle u Ugarskoj olaksao je sebi mnogo,

svoje tverdjave Usoru

te je

Dobor zauzeo, koje dotlen biahu

u tudjim rukama.

Oruzje svoje

maciu, gdie

osvoji

mu

se

stvari

osvetiti,

Car

izviesti.

skom u Bosnu

da na Bosnu

userne,

udari, a

iz

Tur-

Murata cara

medjuto Tvartka

posalje Lalu Schachina, koi

na kog

svu

Spliet,

Vise bojevah imao je

Kastriota Ivan, uagovori, ol upravie navede

hoteci
o toj

Kotor, Sibenik

Trogir,

Klis,

gotovo Dalmaciu izvan Zadra 5 ).

cima.

godine 1388. prenese u Dal-

voj-

zasiede Tvertko naserne,

strasno ga razbie, gdie 15,000 turskih vojnikah zaglavi a voj-

voda Lale jedva dtece.

Godine 1389. knezu serbskom Lazaru

na polje Kosovo protiva caru Muratu poalje vojenu pomoc od

20,000

vojnikah

) Vidi

sana

pred njima

njegove povelje u serbskim

dvoru

aprila, u kojoj
4

Terstivnici,

kaze,

Vidi serbski spomenici

god v 1382. dec. 2,

5

Lucius L.

5.

Cap.

3.

svog

velikog vojvodu Vlatka

spomenicima

u cerkv

sv.

da je nasliednik serbske
str.

str.

Gergura

85. broj 68. Pisano

80. broj 66. pi-

god.

1378.

pomorske

10.

zenilje.

na Bisci u pogradi


Vlatko

Hranica.

su Turke napadali,

hrabro

vojnici

Turci po izdajstvu Vuka Brankovica, zela

al

nadbise

15.*

Turci pako

povuce.

nasernu

Ovo

je ona

na Bosnu,

Ove

zahvalan

koj vojnickoj

njegovoj

Kralj

Losonczy

ovi doisto

moze
koi

Tvertko se je

t.

sto

j.

znao je urediti

svoju

zenio:

od banah bosanskih.

perva

mu

koja je

je

curom

bila

u zakladu

ugarskoga^ drugu irnao je Jelicu pleme-

Umre godine

ukopan

je zena bila Dorotia

koi je

poslie

Katarinu, udatu za Ulrika celjskog zupana u

kao

od

kao ban poceo je

pervi

prilici

^ene nezakonite, imao je Tvertka,

19.,

reknu in feudum.

medju perve ljude svog vre-

od nijedne poroda neimajuci.

nitu Bosankinju,

priznanjem za go-

Lalini

Kralj ovi, jos

vidinskog

cara
kralja

vojvodi Vlatku, na toll

svu zemlju humsku, njcmu

d^rzavu

uciniti.

dvaput

kod Ljudevita

1362.

odbije.

ne samo znao predobiti svoje nepria-

je

po svoj

kci Strazimira

kao ban

medjah

Albert vojvoda. Tvertko

njom upravljaju

se brojiti

najvise,

nezavisan

kovati novce

bosanskih,

vec sto je

mu

pokloni

da

poroclici,

svomu velikomu

biti

kraljah

drugih se

junacki doceka,

bosanskih

godine predobi Ugre, pod Vranorn,

iste

uslugi,

mena u Europi,
telje,

svoju natrag

je sada na sve strane

ih Vlatko

al

od

gubitkom

kojih vodje biahu: Stiepan

spodara

im

da

Lazarova, Serblje

vojsku

slavodobitna bitka o kojoj radost svoju izrazivaSe

Trogircanima 6 ).

hoteci

Vlatko

spazivsi

scieneci

njihovim

velikim

To

lipnja.

razkerceno,
i

njegovi

107

kraljem bio

Stajerskoj godine

1391.,

dobe svoje 56 god. upravljanja

15.

u sve vladao je 34 godine; gdie

kralj

dogodopisci

Gergura u Terstivnici

Od Vukosave,

nespominju, ja derzim, u cerkvi

danasnjoj Sutiskoj.

Cerkvu

sv.

ovu on

je sagradio na cast svog odvietnika sv. Gergura; koja je kasnie cerkva pripadala samostanu

kona

bio je Tvertko ?

sliedbenik

prizrenje

tuzbe

duvnah
Orbini

sv. Klare.
i

Kojeg za-

Farlati, uzimljuci

njegovoga brata Stiepana Vukica, da ga brat

porad toga sto je katolik progoni, zatim Sto je u Milesevu krunjen

Lucius opet L.

5.

Cap.

6.


za kralja od

buduc da je on

de,

buntovnik

sto je bio

uzrok navodio

mavsi u obzir

ova dokazanja u sebi nista nevrie-

ne zato sto je katolik merzio, vec

tezio, a ta je brat papi

dosietiti

jer ako ovo nebi

ganuo; drugo, Tvertko

ondasnje

okolnosti,

drugcie

a uzi-

bill,

od mi-

cinio se je kruniti

morao od pape

bi

na-

htiuci biti

zakona

iskati

krunu, a

je bez dopustenja ugarskog kralja nebi poslao, a su-

mucno

vie papu bi

ocernio

banstvom

za

kraljah, koji su iztocnog

gerckog,

mu

da je bio iztocnog

al

tomu se je lasno

sliednik serbskih

tropolite

deTze,

brata,

naveo, to papa nebi se

papa

gerckog,

mitropolita

gerckog zakona;

to jest

108

buduc,

sklonip,

dakle

nesliedi

stoga

ga je brat kod njega

da

da je on bio gerckog zakona.

Zabacivsi sva moja mudrovanja, za dokazat, da je on bio katolik,.

navest cemo

da

mu

njegove

se

kralju

Andria Gualdi

rieci.

arcibiskup

Tvertku, kao splietskom gospodaru,

desetine nece da platjaju ni cerkovnjaci ni svietovnjaci.

mu

Kralj

samo

potuzi

splietski

dade

plantula

povelju

naravni

on sadic

kapelanom duhovnim tt7 ).

STIEPAN DABISA.

God.

Sin

recenog arcibiskupa Andriu

imenuje: svojim viernim savietnikom

II.

da je

kaze,

u kojoj

cerkve katolicanske

1391 1396=5.

Miroslava,

Tvertkova

strica

koi

premda u

nemilosti radi

bune ucinjene biase kod Tvertka, ipak po nje-

govoj

od

smdrti

Vidi

boljarah

povelju

latinsku

kralja bi ucinjen

za

recenom

Tvartcho D. G. Rasciae, Bosnae

gulis Christi

cum

fidelibus

magis

si

in Ecclesias

personas, praecipue sibi subditas,

Reges regnant

darovanu,

et Principes

koja

pocimlje:

Maritimeque Rex Omnibus,

Regia excellentia sublimatur

praeminm juxla eorum merita

subditis

quanlo

si

Guardu

godine 1391.

fidei

et

pari

Catbolicae,

sin-

sorte largiatur

ecclesiasticasque

ob ejus reverentiam per

dominantur praesertim

et

quern

in justis petitioni-

109

Pisu dogodopisci 8 ) da je Dubrovnik htieo prevarom uzeti,

djutim

da

se

vidi

je s

na molbu njihovih

poklisarah

dvie tisuce perper

Tvertko njihov

dopustjenja

platjali

Godine 1391. Sigismundo

preuzme

Tvertka

umre

1392.

Sad se Ugri

hotedi

za

to su poslie

ugarski

njego-

iz

Dracevicu 11 ),

vojsku da od

kralj dize

al

umre

torn

godine

Maria

odbacivajuci jedni Sigismunda a

pometu,

tretji

buduc da

al

njemu

Sigismundova

zena

kralja imati Alberta

stru Mariinu,

dne

Ovi dug godiSnji

zemlje u Dalmacii,

zauzete

medjutim

Tvertko;

dvor kra-

platjaju dmitrova

ddrzali: Trebinje, Konavlje

kraljah

po-

1378.

za zemlje sto su u primorju

a to

platjali,

dosli u

bili

ra&kim gospodarima,

uasliednik bio,

vim nasliednicima

od godine

dubrovaokih 10 ).

dinarah

DubrovSani su odprie
je

su

koji

priateljstvu bio,

Tvertka

pod ugovorom, da

u Terstivnicu

ljevski

Dubrovdanima u

ugovore brata svog 9 )

tvdrdivsi im

me-

Austrianca;

papom Ladislava

drugi Hedvigu se-

Neapolitanca; nieki

pako jo priderzavahu se kralja Sigismunda. Medju ovim biae

i

Dabisa, koi

pomoze Sigismundu da

Sigismundo hoteci zahvalan

dok

da

vor,

Dabisa

biti

se kraljestva opet dokopa.

Dabisi, ucini s njime taki

poslie njegove smerti da pripane Ugarskoj.

bus, exhibet se gratiosam, favorabilem et

hoc

et

tula

quod per eum regnamus, qui

m merecolo

nostra regali Suteska,

zach,

praefatas

t.

3.

pag. 334.

manus

aulae nostrae

Du Cange

Tvertko nije njegov brat bio,

nosti

benignam. Attento

cujus

fidei Catholicae,

igitur

p lan-

Thome de Lu-

fidelissimi dilecti

Vice-Cancelari

anno

domini

Cielu povelju vidi kod

1390.
Farlatia

Pejacevica Coll. 12. pag. 395.

Ugovor ovaj ucinjen

fundator, caput et rector etc. datum in aula

per

die 30. mensis aug. 13. indictione.

ugo-

pod sobom,

Dalmaciu

uzzivi, zaderzi

19.

vec

je ovo

prama svome predstavniku receno.

samo

iz

obicaj

uljud-

Orbini pako pise da je

bio brat bana Stiepana Stipica.

,0

Vidi povelju u serbskim spomenicima

cestitoj vojsci

str.

104. broj 81. pisano va

u dolnjih krajih u Luscih 1392. 17.

julia."

serbskim spomenicima vidi povelju kralja Tvertka

str.

80. br. 66.


12
je godine 1394. ) Iz povelje

da je

se,

vidi

ozenjen

digne

Chiriachu

vojsku protiva Gerguru

biahu

koji

Dabisa bio je

imanja porobi

malo poslie godine

1396.

STIEPAN TVERTKO

ciniti

zupanah

oplieni,

mu

2ena

umre.

poroda neimajuci ode u samostan pokoru

III.

Ladislavu Kurjaku

spomenutih

nepriatelji

njihova dakle sela, tverdjave

se kuci

Vukmiru Senkovicu 13)

darovane

Turcitna u boju posla imao.

Jelinom od plemena zupanah Nelipicah, po nagovoru

svoje zene

110

vrativsi

nikakva

14
).

TVERTKOVIC.

IL

God. 13961443,

Sin naravni

kopilan

njegove priloznice

rodjen,

1396. na prestolje

kraljevsko.

kralja Tvertka

od Vukosave

I.

nastupi po smerti Dabisinoj godine

Kako kratko tako

nemirno

biase njegovo vladanje. Ivan Hervoja, na ime kralja Sigismunda

mu

olme

u Hervatskoj

zemije

obliznje

sin kralja Tvertka

Ova
a

vec

podmetnuti

povierovavsi

boljari

spomenutog Ostoju za
12

,3

Lucius L.

Povelju ovu

2.

za

njega

t.

sina

Boga,

snimki

jein,

Serblem,

kralj

Amin.

me

1395.

od

1394.,

godine

knjigama Indiciae vetust.

skinu

koja pocimlje: Va ime otca

Humsci

Podrinju"

Ista

342. br. 179.

ovoj

vojskom u Bosni bio

drugi.

drugi.

gospoda

pisano

v'

dvori

ova diploma nalazi se

spominje

knez

Vidi jos drugu povelju

Marnavicu,

familiae Marciae vulgo

povelji

protierati.

M ) Du Cange $. 19. Pejacevic

15
) Orbini, Du Cange, Farlati i

railosti

zemlji, Dolnjini kra-

darovanu knezu Gojku

et nobilalis

Romae 1632." u

navitiae

Soli

17."

maja
str.

Bajazet

).

Mi Stefan Dabisa po

Bosni, Primorju,

serbskim spemenicima
Dabisinu

Tvertkovica
15

Objasnenie" izdao je pokojni

knjizicom

zapadnim stranam, Usori,

kraljestva

j.

u vrieme poroda.

Cap. 313.

svetoga duh a

da on nije naravni

sina

kralja proglase

Pavo Solaric u Mletcih godine 1815.,

i

Ostoja Kristic jedan

od pervih bosanskih boljarah, prospe glas

se:

Mar-

kako je car

Gojko pomogao Turke

Ill

STIEPAN OSTOJA.

IV.

God. 13<>71435.
Pavla

Tvertka

sin,

Kristica

II.

pomocju

prestolja kraljevskog

dao

Tv^rtko rau nije

mirovati

uzme od njega pornoc

10,000

vojnikah,

skom uviek je Ostoju

uznemirivao
iz

Ostoja

nima, kako se vidi

dine 1403.

vode

njima,

od

kupili Konavlje

vojsku od 8,000

priatelj

bosanskog velikog voj-

u Primorju; po&alje na njih

sela

Tvertkom

II.

Senkovica.

Hervojom,

se pobiju

16

Od godine
je platit

Ostojom

ovog

1398. 20. Nov.

dug brata

predobiju

Du-

koi proglasi

Pavla Radisica 17)

za kralja bosanskog na miesto Ostoje kneza

te

Dubrovca-

Kasnie pako go-

pred njom vojvodu Radic

brovcani sdruze se

svake

dakle voj-

uzroka sto su pvi bez nje-

iz

Sandala

nieka

mu

obecavsi

niekoliko zemaljah kraj

pocetka bio je

dopustenja

protiera

k caru turskom,

S turskom

njegovih poveljah 16 ).

iz

se

zarati

gova znanja

boljarah

on se na njeg popne.

otisavsi

danka.

Save

prisvojio.

jer

dukatah

20,000

godine davati

drugih
,

18

koi bi usilovan

),

godine 1399. 15. Jan. u pervoj obecao

2559 dukatah, a da seizplatjuje

kralja Tvertka:

na godinu po 500 perperali, sto su Dubrovcani na godinu za Stonj

duzni davati pisano na

Dumne; u

Dubrovcanim^ od Kurila
na Usori va slavnoj
str.

107. broj 83.

mitora

dosli

tverdi uviete
i

112.

febr. 5. str.

str.

Na dugo

zaseoke, pisano

Yidi serbski spomenici

109. br. 84. tretja povelja od godine 1399.

gtad

da su

mu

Podvisoki

potverdjuje

sa

svojom

dubrovaeki poklisari
molili

ga da im po-

spomenici

siroko

kraljicom

serbske

Kujevom

Pisano u Sutisci va slavnom dvoru kraljevskom.

Vidi povelju duke splietskog Hervoje

strana 363.

neimajuci

bosansko, daruje

koje su imali od priasnje gospode raske,

bosanske. Ostoja

jan. 15. Serbski

18

do Stonja, sva sela

doli

kraljevski

ostalim vlastelima.
17

na kraljestvo

vojsci nasoj u Lisnici.

br. 85. sviedoci,

itd.

drugoj Stiepan Ostoja,

nastupio

priasnji kralji odvietnika,

pobiedu

str.

pisano u Zvedaju god. 1404.

119. br. 88.

ovu Dubrovcanah

opisujo

M.

Orbini,

njima mir

112

Ostoja videci se u tiesnacu, oslavi stranku

ueiniti.

Ladislava neapolitanskog,

otimase za krnmi ugarsku

se

koi

pridruzi se

Sigismundu;

Hervojom

velikim vojvodom Sandaljom pridje

disavljevu 19 ),

pake

naprotiv

Tvertko, da ce Ostoju sa svim svladati,

Sigismundo, za

tivno.

moci

lasnje

na stranu La-

al

mu

se dogodi pro-

svladati Ladislava Neapoli-

nasernu go-

tanskog, prie na njegova priatelja kralja Tvertka

Otme mu: Srebrenik,

dine 1408.

Klisevac, Tvertka sa

posiece

bez glave

Dobor

126 prednjakah

cienjenu

pako sa sobom odvede u Budim, medju kojima

koga

prie nije

pustio

izbavivsi se Tvertka, sest godinah mirno

kralj

ostale

Tvertko,

viernost 21 )-

Ostoja

je upravljao.

Sigis-

mu neobeca

dok

tvdrdjn

od ovih mnoge

zivih uhvati;

zidinah Dobora u Bosnu

ih baci sa

hercegom

Dubrovcanima 20). Misljase

prie mir s

utverdivSi

Tvertko

mundo godine 1414. podje na sabor konstanlski povede sobom kralja Tvertka. Hervoja sad se vidivsi sigurna od strane
ugarske, uzme pomoc od Turakah, te naserne na gradove u
Posavini,

koji

biahu

od ugarske vojske; obsiednutim

zauzeti

u pomoc pritece ban hervatski Pavo Cupor.

Al Hervoja nad-

vlada vise prevarom nego junactvom, bana ziva uhvati, zasie ga

nosi"

22

).

ga

kozu, baci

u volujsku

vo

ljudskoj kozi kao

S tim se je htieo

") Lucius Lib.

5.

Cap.

duka

Hervoja

splietski

bosanski

Sandalj

veliki

vojvoda,

II.

poslali

da im njihova posiedovanja po-

Ladislava,
,

on

sto

spomenutom poveljom

cini.

Vidi povelju
selistih

koi u

glasom kozu

Cuporu, koi se je jednoc

osvietiti

pod svoju obranu primi

dragovoljno
)

volujsku sada

koje se doznaje, kako su kralj Tvertko

iz

svoje poklisare, moleci

tverdi

Bosnu govoreci:

rieku
si,

donosi povelju Ladislava Neapolitanca pisanu

4.

godine 1406. 26. koi.

20

rucao

kralja

Stiepana

u Terstivnici god.

Tvertka

1405.

Tvertkovica pisanu na bielih

24. junia.

Serbski spomenici

str

120. broj 89.

21

Vindeckius suvremeni pisaoc Cap.

godine 1408.

18.

kod Pejace-

vica Coll. 12.

a2

Turocius Cap.

Cuporov

16.

pag. 229. Bonfinius

slucaj obsirno opisuju

Dec.

3.

boj ovi

dajeMehmed

I.

Lib. 3.

zajedno primietju,

narugao

u dvoru Sigismundovu

imao 23 ).

slusati,

kakvu bludnost 5injae

car uvidivsi

krupan

ocima

vise

ru-

kao vd

glas

usima

gledati, ni

Ostoja, kako najuglednie

kralj

zgodnu prigodu postavio niekog pasu svog Ikaca imeonim predielima kraj Save, koje od

bosanskog u

kralja

za

Hervoja

nemoguci

BoSnjaci

gas

pozdravivsi

Hervoji,

buduc da je

canjem yolujskim,

nom

113

Ugrah biase Hervoja

turskom pomocju oduzeo

rocius Cap. 18. Ikacevo kraljestvo od

al

kako pise Tu-

Ugrah biloje nkinuto

Ikac

glavora platio.

u)

Bnauc da u ovoj

povlestniei cesto napominje se Hervoja, od potrebe

Hervoja Vukic, sin

da njegov zivotopis u kratko predocimo.

je,

Vukca Hervatnica gospodara miestah u Bosni Jajca

menite Dubrovkinje od

XIV.

Lukarica, rodjen je

obitieli

Za vrieme vladanja Tvertka

stolietja.

I.

a predane na

siluje,

a kad

umre

ovi

na

osvoji

Sibenicane, da se pomire
Ladislava u Dalmacii

na

posalje
razbije

njega

gradove:

Ostoju. Vi-

se

sprialelji

te

on pro-

II,

her-

pozove Ladislava

ugarsko. Ladislav okrunivsi

prestolje

ga dukom splietskim;

u Zadru naimenuje
cetinjskim

lovi,

Sigismundu,

protiva kralju

kraljevica neapolitanskog

zupanom

Tvertka

Sigismunda, proglasi kraljom Stiepana

boljarima

vatskira

se

velikim vojvodom kraljestva bosanskoga,

da se u mutnoj vodi najlasnje riba

divsi

ga Tvertko

posalje

gradove dalmatiiiske na predaju

Bosnjaci odaberu za kralja

ple-

Umervsi Tvertko, njegov nastup-

uzdi derzi.

nik kralj Dabisa ucmi ga

tiva volji kralja

mu

da

oko polovine

bio je nad vojskom

vojvoda; po smerti kralja ugarskog Ljudevita

pred vojskom u Dalmaciu,

Kotora

Trogiranima

Omis

Klis,

druztvu
i

Ivanom

Yranu.

Usiluje

bosanskim kraljom

za

Bosni veliku stranku stece. Kralj Sigismundo

vojsku,

koju Hervoja godine 1403. kod Bihaca

vodju ugarske vojske

Pavla Bisena, ziva uhvati

ga Aldemarisku neapolitanskom

admiralju.

pokloni

Vladislav vrativsi se u

Napulju Hervoju ucini svojim namiestnikom u Dalmacii preporucivsi

ga Mihovilu

Stenu

duki mletackom

ciom pomocju osvojio je

otok Rab

malo po malo Hervoja po

dopustenju

svoje gospodstvo verlo razsiri

iliti

knezom

Hvar,

Vis

splietskim

ucinio

Brae; njegov

Pod

ovira

lipnja

godine

1404.,

kraljah Ladislava

Tako

Ostoje

tako Ladislav osim sto ga je

dukom

mu

poklonio

naslov biase

magnus Vojvoda regni Bosnae,

dislavi et Ostoje."

16.

od senjskih zupanah.

ac

je

otoke

Hervoja Dux

vicarius

imenom mnoge

generalis

Korculu,
Spalatri

Regum

Vla-

e povelje dao: Tro-


gospoje,

114

gospodske kceri oskvSrnjuje, dignu se protiva nje-

mu, sbace ga

kraljestva, a miesto njega

drugog ucine

kralja

godine 1418.

Sibenicanim

giranim,

14021404. koje

drugim

gradovima dalmatinskim od godine

kod Lucia Memorie

Za Splitcane na uzdi

nalaze.

od koje se

dju,

se

ostanci

sad vide,

po neapolitanskom architektu

Trau" u knjigama

di

derzati, sagradio je bio

grad Jajce

neimaru

sagratiio je

Hervoja coviek bio je bez znacaja, on je samo onoga

je iz daleka jacjeg prividjao,

ovo mil je

iz

dotlen svoje gospodstvo bio razsirio,

te je

upropastjuje,

mundove,

Hervoja godine

1396.

na ime njegovo'od

jednu tver-

Kotor-Bobac,

utverdio.

sliedio,

kog

pocetka za ruk,om

islo,

nepravda sama sebe

al

derzao se je strane Sigis-

Tvertka

II.

osvoji dolnje krajeve

Hervatske" godine pako 1398. odstupi od Sigismimda, protiva njegovoj volji proglasi za kralja bosanskoga Ostoju,

Neapolitanskog

Ladislava

ucini

II.

iznevieri se kralju Ostoji, te

te se

Tvert-

veomozni

podmetnu Pavla Radisica (Radinovica). Vidi

kralja
str.

slov: Mi gospodin

110. broj 88. povelju, u kojoj se stije njegov na-

po milosti boziei slavni duk Spalicki,

Hravoje

vojvoda kraljestva bosanskog

veliki

Duhrovcanima moro mir

da je Ostoja u

bitki

nje Hervoji za

rukom neizadje Ostoju

nevolji

pako kad

Dubrovcanim u Zvecaju god. 1404. ugovor* ucine protiva

njemu za

serbski spomenici

sad

ovo on spazi, ostavi stranku Ladislavljevu,

100,000 dukatah:

pridruzi Sigismundu; ostavi

kom

ovog pomocju

ugarskim;

nemoguci oderzati Dalmaciu^ Mletcanima ju prodade za

Ladislav

Ostoji,

kraljom

pridruzi

mundom nebude

Istina,

nema-

svergnuti,

Hervoja

Sigismundu.

se

ka tomu."

iskati, nista

koi videci se u

priateljstvu

sa Sigis-

za dugo. Uzrok tomu bio je ovi: nahodeci se on

u dvoru Sigismundovu, ban hervatski Pavo Cupor, kako prie spo-

menuh,

htiuci

mu

od njega

sto
i

jednom

sto

Hervoja

potuzi

Ta

Sigismund u Konstancii
iz

mu

se

zato,

na cerkvenom saboru bio; posadu njegovu

gradovah Srebrenika, Klisevca

zgoda vidiela godine 1414. kad je

Dobora protiera; nadosavseg

vojskom bana Cupora ziva uhvati,

al

Sigismundu,

se kralju

naumi, uhvativsi zgodu, osvetit se

nije dobio pravdu,

drugom.

on krupno govori, pozdravi ga

se narugati

volujskim rucanjem,

njega na skoro sreca iznevieri.

Sigismundo posalje na novo u

Bosnu vojsku, miesta od njega zauzeta

Ostavljen od turske pomoci

svojoj zivinskoj cudi zadovolji;

osvoji

mu razbije.
mu se Sigis-

vojsku

neimajuci ufanja, da ce

115

STIEPAN OSTOJICJ^).

V-

Mi81424.
rad

Boljari

nemoguci

bludnosti

10,000 vojnikah

pomoc

haraca 20,000 talirah

vati

Ostojic

je razboj

umro

Tvertkom

nije se

da

1424.

na godinu da-

Turke;

prolivala, a

za

medju sobom,

moc

dati.

da do

tako,

dostojaustvo.

ciji

vece, zlo

0-

samo 6 godinah bez

vladavsi

Ostoja njegov otac po

se

ni

zenio

sina jos

je

jedanaest godinah u skladu zivio

zajedno

porodio je sinove:

nije.

Umro

kraljujuci.

35 godinah.

kraljevanja

ovo

dade

Radivoja u zalogu

znalo, to boljari

zaderze kraljevsku

je godine

svog

smerti

mu

mu

car

docekaju Ostoju

II.

godine 1422.

ih

smerti sva trojica

stojic

mejdan

poroda, buduc

turskom,

buduc da se je uzaiud kerv

pomire

ukloniti

sina svog

sina

Ostoja izbacenje

obeca

a Ostoja
i

Tvertkom

sjedinivsi se s

boj se zametne

1418.

se k caru

utece

podnieti,

njegovog

Ostoju,

protieravSi

odaberu godine

sebi za kralja

2ena

mu

je

je bila Kujeva

25
),

od koje

Tomasa

prie spomenutog,

Stiepana,

on godine 1435. a

Ra-

divoja.

mundo
se u

smilovati

Paulo. Lucius

da
i

kako ga moljase

oprostiti,

svom gradu Kotoru godine

i

Du Cange,

od

sebi uzeo;

siedovanja njegova

presla

svoju zenu Grubu

imao je brata Dragisu

sinovca Juraja: Serbski spomenici

Orbini

za njim

drugi

pisaoci

str.

kcer

Serbski

spomenici

str.

zovu ovoga

Zvecaju god. 1419. martia

5.

134.
i

str.

br.

Vojsava, pervi

povelji

njegovog

199. br. 118.

Stiepana Jablanovic

neznaduci da je ovi bio sin Ostoje, kako se vidi

ljah.

Paulus de

Du Cange,

imao je Hervoja sina Balsu

se sporainje u povelji od godine 1401. a drugi u

isti

od matere udatu za Stiepana Simrakovica, na kog su po-

Mariu,

34

\idi:

Cap. 10, pag. 125. Pise

Ostoja hotiuci se osvetit Hervoji, pustio

kralj

njegovu Jelicu

zalosti prest^vi

1416, rujna 15.

95.

iz

njegovih pove-

pisano u gradu nasem

141. broj 47. pisano u stolnom

miestu u Sutiscie 1419. decembra 4."

2S

Lukaric
zvala

Orbini, a za

Gruba,

njima

drugi

pisu, da se je Ostojina

zena

ovu da je godine 1415. pustio, te udovicu Hervo-

8*

w-

TVERTKO
Umervsi ran oba druga

Bosnom,

mu

al

mirnocu pokruti
cara turskog;

uzme pomoc

od cara

Tvertka uzme,
a on

mu

da

Bosnu,

doceka snazno

u Dubrovnik,

mu

dade

sin Ostojin Radivoj,

ovi cuvsi,

dodje

te

kralj

gradjaninom;

smiluje

ga

al

pobiegne

micem

sam sad preuze vladu nad svom

kralja,

u zalogu kod

opet.

II.

je

da

koi biase

otac urnro,

mu

na molbu Dubrovcanah

posiedovanja

mu

Tvertko

se

Kisele-vode a26), kog

okolo

Du Cange

da je bio Nestorianac; Bonfinius pako, da je bio nikakva

pise,

uprav zakona 27 ).

Vadingus za

rad toga, sto je od njegovih

(Comis)

renik

utvornog katolika derzaie ga,

Jakob Picenski, povie-

zasiedah

morao

Franciskanski

se

ukloniti

Bosne;

iz

dobro razgrizavsi, sto spomenuti Vadingo pise o ovoj

valja da suprotivno

Bosnu
skog
i

vojsku

gdie postane dubrovackim pie-

je vierozakona bio Tvertko? pisaoci nesudaraju se.

al

od

otcevinu

razbije

derzimo; pise on: Godine 1432. dodje u

fra

Jakov

za

franciskane

Jelicu uzeo za

koje

veljama",

kao

Picenski

na

povierenik

pokorno

staro

u Jajcu

ovi nasavsi, da fratri

jinii

ol

moze

dva imena ?

ol

mu

Ostoje

kralja

biti,

je

privesti,

Ja se bolje vierujem u ovoj stvari po-

zenu.

imamo od

neima

reda franciskanzivljenje

dobra posiedovanja, a

imaju

u kojima se spominje: gospoja kraljica

lice

stvari,

da je Gruba

moze

biti

bib

njcgovog sina Stiepana,

Kujeva,
i

Grube

Kujeva jedna

priloznica

iiiti

ni Je-

ista

al

su

nezakouita

zena.
26

Ovako
je

pise Orbini,

umro od mnogog

cita vidi,

ovi

dulje

ol je

imao

brata Radivoj

nadostavljajuci,
pitja

kralja

da za dugo

ledom;

nije zivio,

meni se

vec da

stvar ova zaku-

dva sina istog imena Radivoja imao

Ostoja
ziviti

vina

buduc nam poviestnica kaze

ol je

da je svog

Tomasa umorio godine 1460. kako cemo

nize

vidieti.
27
)

Dec.

4. Vir

praeditus.

Turcico ingenio,

summa

impietate, ac profana religione


buduc da se

to

odanle imaju

otici; to

upravi

njihovoj

H7

medju narodom krivoviernim drugcie nemogu

kod

recenom poviereniku

proti

Sigismunda

to ucini,

da franciskanima u Bosni povladi

derzati

posiedovati slobodno mogu.

bio katolik,

uzimao.
te

prieti,

tuzi se

vratiti

se iz Bosne, to kralju

kod pape,

kraljevskog

u Bosnu

isti

28

koi

),

Dillecte

samo se
dalje

ovim

28
)

Farlatia

rendissime
nostro

t.

Regno

mu

Ovo

dokazuje po
dosastje

nje-

iskanje poslanikah od

biskupa, naziv:

vladaocima katolickim.

Na-

zakOn

pod

na katolicki

od godine 1436. pi-

Audivimus,

pise:

quod vos Rcve-

inimicos exhortati, in ira de

nostros

Nunc autem sancte

secessistis.

displicenter sentimus; et vos

da se dostoji

siiedece

njegova

forsan per

kralj

poniznostju, nega,

povierenika,

bogomilah

ovako

4.

Pater

mu

sine" od Eugenia IV., koi naziv

rimskog

mnogih

da

za-

mucno budne, po-

Tome hvarskog

poljubljeni

daje od dvora

obratjenje

imanja

ga uljudno primi.

kralj

kanoti

kraljem 29 ), zatim povelja

Kod

moleci

katolickog

poslanje

fili"

zapoviedi, da se vrati u

sabor u Konstanciu,

cerkveni

pape Eugenia 'IV.

da dobra

pi&e s velikom

doSavsi,

nacin, da je bio katolik,

govo na

mu

koi

velicanstva,

imati

zelja,

potuzi se

pape, kod koga

kod Jakova,

kraljevi nalazu

pristojnom

zivieti,
i

Daklen, da Tvertko nije

on ukloni

Bosnu, dapace istomu Jakovu

moljkanje

Nepriatelji

na njega

fratri

on za ove katolicke redovnike toliko

se

bili

da

zapoviedi,

protivi,

Tvertku mucno budne, koi znadiaSe, da

Pater, hoc

primum

adeo pessime, de nobis judicare, non

hominem Christianum reputando, sed tamquam paganum per Christianitatem diffamando. Quamobrem suplicamus humiliter Paternitati vestrae,
intuitu

Dei

omnipotentis,

ad

venire

nos dignemini, nosque coram

auscultare etc. etc.

29

Kako sviedoci Eugenio

veritatis

cum

evangelicae

IV.

godine

ad suam

et

1442.

Illyrios

Florentini

pro

cognitione

praesentiam

Concilii

Tribalis accessisse, et illustratos spiritu sancto,- iidem

Ecclesiae complexos esse et observare.

12. pa g. 400.

Bosnenses

Po
.

Ilirima

vocant"

lima, Serblje razumie.

razumiu

Eneas

rt

Romanae
Kod Pejacevica Colioquio

se ovdie Bosnjaci:

Silvius

in

Europa.

IIlyrii,

quos

pod Triba-

118

sana u stolnom Biogradu 30),

kojom

se dopustja franciskanima

u Bosni svoj: ^pripomedati riec bozju

Sva

she cerkve istinu."

kakav?
1443.

to

ga je

mana zupana

odredi

celjskog

sestre Katarine; a

Sigismunda 31 ).

imao je

od koje nikakva poroda

nasliednika svog sestrica Her-

zao;orskog, koijebio sinUlrika

Bosnjaci

al

godine

II.

svog vladanja;

Jelicu,

sebi

ovog Hermana

Al

da je bio katolik;

Umrie Tvertko

smutjenog

Jablanovica

Isoliena

neimajuci, upise

dokazuju

sudio.

47 godinah

poslie

zenu od

ova

Bog

ve<3

rim-

svete katolicke

njegove

kci bilaje zona kralja

cesara

ovo nista nemareci, odaberu

za

sebi kralja.

VI.

STIEPAN TOMA OSTOJlC.

14431460.

Velikasi

bosanski

Dok

Eugenio

molbu

na njegovu

IV.

Tomu hvarskog
pomnju

svu

Tomu

lac;

trud

kerstjen

koi

od

ulozi

za

obratit

jo

mu nebude
Ivana

sina

svog poklisara

je

na katolicku vieru novog kralja

jerbo

zaludan,

kralj

obrati

rimske

auditora

bogomi-

bio

je

se

rote

godine
i

uzme

Povelja ova latinski pisana je, nalazi se kod E. Pavica u knjigaraa:

Ramus
31

Viridantis Olivae etc.

Pejacevic Coll. 12. pag. 399. Vidi na to irae povelju kralja Tvertka

od godine 1427. kod Pray-a

32

bude

33
1446, poslie kardinala, koi se je tada u Bosni desio ),

30

po-

kraljevase, papa

Ovi papinski poklisar

1439.

kertjen

Karvajala

Tomasa

II.

mu

poslao

odmah

Tvertkov,

kralja

jos Tvertko

godine

biskupa

nebia^e

za

sebi

kojnog kralja Ostoje 32).

ugovor

na

riepazeci

po njegovoj smerti odaberu

) Orbini,

Du Cange

plemica Pavla Kristica

velja, suprotivno

serbski spomenici
33

II.

pag. 293.

svi drugi pisu,

iliti

dokazuje,
str.

da je Tomas bio

Jablanovica

da

je

al istog

on bio

sin

kralja

niekakvog

Tomasa poVidi

sin kralja Ostoje.

242: broj 136.

Obratjenja ovog sviedok je Eugenio IV. papa od godine 1446.

dju ostalim na cerkovnjake

uvelikase

ugarske, pise:

Quod

me-

itaque

ime Stiepana, po obicaju svojih

mu

ponudi

poklisaru

podignuti

tri-

nijedno nehtie primiti

kralj

skog neuvriedi
1444.

Murat

II.

Tomas,

krune nehtie uzeti

Ugre

predobivSi

pako

gerdke cerkve

ugoditi

biahu uzmnozali, nezadovoljni

ga kod pape da mnogo obci

je od god.

te

bo godine

svetjenici gercki

da sliedbenike

protiva

sebi,

nastojao je

se tad po Bosni

koji

zabrane rnu sve-

poslanikom
1446.

papinim

derzao

je

godine

gradu

sabor derzavni, na koi biahu se skupili

herceg Stiepan, brat

latinski,

komu saboru

plemici; u

od 25,000 dukatah od-

bogomilcima

godine

Sliedece

1445. opravda.

Konjicu kod Neretve,

pravovierstvom kraljevim, tu2e

s
s

totajslva primati; al se kralj pred

ostali

mu

franciskani,

al

tur-

dukatah

podignuti zato,

bogomile nezbuni

dakle svakomu

da cara

naserne na Bosnu, koga

na Varni,

nehtie

obiast

buduc da

dalnjeg plienjenja mitom

od

mu

davase

obreda latinskog, sto

stolice

protiva sebi digne,

Biskupate

vrati.

krunu,

danak godisnji 25,000

davao

Papa po svom

predgastnikah.

kraljevsku

biskupske

cetiri

119

Patareni, novih cerkvah

odredise

negrade,

a starih

mu

Radivoj

Da Manikei

1)

razvaljenih nepo-

2) Dobra, darovana c^rkvi, da se neoduzimaju.

pravljaju.

iliti

3)

Ubojice, da se predadu kraljevskomu sudu u tamnicu, njegova

dobra, da se na dvoje razdiele

jenog

4) Viecnici

rodbini.

kraljevske,

primivsi

5) Herceg

sv.

iliti

Sto

bosanski

apud nos certum

jedan dio kralju, a drugi ubi-

nezakonit je,
poslie

vojvode

zupani

bi cinio,

stolice

zakleti kralju.

ako ga neodabere

obranja valja

ucinio, a sluzbu

ako nebi

quiores

tajnici

imadu se svetacno

sluzbu,

Save,

kralj,

ilirski

da se kralju zakune,

neka ga kazni

ac difusum, vobis omnibus, qui estis propin-

est,

notum esse non dubitamus:

Charissimum

in Christo filium

nostrum Stephanum Thomam, Regem Bosnae illustrem, post multos,

diversosque
Pharensi,

tum

tractatus

quern

annis

Christianum.

diu

apud ilium

habitos
in suo

septem tenuimus^

cum

V. fratre nostro Episcopo

regno Apostolicae sedis Lega-

tandem

factum

Cielu knjigu vidi kod Pejacevica

fuisse
Coll.

Catholicum

12. pag. 403.

120

6) Oskvernitelji rodicah, glavom nek plate.

dovah

svoje gospode, tako isto

34
se kazne kao nevierni ).

vec

franciskanim

Ovakim uredbama ne samo

primi

mu

molbom, da

kojim bi

pod svoju

ih

mogo

dragovoljno

krizare

desetinu, u Ugarskoj
razdieliti

on mogo

Smederevo

mu

kralja

ugarskom
Jeli

ova

Orbini

Dunavu

koja se na troje
kralju,

drugi Juplatjana,

On

Turcima, der-

ziviti, s

tuzi

ga papi osograd

potrebe

velike

predao Turcima. Zatim

lezeci

on mir ucinjeni naruiva, dapace Turcina

pisu

istinita

li

jaku tv^rdju Cioinu.

II.

Tomi hvarskom

godine

konac prekine.

Mehmed

mu

svom pokiisaru,

jesu

iztrazi,

papa

bio kraljev sluga nepokorni, tuzi istog

18. Al smert iztrazivanju

Lukaric

mu

ova desetina

Matia,

kralj

napu^ca u njegovu zemlju, predajuci

da

kriz, s

mi doisto sumnjimo.

je sin Stiepan brez

RazbravSi o/o papa, naredi

biskupu,

nego se u pogibio metnuti,

platjati,

Serbii na

Tomasa, da

njemu.

razserdi

Stiepan herceg, koi je

barjak

Turcima, sto

volio je u miru

da je bolje danak

toga, sto

Dalmacii,

Turcima,

biti

slaba,

rad toga na njega se

sS

Bosni

tretji

boj

zar videci sebe

bito

u svoju derzavu

svim svetjenicima zapoviedi pla-

dio jedan Ladislavu

raju Skenderbegu, a

zeci,

40,000 pak

obrati,

obranu

dignuti protiva

ucini; dapade

tjati

jeli

se

zastavu

posveti

ima

kraljestva protierao, koji

ih

Godine 1457. posalje poklisare svoje k papi Kalikstu

naseli ih.
s

svog

iz

2,000 samo

se nisu htieli obratiti;

III.

da je

papi dobro ugodio, osobito kasnie godine

1450. kad je sve bogomile

Stiepan herceg

7) Izdajnici gra-

kovaci lazljivog novca nek

1460. siecnja

Dubrovacki pisaoci:

turski

da bi lasnje

car,

Bosnu podlozio, pocme presvucen u kaludjersko

odielo, uhodit

gradove po Bosni; u Jajcu gradu, poznadu ga,

uhite,

kralja

34

Tomasa dovedu.

Kod

Farlatia

govog

4.

Kralj

pag. 68.

sina Stiepana

koje

u samostanu fojnickom,
pomnji cuvaoca.

pred

miesto, Sto bi ga imao pogubiti

nalaze
su

se ove naredbe

izvadjene

koi rkp.

vec

iz

rkp.

knjigom nje-

koi se je

odavna izginuo

je,

cuvao

po ne-

il

barem

njegovo

muce

Radivoju,
i

pocasti ga, njime se

zatvoriti

proprati u
se, te

Tomas neznam

Kralj

Vukmanu banu

noc uduen godine

sto osim Dubrovfianah

rad manjih

spominja,

Uo

tezko

drugo, sto
gibio

po

imamo

brat

pervo,

sumnjiti

njeg bio

torn

ljut,

nigdie ne-

ovc

ga,

u-

Matiasevu

od onog vriemena o

Stiepana, jos gore mdrzio

kako cemo

da bi se

to zlo

svog

nize vidieti

doli

po-

turski car u takvu

uhoda

zemlji

nepriateljskoj

on na

da bi

sin

mu

vierojatno

nije

Da su ga

Mehmedovu,

a osim toga, kralj Matias

na sina

od obicajne

kralj

spomenuo,

papa pomirio,

ih je

metnuo

MatiaSa,

osvadjo

okolnostih

ne samo na otca vec

digne

na polju bilaj-

premda je na

Matias

drugie

bi

kog uzroka,

da je

razglasivsi,

drugi pisaoci

Kralj

kod pape

je,

stvar razmatrajuci,

nagovaranju, bistro

nigta nespominju.

razljuti

bratu rau

naravnoga sina Stiepana, bude ob

1460.

rad

je istina, al o uhodjenju

to

kralj Matias,

utaborivsi se

naravno preminuo.

bolesti

davili,

slobodna

njegovu sinu Stiepanu,

skomu, od brala Radivoja

svoje

spriatelji

smaknu, obecavsi svakomu njegovu krunu

da kralja

vojsku protiva

ova

Cuvsi

carstvo.

napose

pise

kraljestvo.

121

biti,

ni

nepriatelja nagovorio

od

pravi dakle uzrok ubojstva kraljeva, bila je poblepnost za vla-

danjem.

Tomasovo mertvo

gdie u samostanskoj

Samostan

pan.
je

ovu

17 godinah, imao je

cega

sv.

Save,

minjej ovi

35
)

njome

dosavUsi

Du Cange

imao je

sina,

koi

Kraljevao

ovog Tomasa,

Mliet, le^eci

na onoj manjoj

mu

se je

ukazao

nespo-

u dubro-

kog Bosnjaci po predanju

pobozna derze, nahode se dvie

,

bude poko-

sazidao 35 ).

kog ime Orbini

materom na otok

sutiskom

pred Isukerstom

on je

zenu Katarinu kcer Stiepana her-

za

Kralja

. 23.

za covieka sveta

u samostanu

odneseno bude u Sulisku,

cerkvi svetog Ive kerstitelja

cerkvu

tielo,

slikovan je
;

slike starinske
kralj ldececi

meni su kod Bobovca

stienu kazivali, na kojoj se spasitelj dostojao je kralju ukazati; tako

isto

misnicko

ruho

koje je

njegova zena

Magazin dalmatinski godine 1843.

str.

52-

Katarina

tkala

vidi

122

vackoj derzavi, za pohodit cudotvornu priliku sv. Marie, umre

tude od 14 godinah,

samostana

grobnim nadpisom: Hic jacet

Bosnae"

gis

t.

imao je sina

iste

se oboje

poturci,

po

priloznice

kod

umro

svog

vojskom u Bosnu
TomaSa, porobi

lja

kakve

pokaja se,

smert

popali,

pape bude

do savsi

svog

kra-

priatelja

njihova osveta njoj ni-

vremena

malo

nacinom

stetu

nanese,

zaderzavsi se u

Stonju, stize u Rim.

Upisa

oko 12 godinah od

ovdie

Franje,

sv.

kraljevskim

podloznicima veliku

Bosne,

red duvnah

tretji

Stiepana,

koi

mitom umoljen ode natrag. Ka-

dnbrovackome primorskomu gradu

se u

ne

coviek

je

Mehmeda,

tursko priateljslvo

otidje iz

da joj

je umoren od

da

cas

u kraljestvu nasliednika.

cara

osvetit

zalostnim

koristi,

za

da

videci

tarina,

vec

Katarinu, koje

imao je u zd

Vojace

razabravsi,

priatelja

kcer

kojeg uzroka? sgodo-

tad

svog ubojicu

kasnie

smertju

se

potuzi
s

Od

Katarina,

naravnom

gismunda,

godine,

Stiepana,

sina

se,

Si

koje

nesporainju.

Kraljica

Tomasci Re-

filius

Ovdie leU sin Tomasa kralja bosanskoga 36 ).

j.

Zatim od

pisci

pokopan u cerkvi benediktinskog

bude

uzderzavana,

zato u

svojoj

oporuci, ucini papu rimskog kraljestva bosanskoga nasliednikom,

ako

se

viere

njezina

franciskani,

coeli

zvanoj

pokopana

nadgrobnici
a

Katarina,

vieru

obratili

37

).

nebi od turske
Katarina, koju

mucenikoslovu, kao blazenu stuju, umrie

bude

skom 38) jeziku

pravu

na

u svom

godine 1478.

Sigismundo

dieca,

odvratili,

franciskanskoj

njezinoj

sliedeci

cerkvi

Ara

ilir-

nadpis

azbukom bosanskom bude urezan:

Katarini kraljici bosanskoj

Stipana hercega od svetoga Save

36

) Orbini,

87

dus
Coll.
38
)

pag. 370.

Oporuku ovu
Historiae

iz

rukopisa

Eccles.

t.

knjiznice
7.

vatikanske

izpisao je

Rayn I-

kod Pejacevica

nrq. 43. citaj ju

cielu

12. pag. 419.

Nadpis

ovi

kasnie je bio nadostavljen

ga je priobcio

Kranjac

vise Katancic, vidi:

niorum

etc.

Bohoric,

u latinskom jeziku

njemu su mnogi

Specimen Philologiae

Zagrabiae 1759. Libr.

3.

et

6171.

pisali,

pervi
a naj-

Geographiae Panno-

Od poroda
Koja

Jeline

kuce cara Stipana

Tomaa

Rodjenoj,

123

godin 50

zivi

priminu u Rimu na

Na

bosanskoga zeni

kralja

4 (54)
gospodina 1478.

lito

25. dni oktobra

Spominjak nje pismom postavljen.

STIEPAN TOMASEVIC

VII.

posliednji).

(kralj

14601463.
Sin

Ocltovavsi

lje.

da

se,

od njega odvratie.
II.

svog otca ubijo, mnogi se plemici

je

porobi

popali

onog

godine

Katarina

k njemu

volju,

moleci ga za opro^tenje;

Save predati, da

ih

dakle

mu

dopusti

dopustio

poslao

krunu

podignuti,

uvriedit kralja ugarskog.

nje unutarnje, pripravljanje

svoje poklisare

mu

Vidi

XXVI

knjigu
i

kralja

Matia se tako

papinom oprosti

svoje

II.

moleci ga,

cetiri biskupata,

poklisare.

mu

da

mu

Papa

nedade, bojeci se

Nepovoljan papin odgovor, smutturskog cara na boj,

Matiasa, od

na kardinala od

krunu

izdao,

obli^nje gradove kraj

podignuti u Bosni tri-

kraljevsku

biskupate

od

f urcima

Stiepan posla svoje poklisare k papi, Piu

mu

da bi

j'o

Smederevo

po nastojanju

al

danak od

ugarski

kralj

on cuva od navale turske.

lasno nedade umoliti odmah,

mu 39 ).

mu

sad posalje

obecajuci

u nju

nepriatelje

tim nacinom uklone

Matias*

vremena, odkad je Stiepan

imao je zlu

platjati;

Bosne.

iz

Mehmeda

na ustju Bosne

nacini

kraljevske

u tiesnacu, ponudi

Kralj videci se

dukatah svake

Turci

posadu metne,

priatelja

Car dodje u Bosnu, nju

jednu tverdju Samac

svoju

stane vabiti.

25,000

bi

pozove svog

Katarina

da osveti sm&rt njezinog covieka.

u Savu,

se

nastupi godine 1460. na presto-

ubojica svog otca,

sv.

godine

1462.

Angela godine

razliciti

na Pia

146*2.

pod

Epistolae Mathiae Corvini Reg. Ung. Tirnaviae 1746.

gla-

II.

pod

br.

XXVIII

br.

na njeg

sovi, da se

stanje vergose.

od

pomoc

pinsku

od

datiak

biskup

kod

izpunjenje

takim riecma zanesen, uvede

gatu

mu

ponosito rece

evo

me

bi

mogo".

vidis,

nja,

metne

ako

vojnicka

sreca

dva

mu

pred oci

sta ja srebra

nego

Turcima

kako

no

bi odtale,

otacbine

izvan

ziviti

izpunjenje obeca-

ga mogu

od kog

imam

stignuti,

njegovo bo-

zla

gatstvo nece ga spasiti, vec ce ga, mozebiti drugi uzivati.

dakle odpusti

Kralj

prazna

turskog poslanika

dva starca,

sari biahu

Razumio sam

da

visoka

stasa

Mehmed

udariti

namierava

se

podobnoj

koi

bi

Mletcane,

molim:

niti

Kad

cuju

to vidiono

Bosnjaci,
niti

40
)

Tvoj

broji.
i

dojduceg

Moiio

To

Nisam

sam
isto

Lib.

da

mi

ces

ti

na

lieta

taj,

Ugre

od tebe
i

su-

na ruci

necu sam na bojiste poci, hra-

da

koja na vise miestah tverde gra-

predsastnik

htieo u Bosni

Gobelinus

uciniti,

go-

ce Turci smieti upadati u zemlju moju,

u koju je ulazak pretezak

obecavao,

mogo.

ovako progovori 40)

sultan turski,

oprieti

Ti pokli-

novcane pomoci trazim, zelio bi nepriateljim

brenie ce vojevati,

dove

II.

II.

da se vec na boj spravlja.

sili

pogleda junackog,

Juru Kastriota, da mi pomognu.

narodnicima mojim
biti.

tako

poklisare svoje godine 1463. k papi posalje.

vora uljudna; jedan od njih k papi Piu

me

carom

Zato sad se na boj pocme spre-

u ocito nepriateljstvo stupi.

mati

ovo vojsku sa-

ostaviti,

sliedstva, koja

razkine

priateljstvo

Kralj

u svoju bo-

zlata

cu za

iznevierila,

zla

mu pa-

zeljah.

miliona dukatah biase,

ga opomene na vternost

Poslanik

nesmotren,

dosta

poslanika

jedan dio u sigurnom miestu

kupiti, a

drugi papinski

njegovih

turskog

nedam Turcinu nijedne mervice,

ako

coviek

pape

preko

u kojoj

blagajnicu,

biskupa,

danak zanice, obecajuci

Turcinu

da

u tiesno

U dvora kra-

25,000 dukatah.

Tome hvarskog

modruski

Nikola

kralja nagovori:

TomaSevica

udariti

vrieme prispie turski poslanik, da primi

to

Ijevskomu, po smerti
poslanik

sprema

car

obecani

kralja

12*-

XI. pag,

Eugenio,

otcu jc

rimske biskupe

549.

da

momu

uvede.

krunu
Sve je

kod Assemana Cel Eccles. tomo

4

5.

mi odbio, da nebi Turke

to otac

novokerstjenik,

sam od

Ja

na se razdrazio

cega mi se

se

Ako

Zelim,

mene

ufanje cu pod-

zaratim,

se

a strah nepriateljima

od tebe okrunjen,

loznicima

je otac bojao.

S tim ces pokazati, da

biskupe.

neces.

zaboravit

nevolji

pod roditeljem mojim, da se vojena

si

jer je bio

svoje zemlje izagnao.

iz

dietinstva kerstjen, latinsku knjigu ucio, a Kerstovu

da mi poSaljeS krunu

viedio

Manikee

jo

je

niti

vieru sliedim: nebojim

125

Zapo-

biti.

u Dalmacii

sila

pod upravom Mletcanah bivsa, na miesto kerstonosne k njemu

Ovo

poSalje.

je viecu mletackorn nepovoljno bilo.

da se sad meni poSalje.

i

Mletcani sad drugcie misle,

objave.
salje

sa

moju

usterpljivo podnosio,

medje

vladanja, nikakve

na Ugre

Dalmatince

za kqjom

cezne

kdrstjani,

te

moje

miesta k dostizenju

binu

iskusiti, ni

Ova

prialelj.

bila

tvom

kao

predkazana,

da

predastniku
Nije

prestolni

spasen cu
za sobom

sebi
biti,

Ugri, Mletcani

me

grad

Ovako

ne-

misli

da nereknes, da nisu

padenje

stolicu

se

stup Gercke.

ako mi uzvierujete

nam

Carigrada

izgubilo je na svoju nesrecu,

patriarsku

Papa
Ista

prepuste

drugi narodi svoju sud-

javljam,

a drugcie propadam,

povuci".

Ako

Ja pervi ocekujem na-

Mletcanima,

proricem:

nictvu Stiepanovu.

udarit

potrazit ce ltaliu,

za nebreznost neosudis>. Moj je otac

vierovaio

se

mene hoce

najugodniu ce oblast

osvoji,

svoje imati.

Nikoli

predkazao.

ja

vlastite

nezasitljiva zelja

se desto razgovara.

izviestna

kerstjanstvo

Sad

Poslie

moju

bi

radi svoje

No

Italiom se nece zadovoljit.

ti

sudbinu

pristojalo

nepriznaje.

cielji

mene

valu: poslie ce

Mehmed samo moje kra-

Mletcanim podlozne,

kraljestvo

da

ga,

drugim nacinom

ne

se,

uznemirivati.

Rimu

se

bi

niti

obrane, ostalo kerstjanstvo

bi

da

rat

Ugrima po-

privolji

namieravao,

dalje mirovati

poslanik

se

kad

biti,

hoce Turcima

se,

preporuci

ovim

Kad

moze.

trazio,

da

Zapoviedi,

rie5 preteznia

ti

glasa

kralju

stvar

sajuz oruzja ucini;

izbaviti

ljestvo

ovo molim takodjer,

koi da

mnom

Bosna

ce

Valjda

pomognete,

padenje moje

mnoge

ce

odgovori: Vierujemo poslas vise

miestah

javljaju.

Za-


padno carstvo

Mehmed,

trazi

da

bodnim duhom suprot

govah

Ugri

oruzje

k obojem narodu

stvari

silama

pomoci.

Vojena

sila,

daju

Obcu

poslati.

kog

iste

obcim

mozemo.

cemo, da se vama pocerkve u Bosni sazi-

Krunu

komu

je oblast

stvar

koliko

sraesti.

cemo rad

cemo

da se saborne

ugarskog,

ih raalo

Poslanika

u sazidanim biskupi postave.

podloznik

vierojatno je

bude smijo slo-

mogu

lahko

koja je u Dalmacii, gledat

da neuvriedimo kralja

vrata,

kralj

cemo onoliko pomoci

Mi

Zapoviedit cemo,

salje.

koje

Mletcani.

ce

ako

Najpri-

Pretezak je prelazak preko brie-

stati.

u d^rzavu,

pristup

ce

Sdruzit

ova

nece

Ucinit

izstavi.

koi je iztocno razorio.

Bosna

kladnia je zelji njegovoj

najprie

126

poslati

nemozemo,

je kralj bosanski vazal

kruniti

cemo

Razpitat

ga.

Ako mu nebude nepovoljno, krunu, koja

Ako li se uzprotivi,
je gotova, poslat cemo ti po poslaniku.
nepravdu ucinit mu necemo, niti hocemo onoga razdrazivati,
sta

on o torn

misli.

od koga se je pomoci
kojako ce gledati, da

ako se

Rimu

su se ova u

ustim Bosne u Savu,

vojnike zarobio, glavom

sobom
mieseca

pod

samo zanikao danak, vec

ne

Stiepan

Samac

lipnja

Bobovac.

grad

Kralj,

sa

humicu,

opasan je bio

grad

stric

neizkazanom hitrinom prispie

mu

Radivoj

ovi sazidan na
s

dubokom

priblizit

nemogase;

uzalud

pucao

osim toga,

okani

se,

dvie

tako, da

kdrsoviti putici
nije

pet

je topove lievao;

najposlie

(endekom),

jamu vodom

stdrmene staze samo dvie biahu; top dakle

car pod njim

Maria

kraljica

jednom neprikucljivom

jamom

riecice koje se tude sastaju napunile su

se k njemu

Bobovac preporuci upravljanju svog

grad

Radaka;

podje.

raz-

podje n& Bosnu, povedavsi

14. godine 1463-

vojvode

je

osvojio,

150j000 samih konjanikah, osim nebrojenih piesakah,

prebiegnu u Jajce;

se, zato

Dok

Mehmed, razumivgi od svog

car

sbivala,

tverdju njegovu na

ga Turci moci nadvladati*.

ce

poslanika, da je kralj

valio

sebi naklonjenim ucini, s kojim

Matiasa

tezko

sdruzi,

Stiepan, ako je pametan, sva-

nadati.

mogo

danah

dovest

na njega

put grada Visokoga

Vratnice, pd sata od Visokoga, miesto se danas zove,


gto se je car odtale

al

tajno

to iz osvete

prama

gospodstvom,

posalje

blago

grad

izdati

gospodstva

nadarenje

zasluzeno
oci

Bobodone-

zove se

vire,

stupnost k njemu
uftni),

da se nikad

bi

u njihove

njim

Mehmeda

vezira

voda iz-

izdajnik poginuo.

u Borovicu.

Car, vi-

spazivsi nepri-

je car

uzroka: da

pod Bobovcom razumio,

utekao

vojskom;

a to stog

ga od nepriateljah, kad

osvajajuci

Kad

odsiece

pod proklestvo metne (nalet

nesmije

bogatstvom

da je kralj sa svim

stiena iz koje ziva

Sutiske

obori ga,

ruke pao.

tvome go-

koi

pouzdan, kako ces

grada Bobovca

sagradit

se nebi opet uzalud mucio,

ti,

je ovi vojvoda

miesta

nadarenje;

namigne na kervnika

golema

Stiena ova je na putu idjuci iz

ovog

vieran

bio

ocikajuci

izdredivsi na njega

jadna

danas, gdie

deci tverdocu

ucini

Nevaljalico
nisi

obecano

Car,

vieran!?"

biti

pohvalu
primi.

Radakovica,

glavu.

mu

neviernosti, car unidje u

od jedne viere

mem* Turcinu

mu

za

najtverdji u svoj Bosni. Radak,

zaisto

rekne mu:

ljutito

spodaru

mu

Po takvomu sramotnomu pred Bogom

izdajstva

blagom

zatim veliko bogatstvo

glave,

Ovi,

Car, naravno obeca

duboki poklon caru

grada

neviernosti

pravi Manikeo.

pohjepnosti za

iz

svog gospodara.

vremena

savSi kljuc od

svoje

sto

ljudma griesnom izdajstvu

vac, grad log

du&om

na vieru

javno

obratio

je
i

Radak, bivsi

svog covieka k caru obecajuci

zemljama.

se

serdcem

kralju

sigurnost njegovog

u novcim

pod Bobovac.

opet

vratio

odprie bogomil (Manikeo), bio

katolicansku,

127

u Jajce

opremi

za

dakle ni ovdie se si-

kralj

guran nevideci, pobiegne u grad Kljuc, koi od Jajca k zapadu

udaljen 10

satih biae.

Kralj

je uzdao ne toliko u tver-

se

docu ovog grada, koi lezase na visokom briegu pod planinom

Sisom, koliko

da Turci
Jajce,

nemogu

biase

Sanu,

je

pregaziti.

uzme ga na

pervi nagazi na

se je.

rieku

tri

mu

dni

Sanu,

turskoj

hrane

predaju

koju
sili

u gradu,

koja kraj

njega tece, scieneci,

Mehmed,

vezir

doSavsi

odmah za kraljom

otisne

pregazivM obsiedne grad.

odapiro

naumi

al

za

dakle

dalje opiranje

pod

pod

Kralj

ne-

pogodbama

sa

stricom svojim

gospodstvo

moj nesretni kralju,

Al

vodi piena!

su

kog

otca,

ko na

viera

tamo za

polje

li

tude jadan pamet tvoja cami

satih lezi,

mracnu sienu tvog

Bilaj

na ime carevo podpise tu pogodbu

Vezir,

grad zauzme, te Stiepana

Radivoja sa sobom natrag povede u Jajce, gdie je vec

ostalom vojskom bio prispieo.

mu

jabuka, sto
al

pogodbu,

razumivsi

vorio

cijom kervlju

duzan

slusali

njegovo

moze

dakle

Stiepana

j.

pokloniti

dade

car

Radivoja,

glave

ugo-

onim,

za

hodza caron

da

caru fetvu,

nije

ugovor ucinjen od mladjega na ime

obsluzivati

t.

draga biase ova

Medjutim mufti

seriatu,

slobodno

ih

Ta

pogubiti.

ga fetva

Bosnom ne-

odgodi, dok svom

Al ga pogubit jos

razveseii.

mu

biase

svedjer zedjase!

svomu

iznadje u

ski,

istina,

vezir na njegovo ime bia&e

koju

mucno

podpisao,

Caru

je vezir poklonio

gleda

nemilostno zadavio.

si

Oh!

carstva.

da je turska

sapeli:

te

da im dade

drugomu kraju svog

zar neznas:

griesi

tobom samo 10

da pokloni zivot

stricu

zapovied u

pogodbom: da on Bosilu caru

predati se pod

predaje, a car njemu

128

zavlada; kralju, obecanu sigurnost, pritvorno potverdi, ako jos

razpise svim

sebe

upraviteljim gradovah, da se dragovoljno predadu,

gradove;

vige od

sto

70 gradovah na

videci, da

mu

kralja Stiepana

rukom

za

Tomasevica 41 ),

knezove, vojvode

plemice,

tako za 8 danah

Sad Mehmed car

se.

pogubi nesretnog

izasla:

mu

strica

mnoge druge

Radivoja,

se nisu uklonili

koji

godine 1463. lipnja 30. na

uciniti

predade

vieru

prevara

je

morade

kralj

blagajskom.

poiju

oli poturcili

Maria

kraljica,

a kci Lazara Brankovica, posliednjeg serbskog gospodara,

je od

kralja

Turakah
4I

mnogim blagom

odpravljena

nacinu pogubljenja

Bulli

od godine 1463.

Ivan Leunklavio

Kureus u silezkim
ga je za kolac
je

jos

u H&rvatsku,

iz
al

Kljuca

Bonfin

privezao

pisu,

Papa Pio

II.

u svojoj

da ga je car vlastitom rukom posiekao.

da

ga je na raiehe sadro.

lietopisima na strani 169.

svomu hodzi Perziancu

dosastja

dosavsi na prenocenje

pisaoci razlicito pisu:

veli,

pria

bila

strielama

probo;

ucitelju

Joakim

Matia Mieccovita, da

najposlie drugi, da ga

predao

ovi ga umorio.


k banu hSrvatskomu

sveg

blaga

Pavlu

lisena;

al

bdrzo platju primio:

svoju zemlju od

Maria utece

zena

Katarina

Ljubesom

je

njega u tamnicu baSena

svog neuljudstva

poSalje jedan

20. lipnja od

dio

sta je jada

zadavao

zemlju

pana; na

najposlie

Turci pristanu,

Sto,

sa

pobiegne u

popali

porobi.

Stiepan

odklen Turcima do-

mir obecavsi dvostruk

zaiste

u zalogu sina svog najmladjeg Stie-

im

davsi

platjati

Pavlovica

gradove kralja Stiepana,

svojom vojskom bio je utekao u planinu,

danak

umre.

zalosti

vezirom tesalinskim Omer-pasom

kog

bosanskim

velikasima

vojske
,

tuge

Radoslava

a sestra

mnogim

hercega

nepravde

na susriet Turcima, za obranit

Dubrovnik 42 ). Car podlozivsi zemlje

na^ Stiepana

ode k materi svojoj u Ugarsku, gdie

1466.

od

napadanja pogine, kojom prigodom

Radivojeva

sinom

on

dosavsi

tamnice,

iz

bi

njihovog

u Pozunu godine

129:

te

njegovu zemlju ostavivSi, na-

sernu na zemlje Radosava Pavlovica. koi derfcase Popovo, Trebinje

sve

trag se vrate.

78

godinah

danasnjega

Dubrovnika, kog pogube,

do

zemlje

obore, njive popale,

kuce

Tako bosanska sloboda

samo

trajalo:

dana stenje

pade

pod

gorko

cvili,

preko 386 godinah oplakujuci,

od ovog nesretnog

gradove

stanovnike zarobe

poharaju,

mu
na-

kraljestvo, koje je za

Turcina,

pod kojim do

svoju biedu

uzaludu ocekujuci

nesrecu

izbavljenje

nesnosnog robstva.

IV. Pro past kraljestva bosaiiskoga

glaviif uzroel.

ove

Sudbina narodah u rukama je svemoguceg stvoritelja

koi

narode jedne dize, a druge propasti pripustja, da koi nije dok

je

pravednu stazu kriepostih

Slobodan bio,

robstvu svesdrdnie, Bogu

od pravog

vali

morom
42

pohodio

svog

opominjao,

Lukari, Orbini

sluziti!

zvanja,

Du Cange

sliedio,

Kad su god

Bog
a kad

ih je

se

nauci se u

ljudi odsluplji-

sad gladom sad poni tako nebi dozvali,

itd.


onda slao

im

bi

narode

130

k^rvolocne,

ovi bi ih gnjecili

stari,

miloserdno; ovo nas uci zgodopis novi

Narod nas

tovni.

slavenski, primivsi

germanskih

zaboravivsi, gotovo

se je bio satro a

silnikah,

veci

to

dio

gerckih,

dju narodima
viedati,

Bosnjake: oholost,
sriednjeg

umio

mogu

kah: da

je bogatstva
znali,

osim

drugi,

bludnost

vieka zavladase

oholosti

svojoj

da

Bumenenavidnost

svak je hotio zapo-

ono vrieme

od

jaci

trebalo

zadovoljiti,

drugog nacina nisu

steci,

nejaceg kvaci.

svojih podlozni-

bludnosti

do njih u gospodstvu

to

opacine, koje u-

Iste

slavenske narode

Vladaoci, davsi se za nasladnostju pu-

nije!

koje

zlocu

a svoje se prostote

moyli razumieti duznosti svoje

tenorn. nisu

ne-

svie-

sad se tare od samo-

Slavenah.

ilirskih

propastise gercko carstvo, upropastise

gare, Serblje

naucivsi griehe

narodah romanskih ?

cerkovni

Vladaoce

sliedili

su

sve se je dotlen

najblizji;

gonilo,

dok najposlie derzava nebi podieljena medju plemice

kmele,

posliednji u vlastitoj zemlji svojoj postadose ro-

ovi

bovi, a plemici

Tko

znali!

vecom

plieneci tudja

silom

narodna,

sreca

imala,

viast

pomoc

kraljevu.

Bosna u jedno

Car

harac
i

platjati;

sebe

herceg Hervoja

Mehmed

II.

ol

gledase

zavu,

broja

je

iz

Bosna

sjedinit

bila

da

most,

kralje

herceg Stiepan

nimalo pripoznavase

osvojivsi osim aziatickih

i

serbsko, zgodnu

ovu posliednju na jugu slavensku der-

nezavisnih

zapadno

platjanjem

narod.

derzavah carstvo gercko, kraljestva bugarsko

prigodu

duzSvaki

koi svaki za drugog oboriti, iskao je

sto je

knez Radosav Pavlovic, malo

vrieme

ogledali su se drugi boljari

Kosaca

po svorn zvanju

koji

zlocince progoniti.

sveudiljnim bojevima oslabise

Sto je narod,

isto

cudo

od Turcina, obecavajuci danak

danka

Boljar

kralji.

onog vremena BoSnjaci nisu

nego oni

imanja,

zeleci gospodarili, nije

kralja

gospodstvom.

to

nosti morali bi druge braniti,

tri

kervi prolio svojih zemljakah, otiraajuci

vise

je

njihovi gospodari

boljari

iliti

svaki, tezio je za

narodnost

derzavah izbrise

pomersi; jer

preko koga namieravase preci u

carstvo

iztocnim.

mu

Italiu

Tomasevic posliednji


nezakonit

bivi

kralj,

plemicah

puka

sin

nikakve snage nije imao,

podloznici njegove zapoviedi

liki

vojvode, herceg

sve se je usutilo

Turdina vecem

boznim

kog su

zloce

propast svoju gleda

sa svim
braniti

sebe

spodu,

kad

gladahu; osim toga

da se podloze

kralju,

posiedovanjah,
obecavajuci

kmeti

sin,

znao

a niti je

iznevieri

zakoniti

go-

zacudjeni

Sigismundo,

lazuci.

prosti narod bunio je protiva

isti

dragovoljno

kmetima

nerazborito nerazmece

Kralj,

oci neposlusnost plemicah, primljuci,

Mletcanah pomoc stignuti

plemicima razsirenje

od plemickog

robstva

doisto bio je coviek nerazborit:

Yojaca

Turcima

caru:

izbavljenje

njega je mudra zena mati

stoji,

uperli oci u svoju

kralja

Tomasa

kralja

samo plemice, vec

ne

bili

svog

narodom bez-

davno poturcio, a sad nahodeci se u carevoj voj-

bivsi se jos
sci,

oni su

kralja,

sramotno

vlasteli?

nad paklom

mogao

nije

ve-

plemici,

Prosli narod

pritisnut,

su

nadaju se od

kralja,

obuzele

a nevidi sliep

svog

koja

svog

mu

nit

Bobovca u

iz

zupani

tako biva

opacine

gospodarah

od

sreci

gdie su

propast

gledaju

biezi

knezovi,

sa sinovima,

bogatstvu

Kralj

slusali.

bez vojske

kao Jaki kod

svog otca,

ubojica

ozloglasen,

Jajce, iz Jajca u Kljuc

131

svietovala,
priateljstva,

da tako naglo

mecuci

mu

pred

hoce liobecanaodpape,Ugrah

ol nestignuti

na vrieme

al

Zaludu on

poslusa vie poboznog neg razumnog papina poslanika. Sverhu

svega izdajstvo Radaka,

operli

gradjanah jajackih, koji

da

budu se

niekoje vrieme carevu silu zabavili, dok bi stigao Ma-

tias kralj

Ugarske

iz

bi tako lasno Turci

vojskom, lasno

Bosnu

bi

se kralj obranio, nit

osvojili.

V. Gtogpodstvo aig^arsKo - horvatskili kraljali

u BosnL
Od godine 14631527.
Poslie

tri

mieseca

neg

vojnicima svojim napunio

kralj

ugarski

Matia

Korvin

je

vec
s

car
iz

Bosnu

osvojio, gradove s

Bosne put Macedonie

vojskom

dodje u Bosnu,

9*

otiso,

te

ob-

siedne tverdo micsto grad Jajeej mieseca listopada god. 1463.

po nagovaranju

grad pak jedva

osvoji;,

kog

1
naslojanju franciskanah ); varos cetverti dan

je

400 zarobljeno.

izginuli su, a

gsadovah predobije,
kojima znatnii
gadiase

toliko

vodjom Giskrom-j.

je vazno

na

fcoi

kad su ovi u Bosnu usermili,

skim kraljom sjedinivsi

iz

Serbie toliku

mu
i

medju

se,

mo-

Sokol;

Cehah u Ugarsku pod

gradovima

se u Ugarsku.

za njima isao,
ohrabrio

Pitanje

korak paziase,

turski

te

bosan-

toliku nesrecu

Matias o ovoj stvari pisuci papi

Kralj

izgovara se 3), da nije znao kud ce car

po nieki naciu

II.

nije

30

jos drugih

nepomete niesto zimn-o

svaki

Bosnjake

se,

odvratio ol prepriecio!

Piu

vrati

iz

braneci grad

daklem u osvojenim

vojskom

zasto Matias

da ga

nepdateljah

Ostavivsi

ostalom

Osvojivsi Jajce

predobiti,

doba, niesto pak usernutje

jaku obranu,

Turci

jos vise predade

na bozic,

to licem

su: Banjaluka, Jesanj, Srebrenik

bi]i

ostale jos

miesec,

tretji

u Budim pisao; mnogi

dan

isti

vojsku

okrenuti,

imao borit

da se je

pria s

Ali-begom vezirotn serbianskim, koi je cuvao prelaze na Savi

ovoga morao je najpred zauzbit, da je car u Bosnu zovnut od
niekih

berzinom

otezati,

*)

nr.

da
,

pape Pavla

pisanu

tri

mieseca ocekivati

on hotimice ocekivaOj dok

nesmijuci

II.

da je car

veli Matias,

Al

je

torn. XIII.

Vidi knjigu Matias evu

pod
3

knjiga

kod Wadinga

vidi je

Hosne izvede

iz

Sviedoci

misliti

najposlie

Bosnu.

osvojio

nam

daje

car vojsku

')

Bosnjakah

izdajicah

jednom

pisana

se

mozebiti

njime

franciskanima godine 1467,

pag. 405.

godine 1464. siecnja 27. papi Piu

II.

LXXIII.

Vidi sad spomenutu

knjigu,

gdie

medju ostalima sliedece pise

paulo post ambiguitas haec sublata

fu it,

palanique factum

est,

At

invi-

tatum eum a quibusdam proditoribus

Boraam versus declinare.
Eo dum festinus accessisset, suscepta proditione, quam ante paraverat, prius forle y quam
eduxssiet gladium, vicit: proditoribus ae-

que

ut

proditione

armis superalum,.

munitiones

Regni

potitus.

demumque
in

Vinxit

deditionem

ultro porrigentibus etc. etc.

dein

excrutiatum
accepit,

regem, arte
necat

et dolo,

Arces

omnes

non
et

custodibus earum manus


tuknuti?

je

ol

sanskim

biti,

1464.

dine

po

zelio

Bosnu

lasnje

mo^e

biti

tss

oce'kujuci

Sliedece

novo digne vojsku na Bosnu,

na

car

topove

grad pocme

te

salije,

bez

pobaca u vodu,

njega, topove

vojskom ugarskom

Pred

obzira,

kog Matias

gubernatorom

ucfru

al

cuvsi, da Matias

vojsktfm pobiegne

Emerijk

je

bio

upraviteljem

godine

II.

koga

dosastja

jedne

Drina brani,

Godine 1465. Matias

mu

Godine

opet

ni

1471.

vidio nije,

Godine 1479.

al

Zvor-

drnge

rieka

sad Matia zacuvsi, da

imajuci odluku

dosavsi do Zagreba, cuje da

kerstj.

u Sriemu

imade se

Ugarsku
kraljem

Ujlaky-a.

bosanskim

Al

ovi

vrati,

nebivsi

doma Matiasa

kerstjanah sa

Vidi knjigu

Matiasevu

roblje

razbije,

odvedu; za

gotovo

godine

nji-

medju

sve po-

sobom odvede u Ugarskn,

po-

koi Sarajevo porobi, popali 6 )

na Sarajevo Vuka Despota,

4

poturice bosanske zalete

do 30,000 roblja

Vitezom: Turke

mnogo

kralj

vec zivio razkosno u dvoru Matiastevu.

se sliedece godine 1480. otisne Matias, te ih stigne

Busovacom

pobiege izpod njega.

naimenuje

Matias

se u derzave prekosavske

ma

tv6rdi grad
a

skupi vojsku,

silnu

oteti

Lovru zupana Ilockog

Bosne

stiene,

tako

Jajca,

ledjah unisli nepria^elji

vratiti.

visoke

Zvorniku u pomoc,

idje

svu Bosnu od Turakah

su

Bosnu protiva Turcima bra-

kako je car pria po;lasio se njegova

zaludu:

al

za

mob papu

dopusti dohodke priorata vraw-

la&nje

strane

pobiego izpod

glavom

car

moze

da

Matias iste godine bio je obsiednuo

niti ).

nik

mu

1465. da

skog u Dalmaeii,

Deak,

Bosne;

ovoga Mirka Zapolju, bivseg prie blagajnika. Matias

Pavla

go-

obsiedne

lagume podkopavati,

nasercuci neprestance na guad 30 danah )

na

Jajcom neeuvene ve-

biti
4

idje

tako

koi nacin, propast kraljevu, da

sjedini k ugarskoj kruni.

sve gradove, koje su Ugri derzali; pod

licine

ce s kraijom bo-

sta

1464.

na cesara rimskoga pod bro-

jem LXXV.
s

) Knjiga Mat. str.

II.

Rukopisna kronika,
narod pieva

knjiga XXXII.

koja

pripovieda

nekaze

Vuka

jeli

ovo Zmaj Vuli Brankovic

Jajcanina.

najveceg

junaka,

sarajskog

134

Gjerzeleza

nikako posvojiti,

dak

al

ni Matias

skim Vladislavom
sanski

II.

gradove u Bosni

veci kakav naprie-

Niemcima, Cesim

Godine

umre godine 1490.

Matias

mogao

nije

boju

bivsi uviek u

uciniti,

Poljacima.

1500. pod kraljem ugar-

carom Bajazetom

a turskim

Za

odvede.

sestru

ugarske

vladanja Matiaseva Turci nisu mogli

Veziri

II.

bo-

sSrbianski skupe silnu vojsku, te obsiednu Jajce. Ivan

Korvin, sin naravni Matiasa kralja, pod kojim ove zemlje biahu,

pomoc od

zaiste

nadvornik
zatim

Frankopan,

ete pod Jajce;

Karlovic

predobiju

snazno

vatsku 7 ).

Godine

da grad

deset

1519.

s potrebitim

grad

danah

te

se

vojnike

u
i

stade hrane, a ufanja

Turci

da su

Sokol

vieru

koje
i

nova popravio, u-

koi je

prie grad ovi

druztvom povrati u Heri

Bali-beg

obsiednu grad Srebrenik; u gradu

coviek nepomljiv, koi ne samo,

velikoj

vec u najvecoj pogibelji, ostasmetnji

pobieze u Ugarsku;

vojnici branili su grad, al kad im

neimajuci

da

ce im odkle
ih sve

pomoc

slobodne

diete ol

liepu

dievojku ostavili za

Turci

blizu Jajca, koje

potegnu

vojsku

obnoc htiahu

) Istvanfi Lib. 4.

) Istvanfi Lib. VI. pag.

pag, 30.
55.

upalivsi uteku

svoju

prevarom

te

).

malo

Sliedece go-

otajno

osvojiti.

doci,

Gradove:

se.

ne-

pustiti;

po svomu obicaju odderze: posieku sve,

Tesanj, vojnici ugarski

dine 1520.

iz

Mustafa bosanski

vezir

providi,

gradjani

predadu Turcima grad na vieru, da ce

al

4,000;

upravljanje grada pre-

viernu,

on

Toma Matusnay

zapoviedao je

vivsi

covieku

branio

skupe vojsku

serbianski

pogubivsi

ih

svaki

Turcima

bude ranjeno. Korvin

a toliko ih

potrebitim stvarma napunio;

Ivanu Gjulanu

poruci

cuvao

Zrinjski

tude se ogledaju

gradske bedeme jajackog grada, kog je

i

ugarski

stekao je slavno ime; topove otete metnuo je na

bitci

tverdio

Gereb

Petar

dvie cete odabranih piesakah;

Hervatah pane 1,000 mrtvih

po ovoj

mu

dodje

kervavog boja,

poslie

hervatski:

velikasi

dovedavsi svoje

kralja

200 konjanikah

dodju do

gradu je

135

zapoviedao Petar Keglevic, koi nije imao vige od 200 konjani-

kah

malo vie piesakah; po svojim uhodama razumivsi,

namieravaju:

konjanikah

iz

grada

uhvate

dievojke

pomoc berzo

ce im on u
dievojke

odmakle

na grad

Jajce

sernu; oni se

mnogi

tverdi grad

sto

pria^njih

bilo

godinah

Karlovica,

Ljudevita

Franju

Juraja

koi je

tolike

junak Kruzic
ozbiljni

iste

godine nastupio
Bali-beg bio-

tretji

II.,

odolieti zaiste

sili

koi poalje

preko

zametnu

na
i

mu u pomoc:

iz

Klia,

silu

Gergura Orlovica
Ivana Tahia

manje ucini

u grad unidje; poslie

kerstjani

pobiedu

otmu, topove u gradu namieste

Istvanfi

iz

voj-

hranom, koje premda biase tezko

proderti, nista ne

tri

odderzase:

glavom bez obzira, dragocienjeni ador Usrefov

')

Ivana

Dubice dodju u pomoc Jajcu; perva

providiti s

nepriatelje

pomop od

Batjania, Ilirie namiestne kralje, kojim jos

Blagaja, Ivana Zrinskoga

16,000,

im briga biae grad

kroz

tolikoj

Frankopana, Petra Kruzica

skom od

kervi pod

su

sta

(.oblasti^)

u gradu zapoviednik biase jos Petar

nemoguci

koi

ugarskog kraija

Senja,

Turci svakako

).

sakama

u svojim

nagnu

smederevski; imadiase vojske 20,000, topovah veli-

Keglevic,

da jedva je

godine 1524. pod nacelstvom

obsiednu

kih 8 a manjih mnozinu;

doda

taj

vojnicima na njih na-

Feralpasi; drugi bia^e Sinan monastirski a

gradski

hvatat ih stanu;

im je

Jajce

Usrefom Verhbosne

pasah

triuh

njih

od traga

kod kuce kaze,

opet ga

pievanjem, zaborave

sladkiem

medju

prevari nenadavsi poplaseni smetu se

zaboravivsi

zato
prolili

Turcim, da kolo

blizu

Turci, videci, da su od grada

zatravljeni

a Keglevic

posalje

da se nista neboje, jer

ill,

zaglave a ostale pohvataju tako

su nastojali ovi

njim

dolinu

doci.

usrnu

toj

koi utekao, da

imati,

te

spreda

hip Keri

biezati

mlade

glasno zapievaju, slobodeci

mrak

za ledja za6; zatim pred

je

irn

ta Turci

Blaza Keria sa 100

briega

bltzu njih smiesti, da ga nisu Turci mogli

se

koi

premda

spaziti,

tajno preko

poSalje

na istomu miestu.

to silni

dana boj se
pase

uteku

60 zastavah

mnogi Turci izginuSe, mnoge

zarobise, a najvise

Jajce bi

obranjeno

sretno

10

po torn

koi

ve6ma ojaca^a

Jos'

za upravitelje

metne

1527. preotese.

Gorbonakia

Stiepana

ove okolnosti dobro znaduci, obsiednu Jajce

Usref

ski ?

hioci iz

Mehmed

Ugarske

nenadajuci

poslie

se,
ih

bosan-

pase

to

ljude

Turci za

Stiepan nikakvoj po-

Jahiogli serbianski.

predade grad Turcima, a ovi

obsiednutja

slobodne puste

otici,

10 danah
ponesavsi

Za ovo cuvsi Andria Radatovic upra-

sve svoje osim topovah.

grada Banjuluke, nesmiduci docekati Turakah, grad upali

vitelj
i

Kociana,

kojim jos malo niernackih vojnikah dade.

strasljivice,

Petar

Jajce predade caru Ferdinandu; ovi

grad

oslabljen,

starostju

gospod-

gospodstvo

te

opro nasertanju turskomu,

dvaput silno se

je

ovi put

Poslie nesretne bitke mohacke,

).

posiedovanja ugarska u Bosni godine

Keglevic

Tako

Ivan Zapolja otima&e za krunu

stvo Ugarske, Turci

i

u vodi zivot izgubie.

ih

kadno se Ferdinand

136

preko Save pobiegne;

pravitelji

upaiivsi

su

tako

ih pobiegli.

sva svoja posiedovanja

ucinili

Po

taj

gradovah u-

ostalih

nacin izgubise Hervati

kraljem Ferdinandom

pod

Matias biase od Turakah preoteo: derzae Jajce

koja kralj

ostala miesta

64 godine 11 )-

VI. Vojevauje cesarali austri an skill

mackih u
Osvojivsi Turci

niemacki, koji

bise

Budim

zajedno

dio ugarske zemlje,

ugarski, ne

kralji

rnogli izgubljena miesta u Bosni posvojiti,

opustosiSe Liku, Kerbavu, Slavoniu

ske dopirase, a

vise,

do Stajerske

Dalmaciu gotovo svu izvan

) Istvanfi Lib.

'*)

VIII. pag.

Istvanfi Lib. IX. pag.

topovi

bo-

osvoKranj-

primorskih grado-

vah od Mletcanah otese. Pod cesarom Y.eopoldom

,0

cesari

samo da nisu

vec sto je

sanske poturice, pod naceinictvom svojih Begler-begah

jise

nie-

Boini.

veliki
i

t. j.

I.

izgubivsi

6769.
93.

Jajcu

drugim gradovima bosanskim

oruzje je starinsko, vecinom je niemacko.

Budim,
bie:

malo po malo sva

skoj

cesarova
i

miesta u Ugarskoj,

zauze

vojska

maokom Sava

pod Beom stragno izginuvsi

pria toga

137

Hervat-

medjs Tursfrom

mcdje

Turci osla-

Slavonii

Nie-

Una postade. Becki dvor znaduci, da je Bosna

na ugarsko-hervatsku niekad krunu spadala, vise putahprenosioje

preko Une

oruzje

Save

jednoc zavojevao

sto

u Bosnu,

gotovo

al

sve nesretno:

drugim opet bojom izgubio. Go-

to bi

bi,

dine 1688. Ljudevit knez badenski pod

Leopoldom

predobivsi

I.

Turke u Bugarskoj dodje u Bosnu, osvoji Zvornik listopada 25.

zatirn

miesta: Krapavu, Kazavu

koju nemogne uzeti.

kod

franciskane

1693.

samostana gornje Soli

iz

Adam

Veliku

Turci pokerstise.

Kladusu,

Od

sviuh

slavno

kojom prigodom mnogi se

konjanikah

2,000 samo

pohodah,

najznatnii

sabaudskoga, koi predo-

kod Zente, godine 1697. sa 4,000

turskog

cara

Turcina: Vranogratf,

vojnickih

je oni slavnog junaka Eugenia kneza

bivsi

3,000 katolikah. Godine

Batjani ban hervatski ote od

Novo-Todorovo

pod Banjaluku,

Breske dodje

Turke, kojom prigodom odvede sa sobom

predobije

Soli

Godine 1690. cesarski vojvoda Percinlia

piesakah

predje Savu te nastavi put

uz Bosnu rieku; tad na Bosni vezira nebiase, buduc malo pria

umro

Mustaj-pasa. Znaduci Turei junaka diela ovoga kneza,

je

biahu

se

strasno

tri

dana

sancom

mnoge

dodje
i

pod

ova sbivala,

ga.

pogubivsi

vetjem

posiecenim

imenom

klanjacah

su

isli

skobi

Zepeu u pomoc

se

za

su Turci bili utverdili

ovo miesto silom uzee;

im

Dok

zapalivsi.

su se

vojsku izadje Niemcima na

onako ulverdjenog miesta, derkamenja

medjutim

malo

osvoji

rieci:

zaprieci.

desnoj obali Bosne, koi se

prosiecao,

piesakah

prodre

gromiiama

naziva;

Orahovicu

Kibu sa 200

sabravsi

sad prosiece drugi put na

planinu

kog

Niemci

Vranduka

njegovim

varog,

tverdju

Cehaja-beg,

put kraj

susriet,

malom silom

ovim Maglaj oba na Bosni

Zepce

309 braniaSe

Turke

Eugenio

popTa^ili.

najprie grad Doboj, a za

posalje

dok se

Eugenio,
i

danas

je ovi put kroz

napried

svog

detnika

konjanikah, koi preko bSrdah

sa

200

turskih

neznajuci da je Zepce

konjanikah, koji

osvojeno; ove,

vecom stranom Kiba

138

drugi

poubija

od biezanacah razumivsi ova,

sve nezgode

tursku

nice, kraj Bosne,

bogatog bega

odvec

vojka bivsi
gledati,

dodje jedna

tabor

stane
i

citati

jevo, videci toliki

svako ubojstvo

god

ovi narod na

odavno omililo

pristati,

se

nit

Sarajlie

olovom

narodnom pravu

ucinjena,

ikakva odpora u Sarasmiluje

se

sobom

narod

vojskom

zabrani

u-

volju

al

stanovnici, sto su

odnieli;

vojnici nenasavsi

oplieniti,

vas izgori varos, samih dzamiah iz-

dosavsi u Bosnu,
te

iz

ranjen jedva

a zastavnik

varos,

nadao se

da ce lasno zavladati
na franciskane

sklonili,

je,

su marili za narod,

nepridru^uje,
pri torn

u Slavoniu

da ce

Bosnom svom

niemacki, da

ovim je tursko robstvo

al

ol

Sarajlie

poslie

bi

bilo

mozebiti, da okol-

se u grad

zimno vrieme prikucilo

medju nepriateljima bez hrane

natrag

zastavnik

im dopustile ? Eugenio dosavsi do Sarajeva

hoce da se brane, a
se

sa
i

Posavine

ustanak
,

ugodni

Eugenio,

narod uz njega

mu

stigo

dok sve ovake zlocince neizko-

mogu kuce

posakrivali

nosti, nisu

zatrubi

Da vojnicima kolikogod na

palez.

radi sta pisao je iz

da

Dosavsi bez

tako

pliena serditi zapale ga

gori 150.

nego je

prie

jednog zastavnika, k Sa-

predadu.

pria neotic,

dapusti im, da
imali

Knez

trubas

pogine

trubas

Sarajevo nepopali.

cini:

dobrovoljno

se

odgovore

zacme na sdrdcu,
reni

Cuvsi ova Eugenio, protiva

utece.

dievojka, nie-

knezevu naredbu, kojom obecavase sigurnost.imanja

ako

zivota,

pusakah

prispie u

te

castnike: svaki je sebi zeleci imati za

dosavsi u Sarajevo

ovi

Ze-

danas

buduc, da rad nje gotovo kavga medju njima ro-

u Sarajevo, posalje jednog trubaSa

rajliam

da je se dva oka nije moglo na-

pristala,

Eugenio dievojku posiece.

se,

dila

miesto ovo

sarajskog kci zeleci se pokerstiti, die-

mnoge

zatravi

drugaricu,

Kiba, vise gornje

Odavle krene se uz Bosnu

Ovdie u

polje mostransko.

kakvog

dostigne

cetu

tude je strasno porazi

Osiecenik a

'se

Niemci svladali

suvise, da su

Cehaja

zaprieke, poplasen pobie^e bez obzira; nista ne

manje posliednju

zove

razbiegnu.

se

providjenja

a videci
zatvorili,

bojeci

ostati, vrati se

18 danah svog putovanja

malom Stetom

ratnoga, s

su se mnogi kerstjani

139

18 vojnikah samo izgubivgi.

Bosne

iz

Opisanje

ovo

Eugenii Sabaudiae

Ducis

authore

1765. Lib.

67

Slavonii

naselili.

tiskoga.

Turcim
Sava

pag,

I.

Godine

71.

1699.

siecnja

Una do Novoga, kao

Gvido

ilirske

dece

godine

Hodzak

vrieme obsiede Novi

al

na oba miesta

ranjen Petras

nego

Cuprilic,

nas

koi

Alaj-bega

Turci

sarske vojske oko

zanih

Eugenio;

se

car

pise

niemacku milju

opet se zarati

na oba

nesrietno

grofa

pod Novim

suzanjstva

ih

izgibe oko

dopade.
bi

Ovako

mir ucinjen
i

Turcima,

medju u Bosnu proko Save prenosose na

2 sata

niemacki

serpnja

a niegdie
1

ruski

osim

sire.

God. 1736.

carom turskim,

Niemci Kulin-vakuf

slie-

Ostervicu

pod nacelnictvom barona Raunacha,

pogine ih tude 3,000,

Serrenia

miesta

Pod Zvornikom pade od ce-

smace

mnoztvo

cesar

grad na Uni 20.

samih suzanjah 300 na herpi sve-

dece godine 1737. obsiednuse

al

Osman-pa^a

21. serpnja u Pozarevcu medju Niemcim, MIetcanim

Niemci

ode pod Zvornik

on

spomenuta kronika. Sliedece godine 1718.

kojim Niemci svoju

isto

Une,

rad koga kervolocstva kod cara potuzi

Cuprilica
i

nas, a drugi:

biti

vezir

pod Novi;

posla

nadbise.

10,000,

izsiece Cuprilic,

8,000 ccsarovacah,

zato, jer se

grad ce

vojsku sakupi,

Skopljaka

Pa^ica

kako spomenuh,

banski

na sastanku Sane

Tad na Bosni biase

silovitu

slie-

dodje pod

Save,

kraj

Novim

Hervatima svadi^e, jedni govorahu:

nece,

Kasnie

strasno izginuse: pod Zvornikom bi

kolieno, a pod

Austrie

Turcima;

namiestriik

grad

bosanski,

Niemci

Petras osvojiv&i Doboj,

tverdje

Draskovic

vojvoda

drugi

Mletcani

cesarski

manje

niekoje

jos

Zvornik,

ucinjen medju

mir

bi

sto je danas, postavljena.

vojvoda

1717.

Tirnaviae

Ferrario.

kronike samostana su-

26.

godine 1716. zarati se opet cesar

knjigah: Vila

iz

komu medja izmedju Bosne

Niemcima. po

izvadjeno je

iz

Tad

po Baranji, Backoj

odselili, te

ostalog

roblja.

nhvatise dva kapetana

Na

14. istog mieseca

knez Josip Friderik Hildburghausen obsiedne grad na Verbasu

Banjaluku, tad na Bosni vezir bio je Ali-paSa Ecimovic, skupi


20,000 Turakah,

BanjaluSanima u pomoc 4. kolovoza

podje

iznenada udari na Niemce,

macka

smetu se

Turcima

cesarovacah

ove strane Verbasa, a buduc nie-

preko Verbasa

sila

140

nemoguci jedni druge pomoci,

pobiedu ostave,

ostane

ob noc

do

gdie

uklone

mertvih

1,000

se u Slavoniu.

Poslie

dvie godine 1739. rujna 18. ucini se u Biogradu mir, po

Karlo

cesar

ono

sve

u Serbii

po^arevackim bio steko; Sava

Kad

se Katarina

tverdje preko Une

bicu na Uni

na

ondasnjemu
medje,

Okicu

biskupu
nutra

ga smert smete.

ruje

samo

sto

Sabac

Cetin,

II.

Cetina*).

II.

bude

da

ovo je ucinio po

malko odmako od

se

bi

imao je sebi na-

svu Bosnu osvojio;

na zahtievanje Prusah,

poce komesati, mir ncini

u Sistovu godine 1791. kolovoza

osim Dreznika

osvoji Dreznik

katolike,

pomako, lasno

se

Leopoldo

Francuzku

se rata koi tad

zametne

osvojivsi Biograd
te

Josip

Savi.

narod u Bosni osobito

klonjen

ma

Turcinom, njezin sa-

Novi bosanski na ustju Sane u Unu; Du-

Gradiskii

u Bosnu

oruzje

komu

mirom

sto je

joj hotijuci srietno boj

Laudon

Slavni general

prenese

Serbii,

pomoci

II.

izgubi,

Dunavo opet ostane medja.

carica ruska zarati

II.

veznik cesar Josip

gedine 1788.

Bosni

Od

Krajisnici

4.

te

a
s

al

bojeci

Turci-

Turcinu svepoyrati

toga doba Austria u Turcina mi-

bosanski

preko Une

zarivase na

medji cesto putah: zato godine 1834. Rukavina popali Kladusu,

a godine

1835.

vida

politickog.

vao,

dapace

Austrii
dati

ni

protiva

protiva

Valdstadten Izacic; al ova su bila bez ikakva

Meternik

svakim

svomu saveznihu
Magjarima

Turcina.

su oci uperli u Rusiu,

nacinom

svog

rat je

izbiega-

koi ipak

pomoze

1828.

nehtiede

pomoci

Rusu,

godine

Kerstjani

viek su Austriu derzali .za

obojeg obreda do to doba

izbavitelja:

u-r

od tog doba sad

od nje se svomu izbavljenju odjarma

nesnosnog nadaju. Prie niekoliko godinah, jedan franciskan niekog

ministra

*)

beckog

in olio,

Cetin godine 1809.

dadose.

da se Austria zauzme kod turskog de-

bili

su

Bosnjaci

osvojili,

al

ga Franeuzima pre-

Ml
kottko

vleta, nebtli

Franciskan

w ne"

progonstva

od

austrianskih ministrah odgovori uti-

slicni

kano svog kralja; a

ma

Turci do danas kerstjani-

vas kralj" razumeci cesara beckog.

obicaju reci

VII.

Bosua pod Turcmia

14631850. 387

godine

od

pouzdanje uniste;

austrianskog cesara spo-

u molitvam

prernda doskoro katolici

pak ce vam

iztur^ite,

caj svaki kod kersljanah bosanskih oslabe,

minjali su se

izbavio

progoneli Turke u Bosni?"

avise

ministar opet:

Ovaki

bolje biti!"

god kristjane

podielio. Ministar:

kakvu oblaksicu

Mozeli se

godinah.

hudje zgode,

Ginut goroin smerti kojom,

Neg

ziviet

bez slobode,

Nebit voljan

dusom svojom.

Sloboda se tva ponizi,

Dobro

Za

ti

je svako oteto,

yrat derzi te u verizi,

Samosilje tursko kleto.

/.

Mehmed
stvu

II.

Bosnu

podlozivsi

ovu

mogo

oderzati

Zato nepazeci na vieru zadatu,

ostalim

po izdaj-

to

kojim

bi najlasnje

carstvom uze

smakne Stiepana

kralja,

stopiti.

strica

Radivoja, opakoga izdajicu grada Bobovca Radaka; gospo-

dara od Popova

poglavice,

su

koji

gubi; u zadobivene
i

prevarom

nemarnosti boljarah, trazio je nacin,

zemlju

mu

sto

Gundulic.

serbske poturice

dicah odvede sa

')

Kromer

Trebinja

mu

se

Radosava Pavlovica,
vidili

pogibljivii,

gradove postavi svoje vojnike

sobom

jo niekoje

nemiloserdno po-

gercke

snagu bosansku 30,000 po izboru mlai

ucini od njih Jenjicare 1 ) do

Hisloriae Poloniae Lib. XXVII.

200,000

Mahumetes occupata Bosnia,


muzka

roblja

zenska, odvedu

po maloj Azii; koji su

su u Dubrovnik,

malo zabrine

stane,

zovne preda se

pusti

im njihove
godinah

koliko

zemlje

svoje povelje

im

da

svoj

Poslie nie-

Usren-beg

za Begler-bega ?

ih potverdi,

vatru a gospodu

o-

davsi im berate, do-

gospodi,

gospodu bosansku, da donesu

carski zet, koji zovne svu

baci na

da narod neodvratja

mogu slobodno zakon

da

Bosnu

dodje na

se-

zemlja pusta sa svim neo-

posiedovanja u&ivati.

biegali

Ovo biezanje

itd.

povelju 2 ),

mu

mnogim plemicima

razprodadu

katolici

Angela Zvidovica, tadasnjeg stare-

vec

mu

da

fra

dadne

od podloztva carskog
versivati

Ugarsku

cara:

inu franciskanskog

sobom

vojnici sa

mogli pobieci, osobito

Dalmaciu,

lenje,

142

stare

koje on imajuci u rukama,

samo ostadose

svu izsiece,

oni koji

zakon primise turski 3). Ovi Usren-beg umrie u Sarajevu god.

1545. Druga pak
su u

gla

zivu.

Iz

gospoda, koja se nisu dala prevariti, pobie-

niemacke

po svoj

pocetka

nisu

sve do

ex captiva juventute

peditum

Koja se zove Ad-nahme

Kronika

ilirska.

vremena

stara

nieki

ilirska

kako im
pako

obcine pre-

Turci svetjenikah

sto

je

30,000

t.

j.

conflavit

ugovor po

oni

ovim

atque hinc Janiza-

bilo

znade se

prezime
n.

n.

p.

su

jesu:

Filipovic,

od

Babic,

Serifi

gjenet

beg

ovi
i

Bakovic,

Glumcic,

zovu se

u tuiska,

Rajkovici,

p.

Gjenetici, a perzianski Firduz,

Dvagic,

osiguravaju se fran-

ovoj

plemidi, koji su se izturcili

prezimena promienili

Znatnii bezi u Bosni

Dugalic,

dana 4 );

danasnjega

cuva se u samostanu fojnickomu.

sela

itd.

ciskani u Bosni
3

sada

se gospoda turcila

ciela

tomu je uzrok,

zakon,

obratjaju

rorum origo
)

kasnie

al

da kristjani imaju, a oni na protiv obratjali su na

terpili,

svoj zakon

samo su

prilici

za uzderzati svoja imanja,

djose na turski

derzave, od kojih nieke

mletacke

bezi,

Miralem
se

od kojih

uprav se nezna
;

niekih

turskim jezikom

far-dazparadisus-raj.

Bosnic,

Ljubovic,

Ceric, Celtic,

Ljubuncic, Kopcic,

Kresoevic, Kulenovic, Kukavicic, Skorbovic, cvo su Pasici u Skoplju.

i

Repovac, Saranovic, Vojnikovic, Vidaic, Sokolovic, Zlatarovic,

Zdralovic.

Kapetani

jajacki,

banjalucki, pridorski, staroraajdan-


nacmom, pervo

politicke sverhe, jer sto ih

viedati, nit ce

Muhamedov

Vlah

se

zakon

god

je

bogatsva,

svakog danka, dopustao svako dielo

lesno, bez truda

toga

mnogo

cinilo

sta je,

ueznadu.

mletackih derza-

Mnoztvo

govorili svi.
i

kao

bogat-

neznanstvo kers-

nejacim

to

derzave, da su gdie, jedni druge

ovdie

sto

progone

tlace

dana Turci kerstjane, koji su jednog roda

i

poturice dose-

jacim, a posliednje

to

U Europi neima

narod

da Bosna gotovo mogla se je turska

ilirski

perve

je

rad zakona progonili,

nasnjeg

haraca

nasladjenje tie

svi Turci

bosanskih Turakah, maloca, siromastvo

nevoljniim.

al

griesno

Turakah preotete,

su se u Bosnu, tako

tjanah,

zaisto

kasnie pak kad su ugarske

izturcili,

zemlja zvati, premda su

stvo.

od

oslobodio

roblje dovodili su iz niemackih

vah, koje bi oni ovdie

lili

radnje mogli su gospodstvo provoditi; osim

ostale zemlje od

ovi novi zakon.

nece,

jer

iz

nasom nesrecora,

velikom

drugo

mogu zapo-

moci izkopati

njih

naroda!

imanjstva

kriepostno

dielo

vie lasnje Vlahu

izpod

primljen

gotovo od veceg diela

osigurao im je

sevap

cine

143

narodnost,

kako

to

tako

Turci,

do da-

podrietla,

kerstjani

Carski namiestnici u Bosni, prie zvani Begler-bezi stanovali

su najprie u Sarajevu, potlam u Banjaluci,

ski, bihacki,

gradacki

itd.

oni neznadu,

premda

stare

ce im opet one
naversi

valjati,

400 godinah

gotovo zemlju, koju

sto neznaju

al

gore stoje nego

da je

u sumu

zarastlu

Ostali Turci

isti

Oni govore, da

viditi.

kercmarine
kmeti

ovi

Cosama,

moguci

zemlju,

raditi,

biti,

kad se

bili,

da znaju

kao

osobito kad bi

dopustili kerciti

ob-

koji zivu, istina imaju

a pri

torn

sve danke

moraju, moze se reci, da

platjati

bezi

ce

to

Bezi bosanski svu

oteo.

po selima

merzko

buduci im

Bosnu

car

bi bogati

poreze osim haraca

Poturicama

dadu komu

niti

kad kauri Bosnu otmu, a

kristjani ol radjuju, posieduju,

radjivati kerstjanima.

svoju zemlju,

bosanskih vladaocah dobro cu-

povelje

strasno

ziviti,

toliku zapustjenu

od koje porodice, to ni

<jesu bezi svi, al

vaju, al ih oitati neznaju,

su podlozni

bili

ostali velikasi

a kerstjani

B alia ma.

turski

zovu

budimskomu

najprfe
a

kad ova miesta

Turci izgube

koi prenese stolicu

iz
i

perva

temiSvarskomu

poslie

144

u Travnik

do danas.

sve

su vodje, te su robili

bili

vezir,

Narniestnici ovi

niemacke

osvajali zemlje

veziru,

Bosnu

se za

postavi

velikomu

mletacke; kasnie pak poslie mira Sistovskoga vladali su blizu

nad samom
spodstvo

rajom,

skog Jenicar-hage.
gradove

derzali

samo u malim

to

vladanje Bosne

Kapetanah

bilo

kapetanah,

u Bosni

je

gotovo neodvisni gospodari

go-

stvarima, a pravo

u rakama

bilo

saraj-

su

oni

36,

doticnih na-

bili

hiah, koje su se kapetanie zvale, ovi su kapetani bili nasliedni

i

od

jesu

imao je

bosanskih

pervih

maca

oblast

piemicah

viesalah,

Jenicar-haga sarajski

tjane.

potekli

svaki kapetan

koca, a to samo

imo je pod sobom u samu mulaluku sarajevskom

dvaput toliko

ostaloj Bosni

Fom sarajevskim, osim

svoj Bosni sirio

oblast

je

mu

protierali
to bi

ga

ovi

ga izmedju

jenicar-hagi

tuzili

nacin usiiovao bi

da

Godine

smakne.

ba^ama, ne
njih zivit

Uzicama

od

nemoze.
bio,

carsku

Bosne

od

ovi

istih

rad

podavi.

base

Carigrad.

te

im

da se vrati natrag

Turakah, da se od

koi je prie na

cineci se

eski-base,

baah

da cuju

posalje na

Godinu danah staoderte

pamukom

tako kul-cehaja kukavica

kad je umirio Bosnu krenuo se u Carigrad,

sriete ferman,

digne, a cesto

kul-cehaja
i

poglavitih

noc sve

Travniku, iztrazivao

naterpane glave, slao u

islo,

koje krivice u prognanje

kao carski

dosavsi 18

Onu

rukom nebi

Mehmed-pasu,

Car posalje

pozove u Travnik sve usta-b ;ie

naredbu;

za

igrati,

oruzje

Bosne strasna tuzba protiva

iz

odanle. neznam,

konak u grad, gdie

jao je

ovo

onog

vec

poslat; ovi dodje u Sarajevo

neviest,

dizali bi

htio,

carigradskom, a ovi cara po nieki

dodje

raje,

nebi

ako im

vezira

1750.

samo

moro onako

je vezii*

ako

sebe,

mula-

kapetanima uviek u do-

Svaki

sto

po

gdie je ravan veziru bio po

svoju,

bio.

svirali,

kris-

12,000,

ovi Jenicar-haga zajedno sa

mulaluka,

brom sporazurnljenju
kako su

za

bio je namiestnik carigradskog,

al

ga na putu su-

da bude na Bosni vezirom,

bio je niekoliko godinah, io u Mostar

one base razbasivati:


njegovog

vladanja

za

u&utio;

ba&aluka bio

piesma o ovomu

145

biaSe

se

Smotase saruke u san-

pasa" Neznade se tko se zove basa

!"

duke" Jatagane bacise

itd."

Kukavicu

u Stambol,

tako

na

zaglavi;

mu

putu

Car

odsuda

stize

bosanski opet ko

base

bosanske

base

Ali

nacinom opremise posao u Carigradu.

obitfajnim

otrov

tavane

na

uterno, ol pravie

je

Dok biaSe^Kukavica

izasla:

beg popije

i'

pozove

dapace

bili,

sve gore biesnise, kako cara tako jo manje vezira bojase se.

je znao

Godine 1817.
od

dervis

bivsi

poslo,
bivsi

kristjane gnjecio,

da baSinsku

sedam

slomi,

silu

to

on

Bajbula Kulinovica

*jest

preko 300, taki je za-

cuti

da

ima

hajduk;

gdie

mertva ga

presvucen uhodio

Za njegovog vladanja

skupstine.

pet je

umro, vec drugi miesto njega,

nije

a to s toga jerbo je cesto tevdilile

hove sbore

uprav zato

car

je

dao strah Turcima, da su ga za Francuza drzali,

se bojali, govoreci, da

njega base protie-

samo dvojicu od kertjanah,

Turakah

ubojice, pogubio, a

on slavno ucinio, pogu-

sto je

kapetanah,

najsilniih

al

njega

Bektasah,

godinah ovi vezir na Bosni bio

i

po Turke straSan je bio,

al

novi vezir Dzelaludin-paa ? odpria

dodje

sliedbe

ovi nit

Macedonii vodja Kerdieliah, ovi

stotinah na oni sviet opremio,

ih

raju.

Bosnu za vezira Derendelia,

bio u

pisati,

ni

da je

istina,
visse

Stit

na

dodje

G'odine 1813.

pandurah on

nji-

mogo

nije se

vec je

nije derzao,

muselime metnuo na odgovor, stvar izgubljena na miestu sagnjila bi,

nebi

ovim vezirom

nitko

je

kristjani

smio, do vlastnika

malko

su

zulum bio je dignut. Najposlie

1821. Car ga

digne

skom u Gdrckoj;
u Travniku
guci vie
s

sto

Bosne,

neposlusnost

olovofn, u to vrieme bio

je

Pod

progledali: svaki

doskocise godine

njemu bude nepovoljno; otruje se

svemu carstvu

kad carski ferrnan

mu

dignuti.

ucini ga seraskierom nad voj-

16. lipnja god.

t^rpiti

iermanom po

odahnuli

Bosnjaci

Car

1826.

Mahmud

II.

umrie

nemo-

samosilje jenicarsko, ukine ih

Carigradu

prahom

na Bosni Adzi Mustafa-paSa, koi

Bognjacima proglasi,

a pred njima Ali-pasa zvornicki, te se

ovi ustanu na oruzje

s

vezirom na Orlovom

10


polju pobiju

ga u Serbiu.

protieraju

146

Sliedece godine 1827-

biogradski pasa

Avduraman, dodje na Bosnu,

Zvorniku,

pogubi

tude

dodje sedam sarajskih

Ruscuklia,

aga

poglavicah

Ibrahim-aga

Base sarajski

pogubi,

iz

basinskim

su se

Sarajeva ode u

se nitko vie

isto

basom

zadahnuti

operli,

Mostar,

te

krene put Sarasvlada

ih

al

od ovog vremena
zvati,

na

oruzje

base sve do danasnjega

ostase

cam,

protiva

Moraliu protieraju

pravoga

njeg

Resid-pasa

vezir

Veliki

Ali-pasu

podje prama Carigradu,

dodju pod grad Pec v

eara,

pasu nemoguci sa sobom da

grad.

Hercegovine,

sebi vezira odaberu Useina kapetana gra-

dackoga, ovi skupi vojsku od 36,000,

traziti

njegovog vezira

te

nije

duhom

ol Bosnjaci

dana, godine 1831. sva se Bosna, osim Krajine

digne

mnogo

mnoge pohvata

ondie

u Travniku;

dielom

mu

Pinje barjaktar, Jenicar-aga

jenicarom smio

se smiesti u

poruci, da

Bakarovic, dva brata Tomiscica, Feiz-

bili

pogubi base, tako

te

ustabasah,

Adziali-aga Turnadzici, koje pogubi

jeva.

niekoliko

Ipek

idje usilovati, p.opali

ondasoplieni

na susriet Bosnjacima,

podje

koje napred vodja^e Ali-pasa Vidaic, ovi carsku vojsku uzbije.

Resid-pasa, tad je

u tiesnu, buduc da je

bio

druge strane

nepriateljska vojska s ledjah Mustaj-pasu skadarskog sa 40,000

komu

se je bio pridruzio Karafejzia iz Sofie, oklopila ga, zato

on se okrene na prevaru,

nom,

saljuci

tuzlanskonru,

isto

se stane miriti

te

Usein-kapeta-

vrieme svoje Ijude Mahmud-begu kapetanu

komu

porucivase

da

njemu sramota

je

Useina, koi je do jucer

kermke po Posavini cuvao,

pleme da je od starine

slavno.

pristojnie zato:

ucinit ce

vao je

sto je tolike

od cara trazis?
al je

pristojnie

car pasom

te

ako odvedes vojsku natrag

Usein

Slo

ljude zatrudio

te,

ja

cu

dat ce

Usu ostavis?

Basaluk na Bosni!
za

trazi,

ti

to je
ti

sluziti

njegovo
bolje

12 nahiah,

Useinu poruci-

uzalud? Ja znam,
to

kapetan Tuzla

ga od cara dobaviti,

sta

ti

trazi,

ako

se

vratis kuci." Sutrasnji dan bio je odredjen, da se pobiju. Usein

gledao je na JVlahmuda
dora:

najposlie

Tuzla

ovi

digne

na
se,

njega, sto neizlazi izpod cate

svoju vojsku od 16,000

147

krene natrag; to vidiv&i Uso, povieruje se ReSidovoj poruci

da Tuzla o prevari radi,

mu

Seresker

dobavi

klone duhom,

vezirstvo

pocme

ugovarati, da

on natrag vojsku krene.

Seresker lako zavadivsi dvie bosanske poturice glavne, osiguravsi vojsci ledja, udari na Mustaj-pasu

Prilipa potuce.

Usein-kapetan

sanski prozvan, sverhu

Seresker-pasa,

on je

koja je korist

al

ni ukustva nije

vojsku

Carigrad zauzeti

imao! da

oduSevljenje,

uzmnozo

bi

mu.

Useina

Turci

su

dina

derzali,

izbaviti!

deci, da je prevaren, po&alje dva tatarina

donesu ferman

dato vezirstvo;

kog
te

Al

mu

gospodstvo

se

Bosnu

Kara Mahrnud-paa

dodje u

18,000 Arnautah

12,000 Nizamah.

skupi jedno 800 Turakah,

vojski, al ga

uhvate

mu

te

pocme

teskare

On sad

bude uzaludu.

mu

izadje

berzo

vojnikah

Alaj-beg Todorovic

kod Banjske, zasiece put tolikoj

svezana

u Stambol oprave, a Banjsku

prama Sarajevu.

Vezir napredova&e
susriet

preokrene.

mogo

sa 20,000,

je

nie-

njemu

Gradatfac

vece dovesti, da

jednu vojsku poslao na Stolac protiva Ali-agi; osim toga

Tuzla
vali

na

vi-

mu

je na Bosni

koliko topovah na mostu od Lima rieke kod Priepolja,

nije

te

Muselim priepoljski Adzi-Mujaga, metne zasiede

upale.

fa-

voj-

harac'e kupiti

30,000

sa

jednog

kao

u Novipazar,

on sam nacinio, da

razdielivSi

kao vezir.

vladati

je

on

mogo slobodno govored,

na novojenicare postaviti: entuziazam

koi ce ih od nepriatelja

sveica,

je

da ga

te

natizam pocam&i od Bosne pa do Carigrada put otvorio

sku

mlad,

liep,

junadkog serdca Zmaj Bo-

takvu

sto je

prevario

nije

imao

coviek

je

svega bio je bogat;

od svega, kad nikakvog nauka

umio, ko

njegovog slobodnog

ponosit, rad

Karafejziu, te ih kod

bio

Pecki Asan-aga, glava od Krajisnikah, nisu ga pozna-

za gospodara.

Na Palama

Useinove, samo se je

pobiju se,

3,000 borilo,

al

Bosnjaci

Mahmud-pasa unidje u Sarajevo, Bosnjaci

od lolike vojske

budu

svladani.

se razbiegnu koje-

kuda; Usein-beg, Mula sarajevski, Krupa kapetan sa 200 ostalih

poglavicah, pobiegnu u

pohvata,

medju -kojima je

Osiek
bio

preko

Save.

Vezir nieke

Pe6ki Asan-aga, koi na putu

10*

148'

u Carigrad umrie, kud ga je

prevaren

divsi da je

Bee

fra

bio opremio

velikog

vezira

njemu

podloziti

zadade

ako

pobiego u njegovu zemlju?

besiedu

Osieku

dvor

becki

je siguran;

mu

dopustala

i Mahmud-pasa

bio

al

neg

pria

ovo

morade

vojska

Mehmed-Aliu,
dodje

iz

turski

bune

se,

pred

iz

to

Firduza protieraju.

saviest nije
otici,

nego

na uzdi derzao;

Sarajlie

biase

mnoge

pobijo

se

njenm odmah predadu.

Bosnjake

carom,

odvedu na

Godine

1834.

Vehidzi-pasa ? poznati kervolok

za vezira

Krajisnici

njima

Stambola podje, umrie.

ovi se

bio je

godine

Lievnjaci

Amet-beg Ljubuncic

kapetan

petrovacki

stajao'

prosti,

za nove car-

Turcinu,

dapace

kerstjauski.

mu

povratjenje u

se

otici,

Biograda

Mustaj-beg

malo: Ibrabim-pasa

za

bi

obe-

Bosnjacima zadao strah, u Sarajevu

je

sagradio nad seherom grad Goricu ?

al

ovi

on oJabere u Trebizond u prognanje

kaursko odielo obuci,

Zemunu

mu

te

zauzme

pravomu

kano

Useinu

uredbe.

potlam

obeca oprostenje

Bosnu, ako obuce nizamsko odielo

to

pomoc,

Ovo mu drugo bude obea

kod cara

izradi.

zovne ga u Carigra'd; car

vi-

ga nece predati turskomu caru.

da

cano, zato on najprie u

ske

poklisara u

ovo cesar neprimi, da

ako

ol

barem
bi

Usein-kapetan
posalje

Starcevica k cesaru Franji, istuci

Iliu

cajuci se

od

Vehidzi-pasa

predobije ih

Lievna

iz

udare na Lievno

1836. poi

kapetana

pomocju Os-

man-pase Skopljaka: Ljubuncica, Himza-agu banjaluckog ajana

i

Teskeredziu

novo Krajina
Himza-agin
oni

bio skupio

sin,

vezir

uhvali, a kasnie

Bosnjaci

krene se

su

ga

na

krupski

Useinom

bio s

Posavacali, a toliko

prozvali
,

pozbuni

se na

bio je Nazif-aga,

junakom

medju

Murat-beg

dobio, on je

je u

pomoc vodio

potuce

ziva

ga

koi je bio veliki pijanac, a

pasu,

Jasenicu

milost

mu

kod Vranduka

stigne

u Bieljni

Krajinu

1837.

Krajisnicima

Posavljacima Ali-pasa Vidaic, ovo je

pred

prednjake sve pohvata,

petan

pred

Zemunu

10,000

koga

Dojduce godine

Posavina,

koi je u

isti

Nazif,

pogubi.
i

bosanskim!

kulu

Besirevicah

ovirna bio je

Besirevic

Odtale vezir
razvali^

Mehmed-beg ka-

oslrozacki

Mustaj-beg

petrovadki, Bosatlia iz Lievna,

zajedno

poSalje

begah posavskih, ove sve

vie

Nazifom

sa

opremi u Trebizond u

149

Vidaicom

prognanje,

Carigrad, car ih

se

koji

osim Ali-pa&e, koi je umro, vrate u Bosnu.

po carskoj

kapetanie

naredbi

koji ce upravljati

nahiama.

poce strasno

globiti

koliko je on

narod

globio

zato godine
s

1840.

toliko

serpnja

premda vezir

Sarajlie, koji su

osim pervih

ni

muselimi

na njega Sarajlie

se

Glodjo

16,000

bili

Turke;

iste

njegovi

Efendia,

pobiju

se

polovicu vojske nije imao koliko

ni

do

imali

strazah

opet

dignu

16.

vec

raju

su

muselimp,

njih

predobivsi Bosnjake

ovi

samo

ne

sieci

njima vas mulaluk a pred njima

na Yitezu,

Vezir

1843.

Vedzi-pasa ukine

miesto

postavi

godine

svi

predobije

vec pobiegli.

ih,

jer

Glodjo

se nisu

niekoliko

njime prednjakah pobiegnu u Dubrovnik, odklen godine 1841.

Travnik

na vieru

dodju

odavle

Trebizond.

budu

opremljcni u Carigrad, a

1844.

opet se

Godine

mazare cam, da se oni nisu

Sarajlie, nacine

u Bosnu.

vrate
iz

drugog uzroka

pozbunili, vec porad zuliima, na koje prisile j.odpisati

svetjenikah

sine

kerstjanskih,

Vehidzia ode

tako

miesto njega dodje Husref-pasa, coviek dosta (lobar

al

se godine 1843.

age

sin.

Vezir

medju

dodje

se

vrati

njih

vezir

vojskom,

kroz

ciclu

Bosnjaci

Travnik.

Biograda

njega

dodje

Ovi je

dosta dobar bio

Cifuta.

iz

godinu danah na Bosni

lakom

bio,

nevaljal,

hoce: upravljao

g;lie je

Camil-pasa
po raju

sto je njihova

osobito,

zulumcara -MahmuUpasu bihackog,

majdanskog u prognanje poslao u Janjinu.

sta

po

Sarajliam je ugolio, s[o je car na njegovu molbu po-

vratio Glodju, a Krajisnicima

coviek

nesmiedu se

Turci osvade ga

sin poturcenika

veca

razborit,

Krajinu prednjake

car ga krene, a miesto

Turke.

vod ja im je bio Durat-beg, peckog Hasan-

njime pobiti, vec prosavsi

oglobi

stare-

Bosne

novacah. Krajisnici nenautfnt davati, pozbune

torn Zeljan

pri

je

umro; miesto

Ovi vezir samo je

godine 1845. dodje Osman-pasa,

ovi pusti

godinu
njega

dva naj-

Dervis-bega staro-

Turcima na volju, da cine

jednu

dodje

digne se na Janjinu,

Mehmed Adzi-Camil-pasa


rodom Cerkez.

nemoguci

Ovi

hasnu neplatjaju,

da

gledati,

okolo

Vezir

imao

nije

vojske

mostarskog

sin,

manje vezir

ih predobije

mieni se vezir ovi

odpria

godine

se je nadao, da ce

1848. bio

niekakav

cima

na

al

dodje

niekoliko stotinah

koje

predvodio

je

studenoga

1846.

6.

udiniti,

Bosnjake

al

kud su malo

pria iz

pohvata prednjake
te ih

Kirit

uprav

ciljao?

Rumenlie

osim to se je
Vezir se

sieci.

pogalje

dva tabora Nizamah,

stigla
,

Turcima

kmetim

te

a pred njima opet Glodju,

prognanje

taj

otok

Kandiu

da rnu se neima

je,

kristjanima:

ugovor pismeno predali veziru,

spahie zaogernuo binjisom

vima pak dao

kmeti

ostalim Tur-

najpria

mepred

su

ovi

suroni najpria ucinili ugovor u nahiama, poslie dosavsi

u Travnik,
i

stane nieke nove naredbe uvoditi;

gospodarim

kristjanima

niekoliko stotinah Nizaraah u Sarajevo,

Tahir-pasa ove opremivsi, mislio

tko oprieti, te

tjenike

se nezna,

da ce kristjane

sarajske do 26

Adzi-dedom

kadiom

urediti

suprotivno dogodi. Godine

se

dogovor medju Sarajliama

rujna

na Do-

oko 24,

u Drinopolju; svak

a kasnie vezir

ocito govorilo po svoj Bosni,

digne mieseca

vezira

Tahir-pasa,

njega sada^nji

miesto

vezir

ovi

sto je

Mehedvezirom.

Sliedece godine 1847. serpnja 26. pro-

kapudan-pasa

bivsi

kakvu god oblaksicu

3,000,

pocetka boja izneviere, nista ne

ovi vezira iz

opremi u Carigrad.

dju

te se pobije

u banjaluSkoj nahii; njihove prednjake pohvata

brinji

te

od

vise

hercegovadkih,

njih, zato

a pred njima

16,000,

beg Ruslanbegovic, bivsi kadia bihacki,

spahiah bosanskih

Krajinici nigta

danak nametne na

niekakav

mali

oni dignu na oruzje

.se

150

bi

po 50 grosah.

gospodari

za

a vezir

kabanicom

Uredba ova

ugovor

taj

bi

sve-

knezo-

glasila je: da su

vezira (premda ni

molili

jedna ni druga strana, o torn nije ni sanjala, dapade, oni koji

bi s

podpisima zakasnili,

je dvojici

popovah

prestaje sa

darima

svim

platjaju

polovicu,

iz

bacali

beglucenje,

od

gospodari

zita,

pak,

se u

tamnicu,

a mieslo toga,

voca
da

bi

kao

sto se

nahie dogodilo), da unapredak

kulinske

povertalja

tretju

paru

da kmeti gospotretje,

a od siena

od poreza

platjaju.

nauk

Ovi

dao je

uredbu nisu se

ne6e dobro

od

zlta

manje

biti

njemu

od

kad

od siena desetinu davsi,

uzme sieme,

se

volove

godina

nadnice

dobro

prihvati,

ostale

troskove:

skuplje stoji, nego da ga kupuje u carsii!

na pamet,

osim

prihva-

pola nije usijao

siena

je,

polovicu

Bosni

da u

prosaste

davati,

od

njegovo

ga

zito

Ovo mnogi uzmavsi

godine,

koliko dosad

priasnje

jos naopacia!

govedah

osim

krisljani

u raun metne

kad

marve

sitne

svog neimaju, odavlje oni smiruju harace, danke, globe

svoje

ostale
a

ni

toga

Poznato
nista

koje je kmet

stranu, ako je godina zlo

na

vec

trejtinu

sav trud kmetski otigo je uzaludu, jer dohodak je go-

to

spodarski, pa da
svoje

gospodarima

ni

o zemlji raditi,

naucili

polovina

sad

polovine!

se na vrieme nedigne,

Nije sala, davsi desetinu

vikati.

ostaje

onako naucni svaki zulum

ako

oni nisu

jer se

na ovu

Turci

Babic.

kad ovi panu,

upropastiti, *

esto po gros kupovao,

tila;

Ova uredba,

daj Vlase!

a kristjani

ljutili,

podnositi, Sutili su.

gotovo

Mustaj-pasa

veziru

kmete ce sa svim

151

potrebe, sad

polovicu

davsi

gospodarima

siena

devetinu spahiama, neimaju cim stoke hraniti, valja da je u-

metu.

spomenutoj uredbi

stoji:

da se begluk ukida,

juci,

moraju

vdrtalju

negovorimo,

cariu s planine

Vezir

nahie po dva kristjanina

j.

jurjevski

Samo
al

zitu

gdiekoji

nadalje stane

danke

od svega

drugom pool

u bliznju

to nije gori

od

pocetkom godine

iz

svake

tretjinu

sramotno

toga raja harac od

poreza

vrati,

tretjinu a

begluk ukidose

od tad gospodari gone

opet na begluk, poreza nece da platjaju, vec

a pri torn

li

ovi

poreze sve zbije u dva po-

Turci, osim

platise

krajine

po-

da svaka kuca daje na pd godine

lucinski,

gospodari

odkad se vezir

dalecinu,

ce

skupivsi poglavice turske

po 44 grosa, kako ruja tako

*)

toliku

ako

po osam satih goniti? jeda

1849. uredjivati Bosnjake

t.

na

sieno

priasnjega, begluk*).

reza

gospodarima,

kako ce on, da o

sad

nahiii stajati,

tretjoj

kucu

donieti

al

kmeti dohodak pripada-

sliednjom zapoviedju naredjuje se, da

zanjih kmeti platise,

od siena polovinu ko od duga dadose.

152

mu2ke glave
od kuce kercmarie po 7 grosah na pd godine.
Mnoge zemlje u Bosni nisu bile pod desetinom, vec u ime dei

setine platjao se je dukat od

dakle metne desctina

koji niti

poreza

ucini, te

se dignu na oruzje,

nemoguci

nadinom

ih liepim

kolovoza sa

pred

haznu:

Turke

Alia Kedic. Vezir

njima

digne se

umiriti,

njega vise od miesec

preko rieke Klokota

danah

Krajisnici,

obsieli

bili

branio;

Travnika 27.

iz

3,000 Niztnanah, 600 Arnautah

dodje u Bihac, kog su

sad se

Krajisnike,

nedavase, nezadovoljne

odpria

desetine

niti

ciele obcine

na ove zemlje, sto

topovah, te

pasa

se

te

iz

malo se pobiju

rujna 5.

Krajisnici razbiegnu se, al videci, da ih

vezir negoni, na novo se skupe, na Klokolu most presieku, te

Sanceve zakopaju.

kog se
plati

Tako

Uo

vezira,

Poslie dignu tja

rata

se imanja

ske ruke;
niesto

pak

skadarskog,

begovah

na

dati

silu

navodila

je

ih

janjinskog

zavivsi
tolike

ko-

carigradska,

saterti,

nji-

predat ga u osmanlij-

prirodna

lakomost?

neodmetnu na nacin pase

misirskog.

porta

niesto

Bosnjaci

da se

bojaz,

bosanskih Turakah

bogatstva dokopati

ovo

cerno

pohoda morali

Jenicarah, kapia

nastojala je sve do danas

hovog

je iz

50 da-

poslie

zaglavi.

mu

volove pogubiti.

300
ako

sto jos

kristjane

od

Arnautah glavoi

pomiri se

zalostne

ovog

koji su sav trosak

nje

KrajiSnicima

moriti,

kratelj

preko

kojih

dogadjaj,

ovi nesrietni

Travnik,

se

vrati

komordziah

zalostnih

Carigrada naredjeno,

nah

1000 Nizamah

on razboli: preko

osim

pocme

vezirovoj vojsci

doisto

preko pola satervena je: oni su

moc bosanskih

oslabili

osiromasili

hodajuci prognani po Azii, a drugi moraju se odkupljivati nov-

cima kod vezirab.

laksalo?

ni

preko naseg vrata

se

Jeli

mervice

jer
i

po
svi

tomu
ovi

mi morali

sto

god

kristjanstvu ob-

domaci metezi

smo

prelazili

Bosnjacim

Osman-

liama vas ratni trosak davati, brez ikakvog naplatjenja.

inostranci,

koji

Carigradu,

koji

carstvo,

derze

stoje

su
i

za

niekoje

parobrodu

pisu, da je u

vrieme u
dosli

glavnomu

prosli

kroz

su

Mnogi
gradu
tursko

Turskoj za kristjane kapia tolika

uomila

dobra

popravke

cemer, ako

Udao

je Hatiserif od

red

Turcima mecu,

neima

ni

t.

u Turskoj

Eldorado.

na Bosnu,

druge

od

uzme,

opet

god od raje pootimali sve

on

opravdane

njih

pak

cesto

pusti,

od kristjanah sto

rade

da

cieneci saberu, raja se potuzi

vezir, sto su

pravo

vezir hoce

on prepusti muselimu, ka-

turskim,

globeci

luke, a raj u praznu

Da

englezkim

god jedan za drugim dodju

nacinom

ovim

ondak on

njih

u Bosni o tomu

al

sluzi politicarim

Veziri, koji

hoce, ovi silno blago

sebi

jedan

blebetati po svojim zurnalima, da je

sta

drugim velikasima

kod vezira,

1839. car

kristjani u

se

jad

tuga,

brige neimaju, vec kako ce nakupiti od si-

rotinje blaga, a to

diam

Hatigerif

kako ja

godinah,

Godine

jednakost uvodi;

j.

taj

francezkim, da imaju

komu

po

Gjulhane

uspomene.

10

neznam? vec

dobro

moze nazvati?!

dobrim

so

Evo

uvela!

nikakvo

stojim u Bosni, a za
i

153

pritvori

njih

oduzete novce vratio

bi

nim nebi davao prigode, da opet na novo globe

stjanin u Bosni, ako se prije

na muselim-

salje

oglobi.

raji,

raju.

o-

Kri-

Turcinom, nikad nemoze imati

na sudu pravo: jer protiva Turcinu, koi nemoze slagati, osobito

ako je biele brade,

ka2e

More

hah? ovo

je zemlja

turska,

ste

vi

Kristjanin

derzavnu imati
cerkvu novu

naoiniti,

Ovo su odsude na

Ne

cima dolazi od globe.

mu

mali

kesah*).

Ove zlocinee

Putove
i

vezirov

dodje
i

razbojnike

to-

se covieku

doisto

veziru
su

ostalim sud-

planine

mubasjr

njemu

nacinjati,

muselimi derze

varosi

ciene kristjane, cesto

mostove
isti

samo

tko bi

molilvu,

pune

kristjani

vec jadnici gole obrijane

dohodak

Hajdukah

carskirn

U Bosni

Turci.

bilo;

slisaju

osim sto globe

stvo ucine, na to

*)

bi

sniegu

gledajuci, koza jezi.

36

obriezani

ura

nemoze nikakvu sluzbu

danas

staru popraviti,

ol

naopako

glave na dvoru po

ovi

dan

vec sami

mu spomenuo,

kesedziah,

hiljada Via-

jos ovdie zvono ne-

raja,

kuca, vec se turski ezan uci itd."

meScemama.

Kadia

nego

vise zna jedan Turcin

Vlase,

nemoze

osviedo&ti

nista

uboj-

valja platiti

tome se oni

brane

ih, a

oni njima

na miesec po nirkoliko keah platjaju: Muselimi su dakle jataci.

nebrinu, zato mnogi putnici

454

svake godine

vrat ulome, ol uto-

nu, a sela obli^nja valja niekoliko kesah,

Tko

Bosne,

je izvan

progonstvo
zaceti

zlobu

nemo^e

ge neznamo
kupljuju,

negleda

te

turskog suda

sta

mi tdrpimo

Englezi

tergovanje

da

podnosimo, a

Francezi,

robovima

nekua na svojim ledjima

taj ni

u pameti

izpisati

nase tu-

upravljanja,

globe!

plate

robove od-

afrikanske

zabranjuju,

niekakvu

tim

zaslugu traze kod prosvietljene Europe, a za nas tuzne robove

u Turskoj ni znati nece

kristjane

za

jameili

se

derze,

a jesu

cielost

vec sto je zalostnie

turskog carstva

ga po zakonu

li

koje

utemeljili,

Statusquo"

pak nietko

hoce da se oderzl:

molimo,

da

takne serdca

preporuce kod naseg

savsih

fermanah,

vierne

gradjane

iraenom Raje

mo

te

polasticu

derzavljane

da

da
i

nam

jadni kri-

poniznostju
da

ovi po

pripozna

nas

oni

smislu izi-

nas

svoje

za

nepatimo sveudamiu

dielom pravi robovi, vec da

na drugomu svietu.

vladaocah,

400-godisnjeg blizu robovanja,

poslie

na ovomu

ft

sultana

podieli
i

kristjanskih

Mi

koga

u Boga,

za zakonito

oni

od muke sutra puko!

u Bosni jos imamo ufanje

u-

to diplomaticki ljudi

ostavljaju zgodopiscima, da glavu taru, oni

stjani

pod

mi jednoc odahne-

Bog

ce

vam

platiti

Nadostavak
Pokraj najbolje

2elje

naseg cara, da se

volje cestitog

Bosna vec jednoc uredi, tanzimat uvede, jednakost na sudu

nemozemo

kristjanima podieli.

oblak&cu

ocekivati

Bosni razredjivati

na

Sto

se je tko

dusevnu

nama

Veziri

al

Ja bi

za expedicie

nista

uzme,

vojni^ke,

fa

Stete

sama

o tome

imati

tolike

haznu

vige u

ni

je

ta

stazica

njih gledajuci,

napriedkom

za

nacin

najmanje

da

ucinjeno

za

uionica

nijedna

nebi

prosiecena!

reko

bi,

to su

ti

tezeci, pravi Francezi, Prusi

dvora bubanj a

fa

nutra susanjl

drugo! Vlada dakle, drugi nacin po-

pak

joj

ne6e trebovati

toliki

troskovi

koje su dosad sve brez koristi ostale,

a sa stetom deleave velikom

mnogo

da mi

pokrajine?

nijedna

na

al

vremena

korist ove
vladi,

mhlko promotrivsi:

da

je

tergo-

godinah imade, da je u Bosnu

15

tog

za

po

Osim one uniforme,

ce

neima

mi

dakle

fcelio,

njima steci?

njihovi cinovnici

trebno je,

cemo

kako

Evo

materialnu

ljudi prosvietjeni
itd.

pak

utemeljena

nebi

to

platja,

Ai u nas

platjamo;

smirivati!?

pobrinuo!

uveden

nizam

financiu obogatiti: sve

Francezkoj

nek nam vlada carigradska dade sriedstva

al

cemo

kako

da

manufakturah
odklen

dajemo,

samo za

u Austrii

Ministeria

neima fabrikah, neima skolah, nikakve industrie,

vine, zanatah,

danke

kao &to je dosad!?

su

bila

se god

kod nas sad uvedeno,

nikakvih

ako bude carigradski ministerij onako u

unapredak

dosadanja nastojanja,
sto se

se nadati ikakvomu napredku

sebi

bivale,' Sto

nanieti, jer:

ako neucini, doisto

Krisljani,

neimajudi

odakle vise platjati, dotierani do najveceg siromastva,

bit ce

usilovani

dobro

dobri car, nije

nase tuge

da ih

jerao,

ocitovati,

jer

uzdamo
zelje

nama

nam

ih

izptini!?

glave

u nase

se

to nevolja,

izviestjen,

mu

molbe podnieti

Sarni

valjalo

bi

coviecanstva
i

sto

nas

mu nemozemo

sto

nase rane odkriti nesmi-

suze nase ukazati, da

izlieci,

da

pogibeljom

Najveca je nasa
o

nevolje priobciti, sto

inostranske derZave, ol poska-

oblimje

od gladal

pati

seliti se

156

ih

otare, zelje nase

do cara doci

mnoge
priatelje ?

nije

carice

moguce,

No

obici.

da ce caru nase

preporuciti kako ovdie sliede:

ZELJE" I

MOLBE

KRISTJANAH U BOSNI I HERCEGOVINI, KOJE PONIZNO PRIKAZUJU NJEGOVOM CARSKOM VELICANSTVU SRETNOVLADAJUCEM SULTANU

Abdul-Medzldii.
Vase velicansteo!
Preko 600,000

Bosne

Hercegovine

oslanjajuci

da

Vasih

po

cetiri

u ova dva ejaleta

podloznikah,

viernih

stolietja

prirodjenoj

nase uzdisaje pobozne, te

i

zivi

koji

se na svoju viernost, prama visokomu tur-

skomu devletu za
mole

kristjanah

sebi

nam

zasviedocenu, ponizno
dobroli,

pogledate na

sliedece milosti dopustiti

pokloniti blagoizvolite:
1.

Da

se

vise

uezovemo

raja

'),

vec gradjani

derzavljani cielokupnog turskog carstva, uslied toga:

2. Na sudu da smo jednaki s Turcima, zato uriapriednk: ne po vierozakona prednosti, vec da po pravdi
bude izrecena osuda'2 ), zato

3. Sve sure, da hudu sastavljene iz jednakog broja

kristjanskoga 3 ).
clanovah oba vierozakona turskog
i

157

4. Danke i poreze kristjani svoje, a Turci svoje

4
napose da kupe i veziru predaju ).
5. Danci i porezi da se nerazrezuju po broju ku5
posiedovanju ).
6ah vec po imanju
6. Harac, sto sad kristjani od muzke glave piatjaju,
da se za naviek digne, kanoti jednakosti deri

zavljanskoj protivan ), zoto:

7. Da se kristjani primaju u vojnike koliko u ni-

zame

toliko

redife

da imaju svoje svetjenike 7).

Carska desetma od zita j siena, da se uracuna

u porez i da se u novcima daje 8 ).
gospodarima, da samo od zita, siena i
9. Kmeti
duhana platjaju sestinu , a gospodari da nisu duzni
kmetskog poreza platjat, a ovi opet da nisu duzni gospodarima dohodak kucama nositi 9 ).
8.

Da nikad gospodar samovoljno nemoze kmeta

10.

dignuli

zenilje

sa

nevaljastinu

dokaze na sudu rvjegovu

da ima kmetu trosak
polrosio kerceci, sadeci vocke i
ako

siucaju

torn

ovaj

je

sto

platiti,

vec

zgrade nacinjajuci 10 ).
11. Beglucenje gospodarima, zelimo, da se vise
nikad neuvodi 11 ).
12. Prenos vezirah, vojnikah i carskih kapidiah
neka se iz zemaijske kese platja 1 2 ).
'

13. Opra'vljanje putovah

ostalih

zanatah,

pocme

14.

15.
zik

zemaljskom trosku za-

se o zemaljskomu

trosku uvede stampar-

se

sto

Da

kristjane

Da

je

14

pria

).

siobodno

arhiepiskopa

zemaijske

obicaje

vasemu veiicanstvu
16. Siobodno
slied

za promicanje tergovine
o

da

posebi
i

inostovah, uvodenje poste

).

nica za

sebi

sriedslvah

potrebitih

toga,

nam

kristjanima

gerckog

ohreda

episkope izbirati, koji jeznadu , a ove za odobrenje

i

prikazati

15

).

svog vierozakona; usiobodno: stare cerkve i rao-

obsluzivonje
je

nastire popravljati, razsirivati

gdie je potrebito iznova


zvona

graditi;

158

zvonike imati

javno nae obrede ob-

derzavati 16 ).

Da

17.
dietni

18.

skole

pazari

se

nedielje prenesu u drugi ra-

dan 17 ).

zovnuti,

Da

slobodno

je

zavoditi,

ovi, da se iz

svakoj

obcini:

ucionice

potrebne iz druge zemlje

zemaljske kese platjaja ; da je

ucitelje

slobodno ucenike radi ve6eg napredka u druge derzave

slati 18 ).

Da

od nas ucenici primali u carigradinzenirsko na carski trosak 19).

20. Da mozemo dva nasa pouzdana covieka imati,
o nasemu trosku kod visokoga vaseg devleta, koji ce
nase elje i molbe varaa vierno priobcivati, kod derzavnih sudovah glas imati i derzavne naredbe nama
19.

sko

uciliste

se

bi

liekarsko

priobcivati 20).

21.

Da

se

svi

cinovnici

kristjanski

turski

zemaljske kese platjaju, da nebi morali od mita

iz

globe

ziviti 21 )-

22.
platjaju

23.

Da

se kervarina ukine, da kerv ubijenog

ne-

obcine, vec sudac neka ubojicu hvata 22).

Da

Bosna

se

Hercogovina opet sjedine pod

ovo bo u obziru ekonomickomu bilo

jednim vezirom
bi za blagajnu i narod verlo probitacno 23 ).
24. Tcrgovina i zanati, brez obzira na vierozakon
:

neka su svakomu slobodni

pristupni 24 ).

25. Da se o svim zemaljskim dohodcima i troskovima javno racuni vode i narodu priobcivaju 25).

Da nam

derzavne zapoviedi i nabosanskim jezikom priobcuju;

jerbo po dos dasnjemu priobcivanju, nikad podpuno
nismo znali, ta nam se zapovieda i naredjuje 26 ).
26.

se carske

redbe, pokraj turskoga

27.
i

Da nam

je slobodno sastajati se brez

dogovarati o stvarima skolskim,

knjizevnim

oruzja,

ekono-

mickim 27 ).
28.

carstva

Da nam
seliti

je

se 28).

slobodno u druge derzave, izvan


Ovo

159

su nase ponizne zelje

molbe,

osnovane po

koju vas dobri uspomene otac,

nacelu jednakosti,

vi

svecano
njegov vriedni nasliednik, toliko putah javno
obrekoste, al da se izvede i zivot pretvori kod nas
i

u Bosni, neprijatne okolnosti nedopuslise.

nam

koje

brite,

Boga

molimo

Mi vruce
serdce, te

se smilujete,

ce carstvo

da

Na ove

elje

putah tamo do
ni

slali

Pisano u Bosni

poubijani a

otacbinu

u svoju

podMi smo vise

nase ljude, koji 5u

miestnih vezirah

vama molbe

se usudili

odo-

hiljadah Vasih

nesmije!

ali

vaseg prestolja

nesmiju

da nas

se,

bi

vecom stranom od

carsko

ako nas toliko

Bog neka blagoslovi

molbe" vise

podpisalo

vase

bolje ukriepiti,

Svemoguci
robovah pomilujete.
Amen.
vase vladanje.
loznikah

takne

vise recene moibe

mnogi

doci zato, sto su

podnieti ol na njih se podpisati.

svibnja 1850.

1.

Izjasnjenja.
Po turskomu

*)

turskomu zivu,
okapinu

zakoniku

prepucium

raja- svi su oni koji u carstvu

Muhamedove,

a nisu viere

nose.

Raja

od

niti

su obrezani vec

roba samo u tomu

razlicna je. sto je nernozc Turcin prodati, u ostalomu

sa svim

moze imati, ni u demu s

^Raju je Bog Turcima poklonio, da

je rob pravi, niti ikakva preimucstva

Turcima se

izjednacili

Turcinu izmet

slmbu

cini"

kazu

bosanske kadie

sudci.
2

Na sudu kod

Turcinom,

to kristjanin

sa dva sviedoka,

naci da ovi protiva

istog

kristjani

krivo!

ako se

kristjanin s

prije

osviedociti

kristjanin Turcina nikad

svomu bratu

znade nego hiljada Vlahah."

izgubiti, jer sve valja

buduc da

protiva Turcinu sviedociti;

pravo,

vezira

mora

Turci

sviedoci, a kristjanin

nemoze
nemoze

dakle uviek na sudu imadu

Vezir kaze:

Jedan

Turcin vise

Sura

sudbene

od 6--12 ljudih u svakoj

jest saviet

u druztvu

stvari

vedeno pria 5 godinah,

maju se u

sure

te

vec

vljaju,

kavu dodavajuci

njihovog

turska

shi ezan uci

koji bi

bila,

uvesti ove

samovoljstva,

nama

al

Na dvor! Upovi

ker-

kerste,

nekuca joz ovdie zvono, vec se tur-

ove sure trebalo

bi ljude namiestiti postene,

u kristjanima poznavali covieka.

Tako

na lulu noseci,

suri siede najzestje base

obicno odsudjuju:

ovo je zemlja

u-

je

kristjani pri-

ne da pravice razpra-

al

Carska dobra je namiera

kadiah,

koji

/"

Turcima vatru

su

time gore je ucinjeno, jer u

vopie nae,

nahii, koji

Ovo

u 6 nahiah za niekoje vrieme poplatje

sluzili

itd.

Sure za obuzdanje

odredjeno, da

bilo je

brez

obicno

kadiom razpravljaju.

samo

zvani su u suru

160

se

bi

mnoga

zla prepriecila,

koja

cine Turci sa-

birajuci danke.
5

Od

dodje

vezira

kiice svoje

kristjanske

porez na
i

dvie tretjine na kristjane,

buduc da

svagdie ima vise nego turskih,

jedan Turcin u Bosni

nego

kucah odvale pola

tako

turske kuce vise posieduju nego

oi

kucah gotovo

kristjanskih

koja je korist od broja, kad

al

vise posieduje

kersljani,

ostali

svi

sad Turci pobroje

nahiu,

tako po broju

zernlje

200

ostalog imanja,

ostalim obcinama: dvie

kristjanskih,

ovo se obic-

no moze racunati.
6

Po

neplatjaju
7
)

vali,

kaze!

Turcima
8
)

dati.

Istina

uz

sluziti,

stanovnici jednaki,

harac

platjati,

zasto

da

konje

ici
i

mi na&e car-

nisu vojevali obicno,

kristjani

vojsku

sto nisu vojei

Turcima, o svomu trosku

podvoz

dati

jos

troska za

al
i

put

0/ kosio, ol vodu nosio u sve je jedno.

Dvoslruka je desetina u Bosni, nieka miesta daju caru,

druga bosanskim

hiama

su

svi

mi platjamo harac, a Turci

Turcima,

morali

dakle jednaki

uviek

njima

hrani

dakle

stvo nebi branili?

su

Gjulhane

zasto

Zato su kristjani

ako smo

morali

od

hatiserifu

tako se tamo

dobro

bi

spahiama, koju

dakle

bilo,

da se

car

hoce da oduzme spa-

u novcima uzima

za te-


Sake

161

za blagajnu; blagajna nebi morala tolike subase

oprostili ovih zlikovacah

a tefcaci bi se
9

Odpria kmet davao je

razliito:

dan

svaki

Posavini

samo kadkad
viedivsi

begluditi

jednako

Krajirii

beglu6iti,

po

gospodaru u
6

miestima

ovo

bio

je

razlicitim

miestima

morao mu je gotovo

al

drugim

davali

su

5, al

Tahir-pasa ukinuo, zapo-

da se od svega zemaljskog

Bosni,

svoj

proizvoda tretje a od

9,

platjati,

zulumdarah.

siena "polovica

daje,

Turci

tretji

dio

od poreza da platjaju, beglucenje da sa svim prestaje, gospodari sto je za njih bolje, to su uzeli tretjinu

da plate
i

gospodarima, gdiegdie

sieno

mu

vec kmet mora

poreza,

al

nece

dok privude hranu

6 satih treba

vu<3i

kud ce

gore beglucenje.
10
)

Kad jedan kmet okerdi

ponadinja potrebne zgrade,

tali,

dodje drugi liencina,

kad

dva, te

onoga

nastani; ol ako se

spodar

svake

prieti,

da

6e

ga

zgrade

ol

n)

drugi nije

sad

Malo pria

nametnuo,

istuci

drugoga

vola

naseliti,

drugcie valja

naclna nikomu se

nacinjati,

uredi

sa svoje zemlje

odtiera

cieni ga

plaljali,

bagce,

me-

pokloni vola, a kad-

gospodaru

nikakav kmet

nasadi

njive,

vec poeme stogod na stranu

te

dignuli

mora svake godine

diti

pervoga

godine

ovog neurednog

al

polovicu,

plaliti;

mu

sad

kmet
se

ovog

to

go-

konja,

tu

ucienu

seliti.

Zarad

nemili kerciti, bagcu sa-

vec su im ku6e kao vlaske zemunice.

spomenuli smo,

da je

begludenje ukinuto,

ga gospodari pod razliditim izgovorima uvo*de opet, prieteci

kmetu, da ce ga dignuli sa zemlje, ako neposlusa.

J2

Kuda vezir

rod propada

moraju

dati

sve

biefci,
,

drugi poglavari putuju, tuda straSno nasa

vec*

puta
jos

uklanjaju kuce, jer ne

aziaticki

razreSe se na svu zemlju, da je ovoga

oli

kapidSie

toliko

to idje njima, a
13
)

troSka

stalo:

ne onim koji su

to

dali

bijeni biti; poslie toga

i

onoga dohodak vezira

se

od naroda pokupi

stajala,

podvoz.

Sva nastojanja praviteljstva turskoga za Bosnu

dosad su se samo u tomu

samo da

urediti,

kako ce vece dohodke prill

mati

narodu

al

valja

gdie

platjati: jer

pruziti

sriedstva

ovo ima odklen

da

mala tergovina, zlo zemljodielje, zanati

je

kako

fabrike nikakve,

162

ce

tolikim iziskavanjima ? ako

odolieti

ovako uztraje propast cemo sa svim.

14

Da

15

Gercke

obicajah, sta

Od

nama dolaze

mogu nama

rod gule,

uzderzaju,

glupost

nebrinu za odhranjotijem

kasnie

pope,

na

toga

da bi

ga ciene,

opet

nacin

kervolodki

ima

ta

16

bi

kad

bila,

bi

Kanone

razpopi.

od

odmah ga za-

platiti,

platiti

svete

za novce prodavajuci

nas

za

najvecih

milostih

nas ovih nezvanih pastirah oslobodio.

Neima primiera u cielom turskom

Oni se

neima vise odklen

ako

izlupa

Jedna

Simeon.

Carovnik

carskih

carstvu, da kristjani

tako su stiesnjeni u obslu^ivanju svog vierozakona, kao u

sni

nam

Mi se nadamo

razumnog turskog

od

se u ovornti oblaksati, da
a

hvaliti,
17
)

tiesini

je sve jedno pop

njima

nase cerkve uredbe svojevoljao tlaceci

kao

ni

htieli? doisto nista

im je jedina paslva.

to

svestenstva,

samo ako

ol necitati,

tfitati

li

narodnog jezika

rieznajuci

koristiti,

nikakve duhovne pomoci neimamo, ve6 samo, da na-

njih

zna

napredujemo.

praviteljstvo da

od patriarha carigradskog zakup-

vladike, koje

eparkie, k

ljuju

hoce

ako

sumnjati,

svakomu narodu od toga

stamparnica

je potrebita

nelreba ni

ne na sniegu
^alostno
da

valja

milostivo

tverdoj cici na dvoru.

kad

doisto

je

mi mozemo Boga pod krOvom

coviek

serdce svoje k Bogti

samo sedmi Bogu

dielju pazari;

oko ove

se od

nae

le^nome bosanskome

dobrote

^elje

da

te

pazare

danom

od 6 danah

da

raditi,

carske 7

svernuti,

praviteljstvu,

nedieljnim

digrte,

mofa najvise

posveti,

nadamo

Bo-

da ce

praviteljstva,

gdie Su u ne-

da ce Svoje oko
zapoviediti
s

nedielje u

nadpo-

nedieljak ol u drugi koi dan prenese.

18

Ucionice

dobri

trebni, brez

nauka neima

je dakle, da

nam

se

ucitelji

svagdie

svakad

bili

su pO-

srece, neima blagostanja; pravedno

dopusti

poglavarstvo za ovo zauzme.

ova

zelja,

te

da

se

zemaljsko


19

Od svakog naroda

kojih sposobni

iz

nikakve tako
20

ucenici primaju

nam

sto

god car dopustao,

je

ruke nasih nepriateljah, koji su uviek

sakriti carske milosti,

Da

je

valja

jeda
23

Od

mogao

kako je

sta je

cuo

kavaza

svog,

da

niekoiiko

muselimu.

od koga je ubijen,

na novo ubojstvo

kesah a kadkad

jednog vezira

narodu

stotinah

godinah svom

Bosnom, pod

Mostarski
to

Ovi

izvidi,
i

prava kervarina.

premda

vezir,

on napinje

se

ni

nego

platjati

Hercegovina, upravljao je jedan vezir,

koliko travanjski

Danas,
posalje

ol

vidio javi veziru.

12 15

ode

kadia

lasnje

je

sad?

platiti

toliko

razumi se

ces ucini

to nije

li

Mnogo

dva.

jednog

posalje

kadii

je

car je ukinuo ;

30 grosah,

trud

njemu

vise

te izvidi

uzme za
tad

tko derzavi sluzi

vidi ? jer

uzderzava.

kervarinu

vezir:

momka

od nas

da dva kris-

je,

Kercarina davala se je dosad pola rodjacima ubije-

nog, a druga polovina pripadala

kaze

dolazilo u

to je

Carigradu.

ovo potrebito svak

neka ga derzava
22

uclliSta,

BoSnjaci, kako

znali poterpati

sverhu nacina potrebno

imademo

tjanska cinovnika
21

u ova

&e

samo mi

izhode,

sluzbenici

ove milosti carske neuzivamo.

ni

Dosad

163

tretji

kojom

zasto nebi
dio neima,

derzi dvor sjajan kao

ovi: koliko to narod stoji.

24
)
ti

Turci

su saracluk

mumluk

remenarstvo

sviecarstvo

linskom; bakal

nieke

kristjanima

t.

zanate -nepriputaju

nedadu tergovati

koi prodaje: ined,

j.

tabakluk

maslo

raditi,

kozarstvo,

robom rumen-

itd.,

nemoze

biti

kristjanin.
25

Da

nebi

po

dosadanjem

njihovom propastju, sebe

26

Kod nas

poznat vec kod

je turski

istih

Turakah ima, da

obicaju

narod varali

bogatili,

ne samo kod kristjanah ne-

jezik

Turakah; samo po vecim varosim po niekoiiko

turski

znadu,

manja

miesta,

nikad tocno

nerazumiu carske zapoviedi.

11*


27
)

Ako

dobrota

carska

dopusti nam, to je

potrebito,

164

nam se, te ove milosti

mozemo sastajati i dogo-

smiluje

da se

varati o stvarima skolskim, knjizevnim

28
)

Ako nebudemo

vise izlozene
pusti,

ovdie

mnogo
i

zelje

da za korom

od gladi

dostojni

carskog pomilovanja,

molbe neodobri,
kruha

ekonomickim.

mozemo

to

druge

siromastva neumiremo.

te

nam

barem nek nam do-

ddrzave

Nase

su

ici,

da

nevolje

vece, nego sto bi ih znali opisati. Narod straSno strada

propada.

Nase jedino ufanje

pomoci mogu, ako smo

je

zasluzili.

Bog pak

cestiti car,

kojinam

LIBRARY OF CONGRESS

019 764 729 2

*.

#o*

im***

2k

~.

*;

Jj5f^~

$3*
3V&A
*

Sr

'

VSfi$

inN^^a*

V:

Eg*

>'