Vesna Pesic Divlje Drustvo

Urednice: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi
Lektura: Ivana Andri

Korektura: Milo iri
Prelom teksta: Ivan Miladinovi
Dizajn korica: Slavia Savi
igoja tampa, Beograd
Tira: 1000
ISBN 978-86-86391-28-5
Peanik 2012.
Izdanje pomogao
Vesna Pei
DIVLJE DRUTVO
Kako smo stigli dovde
CIP -
,
323(497.11)2000/...
316.334.3
316.4(497.11)2000/...
, , 1940Divlje drutvo : kako smo stigli dovde /
Vesna Pei. - Beograd : Peanik, 2012
(Beograd : igoja tampa). - 389 str. ; 21 cm
Tira 1.000. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija: str.
384-388.
ISBN 978-86-86391-28-5
a) - - 2000COBISS.SR-ID 191384332
Mom sinu i sagovorniku

Borisu Popoviu
SADRAJ
Predgovor
11
PRVI DEO PETOOKTOBARSKE KONTROVERZE

I Rekonstrukcija petooktobarskih zbivanja
II Sukobi i jedna debata o transferu Miloevia u Hag
III Peti oktobar Vremeplov
19
21
45
60
DRUGI DEO ZORAN INI: FILOZOF,

POLITIAR I PRIJATELJ
I Filozof Moderne
II Zoran ini kontroverze
III Atentat
73
75
98
114
TREI DEO NEKA BUDE TO BITI NE MOE

I Zaokret
II Nemogua drava
III Kosovski sunovrat
IV Partijska drava i korupcija
129
131
145
158
173
ETVRTI DEO KONTINUITET KONTINUITETA I

KLIZ U PATOLOGIJU
I Kohabitacija dugog trajanja
II Pomirenje
III Destabilizacija regiona
IV Kriza, arogancija i uivancija
V Paradoksi proevopske vlade
VI Metastaze
VII Taka
229
231
259
272
281
295
325
353
PETI DEO KAKO SMO STIGLI DOVDE

I Rekapitulacija sadanjeg stanja
II Uzroci
Zakljuak
Citirana literatura
Index imena
363
365
372
376
383
389
Postoje narodi koji smisao ne ubrajaju meu

nune uslove svog postojanja.
Zoran ini
Predgovor
Srbija nazaduje ve trideset godina. Kada se taj period posmatra u
celini, ona je zabeleila privredni rast otprilike minus jedan odsto
godinje1. Gde god da se baci pogled, skoro nita ne funkcionie.
Svi elementi drutvenog sistema su pogreno postavljeni i daju loe
rezultate. Stie se utisak da se u naoj zemlji ve dugo igra samo
jedna igra zero sum game. U takvu igru spada i ukrtanje opredeljenja da Srbija postane lanica Evropske unije, sa odlukom da se
Kosovo zauvek tretira kao deo Srbije. Drugo opredeljenje ponitava
prvo, pa e se i poslednji period koji je vodila proevropska vlada
pod sloganom i Kosovo i EU upisati kao izgubljeno vreme. Nakon 5. oktobra neki pomaci nesumnjivo postoje, ali dugotrajno propadanje nadjaava slabane pomake. Oni su nedovoljni za unitenu
zemlju koja je slupala sve to je imala u ratovima devedesetih godina. I nije se povratila ni moralno ni materijalno2. Drugi su za to
vreme napredovali, pa ne treba da udi to Srbija spada u najzaostalije zemlje Evrope. To znai da Srbija treba sve da menja.
Ova knjiga se bavi Srbijom posle 5. oktobra. ine je objavljeni i neobjavljeni tekstovi, preraeni nastupi u radio emisiji Peanik, ponovo
proitani intervjui i lanci, mahom iz novina i sa sajta Peanika. Utoliko ona nije zbirka ve napisanog. Sreivanje uraenog i izgovorenog pretvorilo se u dopisivanje onog to je nedostajalo ili remetilo ritam i duh knjige. Pri tom moja ambicija nije bila enciklopedijska da
obuhvatim sve aspekte drutvenog sistema u posmatranom periodu.
Ovo je knjiga o politici koja je voena od 5. oktobra do danas. I, naravno, to je samo jedan opis i jedna verzija analize o tome kako smo
stigli do situacije gotovo potpune iscrpljenosti. Moja verzija poiva
1 Vladimir Gligorov: Istorija propadanja, Blic, 20.7.2011. Ta se slika menja
po dekadama, nagore i nabolje, ali navedeni prosek dovoljno ilustrativno govori o
dugotrajnom nazadovanju Srbije.
2 Ona jo nije uspela da ostvari bruto nacionalni dohodak iz 1990: za 21 godinu povratila
je oko 75 odsto tog BND. Drutveni proizvod po stanovniku u odnosu na istu godinu jo
uvek je manji za 30 odsto, realne zarade su na nivou iz 1971, a stopa nezaposlenosti je
porasla za 20 odsto. Za poslednjih 20 godina, i pored priliva vie od milion izbeglica,
broj stanovnika Srbije je smanjen za 400.000, a za isto toliko je smanjen i broj zaposlenih
(Boarov 2011b).
10
11
na kritici srpske nacionalne ideologije. Drutvo ne moe napredovati

ako su njegove vrednosti u sukobu sa pretpostavkama njegovog razvoja. Ne moe se na vrednostima plemenske zajednice stvoriti moderno drutvo. U naem sluaju sm identitet onemoguava
drutveni razvoj i njegovo normalno funkcionisanje. Ovakvo stanje
naeg drutva ima sve karakteristike patologije, koja se pogreno
brka sa stanjem krize. Ako drutvo trajno ne uspeva da ostvari rast
sopstvene kompleksnosti, to je iri pojam od ekonomskog rasta,
vie se ne moe govoriti o krizi nego o patologiji. Ona e se nastaviti
ako se ne odbaci poetna greka srpske nacionalne ideologije.
Od 19. veka krenulo se od pitanja veliine drave Srbije i veliini
su bili podreeni razvoj ekonomije, modernizacija drutva i realno postojee drave. Borbu za nekakvu dravu ije su granice
neprekidno otvorene, koja nema ni svoj demos (graane), ni integrisano i funkcionalno drutvo, obnovio je Miloevi u ratovima
devedesetih godina. Jo jednom se pokazala uzaludnost pogreno
shvaene dravotvornosti, jer Srbija od 19. veka do danas ne
moe da pronae kopu sa realnou i nepotrebno troi svoje oskudne resurse. Cena te greke je bila ogromna, pa ipak ta greka
do danas nije otklonjena. Sutinski uslov da Srbija krene napred
jeste promena shvatanja politike: ona mora da se okrene svojim
graanima i njihovim interesima, da definie svoju dravu i u njoj
stvara uslove za razvoj ekonomije, drutva i njegovih institucija.
Iznad svega, Srbija mora promeniti svoju nacionalnu i politiku
filozofiju kako bi nala svoje mesto u savremenom svetu i uhvatila
jasan pravac kretanja ka lanstvu u Evropskoj uniji, koji se dokazuje u praksi procesom evropeizacije drutva na svim nivoima. Da
bi se izbeglo jo dublje propadanje, ovakav pristup mora stupiti
na snagu odmah i na njemu se mora napraviti novi drutveni dogovor. To bi znailo da se politika ne svodi na uzaludno ekanje
da e se nemogua drava nekako ostvariti, niti na evropske doktore koji e se poduhvatiti razbijanja partijske diktature nad naim
drutvom. Naa politika mora sama da pokae volju da odbaci stare
greke i zablude i otvori nove anse za budunost.
12
Analizirajui period posle 5. oktobra nisam se vraala na Miloevia.

Ta prolost je deo ove sadanjosti. Mene je interesovalo kako je
Srbija reavala nove zadatke koji su stajali pred njom i koji nisu
bili na dnevnom redu Miloevieve Srbije. Pokuala sam da pratim
i razumem kako su razliita vostva obavljala i zaturala te nove
zadatke. Odlaskom Miloevia otvorene su nove mogunosti, pre
svega proces pridruivanja EU, koji ranije nije postojao. Srbija nije
vie bila izolovana zemlja i pod sankcijama, kao to je bila devedesetih godina. Ratni porazi su je prinudili na mirnodopsku politiku. Zapoela je predaju optuenih za ratne zloine Hakom tribunalu. Ta kljuna prepreka za evropske integracije trajala je dugo i
predstavlja posebnu priu. Optueni su isporuivani onoliko brzo
koliko su nove vlasti elele i mogle da podnesu. Tzv. saradnja sa
Hakim tribunalom je zavrena posle 11 godina odlukom Borisa
Tadia da se prekine skrivanje Mladia i Hadia. Uz teke muke, u
jeku izborne kampanje 2008, potpisan je SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju) sa Briselom.
Zapoete su ekonomske i politike reforme, koje nisu daleko dogurale
i nisu uspele da nadoknade izgubljeno. Srpski nacionalizam se razvodnio korupcijom i novanim interesima partijskih vrhuki i tajkuna,
ali se razvodnio i poetni impuls za promene i evropeizaciju drutva.
Iako je u jednom momentu izgledalo da veina stranaka (i graana)
eli da Srbija postane lanica Evropske unije i da je taj put otvoren,
on je i dalje pod znakom pitanja zbog neodlunosti Tadieve politike izraene u formuli i Kosovo i EU. U okolnostima svetske krize,
osiromaenja graana i propadanja itavih delova Srbije, upravo kad
je spoljna podrka najpotrebnija, vostvo Srbije se, po ko zna koji
put, opredelilo da krene u odbranu nebuloznih nacionalnih interesa.
Zapanjujue je da se i danas as zatvaraju as otvaraju vrata Evrope, iz
tih politikantskih razloga, koji pokazuju nesposobnosti srpske politike
da se uskladi sa vodeim evropskim dravama i zemljama u okruenju.
Ta neodlunost Srbije da se jasno opredeli kojim e putem krenuti
jo uvek je tu. Kad god treba prelomiti, Srbija odlui da nee da
13
se menja. Neodlunosti i odbijanja da se krene novim putem i odbaci prolost, pratila sam potujui vremenski redosled zbivanja.
Prvi deo knjige se bavi samim poetkom analizom petooktobarskog perioda, neraienom prolou, koncepcijskim sukobima izmeu Kotunice i inia o budunosti Srbije i glavnim
propustima da se zapone modernizacija drave. Petooktobarski
period, koji je po mnogo emu bio razliit od onog koji e doi
posle, zavrio se ubistvom premijera inia i zaustavljanjem tek
zapoetih promena.
Drugi deo knjige posveen je Zoranu iniu, kao filozofu,
politiaru i prijatelju. Tu su skupljeni moji tekstovi o njemu i
seanja na njega povodom obeleavanja godinjica atentata.
Iza elje da te tekstove skupim i objavim nije stajala namera da
se bavim mumificiranjem inia kao neprikosnovenog simbola
srpske modernizacije, ve da se on razume kao interpretator jednog novog pogleda na svet i anse koja je proletela 5. oktobra. On
nije bio monik, jer on sam to nije hteo da bude. Nastojao je da
formulie budunost moderne Srbije i ubrza njeno ukljuivanje u
EU do take bez povratka. U tome nije uspeo zato to su interesi da
se ouva status quo bili jai od njegovih namera.
Trei deo se bavi zaokretom koji je izveo Kotunica zauzevi mesto
premijera Srbije posle pada ivkovieve vlade i izbora odranih u
decembru 2003. On vraa ideologiju srpstva koju je ini bio skrajnuo, i to tako to ouvanje Kosova uzdie na prioritetno mesto u srpskoj politici. Uspostavljen je partijski monopol nad dravom i javnim resursima. Partokratija, kako se to sada popularno zove, samo
je druga re za obustavljanje procesa demokratizacije i zaturanje
javnog interesa. Ponovo se uspostavio sklad: partijska drava i iz
nje izrasla politika klasa lepo se slau s ideologijom srpstva i onog
nemogueg kao njenog sutinskog svojstva. Kotunica je taj spoj
zapisao u Mitrovdanskom ustavu: suverenitet graana su preotele
stranke, a nacionalno jedinstvo je izgraeno na ideologiji Kosova
kao zauvek sastavnog dela Srbije. Jedna anahrona ideologija jo
14
jednom je dobila prednost nad univerzalnim vrednostima moderne drave.

Zaokret u prolost nije izveo sam Kotunica. U tome su mu pomogle sve stranke, ukljuujui i Demokratsku stranku i njenog lidera i
predsednika drave Borisa Tadia. Posle proglaenja kosovske nezavisnosti Kotunica je zauzeo ekstremnu poziciju odbacujui put
Srbije ka EU sve dok zapadne zemlje otimaju Kosovo. Po pitanju
odnosa Srbije prema Evropskoj uniji Boris Tadi i DS su se politiki
razili sa Kotunicom. Napravili su koaliciju Za evropsku Srbiju,
koja je na majskim izborima 2008. pobedila i uspela da napravi
proevropsku vladu uz pomo Socijalistike partije Srbije.
etvrti deo knjige se bavi uincima proevropske vlade. Njeno
deklarativno opredeljenje za EU svaki as se saplitalo o novi autoritarizam i neprevazienu nacionalistiku ideologiju, koje su se
najvie ogledale u odnosu prema Kosovu i koje su stvarale konfuziju u spoljnoj politici da li je Srbiji vanija Moskva ili Brisel.
Nakon proglaenja nezavisnosti Kosova dolo je do novih konfrontacija sa Zapadom EU i SAD. Na unutranjem planu, proevropska
vlada je samu sebe potopila u sistemskoj korupciji, metastazama
partijske drave i miniranju pravnog poretka i reforme pravosua.
A to su bili najvaniji zadaci koje je ta vlada trebalo da obavi. Iza
konfuzije borbe i za Kosovo i za Evropu tekao je proces sabotiranja
svih dravnih institucija i uspostavljanja neformalne, line vlasti
Predsednika drave. Autoritarnost se irila kao bolest udruenom
diktaturom svih stranaka, koja je eliminisala i sam pojam javnog
interesa, a drutvo je uutkano u beznau i siromatvu.
Odgovore na pitanje zato je dolo do jaanja patolokih oblika moi
koje smatramo odgovornim za slabo napredovanje Srbije i posle
pada Miloevia, dala sam na kraju knjige u petom i zakljunom
delu. Za to je odgovorna nova-stara politika klasa, koja se vie trudila da zatiti status quo, i u pogledu vrednosti i u pogledu steenih
interesa koji se tim vrednostima legitimiu. Umesto da oslobodi
15
politiku kako bi mogla obavljati svoje specifine funkcije baviti

se problemima graana i razvojnim ciljevima drutva, politika je
i dalje ostala kolonizovana kako nacionalistikom ideologijom
tako i prodorom novanih interesa partijsko-tajkunske klase u
javne poslove. Status quo se odravao spreavanjem suoavanja
sa nedavnom prolou koju karakteriu ratovi i teki zloini. To
nije samo moralno pitanje nego i funkcionalno: bez obnove socijalnog poretka i vladavine prava, tranzicioni procesi nisu mogli
imati uspeha. Bez pravne drave i jakih institucija, pre svega onih
u pravosuu, ne moe biti uspene tranzicije, trine privrede, povoljne investicione klime, efikasne privrede i demokratije svih tih
lepih stvari koje su se oekivale od petooktobarskih promena.
dananjeg, i jo daleke 1990. dala dijagnozu Kosova: glavni problem Kosova je u dominaciji jednog naroda nad drugim, pri emu
se dominacija menjala u zavisnosti od toga ije je vostvo u datim
istorijskim okolnostima raspolagalo silom i nemilice primenjivalo
nasilje. Reenje za Kosovo lei u ukidanju modela dominacije.
Meutim, to nije postala glavna tema do dana dananjeg. Izbegavanje da se ta tema otvori, spreava da se razume zato je integracija Srbije postala dugotrajni problem5.
Stigavi do samog kraja knjige shvatila sam da pria o politici moe

da zamagli realnost. Proitavi izvetaj sa suenja za stravine
zloine poinjene u kosovskom selu uka3, uvidela sam gde lei
realnost Kosova. Politika je poslednjih godina na hiljadu naina
govorila zato (ne) treba priznati realnost da Kosovo vie nije u
Srbiji, ali nikada nije pomenuta realnost uke. Kad se iz te realnosti sagleda pitanje Kosova, onda se mnogo jasnije vidi nesposobnost da se razume ta se zapravo dogodilo. Selo uka i mnoga
slina mesta uasnih zloina govore o tome da su se kosovski Albanci izborili za osloboenje od srpske dominacije. Drugaije se
vidi i put Srbije ka Evropi. Na tom putu se nije ispreilo Kosovo,
kako sam i sama ponekad mislila, nego teke posledice dominacije
i nasilja. Ovim elim da podsetim da je jedna grupa intelektualaca4, kojoj sam i sama pripadala, imala drugaiji pristup Kosovu od
Beograd, prolee 2012.
3 Milo Uroevi, On je uvek pucao za Srbiju, Izvetaj sa suenja; zapis aktiviste

ena u crnom, peanik.net, 28.12.2011, http://pescanik.net/2011/12/on-je-uvek-pucaoza-srbiju/.
4 Na inicijativu Udruenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UIJDI)
organizovano je nekoliko rasprava s ciljem da se putem dijaloga i istraivanja stanja
ljudskih prava na Kosovu, na racionalan nain otvori put reavanja kosovskog vora.
Formirana je nezavisna komisija, koju su inili Sra Popovi, Tanja Petovar i Dejan Jana.
Njen zadatak je bio da pripremi izvetaj na osnovu kojeg bi se vodio dalji dijalog o Kosovu.
Glavni izvetaj je napisao Sra Popovi, a pojedine delove izvetaja, na posebne teme,
pisali su Ivan Jankovi, Vesna Pei, Svetlana Slapak i Nataa Kandi (videti: Kosovski
vor: dreiti ili sei?, Izvetaj nezavisne komisije, 1990, Beograd: Chronos iz Titograda).
5 Iz istog ovog ugla o nepostojanju politike integracije Kosova i Srbije pisao je i Zoran
ini u lanku Srbija, ta je to? (Knjievne novine, septembar 1989). ini tvrdi
da se od samog poetka u Srbiji jedinstvo stavlja ispred slobode, pri emu se jedinstvo
shvata u predmodernom smislu, kao jedinstvo teritorija, iji e narod biti homogenizovan
jedinstvenom dravnom vlau. Ideja o modernoj integraciji jednakopravnih graana
koji ine politiku zajednicu nikada nije stigla u Srbiju. Zato i danas moe da se kae da je
Miloevi vratio Kosovo i Vojvodinu, a da pri tom nije vano to se stvarni predstavnici
kosovskog stanovnitva nikada nisu dogovorili ni o emu. Na isti nain je Kosovo
integrisao u Srbiju i Vojislav Kotunica, ustavom 2006, gde se integracija dogodila
kao imaginarno pripojenje teritorije, a da ne sme biti bilo kakvih dodira sa predstavnicima
ljudi koji na Kosovu ive (Meli 2006:135).
16
Zahvaljujem se svojim prijateljima Neboji Popovu i Ivanu

Jankoviu za portvovano itanje prve verzije ove knjige i za dragocene sugestije.
17
PRVI DEO PETOOKTOBARSKE

KONTROVERZE
18
19
Divlje drutvo Kako smo stigli dovde
Vesna Pei
I
Rekonstrukcija petooktobarskih
zbivanja1
Ove godine se navrava deset godina od Petog oktobra i jo uvek

nije temeljno istraeno ko je pobedio, a ko je bio poraen i da li je
to bila revolucija, pu ili smena vlasti2. Zadatak ovog rada je da na
osnovu memoarske literature i vanijih strunih radova3 odgovori
na ta pitanja analizom naina na koji je sruen reim Slobodana
Miloevia. Cilj mi je da utvrdim nivo postignute demokratizacije
kao glavnog zahteva petooktobarske pobune i osvetlim sukobe
u DOS-u i aparatima vlasti koji su doveli do raspada koalicije i
poraza petooktobarskih promena ubistvom premijera inia. U
zakljuku u ukazati na domete petooktobarskih promena.
Ruenje Miloevia: revolucija, dogovori, pu

Kada se pomene Peti oktobar postavlja se pitanje da li je to bila
revolucija ili pu, i da li je ruenje Miloevia bio domai ili strani
proizvod4. Pria o Petom oktobru kao revoluciji ima smisla samo
ako se revolucija shvati u jednom narodskom smislu. Kad god jedna
1 Ovaj rad je napisan za nauni skup kojim je obeleena desetogodinjica Petog
oktobra.
2 Jedini nauni skup o Petom oktobru organizovao je Institut za filozofiju i drutvenu
teoriju marta 2001. i objavio zbornik radova Revolucija i poredak (priredili Ivana Spasi
i Milan Suboti, Beograd 2001).
3 Zbog kratkoe vremena nisam ukljuila sve objavljene radove.
4 Neki autori smatraju da su Amerikanci bili kljuni faktor u ruenju Miloevieve vlasti
(Popovi 2010:194). Njihova uloga jeste bila znaajna, ali ne i presudna. injenica je da
su se Amerikanci posle bombardovanja 1999. oslonili na opoziciju (Kovaevi 2007:227)
i pokrenuli akciju ruenja Miloevia tako to su radili na ujedinjenju opozicije, a zatim
je obuili i finansirali predizbornu kampanju. Prema kazivanju Vilijama Montgomerija,
koji je vodio kancelariju u Budimpeti organizovanu da pomogne opoziciji u ruenju
Miloevia, vie od 100 miliona dolara potroeno je na te aktivnosti (izjavu o tome dao je
za dokumentarni film Konani obraun, Vreme film, prikazan na RTS-u 5. oktobra 2010).
20
21
5 Zato famozni refren Sve je isto samo njega nema ni pod kojim uslovima nije bio
taan. Odlazak jedne vane politike linosti uvek podrazumeva i kraj te, njene, epohe,
kao to je bilo posle smrti Josipa Broza Tita i nekih drugih velikih lidera.
6 Ovo je gruba konstatacija i odslikava podeljenost partija koja se bila ustalila tokom
devedesetih godina: SPS i SRS (i njihovi epigoni) bile su ekstremno nacionalistike,
autoritarne, nedemokratske i antievropske, dok su SPO, DS i DSS smatrane demokratskim,
umereno nacionalistikim i proevropskim strankama. U tu kategoriju ubrajali su se i
antinacionalistiki i antiratni Graanski savez i druge sline manje stranke.
22
Ovakva optimistika gledita, izreena u vreme velikih oekivanja,

proizlazila su iz smog ruenja Miloevievog reima. To jeste bio
onaj prvi rez, koji je oznaio kraj jednog reima i poetak novog
poretka. Pad Miloevia se nije mogao svesti na obinu smenu
vlasti, jer njegova vlast nije bila obina5. ivot je odmah izgledao
drugaije jer su anse bile otvorene. Glavna promena, koja se mogla videti golim okom, pretrajala je do danas: 5. oktobar je dan
kada je sruena nedemokratska i antievropska vlast, a umesto nje
je dola demokratska proevropska vlast6. S nekim izmenama, ta
Vesna Pei
autoritarna vlast padne, a da su pri tom na ulicama stotine hiljada

nezadovoljnih graana, koji su spremni da se suprotstave policiji
traei da vladar ode s vlasti, po pravilu se koristi termin revolucija.
Graani su 5. oktobra traili da svi Miloevievi ljudi odu s vlasti, od onih u dravnoj upravi do onih u zdravstvu. Nema sumnje
da su graani, sa svojim nezadovoljstvom, velikim oekivanjima
i reenou da brane svoju izbornu volju masovnim dolaskom u
Beograd, probijanjem blokada i kordona policije, izlaui se brojnim rizicima u sukobima s policijom, smatrali da je na delu revolucija. Takva je bila i njihova percepcija onoga to su inili. Ogromna
mobilizacija graana dala je povod strunim posmatraima da Peti
oktobar shvate kao prvu fazu revolucije, iza koje bi usledili potezi
koji oznaavaju diskontinuitet s prethodnim reimom, odnosno
donoenje ustava kao utemeljenja novog sistema. Milan Podunavac je tvrdio da su petooktobarske politike promene predstavljale primer liberalne revolucije, iji se naroiti znaaj ogledao u
tome to je politiko drutvo u Srbiji predstavljalo vie od jedne
decenije arite otpora fundamentalnim vrednostima evropskog
politikog prosvetiteljstva (Podunavac 2001:153).
promena se odrala tokom svih izbora odranih za poslednjih deset godina.

I DOS-ova strategija ruenja Miloevia podupirala je revolucionarnu priu. Strateki cilj DOS-a bilo je stvaranje percepcije da se ceo
narod digao protiv Miloevia. Poto nijedna pojedinana stranka
nije mogla pobediti SPS, niti obezbediti kontrolu izbora kao vanu
kartu za vaninstitucionalnu borbu posle izbora, samo je forsiranje
frontalnog sukoba i podele na nas i njih moglo doneti uspeh na
predsednikim izborima 24. septembra 2000. godine. Miloevi je
sruen upotrebom glasakih listia (nerevolucionarno) u kombinaciji s revolucionarnom odbranom glasake volje graana, pred
silom koja je smerala da tu volju poniti7. Meutim, kada napustimo pojavni nivo analize, koji dozvoljava da se Peti oktobar zove
revolucijom, stroi kriterijumi nalau da se samo one promene
koje menjaju vrednosno-normativni sistem, tj. koje se utemeljuju
donoenjem ustava, mogu smatrati revolucionarnim u strogom
smislu rei. Peti oktobar nije proizveo takve promene nije donet
novi ustav, ali nije bilo ni drugih znaajnih normativnih promena
koje bi trajno upisale rezultate. Utoliko ima smisla govoriti o izneverenoj revoluciji, pod uslovom da se podrazumeva izostanak
ovog drugog reza, koji bi ustavom definisao promene koje su se
dogodile.
Pa ipak, mit o nekakvoj pravoj revoluciji, koja je navodno proputena, a trebalo je da se dogodi 6. oktobra, i dalje opstaje.
Jedan od voa DOS-a, Milan St. Proti, optuuje Kotunicu da je
izdao revoluciju tako to se priklonio srbokomunistima8, a da
pri tom ne kae kada i gde je Kotunica nekome obeao revolu7 Ovu kombinaciju Pavlovi i Antoni smatraju karakteristinim nainom izlaska
iz reima Miloevievog hibridnog autoritarizma (izbornog autoritarizma) u reim
izborne demokratije, koju karakteriu slobodni i poteni izbori i smenjivost vlasti
(Pavlovi i Antoni 2007).
8 Spoj komunistikih struktura i srpstva Milan St. Proti je nazvao srbokomunizmom.
Tvrdio je da je Kotunica izdao revoluciju 5. oktobra tako to se priklonio
srbokomunistima, koji su napravili amalgam srpstva i komunizma (Proti 2005: 311353), a iji je neprikosnoveni voa Dobrica osi, dok je Miloevi samo preuzeo njihove
ideje.
23
24
9 Od dovravanja revolucije se odustalo zato to graani ne bi shvatili da u roku od

dva dana pravimo dva velika obrauna jedan obraun bi bio onaj s Miloeviem, a
drugi s Kotunicom (Tamara Spai, Ve estog oktobra poeo otpor reformama, Blic,
6.10.2010).
10 SPS, radikali i julovci prestrojavali su se na Kotuniinu stranu. Po inievim
reima, to je bila strategija slubi: Kotunica je dobar, a mi ostali iz DOS-a ekstremisti
koji samo hoe da rue (Malii 2004:129). Kotunica nije neprijatelj ... neprijatelj je
ini ... Kotunica je odlian, ja sam demon ... Oseao sam da je protiv mene poveden
specijalni rat (Malii 2004:119).
Vesna Pei
ciju, pa je izneverio. Zoran ivkovi, povodom desetogodinjice

Petog oktobra, kae da i danas ali to nije bilo 6. oktobra, pa i
sada misli da je trebalo zavriti revoluciju potpunim diskontinuitetom s Miloeviem (staviti ustav van snage i raspisati izbore za
ustavotvornu skuptinu, proglasiti neke institucije nevaeim itd).
On tvrdi da do toga nije dolo jer je Kotunica ucenjivao DOS da
se revolucija obustavi9. ini smatra da je bila greka to odmah
nije proglaeno da republika vlada vie ne postoji i da republika
skuptina vie ne postoji, jednako kako je to uinjeno za savezne
organe, i to izbori nisu odrani 1. decembra (Malii 2004:111).
Nema dokaza da je 5. ili 6. oktobra (ili kasnije) postojao takav
plan, mada je opte poznato da je Kotunica bio za kontinuitet sa
starim reimom i da mu nikakve radikalnije promene nisu padale
na pamet. Pria o 6. oktobru je dosovski lament zbog greke koja
jeste napravljena: formiranje republikih vlasti je teklo sporo i sasvim drugim putem, a to je razvodnjavalo revoluciju i njeno jasno
normativno uobliavanje. Ta greka se spontano oseala meu
graanima i manifestovala se u njihovom razoaranju i brzoj demobilizaciji. Posle 5. oktobra vlast u Srbiji je bila u rukama socijalista
i radikala, to im je omoguilo da se ree neprijatne dokumentacije
koja ih je mogla skupo kotati, da se saberu i prestroje10. Spaljivanje
dokumenata i sama injenica da Srbijom upravlja stara vlast i njeni
kadrovi i posle 5. oktobra, izgledali su tragikomino. Taj problem
je reen dogovorom izmeu predstavnika DOS-a i predstavnika
stranaka staroga reima (SPS-a, SPO-a i SRS-a). Posle velikih natezanja, 22. oktobra dogovoreni su izbori za 24. decembar i formiranje tzv. prelazne vlade, u koju su uli i predstavnici DOS-a. Ali to
nita nije reilo, jer je ta prelazna vlada bila prazna forma. Odluke
su donoene neformalno na dve strane: na jednoj su konce vukli
stara vlast i njeni aparati, koji vie nisu imali legitimitet, a na drugoj
je o svemu i svaemu odluivalo predsednitvo DOS-a i ponaalo se
kao vlast u Srbiji, iako to legalno nije bilo. ak i takvo pitanje kao
to je bio napad Albanske narodne armije (ANA) na jugu Srbije,
reavano je formalno ueem federalnih organa, ali i neformalno
direktnim angaovanjem DOS-a i njegovih lidera.
ta se stvarno dogaalo tog famoznog 6. oktobra? Tog dana se
odravao sastanak predsednitva DOS-a na kome je dominirao
strah da e Miloevi napasti. Kotunica je napustio sastanak i
nestao. Niko nije znao gde je. U jednom trenutku, ini je rekao
da se svi raziu, ali da ne spavaju kod svojih kua jer im se lako
moe dogoditi da budu pohapeni, a poneko i likvidiran. Tako se
ve 6. oktobra u redovima DOS-a javilo nepoverenje. Kotunica
se tog dana sreo s Igorom Ivanovim, ministrom spoljnih poslova Rusije, a zatim ga je Pavkovi odveo kod Miloevia. Deo tog
razgovora je poznat (Jovanovi 2005:41). Postoje nagaanja da je
Miloevi traio garancije da nee biti isporuen Hagu, ali to se
nije dogodilo tada11. Na Ustavni sud je izvren pritisak da izda potvrdu da je Kotunica pobedio 24. septembra. Igor Ivanov se susreo
s Miloeviem i objasnio mu da je poraen. Iste veeri Miloevi
se pojavljuje na TV-u i priznaje poraz. Narednih dana je izgledalo
da se sistem raspadao bre nego to su organizatori to oekivali.
Ali to nije bilo tako, nedostajala je supstanca koja e se pokazati
presudnom (Stojanovi 2004:7). Ni kada je vlada DOS-a formirana,
ona nije uspostavila legitimni monopol nad aparatima sile.
Zato su Miloevieve slube preivele i nisu bile stavljene pod
kontrolu ni tada, a ni kasnije kada je izabrana vlada? Objanjenje
za opstanak tih slubi pripisuje se injenici da je revolucija
protekla bez krvi zahvaljujui tome to su se predstavnici DOS-a
dogovorili s vrhovima Miloevievih aparata vlasti da ne pucaju
11 Takvo obeanje je dato Miloeviu prilikom hapenja koje je trajalo dva dana
(uhapen je 1. aprila 2001). Politiki vrh je odobrio taj sporazum jer je bio u velikom
kripcu. Bilo je objavljeno da je Miloevi uhapen, iako to nije bilo tano (Jovanovi
2005:67-85).
25
12 Na odluku slubi da puste Miloevia niz vodu i da preu na pobedniku stranu

po svojoj prilici je moralo uticati saznanje da su Amerikanci krenuli u ruenje Miloevia
i da se ta akcija vodila iz kancelarije u Budimpeti. Pored toga, do njih su neprekidno
dopirale pretnje iz DOS-a da paze ta rade i da e im se upotreba sile osvetiti.
13 U jednoj skoranjoj analizi amerikog instituta Stratfor iznosi se da nedovoljna
saradnja Beograda s Hakim tribunalom i jaanje ekstremnih elemenata imaju isti koren
5. oktobra 2000. dozvoljeno je Miloevievim institucijama i strukturama moi da
ostanu na svojim mestima. Veze izmeu drave i kriminala su ostale netaknute (Vlada u
Beogradu nema snagu, Danas, 18.10.2010).
14 Jelena Suboti tvrdi da, to se promena vlasti dogodi s vie kompromisa i sporazuma
u zemljama koje su izale iz ratnih sukoba, to je sluaj sa Srbijom, to sredstva moi
i autoriteta starog reima uspenije ometaju znaajnije promene koje su ba takvim
zemljama potrebne (Suboti 2010:52).
15 Tamara Spai, Ve estog oktobra poeo otpor reformama, Blic, 6.10.2010.
26
Pogledajmo kako su ti dogovori izgledali i zato je do njih dolo.

DOS je doneo odluku da ovog puta nee biti vie veselih etnji
graana, nego da e se izborni rezultat braniti i orujem do
poslednje kapi krvi (Malii 2004:41). Zato je bilo vano saznati da
li e vlast koristiti silu jer bi se, navodno, na silu odgovorilo silom.
Prvi kontakt pre 24. septembra ostvario je ini s Miloradom
Ulemekom Legijom preko posrednika, s namerom da sazna da li
e JSO na dan izbora imati neku akciju rasturanja izbora (Malii
Vesna Pei
na narod12. Aparati vlasti su izdali Miloevia i ponudili se novoj

vlasti, sauvavi tako svoju mo i poloaje, a lideri DOS-a su ih
preuzeli bez reformisanja i uz povrinske kadrovske promene13.
Neki autori misle da je tada napravljeni sporazum uslovio mali ili
nikakav opseg buduih promena14. Vesna Raki-Vodineli smatra
da se ba 6. oktobra pokazalo da dubljih promena nee biti jer je
bio sklopljen pakt avangardnog i retrogradnog. Zato je pogreno
pitati ta je trebalo da se dogodi 6. oktobra jer je upravo preutni
sporazum izmeu nove vlasti i starog reima omoguio da 5. oktobar proe mirno i bez veih rtava. Iako je za sporazum postojao
ispravan motiv izbegavanje krvoprolia, ona smatra da se hipoteka dogovora kasnije provlaila kroz sve vlasti, od 2000. godine naovamo. Zato nije moglo doi do lustracije, nije se moglo uspostaviti
novo sudstvo, nije se mogao oduzeti nelegalno steen ekstraprofit,
niti su se mogli iskoreniti korupcija i privatni politiki ciljevi. A to
su svojstva koja karakteriu sve vlasti i posle 5. oktobra15.
2004:53). ini tvrdi da je DOS intenzivno radio na tome da

uspostavi kontakte s vojskom i policijom i da su i jedni i drugi
obeavali da e pomoi opoziciji. On tvrdi da je DOS 4. oktobra
uvee dobio informaciju s neformalnog sastanka petorice generala
na kome je trebalo odluiti da li e izvriti ve dobijeno nareenje
o primeni sile. Generali su odluili da odbiju takav nalog. General
orevi je rekao da je Miloevi izgubio izbore pa neka se
snalazi kako zna i ume a nas neka ne uvlai (Malii 2004:79).
Ponaanje vojske je bilo nepredvidivo do poslednjeg momenta. U
noi izmeu 5. i 6. oktobra nije bilo jasno da li e intervenisati
i pohapsiti sve lidere DOS-a16. Prema svedoenju Aleksandra
Vasiljevia, nekadanjeg efa Vojne obavetajne slube, Pavkovi je
te noi pomerio tenkove iz Bubanj Potoka do kasarne na Vodovcu
i tu stao. Te noi su kod njega dola tri generala akovi, Krga
i Vasiljevi i rekli mu da mu na pamet ne sme pasti da izvodi
tenkove na ulice17. Pavkovi to nije uinio.
Najvie se zna o inievim susretima s Legijom 4. i 5. oktobra.
Na prvom sastanku, 4. oktobra, ini kae da je dobio garanciju
da specijalne jedinice nee intervenisati, osim ako s nae strane
ne budu inicirani napadi na vojsku i policiju, mi neemo izvriti
nareenje jer znamo da su izbori pokradeni. Petog oktobra, u sred
haosa revolucije, oni su se opet sreli. Legija je rekao: Za mene
je sve zavreno. to se mene tie, Miloevi je gotov. Ako vojska
bude intervenisala protiv vas, mi emo da interveniemo protiv
vojske. Mi smo im to rekli. I oni znaju da nemaju anse protiv nas.
To znai da vojska u celini nee intervenisati. Ako vas napadnu,
mi emo vas braniti (Malii 2004:74). Ponovio je da je za njih
sve zavreno i da je Miloevi istorija ... On nema pravo vie da
vodi ovaj narod i mi se praktino stavljamo pod vau komandu dok
16 Postoji svedoenje da je Miloevi 5. oktobra uvee poslao vojsci pismo s peatom
i lentom u kome je bio spisak od etrdeset imena, koja je Pavkovi trebalo da pohapsi,
od ega estoro da likvidira. Dragoljub Miunovi mi je potvrdio da je svojim oima
video to pismo, da mu ga je sam Pavkovi pokazao kada je traio od njega da mu
pomogne da uknjii svoju vilu.
17 Svedoenje iz dokumentarnog filma Konani obraun (Vreme film), prikazanog na
RTS-u 5. oktobra 2010.
27
Opisane metode ruenja Miloevia 5. oktobra revolucionarna

mobilizacija graana, kontinuiteti i dogovaranja i puevi nevernih slubi, u postpetooktobarskom periodu personifikovale su se
u suprotstavljenim strategijama svojih voa, to je uticalo na to
18 Takvo miljenje zastupa Sra Popovi (Popovi 2010).
28
Da li je ovo to sam opisala bio pu? Ruenje jedne vlasti kakva

je bila Miloevieva, nikako se nije moglo dogoditi bez prelaska
aparata vlasti na drugu stranu, odnosno bez ostavljanja vladara na
cedilu. U Srbiji se nije dogodio klasian pu18 kao u Rumuniji, gde
je u samom aparatu postojala zavera, a graani su izigravali njegov
dekor. U Srbiji su aparati vlasti, jedan za drugim, nekoordinisano,
izdavali Miloevia, pa se moe rei da je to bila serija nedogovorenih pueva, koja je omoguila da 5. oktobar proe bez prolivene krvi. Svaka sluba je imala svoje razloge i donosila odluke
ta e initi. Pa ipak, sve su slube pomogle narodu i gotovo u
celini su sauvale svoje kadrove, a neke od njih postale su nekontrolisani vlasnici fizike prinude. Pluralizam u raspolaganju silom,
kao izraz privatizovane drave koju je Miloevi ostavio u naslee
(Dimitrijevi 2003, 57) ne samo da nije bio eliminisan nego se i
uvrstio. Slube su se podelile i, traei svoje politike zatitnike,
menjale su strane, gledajui svoje interese.
Vesna Pei
se institucije ne uspostave (Malii 2004:96; podvlaenje moje).

ini jo jednom rekonstruie svoj susret s Legijom 4. oktobra.
Rekao je jo i to da je SAJ potpuno sinhronizovan s Crvenim beretkama i da je praktino 5.500 ljudi na istoj talasnoj duini. Rekao
mi je da e sve policijske jedinice koje su bile na Kosovu, a to su
njihove kolege, isto da postupe, a to se tie drugih jedinica koje
nisu bile na Kosovu, one u stvari nisu nikakve borbene formacije.
Nema dokaza da je Legija direktno ispostavio cenu za ove usluge i
da je traio da se Crvene beretke ne diraju i ostanu na svom mestu.
Nema dokaza da je napravljen dogovor o tome, ali se tako neto podrazumevalo jer Beretke jesu preivele i ostale na svojim mestima
sve do ubistva Zorana inia.
da se na samom poetku onemogue znaajnije promene, koje su

graani i veina voa Petog oktobra oekivali.
Koliko demokratije
Kada pogledamo programska dokumenta DOS-a i obeanja koja
su narodu davana, vidi se da su obeavane opsene demokratske
promene (Miunovi 2006: 364-391). Bio je obean ustav. Ve smo
istakli da se to nije dogodilo, pa se nije dogodio ni novi poetak
koji bi oznaio diskontinuitet izmeu starog autoritarnog i novog
demokratskog sistema. Obeavani su pravna drava i nezavisno
sudstvo, podela vlasti, demokratske institucije i transparentnost
vlasti, ali i uvoenje reda, u smislu iskorenjivanja korupcije, kriminala, oduzimanja nelegalno steenog ekstraprofita i kanjavanja
zbog zloupotrebe vlasti. Govorilo se da e se traiti odgovornost
za poinjena krivina dela. Meutim, promene su bile skromne.
Izloiemo ih prema analizi srpskog modela demokratizacije, koji
je uslovio koliki opseg demokratskih promena e biti dostignut19.
Opis ruenja Miloevievog reima iz prethodnog odeljka pokazao je da su tri momenta bila kljuna: izbori, vaninstitucionalna
odbrana izbornih rezultata (revolucija) i izdaja Miloevievih
slubi (pu). Pavlovi i Antoni su ova tri elementa uoptili u
specifini model demokratizacije u Srbiji, razliit od modela drugih zemalja u kojima je dolo do demokratske revolucije 1989.
godine. Razlika je bila u tome to su te zemlje prelazile iz autoritarnog reima, u kome nije bilo izbora, u demokratski. U Srbiji je
sluaj bio drugaiji jer su izbori postojali, mada nisu bili poteni.
Izbori su otvorili mogunost promene reima vaninstitucionalnim
sredstvima koja mogu naterati vlast na povlaenje. Upravo postojanje izbora i mogunost vaninstitucionalnog delovanja razlikuju
izlaz iz hibridnog autoritarizma (kakav je bio Miloeviev reim)
u demokratiju. Meutim, izbori praeni demonstracijama nisu
19 Srpski model demokratizacije prikazujem prema: Pavlovi i Antoni 2007 (poglavlja
5 i 6).
29
30
No, kada se vratimo pitanju demokratizacije, ostaje da su njeni dometi morali biti ogranieni puistikom smenom vlasti i injenicom
da tajne slube ni onda, a ni do danas, nisu pretresene i temeljno reformisane, ni kadrovski ni po nainu delovanja. Pavlovi
i Antoni tvrde da je posle 5. oktobra ostvarena samo prva faza
demokratije slobodni i poteni izbori, najvie zbog toga to su
pozadinske moi toliko jake da spreavaju produbljivanje izborne
do ustavne (liberalne) demokratije. Oni smatraju da su oekivanja
da Srbija ve ima razvijenije ustanove liberalne demokratije nerealna. Takoe, ako je i posle 5. oktobra na prvom mestu ostalo
reavanje nacionalnog pitanja a tako stoje stvari i s Kotunicom
i s Tadiem takva politika po definiciji tei ouvanju pozadin-
Vesna Pei
dovoljni da se promeni reim ukoliko se neka vrata iznutra ne otvore, odnosno ukoliko se ne jave prebezi koji preko noi mogu da
promene stranu. Kao to smo ve rekli, upravo to se i dogodilo 5.
oktobra kada su Miloevievi prebezi, umesto da orujem brane
reim, podrali vaninstitucionalni pritisak graana da se njihova
izborna volja prizna. Autori tvrde da su u ovakvim situacijama
neophodni pregovori izmeu pripadnika starog i novog reima. Po
toj teoriji, mora da doe do sporazumne tranzicije, gde pripadnici
starog reima za sebe obezbeuju mesto u novom. Meutim, problem srpske tranzicije je bio u tome to pregovarai s obe strane nisu
bili predstavnici politike vlasti, kako se to inae deava. Na strani
reima, to su bili pripadnici mafije, dravne bezbednosti i vojske,
a na drugoj strani Kotunica i ini. Kako je ve reeno, cilj je
bio da puisti ne pucaju i da omogue ruenje Miloevia. Za sebe
su obezbedili da ostanu na svojim mestima i kontroliu novu vlast,
pre svega isporuke optuenih Hakom tribunalu. Legija se esto
javno hvalio: Mi smo ih doveli na vlast, a sada hoe da nas teraju
u Hag. O tome da li su im neka obeanja davana, nema dokaza.
(Nije poznato ni da je u pregovorima uestvovao Kotunica.) Moe
se pretpostaviti da ini, u svojoj pragmatinosti i verolomstvu,
takve dogovore nije uvaavao i da ih je smatrao prolaznim, kao i
one s kojima je dogovore pravio.
ske moi tajnih slubi, koje nemaju afiniteta prema liberalnoj demokratiji (Pavlovi i Antoni 2007:229236). Pavlovi i Antoni
smatraju da se promena reima, odnosno uspostavljanje izborne
demokratije, dogodila tek na izborima 2003. godine, a da je sve
do tada praktikovan Miloeviev hibridni sistem.20 Zanimljivo je
da tako vana promena kao to je promena reima u javnosti nije
bila zapaena i da su je primetili samo ovi autori. Ne uputajui se
u argumentaciju oko toga, podseam da je Ustav iz 2006. godine
ponitio bitne elemente izborne demokratije uvoenjem partijske
drave. Na ovu regresivnu promenu reima ukazao je Aleksandar
Molnar nazivajui novi reim totalnom pluralistikom partijskom
diktaturom (Molnar 2008:72). Takoe, ovi autori nisu zapazili da
kada nema produbljivanja demokratije u pravcu ustavne (liberalne)
demokratije, povratno dejstvo slabih institucija prazni dostignua
izborne demokratije.
Sukobi o redefinisanju Srbije

U ovom odeljku u zapoeti analizu propasti petooktobarskih
promena, kako u pogledu kadrovskih promena koje nisu obavljene,
tako i institucionalnih. I jedne i druge su bile samo povrinske,
tekle su sporo, esto stihijno, s mnogo otpora, sukoba i trzavica
koje su obeleile period posle Petog oktobra. Glavna karakteristika
tog perioda je bila ekstremna nestabilnost, koja se dnevno odvijala jednom opasnom dinamikom (uz permanentno uee puista
koji su uvrivali svoju mo). Posle Petog oktobra sve vie je rasla
neravnotea snaga: DOS je naglo slabio, gubio svoju misiju i koheziju, a sistem Slobodana Miloevia je potvrdio svoju otpornost
na promene, kako u pogledu njegovih slubi, tako i u pogledu njegove ideoloke matrice, koja je nastala u dubini nacionalnog prevrata krajem osamdesetih godina. Tada je trajno prevrednovana
20 Za ovakav stav nema opravdanja jer su svi izbori, pa i ti 2003, u sebi sadravali
sistemsku greku koju je prouzrokovao Zakon o izboru narodnih poslanika Republike
Srbije od 9. oktobra 2000. To je bio poslednji zakon koji je donela Miloevieva skuptina,
a prihvatile su ga i petooktobarske voe, iako on i do danas omoguava prekrajanje veine
u Narodnoj skuptini i oduzimanje mandata neposlunim poslanicima.
31
Jedino to se znalo i to im je bilo zajedniko odnosilo se na

spoljnu politiku i povratak Srbije u meunarodnu zajednicu, to
32
Za ruenje Miloevia strategija ujedinjene opozicije je funkcionisala dobro. Meutim, DOS je u sebi skrivao jednu fatalnu
greku, koja je uzrok loih zbivanja do kojih je dolo im je revolucija bila zavrena. Ujedinjena opozicija se pokazala nesposobnom ve
na prvom koraku, kada je trebalo zapoeti demontau Miloevievih
struktura vlasti i smeniti naelnika Generaltaba i efa Dravne bezbednosti. Sukob oko smene Neboje Pavkovia i Radomira Markovia
izbio je odmah i irio se kao poar. Kotunica je, nasuprot ostalim
liderima DOS-a, bio protiv njihove smene. To je pokazalo da se ujedinjena opozicija nije mogla uspostaviti kao jedinstveni politiki subjekt,
koji bi bio u stanju da dekonstruie Miloeviev sistem vlasti i izgradi
novi. Iako takvo stanje na prvi pogled izgleda oekivano, jer se radilo
o razliitim strankama, problem je bio u tome to ni to, ta razliitost,
nije ukalkulisana u unapred spremljenom zajednikom planu o
povlaenju politikih poteza unutar koalicije i nainima delovanja
protiv staroga reima. Kada je stvaran DOS smatralo se pohvalnim to
su svi lideri prihvatili da zajedniki kandidat protiv Miloevia bude
Kotunica. Ispostavilo se da oni u stvari nisu razmiljali ta e biti
posle s tim razlikama koje su za vreme ruenja reima bile suspendovane. Nita nije bilo unapred dogovoreno za posle. Programi koji su
nueni narodu bili su provizorni jer operacionalizacije tih obeanja
nije bilo. Gledajui unazad moe se zakljuiti da je najvanija i jedina promena bila ta da Miloevi ode s vlasti, a ta e biti posle o
tome se nije mislilo, odnosno svako je mislio neto za sebe. To je bila
glavna slabost i uzrok propasti Petog oktobra.
Vesna Pei
svest srpskog drutva i vie se nije promenila. Najvea slabost se

pokazala u tome to vie nije mogla biti nastavljena borba na dva
fronta: s jedne strane stari reim, njegove slube i politike stranke,
a s druge, pobednike stranke DOS-a, novi normativni okvir i nove
slube. Takva podela se nije uspostavila. Umesto nje sam DOS se
dramatino podelio, ime je sudbina revolucije bila zapeaena.
se deavalo gotovo po automatizmu kada Miloevia vie nije bilo.

Lideri DOS-a su zajedniki radili na vraanju demokratske Srbije
u svet i izlasku iz izolacije, koja je bila nepodnoljiva. Zemlja se
gotovo ekspresno ulanila u gotovo sve meunarodne organizacije
i finansijske institucije. Ve 9. novembra podneta je kandidatura
SR Jugoslavije za lanstvo u Savetu Evrope, ime je naznaen put
kojim e se drava kretati. Najvaniji proboj koji je DOS napravio
bio je u spoljnoj politici; tu je bilo najmanje razmirica, mada je vrlo
brzo dolo do razilaenja u pogledu saradnje s Hakim tribunalom.
A to je bila, kako emo videti, krupna i presudna stvar.
Do paralize u funkcionisanju koalicije dolo je zbog razliitih ideologija vodeih ljudi u DOS-u Kotunice i inia. Te razlike se
nisu mogle svesti na uobiajene liderske sujete i uobiajenu borbu
za vlast (Pribievi 2010), mada je bilo i toga. Obojica su ostavljala utisak da su opsednuti svojim misijama, koje su predstavljale
dva pola filozofije srpske istorije. To ih je teralo da se ukotve u
dva centra moi. Prvo se Kotunica odvojio od ostatka DOS-a i od
svog kabineta napravio sopstveni centar moi utemeljen u vojsci.
Kotunica je pokuao da sprei dolazak inia na mesto predsednika vlade, a kada to nije uspelo, nastojao je da insistiranjem na legalnosti oslabi vladu i predupredi njene poteze koji bi vodili diskontinuitetu sa starim sistemom. Drugi centar moi se smestio u vladu
Zorana inia, koja je formirana 21. januara 2001. godine i koja
je imala dobre odnose s JSO (Crvenim beretkama), tehnokratama
i novim bogataima iz Miloevievog vremena. ini je uzvratio
pokuajima da oslabi i deklasira Kotunicu s ciljem da provercuje
neke promene koje se zajedniki vie nisu mogle sprovesti. To se,
pre svega, odnosilo na saradnju s Hakim tribunalom21, odnosno
na isporuivanje Miloevia Hakom tribunalu, koje je organizovao
ini, jer je to bio uslov za odravanje donatorske konferencije za
Srbiju22. Kotunica je ovaj potez ocenio kao dravni udar, a kljuni
21 Poznato je da Kotunica bio izrazito nesklon saradnji s Hakim tribunalom. U svom
prvom javnom nastupu posle pobede rekao je: Saradnja s Hakim tribunalom za mene je
poslednja rupa na svirali (Proti 2005:290).
22 Iako je saradnju s Hakim tribunalom shvatio preteno instrumentalno, Zoran ini
se odluio za saradnju jer je za njega najvaniji cilj bilo lanstvo Srbije u EU. A taj cilj
33
nije imao cenu (Biserko 2006:229).

23 Sukobi izmeu dva lidera su, indirektno, imali nasilni i oruani aspekt. Tako je
izgledalo hapenje Slobodana Miloevia. Policija je imala nalog za hapenje Miloevia,
ali joj je vojska zapreila put i onemoguila hapenje. Tu je i ubistvo Momira Gavrilovia,
oficira tajne slube koji je navodno trebalo da za Kotuniinu stranu napravi paralelnu
tajnu slubu i koji je optuio vladu za veze s kriminalom. Oruana pobuna Crvenih
beretki bila je pokuaj dravnog udara protiv vlade, a podrao ju je predsednik Kotunica.
U takve sukobe spada i pijuniranje lanova vlade preko vojne slube bezbednosti;
planiranje oruanog (vojnog) desanta na vladin Biro za informacije zbog sumnje da Biro
prislukuje predsednika Kotunicu; konano, tu spada nekoliko pokuaja, pa onda i sm
atentat na premijera inia (o ovim sukobima videti: Jovanovi 2005).
34
Oko ega je izbio sukob? Konflikti su se praktino sve vreme nizali

u vidu afera koje su potresale Srbiju, ali njihovo poreklo nije bilo
u samim tim burnim dogaajima. Sukob je bio dat unapred, kao
sukob dva razliita pogleda na svet (evropski i antievropski), iz kojih su proisticala razliita vienja puta kojim Srbija treba da ide.
Kotunica je unapred najavio da e nastaviti staru nacionalnu politiku, ali umerenijim sredstvima. Opredelio se za legalizam kao
ouvanje kontinuiteta, ne da bi se legalno menjale institucije nego
da se nita bitno ne bi menjalo. Kotunica je Peti oktobar shvatio u skladu sa svojim politikim programom, kojim je dominirala
ideja i nacionalno i demokratsko. Miloevi je imao nacionalno,
ali ne i demokratsko. Za Kotunicu je Peti oktobar bio nain da se
ukine taj nedostatak. Miloevi je u osnovi vodio ispravnu nacionalnu politiku, a mana joj je bila to to ju je sprovodio komunista.
Kotuniin dolazak na vlast bi tu manu ispravio, s tim da se sauva
kontinuitet srpske nacionalne politike. Glavnu promenu Kotunica
Vesna Pei
aparati sile (pre svega Crvene beretke, zabrinute za sopstvenu sudbinu) brzo su se prestrojili, napustili inia kao izdajnika, i preli
u suprotan patriotski tabor. Kako su oba centra moi teila da se
oslone na aparate fizike prinude, tako su ti aparati postajali nezavisna sila. To je znailo da su se politika gledita pretvarala u pritajeni
rat23. Iz ovog ratnog ugla, DOS i Peti oktobar su izgledali kao instrumenti koji su iniu i Kotunici sluili da se ukloni zajedniki neprijatelj (Miloevi), da bi se tek posle toga politikom borbom reilo
pitanje konanog pobednika. Ali to je znailo da od obeanog ustava
i demokratskih institucija nije moglo ostati gotovo nita.
je video u tome da se nacionalnom doda demokratsko (slobodni i

poteni izbori) i izlazak iz meunarodne izolacije. A ono nacionalno je znailo da se sauva i nastavi ideologija srpskog nacionalnog i dravnog pitanja. U skladu s tim, on je pre prihvatanja kandidature zahtevao da ne bude revanizma (lustracije i znaajnijih
kadrovskih promena), da se sauvaju nacionalni i dravni interesi
u pogledu Kosova, ouva zajednika drava Srbije i Crne Gore i
sauva glavni ratni plen Republika Srpska.
ini je bio na modernizacijskoj i evropskoj strani. Smatrao je da je
za Srbiju najvanije da napravi modernu dravu i ekonomiju, i svoj
put usmeri ka Zapadu i evropskim integracijama. Verovao je da je za
Srbiju najvanije promeniti pogrenu istorijsku svest o ciljevima koji
je dre u zaostalosti. To se moe postii brzim integrisanjem Srbije u
Evropsku uniju, reformama i reavanjem nacionalnog pitanja, koje je
bilo mitoloko i blokiralo definisanje Srbije kao moderne drave.
Verovao je da on i Kotunica mogu da podele uloge: Kotunica rui
Miloevia i postaje simbol dravnog jedinstva, a on kree u brze reforme koje e Srbiju ugurati u Evropu i tako okonati njenu vekovnu
agoniju i lutanja od jedne do druge Nedoije.
Ova podela je bila poznata od ranije i karakterisala je dvovekovnu
politiku istoriju Srbije: re je o podeli na moderniste, okrenute
ka Zapadu, i konzervativce-nacionaliste (narodnjake), okrenute
ka Rusiji. Podeljen du ovakve vrednosne i politike linije, koja
je presecala sve vanije sukobe u istoriji Srbije, DOS je praktino
uspostavio dvovlae u zemlji (Pei 2007a:67). Zbog toga je situacija bila komplikovanija od ideolokih razlika, jer DOS ni u jednoj
ideolokoj varijanti nije raistio s dravnom mafijom koja se zaklanjala iza ovih razlika i menjala gazde u skladu sa sopstvenim interesima. Kad je vlada predala Miloevia Hakom tribunalu24, DOS
se raspao, a dravna mafija je rat razbuktala do take mi ili oni.
Kada se ima u vidu ovaj ciljno-vrednosni rascep koji se prelamao
24 Mi u DOS-u smo se tek kada smo doli na vlast suoili sa stravinim teretom ratnih
zloina. Zatim i s teretom nerazjanjenih politikih ubistava. A onda se pojavila hladnjaa
puna leeva na Dunavu, pa se pojavilo Petrovo Selo. (Mihajlovi 2005:94).
35
25 U poetku, njegovi nastupi u Demokratskoj stranci bili su antinacionalistiki, a poto

oni nisu doneli politiki uspeh, ini je postao zagovornik srpskih nacionalnih interesa.
Kasnije, kao predsednik vlade, ispoljavao je mnogo manje nacionalizma; ponekad je
delovao kao radikalni kritiar srpskih nacionalistikih mitova i opsesija, a ponekad, kad
je trebalo, flertovao je s nacionalizmom (Gligorov 2006:142-43).
36
Ako je tano da DOS nije bio u stanju da donese obeane promene,

onda se ne moe izbei jedno neprijatno pitanje: budui da je
Miloevi bio sruen, zato se ujedinjenost opozicije, koje u stvari
vie nije bilo, nastavila sve do decembarskih izbora 2000. godine?
Verovatno zbog opsesije jedinstvom opozicije, kao i zato to su
ini i njemu bliske partije smatrali da ne smeju propustiti svoj
trenutak. To je dovelo dotle da se revolucija zaglavila u ratu, jer
nisu mogli istovremeno pobediti i Kotunica i Graanski savez
(Popovi 2010:195). Rascep i nedostatak legitimiteta oslabili su ionako nejaku vlast, koja nije htela, a nije bila ni sposobna da raisti
Miloevievo dravno podzemlje. Takvim akterima na vlasti nije ostajalo nita drugo do da se brane jedni od drugih uz pomo iste te
dravne mafije, koja je brinula o sebi.
Vesna Pei
oko Haga i opasnih politika podzemlja, postavlja se pitanje: ko je

prava mera oktobarskih promena Kotunica ili ini? Ja bih rekla
da je to bio Kotunica. Gotovo nita od onoga to je mislio ini
kao modernista nije bilo prisutno tokom petooktobarskih zbivanja; nacionalno pitanje se nije raspravljalo naprotiv, ono je ostalo
nedirnuto jer nije bilo popularno kritikovati srpski nacionalizam.
O ratovima, zloinima i Hagu se nije ni re prozborila tokom Petog
oktobra. Pored toga, ni sam ini nije uvek bio jasan u pogledu
nacionalizma i koristio ga je prema potrebi, pragmatino25. Vrhovna
legitimacijska matrica koju je uspostavio Miloevi nacionalistikom
revolucijom krajem osamdesetih godina, nije se mogla lako i brzo
promeniti, to dokazuje i dananja situacija. Promenjena su sredstva reavanja srpskog nacionalnog pitanja od ratnih ka mirnim i
diplomatskim ali i nova sredstva su vodila do istog zida i nunog
povlaenja. Ovo potvruje i nedavni slom politike i Evropa i Kosovo, koju je predvodio predsednik Boris Tadi.
Prolost kao mesto propasti Petog oktobra

S obzirom na to da sam u petooktobarska zbivanja uraunala period
do ubistva premijera inia, nameravala sam da utvrdim da li su
se u nekom specifinom problemu ukrtala delovanja svih aktera,
zbog kojih su se oni delili i sukobljavali. Literatura koju sam imala
u rukama pokazala je kao na dlanu da je obaveza Srbije da isporui
optuene za ratne zloine Hakom tribunalu bila ta kljuna taka
koja je definisala gotovo sve aktere, njihove pozicije, raspad DOS-a
i skromne promene koje je Peti oktobar doneo. DOS je nesumnjivo
uivao znatnu podrku da zapone demokratsku rekonstrukciju
Srbije. Koliko e tu podrku iskoristiti za temeljnu transformaciju
jednog propalog drutva i nedovrene i ne-moderne dravnosti,
zavisilo je ne toliko od vizije budunosti koliko od suoavanja s
loom prolou. Petooktobarska revolucija slomila se na prolosti:
Osnovna taka sukoba, koji je ubrzo nakon oktobra doveo do
raspada DOS-a, nije bila jednostavno odnos prema budunosti, ve
pre svega politika odnosa prema prolosti (Dimitrijevi 2003:8). U
stvari, Srbija je bila potpuno nespremna da se suoi sa zloinima
iz prolosti i tako raisti teren za budunost; njeni graani bili
su ubeeni da su se Srbi u minulim ratovima samo branili, da su
bili rtve drugih naroda koji su inili zloine. A ratove su smatrali
opravdanim i oslobodilakim jer su se vodili zbog odbrane, tj.
stvaranja srpske drave na celom njenom prostoru, u kojoj Srbi
vie nee biti izloeni neprijateljstvu drugih naroda. Etnika (tribalna) svest bila je toliko jaka da su zloini prema drugima izgledali opravdani (Suboti 2010:86).
Sukob izmeu premijera inia i predsednika Kotunice bio je u
razliitim vizijama budunosti Srbije, ali, kao to vidimo, one nisu
bile glavni uzrok raspada koalicije. Do njega je dolo zbog njihovih
pogleda na prolost, koja je bila utkana u sve strukture vlasti i koja
se svim sredstvima borila za svoj opstanak. Kotunica je branio tu
prolost, a ini je hteo da je se otarasi. Voama DOS-a sve do dolaska na vlast nije bilo jasno da e ih prolost podeliti: Ako pratimo
37
Vesna Pei
razvoj ukupne politike situacije, vidimo da je izruenje Slobodana

Miloevia Tribunalu u Hagu bila taka razdora na unutranjoj sceni
i uzrok podele koja je kasnije dovela do ruenja i propasti ne samo
prve demokratske vlade, nego i projekta reformi i tranzicije i do
sloma nada i oekivanja koje je probudio Peti oktobar (Mihajlovi
2005:98). Pri tom se nije radilo samo o moralnom i krivino-pravnom
suoavanju sa zloinima poinjenim u ratovima, nego o zloinakoj
prolosti koja je bila prisutna u nepacifikovanim slubama bezbednosti. Iza scene, na kojoj su nove voe raspravljale o budunosti,
stajala je Miloevieva privatizovana kartel-drava, sastavljena
od ratnih zloinaca i profitera, kriminalnih struktura unutar vojske,
dravne bezbednosti i policije. Sve te elemente je povezivala i ujedinjavala ideologija tribalnog nacionalizma, kao pokrie za nesmetano
privatizovanje dravnog aparata (Dimitrijevi 2003:7).
bra Srbija se vratila u svet i bila doekana rairenih ruku, ali su

je veoma brzo stigle obaveze prema meunarodnoj zajednici koje
je Miloevi prihvatio potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Iza
Miloevia nisu ostali samo ivot sveden na preivljavanje i razorena drava, institucije i privreda, nego i ceh koji se morao platiti
za ratne zloine. Od novih vlasti se oekivalo da se suoe s loom
prolou, i da one, iako nisu bile odgovorne, plate raune predajom optuenih Hakom tribunalu. Ova hipoteka loe prolosti
ugroavala je vojne i policijske slube koje su tu prolost aktivno
stvarale. To je situaciju u Srbiji, koja je ionako bila teka, inilo
jo teom i nestabilnijom, naroito kad su krenula uslovljavanja
Hagom. Amerikanci su DOS-ovoj vlasti dali samo tri meseca grejs
perioda u kome nee insistirati na starim dugovima. A onda su
krenuli pritisci da se optueni za ratne zloine predaju Hakom
tribunalu, pre svih, Slobodan Miloevi.
Dakle, prolost je bila prisutna na jedan mnogo fundamentalniji

nain nego da se radilo samo o procesu moralne i pravne refleksije
o poinjenim zloinima. Prolost je egzistirala u ratnim zloincima,
kriminalcima i najokrutnijim ubicama, koji su radili u dravnim
slubama i upravljali dravnim aparatom sile i posle Petog oktobra.
Oni su sebe predstavljali kao patriote, zaslune za srpsku stvar.
Takvu prolost ugroavao je Haki tribunal, a praktine potrebe
graana su se mogle reavati samo na osnovu saradnje s njim.
Vlada je mogla dobiti podrku meunarodne zajednice za otpis dugova, kredite i donacije pod uslovom da s prolou raskine, a mera
raskida je bila predaja optuenih Tribunalu. Zbog toga je ubijen
premijer ini, u akciji koja se zvala Stop Hagu. Pa ipak, Haki
tribunal je bio samo praktino mesto raskida dvojice lidera, iza kojeg je stajalo mnogo prikrivenih znaenja vezanih za tek zavrene
ratove i ono shvatanje nacionalnog koje je dominiralo i pre i posle
5. oktobra. Ono je ve itavu deceniju delilo politiko polje na patriote i izdajnike, a Peti oktobar je doveo na vlast i jedne i druge.
Kada je ini otiao u Ameriku u februaru 2001. godine, Kolin

Pauel mu je rekao da Vaington nee menjati pristup prema Beogradu sve dok se Beograd ne promeni, a to je znailo: promenjen
odnos prema prolosti, prestanak finansiranja vojske Republike
Srpske, predaja Miloevia Hakom tribunalu, hapenje drugih optuenih za koje je imao podatke da ih uvaju nae vojne
snage (Jovanovi 2005:6263). Spisak je bio dugaak, ukljuivao
je i putanje Albanaca iz srpskih zatvora. Problemi pred kojima
se nala vlada Srbije, bili su viestruki. Prvi nesporazum je bio u
samoj Srbiji: vlasti nisu znale ta treba raditi s Miloeviem. Drugi
je bio taj to je s Amerikancima vladao gotovo totalni nesporazum.
Amerikanci su mislili da se, kad je jednom otila autoritarna vlast,
sve promenilo njena nacionalna politika, odnos prema prolosti i
zloinima, svetu i drugim narodima; pretpostavljali su da je narod
morao da trpi takvu politiku, a sada vie ne mora jer je diktator
otiao, s tim to ostaje samo jo da se pravedno kazni.
Loa prolost je odreivala meunarodni poloaj Srbije, od kog

je zavisilo kojom brzinom e se zemlja oporaviti. Nakon 5. okto-
Situacija u Srbiji nije liila na ono to su Amerikanci zamiljali. Oni

nisu znali kako da objasne to da se narod, pa i voe Petog oktobra i
38
39
26 Ne samo da nije bio uhapen nego ga je predsednik Kotunica primio u prijateljsku

posetu, kao predsednika najvee opozicione stranke.
40
Unutranje borbe oko prolosti i Haga potvrivale su da je Srbija posle 5. oktobra gubila snagu jer nije bila u stanju da raisti
sama sa sobom i svojom neposrednom prolou. Da bi se dugovi
prolosti naplatili, Srbija je drana pod stalnim pritiskom, moda
i prejakim u nestabilnoj situaciji koja je vladala posle 5. oktobra.
Amerikanci su neprekidno pitali u emu se to Srbija promenila i
postala demokratska ako Miloevi nije uhapen26 i ne izruuju
ga Hakom tribunalu. Za njih i druge evropske inioce obraun s
prolou se uzimao kao dokaz i merilo promena u Srbiji. Milan St.
Proti tvrdi da je to bilo jedino pitanje o kome su hteli da razgova-
Vesna Pei
dalje slau s Miloevievom nacionalnom politikom i da nemaju nikakav legitimitet da rade ono to Amerikanci od njih oekuju. Drugi
problem je bio u tome to pobednici, i kad su hteli da plate ceh
prolosti i predaju optuene i Miloevia a na to je pristao Zoran
ini nisu imali ne samo legitimitet nego ni stvarnu vlast da takve
odluke sprovedu u delo, o emu je najpregnantnije svedoila agonija oko hapenja Miloevia, koja se odigrala ve sledeeg meseca. Uslovljavanje spolja oko Haga i suoavanje s prolou je vladu
Zorana inia postavilo u centar paljbe sa svih strana: napadao ju
je Kotunica kome je Hag bio poslednja rupa na svirali, pretilo je
nezadovoljstvo graana jer se ivot nije popravljao dovoljno brzo,
pretila je i dravna mafija koja je bila na udaru Hakog tribunala.
Ona se spremala za obraun koji se brzo dogodio. Generalna proba
pua protiv vlade Zorana inia izvrena je oruanom pobunom
Crvenih beretki u novembru 2001. godine, koju je podrao Kotunica
(Popovi 2010). Ona je naznaila da se poglavlje o revoluciji 5. oktobra zavrava. Drava je bila na kolenima pred dravnom mafijom.
Prihvatanje da je slabija od sopstvene slube (kriminalizovane ratovima i povezane s organizovanim kriminalom oko Zemunskog klana) i da takva mafija moe da joj odreuje naelnike slube bezbednosti, dovelo je do pua, 12. marta 2003. godine, ubistvom premijera
inia. I oruana pobuna, velika zavera i ubistvo premijera bili su
u znaku otklanjanja saradnje s Hakim tribunalom.
raju s Kotunicom prilikom njegove posete Americi u maju 2001.

godine (Proti 2005:67). Tu obavezu je preuzela vlada Srbije, jer
se bez njenog ispunjenja nije mogla dobiti ekonomska podrka.
Kada je Miloevi izruen Tribunalu, uz dramatino unutranje
zaotravanje, u vladi se rodila nada da je to kraj nategnutih odnosa sa svetom i kraj problema s Hagom. Meutim, brzo je postalo
jasno da to nije kraj nego tek poetak, da e se proganjanje ali
i unutranji rat nastaviti. Vladala je iluzija da e se prolost zaboraviti i nestati gledanjem u budunost. Pokazalo se da je budunost
krajnje neizvesna dok se loa prolost ne savlada, kako u samim
slubama tako i u ciljevima koje je Srbija preuzela od Miloevia.
Zato su prevladali kontinuiteti

I posle deset godina teko je doneti pouzdane zakljuke o karakteru Petog oktobra: revolucija, sporazum opozicije i vlasti ili smena
vlasti? Svi su ti oblici bili prisutni i ostavili svoje tragove, koji se i
danas mogu identifikovati. Najtanije je rei da se petooktobarska
revolucija pretvorila u politiki rat u kome je jedna strana branila
prolost, kontinuitet i poseban put Srbije, a druga je zastupala
revoluciju, naputanje prolosti i integrisanje Srbije u Evropsku
uniju. Obe su pri tom greile jer su im metode bile neprihvatljive.
Meutim, iako veoma vaan, ideoloki sukob nije potopio obeanja
data graanima o korenitoj promeni sistema.
Bar tri razloga su bila jednako vana. Prvi razlog je bio taj to ujedinjena opozicija nije bila sposobna da deluje kao jedinstveni politiki
subjekt koji bi bio u stanju da dekonstruie stari sistem i gradi novi.
Ona taj kapacitet nije imala, to dokazuje injenica da nije postojao nikakav plan ta e se raditi kad se vlast osvoji. DOS je zavrio
u raspadu i neinjenju, tj. nita se u bivem sistemu nije menjalo.
Drugi razlog izneverene revolucije je oslanjanje DOS-a na puiste
koji su izdali Miloevia i doveli opoziciju na vlast. Puisti su bili
Miloevieva dravna mafija, izrasla iz ratova, sankcija, verca,
41
Postavlja se pitanje zato Srbija stoji pred istim preprekama kao i

pre deset godina. Zato su danas dinamiki procesi umrtvljeni, a
ljudski resursi retki i isceeni?
27 Status kandidata za lanstvo Srbija je dobila 1. marta 2012.
28 Srbija je zavrila saradnju sa Hagom predajom Mladia (31. maja 2011) i Hadia
(22. jula 2011).
42
Danas je jasno da je petooktobarska revolucija propala. Iz dananje

perspektive, Peti oktobar jeste omoguio nekakvu, makar sporovoznu evoluciju, s puno lutanja, zastoja i gubljenja vremena. Ona
danas postoji, a onda nije postojala jer je drava bila pod zidom sankcija, izolovana i odmetnika. Sporovoznost potvruje stare prepreke, koje su danas neto manje, ali su jo uvek tu. Srbija ni za deset
godina nije uspela da normalizuje svoje odnose s EU, jer da jeste,
ona bi danas bila na njenom pragu, a nema jo ni status kandidata27.
Srbija nije zavrila saradnju s Hakim tribunalom28. Srbija nije uspela
da rei svoje dravno pitanje i odredi svoje granice, i tako stavi taku
na (veito) reavanje nacionalnog i dravnog pitanja. Kosovo se jo
uvek tretira kao nereen problem. Odnosi sa susednim zemljama
nisu takvi da se moe govoriti o prijateljstvu i pomirenju. Ekonomija
je u kolapsu, a kvalitet ivota je u dramatinom padu. Drutvo se
rascepilo na dva dela, otprilike iste veliine: na slojeve koji ive od
drave i one koji su nezaposleni, preputeni gazdama ili samima
sebi. To su dva sveta, izmeu njih nema komunikacije.
Vesna Pei
zloina i organizovanog kriminala. Njih je po prirodi stvari sutinski

uznemiravala mogunost da e doi pod udar Hakog tribunala. Kad
je ini izruio Miloevia Hakom tribunalu, nastao je jaz koji
se vie nije mogao premostiti. Uz pomo opozicije dravna mafija
je krenula u napad protiv vlade, to je kulminiralo u oruanoj pobuni Crvenih beretki. Truli kompromis koji je vlada Zorana inia
napravila s Crvenim beretkama, s jedne strane, i zloudna podrka
koju su dravni kriminalci dobili u kabinetu predsednika Kotunice,
s druge strane, predstavljali su konani poraz revolucije. Ishod postpetooktobarskog rata bilo je ubistvo premijera Zorana inia.
Najvanije uzroke nereenih starih pitanja svela bih na tri. Prvi se odnosi na opoziciju koja je 5. oktobra preuzela vlast. Ona i danas vlada. Ona
nije uspela da izae iz traumatinog kruga u koji je zapala jo osamdesetih godina kada je ostala bez svoje autentine politike u odnosu
na Miloevievu vlast. O tome je ubedljivo pisala Dubravka Stojanovi
i pokazala da opozicija nije umela da nae izlaz iz Miloevieve nacionalne i ratne politike koja je njega izbacila i uvrstila na vlasti.
Sutinska transformacija opozicije odnosila se na diskontinuitet sa
samom sobom ostvaren naputanjem sopstvenih programa koji su i
nju i celu zemlju deset godina drali u agoniji (Stojanovi 2010:216).
Pitanje ideoloke transformacije opozicije zapravo je pitanje koliko je
Srbija uspela da izae iz svoje nacionalistike matrice koja je izazvala
nenadoknadive tete drugim narodima i njoj samoj.
Opozicija (a sadanja vlast) nije se oslobodila Miloevievih i sopstvenih zabluda. Odlunost Srbije da ue u Evropsku uniju nije
ubedljiva. Poslednja prepreka je Kosovo, to ne znai da e biti i
zaista poslednja. Za vreme prve Kotuniine vlade (20042007) sve
stranke i opozicije i vlasti donele su Ustav (2006. godine) i u njemu zapisale da je Kosovo neodvojiv deo Srbije. Uz oivljen kosovski
zavet i podignutu nacionalnu temperaturu, Srbija je ponovo dovedena u sukob sa zapadnim zemljama EU i SAD. Odravanje dvostrukog
koloseka kosovskog i evropskog odrava se, kao i nedokuivo
traganje za Ratkom Mladiem. I pored svih zaklinjanja proevropske
vlasti, moda je i on jo jedno srce Srbije koje se mora uvati.
Drugi uzrok je obnova partijske drave kao posebnog oblika
bezdravlja. Nikada nije bilo tee odrediti gde obitava javni interes
nego danas. Zaokret ka viepartijskoj diktaturi desio se za vreme
Kotuniine vlade, kada je svaka stranka u vladajuoj koaliciji
dobila svoj tano odreeni komad vlasti s kojim je samostalno i bez
ikakve kontrole upravljala, a svoje parcele vlasti delila svojim partijskim drugovima, roacima, i finansijerima (Pei 2007b). Partijska
feudalizacija vlasti je od svojih zaetaka do danas poprimila toliko izopaene forme da je pluralistika partijska diktatura postala
43
Tekst je objavljen pod naslovom Rekonstrukcija petooktobarskih

zbivanja na osnovu memoarske i strune literature, u
zborniku Razvoj demokratskih ustanova u Srbiji
deset godina posle, ur. Duan Pavlovi, Heinrich Bll Stiftung
Jugoistona Evropa, Beograd, 2010.
Trei uzrok su netransformisani aparati vlasti. Videli smo da je DOS

doao na vlast uz pomo tajnih slubi i dravne mafije. Tadanje
afere (a ista je stvar i sa sadanjim) signalizirale su da su civilne
vlasti srastale s aparatima represije stvaranjem netransparentnih i
neformalnih centara moi (Stojanovi 2010:224). Tajne slube su i
dalje rezervisani domen, a takav njihov poloaj najbolje svedoi
da do diskontinuiteta s Miloevievom vlau nikada nije dolo.
Slube nisu reformisane, sauvale su stari, politizovani karakter.
Pozadinske strukture danas deluju kao paukova mrea koja prekriva svaku rupu s namerom da onemogui artikulaciju drutva.
Demokratija je postala fasadna. Sloboda tampe je presahla. Sprega slubi, biznisa i partijskih vrhova na vlasti spreava formiranje
nezavisnog pravosua, slobodnih medija i nezavisnih institucija.
Otuda ova neprijatna tiina koja nas ini nostalginim za petooktobarskim vremenom, kada su se dani provodili na ulicama.
Vesna Pei
glavni izvor korupcije, privilegija i podrivanja vladavine prava. O

tome se gotovo sve zna, ali se nita ne menja jer stranke i njihovi
finansijeri (tajkuni) nemaju interesa da se samonormiraju i podvrgnu pravilima razdvajanja drutvenih uloga, neutralne administracije i samostalnog funkcionisanja drutvenih podsistema.
II
Sukobi i jedna debata o transferu
Miloevia u Hag
Profesorka Goldsmits koleda iz Londona, Jasna Dragovi-Soso,
analizirala je debatu koja se vodila unutar liberalane inteligencije u
nedeljniku Vreme od avgusta do novembra 2002. godine29. Debata
je bila inicirana suenjem Slobodanu Miloeviu u Hakom tribunalu. Ta rasprava je imala svoju pozadinu i ona e u ovom radu biti
istraena. Pokazaemo uzroke i posledice neslaganja unutar Druge
Srbije30, koja su se iskazala znatno pre te debate. Razliita gledita
su se iskazivala o nekim vanim dogaajima, najvie o smislu i
dometu petooktobarskih promena. Na politikoj sceni su se odvijali
dramatini sukobi unutar nove vlasti o transferu Miloevia u Hag,
a da pritom liberalna inteligencija nije uspevala da razume kompleksnost politike situacije posle Petog oktobra. Propustivi da to
razume, ona se uplela u sopstvene rasprave i podele, previdevi cenu
koja e biti plaena za Miloeviev transfer Hakom tribunalu. Ishod
je bio njen neuspeh da prepozna politiki potencijal u Srbiji, koji je
moda mogao voditi ka istinskom procesu suoavanja sa prolou.
S obzirom na glavnu temu, uticaj suenja Miloeviu na srpsko
drutvo u pogledu njegovog suoavanja sa zloinima koje su
poinili Srbi, unapred je bio minimiziran zbog ideoloke konfuzije
oko hapenja i isporuke Miloevia Hakom tribunalu. Nove vlasti
su uhapsile Miloevia na miie i pod spoljnim pritiskom. U
javnosti nije postojala nikakva svest koja bi podravala njegovo
suenje u Hagu, niti je postojao konsenzus unutar nove vlasti o
29 Rad Jasne Dragovi-Soso Collective Responsibility, International Justice and
Public Reckoning with the Recent Past: Reflections on a Debate in Serbia bie objavljen
u knjizi The Miloevi Trial An Autopsy, koju izdaje Oxford University Press. Moj tekst
se nadovezuje na njen i predstavlja dopunu njene analize debate iz nedeljnika Vreme.
30 Termin Druga Srbija koristim zato to ga je Jasna Dragovi-Soso koristila u svom
radu koji prethodi mom tekstu. Forma mog teksta i nain izlaganja, odabrani protagonisti
i citati takoe su usaglaeni sa njenim tekstom.
44
45
31 Otimanje pravde podrazumeva da neka vlast, pod pritiskom spolja, ispunjava

meunarodne norme tranzicione pravde isto formalno, a da pri tome izostaje stvarno
suoavanje sa prolou, ili se ona ak zamagljuje zbog unutranjih politikih razloga, to
jeste bio na sluaj.
32 Posebno videti poglavlje Srbija, ili ivot u okovima loe prolosti
33 Takoe sam prouavala Helsinku povelju, meseni bilten Helsinkog odbora u
Srbiji. Obavila sam i nekoliko razgovora sa akterima i svedocima sukoba u Drugoj Srbiji.
34 Za ovu analizu koristila sam seanja, akademsku literaturu i razgovore sa jednim brojem
uesnika koji su bili upleteni u sukobe oko isporuivanja Miloevia Hakom tribunalu.
46
Ovaj rad e se najpre baviti gleditima Druge Srbije od trenutka kada

je otvoreno pitanje transfera Miloevia u Hag. Analiza se preteno
zasniva na transkriptima radio emisije Peanik, koja je bila glavna
taka okupljanja pripadnika Druge Srbije i ostalih slino orijentisanih ljudi toga vremena33. U drugom delu se analiziraju pozicije
koje su zauzele nove vlasti na republikom i saveznom nivou posle
5. oktobra 200034.
Vesna Pei
tome. Da bi Miloevi uopte bio uhapen, a zatim i isporuen,

ini i njegova vlada morali su da maskiraju svoje planove i akcije, skrivajui ih od svog glavnog rivala i novog predsednika SRJ,
Vojislava Kotunice, koji se protivio tome da se Miloevi poalje
u Hag. Budui da je savezni nivo vlasti imao ustavnu nadlenost
za ekstradiciju, a Kotunica nije bio voljan da to uini, na delu je
bilo otimanje pravde, kao jedini nain da se Miloevi prebaci u
Hag (Suboti 2010)31. To je samo po sebi sluilo kao propaganda
protiv Tribunala. Treba takoe naglasiti da je predaja Miloevia
Hakom tribunalu gotovo eksperimentalno potvrdila da suoavanje
sa loom prolou (masovnim zloinima u oruanim sukobima)
moe dovesti do jakih sukoba na unutranjem planu, koji mogu
slomiti tek zapoetu demokratsku tranziciju (Dimitrijevi 2007)32.
Takvih tenzija je zaista bilo u Srbiji. Njih moda i treba shvatiti kao
slom demokratske tranzicije, do koga je dolo koliko zbog prevelikog pritiska sa Zapada u pogledu izvravanja obaveza Srbije prema
Hakom tribunalu, toliko i pod pritiskom unutranjih politikih sukoba i nekontrolisanog delovanja tajnih slubi (Pei 2010). Ako se ima
u vidu ovako teka situacija u Srbiji, postaje jasno koliko su bila nerealna, pa ak i apsurdna, ogromna oekivanja od suenja Miloeviu.
Liberalna inteligencija i Tribunal

Druga Srbija je praktino bila jedini kritiar Miloevieve ratne
i nacionalistike politike i jedini glas iznutra koji je podravao
Tribunal tokom devedesetih godina i kasnije. Kako je pokazala
Dragovi-Soso, cepanje Druge Srbije je slabilo njen kritiki potencijal da doprinese suoavanju sa prolou i ratnim zloinima.
Ako se pozabavimo stavovima iskazanim pre transfera Miloevia
u Hag, zapaa se da je Druga Srbija ve bila podeljena u vezi sa
politikom dilemom koja se odnosila na Peti oktobar: da li se tada
dogodila revolucija ili je uspostavljen kontinuitet? Identifikovala
sam dva suprotstavljena gledita: prema prvom, 5. oktobra se dogodila krupna promena koja bi se mogla shvatiti kao revolucija,
a prema drugom je dolo samo do smene vlasti, dok je ideoloki
okvir ostao nepromenjen.
Ova podela je uticala na stavove o Tribunalu. Oni koji su verovali
da se dogodila krupna promena i koje nazivam optimistima, smatrali su da treba biti konstruktivan prema novoj vlasti, osloboditi
se srpske krivice i relativizovati pritisak sa Zapada zbog Hakog
tribunala i predaje Miloevia. Smatrali su da demokratskoj Srbiji
treba dati malo vie vazduha, umesto da se ona bespotedno pritiska zbog Haga. Oni drugi, koje nazivam skepticima, zauzimali su
se za bespogovorno suoavanje sa prolou, ispunjavanje zahteva
Hakog tribunala i hapenje Miloevia bez odlaganja. Za njih je to
bio jedini uslov da se Srbija povrati moralno i postane normalna
zemlja.
Kao nosioce ovih pozicija identifikovala sam iste protagoniste koji
su 2002. godine vodili glavnu re u polemici u nedeljniku Vreme,
koju je analizirala Dragovi-Soso: novinara Stojana Cerovia i advokata Sru Popovia. Stojan Cerovi je reprezentovao umerene
optimiste. U jednom intervjuu za Peanik on istie da Srbi moraju
poeti da misle od poetka, jer su se dogodile krupne promene, ne
samo padom Miloevia nego i prethodnim dogaajima koji se od-
47
Ovo preterivanje u pogledu moralne promene posle Miloevia, vodilo je Cerovia do tvrdnje da Srbija nema mnogo razloga da prihvati pritiske koji dolaze sa Zapada, naroito na moralnom planu.
Pritisak na Srbiju u pogledu Hakog tribunala nije pravedan: E,
sad imamo taj Haki sud koji kae hajde, imate ove termine,
imate te rokove, imate te obaveze I to je dnevni red koji nam je
ispostavljen, za koji se meni ini da nije sasvim fer Ne spadam
vie u te koji bi sa velikim oduevljenjem i velikom brzinom ispunjavali sve te zahteve Lino se oseam glupo ako ispada da ja sad
branim Slobodana Miloevia, nije u tome stvar, zbilja; stvar je u
tome da je ta optunica podignuta zbog rata na Kosovu. Dakle, taj
meunarodni sud koji je u sutini ipak finansiran iz Amerike i
imam utisak da Amerika ipak moe u velikoj meri da utie na politiku optuivanja, tako da je to nekako sud te strane, koja jeste bila
u tom ratu sa Srbijom, sa Jugoslavijom37.
Cerovi nije predlagao da Srbija odbije saradnju sa Tribunalom, ve
se oseao nelagodno zbog nje, kao da je Tribunal uvredio srpski nacionalni ponos. Srbija ne bi trebalo da se mnogo zalee u odupi35 Peanik, transkript 43. emisije, Radio B92, 14.2.2001, http://pescanik.info/content/
view/1457/1309/.
36 Isto.
37 Isto.
48
Cerovi je smatrao da ne treba imati isti odnos prema novoj vlasti

kao prema Miloeviu, niti od nje treba traiti nekakvu apsolutnu
pravdu, jer su na vlast doli najbolji koje imamo i za koje smo godinama navijali. Ni oni na Zapadu nisu nita bolji: Ja sam ih gledao kako oni formuliu sopstvene politike i video sam da tu nema
nieg naroitog niti je to u moralnom i politikom smislu neto
naroito nadmono i neto emu bismo mi morali ba da se divimo
i da prihvatamo kao boiju volju36.
Vesna Pei
nose na NATO bombardovanje. Nisu vie samo Srbi ti koji su inili

zlodela drugima, jer su i oni rtve i zato su sada svi jednaki i niko
nikome vie nita ne duguje35.
ranju Hakom sudu, ali: Znate, ja sam u Americi video mnogo vrlo
ozbiljnih kritika toga suda. Malo mi je opet nelagodno da to kaem,
bojim se, ako se i ja sad mnogo bavim kritikom suda, da u ohrabriti
ljude ovde da se iz pogrenih razloga ili na pogrean nain otimaju od
Hakog suda i da misle da to moe da se tako lako savlada. Pa ne bi trebalo da se mnogo zaleemo u odupiranju Hakom sudu, ali istovremeno bismo mogli da budemo svesni toga da to ba nisu ista posla, to
nije ba neki pravi sud, nego da to jeste u velikoj meri politiki sud38.
Prema Ceroviu, Srbi moraju drati do svog samopotovanja i, kada je
re o politici prema Hakom sudu, treba da budu uzdrani. Cerovievo
gledite o NATO bombardovanju uklopilo se u tradicionalni antizapadni stav i, u ovom kontekstu, ono je bilo emotivna podrka otklonu prema zapadnim pritiscima zbog Hakog tribunala i hapenja Miloevia.
Ovo gledite je tada branio i Aleksa ilas39. On je u intervjuu
Peaniku rekao da glavni razlog zato Zapad insistira na izruenju
Miloevia jeste taj to je on ovek koji se njima suprotstavio i oni
hoe da mu oitaju lekciju, tako da svi zapamte kako e proi oni
koji se njima suprotstave. To je prosto politika sile40. Prema ilasu,
ne postoji gori razlog da se jedan ovek preda sudu nego za pare.
Razumete, ja smatram sud u Hagu za nepravedan. Da nama NATO
preti ovako ako ne izruite Miloevia daemo vam milijardu dolara, a ako ga izruite neemo vam dati milijardu dolara ja bih
rekao da onda moda i treba da ga izruimo. Ali ovako, da mi ivog
oveka, naeg predsednika, kakav je da je, glasali su ljudi za njega,
izbori nisu bili kako treba, ali nekakvi su izbori bili da mi sada
njega izruimo da bismo dobili pare na ruke, mislim da to nije put
ka nekom nacionalnom ozdravljenju, ka istorijskoj svesti i nekom
viem drutvenom moralu. To mi se zaista ne dopada41.
38 Isto.
39 Aleksa ilas je u irem smislu pripadao liberalnoj inteligenciji, jer je bio protiv
srpskog ratnog projekta, a bio je poznat i po svojim disidentskim aktivnostima protiv
Titove Jugoslavije.
40 Peanik, transkript 57. emisije, Radio B92, 23.5.2001, http://pescanik.info/content/
view/1437/1309/.
41 Isto.
49
Izbegavanjem suoavanja sa prolou i odbacivanjem lustracije,

te zatitom kadrova staroga reima, nova vlast je delovala u interesu Miloevievih struktura moi, ratnih profitera, bezbednosnih slubi, vojske, crkve i svih onih koji su sve vreme podravali
Miloevia. Oni su i posle 5. oktobra ostali prisutni u javnosti, kao
da se nita nije dogodilo. U intervjuu za Peanik, Petar Lukovi
kae da je on verovao da e odlazak Miloevia biti definitivan; da
view/1462/1309/.
50
Drugi zastupnici ovog gledita su mislili da se stari nacionalistiki

blok preko predsednika Kotunice konsolidovao unutar novoga
reima. Sonja Biserko, predsednica Helsinkog odbora za ljudska
prava u Srbiji, primetila je: Uz ime Vojislava Kotunice konsolidovao se nacionalistiki blok (crkva, akademija, monarhija, vojska),
koji je oduvek sanjao veliku Srbiju i sada pokuava da demokratskim putem konsoliduje srpski etniki prostor dobijen proteklim
ratovima (Biserko 2000).
Vesna Pei
Skeptici su se po svakoj stavci suprotstavljali optimistima. Njihov predvodnik, Sra Popovi, smatrao je da se 5. oktobra nije
dogodila nikakva revolucija. Demokratska opozicija Srbije (DOS)
dola je na vlast 5. oktobra uz pomo Amerikanaca i uz dogovor
sa Miloevievim slubama, koje su omoguile da promena vlasti
proe bez prolivene krvi. Da se nita sutinsko nije promenilo, pokazuje oklevanje nove vlasti da otpone suoavanje sa prolou.
Ono to me jako zabrinjava, kae Popovi, to je da vidim da se
pria o ulasku u Evropu, o vezama sa svetom, a izgleda da postoji i
jedno neshvatanje da se ova zemlja u svetu pre svega vidi kao zemlja koja je vodila agresivne ratove, koja je vrila genocid nad drugim
narodima i koja, ako eli da se vrati u neku zajednicu naroda, mora
da prihvati pravdu te zajednice, a pravda te zajednice je Hag. Za to
postoji oigledna nespremnost, a glavni inenjer svih tih zloina
(misli na Miloevia), sedi na nekoliko kilometara od nas, kao tumor jo uvek prisutan u ovome telu42.
e odlazak itave te ekipe koja nam je 13 godina zagoravala ivot

biti definitivan, dakle konaan i kompletan: A desilo se neto to
stvarno nisam oekivao ... Svi ti ljudi za koje sam iskreno verovao
da e jednoga dana, kada doe demokratija, da zavre u zatvoru,
u Hagu, da budu optueni svi su se oni oprali u ova dva meseca
Moram da kaem da sam ja opsednut jednom temom, to je tema
ratnih zloina i ta je raeno ovih poslednjih deset godina. U ova
dva meseca ta tema naprosto nije na dnevnom redu. A koliko ja
vidim, ta tema nee ni biti na dnevnom redu. Ovde postoji nekakva
vrsta zavere utanja Nije bitno ko je sad tu koga klao, ko je ubijao, gotovo, zavreno Koliko je nas uopte spremno da sarauje
sa Hakim tribunalom? ta emo uraditi sa Miloeviem43?
Sra Popovi je kasnije tvrdio da je njemu bio vaan pokuaj da
se zver dotue nekom vrstom kulturne revolucije44, locirajui
simboliki centar tenzija unutar liberalne inteligencije na pitanje saradnje Srbije sa Hakim tribunalom: Razlaz se sastojao u
nekritinom odnosu prema karakteru petooktobarskih promena
i same nove vlasti, njenim namerama i jedinstvu u DOS-u. Stav
prema ratnim zloinima je bio test. Na njemu se DOS raspao, zbog
njega je i ini ubijen. Uvek me je zanimalo da li bi Stojan promenio miljenje da je poiveo i video kako se stvari razvijaju45.
Za Popovia je mera promene zavisila od odnosa prema Hagu:
da su nove vlasti posle 5. oktobra zaista promenile prirodu
Miloevieve vlasti, one bi odmah pokazale pozitivan stav prema
saradnji sa Tribunalom. injenica je da se tako neto nije dogodilo
i da taj test nije poloen. Ali i bez pozitivnog stava prema Hagu,
saradnja sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju
ipak je poela: Miloevi je bio uhapen i predat Hakom tribunalu
ve u prvih est meseci od formiranja vlade Zorana inia. To
je postignuto pod jakim spoljanjim pritiskom i usred dramatinih
view/1465/1309/.
44 Iz intervjua sa Srom Popoviem, voenog u Beogradu 6. novembra 2010.
45 Isto.
51
Nova vlast je imala ogromne tekoe sa time da se Miloevi nae

u zatvoru i isporui Hakom tribunalu. Njen glavni problem je bio
u tome to ona nije bila u stanju da delegitimizuje Miloevievu
nacionalistiku i ratnu politiku46. Pobednika koalicija DOS-a nije ni
pre ni posle 5. oktobra pominjala Haki tribunal. Obaveza Srbije da
preda optuene za ratne zloine nije se pominjala u predizbornoj kampanji, jer opozicija o tome nije razmiljala, a ako neko i jeste, bilo je
nepopularno da se o tome govori u kampanji. Na negaciji Miloevieve
ratne i nacionalne politike izbori ne bi mogli biti dobijeni47, jer birai
skoro nita nisu znali o zloinima koje su poinili Srbi. Mogunost
da nove vlasti podre Tribunal bila je potkopana njihovim dogovorom sa bezbednosnim slubama pre 5. Oktobra: da policija ne puca
na graane. Tako su efovi tih slubi uspeli da preive i odre svoje
pozicije i pod novom vlau. Ali zato je nova vlada Srbije, predvoena
Zoranom iniem, postala sutinski slaba, jer nikada nije uspela da
uspostavi jedinstvenu kontrolu nad snagama bezbednosti48.
46 Prema istoriarki Dubravki Stojanovi, opozicija nije mogla da delegitimizuje
Miloevievu nacionalnu politiku, jer se ona sama nikada nije po tom pitanju suprotstavila
Miloeviu (Stojanovi 2010:216).
47 Zato je Kotunica bio izabran za protivkandidata Miloeviu, iako nije bio lider
najvee stranke; on je bio tvrd opozicionar i tvrd nacionalista, kome Miloevi nije
moga da prilepi etiketu izdajnika.
48 U mesecima posle 5. oktobra, situacija u slubama bezbednosti bi se najbolje mogla
opisati kao dvovlae. Kotunica je kontrolisao vojsku, dok je na republikom nivou
kontrola nad slubama dravne bezbednosti bila podeljena. ini je, bar nominalno,
kontrolisao Jedinicu za specijalne operacije (JSO, poznata pod imenom Crvene beretke) i
njenog lidera Milorada Ulemeka Legiju, ali samo dok Miloevi nije bio predat Tribunalu.
Kada se to dogodilo Legija je preao na stranu Kotunice, koji je podrao oruanu pobunu
Crvenih beretki novembra 2001. Da bi zaustavio pobunu, ini je bio prinuen da
otpusti elnike SDB-a koje je on postavio, a na njihovo mesto su doli Ulemekovi ljudi,
Andrija Savi i Milorad Bracanovi. Tako je ini izgubio zatitu i postao slobodna
meta kriminalno-bezbednosnih struktura, koje su kontrolisali njegovi protivnici (videti:
Jedinica, neispriana pria o Crvenim beretkama, 3. epizoda, RTV B92 i Vreme film,
52
Problemi nove vlasti sa Hagom
Vesna Pei
unutranjih sukoba oko ekstradicije Miloevia. Ono to iznenauje

jeste da je odlazak Miloevia u Hag proao gotovo neprimeeno u
redovima Druge Srbije.
Nove vlasti su se nale u nemoguoj situaciji: nisu znale ta da

rade sa Miloeviem, a bile su nesposobne da u vezi sa tim naprave
bilo kakav konsenzus. To nije bilo udno imajui u vidu sastav
pobednike koalicije DOS-a i velike ideoloke razlike unutar nje49.
Unapred pripremljen plan o tome ta initi sa Miloeviem nije
postojao. Poznato je da je 6. oktobra Neboja Pavkovi, naelnik
generaltaba Vojske Jugoslavije, odveo Kotunicu kod Miloevia.
Iako nisu poznati detalji tog razgovora, zna se da je Kotunica dao
garancije u vezi sa privremenim zadravanjem predsednike rezidencije u kojoj je iveo Miloevi sa porodicom, obezbeenjem i
drugim tehnikim pitanjima, ali ima indicija da je dolo i do nekih
politikih dogovora koji su se odnosili na Hag i na kljune ljude
u vojsci, policiji i dravnoj bezbednosti (Jovanovi 2005:41). Odnos Kotunice prema Miloeviu potvrdilo je predizborno obeanje
koje je sm dao da revanizma nee biti50. Tako je nastala situacija da Miloevi moe da nastavi normalan ivot politikog lidera
najvee opozicione partije.
To se videlo na svakom koraku. Kada su poeli pregovori o
formiranju prelazne vlade (22. oktobra 2000), u koju je trebalo
ukljuiti predstavnike DOS-a, i o pripremi parlamentarnih izbora,
predstavnici Socijalistike partije Srbije su tokom tih dogovora
neprekidno dobijali instrukcije od efa svoje partije, pa je Miloevi
tako uestvovao i u dogovorima o formiranju prelazne vlade i o datumu odravanja parlamentarnih izbora51. U novembru 2000, jedva
mesec dana od pada Miloevia, njegova partija je odrala kongres,
sa kojeg su izvetavali svi mediji. Na tom kongresu je Miloevi bio
http://www.b92.net/specijal/jedinica-eng/3_epizoda.php).
49 Koaliciju DOS je inilo 18 stranaka, od kojih su dve bile vodee: Demokratska
Stranka (DS) Zorana inia i Demokratska stranka Srbije (DSS) Vojislava Kotunice,
a ostalo su bile veoma male stranke; od ovih su se samo neke, kao na primer Graanski
savez Srbije, suprotstavljale Miloevievoj ratnoj politici.
50 On je (za dnevne novine Politika od 6. oktobra 2000) izjavio da nee biti revanizma
prema politikim neistomiljenicima. Odbacujem mogunost da dravljani SRJ budu
izrueni Hakom tribunalu, koji je sredstvo za ostvarivanje amerikog uticaja i prisustva
NATO-a na Balkanu.
51 Iz intervjua sa Dragoljubom Miunoviem, tadanjim predsednikom saveznog
parlamenta, voenog u Beogradu 13. novembra 2010.
53
Kotunica je sugerisao da se Miloeviu sudi u Srbiji, to se mnogima uinilo kao dobra ideja, jer bi se na taj nain osnailo domae
pravosue, koje bi imalo vie uticaja na srpsku javnost nego ono
52 Prema citatu novinarke NIN-a Ljiljane Smajlovi u TV emisiji Utisak
nedelje, 31.10.2010, http://www.b92.net/info/emisije/utisak_nedelje.
php?yyyy=2010&mm=10&nav_id=470155.
53 Citati iz dnevnih novina Politika od 15. i 21.10.2000, odnosno 14.2.2001.
view/1451/1309/.
54
Ovakva situacija svedoi da je put Miloevia do Hakog tribunala

bio poploan sukobima i tekim preprekama. Prva prepreka je bila
Kotuniino izjanjavanje da nee biti predaje optuenih Hakom
tribunalu, to je bilo u skladu sa njegovim shvatanjem nezavisne
politike Srbije. U noi 5. oktobra, kada se Kotunica na kratko pojavio pred okupljenim graanima, rekao je: Ne treba nam ni Moskva
ni Vaington. Mi emo biti samostalni i nezavisni. Imaemo svoju
politiku, biramo svoj put52. U svom prvom televizijskom nastupu posle 5. oktobra, kao predsednik Jugoslavije, Kotunica je dao
svoju uvenu izjavu da je za njega Hag deveta rupa na svirali
i poslednja briga. U nizu brojnih izjava, on je ponavljao da ima
mnogo vanijih problema za ovu zemlju i da za njega Haki tribunal nije ni prioritet niti vitalni politiki interes (Stojanovi
2010:242)53. Svoje protivljenje saradnji sa Hakim tribunalom, na
svoj poznati legalistiki nain, iskazao je pozivanjem na nunost
usvajanja zakona o saradnji sa Hakim tribunalom. Ali je sam sabotirao donoenje tog zakona. Komisija za istinu, koju je Kotunica
osnovao u martu 2001, takoe je bila usmerena protiv Hakog tribunala. Vojin Dimitrijevi, profesor meunarodnog prava, koji je
dao ostavku na lanstvo u Komisiji, u intervjuu Peaniku je rekao
da postoji tendencija da Komisija bude zamena za Haki sud, pa
ak i tendencija da bude protiv Hakog suda Mislim da je to bila
namera i predsednika Kotunice i onih koji su ga savetovali54.
Vesna Pei
ponovo izabran za predsednika stranke. U januaru 2001, predsednik Kotunica je zvanino primio Miloevia kao predsednika
najvee opozicione partije.
u Hagu, koje je ameriko i antisrpsko. Ta ideja se uinila prihvatljivom i Zoranu iniu, kao nain da se izbegnu unutranji sukobi. Od toga je brzo odustao, jer se pokazalo da takvo suenje ne
moe da se dogodi u Srbiji55 i da na to amerika vlada nikada ne
bi pristala (Montgomeri 2010:71), to mu je postalo jasno nakon
njegove prve posete SAD-u februara 2001. Tada mu je predoen spisak onoga to se oekuje da uini vlada Srbije: prva stavka je bila
hapenje i predaja Miloevia Hakom tribunalu56. Postavljen je i
rok: ako do 31. marta Miloevi ne bude uhapen, Kongres SAD
nee dobiti potvrdu svoje vlade da Srbija sarauje sa Hagom, to je
bio uslov za godinju pomo od sto miliona dolara.
Mesec dana kasnije ini je uhapsio Slobodana Miloevia i 28.
juna ga je predao Hakom tribunalu. Tako je presekao opstrukcije
i odluio da Srbija sarauje sa Tribunalom. Uradio je to, jer se to
i moralo uraditi zbog kredibiliteta Srbije i oekivane podrke njenoj unitenoj ekonomiji; istovremeno, bio je to i nain da se Srbija
nekako rei Miloevia, sa kojim ionako nije znala ta da radi. Na
kraju, ta odluka je dovela do atentata na premijera inia57.
Inicijativa da se pokrene ovakav niz dogaaja nije potekla od novih
petooktobarskih vlasti, ve od spoljnih faktora, pre svega SAD, i
nepopularnih nevladinih organizacija koje su se okupljale oko
Druge Srbije i ije miljenje se po pravilu poklapalo sa gleditem
meunarodne zajednice. Nasuprot ovakvim stavovima, nijedan
politiki lider u Srbiji nije pokuao da prevazie razlike izmeu
srpskog gledita i stavova koje zastupa Zapad, to vai i danas,
55 Tuilac nikada nije sastavio optunicu za finansijske malverzacije, zbog ega je
Miloevi bio uhapen. To se nije dogodilo ni posle tri meseca koja je proveo u zatvoru.
56 Pritisak iz SAD je bio ogroman. Umesto pohvala, iniu je bilo saopteno da
Vaington nee menjati pristup prema Beogradu, sve dok se Beograd ne promeni, a to
je znailo: promenjen odnos prema prolosti, prestanak finansiranja vojske Republike
Srpske, putanje iz zatvora albanskih zatvorenika itd (Jovanovi 2005: 62-63).
57 Ovo je rasprostranjeno miljenje u liberalnim politikim i intelektualnim krugovima
Srbije. Tipino takvo gledite je izrazila Jelena Suboti, konstatujui da je zaprepaujue
bilo otkrie da su zaverenici koji su organizovali atentat na Zorana inia nazivali tu
operaciju Stop Hagu, to je jasno ukazivalo da je ini ubijen kako bi bile obustavljene
dalje istrage i izruenja u Hag (Suboti 2010:9).
55
Kada je policija bila prinuena da se povue, drama se pretvorila u

farsu koja je trajala skoro dva dana59. inieva vlada je bila primorana da sa Miloeviem pregovara o njegovoj predaji. Na kraju je on
prihvatio da se preda, ali tek poto je dogovor bio garantovan potpisima predsednika Kotunice u ime SRJ, inia u ime vlade Srbije
i Milana Milutinovia, koji je tada jo uvek bio predsednik Srbije.
Oni su garantovali da se Miloevi ne hapsi po nalogu Hakog tri58 O tome opirnije: Suboti (2010), str. 63-67.
59 Opis hapenja je zasnovan na intervjuu sa edomirom Jovanoviem (tada efom
poslanikog kluba DOS-a, koji je u ime vlade pregovarao sa Miloeviem), obavljenom
u Beogradu 15. novembra 2010.
56
Ali u inu hapenja Miloevia mnogo se vie ogledala situacija

u Srbiji, nego finansijska dimenzija kojom su pretili Amerikanci.
Hapenje je demonstriralo koliko je slaba vlada Srbije, jer se pokazala potpuno nemonom da kontrolie slube bezbednosti, posebno vojne, koje su pripadale saveznom nivou vlasti i bile pod kontrolom Kotunice. Nije nikakvo preterivanje kazati da je hapenje
Miloevia bilo prava drama, jer policija jednostavno nije uspevala
da ga uhapsi, naoigled domae i svetske javnosti. Policija nije uspela da mu urui ni poziv za sasluanje i da ga privede pred istranog
sudiju. Njen ulazak u rezidenciju spreilo je Miloevievo vojno
obezbeenje (posebna jedinica gardijske brigade), koje je raspolagalo i tekim naoruanjem.
Vesna Pei
mada u neto manjoj meri. U vremenu o kome govorimo, antizapadni stav (i prkoenje Zapadu) bili su ivo naslee Miloevieve
vladavine i srpskog nacionalizma, a to naslee se nije moglo ni lako
ni brzo prevazii. Zapad je imao svoju istinu, a Srbija svoju, i one
se nisu poklapale. ini se odluio da prihvati pritisak SAD kao
izgovor pred javnou za predaju Miloevia Hagu; za unutranje
potrebe, on je objanjavao da je Srbija bila prinuena da prihvati
spoljanje pritiske zbog pretnji novim sankcijama i dobijanja finansijske podrke. Tako su hapenje Miloevia i njegova predaja Hagu
u javnosti (i delu liberalne inteligencije) bili tretirani kao diktat Zapada i prodaja Miloevia za pare58.
bunala i da tamo nee biti izruen, nego da e mu biti sueno u

Srbiji, u skladu sa krivinim zakonom Srbije. Sem toga, Miloevi
je dobio garancije za veoma povoljne uslove u zatvoru, kao to su
svakodnevne posete porodice. Ali nije ga redovno poseivala samo
porodica, nego i njegovi politiki prijatelji i saveznici60. Farsa je
postala savrena kada je obelodanjen zakonski osnov hapenja.
Vlada Srbije je reila da ga diskredituje u oima graana kao lopova:
protiv njega je podneta krivina prijava za zloupotrebu slubenog
poloaja, u vezi sa protivzakonitim troenjem znatnih sredstava iz
saveznog budeta. Nije se ula nijedna re o ratnim zloinima.
Odmah poto je Miloevi uhapen, ini se naao pod ogromnim
pritiskom Kotunice i opozicije, koji su traili da se ignoriu zahtevi
za transfer Miloevia u Hag. Kotunica je u javnosti neprekidno insistirao na tome da izruenje Miloevia Hakom tribunalu nije ni
u kakvim planovima zvanine vlasti. Kada je Miloevi isporuen,
Kotunica je to nazvao dravnim udarom61. Ovo nije bila samo retorika hako pitanje je nastavilo da destabilizuje zemlju, o emu
svedoi pokuaj dravnog udara koji su izvele Crvene beretke u novembru 2001. godine62.
Miloevievo naslee
Saradnja sa Tribunalom je izazivala duboke sukobe zato to je
odraavala fundamentalne ideoloke razlike unutar vlasti u Srbiji nakon 5. oktobra. Kotunica je hteo da nastavi sa starom nacionalnom
politikom, dodue umerenim sredstvima i uz izvesnu meunarodnu
60 Intervju sa Slobodanom Vuetiem, Peanik, transkript 52. emisije, Radio B92,
18.4.2001, http://pescanik.info/content/view/1442/1309/.
61 Politika od 10.7.2001, navedeno prema: Stojanovi 2010:243.
62 Namera oruane pobune Crvenih beretki da destabilizuje i srui vladu Srbije i
tako sprei dalje transfere optuenih u Hag, opisana je u optunici tuioca Jovana Prijia
protiv Milorada Ulemeka Legije i drugih atentatora na premijera Zorana inia, u kojoj
on pobunu opisuje kao pripremnu fazu za atentat na inia. O tome govori i Krivina
prijava za oruanu pobunu, koju je u ime porodice ini podneo advokat Sra Popovi
Okrunom javnom tuilatvu za organizovani kriminal u Beogradu, 10.11.2010, a koja je
objavljena na sajtu Peanika 17.11.2010, http://pescanik.net/?p=3223.
57
Vesna Pei
podrku, dok je ini pokuavao da rei srpsko nacionalno pitanje

jednom i za sva vremena, tako to bi se Srbija to bre integrisala u
Evropsku uniju. Dve dijametralno suprotstavljene politike pozicije
formirale su dva centra moi, koji su izmeu sebe podelili policijske i vojne slube, koje je trebalo da izvedu hapenje Miloevia i
njegovu predaju Hakom tribunalu. Time su one dobile poruku da
su i same ugroene, budui da su brojni pripadnici vojske, policije
i resora dravne bezbednosti uestvovali u ratnim okrajima, a neki
od njih inili i ratne zloine. Ovaj pluralizam moi i kontrole nad
oruanom silom doveo je Srbiju na ivicu graanskog rata: za vreme
hapenja Miloevia, i tokom dva pokuaja da se nasilno izvede restauracija starog reima oruane pobune Crvenih beretki i atentata
na inia. Oba pokuaja su izvedena pod istim motom Stop Hagu
(Suboti 2010:93). Hag, pobuna i ubistvo Zorana inia deo su iste
logike i jedinstvenog zapleta. Jer, kako primeuje istoriarka Dubravka Stojanovi: U asu kada je Slobodan Miloevi transferisan
u Hag, moralo je svima postati jasno da e se preispitati celokupna
skoranja istorija i da e biti ugroeni mnogi interesi. To bi dovelo u
pitanje itav smisao promene reima. Jer ideja je bila da se ukloni
samo Miloevi i da se obezbedi meunarodna legitimnost, a ne da se
revidira nacionalni interes jer to bi ve bila revolucija (Stojanovi
2010:151). To je znailo da bi intelektualna, politika i poslovna elita,
ali i ona u slubama bezbednosti, otile na ubrite istorije.
Oni koji su ocenjivali da se 5. oktobra nije dogodilo nita, odnosno da je samo otiao Miloevi a ideoloka matrica ostala ista, bili
su najtvri u oekivanju i zagovaranju istinskog suoavanja sa
prolou, saradnje sa Hakim tribunalom i predaje Miloevia.
Bezuslovno su podravali pritiske na Srbiju i nisu uzimali u obzir
krhkost inieve vlade. Ponaali su se kao da se zaista desila
revolucija, a sami su tvrdili da nije. Zbog stranog oseanja krivice zbog srpskih ratnih zloina od koje je patila Druga Srbija, ona
je propustila da vidi taj mali prozor mogunosti koji je bio otvorio Zoran ini. S druge strane, oni koji su smatrali da se desila
krupna promena i teko doiveli bombardovanje Srbije, smatrali
su da su Srbi time platili deo svoje krivice i tako otvorili neke anse
za budunost. Zbog preterane uvreenosti zbog bombardovanja,
vie su im psiholoki odgovarali Kotuniina odbrana nacionalnog
dostojanstva i otklon prema Zapadu, pa su i oni prevideli onaj isti
otvoreni prozor mogunosti. Pre atentata, nijedna od ove dve grupe
nije uspela da shvati inievo stanovite i vanost njegove odluke
da sarauje sa Tribunalom. Tek kada je ini ubijen, sve je postalo jasno. Ostatak Druge Srbije se fokusirao na odgonetanje toga
kako je dolo do ubistva premijera i kako pogurati Srbiju ka Evropi.
Iz knjige u pripremi: The Miloevi Trial An Autopsy,

T.W. Waters, ed, Oxford University Press.
Liberalna inteligencija, ukopana u sopstvene rasprave i podele oko

Petog oktobra, nije uspela da razume politiku situaciju u zemlji i
zato se svela na voenje apstraktnih debata unutar same sebe. To je
bilo oekivano, jer Druga Srbija nije imala nekog stvarnog uticaja na
politiko odluivanje o Hagu i predaju Miloevia, a delila se i po pitanju realizma. Jedni su hteli da pokrenu svest drutva o poinjenim
zloinima, jer ta svest nije postojala kod graana. Upravo zato su smatrali da treba pritiskati novu vlast temom ratnih zloina. Drugi deo liberalne inteligencije je, povodom Petog oktobra i bombardovanja, smatrao da treba uzeti u obzir i te okolnosti, pa je suoavanje sa prolou
smestio u evolutivnu perspektivu i opti napredak srpskog drutva.
58
59
Reforma odmah ili gaenje kroz blato

Da li emo imati snage da uspeno proemo kroz tranziciju, koja
je jako mukotrpna i iji bi strateki cilj bilo ubrzano ukljuivanje u
Evropu? Takva brza tranzicija ima odreeno finansijsko, razvojno,
institucionalno, ali i vrednosno-identitetsko znaenje u vezi sa time
ta mi uopte elimo da budemo. To zovem scenario A i smatram
ga poeljnim. A mogu je i scenario B. O njemu se govori kao o jednoj blatnjavoj tranziciji, s mafijom i korupcijom, malo ovamo, malo
onamo, kao o neem sporom i polovinom. Iz iskustva je poznato da
veliki broj postkomunistikih zemalja nije imao snage da ide jasnim
i uspenim putem koji gradi vrste institucije. Ako bi se desio ovaj
drugi scenario, mi bismo bili neki trideseti vagon koji bi stao u red za
EU, iza Albanije i Makedonije i, naravno, iza drava srednje Evrope
koje su ve uinile ozbiljne napore da postanu lanice EU. Ovaj drugi
scenario bi nam garantovao poslednje mesto. Krene, pa kad stigne:
za 40 godina, ako uopte ikad. Koji od ova dva scenarija e se desiti?
Nai analitiari se bave iskljuivo time da sva politika zbivanja
svedu na borbu za vlast. Tako, na primer, Batakovi kae da premijeri ini i ukanovi rue dravu. Zbog ega to rade? On kae
zbog vlasti. Taj odgovor nam je poznat, jer se svi sukobi svode na
borbu za vlast. Meutim, problem Crne Gore nije samo ovo to
Batakovi kae, mada borbe za vlast nesporno ima. I pitanje Crne
Gore se mora sagledati u dominantnom kontekstu. Kada je o njoj
re, opet treba podsetiti da je naa nesrena prolost za poslednjih 10 ili 13 godina bila voena politikom teritorijalnog ekspanzio63 Za potrebe pisanja ove knjige, pregledala sam intervjue koje sam dala razliitim
medijima u poslednjih desetak godina. U ovom poglavlju sam obradila pet takvih
razgovora, objavljenih u periodu od 2000. do 2009. godine, koji su usklaeni sa
dinamikom knjige.
60
Peti oktobar Vremeplov63
Vesna Pei
III
nizma. Da bismo uli u demokratske reforme i u normalno stanje,

moramo demonstrirati da Srbija posle Petog oktobra ima izlaznu
strategiju iz ovakve politike. Moda u vam zvuati patriotski,
ali ako opet ne znamo gde nam je drava, od te demokratije i svih
oekivanja nee biti nita. Hoemo li mi ve jednom zatvoriti to
dravno i nacionalno pitanje? To je kljuno pitanje i u odnosima sa
Crnom Gorom. Ako prihvatimo nekakvu konfederaciju, imaemo
onu istu nestabilnu dravu u kojoj smo nekada bili, u kojoj e se
zbog svakakvih trica stavljati veto i kojom dominiraju svae i zakulisno odluivanje. Preduslov svih promena jeste da se zatvori
srpsko dravno pitanje i da kaemo, na kraju svih krajeva: ovo je
naa drava, ovo su njene granice, i mi za takvu dravu, koju smo
definisali, donosimo ustav i pravimo strategiju razvoja.
Osnova demokratije je transparentno odluivanje. Zato jako zabrinjava
ovaj sukob u DOS-u oko Radeta Markovia i Pavkovia, oko policije
i vojske. Brine to to nisu smenjeni. Kako to da se ne trai nikakva
odgovornost? Hoe li se nekome suditi? Znamo da su mnogi pripadnici
stare vlasti krili zakon. Hoe li biti lustracije i otvaranja dosijea? Pa to
je obeano. Treba odmah da se pokae da e osnovne institucije drave
funkcionisati. Ako se nai lideri otimaju oko Udbe, oko tajne policije,
kakvo e biti stanje ljudskih prava u Srbiji? Vidite, jabuka razdora
su slube, a nema rasprave o privredi, platama koje su 80 maraka,
unitenom zdravstvu... nego je glavna borba oko tajne policije.
Umesto da se ozbiljno postave na noge novi dravni organi i
nove slube, pravljenje dentlmenskih sporazuma oko njih izaziva zaprepaenje. Neemo nikakve dentlmenske sporazume.
Hoemo da postoji potpuna i javna kontrola nad slubama bezbednosti. Ponoviu divnu sintagmu koju sam danas ula: na sledei
zadatak je da ponemo da dreimo onaj paket rata koji je iza nas.
Taj paket je u policiji i u toj vojsci. ta su, molim vas, Crvene beretke, oko kojih se danas otima vlast? To su oni to su ili na ratita,
a neki od njih su inili i zloine. Mi to ne moemo da zaboravimo.
To su bile metastaze policije, metastaze vojske. To su one tajne o
61
Radio emisija Peanik, 13. decembar 2000,

razgovor vodila Svetlana Luki.
Pogledati istini u oi
Kljuna stvar danas je otvaranje pitanja o tome kakva je bila politika koja je voena za poslednjih 10 godina. Mnogi politiari koji
su sada na vlasti nee da se opredele u odnosu na tu politiku. Neki
smatraju da je predsednik Miloevi vodio ispravnu politiku, samo
mu sredstva nisu bila dobra.
A ja postavljam pitanje: kako je Sarajevo drugaije moglo da bude
u Srbiji, sem da etiri godine bude gaano sa Pala? Kojim drugim
sredstvom bi se postigao takav cilj? Nai dravni funkcioneri moraju da budu naisto s time da je politika stvaranja velike Srbije bila
pogrena, i osvajanje teritorija, i etniko ienje. Ne moemo se
mi vie igrati tim stvarima. Ako naim graanima ne znai nita
to to je u prisustvu generala Mladia nestalo sedam do osam hi-
62
Dakle, reforma vojske i policije odmah. Ako e se i nova vlast

baviti policijskim izvetajima o tome ta mi priamo, onda nita
nee biti od diskontinuiteta sa prethodnom vlau. Predlaem
da napravimo jednu listu prioriteta u nevladinom sektoru i da tu
drimo strau. Ne smemo da im dozvolimo da nas vrate unazad,
da odemo u restauraciju. Mi smo ve izgubili 13 godina, a evo ve
proputamo promene. Ako se ponovo krene unazad, bojim se da
e naa revolucija, na koju smo ponosni i koja se dogodila bez krvi,
zavriti u movari. Ako vlast izgubi pravac i zaboravi ta su nai
glavni ciljevi, mi u civilnom sektoru to moramo znati.
Vesna Pei
kojima se ne zna mnogo, to ta se na ratitima radilo. Mi vie nikada ne treba da imamo takve strane tajne. Vojska vie ne moe
da bude nekakva mistina sila koja je iznad drutva, zatiena kao
beli medved.
ljada ljudi, gospodo, zovite to kako hoete, ali na naem elu stoji
ta strana ljaga, to da su ti ljudi ubijani i lomljene njihove kosti,
tamo u okolini Srebrenice.
Da li emo mi iveti sa ljudima koji su osumnjieni da je zbog njih
na hiljade ljudi stradalo, da je prolivena ogromna krv? Da li emo
mi prei preko toga i rei da to nama nije vano? Ako mi kao narod
budemo rekli da to nama nije vano, ja vam kaem da mi nemamo
nikakvu budunost.
Nama e svi okrenuti lea, ali to je najmanji problem. Mi emo
biti parije u naoj dui. Biemo niko i nita ili emo pogledati istini
u oi i postati ljudi. I to je taj problem sa dananjom politikom.
Simbol svega toga je Haki tribunal. Zato neko hoe da sakriva
svoje zloince? Naravno, moe da im se sudi i ovde, ali mi imamo
meunarodnu obavezu, jer je za te zloine nadlean Haki tribunal. To ne moe da se izbegne.
Svako ko se stavi iza zloinake politike, neka se pogleda u ogledalo
i neka kae da li on brani nae nacionalne i dravne interese. To je
sutina i mi ne treba da je izbegavamo. Umesto da je mi sami otvaramo, otvara nam je Karla del Ponte. Mi treba da kaemo da je pitanje zloina za nas kljuno, da je to pitanje diskontinuiteta i da ono
govori o tome ta se dogodilo 5. oktobra. Jesmo li mi zaista raskinuli
s tom politikom ili nismo? I ranije smo se pitali gde e se uhvatiti
kontinuitet sa starim. Pa, eto, tu se hvata kontinuitet sa starim. Hag
je prelomna taka, simbolina taka, a sutina je, naravno, u tome
kakva je politika ovde voena i da se graani Srbije moraju jasno
distancirati od te pogrene politike i sredstava koja su primenjivana.
Svi koji su protiv Haga, oni su protiv naih nacionalnih i dravnih
interesa.
Da li hoemo da se vratimo na staro? Vidite, ako oni nee da se
odreknu Miloevieve nacionalne politike, pa onda mi moemo i
da ga vratimo. Onda mi je potpuno svejedno ko je na vlasti. Jer to
63
Posle pet godina

Prolo je pet godina od Petog oktobra, i u javnosti je prevladalo
miljenje da je, u pogledu modernizacije srpskog drutva, vreme
protraeno i da rezultata nema. Ja se slaem s time, zaista nema
dovoljno rezultata. Neke stvari su pokrenute, zapoeta je izvesna
modernizacija drutva, i u poneemu je bilo uspeha. Meutim, bitne stvari nisu uraene. Nije donet ustav, to ukazuje na to da Srbija
ima velike probleme da se konstituie kao moderna i demokratska
drava. Politika jo vlada nad privredom i drutvom, privatizacija
ne ide dobro, a partije su se bukvalno navadile na drutvenu i dravnu svojinu. Kombinacija koju sada imamo partijska svojina
plus slabe institucije omoguava vezu drave i bogataa. A ta
kopa je notorni proizvoa korupcije. Nisu reena ni tzv. nacionalna pitanja, u koja ubrajam saradnju sa Hakim tribunalom, kao
i odnose sa Kosovom i Crnom Gorom.
Konfuzija oko toga dokle smo stigli proistie iz toga to smo uspeli
da napravimo onaj vaan korak ne ivimo vie u Miloevievoj Srbiji, ali sve ono to je novo, to treba tek napraviti, svelo se na nekoliko koraia. Pokuavam da budem objektivna i da ne zaboravim
gde smo bili do sasvim nedavno. Ne sme se zaboraviti da je reim
Slobodana Miloevia bio jedna ogromna zaobilaznica svih civilizacijskih tokova, i to ba u momentu kada se Istonoj Evropi otva-
64
Radio emisija Peanik, 17. januar 2001,

razgovor vodila Svetlana Luki.
Vesna Pei
je sutina bive politike. Da li je to to nam trae da predamo ona

tri generala koja su optuena za ubijanje bolesnika iz vukovarske
bolnice nekakva nepravda, i da li je nae nacionalno i dravno
pitanje da titimo zloince koji su ubijali zarobljenike? Pa ja im
estitam na takvom nacionalnom pitanju. Ako budemo tako nastavili, evropski kontinent e se zavriti na srpskim granicama.
rala velika ansa da krene novim putem. Taj sistem je proizvodio

destrukciju na sve strane. Nije lako izboriti se sa takvim nasleem,
naroito na ideolokom planu sa nacionalizmom. Ali pitanje je da
li se stvarno borimo protiv tog naslea. Jer danas je na delu opet
neto slino bivem reimu, samo u poraenoj, mirovnoj varijanti.
Dananja, Kotuniina vlast je ideologizovana srpstvom i osvetnika. Ona prenaglaava borbu protiv prve demokratske vlade, koju
je vodio Zoran ini, kao da joj je milija ona Miloevieva i njeni
kadrovi. Ispada kao da su se sami ruioci Miloevia podelili na
njegove simpatizere i njegove protivnike. A ti simpatizeri su danas
mnogo jai od protivnika.
Vlast se nije odlepila od partijsko-policijske drave. Posle svakih
izbora nastaje pravi stampedo partijskih radnika na sve to je
javno vlasnitvo i javno dobro. Tu moraju da se naprave institucionalne promene. Jer sklonie se i ova vlast, ali nisam sigurna da
e se situacija promeniti ukoliko se ne ree greke u sistemu koje
omoguavaju da se iza scene vuku konci. Za sada nije jasno koje
e politike snage izdejstvovati takve promene, jer se ne moemo
oteti utisku da su u ovom sistemu svi glavni akteri nali svoje mesto i da im je dobro. Za nas je spas da svim moguim sredstvima
guramo ka Evropi, nadajui se da e taj proces neminovno brisati
zamagljena ogledala vlasti u Srbiji.
Srbija jeste pokrenuta u pravcu evropskih integracija, ali dokle e
se stii na tom putu i da li postoji stvarni konsenzus oko toga, veliko je pitanje. Stie se utisak da vlast o tome samo stvara privid,
shvatajui da bi bilo krajnje anahrono i politiki riskantno da javno
zagovara evroskepticizam. Ako pogledamo elje graana, reklo bi
se da oni ele da Srbija ide ka EU. Dodue, podaci govore da je ta
elja jo uvek slabana. Imate i mnogo politiara koji se zaklinju
da je Evropa na put. Ja sumnjam u to. ini je zaista imao tu
viziju, gotovo je bio opsednut idejom da on uvede Srbiju u Evropu,
ali ovi dananji na elu s Kotunicom tu priu priaju vie deklarativno nego stvarno. Sa ovom vladom ojaao je uticaj Rusije, pa i
65
Ova usporenost na koju se svi alimo ne dolazi samo od drutva,

nego i od politike, koja nije dovoljno dinamina. Danas, pet godina posle demokratskih promena, pitamo se da li uopte imamo
opoziciju i zato je DS, koja je formalno u opoziciji, toliko slabo
profilisana. I ona je poela da pati od neodlunosti, nedostaje joj
ivahno i nadahnuto rukovodstvo, koje je toliko znaajno za svaku
stranku. Neprijatno je kada vidite da DSS, stranka na vlasti, menja
ceo policijski aparat i postavlja svoje ljude, a niko ni rei ne kae.
DS o svemu uti. Neprijatno je da nai dravni funkcioneri od svojih drugova iz policije dobijaju podatke o svojim protivnicima, kao
66
Socioloki posmatrano, u Srbiji postoje vrlo duboki koreni otporu

Evropi, Zapadu i modernizaciji. Takve stare tendencije je Miloevi
oiveo nacionalizmom i ratovima, pretvorio ih u politiku i nacionalni identitet, pa ne treba da nas udi to to svuda oko nas i dalje
cveta ksenofobija, mrnja prema Zapadu, modernoj privredi i posledicama koje iz nje proizlaze. Ovde nikoga ne vrea to politiari,
odnosno vlastodrci, imaju privilegije to se tradicionalno dobro
podnosi. Postoji autentian otpor prema ideji takmienja, prema
sistemu u kome najbolji pobeuju i sistemu otvorenih mogunosti.
Nae drutvo izgleda kilavo i sporo, jer utakmica i otvorene anse
ine drutvo vibrantnim i zdravim. Mi smo svi uspeni, jer se niko
ne takmii. Otuda ta pasivnost graana, od kojih retko koji neto
postie svojim trudom. Pojedinac nema samopotovanja, a onda
ni hrabrosti da se pobuni, ve se klanja pred monicima kao pred
usudom, do momenta kada se probudi, pa onda opet kree kuka
i motika...
Vesna Pei
model divlje tranzicije, tipine za istone zemlje. Ipak, ne postoji

samo Kotunica i njegova vlast, nisu oni sami, ima sreom i drugih
ljudi koji guraju ka Evropi, ka uspostavljaju demokratskih institucija i trine privrede, koji kritikuju partijsku svojinu, korupciju
i politizaciju itavog drutva. Najvea ivost dolazi iz nevladinih
organizacija i to mi daje nadu da naa evropska budunost nije zatvorena.
da je Rankovi ustao iz groba. Nema otpora, svi se nekako slau

oko tih loih stvari, funkcioneri nisu odgovorni graanima nego
svojim partijskim voama i tako su sve stranke poele da lie jedna
na drugu.
Ekonomski magazin, 6. oktobar 2005,
razgovor vodio Vlastimir Stevanovi.
Peti oktobar ta je to
Peti oktobar vie nema jasno znaenje. Svako se tog datuma sea
na svoj nain, jer to to se tog dana dogodilo, a to je odlazak
Miloevia sa vlasti, nije dobilo jasnu i kolektivnu interpretaciju,
koja bi manje-vie vaila za sve. Niko od istoriara nije osvetlio te
dogaaje na sistematski i istraivaki nain. To je sada politikantska pria, razliita od stranke do stranke, a i motivi da se obelei
Peti oktobar su razliiti. Jedni ga osporavaju, prikazuju ga kao
obian pu i prevaru, kako to ini Srpska radikalna stranka, a na
drugoj strani postoji itava gomila interpretacija od kojih je veina
zamuena, bez sadraja i smisla. Tome je doprineo i skoranji
dogaaj nacionalno pomirenje Tadia sa SPS-om, koje je stvorilo jo veu konfuziju o tome ta je zaista bio Peti oktobar.
Moda je tano da je 5. oktobar izgubio svoj smisao od kada je Zoran
ini ubijen. Dok je ini bio predsednik vlade, dok je bio iv,
nije bilo dileme ta Srbija hoe i kojim pravcem e se kretati. Posle
njegovog ubistva nadvladale su politike snage koje se snano protive tome da se Srbija menja, da bi jednoga dana postala lanica EU.
Nema suoavanja sa prolou, niti priznavanja greaka iz devedesetih godina, na osnovu kojih bi se gradila nova politika Srbije. Pre bi
se reklo da dananja Srbija vodi jednu neodreenu i rasplinutu politiku, koju simbolizuje Boris Tadi, politiku koja lii na gibanicu: red
nacionalizma red Evrope. Stvara se jedna nova koncepcija Srbije
koja se razlikuje od svoga okruenja, jer hoe da bude i istona i
67
Peti oktobar je bio dan osloboenja i kraj jedne epohe, kraj vladavine Slobodana Miloevia. Takva vladavina se vie nee vratiti.
Ali sve one iluzije dugog trajanja koje su pretrajale njegov odlazak
nisu samo isto politike, nego i narodne. Imate jednu stranu
zaostalost, agresivnost, konfuziju, ksenofobiju, mrnju, nekulturu
i neobrazovanost. Tako se Srbija i dalje deli na tom kulturnom planu, a onda se to iskazuje jo mnogo snanije u politici. Sada politika Borisa Tadia hoe nekako da tu podelu umanji, da je zabauri,
da je prekrei, ali vie iz kalkulantskih razloga tzv. koalicionog
potencijala, nego to bi istinski radila na nestajanju polarizacija
u drutvu, tako to bi se samo drutvo ozbiljnije menjalo. Ja se
nadam da e se postii taj kljuni konsenzus o EU i da e se Srbija
nekako okupiti oko tog cilja. Za sada to nije tako. Ovo minkersko
pomirenje DS-a i SPS-a treba da stvori sliku da je dogovor o EU
ve napravljen, ali to se nije dogodilo.
Zato i pored najbolje namere ne verujem u tu vladu, a naroito
kada je re o institucijama i o tome da li imamo snage da se os-
68
Eto, ja moram da priznam da i sada, osam godina posle Petog

oktobra, lino uvaavam taj datum. Mislim da je bilo neobino
vano da se zavri vladavina Slobodana Miloevia. Ali sa odlaskom Miloevia nije otila i njegova ideologija srpske teritorijalne
prepotencije, megalomanije, nipodatavanja svih drugih, srpskog
nacionalizma, vladavine dravne bezbednosti, tajkuna i konzervativnih uticaja Srpske pravoslavne crkve. Sve se to za moj ukus
sporo menja. Napravljen je nekakav mainstream, za koji je sve to
bih ja rekla preterano radikalno i ekstremistiki, a ja mislim da je
to samo obian zdrav razum.
Vesna Pei
zapadna, kua sa dvoja vrata, nesvrstana, koja navodno hoe EU,

a nee u NATO. Mislim da je to jedna kukavika politika, koja je
izrasla nakon ubistva Zorana inia, ali i politika povezana sa korupcijom nae tranzicije, koja nikako da se zavri i koja nije uspela
da drutvenim procesima postavi jasne zakonske okvire.
lobodimo sistemske bolesti kakva je korupcija. Srbija nema institucije koje mogu da se izbore sa korupcijom. To u stvari znai da je
sama drava dizajnirana tako da bude pokvarena, da funkcionie
koruptivno. Uzrok korupcije je nedostatak stvarne demokratije i
vladavine zakona. To su veliki ciljevi, a upravo od njih se udaljavamo. ini mi se da ni Crna Gora nije odmakla u tom pogledu.
Demokratski stav, 19. novembar 2008,
razgovor vodio Luka Radonji.
Kada doe 5. oktobar, svi smo zbunjeni

Kako godine prolaze, a danas je deveta godina od Petog oktobra, moj je utisak da smo sve zbunjeniji kada doe taj dan. Sve
manje umemo da objasnimo zato Srbija tako sporo ide prema
obeanjima kojima je ruen Slobodan Miloevi. Tada se obeavalo
da e biti izvrene korenite reforme sistema, ukljuujui i reformu
slubi bezbednosti, famozno otvaranje dosijea i lustraciju, da e
biti donet novi ustav na osnovu sazivanja ustavotvorne skuptine,
da e EU biti glavni pravac i cilj delovanja itd. Dve su okolnosti
spreile dobar scenario za Srbiju. Jedna je ta to ni onda, pre
devet godina, kritika Miloevieve vlasti nije bila jasna i usmerena
pravo u srce tog reima. Nije se govorilo o katastrofalnoj nacionalnoj politici, o ratovima koje smo izazivali zbog navodnog ujedinjenja svih Srba i srpskoj megalomaniji, zbog koje smo uli u totalni
sukob sa Zapadom, to je zavreno bombardovanjem. Taj deo, koji
je po mom miljenju glavni, je preutan. Danas nema vie eonog
sukoba sa Zapadom, to je naueno, ali je demokratija postala fasadna, sa ogromnim pozadinskim moima koje danas rue i poslednju
nadu da emo od Srbije napraviti pristojnu zemlju za ivot.
Da li se jo uvek eka esti oktobar? Pa ja bih rekla da ne, jer je taj
dan sluio kao simbol izgubljene anse. Tog famoznog 6. oktobra
snage koje su koile stvarne promene ve su se organizovale, stale na
69
ta da vam kaem o Borisu Tadiu? Sve to ste mu pripisali, da je

zaveo model prosveenog apsolutizma i doveo do nacionalnog
pomirenja, nemaju mnogo smisla. Jeste zaveo neku vrstu apsolutizma, ali on nije prosveen. Ja to vidim kao nekakvu igru senki,
prikrivanja, timovanja i glume, da bi se on odrao na vlasti. On
nema nikakve politike ideje. Tano je, dakle, da on dominira, ali
sa ciljem da se nita ne dogodi, da bi se blokirala mogunost da
Srbija povue neki pravi potez u pogledu Kosova, da bi se iscrpeo
i poslednji atom snage graana, koje politika vie ne interesuje, jer
nema zbog ega da ih zanima, ispraznila se. Ako je to model, ja
70
Peti oktobar danas slui da se podsetimo da je on moda bio onaj

uslov mogunosti o kome je govorio Zoran ini. A to je sutina
da se konstituiu mogunosti slobodne komunikacije, iskazivanja
kreativnosti i uspenosti u ekonomiji, nauci, u raznim oblastima. Bez
neprekidnog stvaranja ansi, potencijali za promene brzo izvetre.
Neto se i sada menja, ali to nije to, jer se ne menja na sopstveni
kod. I to je najvei problem. Zato je sada horizont promena maglovit.
Postoji nekakva polovina retorika o ulasku Srbije u EU, ali se ona
odmah balansira izjavama da nikada neemo priznati Kosovo. I to
se odraava na spoljnu politiku, koja je za male narode veoma vana.
Srbija luta ba tu, u spoljnoj politici; od Kine preko nesvrstanih, do
EU i SAD. Unutranja situacija je vie nego katastrofalna. Ekonomija
je gotovo nepovratno propala. Bezakonje u obliku partijske drave
se do cinizma uvrstilo u novoj klasi, a demokratske institucije su se
toliko istanjile da se kroz njih providi ogoljena mo.
Vesna Pei
noge i rekle da od toga nee biti nita. To se videlo u rascepu izmeu

inia i Kotunice, jednog reformiste a drugog kleronacionaliste,
da i ne pominjem ta je radila pozadinska mafija, od dravne i vojne
bezbednosti do tajkuna i pobednikih stranaka, koje su se otimale
o poloaje i gledale sopstvene interese. I da se ne zavaravamo: ne
postoji dan posle u kome se moe neto krupno uraditi, ako nema
drutvenih snaga koje hoe dugorono da nose promene, sreuju
niz stvari koje ivot znae i dre magistralni pravac kretanja.
ne znam kome slui Srbiji sigurno ne. Njegov ministar spoljnih

poslova ide okolo i svaa se po regionu tamo gde treba da se miri.
Ratko Mladi je jo uvek na slobodi, Republika Srpska je prioritet
u smislu nacionalnog interesa, jer se veruje da e onima na Zapadu
dosaditi da brane propalu dravu. U toj praznini i lutanju predsednik Tadi svoje prazno mesto prikriva sve veom linom vlau i
prenaglaeno pristojnim ponaanjem.
Pitanje antifaizma je velika tema. U Srbiji je antifaistika pria
zamrla, jer se ona pripisivala komunistima, a komunisti su bili internacionalisti, a ne nacionalisti velike Srbije. Mi koji smo bili protiv
nacionalizma, to sada shvatam, mi smo jugoslovenski Srbi, a to je
neto sasvim drugo. Kada su se ljudi preobratili pod Miloeviem,
oni su postali srpski Srbi, na koje smo bili zaboravili, a to su oni iz
prolosti koji su govorili o ujedinjenju ili smrti. Mislim da je to
sutina: Miloevi se vratio Stevanu Moljeviu i idejama o velikoj
Srbiji, odnosno tom starom gvou, iz koga se svaki as vadi po
neki novitet. I sada se ta etnika pria odrava zato da bi se normalizovali nacionalistiki ratovi za teritorije i prikrila glavna tema
poinjeni zloini i genocid.
Na kraju, neto i o Kosovu. Mislim da su sva reenja koja su ila na
to da se kriza bre rei propala. Ja sam predlagala podelu Kosova,
ne zato to mislim da je to neto dobro, nego sam pomiljala da tako
moemo bre da se izvuemo iz kosovske prie i krenemo napred.
Sada su se kola zaglavila, a to reenje da se oko 10 odsto teritorije
Kosova koju Albanci ne kontroliu otvori prema Srbiji nije bilo po
volji velikih sila, jer su se one bojale da ne krene prekrajanje granica
na sve strane. I taj strah jeste opravdan, pa sam i ja to govorila vie
onako, u pola glasa, nego to sam bila uverena da to moe da proe.
Sada je Kosovo isto reakcionarna stvar i prodavanje magle, iza koje
ue politiari koji od svete zemlje izvlae politike benefite.
Monitor, 7. oktobar 2009, razgovor vodila Nastasja Radovi.
71
DRUGI DEO ZORAN INI:

FILOZOF, POLITIAR I PRIJATELJ
72
73
Vesna Pei
I
Filozof Moderne
Zoran ini je rano napustio poziv filozofa. Po mojoj proceni, on je
prestao da se bavi filozofijom ve od 1989. godine ili, tanije, od osnivanja Demokratske stranke, iji je visoki funkcioner postao od njenih
poetaka. ini je tada imao svega 37 godina i pozamanu bibliografiju. Nastavio je da pie novinske eseje, koji su posedovali zaplet i
jasno formulisan okvir, podseajui time da je autor bio filozof. Veoma
brzo je usahla i inieva publicistika aktivnost. Najdalje od 1993.
godine, kada je vodio izbornu kampanju svoje stranke za parlamentarne izbore, odnosno od izbora za predsednika DS, ini postaje
iskljuivo politiar. Na moje pitanje tokom etnji u zimu 1996/97. da li
je ita ostalo od njegovog filozofiranja, on mi je rekao da vie ne zna
ni gde su mu knjige. Ostavljao je utisak da je njegov filozofski period
zaboravljena prolost. Istom prilikom je spomenuo da je imao ugovor
sa bekim Institutom za humanistike nauke, gde je trebalo da se pet
godina bavi istraivanjem fenomenoloke filozofije. Taj angaman je
odbio vrativi se u Srbiju da bi se bavio politikom.
Afinitet prema politici se gotovo kao na dlanu vidi u inievim radovima od sredine osamdesetih godina u kojima se bavio kritikom
radikalnog socijalizma, pre svega onog jugoslovenskog. On nema
pretenzije da stvara sopstvenu teoriju politike. ini se da mu je
vanija bila analiza aporija u koje se zaplitala jugoslovenska drava
koja se raspadala, nego ista teorija. ini je vet eklektiar, ali se
pri tome dosledno dri jednog tipa teorijskog uticaja1, opredelivi
1 ini koristi autore koji su se bavili teorijom konstitucije socijalnog smisla. Metodski
se oslanja na sistemsku analizu N. Lumana, funkcionalizam i evolucionu paradigmu o sociokulturnom uenju (Parsons, Habermas), teoriju komunikacije (Habermas) i teoriju konstitucije
socijalnog smisla (Habermas, Huserl, ulc). On je odlino poznavao radove Maksa Vebera
i njegove teorije o strukturi socijalnog delovanja i racionalnog prava. Poznavanje Marksa,
kojim se temeljno bavio u svojoj doktorskoj disertaciji (Jesen dijalektike, objavljena
znatno kasnije: Beograd, 1987), pomoglo mu je da u korenu shvati probleme konstitucije
socijalistikih, fasadnih drava, to i jeste glavni predmet njegove kritike.
74
75
Filozofsko polazite
ini je bio jedan od retkih jugoslovenskih filozofa koji je tokom
osamdesetih godina branio liberalnu poziciju konstitucije moderne
drave, i sa te pozicije analizirao stanje raspadanja jugoslovenske
dravne zajednice. Njegova dijagnoza Jugoslavije kao nedovrene
drave (ini 1988a), sastojala se u demonstriranju nemogunosti
Jugoslavije da postane moderna, ustavno-pravna drava. Takva nije
mogla postati, jer je i ona bila tipian sluaj socijalistike, fasadne
dravnosti, nastale u skladu sa teorijom o radnikoj klasi kao nosiocu suvereniteta i komunistikom partijom kao njenim delatnim,
tj. empirijskim subjektom. Zoran ini je dokazivao da se konstitucija modernog drutva moe desiti samo u onom politikom
(ini 1987) koje je osloboeno supstancijalnih (ideolokih i partikularnih) pretpostavki o dobrom kao unapred zadatom smislu.
Neprekidni rast kompleksnosti modernog drutva (to je drugo ime
za njegovu pluralizaciju perspektiva) proizvodi problem socijalne
2 iniu se esto osporavalo da ima jasan politiki projekat kao politiar i praktiar. U
prvom periodu, odnosno pre oktobra 2000, iniu se zameralo da se nije jasno odredio
prema nacionalistikoj ideokratiji, kao i to da nije jasno formulisao svoj dravnoinstitucionalni program reformi nakon osvajanja vlasti, u ta spada i nedonoenje ustava.
76
Moja je namera da pokaem da je inievo filozofsko stanovite

i danas aktuelno. Kriterijum vaenja je analitika upotrebljivost
njegovih radova za razumevanje problema politike konstitucije
dananje Srbije. Pri tome neu koristiti inia politiara (ta je
on stvarno inio), ve njegov metod i teorijsku poziciju iz vremena
dok je bio filozof, i to u poslednjoj fazi, kada se najvie bavio problemom integracije modernog drutva.
Vesna Pei
se za kritike mogunosti koje omoguava pozicija liberalnog

konstitucionalizma. Ona je bila najkorisnija za stvaranje jednog
politikog projekta i angamana u kontekstu nadolazee propasti
socijalistikog poretka i njegove kritike2.
integracije zajednice koja se vie ne moe zasnovati na prirodnoj,

boijoj ili bilo kojoj drugoj unapred zadatoj teleologiji. Novovekovna filozofija je preko figure prirodnog stanja, konstatuje ini,
otpustila ljudski svet u potpunu neizvesnost od transcendentalnog uporita (bilo da je to bog ili teleoloki shvaena priroda), a s
druge strane, nalae metodsku strogost koja se trudi da to iskustvo
prati do poslednjih racionalnih konsekvenci i da pita o uslovima
mogunosti zajednice (ini 1987:237).
ini se bavi klasinim pitanjem savremene socijalne teorije: ta
drutvo dri zajedno? To je ono osnovno pitanje od koga kree
novovekovna politika filozofija, ali i sociologija kao nauka novog
doba, u kome socijalni poredak vie nije evidentan. To je stanje u
kome opstanak zajednice postaje tema, a ono je posledica raspada
sveta na dve nesvodive perspektive: individualnu i socijalnu. Na
jednoj strani je slobodno individualno delovanje koje sledi svoja
uverenja, projekte, strasti i potrebe, a na drugoj je prazno mesto
Boga ili Prirode kao tradicionalnih garanta poretka (integracije).
Uslov mogunosti moderne zajednice je naen u kontingentnosti
obe perspektive kao odvojene, jedne na drugu nesvodive. ini
pretpostavku kontingencije objanjava tako to je u individualnom delovanju sadran momenat normativnog orijentira koji
reprezentuje socijalno relevantnu optost kao osnovu konsenzusa.
Orijentir ka optem se moe identifikovati u pretenziji individualnih projekata na opte vaenje, to se oituje u figuri rata svih
protiv sviju; jer, da nema te pretenzije individualnih projekata
na opte vaenje, ne bi bilo sveopteg rata, niti bi bilo potrebno
normiranje. Pacifikacija razliitih pretenzija na optost moe se
desiti samo ako svi akteri odustanu od svojih uverenja. A to se moe
desiti samo pod odreenim uslovima: da bi omoguili poredak, akteri e odustati od svojih uverenja kao apsolutnih vrednosti samo
ako im on omoguava da se meusobno kontroliu, u tom smislu
da nijedna pretenzija na optost ne sme da bude priznata (ini
1987:251)3. Da bi to bilo mogue i da bi kompromis bio sauvan,
3 Citati (od 251. str. i dalje) slede inievu interpretaciju Hobsove paradigme o
nastanku moderne drave.
77
Ukoliko je iz pozadinske komunikacije individua (svet ivota)

iezla harmonizujua delatnost logosa, onda gube na znaaju
gnoseoloko-ontoloka pitanja o tome ta je istina. Umesto istine, kae ini, sada glavno pitanje postaje ko odluuje. Tamo
78
ini tvrdi da optost u liku ustavno-pravne drave, te vladavina

prava, moe da nastane samo kao pacifikacija verovanja, jer samo
ona pretenduju na optost i zato upravo ona moraju biti premetena
u privatnu sferu. Tamo gde se pluralizam izraava u ratu strasti (interesa i potreba), nema podele na privatno i javno jer strasti ne pretenduju na optost. Mnotvo jednostavnih egoizama nema potrebe
suspendovati i proterati u polje privatnosti zato to, smatra ini,
agregat potkresanih egoizama niti funkcionalno opravdava podelu
na javno i privatno niti tu podelu moe ouvati. Jo tanije: optost
(ustavne) drave ne ponitava negativnost apsolutne slobode, niti
se poredak zasniva na odricanju individua od svojih prirodnih interesa i ciljeva. Poredak nije mogu zato to individue reavaju da
budu moralne, odriui se svojih interesa. Time bi se ukinula dijalektika pojedinanog i opteg i napetost politike zajednice u kojoj je
sauvana odvojenost subjektivne i objektivne teleologije. Ako bi se
proteralo ono individualno, novonastala optost ne bi imala pozitivni
identitet. Stvar i jeste u tome da se prizna nemogunost homogenizovanja onog individualnog (tome slui metafora o pred-dravnim
ljudskim pravima), a da se na drugoj strani uspostavi zajednica kao
racionalna optost, koja je racionalna po tome to svoje granice uspostavlja vaenjem subjektivnih prava. Okvir slobodnog delovanja
individua moe biti samo racionalno-formalna optost, tj. ona koja
ukida supstancijalne vrednosti kao orijentir i uspostavlja primat procedure kao naina integracije drutva.
Vesna Pei
mora se odvojiti privatno od javnog (podvlaenje inievo). Ova

odluujua podela kao uslov mogunosti konstitucije moderne
drave i civilnog drutva, mogua je, upozorava ini, samo ako
pretpostavimo da socijalnom poretku prethodi rat uverenja, a ne
rat strasti.
gde je istina stvar interpretacije, glavno polje socijalne nauke postaje

ono politiko, tj. polje u kome se donose odluke. Ono politiko
sada ispunjava zadatak socijalne integracije tako to se konstituie
kao institucionalni okvir (skup pravila i procedura) koji obezbeuje
neometani protok pluralizma socijalnih interpretacija (uverenja).
Taj je okvir ustavno-pravna drava kao nain integracije i regulisanja
kompleksnih drutvenih odnosa. On zadovoljava potrebe integracije
zato to je dosledno univerzalizujui, odnosno osloboen unapred
datih verovanja (morala, filozofije istorije, religije), ali i svih oblika
partikularnosti u smislu organske teleologije prirodne zajednice (u
liku etnikih zajednica).
No, postavlja se pitanje kako se dolazi do te konstelacije u kojoj
su individue spremne na (ustavno) samonormiranje, a da ono nije
prethodno dato. Zoran ini kae da stvaranje politike zajednice
utemeljene u refleksiji, nasuprot transcendentalnom i prirodnom,
predstavlja rezultat istorijske konstelacije, tj. specifine normativne
kulture (ini 1987:253; podvlaenje inievo). On istie da nastanak moderne drave i politike zajednice nije antropoloki osiguran nego je evoluciono vrlo neverovatan zbog maksimizovanja
dva navedena uslova: biti spreman umreti za svoja uverenja i biti
spreman napustiti pretenziju na njegovo apsolutno vaenje.
Ovakav zakljuak otvara pitanje o ansama zakasnelih drutava
nezapadne tradicije da naprave taj evolutivni korak ka formiranju
ustavno-pravne drave. Naa drava (Srbija) spada u red nekoliko
poslednjih evropskih zemalja koje u tom zadatku jo uvek nisu uspele. Ohrabruje injenica da joj se taj put sada namee kao funkcionalna nunost, ukoliko hoe da rei svoje probleme. Polazei od
ove konstatacije, pravac nae dalje analize kretae se od teorije o uspostavljanju ustavno-pravne drave (i uloge subjektivnih prava),
ka osvrtu na tekoe koje naa drava ima da bi se stabilizovala u
formi moderne pravne drave. Naroito je pri tome vano razumeti
(ne)mogunost donoenja ustava nakon oktobra 2000. godine, kao
i to ta bi bile pretpostavke da se otklone blokade tom procesu.
79
Teoriju ustavno-pravne drave kao tipa integracije modernog

drutva, ini je detaljno izloio u svojoj analizi radikalnosocijalistike fasadne dravnosti, koja je po njegovom miljenju
odgovorna za raspad Jugoslavije (ini 1988a). Tip ideoloke integracije nije bio sposoban da reava probleme zateene heterogenosti jugoslovenskog drutva, niti njegovu rastuu kompleksnost.
Spas je mogao leati u njenom konstituisanju kao ustavno-pravne
drave, ali je, paradoksalno, ba ta mogunost bila zatvorena.
Vesna Pei
Ustavno-pravna drava i sloeno drutvo
koje spadaju autonomne drutvene grupe, politike stranke i sama

politika vlast. Od autonomnih drutvenih grupa kao politikog
faktora zavisi da li e drutvo biti samo objekt intervencije vlasti,
odnosno da li e vlast postati institucionalni izraz samonormiranja
drutva (ini 1988a). Na toj interakciji drutvo vlast temelji se
mogunost ustavno-pravne drave.
Isto to pitanje moe se postaviti i danas o mogunosti konstituisanja Srbije kao ustavno-pravne drave. Da li je Srbija sposobna
za taj tip integracije, jo uvek je otvoreno pitanje. O tome e biti
vie rei u poslednjem odeljku ovog teksta. Pre toga emo prikazati
teorijske pretpostavke ustavno-pravne integracije drutva, kako je
shvata Zoran ini.
Pri tome, ini istie da namere politikih elita nemaju vanost

za nastanak ustava. Vaniji je proces funkcionalnog iznuivanja
novih struktura u oba polja (drutva i drave) od moralnih odricanja vrilaca vlasti, to i inae nije mnogo verovatno. Ako ne bi bilo
funkcionalne potrebe za kompromisom, drava bi uvek mogla da
raspusti drutvo: Nijedna vlast ne mora da pristane na kompromis, ako eli samo vlast. Njeni konkretni nosioci mogu da budu
uklonjeni u povremenim revoltima, ali time nije uklonjena i sama
vlast, poto oni koji dou na njihovo mesto takoe mogu da vode
rat protiv drutva (ini 1988a:44).
Pretpostavke donoenja ustava ini smeta u odreeni tip drutva,

tj. njegovu organizacionu strukturu koju karakterie sposobnost da
kontrolie politiku vlast. Nadovezujui se na stanovite Lorenca fon
tajna da ustavno pravo ne nastaje iz prava i zakona, nego iz prava
drutvenih odnosa, ini naglaava da nije svako normativno regulisanje drutvenih odnosa ustav, niti je svaka zajednica u stanju da
odnose meu svojim lanovima ureuje ustavno-pravnim sistemom
(ini 1988a:43). Takvu sposobnost ima samo moderno drutvo
nastalo raspadom stare societas civilis, na ijem kraju su se iskristalisala dva ideal-tipska konkurenta: drutvo i drava. Samo u ovoj
opoziciji, drutvo je razvilo kontrolne strukture, nastale pre i nezavisno od dravne vlasti. Istorijski posmatrano, racionalna forma
integracije drutva proizvod je kompromisa izmeu parlamenta
(metaforikog reprezentanta drutva) i monarhijske vlasti.
Dosad smo ustanovili da ustav kao nain samoregulisanja drutva

i normativni oblik stabilizovanja izvornog drutvenog pluralizma
(na jednom zajednikom prostoru), moe nastati samo kao rezultat kompromisa organizovanih predstavnika razliitih drutvenopolitikih moi. Meutim, postavlja se pitanje kako je mogu kompromis iji bi rezultat bio ustav kao okvir socijalnog delovanja i
kontrole moi? Odgovor na ovo pitanje je ve ranije naznaen ukazivanjem na potrebu drutvenih aktera da se uzajamno kontroliu
kako bi se onemoguilo ideoloko okupiranje politike vlasti. Ali
koliko god ovakvi funkcionalni argumenti izgledali uverljivo, oni
nisu dovoljni. Pretpostavka kompromisa mora leati u nekom
niem polju konstitucije socijalnog smisla nego to je to najvii
nivo, tj. nastanak samog ustava kao racionalne kontrole drutvene
moi.
I u svakoj drugoj situaciji treba da vae isti uslovi: ustav nastaje

kao kompromis izmeu razliitih drutveno-politikih potencija, u
ini mogunost kompromisa nalazi u demokratiji kao procesu uspostavljanja (nedostajue) saglasnosti koje vie prirodno
80
81
Kao to smo ve rekli, ini je najvei deo svojih analiza posvetio

blokadama koje je radikalni socijalizam sistemski postavljao (nametanjem apsolutnih vrednosti) integraciji jugoslovenskog drutva i
njegovoj demokratizaciji. Ali kako su njegove analize pisane krajem osamdesetih godina, iniu nije mogla promai pojava jo
jednog, konkurentnog modela iste (blokirajue) strukture. Re je o
prodoru etnonacionalne, tj. organske teleologije u politiko polje,
koja istiskuje ideoloki model radikalnog socijalizma4.
4 Novo zaobilaenje moderne dravnosti i graanskog drutva navelo je inia da
se zapita da li su jugoslovenski narodi sposobni da budu politika zajednica, svaki za
sebe ... jer je nacionalna dravnost status, a ne stepen etnike homogenosti (ini
1988a:48).
82
Sutina argumenta o mogunosti kompromisa lei u modelu racionalnog postizanja saglasnosti nasuprot tradicionalnoj, tj. pripisanoj
saglasnosti. Politika stanovita podleu raspravi i javnoj argumentaciji, to se jednako odnosi na alternative i vladajuu optost.
Ona je i sama u stanju permanentne samokritike (predvianjem
javne kritike) i prilagoavanja. Institucionalne garancije kompromisa date su u postavkama o vremenskoj ogranienosti svakog
vladajueg stanja i zabrani homogenizovanja manjina (politikih
alternativa). Ovo besteinsko stanje nove socijalne ontologije
pretpostavlja da su kolektivni nosioci normativnih projekata autonomne grupe, autonomne zato to njihovo delovanje nije orijentisano prema apsolutnim vrednostima, ve je konstanta njihovog
delovanja to da svoje ciljeve preputaju racionalnoj argumentaciji.
Vesna Pei
nema. Taj deficit klju je za razumevanje poretka kao kompromisa.

ini ovu tezu izvodi iz shvatanja demokratije kao ireg koncepta
od politikog. Ona je tip socijalne konstitucije. Definisana na ovakav
obuhvatan nain, istie ini, ona nije samo osobina politikog
odluivanja nego i slika sveta. Jedino tamo gde se i sam svet pojavljuje i osvedouje kao otvoren, pa ak i kao hipoteza, vladajue
stanje mogue je posmatrati kao kompromis alternativnih svetova
(ini 1988a:59; podvlaenje moje).
I u etniki fiksiranoj slici sveta, istie ini, moe se raditi

samo o alternativama unutar sredstava za realizaciju cilja, ali sam
on se ne moe dovesti u pitanje ... Ako sam demokratiju definisao
kao usaglaavanje i selekciju razliitih normativnih projekata, sada
moemo rei da i etniko-nacionalni projekti poivaju na modelu
pripisane saglasnosti, i stoga nisu pogodni da budu pokretaka
snaga demokratizovanja kao racionalnog postizanja saglasnosti ...
Za razliku od ovakvih ciljeva i vrednosti, otvorenih za proces racionalnog obrazlaganja, etniki pluralizam se odlikuje normativnim
apsolutizmom, karakteristinim za organsku sliku sveta (ini
1988a:6061).
Sistem radikalnog nacionalizma poiva na pripisanoj saglasnosti
ba kao i radikalni socijalizam. Jer, na dispoziciji individuuma ne
lei odluka o tome da li e pripadati nekom takvom kolektivu. On
je ve roen kao njegov lan, na isti nain kao to je svojim po
sebi uestvovao u normativnom kosmosu radikalno-socijalistike
zajednice. Globalni pluralizam jugoslovenskog drutva razbija
ovaj kosmos, ali u sebi ne nudi alternativni obrazac integracije,
zakljuuje ini.
Donoenje ustava i uslovi njegovog vaenja

Potreba za ustavom raste u uslovima kada normativna snaga onog
faktikog toliko slabi da onemoguava kontinuitet kolektivnog
delanja. Ima perioda kada se postavljaju fundamentalna pitanja:
zato ivimo zajedno, ta je naa zajednica, kako ona treba da
bude ureena, ta je nas politiki (dravni) identitet, koje su osnovne vrednosti zajednice itd. Zanimljivo je da ini funkcionalnu potrebu za koordinisanjem kolektivnog delovanja povezuje sa
mogunou interpretacije prolosti5. Tako bismo se zajedno s
5 Neophodan je neko ko e, na nain koji sve obavezuje, interpretirati subjektivni i
objektivni smisao prolih odluka, rei ta su bili motivi i koji su bili efekti onih delovanja
na kojima naa dananja zajednica poiva. Videti: Ko je uvar ustava (ini 1988a:94).
I jo eksplicitnije: Nain na koji neka politika zajednica raspolae svojom prolou
odreuje formu njenog identiteta (ini 1988a:177).
83
Ali nema potrebe da se podrobnije bavimo starim problemima

ustava kao ugovora, jer takav ustav nije bio stvarni ustav, to
se potvrdilo u njegovom niskom stepenu regulacije ponaanja
politikih aktera. Znamo da su oni svoje sporove reavali serijom
ratova od Slovenije do Kosova. S obzirom na to da se Srbija nalazi
pred donoenjem ustava, pogledaemo kako se ustav donosi, ukoliko on treba da bude opteprihvaen i priznat, tj. ukoliko treba da
vie ne bude papir u rukama vlasti.
6 U tom oekivanju, kae ini, ispoljava se injenica da je ustavna kriza samo
privid, i preterani optimizam da je potencijalni diktator ve tu, samo ga treba, sa nekoliko
paljivih rokada, dovesti na odgovarajue mesto. Kriza tog prostora je samo obelodanila
ispranjeno mesto diktature. I sve ostale strukture, ukljuujui vojne, ve su bile stranka
u sporu.
84
Paljivo itanje Zorana inia upozorava da bi novi ustav Srbije

morao da izbegne lou prolost, po kojoj je ustav ugovor u smislu
svojinsko-pravne forme kojoj dolikuju ugovorne stranke sa pravom na raskid ugovora. Ustav-ugovor ima tu osnovnu manu to ne
moe da regulie konflikte, jer se stranke, i ona koja raskida ugovor
i ona koja hoe da ga se pridrava, moraju pozivati na isti papir,
to je samo po sebi konfliktno. Na primeru bive Jugoslavije moe
se videti da takvi sukobi i nisu bili sukobi oko ustava, kako su se
samoprikazivali. Radilo se ne o krizi ustava nego o krizi njegovog
teita (ini 1988a:104). Ono je bilo smeteno u metaustavni
prostor, u metafiziku vladavinu radnike klase i njenog empirijskog reprezenta komunistiku partiju. Kriza partije nastaje od
momenta kada i on sam postaje deo stranke u sporu. Time je nestalo teite na kome je poivala integracija drutva; nestalo je mesto
sudije koje su stranke u sporu usisale u sebe. Tada izraene slutnje da bi upranjeno mesto sudije mogla zauzeti armija (dakle,
vojna diktatura), ini je duhovito prokomentarisao kao preterani optimizam6.
Vesna Pei
njim mogli upitati: ta moe da bude Srbija budunosti iz perspektive njene prolosti?
ini smatra da vaenje ustava treba traiti u njegovom poreklu, tj. u ustavotvornoj moi koja ga je donela. Pri tome on ima u
vidu klasino razlikovanje vaenja tzv. oktroisanog ustava, ugovornog ustava (o kome smo ve neto rekli), i ustava koji je rezultat delovanja narodne suverenosti. Ako ustav ima poseban status
s obzirom na njegovog tvorca i proceduru, onda e takav status
biti jasno demonstriran prilikom njegovih promena. One se veoma
teko i komplikovano donose ako treba menjati suverenu narodnu
volju, ali veoma prosto i lako ako je u pitanju volja komunistike
partije, iji ustav se i ne razlikuje bitno od partijskog programa.
Izuzetnost ustava se ogleda u tome to je njegov subjekt po pravilu
ekskluzivan. Re je o ustavotvornoj skuptini. Ako je radnika klasa
ustavotvorna mo, i ako su u zakonodavnoj skuptini sakupljeni
autentini predstavnici te klase, onda je ustavotvorna mo gotovo
neprekidno na delu (ini 1988a:114). Ustav kao reprezentacija interesa je na raspolaganju njegovom ustavotvorcu, koji je ionako stalno tu, pa moe da ga prilagoava i menja u skladu sa novonastalim interesima, odnosno sa revolucijom koja tee.
Sasvim drugaije stoji stvar kada ustav donosi ekskluzivni subjekt
i kada ustavotvorna mo lei u narodnoj suverenosti. Pretenzija
vaenja ustava za sve lanove zajednice najlake je zamisliva ako
pretpostavimo da su svi uestvovali u njegovom stvaranju i da ga
svi prihvataju. Zbog toga se o ustavu govori kao o osnovnom konsenzusu, temeljnom drutvenom ugovoru (reeno renikom
teorije o prirodnom stanju i drutvenom ugovoru). Ali s obzirom
na to da takav empirijski postupak praktino nije mogu, tj. onaj u
kome bi uestvovale sve empirijske individue jedne zajednice, jasno je da ustav ne stvaraju svi pojedinci. Tekst ustava pie jedna ua
grupa ljudi (ustavna komisija), a zatim ga usvaja ustavotvorna
skuptina, koja je takoe jedna grupa ljudi, koja je dodue predstavnik zajednice, ali se to empirijski ne moe uiniti oiglednim.
Ideja o narodnoj suverenosti kao tvorcu ustava moe se odrati
samo ako se na uverljiv nain neutralie partikularizam ustavo-
85
Pravi zaplet oko ustava zapoinje pretpostavkom da on mora biti

obavezujui za sve, odnosno da mora biti miljen kao rezultat delovanja suverene volje naroda. Ustav miljen kao odluka politike
zajednice o obliku njenog politikog ustrojstva ne moe da izbegne metafiziku, jer se ne moe empirijski proveriti; s druge strane,
optost e obavezivati ponaanje pojedinaca samo ukoliko ona
predstavlja priznati pluralizam posebnih perspektiva. Reenje ove
dileme je naeno, zakljuuje Zoran, u figuri osnovnih prava:
U figuri osnovnih prava je sauvana nuna napetost izmeu niim
vezane suverenosti pouvoir constituant i empirijskog ustavotvorca,
dok je istovremeno ustavni poredak vrednosti utemeljen na taj
nain da slui kao orijentir individualnog delovanja. Osnovna prava
86
ini pri tome izbegava Rusoovu zamku, po kojoj ono opte i

zajedniko politike zajednice predstavlja jedinstvenu volju
koja se proglaava subjektom narodne suverenosti. Ovakav
pokuaj on odbacuje kao povratak u metafiziku i ukidanje samog
problema. Jer, kae ini, optost tada nije rezultat mukotrpnog
usaglaavanja izvornog pluralizma, nego izvorna homogenost koja
diskvalifikuje sve razlike.
Vesna Pei
tvorca koji se deklarativno poziva na neogranienu narodnu suverenost (ini 1988a:117). Kako se to moe teorijski i praktino
uiniti? ini se, reavajui ovaj problem, vraa na svoju osnovnu
postavku o politikoj zajednici kao onoj u kojoj nema ni prirodne
ili boije saglasnosti, tj. onoj koja se postie refleksivnou, a ne
datou. Tamo gde stvarnost zajednice lei u njenoj prirodnoj homogenosti, kao kod etnikih zajednica, ili u onostranosti miljenja,
kao u antiko-srednjovekovnim zajednicama... nije potreban
ustav, budui da prirodni poredak sam od sebe regulie odnose
izmeu pojedinanog i opteg. Poto su politika zajednica i
ustav mogui samo u izvornom pluralizmu perspektiva, onda ono
opte i zajedniko (a to je ustav) jeste izraz njihove usaglaenosti
(podvlaenje moje).
zadovoljavaju prvi navedeni uslov time to izraavaju nemogunost

da se izvorna suverena volja pozitivizuje i obuhvati sistem ustavnih normi. Subjektivna prava su priznata kao pred-dravna
prava, koja nikakvim predstavljanjem (politikom reprezentacijom moja primedba) ne mogu u potpunosti biti prenesena u
nadlenost zajednice ili drave. U njima je sauvan onaj nesvodivi,
metafiziki momenat narodne suverenosti, bez ijeg ukljuivanja
ne bi bilo mogue sistematsko utemeljenje ustava. Nemogunost
definitivnog empirijskog reprezentovanja pouvoir constituant dolazi do izraza u jasnoj granici koja je empirijskoj moi u zajednici
povuena putem figure subjektivnih prava. Ta granica predstavlja
liniju po kojoj se izvorna narodna suverenost permanentno kree,
prisutna u liku izvornih subjektivnih prava ... Subjektivna prava,
u navedenom smislu, predstavljaju mesto na kome se neprekidno
obnavlja ta neempirijska optost, izraena metaforikom formulacijom svi lanovi zajednice. Ona su prolaz koji individuum povezuje sa onim optim, ali mu istovremeno ne oduzima njegovu
individualnu konkretnost (ini 1988a:118119).
Institut osnovnih prava temelj je ustavnosti, jer on objanjava zato su
lanovi zajednice motivisani da prihvate ustavne vrednosti kao svoje
orijentire delovanja i predstavu o tome da je narodna suverenost izvor
ustavnosti. Ova poslednja pretpostavka o optem vaenju ustava ne
bi bila mogua bez uvoenja unutranjeg predstavnika izvorne suverenosti. Taj stalni (sistematski) predstavnik izvorne suverenosti,
ija je uloga da kontrolie vlast, naen je u institutu ljudskih prava7.
Poredak moi, zakljuuje ini, u tom sluaju je legitiman
ukoliko uvaava granice koje su povuene figurom subjektivnih
prava. Poto su time individue i kao individue priznate (a ne samo
unutar kolektivne narodne volje), one su motivisane da afirmiu
poredak koji njih afirmie, a nisu na to navedene isto stratekim
proraunima, tj. uvidom u vlastitu nemo i faktiku nemo
vladajueg ureenja (ini 1988a:119).
7 Ovu justiku teoriju osnovnih prava ini detaljnije razvija u lanku: Osnovna
prava i ustavno-pravna drava (Theoria 1-2/1987, str. 31-44).
87
Srbija je, kao i prethodna Jugoslavija, nedovrena drava, jer se

nije ustavno-pravno konstituisala. Posmatrano preko ivota Zorana
inia, paralela ovih nedovrenosti je dobila tragine dimenzije. O nedovrenosti Jugoslavije Zoran je pisao kao mlad filozof,
gotovo u nastavcima8, sa nejasnom intencijom da e i sam jednoga
dana biti akter koji e taj tip nedovrenosti ukinuti. Nije u tome
uspeo. Nedovrenost Srbije kao drave ubila je Zorana inia,
svog prvog demokratskog premijera. Ovu dramatinu paralelu je
Nenad Dimitrijevi povukao na sledei nain:
Nastojau da objasnim neto to bi danas, u aprilu 2003. godine,
moglo biti poraavajui oigledno: da je ubistvo Zorana inia
u direktnoj vezi sa karakterom bezdravlja u Srbiji, odnosno sa
stanjem u kome nije bilo mogue precizno identifikovati dravu.
U ovom stanju nije se znalo ko ima, a ko nema pravo da koristi instrumente fizike prinude, niti su postojala pouzdana pravila koja
bi razdvajala ono to je dozvoljeno od onoga to je zabranjeno
(Dimitrijevi 2003).
Dva puta je nakon pada Miloevia postojala mogunost za
donoenje ustava. Prvi put se to dogodilo snanim narodnim jedin8 ini je bio stalni saradnik Knjievnih novina, pa se moe rei da je o jugoslovenskoj
nedovrenosti pisao redovno, gotovo u nastavcima. Svi tekstovi iz knjige Jugoslavija
kao nedovrena drava, sem tri koja je dodao, bili su objavljeni u Knjievnim novinama
u periodu 1986-1988.
88
Problemi sa ustavom posle 2000.
Vesna Pei
Naputajui ove inievske analize ustavnosti i subjektivnih

prava, koje se proteu kroz gotovo sve njegove eseje i koje nas sigurnom rukom vode ka pojmu moderne ustavno-pravne drave,
teko je ne zapaziti nesklad izmeu sadanje situacije u Srbiji i njenog ubijenog predsednika vlade, koji je gotovo kao mladi pisao
ove briljantne analize o modernoj dravnosti, ustavu, demokratiji
i ljudskim pravima.
stvom, oktobra 2000. godine, odlukom da se promeni vlast i Srbija

krene novim putem. Taj momenat je mogao biti poetak ustavnog
konstituisanja Srbije, naroito kada se jedinstvo graana potvrdilo i na decembarskim parlamentarnim izborima, a DOS osvojio
176 mesta u skuptini Srbije. Na prvi pogled, uslov mogunosti
za ustavnost je postojao ne samo zbog poviene temperature i
oekivanja graana, ve i zbog toga to su dva supstancijalistika
naina integracije drutva bila poraena. Neupitna vera u realizaciju Marksove filozofije istorije o dobrom i pravednom drutvu
je propala jo padom Berlinskog zida, ali je u Srbiji pala zajedno
sa Miloevievim reimom, koji se znaajnim delom legitimisao
socijalizmom staroga tipa9. Propao je i drugi, aktuelniji oblik integracije, onaj koji je Miloevi ugradio u temelj svog reima10, zasnovanog na organskoj (etnonacionalnoj) zajednici.
Oktobra 2000. godine izgledalo je kao da se srpsko drutvo oslobodilo ideolokog gospodara (koji je svoje gospodstvo cementirao
dvostruko: i metafizikom i prirodnom teleologijom). Moda je
to bilo prvi put u istoriji Srbije da se mogunost izbora prikazala
tako jasno prisutnom. inilo se kao da je drutvo (konano) ostalo
samo sa sobom, bez zadatih i kolonizujuih ideologija. Verovalo se
da je moda otvorena mogunost konstituisanja politike zajednice
9 Pre svega mislimo na SPS, ali jo vie na JUL, partiju Mirjane Markovi, koja se tako
predstavljala i prikupljala zaostali legitimitet socijalistike Jugoslavije, bez obzira na
to to je stvarno okupljala reimske bogatae i imala ulogu utvrenja reima.
10 Oko toga ta su temelji Miloevieve vladavine ne postoji saglasnost. Miloeviev
reim se najee tumai kao interesni kartel za sticanje moi i materijalnih privilegija
koji samo koristi nacionalistiku kartu u cilju manipulisanja podanicima. Ako bi to bilo
tako, mnogi fenomeni se ne bi mogli objasniti. Na primer, kobna pluralizacija grupa
koje su koristile dravne aparate za fiziko nasilje (nasuprot legitimnom monopolu
nad sredstvima prisile), o emu Nenad Dimitrijevi pie kao o sutini bezdravlja,
nije nastala iz materijalnih interesa nego iz namere voenja ratova radi ujedinjavanja
srpstva. Moda je tek sa pojavom Marka Miloevia u biznisu, ta diverzifikacija
dobila i tu ulogu kao primarnu (isto profitabilno-kriminalnu). Da je tako, tj. da
nije re o interesnim razlozima rastakanja dravnih organa, videlo se posle ubistva
premijera, kada je baeno svetlo na te organe i kada se jasno pokazalo da ih karakterie
ideoloka, tj. patriotska dimenzija, koju uostalom i danas iskazuju. Ukoliko to ne
bi bilo tako, u Miloevievom nasleu glavni problem ne bi predstavljali ratni zloini
i stav prema njima, nego bi bilo dovoljno pokazati prstom na kriminalne klanove,
mafiju, bogatae i korupciju.
89
U emu se zapravo sastojao taj sukob? Ukoliko bi se teorijski, isto

apstraktno, primenio iniev analitiki okvir, moglo bi se ustvrditi da su se dve koncepcije polarizovale zato to je jedna bila
supstancijalistika (Kotunica), a druga nesadrinska, tj. gotovo
iskljuivo okrenuta ka racionalnom reavanju problema (ini).
Nema sumnje da je Kotunica verujui ovek, iskreni pravoslavac,
koji je u tradiciji politike Srbije 19. veka naao jednu verziju srpske politike za koju veruje da je autentino srpska11. U tom okviru,
veruje se da je njena evolucija (nesreom) bila blokirana, prvo jugoslovenstvom a zatim komunizmom, pa permanentno nepravdama velikih sila koje su ove nanosile Balkanu i Srbiji. Povreeni
nacionalni ponos i Srbi kao veita rtva u igrama velikih, sastavni
su deo ovog stanovita, preko koga se i dan-danas transportuje nacionalni resantiman prema Zapadu, kome se istovremeno moramo
11 Kotunica istie da je najpouzdaniji orijentir u naoj politici ako se ona pridrava
autentinog iskustva srpske politike tradicije, i smatra da odstupanje od nje uvek vodi
Srbiju u nedae. (Videti njegov lanak u Knjievnim novinama, maj 2000).
90
Taj momenat otvorenosti i mogunosti slobodnog uspostavljanja

poretka trajao je kratko. Tematika ustava nije ni stigla na dnevni
red, a neophodni konsenzus se raspao eskalacijom sukoba unutar
pobednike koalicije. Najjae politike snage koje su reprezentovali ini i Kotunica, razdvajale su se i sukobljavale kao dva nepomirljiva politika fronta, oba rukovoena razliitim slikama sveta,
razliitim strategijama i razliitim tipovima politikih linosti. Moda se ta dva stanovita ne bi sukobila da su mogla ostati samo to
stanovita, tj. da nisu postala delatna. Poto se nakon pada Miloevia moralo stalno i sve vie delovati, postajalo je evidentno
da je zajednika definicija situacije, kao uslov donoenja ustava,
postala nemogua.
Vesna Pei
i da e ona biti stvorena racionalnim delovanjem i samonormiranjem, o emu je matao Zoran kao filozof. Nedostatak integrativnih supstanci predstavljao je uslov mogunosti nastanka moderne srpske drave.
prilagoavati (jer nemamo kud pred silom), ali i opirati odbranom

svog nacionalnog dostojanstva i autentinih nacionalnih interesa.
Autentinost i ponos se ispoljavaju u tome to se ne moe zaboraviti, i to se ne moe oprostiti, pa tako sam resantiman postaje
sutina identiteta srpske politike kulture.
inievo stanovite nema sutinu i nema tradiciju. Zato je izazivalo podozrenje i kod njegovih sledbenika i kod njegovih protivnika.
Drutvo je za njega konstrukt socijalnog delovanja, proces blokiranja i deblokiranja proizvodnje smisla; pri tome on svesno razara
resantimane (istorijske traume) kao stereotipe koji blokiraju svet
ivota kao izvornu selekciju smisla, ali i sva zdravo-za-gotovo servirana predanja koja blokiraju nae racionalno delovanje12. ini
je bio orijentisan na reavanje problema, verujui da se moe biti
sto posto racionalan; vera i moral mogu se instrumentalizovati
ukoliko pomau da se problemi reavaju. Njegova komunikacija je otvorena ne zato to je on lino moralno sumnjiv (kako
neki pogreno pretpostavljaju), ve zato to je to njegov filozofski horizont po kome je samo drutvena komunikacija stvaralac
socijalnog smisla. Ona otvara mogunost mobilisanja ljudi, a u
naoj situaciji ona treba da mobilie njihovu energiju za muan
i dug put modernizujuih reformi. Jedino uverenje koje je Zoran
ini imao bio je njegov strateki cilj. Mi moramo, kae on, da
naemo reenje pre svega tako to emo nai svoje mesto u Evropi,
a ne traei naa istorijska prava i nacionalne interese13.
Sukob unutar koalicije DOS-a koji smo oznaili kao glavnu prepreku dovravanju Srbije kao drave, uspostavio se odmah, od
prve noi Miloevievog poraza. Ta ekspresnost i intenzitet sukoba
se teko moe objasniti putem kojim smo krenuli, tj. samo apstraktnim razlikama izmeu dve najvee stranke u DOS-u, ma koliko one
bile evidentne. Tek evidentnost tog sukoba na stratekom planu,
12 Videti lanak u kome ini uz pomo i fenomenoloke socijalne filozofije i teorije
drutvene komunikacije analizira drutvenu okotalost kao vid socijalne patologije:
Drutvena kriza ili drutvena patologija, Gledita, 5-6, 1988, str. 7-35.
13 Citirano prema Visions, Spring 2003, The Kokkalis Foundation, Harvard.
91
Drugo stanovite se zasniva na strategiji apsolutnog zaborava, koje

budunost gradi na praksama za uklanjanje reima, uspostavljanja demokratije, trita i pravnog okvira, kao dovoljnih uslova za
formiranje novog lika Srbije. Pitanje moralne odgovornosti za rat
i poinjene zloine ne samo da se ne pominje, nego se i odbacu14 I dalje, u istom radu, Dimitrijevi politiku ove strategije opisuje kao politiki oblik
zalaganja za legalizam, konkretizovano kroz uspene otpore smenjivanju funkcionera
starog reima, opstrukciju zakonskih projekata u skuptinama, kao i kroz efektivnu
zatitu optuenih za ratne zloine, uvijenu u plat legalistikih sumnji u meunarodnopravnu validnost Hakog tribunala.
92
Nenad Dimitrijevi, na ije stanovite se pozivamo, smatra da se

mogu izdvojiti tri osnovne strategije odnoenja prema prolosti.
Prvu, koju je nazvao oportunistikom pacifikacijom prolosti,
ili strategijom kontinuiteta sa nacionalizmom, pripisuje legalistima, odnosno Kotunici i njegovoj DSS. Za ovo stanovite je
karakteristina strategija odbrane nacionalnog identiteta i dostojanstva, konkretizovano kroz minimizovanje ili potpuno negiranje ratnih zloina poinjenih od strane Miloevievog reima, kroz
insistiranje na ravnotei nae ratne krivice i ratne krivice druge
strane te kroz dalju afirmaciju resantimanskog stereotipa o srpskoj
naciji kao rtvi14.
Vesna Pei
kao sukoba dve strategije oko odnosa prema prolosti (bez kojeg
se ideja budunosti ne moe operacionalizovati), objanjava njegov centralni znaaj u postmiloevievskoj eri (Dimitrijevi 2003).
Prolost kao tema nametala se sasvim neposredno. Ona je bila
predmet promena tako to je egzistirala kao nezaobilazno naslee
Miloevievog reima, delatno u svim oblastima drutvenog ivota
i u institucijama, ali i tako to ju je nametala meunarodna zajednica, koja je nepokolebljivo zahtevala obraun sa prolou u
domenu ratnih zloina. Ona je ultimativno traila od nove vlasti da
sarauje sa Meunarodnim tribunalom za ratne zloine poinjene
na prostoru bive Jugoslavije, uslovljavajui svoju finansijsku i
moralnu podrku, bez koje je obnova razorenog drutva bila nezamisliva.
je kao moralistiko i tetno. Ova strategija se najblie donosi na

poziciju G17 plus.
Treu strategiju Dimitrijevi naziva suoavanjem sa prolou
preko moralne refleksije, ili strategijom ovladavanja prolou. On
tvrdi da prva strategija koja pacifikuje prolost kontinuitetom sa
nacionalizmom i druga, koja je radikalno okrenuta ka budunosti,
na paradoksalan nain podjednako ugroavaju perspektive demokratije u Srbiji. Ovaj paradoks postaje razumljiv ako demokratiju shvatimo kao sposobnost samoprikazivanja, korigovanja i socijalnog uenja. Nakon autoritarizma, ratova i poinjenih zloina,
mogunost politike zajednice neizbeno ukljuuje refleksiju o
nasleu koje su ostavile prakse prethodnog reima.
Sa dobrim razlogom Dimitrijevi politiku strategiju premijera
inia smeta izmeu druge i tree, imajui u vidu pre svega
inievu politiku saradnje sa Hakim tribunalom i otru blokadu
koju mu je nametnulo stanovite kontinuiteta. U ogranienje mu
se pripisuje to to je tu saradnju razumeo kao tehniku u smislu
funkcionalnog uslova za razvoj Srbije.
Strateko sukobljavanje oko prolosti je dokrajilo i teorijsku
mogunost uspostavljanja minimalnog konsenzusa od kojeg
je mogao krenuti proces konstituisanja politike zajednice i
donoenja ustava. Racionalna refleksivnost kao jedini neideoloki
kreator dravnog identiteta nije bila deblokirana zbog negiranja
neugodne prolosti i propagande zaborava. Pitanje saradnje sa
Hagom je u stvari krnjilo i inae nategnutu podrku reformama,
jer je veina populacije bila protiv te saradnje. Tako se prostor za
promene dramatino suavao, uz stalno pojaavanje politikih
blokada reformskom delovanju. Ona se odravala, izmeu ostalog,
upornom medijacijom izmeu razliitih punktova (formalne i neformalne) moi, koju je gotovo neprekidno obavljao Zoran ini,
demonstrirajui politiku vetinu i energiju koje su mu priznavali
i protivnici.
93
15 Videti: Zoran ini o vanrednom stanju Ko je suveren u Jugoslaviji (ini

1988a:8185).
94
Posle ubistva premijera inia, po drugi put se javila potreba za

ustavnim regulisanjem Srbije. Ona je iskazana upeatljivim narodnim jedinstvom u alosti zbog ubijenog premijera. Ubrzo je pod tim
utiskom formirana parlamentarna komisija za pisanje ustava. Time je
napravljena proceduralna greka, jer takve radnje, kao ni donoenje
zakona, nisu dozvoljene za vreme trajanja vanrednog stanja15. Zatim
je ovaj ishitreni potez dopunjen jo jednim, koji se odnosio na proceduru donoenja ustava. Bilo je predvieno da se nacrt ustava moe
usvojiti u skuptini Srbije veinskim odluivanjem (polovina plus 1,
tj. 126 poslanika), mada tako neto kao to je preglasavanje nije
preporuljivo ukoliko ustav treba da predstavlja odraz osnovnog
Vesna Pei
Poslednja taka u analizi blokade ustavnosti Srbije odnosi se na momenat od kada je opisani sukob prestao da bude samo politiki. On
je to prestao da bude ve u jesen 2000. godine, time to se materijalizovao u sukob oko vlasti u najuem smislu rei, tj. oko kontrole
aparata fizike prinude. Ako se prisetimo da su ti organi bili sastavljeni od razliitih oficijelnih i brojnih paramilitarnih i parapolicijskih formacija izraslih iz ratova, okrvavljenih ruku i kriminalne biografije, onda je namera obe strane u sukobu da netransformisane
grupe za vrenje nasilja stave pod svoju direktnu kontrolu bila
ravna vraanju toka istorije unazad. Obe strane su se opredelile
za njihovu instrumentalizaciju zarad ostvarivanja svrha i ideala.
Time je ustavna kriza, tj. nedovrenost drave bila zapeaena, ne
samo ponaanjem politikih aktera nego i time to je pretrajavanje
pluralistike upotrebe aparata fizike prisile omoguilo samim tim
aparatima, onakvima kakvima ih je Miloevi napravio, da sauvaju
svoj prethodni identitet i nastave sa politikom svojih kriminalizovanih interesa. Time je legitimiranje i jednog i drugog stanovita
praktino postalo upitno. Odmicanje od takve situacije, koja je za
premijera inia postala nepodnoljiva, odvijalo se u tajnoj pripremi operacije iji je cilj bio obraun s kriminalicima u dravnim
aparatima sile. Kao to je poznato, ta operacija je zakasnila.
konsenzusa. Taj proces se odvijao traljavo, bez entuzijazma i specijalne atmosfere koja bi pogodovala uspenom donoenju pravog
ustava. Uskoro je proces zapao u tekoe, iz kojih se vie ne vidi
kako e ustav biti donet. Iz ustavne komisije su izali predstavnici
opozicije, sa ciljem da ustav dezavuiu kao partijski i nelegitiman,
najvie zbog toga to se i na taj nain vode partijske borbe oko ruenja
vlade i raspisivanja izbora. Opozicija osporava sadanjoj vladi legitimitet za nastavak procesa donoenja ustava, i ne eli da joj priredi
zadovoljstvo da za vreme njene (nelegitimne) vladavine bude donet
ustav. Konano, s obzirom na to da prisustvo ustavne procedure gotovo nije evidentno u tekuoj komunikaciji (ako je uopte jo ima),
niti ima izgleda da se otvori rasprava o tome ta bi trebalo da bude
temelj nae integracije, ustav najverovatnije ni ovom prilikom nee
biti donet. A ne moe se ni predvideti kada bi se to moglo dogoditi.
U post-inievom periodu ta neizvesnost sve vie raste. Drutvo i
njegovi politiki akteri zapali su u stanje regresije, o emu svedoi
porast konfliktnosti, koja je i inae bila previsoka za uspostavljanje
temelja novog tipa dravnosti. Evidentno je smanjena i interpretativna mo drutva, iji je glavni nosilac bio sam ini, pa se danas stie utisak kao da vie niko ne zna ta se zapravo dogaa i
ta je glavna tema. Realnost i jasnoa politikog sukoba na relaciji
ini Kotunica, na svoj nain su odravali mogunost ustavne
konstitucije Srbije, jer su obe strane znale ta takva mogunost znai
i moda bi se u nekom trenutku mogle dogovoriti. Ali posle inia,
politikom situacijom su zavladale partijske borbe koje su preterano
tvrde i nefleksibilne, ali i nedovoljno artikulisane, da bi odgovarale
demokratskom procesu uspostavljanja kompromisa i saglasnosti. Po
toj tvrdoi, ini se kao da se kolektivna delovanja opet rukovode apsolutnim istinama, odnosno kulturom resantimana, koja je tipina
za ovaj deo sveta. Ona u politiki prostor unosi sve klasine tipove
resantimana: klasni, nacionalni, politiki i lini16.
16 Jo jedno stanovite koje je doskora igralo ulogu potencijalno srednjeg stanovita
izmeu inia i Kotunice, isticalo je strunost i potenje kao temelj dobrog drutva.
U tom stilu je govorio Mlaan Dinki u emisiji Peanik: Ja mislim da su sve te opcije,
i DS, i DSS, i Graanski savez, proevropski orijentisane. Ja tu razlikujem ljude po tome
95
da li su struni ili nestruni, i da li su poteni ili nepoteni. Ne slaem se da postoji

velika razlika izmeu ideoloke orijentacije, na primer DS-a i DSS-a. To je sve isto,
samo je bitno koji su ljudi koje oni delegiraju u tu vladu, tako da obe stranke mogu da
delegiraju dobre ljude ako hoe. Meutim, problem je to sada u DS-u postoji jedna
brana za kandidovanje dobrih ljudi; loi ljudi su u DS-u isplivali. Slino je u Graanskom
savezu Srbije (Peanik, transkript 142. emisije, Radio B92, 27.09.2003).
96
Zato to nije uinjeno predstavlja zagonetku nae bliske prolosti

koja eka svoju interpretaciju. Taj nerazjanjeni momenat ne
dozvoljava nam da razumemo sadanjost i samo ubistvo Zorana
inia. Postavljaju se brojna pitanja na koja nemamo odgovore.
Zato ini nije krenuo u obraun sa aparatima bive vlasti kada je
formirao vladu? Da li to nije mogao uiniti zbog odravanja veine
u parlamentu i zato to ga je blokirao nacionalistiki blok? Da li
je zaista verovao da su se Legija i drugovi mogli pripitomiti komunikacijom? Da li su ti organi bili potrebni za operacije hapenja
optuenih za ratne zloine i smirivanje nemira na jugu Srbije? Da
li im niko nije mogao nita, bar jedno vreme, dok se ne stvore
nove policijske formacije (andarmerija) i vojska ne pree u ruke
reformista? Zato je ba ta reforma toliko dugo trajala, a ni danas
Vesna Pei
Resantiman deluje i u slici koja se stvara o Zoranu iniu. Ona se

pravi pod okriljem ovdanjih verovanja da su strasti jedina motivacija
politikog delovanja. Ono to danas manje-vie predstavlja otvorenu
kritiku premijera inia pogreno je, zato to mu se zamera ono to
je bila njegova najjaa strana. iniu se zamera da je bio politiar
bez sutine, moralno polivalentan, linost koja je mogla da komunicira sa nelegitimnim i nekontrolisanim moima koje je zatekao.
Taj koji je komunicirao sa Legijom, Kariem, Dinkiem, Canetom
Subotiem, Zemunskim klanom, arkom Koraem, rederom, Labusom, ukanoviem, edom, Veljom Iliem, ankom, Amerikom,
Evropom, Kosovom i Crnom Gorom, morao je da ima lo karakter,
neotporan na zlo, nemoral i gramzivost. Ali iniev problem nije
bio u tome to ga je krasila neobino iroka i otvorena komunikacija (navodno i nemoralna), nego to je tim, komunikativnim
metodom pokuao da stavi pod kontrolu razularene i metastazirane
dravne organe fizike prinude. Ti organi su morali biti rasformirani
i morali su biti stvarani novi, odmah po preuzimanju vlasti.
nije zavrena? Da li je bila u pitanju naivnost jednog filozofa? Da

li je Zoran ini bio ovek koji je odlino razumeo politiku kao
vetinu komunikacije, ali nije razumeo ta je dravna vlast i njena
sutina? Onaj koji vlada i koji odluuje, da bi to zaista bio, mora da
uspostavi legitimni monopol nad fizikom prisilom. Zoran ini
nije bio taj, pa se i danas moemo zapitati: ko odluuje u Srbiji?
Konstrukt njegove linosti koji se gradi posle njegove smrti izraz je
resantimana prema njegovim neobinim talentima17. Po toj zavisti
koja podsea na muninu koju je Salijeri morao oseati prema Mocartu, ispada da je mnogima odgovaralo da Zorana inia nema.
Ali to nije relevantno iz inievske perspektive, jer da je kojim
sluajem iv, Zoran bi mirne due razgovarao sa svojim Salijerijem.
Konano, ima smisla pitati se ta je zapravo bio Zoran ini.
Ja bih rekla da je on bio uslov mogunosti. U prilog ovome, citirau
njegove rei:
Oslobaanje sveta ivota moe nastupiti samo u formi oslobaanja
modusa mogunosti. Toga da je moglo biti drugaije (da je moda i
bilo drugaije nego to tvrdi predanje) i toga da moe biti drugaije.
Svetlost ovog otvaranja bi pala najpre na blisku tradiciju, do sada
zatvorenu i nemutu vezu kauzalnih relacija. Ona bi nam se najpre
pojavila kao teak zadatak za razumevanje, kao zadatak pri ijem
reavanju bismo morali da korigujemo niz samorazumljivosti. Taj
zadatak ima strukturu udne inverzije: komunistiki poredak je
u Jugoslaviji bio odgovor, meutim, ta je bilo pitanje (ini
1988b:37; podvlaenje inievo).
Tekst je objavljen pod naslovom Aktuelnost inieve filozofije u
asopisu Filozofija i drutvo, XXII-XXIII / 2003, Zoran ini,
In memoriam, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd.
17 Veljko Vujai koristi teoriju resantimana da bi se razumeli zavist i odijum prema
iniu (Vujai 2003).
97
Imoralist
U naslovu sam namerno upotrebila izraz imoralist. Imala sam
u vidu knjigu Andre ida koja je tako naslovljena i zaista govori o temi imoralizma. Ukoliko sam dobro razumela ida, njegov
glavni junak nije bio amoralan ili nemoralan, odnosno neko ko
kri moralne norme da bi nanosio zlo drugim ljudima. Re je o
linosti koja se rukovodi estetskim vrednostima, u ijem je centru egzibicionistiko razbijanje pravila koja uobliavaju ponaanje
ljudi. Jo je tanije rei da u knjizi Imoralist id istrauje polje apsolutne slobode. On to ini i u drugim svojim knjigama, kao to
su Loe okovani Prometej i Podrumi Vatikana. U jednoj od njih
glavni junak udara amar sluajno izabranom prolazniku i daje mu
koverat u kome se nalazi novac. To je idov nain isprobavanja slobodne volje, niim ograniene, iza koje ne stoji nita, izuzev iste
negacije pravila koja uobliavaju nae ponaanje, od pristojnosti
do moralnosti.
Podseanje na ida i njegov imoralizam kao prostor razbijenih
moralnih normi i apsolutne slobode, posluie mi da postavim
kljuno pitanje: Da li je Zoran ini svojom famoznom reenicom
kome je do morala, neka ide u crkvu zagovarao imoralizam u
smislu apsolutne slobode? Da li je ini tom reenicom zagovarao
i neto gore od estetskog egzibicionizma, smatrajui da je sama
politika, po prirodi stvari, nemoralna. Da li to znai da politiari
mogu biti nemoralni? Da li to znai da politiar koji dri do morala,
treba da istupi iz politike i ode u crkvu?
Ne bi imalo smisla baviti se jednim od mnogobrojnih iskaza Zorana
inia, da ba ta reenica nije izazvala provalu osuda i negativnih
98
Zoran ini kontroverze
Vesna Pei
II
komentara, koji su listom tvrdili da Zoran zagovara nespojivost

morala i politike. Ne samo da su laici tu izjavu protumaili kao
da je nemoral u politici dozvoljen, u varijanti nekakvog vulgarnog
makijavelizma, nego su i neki filozofi smatrali da se ta izjava jedino moe razumeti kao politiki nemoral. Naravno, jednako kao i
obini ljudi, i filozofi su netrpeljivi prema nekoj politikoj partiji ili
politiaru, s tom razlikom to oni svoje animozitete prikrivaju filozofskom aparaturom koja se itaocima ini neutralnom i objektivnom. Utoliko su njihove interpretacije opasnije, jer prikrivaju
subjekt tumaenja. Zato je uvek dobro da se subjekt interpretacije
predstavi u svojoj subjektivnosti, a tek potom izloi svoju analizu. To moram da uinim i ja i da prethodno priznam da sam
gajila simpatije za Zorana inia kao politiku linost. A italac
e sam zakljuiti da li je moja interpretacija famozne reenice o
moralu koji mora da ide u crkvu proizvod moje simpatije ili validne argumentacije.
Dakle, ja u pokazati da moral u crkvi nema nikakve veze sa
nemoralom u politici, niti sa nemoralnom linou samoga
Zorana inia. ak ukoliko bismo pretpostavili da je on stvarno
posedovao takva lina svojstva, iz te reenice se o tome nita ne
bi moglo naslutiti. ta je dakle ini hteo da kae? Da bih odgovorila na to pitanje prvo treba ustanoviti kontekst u kome je ona
izgovorena i iz kojeg ona proizlazi. Kontekst tog iskaza je politika
filozofija Zorana inia, u ijem sreditu je odreivanje samog
polja politikog i pitanje kako se to polje razlikuje od svih ostalih,
ukljuujui i moral.
U centru inievog filozofiranja je pitanje kako je mogua moderna drava: u emu se ona utemeljuje, ta je konstituie i ini
moguom. Kada to razumemo, onda e nam biti jasno zato on
razdvaja moral i politiku u dva razliita polja delovanja. Prevashodni Zoranov interes je razumevanje raspada predmodernog drutva
na drutvo i dravu, kao konstitutivnog preduslova oba fenomena i modernog drutva i moderne drave. Pre tog rascepa ono
99
Koja je to zajednica koja se integrie onim politikim? Koje su pretpostavke politike zajednice i zato nas te pretpostavke usmeravaju na
njihov nesadrinski osnov (i to je bitna razlika u odnosu na moral),
sugeriui da stvarnost politike zajednice lei u refleksiji, da je njen
nain postojanja optost. Dovoljno je unapred rei da politiku integraciju potrebuju samo one zajednice koje su izgubile prirodnu homogenost, tj. one koje su se nepovratno pluralizovale. Pri tom nije re
18 Tekst je prvi put objavljen u asopisu Filozofija i drutvo, Zbornik radova posveen
profesoru Mihailu Markoviu, Centar za Filozofiju i drutvenu teoriju, IDN, Beograd
1987, str. 227-257. Tekst je bez izmena pretampan u asopisu Filozofija i drutvo, Zoran
ini, In memoriam, isti izdava, XXII-XXIII/2003, str. 35-65.
100
U navedenom radu ini konstatuje da evidencija pojma politikog

izmie kada se tretira u svojim istorijskim znaenjima. Njega
interesuje koji su poslednji slojevi pojma politikog, nataloeni u
novom veku. Poto je re o novovekovnom pojmu onog politikog,
taj koncept se moe nazvati hobsovskom paradigmom. Ona e
pokazati da taj pojam poseduje vlastite kriterijume, oznaavajui
relativno samostalno delovanje u odnosu na druga delovanja, kao to
su moral, estetika, religija, ekonomija. U emu je, dakle, poslednje
razlikovanje onog politikog, na koje se svako takvo osnovno
delovanje moe svesti? Ono se oito ne svodi na moral, odnosno
razlikovanje dobra i zla, na estetiki kriterijum lepog i runog ili na
ekonomske kriterijume korisnog (rentabilnog) i nekorisnog. Orijentir
za definisanje onog politikog Zoran ini nalazi u specifinom
nainu integracije, za razliku od svih moguih sadraja i oblasti. Da
bi se to razumelo, potrebno je pitati se o pretpostavkama zajednice
koja se moe integrisati na taj nain.
Vesna Pei
politiko nije bilo diferencirano kao posebno polje delovanja, kao

polje sui generis, dakle, ono koje se moe definisati bez pozivanja na Boga (religija), ostvarivanje vrline (moral) ili neki prirodni
poredak (priroda). U svom radu Zajednica, priroda, graanski rat
Hobbes i Marx18, ini je najtemeljnije analizirao preokret u
samom pojmu onog politikog i zato u se osloniti na taj rad da bih
izvela svoju argumentaciju.
o bilo kakvom pluralizmu, ve o pluralizmu uverenja. Ona se mogu

integrisati samo nesadrinskim okvirom, tj. onim politikim, iz ije
pojmovne evidencije je izbaen moral, vera, estetika, priroda itd. Da
bi se to razumelo, idemo redom i vraamo se na Hobsovu paradigmu.
Hobs razlikuje prirodno stanje koje se karakterie pravom svakog
oveka na sve, tj. nepostojanjem prava. Nasuprot tome stoji graanski
poredak (status civilis). Njegova teorija prepoznaje nevezanog individuuma kojim rukovode nekontrolisane strasti i agresivni egoizam, iz
ega sledi figura rata svih protiv sviju. Bitno u ovoj hipotezi je da su
pojedinci normativno nevezani, a to znai da se prirodno stanje moe
opisati kao stanje otvorenih mogunosti, koje ne rauna sa nekom
teleologijom iz pozadine. Hobs smatra da se ovaj pluralizam potreba
(strasti) u prirodnom stanju moe pacifikovati tako to bi svi akteri
izabrali ouvanje ivota a odustali od suvereniteta svojih potreba. To
odustajanje on fiksira u drutvenom ugovoru, kao demarkacionoj
liniji izmeu prirodnog stanja i normativnog poretka.
A na emu se zasniva normativni poredak u koji smo tako naglo
uskoili? Hobs smatra da se poredak uspostavlja odustajanjem pojedinaca od svog suvereniteta, koji prenose na dravu (Levijatan).
Meutim, ini upozorava da konflikti strasti (pretendovanje vie
pojedinaca na prirodno ograniene predmete) i odustajanje od njih
nisu dovoljni preduslovi za uspostavljanje poretka. I same strasti
nisu neto objektivno, nego podleu interpretaciji. U situaciji pluralizacije (slobode), poredak ne proizlazi iz ograniavanja strasti i
sebinih interesa, nego iz pacifikacije pluralizovanih uverenja jer
su ti konflikti nepomirljivi zato to pretenduju na opte vaenje.
Verski ratovi, kae ini, potvrivali su da osnovna vrednost
prema kojoj su se orijentisale individue nije bilo odranje ivota,
nego pobeda vlastitog uverenja. Hobs grei, smatra Zoran, kada
pretpostavlja da e interes za ivot prevladati uverenja, jer su se
ratovi vodili zbog uverenja. Da je ivot prevladao, problema uopte
ne bi ni bilo. Kako su mogli biti prevladani verski ratovi, tj. sukobi
uverenja, od kojih svako pledira na opte vaenje?
101
Helsinka povelja, Pet godina posle, april 2008.
102
Da zakljuim. Ono politiko, u ijem polju se izvodi performans

razliitih uverenja, konstituie zakon (ustav), a ne moral. Politika
se odvojila od morala jer moral nije konstitutivni temelj politike.
Politiku zajednicu i modernu dravu ne omoguava moral ve pravo. To, naravno, ne znai da politiari ne podleu moralnom sudu,
niti da politika treba da bude amoralna. Re je samo o tome da ono
politiko konstituie zakon, a ne moral. Zoran ini je na mnogo
mesta rekao da je ljudima moral vaan, i to nije sporno, kao to nije
sporno da se integracija modernog drutva, upravljanje njime i regulisanje drutvenih odnosa ne zasnivaju na kriterijumima dobra i zla
nego na zakonu. Samo zakon omoguava slobodno ispoljavanje interesa i razliitih uverenja. Jedno su moralne vrednosti koje ini nikada nije osporavao, a drugo je pitanje konstitutivnog temelja moderne
politike i drave. Moral u crkvu nije reklama za nemoral u politici
ili lini nemoral, ve samo tvrdnja da su politiki procesi i borbe kao
posebna oblast konstituisani i regulisani zakonom, a ne moralom.
Vesna Pei
Poenta koju izvodi ini je sledea. Sukob u graanskom ratu nije

bila borba za opstanak, nego sukob nastao raspadom hrianskog
normativnog univerzalizma. Takav sukob (pluralizovanih uverenja)
bilo je mogue prevladati u politikoj zajednici koja nije bilo koji
poredak nego sadri dve osnovne pretpostavke: da su pretenzije
na optost zaotrene do neizdrivog intenziteta, i da su zaraene
strane spremne da odustanu od njih. No, ovde nije re o rezigniranom odustajanju od uverenja, nego je poredak mogu samo
ako svi odustanu od apsolutizacije svojih uverenja, a odnos prema
optosti ostane intenzivan, ali u izmenjenom obliku da svi mogu
uzajamno da se kontroliu tako da nijedna pretenzija na optost ne
sme da bude priznata. To, u konsekvenciji, znai odvajanje privatnog
i javnog. Strasti, interesi i uverenja se sele u privatnu sferu (drutvo),
a javno, tj. ono politiko se konstituie nesadrinski kao najoptiji
mogui okvir integracije drutva. A to ne moe biti nita drugo nego
zakon koji vai za sve.
Tri problema inievog politikog delovanja

U svojoj raspravi nastojau da rasvetlim neke optube na raun
politikog delovanja Zorana inia iz perspektive njegove filozofije. Pri tome sam svesna da politiko delovanje ne mora da
bude u skladu sa bilo kakvim filozofskim stanovitem, pa ni sopstvenim. Nita nije tee nego da se takva veza dokae, pa i ja na
tome ne insistiram. Pokuala sam da naem najpovoljniju interpretaciju, pozivajui se na neka njegova filozofska stanovita, iako
je kontroverzne izjave davao kao politiar. Izdvojila sam tri takva
karakteristina nesporazuma. Prvi se odnosi na navodni imoralizam Zorana inia19, zbog toga to je jednom prilikom rekao ko
hoe moral neka ide u crkvu. Mnogi njegovi protivnici su zbog ove
izjave proglasili da je on proterao moral iz politike, to bi znailo da
politika i politiari mogu biti nemoralni. Druga kontroverza odnosi
se na pitanje da li je Zoran ini bio nacionalista. Mnogi su smatrali da je bio nacionalista, da je po tom pitanju lavirao i bio nedovoljno jasan. Godinama mu se prebacivalo da je sa Radovanom
Karadiem pekao vola na Palama i to se navodilo kao nesporni
dokaz njegovog nacionalizma. I konano, iniu se prebacivalo
da je beskrupulozni pragmatiar, da je politiar koji ne potuje
principe nego ih menja i koristi kao sredstva za ostvarivanje svojih
ciljeva.
Sva tri kontroverzna pitanja se mogu povezati sa filozofijom Zorana
inia, mada, ponavljam, ta veza ne mora biti stvarna, u smislu
da su filozofski stavovi rukovodili politiko ponaanje. Zato je ovaj
pristup samo jedna mogua interpretacija, koja ne pledira da je
jedino mogua. Da bih pokazala da su mogue interpretacije koje
u ponuditi, treba prvo podsetiti na nekoliko osnovnih pretpostavki njegovog razumevanja modernog drutva. On je bio zainteresovan da temeljno proui novovekovnu filozofiju, u kojoj je traio
pretpostavke modernog, pluralistikog i demokratskog drutva.
Tim pretpostavkama se rukovodio u kritici realnog socijalizma,
19 Ovo pitanje sam detaljno obradila u prethodnom tekstu ove knjige.
103
104
Vesna Pei
kojom se pomno bavio u osamdesetim godinama prolog veka.

Fundamentalno pitanje kako je moderno drutvo uopte mogue
nije postavljao samo Zoran ini, ve je ono bilo centralno pitanje moderne filozofije, sociologije i politikih nauka. Pitanje na
koje je trebalo odgovoriti odnosilo se na mogunost socijalnog
poretka u drutvu koje je nepovratno postalo pluralistiko i u kome
se vie nije mogao rekonstruisati jedan zajedniki i unapred zadat
svet. Na drugi nain, isto se pitanje postavlja u pogledu osnova
integracije modernog, kompleksnog drutva, u kome su brojne
drutvene grupe interesno suprotstavljene. ta takvo drutvo dri
na okupu? Predmoderno drutvo je integraciju zasnivalo na vrlini,
odnosno moralu (stara Grka); u srednjem veku poredak je bio
garantovan predestiniranom harmonijom koja proizlazi iz boije
volje, iz religije. Oba ova momenta nisu vie mogla biti osnova konstitucije i integracije modernog, sloenog i pluralistikog drutva.
Oslanjajui se na Hobsa, koji je u svojoj polaznoj pretpostavci
sveo drutvo na minimum skup slobodnih, niim ogranienih
pojedinaca (voenih slobodnom voljom, ubeenjima, interesima
i strastima), Zoran ini je tragao za minimumom koji povezuje
te slobodne pojedince u politiku zajednicu. Kako je mogue da
slobodni pojedinci mogu da ine zajednicu, i kako takva zajednica
slobodnih ljudi moe da se odri ako vie nema unapred datog,
jedinstvenog i obavezujueg verovanja, bilo da je re o veri, vrlini,
ideologiji, ili prirodnom etnikom jedinstvu? ini je odgovor
naao u pretpostavci da je moderno drutvo sa svojim slobodama,
razliitim uverenjima, verovanjima i raznolikostima mogue ako
se ne konstituie supstancijalno (sadrinski) nego dovoljno univerzalno da moe integrisati razlike. Dovoljno univerzalna moe
biti samo forma, odnosno racionalno pravo koje jednako vai za
sve pojedince i omoguava jednake slobode i prava, pod uslovom
da niko ne moe monopolizovati istinu i na osnovu dravne sile
eliminisati iz javnog ivota sva druga verovanja, uverenja i razlike.
Ta forma je ustavno-pravna drava, kao moderni oblik drave,
dovoljno irok da moe integrisati rastuu kompleksnost modernog drutva.
Iz perspektive ovako shvaenog modernog drutva, prva optuba

za politiki nemoral se pokazuje problematinom. On nije zastupao nemoral u politici time to je moral uputio na crkvu. On je
smatrao da moral nema konstitutivnu ulogu za moderno drutvo
nego da takvu ulogu ima ustav koji ograniava dravu i garantuje
slobode i prava pojedinaca. Ako je osnova integracije u formi, a ne
u vrlini, veri, ideologiji, Zoran ini eksplicitno tvrdi da ta osnova
ne mogu biti ni prirodne teleologije u liku etnikih zajednica.
Ve iz ove poetne pozicije vidi se odgovor i na drugu kontroverzu, o navodnom nacionalizmu Zorana inia. Iz njegovog
razumevanja modernog drutva i drave, njegovo politiko delovanje nije se moglo rukovoditi etnikim nacionalizmom, koji
je bio dominantan i kao ideologija i kao politika za vreme Slobodana Miloevia. On je pokuavao da izbegne direktan sukob sa
oficijelnom politikom nacionalizma, jer je ona bila toliko jaka da
kritika sa one druge, graanske strane nije imala nikakve anse.
ini je smatrao da se politiki nije moglo direktno isterivati sa
Miloevievom nacionalistikom politikom, koja ja imala plebiscitarnu podrku, ve da joj treba prii s druge strane strane njenog
autoritarnog vladanja, korupcije i tekih ekonomskih posledica.
To je bila politika Demokratske stranke, sa kojom se ja nisam slagala. Ona je imala drugaije ciljeve ne da odri sopstveni moralni dignitet kritikom rata i nacionalizma nego da postane velika
i uticajna stranka. I zato je ini birao drugi put, blii takvom
cilju. On je mislio otprilike ovako: kakvog smisla ima politika koja
nema nikakvog uticaja? Ona je smislena samo u svom delovanju, s
ciljem da se loa politika promeni, a ne da se smisao trai u tome
da budemo u pravu i dobri analitiari, ali bez ikakvog uticaja.
Otuda je on u svoje politiko delovanje uveo strateke oslonce na
neke mone grupe koje su htele da pomognu u ruenju Miloevia.
On se opredelio za funkcionalnu kritiku Miloevievog reima pre
nego na udaranje po njegovim ideolokim postulatima, koji su bili
gotovo opte prihvaeni. ini je smatrao da se politiar koji se
suprotstavlja plebiscitirano prihvaenom nacionalizmu koji je glav-
105
Dok je ini izbegavao kritiku Miloevieve nacionalistike politike, kao premijer je svojim prioritetima, pre svega naglaavanjem
evropskog puta Srbije, potisnuo nacionalizam kao vladajui i
samorazumljiv ideoloki okvir. O njegovim stavovima iz tog vremena najubedljivije govori predavanje na temu nacionalizma koje
je u februaru 2003, istog dana kada je na njega pokuan atentat kod
hale Limes, odrao studentima u Banjaluci. Prema zabelekama i
snimku predavanja, teko je nai bolju i argumentovaniju kritiku
etnikog nacionalizma. Stavovi izneti tom prilikom, meutim,
potvruju injenicu da se ini kao politiar nije jasno opredeljivao prema nacionalizmu i da je tu temu uglavnom izbegavao.
Predavanje koje je objavljeno posle njegovog ubistva, pod nazivom
Od nacionalizma do patriotizma, pokazuje da je pozicija koju je
tom prilikom zauzeo u potpunom skladu sa mojom interpretacijom
njegove filozofije:
106
Tokom burnih devedesetih godina, ini nije bio naisto sa time

da li Srbiju treba konstituisati kao nacionalnu dravu, tj. dravu
srpskog naroda, koja priznaje ravnopravnost svih graana, kako je
na primer uinila Hrvatska u svom ustavu, ili kao isto graansku
dravu. Opredelio se za prvu varijantu u dokumentu koji je nazvao
Manifest, jednom internom materijalu, koji je on napisao i poslao
na iroku raspravu 1998. godine. Kada je postao premijer, ini
je inio neprincipijelne ustupke nekim monim institucijama koje
mu nisu bile naklonjene, verujui da e ih smekati. Imam u vidu
uvoenje veronauke u kole, to je jako loe odjeknulo u graanskoj
Srbiji. Pri tome, namera da napravi most prema Srpskoj pravoslavnoj
crkvi nije imala nikakve anse na uspeh, jer ga je Crkva nepogreivo
detektovala kao ateistu, evropejca, modernistu, dakle, politiara koji
ne moe biti blizak srpskom pravoslavlju i srpskom nacionalizmu.
Vesna Pei
na tema, iskljuuje iz politike konkurencije. Jedino se tako moe

razumeti njegova namera 1993. godine da ue u vladu Slobodana
Miloevia ili, kasnije, njegov odlazak na Pale. Po njegovim reima,
tamo je bio da bi ubedio Karadia da prihvati mirovni sporazum.
Ako pogledamo o emu ja sada govorim, videete da se zapravo radi o promeni neega to je bilo statino ka neemu to je
fleksibilno, pokretno i to poiva na komunikaciji, na brzini, na
snalaenju, neemu to bismo mogli da nazovemo procedurom
umesto supstance (ini 2003; podvlaenje moje). Jedan od
megatrendova o kojima je u ovom tekstu govorio ini jeste
i trend od nacionalizma ka patriotizmu. Naime, dok je nacionalizam izraz kolektivnog identiteta u statinom drutvu ruralnog
tipa, kolektivni identitet modernog drutva nije internacionalizam,
nego patriotizam, koji se sutinski razlikuje od nacionalizma. U
emu je razlika?
Karakteristika nacionalizma, njegova supstancionalnost je da se
on odnosi na etniku ili neku drugu pripadnost. On je statian, on
polarizuje, nije komunikativan, ne moe da se ukljui u konkurenciju, u razmenu, to je uslov za uspeh u modernom drutvu.
On je karakteristian za zauzimanje pozicija i busija u statinim
drutvima. Taj vid kolektivne svesti zaista postoji samo u onim
drutvima koja su zaustavljena u svom razvoju. Ona postoje u
regijama u kojima se proces modernizacije nije normalno odvijao,
nego je imao odreene istorijske blokade i zastoje. Kao posledicu
toga imamo drutvenu strukturu koja kao svoj kolektivni identitet
proizvodi jedno statino oseanje, kao to je oseanje nacionalizma. Druga stvar koja je tu bitna je da su za nacionalizam merodavni motivi. Za patriotizam su merodavni rezultati i posledice i to je
takoe osnovna razlika izmeu tradicionalnih i modernih drutava.
Znai, imate istorijske primere nacionalizma koji su elei da unaprede unitili svoju naciju ... Oni kau mi smo iskreno hteli sve
najbolje, ali na kraju se sve zavrilo loe za nau naciju, ali nismo
mi krivi nego su krive okolnosti.
Iz navedenog teksta proizlazi da Zoran ini, kao filozof Moderne i dobar poznavalac moderne drave i drutva, iji se identiteti
izraavaju u patriotizmu kao dinaminoj, kompetitivnoj i odgovornoj kolektivnoj svesti, nikako nije mogao biti etniki srpski nacio-
107
108
ini nee da se izvlai na one koji nas mrze i na okolnosti.

On smatra da kada boga vie nema, kad su ljudi konstruktori svoga drutva i svoje sudbine, oni moraju da prihvate odgovornost
za neuspehe, jer to znai da nisu uzeli u obzir okolnosti kada su
pravili svoje planove:
Vesna Pei
nalist, iznikao iz partikularno-ruralne svesti i strukture drutva. Pa

ipak, to to ini nije bio nacionalista ne spasava ga od optube
da je bio isti pragmatiar, bez ideologije i principa, koji se rukovodi iskljuivo onim instrumentima koji reavaju problem. Ako se u
tome uspe, onda je princip bio dobar, ako se ne uspe treba menjati
princip. Ali postavlja se pitanje kakve je prirode ova optuba. Kada
se otvori bilo koji prirunik o demokratiji, mnogi kritiari pragmatizma e se iznenaditi kada u odeljku o demokratskoj politikoj
kulturi pronau da je pragmatizam deo te kulture. Pragmatizam je
naime kompliment za demokratskog politiara. ta to znai i kako
taj kompliment treba razumeti? To znai da demokratska kultura
ne podrazumeva odreene politike vrednosti i principe od kojih se
nikada i ni po koju cenu nee odstupiti, jer takva principijelnost
polarizuje drutvo i nije dovoljno fleksibilna u reavanju sukoba, ali
ni u postizanju dobrih rezultata za ivot graana i reavanje problema. Ako su principi iznad ivota i dobrobiti ljudi, ali i iznad opstanka politike zajednice, takva pozicija predstavlja put u pakao
poploan dobrim namerama. Zar na poetku ratova devedesetih
Biljana Plavi nije izgovorila da najvii cilj stvaranje velike srpske
drave treba platiti smru tri miliona Srba? Zar Staljin nije smatrao normalnim da za ostvarivanje komunistikog drutva stradaju
milioni ljudi. I stradali su milioni. Ja sada govorim o dve razliite
etike etici uverenja i etici odgovornosti (razliku je precizirao Maks
Veber). O tome je govorio i ini kada je napravio razliku izmeu
nacionalizma i patriotizma, izmeu politike koja odgovara za rezultate i posledice, i politike koja se dri uverenja a rezultati je ne
interesuju. Za rezultate su uvek krivi drugi, odnosno nesrene okolnosti. Upravo se po tome razlikovala politika Zorana inia, ba
koliko i njegovo shvatanje politike odgovornosti.
Ako biste vi planirali tako kao da ne postoji svet, kae Zoran

ini, nego da postojite samo vi, onda ste vi Bog, a ako ste Bog,
onda nema rasprave. Ali ako niste Bog, onda uvek postoji okruenje
u kojem morate da planirate svoju strategiju, i ako to okruenje
na kraju odbije vau strategiju i dovede vas do neuspeha, onda ste
krivi vi, a nije kriv taj svet. Znai, ako ne uspete da se snaete u jednom okruenju, za to nije kriva priroda. A meunarodna politika
vam je kao priroda. Oluje, tornado, poplave, sve se to deava i tu
nema ba mnogo moralnih razmiljanja. Tu postoje odnosi snaga,
sila i vi to treba da razumete i kroz sve to nekako da proete, a da
ne nastradate. Onaj koji moralizuje tu situaciju, na kraju dobije po
glavi ... To je zapravo karakteristika tih tradicionalnih drutava, u
kojima se ono to je upravljanje drutvom moralizuje, ideologizuje.
I u kojima se kae mi elimo neto, mi imamo dobre namere, mi
imamo dobre motive, a da li emo uspeti, to ne zavisi od nas, to zavisi od neeg drugog. Pa ako ne uspemo, onda kaemo verovatno
postoji neka svetska zavera, koja je naumila da sve nae namere
osujeti. I onda smo mirni, jer smo nali obrazloenje zato nikada
ne uspevamo.
Ovakav svoj pragmatizam ini je otvoreno branio: Ja svoj pragmatizam negujem zato to verujem da je to vrlina. Pragmatizam
definiem kroz dve osobine. Prva je spremnost da ui iz tuih i
vlastitih greaka, i druga, fokusiranje na reavanje problema. Ako
ne moete da reite problem dosadanjim stavovima i pristupom,
onda promenite stav i pristup (ini 2004:91).
Ali ostaje injenica da je politiku Zorana inia teko razvrstati na
uobiajenoj mapi politikih ideologija, od levih do desnih pozicija.
Budui da je nacionalizam kao ideologija bio toliko dominantan u
srpskoj politici od sredine osamdesetih godina prolog veka, i po
tome kriterijumu su gotovo sve stranke bile desniarske, politiki
prostor se u Srbiji delio na patriote i izdajnike. Srbija ni do danas nije uspela da napravi uobiajenu podelu na levicu i desnicu,
jer ta podela ne moe da se probije kroz barikade nacionalnih in-
109
Vesna Pei
teresa. Socijalistika partija Srbije je navodno leva, ali ekstremno

nacionalistika, i to je bilo njeno mnogo vanije obeleje nego
leviarstvo, koje nije znailo gotovo nita. I za desne stranke,
na primer SPO, vanije je bilo laviranje izmeu ekstremnog nacionalizma i mirovnjatva, i pitanje pomirenja etnika i partizana,
nego nekakav njen konzervativizam. esto su izrazito desne,
nacionalistike stranke, kao SRS, duboko ulazile u prostor ekstremnog leviarstva, obeavajui hleb za tri dinara i naglaavale veliku ulogu drave. Moja je pretpostavka da ni ini, zbog vladavine
nacionalnog pitanja, nije mogao da opredeli Demokartsku stranku
na uobiajeni nain. Programi DS su se od drugih razlikovali po
tome to su se vie i bolje bavili ekonomijom. Ta stranka je uvek
bila u nekakvoj sredini: umereno nacionalna, umereno konzervativna, umereno leva, umereno graanska itd. Kada toliko zavlada
anahrona ideologija, kako se to dogodilo u Srbiji, evropeizacija
nuno postaje skrivena agenda, koja je u sluaju inia ipak bila
prepoznata i dekodirana od strane i vlasti i obinog naroda. I zato
je nepogreivo bio svrstavan u izdajnike, od samog poetka, ma
ta on eksplicitno govorio.
se libio da trai podrku Dobrice osia, radikalnih srpskih voa sa

severa Kosova, ali i nekih uvaenih eksperata. Svako ko je mogao
da pomogne dolazio je u obzir, bez predrasuda. On ljude nije razvrstavao na prihvatljive i neprihvatljive, nego prema tome da li su
korisni za reavanje nekog problema ili obavljanje nekog posla, bez
obzira na to da li su s njim lino bili u sukobu. Zlopamenje, osvetu
i mrnju prema nekim ljudima, zato to su se nekada opredelili
protiv njega, smatrao je nepotrebnim gubitkom resursa i glupim
negativnim oseanjima od kojih nema nikakve koristi. On se pri
tom nije bavio razmenjivanjem usluga, to je klju snalaenja i
opstanka u patrijarhalnoj kulturi. On je primao usluge drugih, ali
nije smatrao da mora da ih vrati, zato to ih je ubrajao u javne, a
ne u line potrebe. To jeste neuobiajeno u naoj kulturi i zato se
njegova pragmatina politika ne moe razumeti, a da se ne uzme
u obzir njegova linost, koja nije izgraivana samo u Srbiji. On je
pre svega sam sebe stvarao i ni na koga nije liio. Da li je to to je
bio kulturni stranac imalo kobne posledice? Da li ga je to kotalo?
Verovatno jeste.
***
iniev pragmatizam potie od njegove linosti. On sam je, u

svom delovanju, smatrao da moe da pokrije vie razliitih polja,
pa i ona neprijateljska, tj. da moe savladati prepreke korienjem
svih resursa da bi se neka situacija optimalno reila u datim okolnostima. Smatrao je da sve moe sam. Njega je u kombinatoriku
razliitih polja vukla njegova prirodna nadarenost i samopouzdanje, ije je poreklo briljantna inteligencija, osobine koje su u tom
intenzitetu nepotrebne uspenom politiaru. Set linih svojstava
premijera inia nije bio izbalansiran: vie je dominirala njegova izuzetna brzina, ambicija i pamet, nego odmerenost, mudrost,
strpljenje i dobar izbor saradnika. On je u mnogo emu uspevao
zbog svoje nadarenosti i iskrene predanosti javnom poslu, to je
kasnije gotovo nestalo iz naeg politikog ivota. Tako, na primer,
kada je reio da se bavi problemom Kosova, on se tom poslu predao
i javno napravio strategiju koju i danas svako moe da proita. Nije
110
Pokazali smo da Zoran ini nije bio imoralist i da nije zagovarao

nemoralnu politiku, nego je tvrdio da se moderno, pluralistiko
drutvo moe integrisati samo na univerzalnim vrednostima. Moral nema takvu ulogu. U najoptije norme spadaju ustavno-pravne
garancije sloboda i prava pojedinca. Zoran ini nije bio nacionalista, jer je etniko poreklo kao nain integracije drutva odbacio
kao radikalni partikularizam, koji odgovara statinom, autoritarnom i ruralnom drutvu, a ne dinamici i kompleksnosti modernog
drutva. U njegovim filozofskim tekstovima ovakvo stanovite je
bilo eksplicirano bez ikakve dileme, ali je kao partijski funkcioner i
Miloeviev protivnik izbegavao da se jasno opredeli prema nacionalizmu. Kao premijer, on je svoju poziciju prema nacionalizmu
jasnije formulisao i, kako smo prikazali, on se opredelio protiv nacionalizma, a za patriotizam, koji je shvatao kao etiku odgovor-
111
inieva koncepcija Kosova

Koncepcija Kosova Zorana inia ne moe se posmatrati odvojeno od njegovih osnovnih zamisli o budunosti Srbije. Njegova ideja
vodilja bila je modernizacija srpske drave i entuzijastina vizija
Srbije kao lanice zajednice evropskih i ostalih razvijenih naroda.
U tom kontekstu, on je pokuao da rei nejasan suverenitet Srbije
na Kosovu. Drava ije su granice i suverenitet nejasni ne moe se
prikljuiti Evropi. To su za njega bila injenina pitanja, koja se ne
mogu normativno idealizovati ustavnim propisivanjem, kako je to
nedavno uinila garnitura na vlasti. Za hitno otvaranje kosovskog
pitanja Zoran je imao tri vana razloga.
Prvi je bio taj to su se na Kosovu stvarale institucije drave koje
bi ga na kraju zaokruile u nezavisnu dravu. Ukoliko bi se to
dogodilo, Srbija ne bi vie nita mogla da uradi, ak i ako bi UN
odluile da takvo Kosovo ostane u sastavu Srbije. O tome govori
njegova uvena misao da ne moe biti moderne i demokratske
Srbije sa osmim putnikom, tj. dravom sa dva miliona nelojalnog
stanovnitva. Drugi razlog je bio donoenje ustava Srbije. ini
je eksplicitno rekao (videti: Zoran ini o Kosovu) da se ustav
moderne drave ne moe doneti dogovaranjem nekoliko stranaka.
Trei razlog je bio taj to to osetljivo pitanje nije trebalo da padne
u ake dogmatima i populistima. On je hteo da onemogui nacionaliste (Kotunicu, radikale i sline) da dograbe to pitanje, jer
bi to unitilo poetke srpske demokratije. Planirao je da to pitanje
raisti pre regularnih izbora 2005. godine.
112
Izlaganje na skupu o Zoranu iniu, u Istraivako-izdavakom

centru Demokratske stranke, septembar 2008.
Vesna Pei
nosti nasuprot etici dobrih namera, kojima je esto poploan put

u pakao.
Njegova inicijativa da se rasprava o Kosovu zapone na vreme,

doekana je na no, na prvom mestu od DSS-a i Kotunice. U glas
se vikalo da je za to prerano. Velike sile bile su zauzete krizom u
Iraku. Svestan toga, ini je traio da se otvori rasprava, a da se
na reenje saeka kada se kriza stia. Njegov plan za Kosovo je bio
sledei: Srbi treba da dobiju status konstitutivnog naroda, da formiraju svoj entitet i postanu politiki inilac po modelu federacije BiH
izmeu Hrvata i Bonjaka; federalizacija Kosova i asimetrian odnos sa Srbijom: srpski entitet bi imao bliske, a albanski labave odnose sa njom. Ako se to ne bi prihvatilo, ini je predlagao podelu
Kosova sa posebnim severnim delom, koji je ve bio pod srpskom
kontrolom, s tim da Srbi na albanskoj teritoriji dobiju prava manjinske zajednice.
Ko je danas politiki blizak ovom konceptu? Prvo treba rei da
se obistinilo njegovo predvianje. Odlaganje da se ide problemu
u susret, i kanjenje, dovelo je do faktike drave na Kosovu nad
kojom Srbija nema suverenitet. Osmi putnik se osamostalio,
kako je Zoran i slutio. Zato sadanja vlast ne moe pretendovati
na to da je naslednica inieve koncepcije (pa da ga i nacionalistom proglaava!); oni su tu ideju odbacili onda kada je za nju
bilo vreme. Kao ovek pozitivnih emocija i ideja, koji se uvek pitao
ta je najbolje za nas, on se sutinski razlikovao od dananjeg
nacionalistikog jezika 19. veka o ponienju, otimanju teritorija,
gubitnitvu i demagokom razdraivanju nacionalnog ponosa.
Politika, 14. mart 2007.
113
Smrt na domaku srpskog sna

Kada sam ula da je Zoran ubijen, prvi put u ivotu sam zaplakala
nad Srbijom. Pomislila sam: ba nam se ne da. Zoran je bio naa
nada, naa najjaa karta, on je bio ta naa Evropa ka kojoj teimo
vie od dva veka. Verovala sam da smo sa njim na domaku naeg
sna. Verovala sam u budunost zato to imamo Zorana. Nekim
udom nam se bila osmehnula srea da na elo Srbije doe ovek
koga su krasili retka inteligencija i ogromna energija. Ne usteem
se da glasno kaem da se ponosim time to je premijer Srbije
bio nemaki doktor filozofije, lider koji je svojim sposobnostima
prevazilazio svoje kolege. A eto, zatekao se ba kod nas, u Srbiji.
injenica je da u srpskoj istoriji nismo imali dravnika koga su toliko krasili evropejstvo, briljantnost i obrazovanje.
Kroz glavu mi prolee Knez Mihailo, nesueni reformator, pod
ijim spomenikom smo zajedno proveli tolike dane one 1996. godine.
O Zoranu ne mogu da govorim samo kao o politikoj linosti. Ruica,
njegova ena, zna koliko sam ga volela. esto smo ga se seale kako
je kao mlad filozof pravio malu decu svojim starijim kolegama. Tokom osamdesetih godina, kada su cvetale tribine, sa naoarima a
la Trocki, on tek izbije iz poslednjeg reda i zabriljira i kao od ale
odri svojim profesorima lekciju. Negde sredinom osamdesetih
zapoela je velika rasprava o civilnom drutvu izmeu filozofa
Srbije i Slovenije. Slovenci su tvrdili da se u okviru Socijalistikog
saveza radnog naroda (SSRN) moe razviti civilno drutvo, dok
smo mi iz Srbije tvrdili da ne moe. U Sloveniji su oboavali Zorana,
114
Atentat
Vesna Pei
III
bio je njihov guru. Na Bledu se odravao vaan filozofsko-politiki

skup, a mi iz Beograda smo reili da krenemo sa naim klincem
Zoranom, da se pravimo vani. Doe Zoran iz Nemake, pokupi
kolima Neboju Popova, Svetu Stojanovia i mene, i krenemo u Sloveniju. Na vunderkind nas nije izneverio i jo jednom je oarao
brau Slovence objanjavajui uslov mogunosti.
Iako su mnogi umeli da cene Zorana, esto sam se pitala zato
privlai toliko mrnje u Srbiji. Jedan prijatelj mi je rekao da je u pitanju zavist, koju je ovako opisao: Mrze inia jer su inferiorni i
zavidni. Zato to on nema autoritet iznad sebe. Ni crkvu, ni Nikolu
Paia, ni Staljina, ni Amerikance, ni Tita, ni Drau, ni kralja, ni
tatu, ni mamu, ni rodni kraj. Mora, bato, neemu da se potini,
jer ako nee, ti se onda kao smatra boljim od nas A plus ih jo
i svaki put izradi, jer je pametniji. To su naprosto patrijarhalna,
konzervativna g...., koje nervira kad neko nekanjeno odbija da se
potini nekom autoritetu.
Piem ove redove iz Meksika, ne samo zato da bih iskazala svoju
potresenost zbog ubistva Zorana inia. Hou da kaem zato je
ubijen i ko ga je ubio. Srbija ne sme da se pravi luda i da jo jednom
zapui ui. Hipokriziji nema mesta jer Srbija sedi na tempiranoj
bombi. Nije Zorana ubio nikakav Zemunski klan, jer takva terminologija sugerie da je premijer bio kriminalac, nekakav narkotrafikant, u lancu mnogih, ve ubijenih krimosa. Po toj teoriji nekako ispada da se nije desilo politiko ubistvo, da iza toga ne stoje
ekstremisti, nego da je re o ljudima koji, eto, ne potuju zakon. Ali
to jednostavno nije istina. Kada se kae organizovani kriminal,
to zvui neutralno, jer njega svuda ima, manje ili vie. Prikriva se
realnost da je taj Zemunski klan deo (bive) vlasti, one ubilake,
koja je preivela Peti oktobar, osveila se i krenula u akciju. Tako
organizovani kriminal je organizovani deo Miloevieve policije i
vojske. Ti koji ubijaju imaju visoke pukovnike i generalske inove
i dobili su ih zato to su ubijali.
115
Vesna Pei
Kau, nije dobro radilo Zoranovo obezbeenje. Moda, ali je to ipak

jo jedna obmana. Jer od vlasti, to jest paramilitarne vlasti, nema
gde da se skloni. Nije Zoran vladao i sve stavio pod kontrolu, kako
to neki zlobno misle. Da je uklonio Crvene beretke i sve njihove
veze, danas bi bio iv. Vladale su i danas vladaju masovne ubice koje
su okupili Slobodan Miloevi i njegovi najblii saradnici. A to su
isti oni koji su ubijali civile po Hrvatskoj i Bosni. Isti oni koji su ubili
uruviju i Ivana Stambolia, isti oni koji su pobili ljude iz SPO-a na
Ibarskoj magistrali, isti oni koji su danas ubili Zorana inia. titili
su ih, namerno i nenamerno, politiari koji su se protivili famoznoj
gvozdenoj metli. Umesto da je DOS, po preuzimanju vlasti, sve
formacije pod orujem razoruao i napravio nove slube, odjednom
je zavladao neki zalutali strah da e nam se dogoditi 1945-a, da
emo prekriti ljudska prava i zakone i povrediti nezavisno sudstvo.
ampioni prava i ljubitelji Mladia.
Odakle da ponemo? Od odgovornosti. Od toga da se DOS raspao

pre nego to je stvarno uspostavljena njegova vlast. Od toga da revolucija od 5. oktobra nije zavrena, o emu svedoi mrtav Zoran
ini. Od toga da u dravi u kojoj je ubijen predsednik vlade neko
mora da podnese ostavku, a da pri tome ne preti da e povui svoje
poslanike kada treba glasati za reforme.
Ovo to nam se desilo nije opomena, ve nalog da se vratimo na
poetak i da se prisetimo ta su nai ciljevi i principi do kojih
drimo. Sruili smo Miloevia zato da bismo od razorene Srbije
napravili modernu dravu koja pripada Evropi. Ja predlaem da od
toga ne odustanemo ni po koju cenu.
Volela sam Zorana, bio mi je prijatelj!
Meksiko, 12. marta 2003.
Znamo ko je ubio Slavka uruviju, Ivana Stambolia i, sada,

Zorana inia. Bivi i sadanji slubenici koji nisu razjureni i
pohapeni. Ista ta slubenika fela, taj kordon smrti, titi Mladia
i ljivananina. Srbija ne sme u sebi da krije takve tajne. Vanredno
stanje ne treba ukinuti dok se zloinci ne zatru. Omraena metla
treba da radi, kako vie nikome ne bi palo na pamet da od Srbije pravi
podzemne hodnike u kojima ive ubice. Tu poruku im je poslao
Zoran ini. Raistio je politiku scenu, ono njeno ekstremno
krilo, koje je davalo legitimitet naoruanim bandama ubica koje su
sebe nazivale patriotima. Vie im niko nije ostao. Zoran je ubijen
upravo kada im je postalo jasno da je igranka zavrena.
To nije kraj prie, ona tek treba da se rasplie. Stranke, civilne organizacije, strunjaci i graani treba da se okupe oko novog ustava
koji e postaviti temelje nae zajednice. Donoenje novog ustava
Srbije mora da stavi taku na priu o teritorijama, i to u oba smera.
Niti nam treba da se irimo, niti treba da se cepamo i raspadamo.
Ne verujem u logiku istorije koja toboe nalae da se moramo
raspadati da bismo se jednog lepog dana ujedinili.
116
Danas, 15-16 mart 2003.
Vanredno stanje
Smatram da ne bi trebalo uriti sa ukidanjem vanrednog stanja
zato to je oigledno da su slube imale velikog uspeha i da su za
20 dana pohvatale vie kriminalaca nego za 20 godina. Ono to je
vano razumeti odnosi se na politiku iza koje je stajao taj dravni
kriminal i njegova povezanost sa ratovima. Miloevi je stvorio svoje slube bezbednosti sa ciljem da ih alje na ratita i za takav posao regrutovao je kriminalce. Oni su postajali voe paravojnih formacija. Na primer, eljko Ranatovi Arkan je bio kriminalac koji
je radio za dravnu bezbednost, a kada su krenuli ratovi, postao je
voa Srpske garde. Legija je doao iz Legije stranaca i postao voa
Crvenih beretki, iji je ef bio Frenki Simatovi, a osniva Jovica
Stanii. Angaman kriminalaca u paravojnim formacijama trebalo
je da prikrije oficijelne organe drave, to jest uee Srbije u rato-
117
Dakle, njihovim povratkom sa ratita na domai teren nastala je

jedna nova situacija. Taj deo dravne slube povezao se sa Zemunskim klanom i zajedniki su preuzeli trgovinu drogom, verc cigareta i nafte, i druge crne poslove. Sa tom selidbom na domai teren
verovatno treba povezati smenu u slubi dravne bezbednosti, kada
je umesto Jovice Staniia na njeno elo doao Rade Markovi, koji
je nazivan porodinim policajcem, jer je bio direktno podreen
Mirjani Markovi i Marku Miloeviu, koji su se zajedno ukljuili
u crni biznis. Tako su poeli sukobi izmeu Marka Miloevia i
Arkana. Oni se sukobljavaju na unutranjem crnom tritu i, ini
se, Marko odnosi pobedu, jer Arkana ubija sluba bezbednosti.
Mirjana Markovi, sem to titi biznis svoga sina, nastavlja suludi
obraun sa unutranjim neprijateljima, ali samo onima koji su
se njoj lino zamerili iz nekih njenih, pomerenih razloga, pa tu
spadaju ubistvo Ivana Stambolia, sluaj Ibarska magistrala, atentat
na Vuka Drakovia u Budvi i ubistvo Slavka uruvije.
Vesna Pei
vima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Zvanina verzija koja traje

do danas je Srbija nije bila u ratu. To je bio glavni kanal kriminalizovanja Miloevieve drave. Ali kriminalci okupljeni u JSO nisu
bili aktivni samo na ratitima, nego i u unutranjim obraunima,
postajui eskadron smrti u samoj Srbiji.
Pa i on je bio lan Miloevieve partije, i on je, Stamboli, proganjao ljude, i onda su ljudi nestajali. Iz toga bi trebalo da izvedemo
zakljuak da se tu radi o nekim komunistima koji su se izmeu sebe
pobili. Ispada da je Stamboli stradao u partijskim borbama unutar
samih komunista. Time se podmee da realnost koja je nastala sa
Slobodanom Miloeviem nije nita novo, nego se stavljala u isti
ko nastavka komunizma, pa su obojica, i Miloevi i Stamboli
isti tamo neki komunisti. Kada se to kae, onda se kae i to da
je posle komuniste Miloevia na vlast doao Kotunica kao patriotska, demokratska snaga, pri emu se prikriva da su patriotske
snage bile na vlasti i pre njega, a Kotunica bio samo jo jedan
patriota koji je doao na vlast i nastavlja da je sprovodi u istom
nacionalistikom kljuu. Nije Miloevi bio prevashodno komunista, nego nacionalista, i zato se Kotunica na njega lako nadovezao.
Bilo je krajnje vreme da se raisti veza izmeu slubi i kriminala,
izmeu politikih vrhova i kriminalizovanih slubi. Sem izvrilaca
treba pohvatati i nalogodavce atentata na premijera inia. Ako
se to ne zavri i ne istera do kraja, ini mi se da emo ponovo u
sebe uvui neki mrak , ili to bi rekao na premijer ini, osmog
putnika. Vanredno stanje je omoguilo situaciju u kojoj bi stvar
mogla biti isterana do kraja, pa da zaista krenemo napred. Koliko
emo u tome uspeti, otvoreno je pitanje.
Najvanije je razumeti da su ti ljudi, koji su od ratnih postali nae

unutranje ubice, istovremeno kriminalci i policijski pukovnici.
To je ta tempirana bomba na kojoj je sedela Srbija, odnosno nova,
petooktobarska vlast i koja je eksplodirala u atentatu na premijera
inia. Vanredno stanje je bilo potrebno da se ta bomba demontira. Ono je sluilo koliko tome da se sprei dravni udar koji je
ubistvom Zorana inia bio omoguen, toliko i da se razmontira
ta bomba koja je vlastima i iniu bila poznata, jer je napad na to
kriminalno gnezdo ve bio planiran.
Da li su se proistili
Kada se govori o Ivanu Stamboliu, ije je ubistvo otkriveno sada u

vanrednom stanju, Kotunica ponovo protura jednu opasnu tezu:
Imala sam oseaj da smo sa iniem krenuli napred. Ponavljala sam da mi se dopada vlada Zorana inia. Ona jeste, veim
118
Radio emisija Peanik, 4. april 2003.
Povod da doem iz Meksika je bio poziv Demokratske stranke i Fondacije Dr Zoran ini da uestvujem u obeleavanju prve godinjice
njegovog ubistva. Velika mi je ast da u tome mogu da uestvujem.
119
Meutim, sada se vie ne pominje taj pravac. Evropa i dalje figurira,

ali formalno, to se moe videti iz ekspozea Kotuniine vlade. Jasno se vidi da mi idemo unazad i traimo na stari kod. Koliko treba
da budemo pesimistini na ovu temu? Ne verujem da e ovaj zastoj
biti trajnog karaktera. Moda bih se sloila sa onim to je rekao Dejan Mija na vaem radiju da je ovo prolazna faza, da to nee moi
da opstane jer to nije istorijsko nego aistorijsko. Ciljevi dananjice
su neto drugo i ja verujem da ovo nee dugo trajati.
Zbunjuje me odnos izmeu Demokratske stranke i ovih drugih
stranaka koje su ule u Kotuniinu vladu. Refrenski se ponavlja
120
Kljunu razliku u odnosu na sadanju, Kotuniinu vladu, vidim

u tome to je ini neprekidno objanjavao ta radi i ta hoe.
Po tome se vidi da je bio filozof. Mislio je da realnost mora biti
tematizovana u procesu samorefleksije drutva. Kada postoji ta
samosvest, onda postoji i plan i otvara se mogunost socijalnog
uenja. ini je imao viziju budunosti Srbije, pa sam ja nekako
bila mirna. Mislila sam da je pravac kojim je krenuo dobar, mada
mi detalji o funkcionisanju vlasti nisu bili poznati, jer nisam bila
u zemlji. Sada vie nije jasno kuda Srbija ide. Ne sme vie da se
pomene reforma, kao da je to postala zabranjena re. Kada smo
govorili o reformi i tranziciji, znali smo koji je to pravac mislilo se
na ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Vesna Pei
delom, bila dobro sastavljena, mada je njen klju bio u njenom

vostvu i samom premijeru. Problem je bio u velikom broju stranaka koje je trebalo sinhronizovati i udovoljavati njihovim ucenama i
apetitima. Stranke su se u prvoj vladi mogle uzajamno kontrolisati,
jer ministarstva nisu bila podeljena po strankama. Sada vidim da se
vraa stari sistem, da se pojedini resori popunjavaju samo iz jedne
stranke. Nema uzajamne kontrole i meanja kadrova, nego se svuda postavljaju kadrovi po partijskoj pripadnosti, tako da svaka od
njih moe da uspostavi monopol nad dravnim institucijama. I to
zaista zabrinjava i nije dobro.
vrata vlade nisu zatvorena za Demokratsku stranku, ali se odmah iza toga uje zato to su se proistili. Od kakve bolesti je
inieva DS patila? Ne moemo se oteti utisku da se ovim ponavljanjem misli na oienje od samoga inia, sa aluzijom da je
on bio kriminalac i mafija, kako su trubili Kotunica, G17 plus,
nacionalisti i masa kriminalizovanih tabloida.
Ova Demokratska stranka je, za moj ukus, nedovoljno odluna.
Ona bi morala imati mnogo odreenije stanovite o sopstvenoj
prolosti i jasnije definisati i zastupati svoju politiku poziciju. Morala bi da povode borbu protiv ovih koji su doli na vlast,
tako to bi povukla jasnu liniju i ogradila se od politike koju vode
Kotunica i nova vlada. Ona treba da kae da nije usamljena i da
je ona ta linija odbrane od voenja zemlje unazad. ini mi se da to
nije reeno i to nedostaje. Demokratska stranka na svojoj skuptini
nije sainila jasan pravac delovanja i ta e u budunosti raditi
i koji su joj ciljevi najvaniji. Njena pozicija je nejasna, kao da se
premilja kuda e.
Kada se pitate u ime ega treba da kritikujemo ovu vladu i, uopte,
kada je opravdana kritika vlade, uvek ima razloga da se vlada kritikuje, ali mislim da snaga kritike treba da zavisi od jednog vanog
kriterijuma. To je pravac kretanja zemlje i realni uinci na tom putu.
Graani e se rtvovati ako je pravac dobar, trpee male plate, ali,
dobro, nee se preterano buniti ako znaju da idemo dobrim putem.
Ali ako si krenuo unazad, ako se uvek iznova unitava ono ve
postignuto, onda znai da ti ne radi da ljudima bude bolje. Onda
mora da se kritikuje bez ikakvog kompromisa. Znam ta vas mui:
kritika Zorana inia, koja jeste bila preterana. Nije se obazirala
na to da je put bio dobar, da je vizija koju je on postavio bila ispravna. Sada se vidi koliko je to vano da li se dri pravac koji smo
oekivali smenom reima Slobodana Miloevia, ili e nas ovi sada
opet ozbiljno povui unazad, u ruevine iz kojih smo tek izali.
Radio emisija Peanik, 12. mart 2004.
121
Ja ne elim da se optereujem gubitnikim oseanjima zato to smo

opet napravili korak unazad. Dok sam bila predsednica GSS-a borila sam se protiv Miloevieve mainerije smrti koliko sam mogla.
Sada mi se ini da je borba postala jo tea jer e uspeha biti manje.
Mene ne brine to da li veina plae za Miloeviem, a manjina za
iniem. Veine se proizvode obnovom srpskih nacionalistikih
opsesija, u koje se savreno uklapa ovo tranziciono siromatvo i
122
Vie puta sam konstatovala da je u Srbiji sa dolaskom Kotunice

dolo do restauracije vrednosnog sistema, a time i obnove nekih
elemenata biveg, Miloevievog reima. Meutim, nije re o tome
da je Kotunica preuzeo Miloeviev pogled na svet, nego je sam
Kotunica nacionalni ideolog od koga bi i Miloevi mogao da
ui. Oni koji se seaju i ne zaboravljaju rei sadanjeg premijera
Srbije, znaju da je Kotunica svojim ekstremnim nacionalizmom
nadmaivao Miloevia i bolje se slagao sa Karadiem. Kada je
Miloevi smatrao da se mora sklopiti mirovni sporazum u Bosni i
Hercegovini, jer je pritisak meunarodne zajednice bio ogroman,
protiv toga je ustao Kotunica. On se usprotivio Vens-Ovenovom
mirovnom sporazumu i ekonomskim sankcijama koje je Miloevi
uveo Karadiu zbog nepotpisivanja sporazuma. On je bio protiv
Dejtonskog sporazuma, smatrajui da Srbi nisu dobro proli i da
ni milimetar oiene teritorije nije trebalo dati. Takoe, on je bio
protiv primirja u Hrvatskoj, protiv plana Z4, koji je Srbima davao
iroku autonomiju; pruao je podrku najekstremnijim elementima u tzv. Republici Srpskoj Krajini (Milanu Babiu koji je bio protiv
plana Z4), kao i srpskim nacionalistima u Crnoj Gori, nakon to je
Milo ukanovi otkazao poslunost Miloeviu. Zbog svoje opsesije srpstvom, Kotunica nije podnosio premijera inia, koji je
hteo da ukloni nacionalistiku blokadu koja je sahranjivala Srbiju.
Da li se onda treba uditi to se velikom brzinom vraamo unazad
i to se naa zemlja odvaja od evropskog puta na koji nas je tako
energino postavio Zoran ini.
Vesna Pei
Oplakuje se i Miloevi
nepravda. Narod je ovde izubijan i u takvom polumrtvom stanju

koristi svaku priliku da istrese tu svoju emociju nezadovoljstva i
besa, koju uspeva da povee samo sa svojim tekim ivotom, ali
ne i sa srpskim zabludama od kojih neprekidno strada. U tom
raubovanju naroda nestaju razvojni kapaciteti. Jer danas vie nema
lidera, nema drutvenih snaga koje bi bile u stanju da stanu na put
ponovnom irenju srpskih zabluda. One opet prolaze bez otpora.
Naravno, uvek postoje manje grupe koje se protive, ali glavni akteri
otpora izostaju. Tu mislim na Demokratsku stranku.
Ne umem da odgovorim na pitanje kako bi danas izgledala Srbija da
nije ubijen ini. Verujem da e Srbija ii jo jedan korak nadole,
nastavie regresiju, ali to nee biti zabrinjavajue za meunarodnu
zajednicu, jer ratova nee biti. Nema obnove Miloevievih ratnih
planova. Ovde se preko Kosova obnavlja unutranja ideoloka okupacija starim idejama. Evropi i SAD e biti utoliko lake da rei pitanje Kosova, ne pitajui ba mnogo Beograd; zaustavie na put
ka Evropskoj uniji kad preteramo, a sve posledice snosiemo mi
sami. Srbija vie ne utie na stabilnost Balkana nego samo na svoju
sopstvenu budunost. Prema tome, mi sada izdajemo sami sebe,
pa e i rauni stii samo nama.
Vreme, Skoplje, 15. mart 2006.
Mutljag na RTS-u
Hou da govorim o emisiji na RTS-u u kojoj sam uestvovala povodom godinjice atentata na premijera inia. Tvorci te emisije
su pokuali da pokau kako je Zoran ini u decembru 2002.
doiveo nekakvo prosvetljenje u vezi sa Kosovom. Navodno je
postao srpski nacionalista i vratio se u normalu, smatra Dobrica
osi. On je takve stvari u toj emisiji eksplicitno tvrdio, rekavi da
je on, ini, ubijen kao Srbin i demokrata. Tano je da je ini
stavio na dnevni red pitanje Kosova, ali s namerom da raisti to pi-
123
124
Postavlja se pitanje zato je javnom servisu i Aleksandru Tijaniu

bilo potrebno da se zapakuje jedan novi ini, nacionalista na
braniku Kosova. Osnovna ideja je bila da se inizira dananja
politika i taj savez Kotunice i Tadia. Ali tako to e njih dvojica
navodno postati inievi sledbenici. To je uro Bilbija, onaj novinar iz Veernjih novosti, i rekao na kraju emisije: glavni naslednik
inieve nacionalne politike je dananja dravna politika i na
pregovaraki tim za Kosovo. Meutim, tu postoji i jedna mnogo
vea komplikacija, jedna strana zamka, a u vezi je sa onim to
je izgovorio Dobrica osi. U stvari, Dobrica osi je smislio jednu morbidnu stvar. Pratili smo razne opstrukcije oko suenja za
ubistvo premijera, pa i ova, osieva, bila je jo jedna organizovana
ujdurma da se negira krivica optuenih, iako to suenje treba da
se zavri takorei za par dana. ta je osi rekao? Zoran i on su se
sretali vie puta povodom Kosova i u svemu su se sloili. Kruna te
prie je da se Zoran prosvetlio i promenio i postao ono to svaki
normalan Srbin mora biti dobar srpski nacionalista. On je ustvrdio kako se 11. marta 2003. godine (dakle, dan pre atentata) u listu
Veernje novosti (a u kome drugom?) pojavio jedan mali lanak
u kojem je Mahmud Bakali dao izjavu da je Zoran ini najcrnji
nacionalista i najopasniji ovinista. A 12. marta, zavrava Dobrica
osi, pred kapijom vlade snajperista je ubio Zorana inia. On
nije rekao Zvezdan Jovanovi i njegov snajper, nego tamo neki
snajperista i tamo neki snajper. Bez obzira na to to postoji oruje
iz kojeg je pucano na premijera, prvooptueni i drugooptueni
za atentat, osi se direktno ukljuio u kampanju koja treba da
prikae inia kao patriotu. A poto je postao tako veliki patriota,
nisu ga mogli ubiti patrioti kao to su Legija i Zvezdan Jovanovi,
Vesna Pei
tanje. Bilo mu je vano da se utvrdi stvarni suverenitet Srbije, jer je

od toga zavisilo da li e se i kada konstituisati kao moderna drava.
Na jednom mestu on kae: Mora se to pre otvoriti kosovsko pitanje kako ne bi dospelo u ruke populistima i dogmatima. On je
trao u susret tom pitanju. Jer ako ga dohvate radikali i Kotunica
Srbiji se ne pie dobro.
nego su ga, kao nacionalistu i velikog Srbina, ubili Albanci. To je

bilo ubitano sluati. Mislila sam u jednom momentu da se dignem
sa stolice i da ietam iz studija.
Ta emisija je bila upakovana protiv ovog suenja. Uznemirili su se
zbog predloga Sre Popovia, advokata Ruice ini, da se istrai
politika pozadina ubistva. Voditeljka emisije je podsetila kako se
ini bio posvaao sa meunarodnom zajednicom zbog forsiranja
da se rei pitanje Kosova. Onaj uro Bilbija je to na gotovs prihvatio
i rekao pa da, mogla ga je ubiti i meunarodna zajednica. Zato?
Pa zato to je kao osveeni nacionalista rekao pitanje Kosova se
nee reavati u Vaingtonu i Briselu nego u Beogradu. A kad tako
neto kae, smatra taj Bilbija, to je dovoljno da iz Vaingtona padne
likvidacija, takorei odmah.
Zapanjena sam da je to prolo bez ikakvog komentara Demokratske
stranke. Niko iz te stranke nije rekao da do kraja suenja ima samo
jo desetak dana, da je to kraj procesa i da ba nikako nema smisla
da se opet negira optunica. Pa kakav je to javni servis!
Odnos izmeu Demokratske stranke i DSS je udan. Da li je to lovehate odnos, da li su oni rivali ili su, naprotiv, veoma bliski saradnici, mi to ne znamo. Otuda ova cirkusijada oko stvaranja nove vlade
(posle izbora 2007). Kotunica je vladao tri godine, ali vladao je
i Boris Tadi. Njihov odnos je od poetka bio udan, postojala je
nekakva bliskost. Kada je biran predsednik DS-a, kao da je neko
birkao po Demokratskoj stranci ko e to biti. A onda je nastala
nekakva lustracija u toj stranci i dovedeni su neki novi ljudi, koje
ne zanima ovo meetarenje oko suenja za ubistvo inia. Oni
ne reaguju ni kada se otac nacije umea u to suenje i zavodi javnost na pogrean trag. Ni Boris Tadi ni Kotunica nisu zaloili svoj
politiki autoritet da to suenje tee kako treba i bez uznemiravanja. Zloin ima svoju sopstvenu logiku, on destruira drutvo u
njegovom fundamentu. Nae drutvo je od ubistva Zorana inia
dobilo teku gangrenu od koje organizam truli. Nae drutvo je
125
MOEMO
U krivinoj prijavi za oruanu pobunu, opisujui ambijent u kome
se oruana pobuna dogodila, Sra Popovi s pravom govori o gotovo dramatinom ideolokom sukobu izmeu Zorana inia i
Vojislava Kotunice. Opis tog sukoba u krivinoj prijavi nije mogao
ii u detalje, mada i ovoliko je dovoljno da se shvati da se ini
i Kotunica nisu svaali zbog liderskih sujeta i oko vlasti, kako
mnogi misle. Jer ta bi drugo moglo biti, ako ne famozne sujete?
Da je bilo samo to, do atentata na Zorana inia ne bi dolo. Radilo se o dve suprotstavljene vizije Srbije: one manastirske koju
je zastupao Kotunica i koja po svaku cenu mora sauvati zavetne
misli o Kosovu i srpskom ujedinjenju, i one druge, Zoranove, o
modernoj Srbiji koja se pridruuje evropskoj civilizaciji tako to
e se konano definisati kao srpska drava i jednom zauvek reiti
srpsko nacionalno pitanje, koje je dva veka vue od jedne do druge
Nedoije. Na ovu sutinsku razliku o putu kojim Srbija treba da ide
nadovezivale su se i sve ostale, od kojih vredi naglasiti Kotuniin
odijum prema Zapadu i Evropi i inievu gotovo opsesivnu nameru da Srbiju to pre smesti u Evropsku uniju.
Radio emisija Peanik, 23. mart 2007.
Vesna Pei
postalo slabo, demoralisano i dezorganizovano. Evropa hoe da pomogne tom bolesniku, ali nijedan metod im s nama ne funkcionie,
ni tap ni argarepa. Mi to moramo da uradimo sami.
da se otarase Zorana inia, jer i pored sve moi kojom raspolau

ne mogu da ga zaustave. Ako mu poe za rukom da srpsko dravno
pitanje rei tako to e Srbija postati lan EU i NATO, to bi bila ona
taka od koje vie nema povratka, koja bi oznaila kraj vene borbe
za nemoguu dravu. Bela zastava samo to se nije zavijorila na
prozorima svih tih monih institucija.
Ja bih ovaj ambijent kome je falilo toliko malo da Zoran odnese
veliku pobedu, povezala sa dva presudna dogaaja: oruanom pobunom Crvenih beretki, koju je Zoran ozbiljno shvatio i odlino
razumeo kao pokuaj dravnog udara, i sa atentatom kojim je trebalo spreiti kraj filozofije srpske istorije i izvriti restauraciju
starog naina vladanja i vratiti Srbiju na put koji ne vodi nigde. A
ta je ta restauracija mogla biti sem da Kotunica, koji je 5. oktobra
objavio kontinuitet sa starim reimom (iji se voa u vreme atentata ve nalazio u Hakom tribunalu), preuzme vlast u Srbiji. To
se dogodilo. I to je bio slom Srbije, od koga se nismo oporavili. Od
onda je krenula ova kilava evolucija kojoj kraja nema, i koju danas,
kako kae Ceca Luki, doivljavamo kao belu smrt. Hladimo se, a
da toga nismo svesni.
Ovaj blog se tome protivi. Okupio je toliko ljudi, za koje sam verovala da vie nikada nee progovoriti, a oni su svei i puni energije,
kao da nam se vraa nada. Pitala sam se otkud to odjednom. Odgovor je dosta prost: Zoran ini nije zaboravljen, iv je, potreban
je i postao je deo nae kolektivne svesti da MOEMO.
Blog Sre Popovia, pescanik.net, 21. novembar 2010.
Ideoloke razlike izmeu njih dvojice svrstavale su iza sebe sve institucije i sve vanije drutvene grupe i linosti. Ja u tom svrstavanju vidim jedan iroki krug zaverenika protiv Zorana inia, ija
je mo gotovo nemerljiva. Iza Kotunice su crkva, akademija nauka,
mediji, vojska, kljuni deo dravne bezbednosti (Crvene beretke),
Miloevieva porodica, partije poraene posle 5. oktobra, DSS i jo
poneka partija DOS-a, Rusi i Dobrica osi. Svi oni imaju razloga
126
127
TREI DEO NEKA BUDE TO

BITI NE MOE
128
129
Vesna Pei
I
Zaokret
Povratak u prolost
Skoro da je postalo opte mesto da je u Srbiji rehabilitovan stari
reim. Pre manje od pet godina sa ponosom smo govorili da se
5. oktobra dogodila revolucija. Predvoen svojim demokratskim
voama, narod je na ulici skinuo s vlasti jedan od poslednjih autoritarnih reima u Evropi. Danas je teko poverovati da je od te
revolucije ostala samo kontrarevolucija u formi lairanja puta kojim
smo se uputili. Sem to je taj nesreni kruni put sam po sebi problem i neka vrsta neobinog dostignua, nita manje ne zabrinjava
izostanak bilo kakve interpretacije toga ta se sa naim drutvom
deava. Jer, tek kada se krug zatvorio, postali smo svesni da nismo
znali gotovo nita o tome kako se dogodila revolucija, ba kao to ni
sada ne znamo kako nam se dogodila kontrarevolucija. Ono to je
izvesno jeste da nema volje da joj se neka znaajnija snaga odupre.
U tome i jeste stvar. Da bi neko doao ili da bi se vratio na vlast,
mora da moe i da se u nju vrati. Hitler nije doao na vlast zato to
je bio talentovan i uspean ovek, nego zato to nije bilo nikoga ko
je mogao da ga zaustavi. Levica je bila podeljena i desetkovana, a
graanska desnica je bila u rasulu. Da bismo razumeli kako smo
se vratili na staro nije dovoljno da kaemo da su crkva i njeni sledbenici preuzeli barjak u svoje ruke. Nije dovoljno ni da podseamo
da nije prvi put da se istorija ovde ponavlja i da mnogi veruju da
tako i treba. Srbija i nije nita drugo nego veno vraanje istog.
Nita se tu i nee dogoditi, osim ponavljanja bede, ratova za imaginarne granice i kuknjave nad izgubljenim bitkama.
Manje ili vie pesimistine prie o Srbiji ne odgovaraju na pitanje ko
je odgovoran za to to je kontrarevolucija uspela i to smo se vratili
130
131
Svi ti tamo, na toj drugoj strani, neki organizovano a neki samo u

snovima, eleli su da Zoran ini nestane. Ali nije nestao samo
on. Zar je dovoljno odstreliti samo jednog oveka, pa da se promeni pravac kretanja, smer u kome je Srbija krenula? Ubistvo je
odkrinulo vrata, ali ih je irom otvorila nova Demokratska stranka. Kontrarevolucija je bila mogua, jer na revolucionarnoj strani vie nije bilo nikoga. DS je iznutra bila slomljena. Njena politika otvaranja vrata mranjacima, koja se zvanino zove politikom
pruene ruke, do besvesti je konstruktivna, bleda i apatina.
Demokratska stranka je izneverila demokratsku Srbiju. Ona se mogla odupreti vremeplovu kojim smo zaplivali. A nije to uinila. Ne
132
Nema smisla da istragu usmerimo ka miloevievcima i utvrdimo

da su krive samo te snage. Pa naravno da su one htele da se vrate
na svoje poloaje i povrate svoja bogatstva. Prirodno je da su ekali
prvu zgodnu priliku za svoj comeback. Nisu ni radikali krivi zato
to povratak na staro koriste za sebe, jer i oni su to staro. Takoe
bi bilo besmisleno tvrditi da je kriv Kotunica, mada je on lino
predvodio kontrarevoluciju, a i inae je, neskriveno, protiv moderne Srbije. Takav je odvajkada bio, takvog ga svi znamo, zato je
bio najbolji protivkandidat Miloeviu. On se posvetio srpstvu u
crkvenoj varijanti, i svemu to uz to ide: ratovima za veliku Srbiju,
vojsci i tajnim slubama, ako tom cilju slue, poputanjem pred
svetskim monicima, ako je to dobro za nae heroje. On smatra da
je srpstvo njegova specijalnost; setimo se samo sa kolikom radou
je branio brojne krajine i njihove najradikalnije elemente, a sada i
crnogorske srpske stranke. On je na antizapadnoj strani i zato je
bio ljuti protivnik Zorana inia i svega to je ovaj radio. Zato mu
ne treba verovati kada se hvali kako emo ba 5. oktobra, na dan
koji on izvesno ne podnosi, ui u pregovore sa Evropom.
Vesna Pei
na staro. Ono to bih ja zapitala jeste: ko ih je pustio, ko je otvorio

(kriom) vrata, ko se to izmakao da ne prui otpor, a morao je ba
to da uini? Ko je taj koji to nije smeo, a ipak je omoguio vremeplov
u prolost?
kaem ja to zato da bismo se na tu stranku bacali kamenom. Nije

u tome stvar. Ona mora da se menja i da izae iz sopstvene krize.
Njena kriza postala je kriza Srbije. O tome se vie ne moe utati,
kao to se ne moemo pretvarati da su za borbu protiv mranih sila
dovoljni oni dosledni borci za modernu Srbiju, oni koji su oduvek
bili graanski i antiratno orijentisani. Oni jesu vani, ali su nedovoljno jaki da izvedu Srbiju sa stranputice kojom je opet krenula.
A opasno je zabasala. Ekonomija je u oajnom stanju. Penzije e se
sasei do gladi. Posla nema na vidiku. Zdravstvo postoji samo zato da
bi nas podsealo na to koliko je puta opljakano. Ustav ne moe da se
donese, jer se spremaju nove ujdurme. Predstoje okraji oko primene
Ustavne povelje na referendum u Crnoj Gori. Crkva je uzela toliko
maha da Srbija izgleda kao teokratija na ijem su elu patrijarh Pavle,
Amfilohije, Atanasije, vladika Jovan i slini likovi, zbog kojih samo
to ne zaratimo sa susedima. A ni oruane bitke nisu iskljuene.
Levo i desno, socijalisti i klerikalci opet mariraju zajedno. Udaraju sve
ee i frontalno. Jue-prekjue ujemo predsednika Radiodifuznog
saveta, gospodina Cekia, kako nas dobronamerno i bratski savetuje
da se urazumimo i shvatimo da RTS uva nae nacionalno i mentalno
zdravlje: Ako neete da vam decu vaspitavaju stanice koje putaju
samo sadraje zabavnog i niskog kvaliteta, i stanice koje emituju
ideoloki program da su Srbi krivi za sve, onda morate da platite pretplatu. G. Ceki oito hoe nauni program po kome e biti da su za
sve krivi oni drugi, a da su Srbi, tu i tamo, tek po nekog mrava nagazili.
Politika ispruenih ruku prosto vie ne prolazi. Razgolitila se. Ne
vredi da se samo odmahne glavom. Pozivam vostvo Demokratske
stranke da ozbiljno shvati ta se u Srbiji danas zbiva. Plutanje niz
vodu nee biti dobro ni za nae drutvo ni za DS. Treba izai iz
feudalnog aranmana. Bolje je voenje vizionarske politike od
umalosti bubrega u loju.
Danas, 8. februar 2004.
133
Regresija se ogleda i na drugim planovima. Ako hoete primere,

naveu vam dva. Kotuniina ministarka obrazovanja se, ni manje
ni vie, nameraila da iz kolskog programa izbaci Darvinovu teoriju
evolucije. Ista ministarka je najurila iz ministarstva sve strunjake,
one koji su nosili reformu obrazovanja i obustavila je. Uticaj vlasti
na sud je drugi primer. I to se vidi na suenju za atentat na Zorana
inia, gde se deava stalna opstrukcija. ak se i optueni slave
kao heroji, a iz policije se poruuje kako je optunica na staklenim nogama. Napadnuta je sestra Zorana inia, a napada
nije uhvaen, nije objanjeno gde se skrivao prvooptueni Milorad
Ulemek Legija, zato su se vodei ljudi policije i BIA sastali sa njim
i tako prekrili zakon, nikada nismo uli o emu se tu prialo, mada
134
Najkrae reeno, otro smo krenuli nizbrdo i to u svakom pogledu, od raspoloenja graana, do mnogo teeg ivota, a pri tome
nijedan problem nije reen. Delim opte oseanje da smo se vratili unazad, da su se vratili gotovo svi vampiri prolosti. Pri tome
nije re o restauraciji Miloevievog reima, nego je dolo do restauracije vlasti Vojislava Kotunice. On je bio na vlasti i opet se
na vlast vratio on, a ne Miloevi. Zato je re o gotovo klasinoj
restauraciji. Kotuniina politika je ta restauracija, jer je on vraa
posle ubistva Zorana inia. On ne podnosi ideju moderne Srbije, njemu se od same rei moderno prevru creva. Njegova vlast
poiva na nacionalizmu, srpskom pravoslavlju, tradicionalizmu, i
kosovskom zavetu od pre 600 godina. Ako je tako, onda ne moramo da idemo do Miloevia kada govorimo o restauraciji, dosta
je to smo opet stigli do Kotunice. Razlika izmeu njih dvojice
je u tome to Miloevi nije bio toliko zaslepljen srpstvom, ako je
uopte i bio, koliko ratovima na kojima je odravao sopstvenu vlast
i mo. Sa Kotunicom stvari stoje drugaije. On je esencijalista, on
je autentiniji predstavnik srpstva od Miloevia, to je mnogo puta
pokazao kritikujui samog Miloevia zbog izdaje srpstva.
Vesna Pei
Nizbrdo
je to pitanje bilo postavljeno u javnosti. Prvo se lagalo da nije bilo

tog sastanka sa Legijom, a onda je sve oko tog dogaaja prikriveno.
Tih strano uznemiravajuih stvari, koje rue i sam pojam drave
ima na pretek.
Nizbrdo su krenule i druge institucije. Rad vlade je potpuno izmenjen, kao i uloga stranaka, jer je sada podela plena, tj. vlasti,
u svim javnim institucijama i preduzeima, postala najvanija.
Izvrna vlast se potpuno okrenula odravanju moi partija, zanemarila je javni interes i tako postala centar sistemske korupcije.
Naravno da je to promenilo i nain rada i prirodu samih stranaka.
Stranke su postale jo autoritarnije. im neko proba da otvori usta
i postavi neko pitanje, ef stranke se osea ugroenim, i onda je
najbolje zautati. Umesto da bude normalno da je stranka otvorena za diskusiju i da raspolae sa vie nijansiranih pozicija, koje
se mogu koristiti u skladu sa situacijom i uspehom na izborima.
Moderne stranke su iznutra kompleksne, nisu kasarne i vojne organizacije. Ovakav kasarnski tip politike stranke je potreban da bi
se veno ivelo od politike, da bi se skakalo sa jedne funkcije na
drugu, da bi se one gomilale to vie mogu, i da bi cvetala korupcija. A sva usta su zapuena.
Stalno svi pitaju ta sada radi Demokratska stranka i da li ona ima
odgovore na ove probleme. Bojim se da se o reenju ove situacije,
stvarima koje nas brinu, u toj stranci ne razmilja. Nema suprotstavljanja negativnim trendovima. DS puta da se kotrljamo bez otpora.
Ona se dobro slae s Kotunicom i kohabitacija je potpuno uspela.
Ja ne vidim da ovde neko ima viziju i jasni pravac naeg razvoja.
Zoran ini najvie nedostaje zato to su ubijeni njegovo vizionarstvo i otvorene mogunosti. On je neprekidno govorio jezikom
budunosti i zato smo izgledali bolje i bolje se oseali.
Podrinjske novine, 18. mart 2005, razgovor vodio Zoran Pureevi.
135
Moram da kaem da smo osnovali taj Odbor i zbog toga to su to

deca sa sela. To su deca iz siromanih porodica, koje nemaju nikakvog uticaja i same se teko mogu boriti za istinu. Oni su nestali
pod mranim okolnostima, nisu vie ivi i mi neemo da to jednostavno prihvatimo i da kaemo zaboraviemo ih. Mi smo reili
da ih ne zaboravimo. Evo, pria poinje time to su ta dva mladia
naena mrtva 5. oktobra 2004. u dvoritu topiderske kasarne, gde
su sluili vojni rok. Vojni istrani organi su uz pomo Instituta za
sudsku medicinu i vojnog sudije Vuka Tufegdia analizirali sluaj
i zakljuili da je re o nekoj vrsti samoubistva, da je prvo jedan
mladi ubio drugoga, a zatim sebe. Tu je i zavrena istraga po Zakonu o krivinom postupku, koju je izvrilo vojno sudstvo. Treba
da vam pomenem da je vojno sudstvo ukinuto januara 2005, a njegove sudije i saradnici su preli u civilni sud, tako da je tuilac iz te
istrage danas zamenik javnog tuioca, a Vuk Tufegdi je istrani
sudija. To to su oni uradili drava je priznala, pa i nagradila, moda
ba zato da se istina sakrije.
Posle toga, za potrebe jedne televizijske emisije, pojavila se jo jedna varijanta istog dogaaja, koju je izloio gospodin Aleksandri,
direktor Instituta za sudsku medicinu. On je preokrenuo to kako je
taj dogaaj prvobitno opisan: sve je isto, nema treeg lica, ali vie
nije onaj prvi ubio drugoga, nego je drugi ubio prvoga. Tako smo
136
Danas su pune dve godine od traginog dogaaja u kasarni u

Topideru, u kojem su, pod jo nerazjanjenim okolnostima, ivot
izgubili dvojica vojnika, Dragan Jakovljevi i Draen Milovanovi.
Vojni istrani organi su u dva razliita izvetaja tvrdili da u ovom
dogaaju nije bilo uea tree osobe, dok je nezavisna dravna
komisija utvrdila da je uea tree osobe bilo. Povodom ovog
sluaja, Beogradski centar za ljudska prava i Centar za mir i razvoj
demokratije osnovali su Odbor za utvrivanje istine o pogibiji dvojice gardista u kasarni Topider.
Vesna Pei
Ubistvo vojnika u Topideru
dobili dva nalaza koja su bila kontradiktorna i veoma brzo je postavljeno pitanje kako je sve to mogue. Pri tome, moram da kaem
da je taj gospodin Aleksandri umean, kao ekspert, u procenu
okolnosti likvidacije hrvatskih bolesnika u Ovari u Vukovaru. Re
je o suenju koje je u toku. Tako da tu ima nekakvih momenata
koje bi trebalo ispitati, to kako je sada prvi nalaz preokrenut i kakva je uloga g. Aleksandria u sluaju dvojice gardista.
Ali dobro, ostavimo to po strani, to nije predmet ovog razgovora.
Poto se podigla praina oko sumnjivo istraene pogibije dva vojnika (mislim da su i Svetozar Marovi i jo neki dravni funkcioneri
postavili to pitanje), i poto je sumnjama pokrenuto i javno mnjenje,
sastavljena je Nezavisna komisija da istrai pogibiju vojnika, koja
je poznata kao komisija Boe Prelevia, koji je bio njen predsednik.
Tu komisiju je osnovao tadanji ministar vojni Prvoslav Davini.
U tu dravnu komisiju uli su svi najvii dravni funkcioneri. Pa
ipak, ona je tretirana kao paradravna, jer njeno miljenje nije
bilo obavezujue. Ona praktino nije imala nikakvog uticaja, ve
je istraga vojnog suda ostala kao jedina zvanina verzija. Ta nezavisna komisija i njeni eksperti su doli do sasvim razliitog nalaza
zahvaljujui naim odlinim i nekorumpiranim strunjacima iz Instituta za sudsku medicinu. Oni su u svom izvetaju konstatovali
da su mladii ubijeni i da je postojalo tree lice koje je to uinilo.
To je zakljuak te komisije, ali ono to je najvanije, u toj komisiji
je bio Rade Bulatovi, koji je ef obavetajne slube, bio je ministar
policije Joi, bio je i ministar vojni Davini. To su najvie linosti
po rangu u svojim oblastima i mogle su, kada su dobile izvetaj,
pokrenuti stvarnu istragu i uiniti mnogo vie na rasvetljavanju
tog sluaja. Meutim, oni nita nisu preduzeli, jednostavno su to
zavrili tako to su rekli da se taj sluaj preputa civilnom sudstvu,
a to, kao to znamo, znai da od istine nee biti nita. A oni sami su
imali jako mnogo mogunosti i metoda da nastave sa utvrivanjem
istine preko policijskih, bezbednosnih i vojnih slubi, koje su sigurno znale istinu, i mogle su da pomognu sudu, ali to nisu uinile.
A sud nije smeo nita da ih pita.
137
Ja sumnjam da je re o samoubistvu vojnika. U avgustu mesecu

se pojavila vest u listu Kurir, u kojoj je bilo reeno da je iz nekih
138
ta se posle toga deava? Istrani sudija odlazi u ameriku ambasadu i od amerike ambasade trai da FBI prihvati taj sluaj, da oni
budu ti eksperti koji e rasvetliti balistika pitanja. To je bilo u decembru 2005. Posle est meseci, poto smo mi znali da je predmet
otiao u FBI, gospoa Vesna Petrovi, izvrna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, i ja otile smo u ameriku ambasadu
da razgovaramo o tom predmetu i da pitamo dokle je FBI stigao.
Tamo smo dobili odgovor od nadlenog lica koje se bavi pravnim
pitanjima (njegovo ime je Sam Nazaro). Reeno nam je da najverovatnije FBI to jo uopte nije ni uzeo u razmatranje, niti je doneo
odluku da e sluaj razmatrati. Tamonji strunjaci su rekli da je to
mnogo dirano, da je to ispolitizova sluaj i da FBI verovatno nee
ispitivati taj sluaj. Odjednom, evo, desilo se da je FBI ipak uzeo taj
sluaj. Da li je tu uticao Prvoslav Davini ili neko drugi, tek FBI je
ipak uzeo da radi ekspertizu tog sluaja.
Vesna Pei
Istina se mogla utvrditi, da se htelo. Odbor smatra da je tu re o

prikrivanju. U leto 2005. godine na Odbor se obratio sudu grada
Beograda, dakle pre skoro godinu dana, i odmah smo dobili odgovor. I ta smo dobili u tom odgovoru? Na pitanje ta se deava
sa predmetom dvojice vojnika, dobili smo odgovor da je pokrenuta
istraga protiv NN lica, koja nigde nije odvela. Umesto da istrani
sudija, poto ima tri nalaza i sva tri su kontradiktorna, prvo raisti
te nalaze koje ve ima u rukama, i da krene s ozbiljnom istragom i
radi svoj posao istranog sudije (a ja sam sigurna da bi to taj sudija
i radio da je mogao), umesto toga neko obustavlja istragu i cela
pria poinje da se razvlai. To je moja poenta: umesto da sudija
radi na sluaju i radi svoj posao, sud odluuje da se taj predmet
poalje u Visbaden, u instituciju koja se struno bavi rekonstrukcijama zloina. Visbaden kae: ne, mi smo preoptereeni, mi ne
moemo da prihvatimo ovaj sluaj i praktino vraaju ceo predmet
beogradskom okrunom sudu.
izvora, oigledno slubenih, stigla informacija da su ta dva mladia

ubijena zbog toga to su videla poznatog hakog optuenika i da
ih je ubilo njegovo obezbeenje. Niko, niti sud, niti bilo koji od
dravnih organa, nije krenuo tragom te vesti, da pita: pa dobro,
kako je to sad mogue, kako to Kurir zna i ko je dao tu informaciju?
Dravni organi su ostali nemi. Pitanja su bila postavljena Vladanu
Batiu, kao advokatu porodica ubijenih mladia, i pitana je o tome
Danica Drakovi. Mislim da im je pitanja postavio Press, ali nijedan dravni organ se za tu informaciju nije zainteresovao. ta smo
mi posle te informacije Kurira mogli da radimo? Mi smo u Odboru
doneli odluku da napiemo otvoreno pismo upueno Vrhovnom savetu odbrane, u kome su tada bili Filip Vujanovi, predsednik Crne
Gore, premijer Kotunica, Boris Tadi, predsednik Srbije, i Cvetko
Kova. Traili smo od njih da izau na istac i kau graanima
ta je istina o ovom sluaju. To pismo su neke novine objavile, a
neke nisu. Ti ljudi koji su u tom Vrhovnom savetu odbrane se nisu
na to ni osvrnuli, niti su se oseali prozvanim da izau i saopte
graanima istinu. E, sad da vam kaem ta ja mislim da je bilo.
To nije neka moja hipoteza, jer je od poetka vladalo uverenje da
je do ubistva ove dvojice vojnika dolo zbog toga to su oni videli
nekoga koga nisu smeli da vide (da li je to bio Ratko Mladi ili
neko drugi), i da su oni najverovatnije zbog toga bili ubijeni. To je
bila teorija od poetka. Komandant te brigade u Topideru, kada se
ubistvo dogodilo, bio je onaj isti pukovnik osi koji je, seate se,
ometao policiju koja je hapsila Miloevia i orujem branio vilu Mir
u kojoj se Miloevi nalazio (31. marta 2001). Taj osi ima sina koji
je navodno problematian, koji je bio u zatvoru, i tu je bila nekakva
varijanta da su vojnike poubijali ti neki krijumari koji su dilovali
sa vojskom. Meutim, poto je taj sin sada u zatvoru, teko da je
sluaj vojnika povezan sa njim. Prosto ne verujem da bi drama dva
vojnika bila zatakana zbog osia, ma kolike da su mu zasluge
za Miloevia. Ali ovo u Kuriru, mi smo to na Odboru analizirali i
doli do zakljuka da su u to vreme tekle istrage koje se, naravno,
nisu odnosile na ova naa dva vojnika, nego istrage o Mladievim
139
Vojska i crkva kao institucije po pravilu imaju najvii rejting u

naem javnom mnjenju. Pa ipak, vojsci je ugled poeo da opada,
ba posle ovog sluaja o kome priamo. Inae, visok ugled ovih
institucija je tipian za zaostala drutva kakvo je nae, koje je patrijarhalno i u kome je vrlo dominantan autoritarni sindrom. U ta
veruju nai graani? U viu silu i u vojsku. Znai, to je jedino to je
ispravno prema tom patrijarhalnom modelu, pa nai graani, bez
obzira na realnost, uvek uniformu vide u pozitivnijem svetlu od
nekih drugih dravnih organa.
Vesna Pei
jatacima. Vi znate da je bilo nareeno da se istrae svi jataci, pa je

bio onaj spisak od pedesetoro ljudi koji su uestvovali u skrivanju
Mladia, a onda je na inicijativu Borisa Tadia Vrhovni savet odbrane prihvatio da to bude vojna tajna, odnosno da se ne saopti
javnosti ko su tih 50 osoba. Znai, krenule su istrage o tome, krenule su i neke druge istrage, potpuno nezavisno od naih vojnika,
i neko je u tim drugim istragama rekao istinu o vojnicima; znai ne
zato to je neko istraivao i eleo da sazna istinu o vojnicima. To
je stiglo preko odreenih policijskih kanala ili neke frakcije policije
u Kurir, koji je to objavio. Meutim, kao to vidite, niko se na to
nije ni osvrnuo, to meni govori da ti vojnici nisu uopte vani, ni
da taj zloin nije vaan, i da lepo moe da ostane i ona zvanina
verzija o samoubistvu vojnika. A to bi se ti vojnici izmeu sebe
poubijali ne zna se. Zato bi ti ljudi uopte to uradili? Stvar je u
tome da Vojska nije mogla da saopti da ona 2004. godine u svojim
objektima krije hake optuenike. I to je sakriveno, pa onda i zloin
nad dva mlada vojnika. Drava nee da kae istinu. Mi smo njene
funkcionere prozvali kaite istinu o tome, a oni ne mogu da kau
istinu, zato to su ve uestvovali u lai, a ta im je la dragocena.
dalje skrivaju Ratka Mladia. Ono bitno to je izostalo iz tog akcionog plana jeste kampanja zato se to radi. Ti mora da objasni
graanima zato drava to radi. Ako bi se u tu kampanju izalo
sa podacima, taj ovek bi veoma brzo dobio poruku da je njemu
odzvonilo. Ali kada nema objanjenja i ako premijer Kotunica jue
kae da je on miran i hladan kao pricer, jer je sve odlino prolo
sa Karlom del Ponte, pitam se ta je to odlino prolo. Blokirani su
pregovori sa EU, ona e dati negativan izvetaj, meutim, Kotunica
kae da je on spokojan. U emu se sastoji to spokojstvo? Ne znam
ta ti ljudi na vlasti rade, da li tamo sede da bi bili spokojni, da ne bi
imali politiku volju? Kakvi su to politiari bez politike volje? Kada
nema politike volje, to znai da oni sede na vlasti da bi vladali, a
ne zato da bi neto korisno radili za boljitak graana.
Poligraf , TV B92, 5. oktobar 2006, razgovor vodio Jugoslav osi.
post scriptum: FBI je utvrdio da se nije dogodilo ubistvo i samoubistvo vojnika, tj. da je zvanina verzija tehniki nemogua, ve
da je moralo postojati tree lice koje je ubilo dvojicu mladia. Kada
je uhapen Ratko Mladi, da podsetim, mnogi su odlazili da priaju
sa njim, ak i predsednica Narodne skuptine Srbije Slavica ukiDejanovi. Nadala sam se da e ga neko pitati za dvojicu gardista.
Jednom je neko u nekim novinama pomenuo aha, pa mogli bismo
sada da pitamo Mladia za one vojnike. Nisu ga pitali, otiao je u
Hag, kao pitae ga oni tamo. Neke organizacije su opet pokuale da
animiraju javnost da se ubistva dvojice gardista rasvetle. Nita se
nije dogodilo. Vojnici su zaboravljeni, a drava ljubomorno skriva
svoje zloine.
Na nekoj vojnoj paradi, nedavno je jedan mladi oficir salutirao

Mladievoj slici. Ne znam da li je takva pojava rasprostranjena, ali
ne bi me udilo da jeste. Napravljen je akcioni plan za hvatanje
i isporuivanje Ratka Mladia i ostalih optuenih Hakom tribunalu, ali mi ne znamo da li se zaista vre istrage. Mislim da oni i
140
141
To sam probala da objasnim ljudima iz meunarodne zajednice.

Rekla sam da sistem dobrovoljnih predaja za nas znai opstanak
ideoloke okupacije koja nas je unitila i koja ne dozvoljava
suoavanje sa loom prolou. Ta ideologija nalae da mi zauvek
treba da ostanemo pleme, da ne pripadnemo civilizaciji, nego je
najvanije da, eto, to nae pleme odbranimo i da se za njega poloe
rtve. Rekla sam i to da je Kotunici jako vano da tu ideologiju
odri i da je zato smislio dobrovoljne predaje. Tako se spreava
stvaranje kritike svesti o nedavnoj prolosti i o potrebi da se ona
napusti. Na kritiku Kotuniinog metoda dobrovoljnih predaja
stranci reaguju cinino: nama je vano da se predaje obavljaju, da
se optueni predaju, jer je vano da taj sud ne finansiramo doveka
i, na kraju krajeva, to je va problem. Ovaj nesporazum traje ve
142
Kada je Oli Ren javio da su pregovori prekinuti jer nije predat

Mladi, teko mi je bilo da poverujem da smo ponovo iskljueni i
da se obustavljaju pregovori sa EU. Oni nee da hapse Mladia, a
kada e se to dogoditi ne znamo. Iz vlade poruuju da je pitanje
Mladia tehniko pitanje. Da li to znai da sada imaju dovoljno
spremnih policijskih jedinica, ili da su prelomili to pitanje? Ispalo je ovo drugo. Navodno je u glavama doneta odluka, ali sada
nisu sazrele drutvene okolnosti. Moj je utisak da to pitanje
nije raieno. O tome svedoi koncepcija dobrovoljnih predaja
optuenih Hagu. asnik se mora dobrovoljno predati i jo jednom rtvovati za svoj narod. Strane sile, oliene u EU, inae naem
glavnom neprijatelju, nepravedno pritiskaju Srbiju da preda svoje
junake, da im sudi neki tamo strani sud. Kotunica nee da hapsi
nae heroje, jer kako moe Srbin Srbina da hapsi da bi ga predao
onom tamo antisrpskom sudu. Kod nas se optueni prinose Hagu
kao plemenske rtve. Metod dobrovoljnih predaja je opstao samo
zato da se ne bi poremetila ideologija koja je te ljude odvela u rat.
Meutim, od poetka je bilo jasno da metod dobrovoljnih predaja
nee do kraja uspeti.
Vesna Pei
Prekid pregovora sa Evropom i dobrovoljne predaje
petnaest godina. Mi iz civilnog drutva, kritiari nacionalizma,

ratova i Miloevia, stalno smo pokuavali da objasnimo sagovornicima iz inostranstva da treba malo vie razumeti nau unutranju
situaciju, ali ne, njih to nije zanimalo. Miloevi je bio faktor mira i
stabilnosti na Balkanu, potpisao je Dejtonski sporazum, kada im je
to bilo potrebno. Shvatam ja to, ali mi nije prijatno.
Kotunica je kockanje sa celom dravom oko predaje Mladia prebacio na samoga Mladia. Jer sada vlast tvrdi da se on sam krije,
da nema vie nikakvih organa koji mu pomau nego, eto tako, sam
bei i sam se skriva. Neto slino Legiji. I to je zaista interesantno,
jer i on se sam krio po nekakvim stanovima, nikakva sluba mu
navodno nije pomagala. Sam se i predao. Ali Mladi nee da se preda, a vlast nee da ga hapsi. Verovatno e se ta pria zavriti tako
to e ipak morati da ga uhapse, uprkos tome to bi im hapenje
bilo strano bolno, kako sami kau. A ta je tu tako bolno?
To to se cepa nacionalno telo. Jednako je tako dramatino bilo i sa
Miloeviem. DOS je praktino pukao zbog natezanja oko hapenja
Miloevia i njegovog slanja u Hag. Tako bi sada hapenje Mladia
opet bilo veliko cepanje narodnog bia. Hapenje nacionalnih boraca razara onu prirodnu vezu, po kojoj je svaki pojedinac deo narodnog organizma. Zato Kotunica nerado prihvata da dravni organi
hapse. Vie voli da sve ostane porodino. Iza ovakvog stava stoji
njegovo shvatanje naroda kao nedeljive celine koja je iznad drave.
A drave za to pleme nema, sve dok se ono ne okupi. Srbi su imali
dve dravotvorne ideje, jedna je bila Jugoslavija, i to je propalo,
a druga je bila velika Srbija. I ona je propala i sada vie nemamo
dravnu ideju, nego se neprekidno reciklira na razne naine, makar i simulacijom, ideja velike Srbije.
Ako pogledate ove skupove koje sazivaju Matija Bekovi i Ljubomir Tadi, to udruenje za opstanak dravne zajednice Srbije i
Crne Gore, vidite istu stvar. Oni ne pitaju da li Srbi imaju neku pristojnu dravu, nego govore o tragediji da se Srbi u Crnoj Gori lano
143
Radio emisija Peanik, 12. maj 2006.
Pa ipak, Kotuniina vlast nee vratiti Srbiju u onaj totalni kavez

u kome je bila za vreme Miloevia. Ona e drati odkrinuta vrata, pa e ih onda malo zatvoriti, pa malo otvoriti, i tako stalno. A
Srbija e ekati one bolje dane, za koje se ne zna kada e doi. Za
to vreme oni e produiti svoju vladavinu da bi njihovi prijatelji
bogatai obavili posao, da se raspodela preostalog blaga, kako
kae Vladimir Gligorov, zavri do kraja, pod njihovim okriljem.
Nemaju oni vie te rezerve koje je Miloevi imao, jer znaju da
rezerve vie ne postoje, sve je to ve potroeno. Nee oni prekinuti
sa Evropom, ali emo se jako dugo natezati.
Vesna Pei
pretvaraju u nekakav drugi narod, da se od naeg plemena odseca

deo tela i da se izmeu tih delova prave granice. To isto se moe
videti i u Bosni, gde je ve ograen deo tela koji se zove Republika
Srpska i grdan trud se ulae da se njene granice odre. Ko zna, tako
kau, moda e se promeniti vremena, moda e Rusija preuzeti
svetsku komandu, pa e se ti delovi raskomadanog tela jednoga
dana opet spojiti. A dok se to ne dogodi, mi u Srbiji emo truliti.
II
Nemogua drava
Ubistvo Zorana inia i poraz uspostavljanja modernog normativnog okvira, u Srbiji su dramatino otvorili pitanje karaktera srpskog
nacionalizma. Jo konkretnije, to pitanje glasi: zato je srpski nacionalizam nespojiv sa liberalnim i demokratskim vrednostima modernog
drutva? U emu se srpski nacionalizam razlikuje od drugih nacionalizama koji su buknuli poetkom devedesetih godina prolog veka?
Neuspeh toga da Srbija zapone svoju epohalnu promenu vrhovnih
vrednosti leao je u injenici da srpska opozicija, u svojim programskim opredeljenjima pripremljenim za oktobarske promene
2000, nije razvila kritiku srpskog nacionalizma. Glavne opozicione
stranke koje su strateki pripremale promenu reima, nijednom
reju nisu delegitimisale prethodnu nacionalistiku politiku koju
je vodio Slobodan Miloevi. Programi sa kojima je opozicija izala
pred birae za predsednike i parlamentarne izbore, poput Ugovora
s narodom ili Programa demokratske vlade, nesumnjivo to dokazuju. Izbegavanje da se kritiki odbaci bit Miloevieve legitimacijske
matrice srpski nacionalizam, nije bilo puka sluajnost i obini
programski nedostatak. Sama kandidatura Vojislava Kotunice
trebalo je biraima (ali pre svega aparatu, vojsci i policiji) da stavi
do znanja da se sutina prethodne legitimacije nee promeniti. Ako
je ovakav potez za neke bio samo taktiki, sa ciljem da se ne odbiju
birai i da se poto-poto izdejstvuje odlazak diktatora, za druge je
to bio sutinski uslov da se d podrka opoziciji i neutralie, pasivizira i pozove na kolaboraciju i sam aparat. Moda je jo tanije
rei da se o tom pitanju nije ozbiljno razmiljalo, jer je izostavljanje
kritike nacionalizma, naroito u veim strankama, bilo deo njihove
politike od samog osnivanja1. Sem marginalnih grupa, manjih
1 U svom programu iz 1990. i Demokratska stranka se priklanja programu velike
Srbije: Nacionalna politika srpske drave, ba kao i drugih nacionalnih drava, mora
biti usmerena na to da sve teritorije naseljene Srbima uu u sastav jedne drave. Ako
posle sprovedenog referenduma, plebiscita i otcepljenja pojedinih delova Jugoslavije,
144
145
Moje pretpostavke o uzrocima permanentne krize svih drava u kojima se nalazila Srbija, oslonile su se na istraivanja Sabine Ramet,
koja je u svojoj poslednjoj knjizi ustanovila da je srpski nacionalitako smanjena zajednika drava bude obuhvatala vie jugoslovenskih naroda, ona bi
trebalo da ona bude integrisana i dobro ureena federacija. Srpski narod e, u protivnom,
uspostaviti svoju nacionalnu dravu i zahtevati da nijedan deo jugoslovenske teritorije
naseljen Srbima ne ostane izvan granica te drave (Vukomanovi 2005:51-52).
146
Vodee stranke nisu shvatale da je srpski nacionalizam praktino

veit i inkompatibilan sa modernom dravom, pa ak i sa bilo
kakvom stabilnom dravom. Zato su i mogle da preute svoje razlike u pogledu nacionalnog pitanja (ostavljajui ih za neko budue
vreme, koje je za Kotunicu dolo posle ubistva inia), a da ipak
pristupe zajednikom projektu budue demokratije. Predsedniki
kandidat Vojislav Kotunica izjavio je da je prihvatio kandidaturu
samo pod uslovom da ne mora da se odrekne svojih nacionalnih
pogleda. Projektovanje demokratije bez ulaenja u to kako je prethodni reim shvatao i koristio nacionalno pitanje, kao da je demokratija nekakav neupitni teren saglasnosti, ni po emu suprotan srpskoj ideji, bila je ta trula daska na kojoj je ruen reim
Slobodana Miloevia. Izborna demokratija kao matematika
radnja mogla se kombinovati sa srpskom idejom, kao to se i
islamska teokratija moe kombinovati sa redovnim izborima, ali
se takve ideologije ne mogu kombinovati sa evropskim sistemom
demokratije. Bez prethodne kritike srpskog nacionalizma i bez
njegovog odbacivanja, demokratija je brzo gubila zamah posle 5.
oktobra. Ubrzo je ponovo dolo do legitimacijskih kriza, novog
raspada drave i otvaranja krize na Kosovu i u Crnoj Gori. I bez
Miloevia, Srbija nije nala klju za izgradnju demokratske i legitimne drave, ije bi osnovne vrednosti bile vladavina prava, tolerancija razliitosti, graanska integracija drave i transparentna
vlast.
Vesna Pei
partija i nekih asopisa i listova, glavne opozicione stranke nisu

razumele da srpski nacionalizam predstavlja sutinsku prepreku
ustavno-pravnoj i liberalnoj demokratiji.
zam inkompatibilan sa liberalnim vrednostima i ustavno-pravnim

regulisanjem drave (Ramet 2006). Meutim, ona nije odgovorila
na pitanje zato je to tako. Ja u pokuati da pokaem da je srpski
nacionalizam imanentno antidravni. Njegova sutina je nedovriva
drava jer je moderna pravna drava nepoeljna. Iako se predstavlja
kao dravotvoran, srpski nacionalizam ne tei ka stabilizovanju
srpske drave, ve je ona neto neodreeno to se vekovima eka.
Upravo to da se uspostavi trajan dravni okvir Srbija nee. To
se vidi i po tome to je u Srbiji sve doskora bila najjaa ekstremno
nacionalistika stranka (Srpska radikalna stranka), a stranke koje
se predstavljaju kao centar Demokratska stranka i Srpska napredna stranka jesu umereniji oblici iste ideoloke matrice. Postavlja se
pitanje zato je to tako i kako se srpski nacionalizam formirao kao
neprestana borba za dravu koje nikada i nigde nema.
Moja pretpostavka je da se srpski nacionalizam uobliavao pod
uticajem odreenih strukturnih datosti izmeu rasporeda srpske
populacije i teritorija nad kojima je Srbija imala suverenitet. Za
vreme turske dominacije, kao i svi drugi narodi na Balkanu, Srbi su
razvili pojam nacije kao etnike posebnosti, koja, kao takva, tei ka
oslobaanju od tuinske vlasti i uspostavljanju sopstvene drave.
Ali kada je Srbija bila priznata kao drava (1878), ona se nije zadovoljila svojom teritorijom na kojoj je imala suverenitet. Ona se
rukovodila idejom o proirivanju teritorije kako bi povratila svoje
istorijske teritorije koje su ostale pod turskom vlau, a nekada su
pripadale srednjovekovnoj Srbiji. S druge strane, i s obzirom na to
da je veliki deo srpskog naroda iveo u zemljama koje su bile pod
vlau Austrougarske (Hrvatska, Bosna, Hercegovina i Vojvodina),
njen nacionalni program je graen na ideji o nacionalnom ujedinjenju svih Srba u jednu dravu.
Balkanskim ratovima Srbija se proirila na Kosovo i vardarsku
Makedoniju, ali su ta proirenja donela poveanu diskrepanciju izmeu njene teritorije i srpskog stanovnitva. Naime, njena
uveana teritorija je bila retko naseljena Srbima. Da bi prevazila
147
Dakle, prva i sutinska osobina srpskog nacionalizma sadrana

je u njegovoj kontradikciji koja se nije mogla uoptiti u bilo kakav
148
Srbija je htela da ostvari oba pravca, ali se time prepustila riziku

da ideju svoje drave zaplete u dva kontradiktorna principa i da se
udalji od mogue demokratske i legitimne srpske drave. Ona je na
svojoj teritoriji postala ranjiva zbog brojnih naroda koje je dobila ratovima opravdavanim pravom na pripajanje svojih istorijskih teritorija. Integracija bazirana na liberalno-demokratskim naelima
u smislu jednakopravnih graana i graanki nije dolazila u obzir,
jer se verovalo da se tim naelima ne mogu drati pod kontrolom
teritorije naseljene drugim narodima koji su prema srpskoj vlasti
bili neprijateljski raspoloeni, ba kako se srpska drava vladala
prema njima. Dakle, ova frustracija kod kue nije prevazilaena
graanskom legitimacijskom formulom i kulturnim pluralizmom,
ve matanjem o tome da e se cilj postii tek ujedinjavanjem sa
svojim narodom po krvi, preko reka Drine i Dunava. Ovaj isti
problem, da se brane teritorije po istorijskom pravu, na kojima gotovo nema Srba, i da se tei ujedinjenju sa Srbima koji ive van
Srbije, vratio se u poslednjoj deceniji 20. veka u gotovo istovetnoj
formi kao i poetkom 20. veka, kada je Srbija grevito branila oba
principa. To ona ini i sada, u 21. veku i posle pada Miloevievog
reima, koji je oiveo srpski nacionalizam u njegovom originalnom, kontradiktornom izdanju. Ona hoe po svaku cenu da sauva
teritoriju Kosova kao svoju istorijsku teritoriju, ali ne odustaje ni
od srpskih zemalja u Bosni i Hercegovini.
Vesna Pei
taj problem, ona je pokuala da asimiluje nesrpsko stanovnitvo

slanjem svojih uitelja i nastavnika kako bi te teritorije posrbljavala. Ova frustracija na sopstvenoj teritoriji kompenzovana je snovima o ujedinjenju sa preanskim Srbima, a to je podrazumevalo
novo irenje drave. Tako je Srbija zapala u paradoksalnu situaciju
da ima istorijsko pravo nad teritorijama retko naseljenim Srbima,
dok je veliki broj Srba iveo na teritoriji drugih drava; a njih e
ujediniti po principu nacionalnog ujedinjenja i samoopredeljenja.
princip, odnosno ni u kakvu realnu dravu, sem da se deklarie kao

radikalni partikularizam koji je nespojiv sa univerzalnim vrednostima
modernog drutva. Ta kolektivna frustracija i kompleks inferiornosti
je racionalizovan u narativu o venoj nepravdi koju prema Srbiji i
Srbima sprovode velike sile (odnosno meunarodna zajednica),
navodno zbog neke neobjanjive mrnje koju ve vekovima prema
njima ispoljava spoljanji faktor. Po srpskoj prii, koja je postala i
njena glavna ideologija (i to u bukvalnom smislu rei kao iskrivljena
svest), ta nepravda traje od Kosovske bitke pa do dananjeg dana.
Iz istog paradoksa i njegove racionalizacije o nepravdi, potie i njen
militarizam i oslonac na tajne slube, odnosno korienje sile u
reavanju sukoba, bilo nacionalnih, politikih, ili ekonomskih. Sa tom
ideologijom nije ni mogao biti napravljen racionalan okvir, u kome bi
se sukobi reavali mirnim sredstvima.
Ali glavna posledica srpske kontradikcije je bila u tome to se takav nacionalizam nije mogao ostvariti u bilo kakvoj dravi, a jo
manje u legitimnoj i demokratskoj. Naime, zbog kontradiktornosti
srpskog nacionalizma, srpska drava je neprekidno izmicala. Ona
se u ratovima stvarala i u ratovima raspadala; probani su i ui i iri
dravni okviri od Kraljevine Srbije, preko prve, druge i tree Jugoslavije, do saveza sa Crnom Gorom, ali sve su se te drave raspale.
Problem je uvek bio isti: ili je trebalo braniti teritoriju Srbije od
manjina koje nije mogla integrisati svojom nacionalistikom matricom, to je podrazumevalo upotrebu sile zbog legitimacijskog deficita, ili se ratovalo za ujedinjenje po krvi sa Srbima van Srbije, to
je podrazumevalo i prikljuenje tzv. srpskih zemalja, tj. sukob sa
narodima u okruenju. Dok je bila samostalna drava, kraljevina
Srbija je teila ka svesrpskom ujedinjenju i za taj cilj ratovala. Zbog
nacionalnog ujedinjenja i ouvanja teritorija, ona je utopila svoju
dravu i izdejstvovala kod velikih sila prvu Jugoslaviju, koja je bila
shvaena kao definitivno reenje srpskog pitanja. U jugoslovenskom okviru Srbi su uvek zauzimali poziciju odbrane centralistikih
i autoritarnih vlasti svih Jugoslavija, pa su i one patile od hroninog
legitimacijskog deficita. Ali kao konglomerat naroda sa razliitim
149
2 Tokom druge, socijalistike Jugoslavije, srpska politika je nacionalizam prikrivala

konzervativnom pozicijom, tj. ideolokom i partijskom ortodoksijom koja je branila
centralizovanu vlast. Tako nije bilo samo za vreme vlasti srpskih liberala, Marka Nikezia
i Latinke Perovi, koje je Tito zbog toga oterao sa vlasti u jesen 1972. godine. Ova
konstatacija se odnosi samo na vlast u Srbiji, ali ne i na civilno drutvo, koje se isticalo
svojim disidentskim grupama i pokretima.
150
Kada je poetkom osamdesetih godina prolog veka buknula albanska pobuna na Kosovu, a legitimitet Jugoslavije ve bio teko
uzdrman, Srbija nije kontrolisala svoje teritorije. Dve njene autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina bile su izjednaene sa ostalim republikama, osim to nisu imale pravo na samoopredeljenje.
Delovi srpskog naroda su iveli u drugim republikama, koje su bile
definisane kao suverene drave i na jedan korak do pune nezavisnosti. Srbija se nala tamo odakle je krenula. Ona je ponovo izabrala isti odgovor: da brani oba principa, i krvi i tla, odnosno
teritoriju Kosova kao svoje istorijsko pravo (gotovo ispranjenu od
Srba), i etniko jedinstvo kao pravo na nacionalno samoopredeljenje. Tako je prvo otvoren front unutar Srbije na Kosovu, a poetkom
devedesetih godina otvoren je front u drugim republikama, najpre
u Hrvatskoj, a zatim u Bosni i Hercegovini.
Vesna Pei
nacionalnim ciljevima, razliitim istorijama, bez demokratske

tradicije, razliitih nivoa razvijenosti, Jugoslavija je od poetka
bila nestabilna. Pokazalo se da srpsko nacionalno pitanje nije
bilo reeno, nego je manji problem pretvoren u vei. Jer ni prva
ni druga Jugoslavija se nisu mogle stabilizovati kao demokratske
i legitimne drave, i to ne samo zbog srpskog nacionalizma nego
i zbog nacionalizama drugih naroda koji su bili u njenom sastavu
i koji su teili stvaranju svojih nacionalnih drava. U svim Jugoslavijama srpska pozicija je bila u skladu sa odbranom njenog nacionalnog interesa: ouvanje autoritarizma i sile tajnih slubi i
njihovih ideologa, raunajui da su takve strukture neophodne, jer
e se srpsko nacionalno pitanje jo reavati. Takva je bila situacija i
posle 5. oktobra, takva je situacija i danas. I danas vlast dre vojnopolicijske slube bezbednosti, a u javnom ivotu ih reprezentuju
nacionalno-konzervativne politike snage2.
Ali ovo ponovno i radikalno razdvajanje nacije od drave, sada u

epohi globalnog ruenja realsocijalistikog sistema, dovelo je do
toga da vlast Slobodana Miloevia samu sebe definie kao samodovoljnu: Srbiji je potrebna autoritarna vlast, kao mo nad sopstvenim
drutvom i kontrolom proevropskih snaga, koje su teile reavanju
njene fundamentalne kontradikcije i formiranju moderne drave.
Miloevi je shvatio koliko je srpski nacionalizam, kao bajka o srpskom dravnom pitanju, zahvalan za odravanje vlasti koja je izgubila globalnu bitku. Njemu zato nije bio potreban stabilni dravni
okvir, ve veita borba za dravu. Srpski nacionalizam se vraa na
velika vrata zato to, po potrebi autoritarne vlasti, omoguava stalnu mobilizaciju naroda oko dravnog pitanja. Umesto tenje da
se stvori trajni i legitimni dravni okvir, stvaraju se dravni provizorijumi za jednokratnu upotrebu, koji se neprekidno raspadaju i
moraju se braniti od spoljanjih i unutranjih neprijatelja. Po toj
logici, srpski neprijatelji as otimaju teritorije, as samo Srbima ne
dozvoljavaju pravo na nacionalno samoopredeljenje, a as im rasturaju zajedniku dravu (Jugoslaviju).
Utemeljenje srpskog nacionalizma u autoritarnoj vlasti3, postavilo je znak jednakosti izmeu ta dva koncepta. U toj jednaini je
praktino iilela bilo kakva nacionalna ideja. Ako i kada se ozbiljno dirnulo u autoritarizam vlasti, to je znailo isto to i biti
nacionalni izdajnik i slobodna meta za odstrel. Autoritarna vlast
se mogla odrati na due staze samo neprekidnim podsticanjem
paranoidnog nacionalizma i venim iekivanjem dravnosti. Za
vreme Miloevieve vladavine srpski nacionalizam je prerastao u
nacionalistiku kulturu, kao trajni odgovor na civilizacijske izazove moderne drave. Ovo okretanje lica na nalije znailo je pretvaranje spoljanjeg neprijatelja u unutranjeg. Ispostavljalo se da
srpska vlast nekako uspeva da se nagodi sa svojim spoljnim rivalima Hrvatima i Muslimanima, a tako e biti i sa Albancima, ali da
nema nameru da se nagodi sa modernom i demokratskom Srbijom.
3 Autoritarizam odreujem kao institucionalizaciju vlasti radi vlasti (power for the
powers sake), pri emu se mogu menjati garniture na vlasti, ali se ne sme promeniti njena
priroda. Takva promena bi bila protiv srpskih nacionalnih interesa.
151
4 Podrka Rusije koju je Srbija dobila u kosovskoj krizi ohrabrila je srpske nacionaliste
da pomisle da je opet kucnuo as da se ostvari nemogua dravnost i da e Rusi pomoi
da se srpske istorijske zvezde poklope. U toj fantaziji se ide toliko daleko da smo od
Vojislava eelja uli da su Srbi mali Rusi, da su to Rusi na Balkanu itd, a sve prilikom
iznoenja njegove odbrane pred Tribunalom u Hagu novembra 2007.
5 Videti: Dragovi-Soso (2006).
152
Karakteristino traganje za dravom bilo je najilustrativnije i

najbolje vidljivo kada je Miloevi zaigrao na tri srpske dravne
karte5: (1) na celu Srbiju, koju je antibirokratskom revolucijom
ujedinio 1989. godine ukidanjem pokrajina Kosovo i Vojvodina;
(2) na Jugoslaviju kao modernu federaciju, s kojom je iao u
pregovore sa ostalim jugoslovenskim republikama 1991. godine (i
meunarodnom zajednicom, koja se jo uvek krivi za raspad Jugoslavije); i (3) na veliku Srbiju, zbog koje se krenulo u rat iste godine
kada se traila i jugoslovenska moderna federacija. Tokom ratova
devedesetih godina, u jednom trenutku je postojalo ni manje ni
vie nego 5 srpskih drava: Republika Srpska Krajina na teritoriji
Hrvatske, Republika Srpska na teritoriji Bosne i Hercegovine, Republika Srbija, Republika Crna Gora, koja se smatrala najsrpskijom zemljom (Srpska Sparta) i mala Jugoslavija (savez Srbije i
Vesna Pei
Do uzdizanja nacionalizma do kulture autoritarne vlasti, dolo je

zbog globalnih izazova demokratizacije i evropskih integracija do
kojih je dolo nakon pada Berlinskog zida. Miloevi je bio negativan odgovor Srbije na te globalne izazove. Svesnom obnovom srpske ideje, njene kontradiktornosti i partikularizma, ideje koja se
kao takva ne uklapa u univerzalne vrednosti i principe, on je Srbiju izveo iz savremenosti, reen da je ne prepusti zahtevu dana,
tj. racionalnom regulisanju i izgradnji moderne drave. Bolje je
nemati dravu i iveti u provizorijumu, nego se predati pred evroslinavcima, kako je to rekao jedan velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve. Tako je poeo novi krug besomunog traganja za
dravom. Etnika, organska nacija je ojaavana i definisana kao
narodnjaka, a drava je postala fiktivna i zamiljena. O njoj se
govori u magijskom narativu: srpski narod e dobiti svoju pravu
pravcatu (zamiljenu) dravu tek kada se poklope istorijske
zvezde i sa meunarodne scene nestanu svi srpski neprijatelji4.
Crne Gore), kao oslonac za ujedinjenje rasparanih srpskih drava

stvorenih ratovima. U osvi 5. Oktobra, i ta kvazi-drava bila je ve
u stanju raspada. Crna Gora je bojkotovala savezne izbore koji su
se u septembru 2000. godine odravali zajedno sa predsednikim,
i na kojima se srpska opozicija nadala pobedi nad Miloeviem. On
je oteran sa vlasti, a krnja Jugoslavija se raspala i transformisala u
dravni savez Srbije i Crne Gore. I taj se savez raspao. Crna Gora je
2006. odrala referendum i izvojevala nezavisnu dravu. Njen odlazak je zadao teak udarac srpskom nacionalizmu, jer je uzdrmao
ideju svesrpskog ujedinjenja, svodei ga samo na spasavanje istorijske teritorije (Kosovo).
Srbija je bez svoje volje, pod prinudom crnogorskog referenduma,
ponovo postala nezavisna drava, a nacionalisti su taj dogaaj
teko primili, jer je ona, po njihovoj teoriji, samo deo teritorije
zamiljene srpske drave. Iznenadna pojava nezavisne Srbije
doekana je kao neprijateljska podvala i gotovo bez komentara6. Istovremeno teku pregovori oko budueg statusa Kosova. Ponovo otvoreno kosovsko pitanje srpska nacionalistika elita i nereformisani aparati vlasti (vojne i policijske snage bezbednosti) jedva su
doekali, da osvee nacionalistiku kulturu i jo jednom mobiliu
srpski narod oko iste prie. Kao odgovor na otimanje nae teritorije, Srbija nastoji da po staroj formuli opet otvori i drugi front
sopstvene kontradikcije flertovanjem sa Republikom Srpskom.
Protura se kako bi i ona mogla odrati referendum i prikljuiti se
Srbiji. A mogla bi se prvo prikljuiti tako to e Srbi iz RS glasati na
sledeim izborima u Srbiji. Neki zakleti sanjari proturaju ideje da
e na sledeim izborima u Crnoj Gori pobediti prosrpske partije, pa
e one opet organizovati referendum i Crnu Goru ponovo pripojiti
Srbiji.
Oekivani ustav, obean pre 5. oktobra, konano je doao na dnevni red u jesen 2006. godine. Ali nije doao na dnevni red zato da
6 Najupadljiviji su bili komentari o trijanonskoj Srbiji, koji su sugerisali da je Srbija
stradalnik ba kao to je to bila Maarska kada je Trijanonskim sporazumom iz 1920.
godine izgubila dve treine svojih teritorija.
153
Izvor legitimacijskih kriza je i nemogunost da se autoritarizam trajno uvrsti i stabilizuje, to je bilo najoitije za vreme Miloevieve
vladavine. Autoritarizmu, patrijarhalizmu i radikalnom nacionalizmu se jednako dugo opiru modernistike i proevropske snage
u razliitim formama. Okamenjenost dravnog pitanja i stalno
rtvovanje demokratije i razvoja za srpstvo ustoliilo je jednu
tradiciju neprekidnog i na mahove, ljutog, pa i revolucionarnog
suprotstavljanja srpskom autoritarizmu i nacionalizmu. Nosioci
tog suprotstavljanja se ve po automatizmu nazivaju izdajnici.
Meutim, dosadanja analiza je pokazala otkud ovaj automatizam.
Naime, srpski nacionalizam, definisan kao sutinski neostvariv,
u sebi inherentno sadri pojam izdaje, najee u sasvim bukvalnom smislu te rei. Ako je cilj smeten u ono nemogue, onda on
mora biti izdan, na prvom mestu od strane samih planera jer ga ne
mogu realizovati. Otuda ne treba da ude zaverenike prie da je
i Miloevi (u stvari) ameriki ovek; realno gledano, on je morao
izdati sopstvene ciljeve, jer mu je plan bio neostvariv. Nacionalisti
su svoju fikciju odravali i posle najveih poraza, tako to su prikrivali svoje gubitnitvo i svoje poraze. A prikrivali su ih tako to
154
Donoenje jo jednog oktroisanog ustava koji je izbacio graane

iz njegovog stvaranja, ne ostavljajui im nijedan dan za raspravu
o tako vanom dokumentu, potvruje moju tezu da se Srbija ne
moe funkcionalno i racionalno integrisati, nego e i dalje biti
sklona segmentiranju i raspadanju. Nedovriva drava je odnela
jo jednu pobedu. Tako se borba neprestana za dravu nastavlja
po istoj ideolokoj formuli, a tajne slube i nekontrolisana vlast se
uvruju. Sa uvrivanjem autoritarizma zakonito se proizvode
nove (stalne) legitimacijske krize.
Vesna Pei
bi se regulisala mo u Srbiji i uspostavile legitimne institucije i vladavina prava, ve kao mobilizirajua kontra-akcija na nezavisnost
Kosova, kao mogui ishod pregovora o njegovom statusu. Ustav
treba da potvrdi fikciju da je Kosovo nae i da e zauvek ostati
nae. Ili, kazano drugim reima neka bude to biti ne moe.
su gubitnitvo u epohalnom smislu decentrirali na neprijateljsku

meunarodnu zajednicu (Zapad) i domae izdajnike a to su svi
koji odustaju od nemoguih ciljeva, ali i svi kritiari srpskog nacionalizma, modernisti i evropejci.
Ako se zagledamo u budunost, Srbija e najverovatnije biti
prinuena da se odrekne i Kosova (istorijskog prava), ali i nacionalnog ujedinjenja, te da se stabilizuje na teritoriji na kojoj srpski
nacionalizam vie nee imati efekta. Ovakav optimistiki proces bi
se mogao nazvati, opet paradoksalno, podravljenjem srpskog
nacionalizma, u realnoj i modernoj dravi. Njegova kontradikcija
bi bila razreena. Ako se pri tome nastave tranzicijske promene
i modernizacija privrede i drutva, koje e nuno voditi do promena socijalne strukture i slabljenja patrijarhalno-tradicionalnih
vrednosti utemeljenih u slojevima neurbanizovanog stanovnitva,
Srbija e imati ansu da iskorai iz svog paradoksa krvi i tla ka
modernoj dravi.
Tekst je objavljen pod naslovom Nacionalizam nemogue drave
II deo, u Helsinkoj povelji, septembar-oktobar 2006.
etvrta dravna vlast

Pogledam vesti i vidim da se uvar venih srpskih vrednosti opet
aktivirao i krenuo u napad. A njegova pozicija venog uvara srpstva daje mu za pravo da ga bedna empirija ovih ili onih izbornih
rezultata ne moe uzdrmati. On opet eka svoju priliku. Otiao da
bi se vratio.
A ja pomislila da su se njegove metafizike teme izlizale od ove
recesije i da ima vanijih pitanja od onih veitih. Da bih objasnila
otkud opet on, moram da podsetim na jednu vanu instancu koju
je tu, skoro, povodom ukidanja presude generalu Trifunoviu, lansirao Neboja Popov. Vazda se mi radujemo to je ovozemaljska
155
Kao ispostava najvie instance, Kotunica je na dvogodinjicu

lane drave optuio ovozemaljsku vlast da je tajno izdala
Kosovo. On iz pouzdanih izvora zna da je sadanja vlast potpisala
tajni sporazum sa Euleksom o priznavanju granica Kosova. Taj
sporazum se ilegalno primenjuje, jer nije objavljen u Slubenom
listu Republike Srbije. Jasno je da je ovaj sporazum protivustavan,
kae Kotunica, i zbog toga ga sadanja vlast ilegalno primenjuje.
I pored toga, ove dve godine od proglaene nezavisnosti najbolje
dokazuju da je Kosovo lana drava, u njoj je sve lano i nikakve
drave u njoj stvarno nema. Ovoj sveoptoj lai Kotunica suprotstavlja pravu stvarnost Kosova, pa kae da dok u Ustavu Srbije
bude stajalo da je Kosovo Srbija, ono e biti nae, bez obzira na sva
jednostrana proglaenja ove lane drave. I pored tete, kae on,
koju pravi sadanja vlast u dogovoru sa meunarodnim faktorima,
na dananji dan srpski narod potvruje da je Kosovo sastavni deo
Srbije, onako kako je to zapisano u Ustavu Srbije.
Vesna Pei
sudska vlast ukinula montiranu presudu Trifunoviu, i to mislimo

da je on heroj kome hitno treba dati stan i odlikovanje, kada takvu
odluku nije donela ona najvanija etvrta dravna vlast. ta je ta
etvrta vlast, ne bi se znalo da nas Kotunica s vremena na vreme
ne podseti da je on njen lider. I ba mu sada zgodno doe, u sred
ekonomske katastrofe i na dvogodinjicu proglaenja nezavisnosti
Kosova, da oznai izdajnike i nagovesti svoj povratak.
ske vrednosti, srpsko pravoslavlje i savez sa istim takvim (venim)

vrednostima koje neguje bratska Rusija, jedini pouzdani saveznik
srpske etvrte vlasti. Sve drugo je lano, bez teine, prolazno, bedasto i nadasve izdajniko.
U toj pretencioznosti lei komina strana Kotuniine kritike ovozemaljske vlasti. Kominost spaja uzvienost venih vrednosti sa
banalnou svakodnevnice. To je ono kada Kotunica visokoparno
otkriva kako je sadanja vlast potpisala tajni sporazum sa Euleksom o granicama Kosova, ali ga nije objavila u Slubenom listu! Eh,
kako je to mogla da propusti! Da je to uinila, da je tajni sporazum
lepo objavila u Slubenom listu, stvar bi nekako i legla. Ovako su se
dogodile mnoge protivustavne stvari, koje jasno o izdaji svedoe.
Jer, u Ustavu je stvarnost Srbije zabeleena. Moda je Kosovo
lana drava da lanija ne moe biti, ali zato je Srbija sa Kosovom
stvarnija da stvarnija ne moe biti. Neko e rei da bi etvrta vlast
zaduena za srpstvo i Kosovo bolje uspevala i bez tih fikcija. E, to
nije tano. Bez fikcije, ili tanije, bez fiks ideje, ne bi mogla, jer u
tome je njena snaga. Bez fiks ideje nema ni samoga srpstva, a kamoli etvrte vlasti, koja je Kotunici pripala.
pescanik.net, 18. februar 2010.
A ko je zapisao u Ustav Srbije da je Kosovo u Srbiji? Pa niko drugi

nego on, Kotunica lino. Ko je realan a ko irealan, izgledalo bi kao
nekakvo ludako pitanje, da nije one etvrte vlasti. Koliko god mi
matali da nje nema, nje stvarno ima. Ne moe da je napadne
otvoreno, jer naleti na njene trupe, a ne moe to raditi ni mnogo
sporo (kako radi Tadi), jer se onda ona osokoli i vraa u ivot.
Jedino to se tu pouzdano zna jeste da je etvrta vlast iznad sve tri
vlasti (zakonodavne, izvrene i sudske) i da ove tri nemaju nikakve
anse da se instaliraju i razdvoje. Takoe se zna da etvrta vlast nije
ni levo i desno, ve je isto srpski orijentisana. Ona brani vene srp-
156
157
Novi ustav
Sad treba da se donese ustav samo zato da bi se u njemu zapisala
jedna fikcija Kosovo je u Srbiji i ono, navodno, ima sutinsku
autonomiju. Pitam se gde je to dogovoreno. Ne zna se ta je ta
sutinska autonomija. Suverenitet Srbije na toj teritoriji ne postoji.
Interesuje me koje su konsekvence upisivanja te fikcije i kako emo
posle da je briemo iz ustava. Pitanje statusa Kosova e se reavati
nezavisno od toga ta e u naem ustavu pisati. A ta e biti ako se
donese nova rezolucija Ujedinjenih nacija prema kojoj Kosovo vie
nije teritorija ove drave? ta e biti ako druge drave ponu da
priznaju tu teritoriju nezavisno Kosovo, i ako to uine Evropska
unija i Sjedinjene Drave, a u naem ustavu pie da je teritorija te
druge drave deo nae drave.
Taj scenario nije nemogu, mada jo nije doneta odluka o statusu
Kosova. Boris Tadi nas je izvestio da je, kad je bio u Americi, uo
da tamo vlada miljenje da e Kosovo biti nezavisno. A kad je pre
toga Kotunica bio u Sjedinjenim Amerikim Dravama njemu je
to isto bilo reeno, o emu on nije mnogo priao kad se vratio,
nego je vie govorio ta je on govorio njima. Preskoio je tu temu,
ali je bilo jasno da su mu tom prilikom rekli da e Kosovo biti nezavisno. Sada to obojica znaju, a vidimo da i Boris Tadi jue sedi
u toj skuptini u kojoj treba da se donese ustav i u njega upie ona
fikcija.
Kada te druge drave budu priznale Kosovo, ta emo onda raditi?
Kako emo ui u Evropu sa tim problemom? Konsekvence za nas
su zaista vrlo teke. Od ubistva Zorana inia mi smo praktino
okrenuli lea Evropi, jedanput to mora otvoreno da se kae:
158
Kosovski sunovrat
Vesna Pei
III
dananja Srbija i njeno dananje rukovodstvo nee da Srbija ide u

Evropu. Poteno bi bilo kada bi vlast to otvoreno rekla. Ali oni to ne
mogu da kau, nego pitanje Evrope dre na tihoj vatri. Sada se vidi
da nije sluajno to smo prekinuli pregovore za pristup Evropskoj
uniji. Izgleda da smo ispali iz tog procesa, a vlast pokazuje da su joj
sve druge stvari vanije nego ulazak u Evropu. Ko to ume da ita,
njemu je sve potpuno jasno. Rekli smo neemo predati Mladia.
ak i ako prihvatimo pretpostavku da e ga jednog dana predati,
to je preduslov za EU, sada se pravi jo jedna prepreka: zapisati
Kosovo kao nau teritoriju u ustav. Ako pogledate ta se zbiva, vidite da je ova vlast napravila niz planiranih prepreka na putu da se
u Evropu uopte ue. Krajnji cilj svih tih operacija je da se na dugi
rok odloi ideja evropske Srbije ono to je hteo Zoran ini, ono
to smo mi svi hteli i ono to i dan-danas hoemo.
O Kotunici ne vredi ni govoriti. Evo, jue je odrao govor u skuptini
o donoenju ustava i rekao je sledee: Sve se mora potiniti ovom
najviem dravnom i nacionalnom interesu. Naravno, moemo odbaciti svaku pomisao da referendum o novom ustavu moda ne bi
uspeo. vrsto verujem da svi delimo uverenje da nema graanina
Srbije koji ne bi izaao na referendum o novom ustavu samo zato
da potvrdi kako je Kosovo nae i kako zauvek ostaje sastavni deo
Srbije.
Po Kotunici ispada da treba da izaemo na referendum da bismo
dokazali da je Kosovo deo Srbije, a ne smemo ni da sumnjamo da
ima graana koji nee izai na referendum. Odlaskom na taj referendum mi emo u stvari izglasati da je ta teritorija naa. Takav
ustav ne slui tome da postavi osnovne demokratske vrednosti i
vladavinu zakona, da garantuje ljudska prava i definie politiku
organizaciju drave, nego da se jedna nacionalna iluzija stavi iznad
prava. U ustav e se ugraditi jedna svrha koja je pri tome i nemogua
i neostvariva. Ovakave referendume je prireivao i Miloevi. Oni
prozivaju patriotsku svest graana na nacionalnu dunost da brane
teritoriju koja je ve izgubljena. Pri tome, graani nisu informisani
159
Radio emisija Peanik, 15. septembar 2006.
Jedan komentar o ustavu

Republiki parlament je u subotu usvoji predlog novog ustava, koji
e se pred graanima Srbije nai 28. i 29. ovog meseca. Njihovi razlozi mi ne deluju ubedljivo. Moj utisak je kao da taj ustav uestvuje
u nekakvoj utakmici sa meunarodnom zajednicom i Kontakt-grupom, oko donoenja nove rezolucije Ujedinjenih nacija o Kosovu.
Kao da je vlast htela da preduhitri tu odluku tako to e Srbija ubrzati donoenje ustava u kome e pisati da je Kosovo neraskidivi deo
Srbije. Pri tom je potpuno jasno da nae unutranje pravo uopte
ne obavezuje meunarodnu zajednicu. To, dakle, slui unutranjim
potrebama, da se podigne temperatura oko pitanja Kosova i
suprotstavljanja meunarodnoj zajednici. S druge strane, ja mislim
da taj ustav predstavlja elju za jednom novom, evo ve po trei
put, homogenizacijom graana oko Kosova. Mi ve trei put treba
da izaemo na referendum radi spasavanja Kosova. Ono to tu nije
160
ta se deava s Demokratskom strankom i da li je i ona promenila

svoje prioritete, pa i ona, zajedno sa radikalima i DSS-om, smatra
da je Kosovo srce Srbije, da to mora biti neupitni konsenzus ovog
drutva? Na to ukazuju nova istraivanja javnog mnjenja, koja pokazuju da se birai vie ne dre radikala, jer su sada svi u istom
amcu. Pa kao to je nekada bilo svi smo mi pomalo socijalisti,
sada je ispalo svi smo mi pomalo radikali. Ceo politiki spektar
je otiao udesno. Kotunica je uz same radikale, a Tadi je sada ono
to je bio Kotunica.
Vesna Pei
ta pie u tom ustavu, nisu ga videli, niti su ga mogli proitati, niti

znaju posledice tog ina da se Kosovo u njega zapie. Iako nema
stvarnog opredeljivanja graana, sve e se to lepo zavriti kampanjom da se na taj referendum izae i tako emo dobiti jo jedan
oktroisani ustav.
dobro jeste to se ustav donosi zbog neke vrste dnevnopolitikih

potreba i, kako vlast kae, dravnog i nacionalnog interesa. Ustav
nije legitiman kada se donosi zbog nekakvih viih ciljeva i interesa
koje odreuje vlast, odozgo; on je legitiman onda kada ga donesu
stvarno informisani graani slobodno izraenom voljom. Suverenitet pripada narodu, graanima, a sada su etiri partijska funkcionera to uzurpirala i dogovorila se oko ustava. Sve ono to su bile
dileme oko ustavnih reenja otpalo je, jer su se etiri partijska
lidera nagodila oko ovog ustava, oni su sve sredili. Sredili su i neke
stvari za sebe. Znate onu dilemu oko toga iji je poslaniki mandat, da li pripada poslaniku ili partiji? Pa iji je sad mandat po tom
ustavu? Naravno, mandat pripada strankama. Time su praktino
blokirali i promenu izbornog zakona: da imamo veinski izborni
sistem, mandati nikako ne bi mogli biti vlasnitvo stranaka. Tako da
je pogreno ojaan i poslaniki i funkcionerski imunitet.
Navela sam tek poneto, to bi struna javnost mogla bolje da kae,
da koriguje, ali naravno, tu postoje i drugi problemi. Prvo, ono to
smo ve rekli, procedura donoenja ustava nije bila ispravna: ne
samo to graanima i strunoj javnosti nije bilo dozvoljeno da
uestvuju u njoj, nego ni poslanici nisu smeli da raspravljaju o
ustavu; poslanici ak nisu mogli ni da ga vide i proitaju! To je vampirski ustav koji je donet nou i koji je preko noi doterivan prema
eljama nekoliko funkcionera. To je zaista demonstracija autoritarnosti ove vlasti, koliko je ona vlast onog Kurte i Murte, o emu se
oduvek govorilo. Zaista nismo napravili pomak u demokratiji i zato
se na taj osioni nain donosi ustav. To je jo jedan oktroisani ustav,
a bilo je takvih mnogo. Takav je bio i poslednji, onaj abljaki
iz 1992, kojim je stvorena mala Jugoslavija, a znamo koliko ga je
kritikovao sam Kotunica.
To to je Kosovo zapisano u ustavu kao sastavni deo Srbije moe
da ima i realne konsekvence, ali to je naravno politiko pitanje,
koliku e teinu imati to to pie u ustavu i kako e se interpretirati. Ukoliko, na primer, Kontakt-grupa i Ujedinjene nacije donesu
161
U kom pravcu se kree Srbija od 5. oktobra? Mislim da Srbija nije

uspela da formira jednu stvarno demokratsku dravu. Sutina svake
stvarno demokratske drave je vladavina prava. Moete da pitate bilo
kog policajca na ulici ta on misli i on bi rekao: Gospoo, i ja bih
voleo kada bi pravo vailo za sve. Svi to znamo: nismo uspeli da
napravimo pravnu dravu, ne postoji vladavina prava. Za poslednje
162
to se referenduma tie, ja mislim da on ima veliku ansu da uspe,

jer e vlada sprovesti veliku kampanju da bi ustav proao. Ne znam
kolike e efekte imati bojkot, moda ni taj uticaj nee biti zanemarljiv. Da li je normalno da vi smatrate da je jedna teritorija vaa,
a da ljudi koji ive na toj teritoriji nisu vai graani? Oni nemaju
prava da izau na referendum, Albanci nemaju to pravo, a odnosi
se direktno na njih. Znai, mi smo izbacili ljude, a uzeli teritoriju. I
kad bi se to i realizovalo, pa ekajte, tamo ima malo Srba, a postoji
ogromna albanska veina koja nee da ivi u Srbiji. Cela ta konstrukcija u smislu budunosti izgleda vrlo problematino.
Vesna Pei
odluku o nezavisnosti Kosova, da li e ta ustavna formula izazivati sukobe sa svetom ili nee? To je zaista politiko pitanje. Meni
smeta to mi stalno ivimo u dravama koje se raspadaju, koje su
u sukobu sa meunarodnim faktorima. Ja sam dola do zakljuka
da nama loe ide i da je vlast autoritarna zato to se nikako ne zna
u kojoj mi dravi ivimo. Vlast stalno mobilie narod oko nekakve
dravnosti, pozivaju se na svoju dravotvornu tradiciju isto kao i
sada u ustavnoj preambuli, a mi moemo da vidimo da se niija
drava nije toliko puta raspala kao naa, od utapanja Srbije u Jugoslaviju, pa nadalje. Tri Jugoslavije su se raspale, Srbija i Crna Gora
se raspala. I sada ponovo, umesto da se tei realnosti, vi jednu teritoriju (za vas realno nepostojeu) uzdiete do idealne norme. Mi
ponovo pravimo jednu fikciju i ponovo nita drugo neemo raditi
nego emo se boriti za nekakvu dravu koja nama stalno izmie
i koje u stvarnosti nema. Ja mislim da ovde vlada upravo ta ideologija da mi nikad i nemamo nikakvu dravu. ta e plemenu
drava? Pa ne treba mu.
tri godine je vlast postala jo manje transparentna i uasno je porasla korupcija. Klasini i novi mehanizmi bilo kakve kontrole vlasti su izostali. Svi ti deficiti demokratije se najbolje odslikavaju ba
kod donoenja ovog ustava. I ono to je sutina jeste i to da su svi
Miloevievi kadrovi praktino zadrani, to je naroito vidljivo posle
ubistva Zorana inia. Sauvane su tajne vojne obavetajne slube,
koje praktino prikrivaju Mladia, ba ti vrhovi obavetajnih slubi.
uva se stara kadrovska struktura. Dok se ona uva, ovde nema
mnogo politike postoji jedna vrhuka koja vlada, a onda vidite neke
politiare bez politike volje, jer je volja na nekoj drugoj strani.
Poligraf , TV B92, 5. oktobar 2006, razgovor vodio Jugoslav osi.
Bie ono to biti ne moe

Demokratska stranka Srbije je posle probnih balona o Kosovu kao
NATO dravi, odrala svoj glavni odbor na kojem je promenjen
program stranke. Cilj te promene je ouvanje Kosova. A to znai
neemo u NATO. U tom programu tradicija i crkva dobijaju glavnu
ulogu. Na to se dodaje i ono neemo na izbore za predsednika jer
Kosovo moe proglasiti nezavisnost. To je iz nekih razloga rizino. E
sad, kada pogledate neu NATO, neu na izbore, hou crkvu, hou
tradiciju, onda vam je potpuno jasno da su oni najavili jedan zaista
fundamentalni zaokret. Preko toga neemo u NATO, oni prave otklon pre svega prema Sjedinjenim Dravama. Ali evo, otvaramo se
prema Rusiji. Kada oni kau da nee u NATO, pretpostavljam da im
je pokrie za to oekivanje da neke lanice NATO alijanse priznaju
nezavisno Kosovo. Sledei korak je neemo u Evropsku uniju, jer
ta ako neka lanica Evropske unije prizna Kosovo.
DSS je radikalizovala svoj program, ali Demokratska stranka na to
nema odgovor. Neki analitiari upozoravaju da vrlo lako moe doi do
politikog sloma, odnosno do toga da posle proglaenja nezavisnosti
Kosova radikali dou na vlast, na koju bi ih dovela DSS. Pribliavanje
163
Moj zakljuak jeste da je sutina srpskog radikalizma u

samoporaavajuoj ideologiji. Jer kako moe da bude ono to
biti ne moe? Moe, ako je budunost u porazu i ako pamenje
poraza slui da se on ponovi. to su Srbi iracionalniji, to su radikalniji i predaniji nemoguem, to za njih ima manje nade. Sada
i Demokratska stranka vodi tu politiku poraza, pa se pitam ko to
sada moe da obustavi, ko jo uopte moe da zaustavi taj kosovski
sunovrat koji nas oekuje. Vrlo je teko nakupiti energiju, probuditi
ljude da kau stani malo, neemo tim putem.
Za vreme Miloevia srednja klasa je bila propala, niko dinara nije
imao, nije bilo posla, jednostavno niega, i zato je otpor protiv te politike dostigao takav nivo da smo mi uspeli da ga sruimo. Meutim,
srednja klasa se preko nove vlasti obnovila. Osposobljena mlaa srednja generacija se udomila, delom u privatni sektor, a jo vie u dravni
preko tih silnih agencija i poveane administracije. Srednja klasa se
164
To to sada gledamo je Lazareva politika kosovskog zaveta. Sve

jae se uje refren bie ono to biti ne moe. Tu politiku je vodio
Miloevi i to je politika koja se vodi danas. Kotunica i ostali nisu
sledbenici Miloevia, nego su svi oni sledbenici ideje nemogueg
mora biti ono to biti ne moe. Bilo bi jako dobro da to vie ljudi
vidi poslednji film Filipa varma o padu Srpske Krajine. Tu se, kao
na dlanu, vidi ta zavetna politika. Ona je dovela do stvaranja srpske
Krajine u Hrvatskoj, njenog pada i izbeglitva 200.000 ljudi. Oni su
od poetka vodili jednu radikalnu politiku, ne pokuavajui da se
spuste u realnost. I pretili su ne samo Hrvatima nego i Srbima. Drago Kovaevi, koji je bio gradonaelnik Knina, kae da je ljudima
koji su pokuali da se zaloe za plan Z4 pretila fizika likvidacija.
Vesna Pei
Putinu i Rusiji, odstupanje od evroatlantskih i evropskih integracija

to nam visi nad glavom. Samo ekamo da se to izgovori. Trenutak
istine za DS bi bio da se suprotstavi ovakvim pretnjama, da pozove
graane i kae da ne prihvata politiku koja Srbiju vodi u novi slom i
tako preokrene situaciju. Ali bojim se da se to nee desiti.
tek snala i ona uti, jer nije spremna da se buni i zato kae: Nemoj
sada nita da dira, taman sam naao posao, malo mi je krenulo, a ti
ve pita ta emo da radimo sa ovakvom politikom. Demokratska
stranka ne gura promene i zato to je veina tog sveta zaposlena preko
nje. Ista stvar je i sa radnicima. Skoro nikog ne zanima to to radnici
nemaju nikakav sindikat i to su tretirani kao robovi. To uljebljivanje
u sistem velikog broja ljudi osea se kao jedna gluvoa u drutvu. A
ako nas bez otpora, kao neke mrtvace, opet prevuku u situaciju iz koje
moramo sve da gradimo iz poetka, pod parolom bie ono to biti
ne moe, onda je sve ovo do sada zaista bilo uludo troenje energije.
Radio emisija Peanik, 21. septembar 2007.
Decembarska rezolucija
Pregovori o statusu Kosova poeli su 21. februara 2006. i zavrili se
neuspehom 10. marta 2007. Plan Martija Ahtisarija, pregovaraa u
sporu oko statusa Kosova po mandatu UN, predloio je nadgledanu nezavisnost za Kosovo i iroku lokalnu samoupravu za srpsku
manjinu. Albanci su plan prihvatili, a Srbija odbacila. Ve 25. maja
Srbija je podnela inicijativu Generalnom sekretaru UN za nove
pregovore. Mandat za nove pregovore je preuzela Trojka kontaktgrupe koju ine SAD, Rusija i EU, koju predstavlja Nemaka. Novi
pregovori poeli su 10. avgusta i zavrili se 19. decembra 2007. I ti
pregovori su zavreni neuspehom.
Pre poetka novih pregovora, na predlog vlade koju je tada inila
koalicija DSS i DS, a premijer po drugi put bio Kotunica, Narodna
skuptina Srbije je donela rezoluciju (25. jula 2007) u kojoj se kae
da je Srbija spremna za novu fazu pregovora, na kojima e izloiti
predlog o sutinskoj autonomiji kao osnovi za postizanje kompromisnog reenja. Meutim, ta rezolucija je imala za cilj da obavee
dravni pregovaraki tim da se ni za milimetar ne sme udaljiti od
pozicije koju je Srbija ve zauzela, tj. da je (celo) Kosovo deo Srbije
165
Ova rezolucija je kljuna zato to se prvi put otvoreno vre pripreme za proglaenje kosovske nezavisnosti. Priprema se sastoji
u tome to e se Srbija odvojiti od Evropske unije i tako je kazniti
zbog nepravde prema Srbiji. Poto e te zemlje podrati nezavisnost, odgovor Srbije e biti proglaenje vojne neutralnosti:
Zbog ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. godine bez odluke Saveta bezbednosti do Aneksa
11. odbaenog Ahtisarijevog plana u kome se odreuje da je NATO
konaan organ vlasti u nezavisnom Kosovu, Narodna skuptina
Republike Srbije donosi odluku o proglaavanju vojne neutralnosti
RS u odnosu na postojee vojne saveze do eventualnog raspisivanja
referenduma na kojem bi se donela konana odluka o tom pitanju.
Pitanje je zato su Kotunica i Tadi uopte traili te nove pregovore

kada se pozicija Srbije nije ni za jotu promenila. SAD i EU su i dalje
bili za nezavisno Kosovo, a predstavnici Kosova su jo manje imali
razloga da u tim pregovorima uestvuju. Ve su bili dobili nadgledanu nezavisnost i nisu bili zainteresovani za nove pregovore. Tek
to su i ponovljeni pregovori u okviru Trojke bili zavreni neuspehom, sa najavom da e zapadne sile priznati nezavisnost Kosova,
Srbija opet izlazi sa zahtevom za nove pregovore. Kotunica podnosi jo jednu rezoluciju i ona biva usvojena 26. decembra 2007.
Vesna Pei
i da svako reenje mora od toga da poe. Kotunica se tom rezolucijom svim silama trudio da preduhitri predlog o podeli Kosova, o
kome se sve vie aputalo u javnosti. Spreavanju ovakvih bogohulnih ideja sluili su Ustav i Rezolucija koju je donela Skuptina
Srbije, u kojoj se kae da svi dravni predstavnici moraju da se
pridravaju Ustava i tretiraju Kosovo kao deo Srbije.
svih javnih inilaca u dravi sve dok ne bude usvojeno kompromisno

reenje ovog pitanja na osnovu Rezolucije SB UN 1244; b) svi akti
proglaenja priznavanja nezavisnosti Kosova, kao i sve aktivnosti
u meunarodnom okruenju koje bi proisticale iz ovih akata bie
proglaeni nitavnim i protivnim ustavnom poretku Republike Srbije;
c) vlada e doneti sveobuhvatni plan mera u svim oblastima njenih
nadlenosti u sluaju protivpravnog proglaenja nezavisnosti Kosova
i Metohije, d) vlada se obavezuje na to efikasniju primenu svojih
ustavnih nadlenosti na KiM, kao i na to da pojaa delovanje dravnih
institucija; e) i pored opiranja zapadnih zemalja, Srbija treba da nastavi napore kako bi se obnovili pregovori i pronalo reenje u duhu
meunarodnog prava, f) meunarodni sporazumi koje RS zakljuuje,
ukljuujui i Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, moraju biti u
funkciji ouvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje.
Tadi i svi poslanici njegove koalicije prihvatili su da se donese
ovakva rezolucija, koja je otklonom prema NATO i Evropskoj uniji
blokirala put Srbije ka evroatlantskim integracijama. Tadiu su te
blokade pred izbore za predsednika odgovarale, kako bi bio na
najviem patriotskom nivou. Onom koji Kotunica propisuje. Tadi
je pristao i na tajne odmazde koje su se pripremale u Kotuniinom
kabinetu. Kako god bilo, DS poslanici su ovu rezoluciju izglasali
bez ijednog glasa protiv.
Neizvesnost
Tako je Srbija odluila da nee ui u neprijateljski NATO.
Kotunica spreava predsednike izbore da bi se otezalo sa proglaenjem nezavisnosti Kosova, jer su zapadne zemlje traile od Kosova da prieka sa nezavisnou dok ti izbori ne prou. Oekivao
se raspad koalicije sa DS i formiranje nove veine sa radikalima.
Pominjalo se i vanredno stanje.
Prema ovoj Rezoluciji: a) odbrana Kosova i Metohije kao integralnog

dela Republike Srbije predstavljae prioritet dravnih institucija i
Sva ministarstva su dobila nalog da napiu akcione planove za sluaj

proglaenja jednostrane nezavisnosti Kosova. Mi ne znamo ta pie
166
167
Drugi krupni problem je protivljenje ulasku u Evropu, koje je sve

glasnije. Plaim se da, kad se sastavi onaj blok lopua, udbaa i patriota, kao sada, tu kombinaciju ne moe ni ekiem da razbije.
I mi smo se ponovo vratili tamo gde smo bili, sasvim nepotrebno
preuzevi odgovornost za Kosovo, ali sasvim potrebno za ovu gospodu koji imaju u tome svoje interese. Nismo spasavali to se spasiti moe, pa sada i posle prevrata 5. oktobra, ponovo otvaramo staro
pitanje: gde Srbija treba da ide, da li e u Evropu, ili nee? Kuda e?
Radio emisija Peanik, 14. decembar 2007.
168
Vratila bih se na pitanje neizvesnosti i uznemirenja koje se stvara

svakodnevnim iekivanjem proglaenja nezavisnosti Kosova. Dubravka Stojanovi bi rekla ponovo smo se vratili na fundamentalna pitanja koja nismo reili u 19, 20, ali ni u 21. veku. Pitanje
je zato smo ih uopte pokretali u 21. veku. Posle 5. oktobra novi
lideri su bez potrebe preuzeli na sebe taj teret odgovornosti, kao da
su stvarno oni doveli trupe na Kosovo. Pa nisu ih oni doveli. Nije
Kotunica doveo trupe na Kosovo. I tada i sada sam smatrala da je
bolje da iz tog zateenog stanja izvuemo ta se izvui moe. A tu
nije mnogo ostalo, sem da se obezbedi srpska manjina, kulturni
spomenici i uspostavi modus vivendi.
Vesna Pei
u tim akcionim planovima. A Vuk Jeremi i Demokratska stranka

kau: Mi emo to reiti mirnim i diplomatskim sredstvima. Ta
diplomatska sredstva znae da Srbija, recimo, kae amerikom,
francuskom ili engleskom ambasadoru, koji su priznali Kosovo:
Idite napolje iz nae zemlje. Moda nee potpuno ukinuti rad
ambasada, ali to niko ivi ne zna. Ljudi misle da je diplomatija
neto to je samo po sebi mirno i fino, ali to nije ba tako. Ako se
posvaamo sa glavnim dravama i zatvorimo njihove ambasade,
mi ulazimo u izolaciju. Ali to mi se ne ini mnogo verovatnim. Pominje se i trea grupa mera da emo mi blokirati Kosovo, pa e
ono ostati bez vode, struje i prolaza na autoputevima. Zbog toga je
vano da se raspiu predsedniki izbori i da se pokae da oni nisu
povezani sa Kosovom. Bez toga mi plovimo u nepoznatom pravcu.
Paljenje ambasada i kraj Vojislava Kotunice

Zoran Vujovi, mladi sa Kosova, prva je rtva dogaanja
naroda u Beogradu kao reakcije na Deklaraciju o nezavisnosti
Skuptine Kosova. Bilans ovih demonstracija su kamenovane ili
zapaljene ambasade SAD-a, Nemake, Velike Britanije, Turske,
Hrvatske i BiH u Beogradu, demolirana predstavnitva stranih
firmi i pljake u kojima su najvie stradale prodavnice obue
(Patike za Kosovo). Liberalno demokratska partija je odbila
da uestvuje na mitingu Kosovo je Srbija. Nakon protesta, kome
je prisustvovalo 200 hiljada ljudi, premijer Kotunica je zatraio
od Amerike da poniti svoju odluku o priznanju Kosova. Kome je
zapravo ova poruka upuena?
Vrlo je teko ustanoviti logiku politike koju vodi Vojislav Kotunica.
Imam utisak da je on fanatian ovek i da u voenju politike
sve manje koristi zdrav razum. Taj nain miljenja se ne koristi
logikom, sve je vie iracionalan i udaljen od realnih mogunosti.
Imate li utisak da je Deklaracija o nezavisnosti Kosova ovdje
odjeknula poput bombe?
Delimino to razumem. Kao kad je neko dugo bolestan od neke
teke bolesti i kada sigurno znate da e umreti, pa ipak, kada se
to dogodi, njegovi najblii plau. Moda je nezavisnost Kosova
doivljena na taj nain i moda nije bilo u pitanju iznenaenje, koliko je vest da je Kosovo izgubljeno kod graana izazvala jaku emocionalnu reakciju. Problem je u tome to niko za to ne preuzima
odgovornost, niti objanjava zato pregovori nisu uspeli.
Da li je nezavisnost Kosova poraz meunarodnog prava, kako to
tvrdi Vojislav Kotunica?
injenica je da ovo to je izvedeno s Kosovom nije u skladu s
meunarodnim pravom, pre svega zbog toga to takvu odluku
169
Zato je onda Ahtisarijev plan odbijen?

Zato to smo mi uvek sve odbijali dok ne stignemo do totalnog
poraza. Na poslednjim pregovorima su sve opcije bile otvorene,
ak i podela Kosova, ali mi opet nismo nita prihvatili. Igrali
smo na sve ili nita. I to je deo kontinuiteta politike Slobodana
Miloevia, politike inata, sukoba sa svetom, izolacije i odvajanje
Srbije od tokova vremena. Krajem osamdesetih, podizanjem srpskog nacionalistikog pokreta zbog spasa Kosova, sruena je
Jugoslavija. Upravo iz istih razloga danas je blokiran evropski put
Srbije i fundamentalno se menja naa spoljna politika usmerava-
170
Kosovo po tom planu ne bi dobilo neupitnu, nego kontrolisanu

nezavisnost. Suverenitet Kosova bi bio ogranien meunarodnim
vojnim i civilnim prisustvom bez vremenskog ogranienja, uz dodatnu obavezu visoke decentralizacije za srpsku manjinu. Na taj
plan je takoe moglo da se utie. Kakva je to samostalna drava
u kojoj neko moe da smeni njeno rukovodstvo izabrano na demokratskim izborima? To u BiH najbolje znaju.
Vesna Pei
nije potvrdio SB UN-a. Meutim, i mi sami smo teko krili to isto

meunarodno pravo, a i danas ga krimo. ta je bilo ubijanje ljudi,
proterivanje, etniko ienje radi ujedinjenja srpskog naroda? Ne
potujemo obaveze Meunarodnog suda pravde u Hagu. A to je
sud Ujedinjenih nacija. Krili smo meunarodno pravo i paljenjem
amerike i drugih ambasada, a to je zabranjeno Bekom konvencijom. Nita nije opasnije za mali narod nego da kri meunarodno
pravo i moral. Ne moete se pozivati na pravo samo onda kada to
vama odgovara. Na mitingu pre neki dan Kotunica kae: Kome
to mi nismo pruili ruku? A ja se pitam: kome jesmo? Nikome!
Da smo pokuali da uspostavimo veze s Albancima i da naemo
s njima zajedniki jezik i da smo se pokazali sposobnima da na
temeljima jednakosti svih graana integriemo sve svoje graane,
moda ishod u vezi sa statusom Kosova ne bi bio ovakav. Moglo
se razgovarati i o Ahtisarijevom planu, jer je on bio neto izmeu.
njem prema Rusiji. U tome se ogleda dvostruki krah srpske nacionalne politike za samo dvadeset godina. Seam se da su poetkom
devedesetih nacionalisti na apele nas mirovnjaka da se stvari ne
reavaju silom, odgovarali: Ko je jai, taj i tlai! Mi smo ljudi koji
ne priznaju pravo i univerzalne principe koji vae za sve ljude. Mi
smo svoju nacionalnu politiku pokuavali da ostvarimo topuzom
i silom, ne obazirui se na druge. Nasilje je ovde mentalno ukorenjeno, ne vide se druga sredstva, niti se drugi uvaava kao jednak.
Ako se i ne upotrebi sila, onda je to zato to je ona ve krahirala u
prethodnim okrajima.
Koliko je danas realna podjela Kosova?
Svojevremeno sam se zalagala za korekciju granica sa Kosovom,
tako da se deo naseljen Srbima na severu Kosova reintegrie u Srbiju, a da juno od Ibra, u srpskim enklavama, bude primenjen deo
Ahtisarijevog plana koji podrazumeva zatitu manjina, to bi se u
nekoj formi uvailo i za Albance koji ive na jugu Srbije. Reintegracija bi tekla bez mnogo muke i uz saglasnost EU i meunarodne
zajednice.
Da li je u noi kad su paljene ambasade postojala mogunost
dravnog udara?
Rekla bih da je to vie bio pokuaj pravljenja nekog treeg izbornog kruga. Videli ste kako se na bini ponaao Tomislav Nikoli.
On je pobednik, ef Srbije! Tadi se sve vie povlai i na taj nain
otvara mogunost radikalskom kandidatu da se tako ponaa. Poenta takvog ponaanja je ponitavanje demokratije u Srbiji i izborne
volje graana.
Da li odlazak predsjednika Tadia u Rumuniju na dan odravanja
mitinga, koji je prethodno zakazao sa Kotunicom i Nikoliem,
tumaite kao nedostatak politike hrabrosti?
171
Naravno. Generalna proba je napravljena 17. februara.

Ko je reirao?
Vlada je reirala, a policija izvravala i poniavala se. Gde je bila
policija u momentu kada su paljene ambasade SAD-a i Hrvatske?
Kako je mogue da nisu uspeli da savladaju nekoliko stotina huligana? Gde ste videli da se takav miting organizuje nou? I u ta
se on pretvorio? Sve je izgledalo kao da im je plan uspeo, sve do
pljake prodavnica po centru grada. To nije bilo planirano. Nije bilo
planirano ni da onaj siromah mladi strada. Sve ostalo jeste.
BH Dani, 29. februar 2008, razgovor vodila Tamara Nikevi.
172
Mislite li da je Tadi zaista znao ta se sprema?
Vesna Pei
Boris Tadi je zaista iao na sastanak sa Kotunicom i Nikoliem

i dogovorio datum odravanja tog mitinga. Ispostavilo se da je taj
miting prekretnica na srpskoj politikoj sceni. U meuvremenu je
odluio da bi njegova pozicija bila ugroena ako uestvuje na tom
mitingu znajui ta e se tamo deavati. Znao je da vlada sprema
nasilje i napade na ambasade. Nije znao ta da radi, pa je izvren
pritisak na Rumune da ga prime u posetu koja nije bila planirana.
Nakon susreta s rumunskim predsednikom, Tadi je, ekajui da
se sramni dogaaji zavre, ceo dan proveo u naoj ambasadi. Zar
nije bilo loginije da se pojavi na televiziji i kae: Ja se sa ovim ne
slaem? Ne! On je odluio da se skloni i sebe sauva.
IV
Partijska drava i korupcija7
Predmet ovog istraivanja je veza izmeu karaktera drave i korupcije. Prvo emo pokazati jaanje partijske drave i porast sistemske korupcije. Zatim emo prikazati kako funkcionie partijski monopol nad dravom u uslovima viepartijskog sistema. Cilj nam je
da otkrijemo strukturne mehanizme koje politike partije koriste
da bi zarobile javnu imovinu i distribuciju rukovodeih poloaja
u javnom sektoru (u bilo kom njegovom delu); oni omoguavaju
prisvajanje (korumpiranje) drave za partijske, line i korporativne
interese. Te mehanizme emo prikazati kako na centralnom tako i
na lokalnom nivou. Takoe emo analizirati poziciju regulatornih
institucija i ulogu pojedinih zakona, u prvom redu onog o finansiranju politikih stranaka, kao mehanizama koji omoguavaju
ukrtanje i spoj biznisa i politikih struktura. Potom emo analizirati kako graani Srbije vide ulogu partija u zarobljavanju
drave i u korupciji; koristiemo ispitivanja javnog mnenja sprovedena za potrebe istraivanja partijske drave u Srbiji. Potom emo
predloiti mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se smanjio ili neutralisao fenomen zarobljene (partijske) drave kao kljuni uzrok
loeg upravljanja, netransparentnosti vlasti i potiskivanja javnog
interesa za raun privatnog.
7 Ovo istraivanje i njegovo publikovanje omoguio je Centar za praktinu politiku
(program za Meunarodne istraivae praktine politike) pri Institutu za otvoreno
drutvo u Budimpeti. Koristim priliku da se zahvalim kolegama koji su itali prvu
verziju ovog istraivanja i pomogli svojim sugestijama: Vladimiru Goatiju, Nemanji
Nenadiu, Aleksandri Drecun, Miroljubu Labusu. Posebnu zahvalnost dugujem Michaelu
Emersonu, mom mentoru, koji je izabrao moj projekat za finansiranje i podravao me u
ovom nesvakidanjem poduhvatu. Pomenute kolege ne snose odgovornost za konanu
verziju teksta. Dugujem zahvalnost Aleksandru Radonjiu, Ivanu Kuzminoviu i dr
Svetlani Logar (Stratedik marketing) koji su prikupili i obradili podatke. Zahvaljujem
se i strunjacima i brojnim insajderima sa kojima sam vodila razgovore na temu ovog
istraivanja.
173
Za potrebe ovog istraivanja fenomen zarobljene drave prilagodila sam naim uslovima i nazvala ga partijskom dravom. Ovakvo
odreenje mi pomae da ustvrdim da u Srbiji politike (partijske) elite predstavljaju glavne uzurpatore dravne vlasti, imovine
i javnog sektora u celini. Viepartijski monopol nad dravom po
nekim svojim posledicama podsea na stari partijski monopol u
komunistikom sistemu. Ali to nisu identine pojave i ne treba ih
izjednaavati. Nekada je partijski monopol, koji je drala jedna
partija, bio opravdavan komunistikom ideologijom i reprezentovan poretkom iji su kontrolni mehanizmi odavno prestali da
vae. Sada govorimo o partijskoj dravi kao o fenomenu tranzicije
kroz koju prolazi dananja Srbija, u kojoj teku procesi privatizacije
8 Brojni nai autori razlikuju sistemsku i obinu korupciju. Tako, na primer, Verica
Bara govori o dva lika korupcije dominantnoj i marginalnoj. Uzroke prvoj
ona vidi u nerazvijenom drutvu, slabim institucijama, nepostojanju podele vlasti i
uzajamne kontrole izmeu zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, ali i u specifinostima
srpske tranzicije, koju karakteriu uticaji nedavne prolosti, kao to su ratovi, pljaka i
nacionalistika ideologija, koji su ukinuli gotovo svaki ozbiljniji oblik kontrole vlasti
(Bara 2007).
9 Eksperti svetske banke definiu zarobljenu dravu i ue kao zarobljavanje zakona
u korist korporativnog biznisa preko uticajnih politikih veza u parlamentu i/ili vladi
(Helman, Dons i Kaufman 2000).
10 Nemanja Nenadi, Zarobljena drava, Politika, 12.11.2006.
174
Srbija kao zarobljena drava
Vesna Pei
U ovom istraivanju razlikuje se sistemska korupcija od korupcijskih aktivnosti davanja i primanja mita (administrativna
korupcija)8. Baviu se uzrocima sistemske korupcije koji se u
novijoj literaturi vezuju za pojam zarobljene drave. Ovaj koncept omoguava razumevanje strukturnih uzroka korupcije, u
koje spadaju mehanizmi pomou kojih politike i ekonomske elite
zarobljavaju dravu9 razmenjujui politiku mo i bogatstvo. U te
mehanizme spada i kupovina zakona zarobljavanjem parlamenta. Kada je drava zarobljena na ovaj nain, ceo pravni sistem
postaje suprotan onome to bi trebalo da bude, jer radi u korist
ilegalnih interesa koji su zaodenuti u pravnu formu10.
dravne i drutvene svojine i grade se trine i demokratske institucije da bi se uspostavio pravni poredak po ugledu na Evropsku
uniju. Pojava partijske drave u takvim uslovima govori o tome
da je tranzicija zapala u orsokak sistemske korupcije. Umesto da
procesi privatizacije i izgradnje novog institucionalnog sistema menjaju prethodnu strukturu funkcionalne slepljenosti podsistema
drutva (u kojoj ekonomski i svi ostali podsistemi nemaju samostalnost i svoju unutranju logiku), partijska drava u tranzicijskoj
Srbiji blokira funkcionalnu diferencijaciju sistema. A to znai da
partijska drava blokira razvoj i modernizaciju drutva i drave.
Ona svedoi o povrinskoj demokratizaciji, koja ne dopire do vladavine prava i uspostavljanja institucionalnih granica izmeu podsistema drutva. Izvesna nastojanja da se one uspostave postoje,
ali su ona uglavnom neuspena, jer prikriveni savezi politikih
i ekonomskih elita i partijska vladavina nad javnim sektorom
onemoguavaju uspostavljanje institucionalne kontrole koja bi
eliminisala razmenu uticaja, moi i novca; interesne sprege u trouglu partija-drava-biznis sabotiraju nove zakone tako to su oni,
iako doneti, namerno deficijentni i samo delimino primenljivi u
praksi ili se i ne primenjuju. Interesna povezanost je drugo ime za
sveoptu politizaciju institucija, ija manjkavost omoguava nesmetanu razmenu politike moi i novca (tj. trgovinu njima).
Dominantna blokada institucija u Srbiji nalazi se u politikom
sistemu koji nije uspeno demokratizovan, niti je prethodni autokratski sistem temeljno delegitimiran promenama koje su se
dogaale posle pada te stare vlasti oktobra 2000. godine. Pri tom
je za tranziciju karakteristina nedovoljna snaga ekonomskog
sistema da apsorbuje ogromne vikove radne snage, koje stvaraju poetni oblici privatizacije. Otuda pritisak na zapoljavanje
u budetskim, tj. dravnim slubama (javna preduzea, kole,
zdravstvo, usluge, administracija), koje su preuzele partije na vlasti kao svoje, partijsko vlasnitvo (plen koji se deli posle izbora).
Pritisak na zapoljavanje u javnim slubama (tj. u vlasti) partije
su iskoristile da ojaaju svoju mo tako to su iznutra postale au-
175
11 Istraivanje porekla dananje ekonomske elite ukazuje na to da je ona regrutovana

iz socijalistikih preduzea i Miloevievih politikih struktura poetkom 1989. Bivi
direktori, eksperti i menaderi tih preduzea, koji su bili deo nomenklature i bliski reimu
Slobodana Miloevia su dananji tajkuni (Lazi 2006).
12 Novim ustavom poslaniki mandati su predati u vlasnitvo partijama (o emu e
biti vie rei), a jo ranije je dolo do redukcije uloge poslanika u skuptinskoj debati
davanjem ovlaenja efovima poslanikih klubova, odnosno vrhovima partija, da
predstavljaju miljenje svojih poslanika.
176
Raspodelu vlasti i moi (ukljuujui slube bezbednosti, delimino

i institucije pravosua i medijske kue) preuzele su tzv. vladajue
partije, tj. one koje uestvuju u upravljakim koalicijama na nacionalnom nivou, u velikim gradovima, pokrajini i u svakoj optini. Za
razliku od klasine partijske drave, iji je monopol nad dravom
bio zagarantovan ideolokom legitimacijom, vladajue partije ne dre
do svojih politikih ideologija nego tee ka otvorenoj kartelizaciji
zajednikih interesa u prisvajanju javnih dobara, institucija i javnih
slubi. Ova interesna struktura opravdava se potrebom za jedinstvom
(sabornou) u vezi sa dravnim i nacionalnim interesima oko ko-
Vesna Pei
toritarno organizovane, a prema spolja svoj uticaj ire tamo gde im

u regularnim uslovima to ne bi bilo dozvoljeno. Vrhovi politikih
partija sistematski ire svoju politiku i finansijsku mo tako to
masovno kupuju politiku podrku zapoljavanjem partijskih
drugara (kronis), roaka i prijatelja u budetskim ustanovama
i javnoj administraciji. Na drugoj strani piramide, partijski vrhovi
promoviu line i korporativne interese ekonomskih elita11 koje
ih, mimo oiju javnosti, finansiraju. Da bi se postigla oba cilja
zapoljavanje partijskih ljudi, prijatelja i roaka u javnom sektoru, i
razmena usluga sa tajkunskim biznisom, partijska rukovodstava
su uzurpirala dravne institucije i funkcije tako to ih politizuju i
onemoguavaju njihovo neutralno i zakonito delovanje. Uzdrmane
su i osnovne demokratske institucije, a najvie je oslabio parlament u odnosu na izvrnu vlast12. Sociolokim renikom formulisano politiki sistem postao je preoptereen jer obavlja niz funkcija koje mu ne pripadaju, to vodi potkopavanju demokratizacije,
konkurencije (politike i ekonomske), reformskog i proevropskog
kursa tranzicije.
jih, navodno, ne sme biti razlika pa se, paradoksalno, u viepartijskom

sistemu, zagovara iskljuivanje politike konkurencije preko nacionalnog jedinstva. Naravno, interesne sprege, zaodenute u nacionalistiku
ideologiju, potkopavaju uspostavljanje normalne ustavno-pravne
drave. O tome najbolje svedoi nain donoenja novog ustava (novembar 2006). Prisvajanje javnog interesa i njegovo pretvaranje u
partijski i privatni zasniva se na faktikoj moi partijskih vrhova da
raspolau dravom (policija, slube bezbednosti, tuilatvo) i njenom
imovinom, a sve to tajno podravaju i koriste tajkuni. Nelegitimna partijska mo prirodno trai saveznitvo u nelegitimnom poslovanju koje
korumpira stranke, a preko njih i parlament, vladu i ostale kljune
institucije drutva i drave. Preko tog lanca uticaja tajkunski biznis ostvaruje monopole, kupuje i sabotira zakone. Vezu politike i ekonomske moi uvruje i injenica da viepartijski monopol nad dravom
nema sigurnost, niti moe raunati na dugoroan opstanak (kao to
je to mogla nekadanja partijska drava). Otuda jagma da se na brzu
ruku steknu bogatstvo i moi i upotreba grubih metoda kvarenja
drave. U takve metode spada ugraivanje tajkuna u dravu tako to
finansiraju sve relevantne stranke13. Glavne veze uticaja u partijskoj
dravi modelski smo prikazali na slici 1.
Slika pokazuje uzajamnu zavisnost izmeu politike i poslovne
elite: tajkuni odravaju svoje politike uticaje tako to finansiraju sve relevantne partije; za uzvrat, vladajue partije tite njihove
monopole, nametaju tendere i aukcije i donose zakone koji su povoljni za tajkune. Ona takoe pokazuje kako su vlada, skuptina
i partije povezane sa javnim preduzeima i javnim institucijama
kao sa sopstvenim delovima vlasti. Na slici smo prikazali i povratni
uticaj uea u vlasti na nain funkcionisanja partija. Naime, da
bi se obezbedila poslunost u pogledu vraanja usluga privatnom
biznisu, one postaju autoritarne, strogo centralizovane i oligarhijske, s ciljem da se kontrolie i efikasno kanjava neposlunost poslanika i svih ostalih funkcionera stranke.
13 U nedavno datom intervjuu, bivi potpredsednik vlade Miroljub Labus rekao je da
tajkuni savreno sarauju sa svim partijama od Radikalne do Demokratske stranke
Srbije. On tvrdi da su oni postali deo sistema (Danas, 11-12. novembar 2006).
177
111
Vesna Pei
u parlament), koji po pravilu daje koalicione vlade vie stranaka i

jaa partijsku mo vladajuih (koalicionih) stranaka. Nakon ubedljive pobede, sve su partije DOS-a dobile komad vlasti u prvoj vladi,
a u skladu sa veliinom i poslanike u parlamentu. Podeljeni su i
drugi delovi kolaa u privredi, javnim preduzeima, servisima, institucijama, ministarstvima itd. Ali za vreme vlade Zorana inia
i njegovog naslednika na mestu premijera, Zorana ivkovia, nije
bio dosledno primenjen partijski kriterijum u rasporeivanju funkcija. Jo uvek nije bila stvorena partijska drava.
tembra 2000) bilo je potrebno da se udrui gotovo itava opozicija,

Partijska drava je odgovorna za sistemsku korupciju velikih razmera, jer je sam
ukupno
18 partija. dravnih
Demokratska
opozicija
Srbije
(DOS) nastupila
nain funkcionisanja
institucija
pokvaren,
u bukvalnom
smislu rei.
Postavlja
pitanje
kako je dolo
do partijske drave
u Srbiji,na
nakon
to je
je prva
je
zajednosei na
republikim
parlamentarnim
izborima,
kojima
99
. Zaizruenje
demokratskiist
izabrana
vlada u januaru
2001.sistem
godine(Srbija
preuzela
vlast
primenjen
proporcionalni
izborni
kao
jedna
reima Slobodana Miloevia na predsednikim izborima (24. septembra 2000) bilo
borna
jedinica,
5 posto
dobijenih
glasova ukupno
kao pragom
za ulazak
je potrebno
da seuz
udrui
gotovo
itava opozicija,
18 partija.
Demokratska
Vlada Zorana ivkovia je ubrzo bila primorana da, pod pritiskom

politikih protivnika iz koalicije DOS pomognutih snagama staroga reima, raspie prevremene parlamentarne izbore (decembar
2003). U drugoj, Kotuniinoj vladi, dolo je do strogo partijske
podele vlasti i porasta partijskog uticaja na dravne i privredne institucije. Od formiranja te vlade (mart 2004. godine) zapaa se rast
sistemske korupcije, to ne znai da je ona za vreme prve vlade
bila znatno manja. Takav trend e karakterisati itavo razdoblje Kotuniine vlade, dostiui povremeno alarmantne razmere.
Poveanje korupcije potvreno je i u izvetaju Svetske banke o
oblicima i trendovima korupcije u svim tranzicionim zemljama za
period 20022005 (Anderson i Grej 2006). Istraivanje pokazuje da
su neke zemlje u tranziciji beleile stalan napredak u borbi protiv
korupcije. Gruzija, Slovaka, Rumunija, Bugarska i Hrvatska su napredovale u suzbijanju svih istraivanih oblika korupcije, dok su
Moldavija, Tadikistan, Ukrajina i Letonija napredovale samo u nekim pojedinanim oblicima korupcije. Na drugoj strani su zemlje
koje su beleile stalan porast korupcije posle 2002. godine; meu
tim zemljama se nalaze Srbija, Albanija, Kirgistan i Azerbejdan.
Srbija je zabeleila poveanje male, tj. administrativne korupcije
(podmiivanje15), ali je zapaen i fenomen zarobljene drave, to
je okvalifikovano kao upeatljiva i sistemska korupcija ukorenjena u politikoj korupciji i nekontrolisanoj moi politike elite. to se
14
U ovom je
radu
se ne bavim
nasleem
prethodnog
reima,sistem
koji je sruen
2000. izborna
na kojima
primenjen
ist
proporcionalni
izborni
(Srbijaoktobra
kao jedna
godine,
a ija
demontirana.
Ti uticaji
dobro poznati.
Ovdeueparlament),
biti vie rei koji po
jedinica,
uzstruktura
5 postonije
dobijenih
glasova
kaosupragom
za ulazak
o novijim uticajima karakteristinim za srpsku tranziciju.
15 Ovo istraivanje je pokazalo i jedan pozitivan trend: dolo je do smanjenja u procentu

profita koji se daje za podmiivanje. To je bio rezultat manjih iznosa koji su traeni za
podmiivanje. Iako su zahtevi postali ei, ukupan iznos mita je bio manji.
Slika 1:zavisnost
Model partijske
drave
u Srbiji
Slika pokazuje uzajamnu
izmeu
politike
i poslovne elite: tajkuni
odravaju svoje politike uticaje tako to finansiraju sve relevantne partije; za uzvrat,
vladajue partije tite njihove monopole, nametaju tendere i aukcije i donose zakone
Partijska
drava je odgovorna za sistemsku korupciju velikih
koji su povoljni za tajkune. Ona takoe pokazuje kako su vlada, skuptina i partije
razmera,
jerjavnim
je sam
nain funkcionisanja
dravnih
institucija
delovima
povezane sa
preduzeima
i javnim institucijama
kao sa
sopstvenim
vlasti. Na slici
smo prikazali smislu
i povratnirei.
uticajPostavlja
uea u se
vlasti
na nain
funkcionisanja
pokvaren,
u bukvalnom
pitanje
kako
je
partija. Naime, da bi se obezbedila poslunost u pogledu vraanja usluga privatnom
dolo
do partijske drave u Srbiji, nakon to je prva demokratski
biznisu, one postaju autoritarne, strogo centralizovane i oligarhijske, s ciljem da se
14
izabrana
u januaru
godine preuzela
. Za ruenje
kontrolie vlada
i efikasno
kanjava2001.
neposlunost
poslanika vlast
i svih ostalih
funkcionera
stranke.Slobodana Miloevia na predsednikim izborima (24. sepreima
opozicija Srbije (DOS) nastupila je zajedno i na republikim parlamentarnim izborima,
99
U ovom radu se ne bavim nasleem prethodnog reima, koji je sruen oktobra 2000. godine, a ija
struktura nije demontirana. Ti uticaji su dobro poznati. Ovde e biti vie rei o novijim uticajima
karakteristinim za srpsku tranziciju.
178
179
Paradoksalno je da uprkos injenici da je Kotuniina vlada donela znaajan broj antikorupcijskih zakona17 jaa partijski uticaj.
16 Ovakva percepcija graana i navedeni indikatori Svetske Banke (SB) o rastu
korupcije u Srbiji ne protivree podacima Transparency International (TI) koji govore
o tome da je Srbija malo popravila svoj rejting na svetskoj listi rangiranih zemalja
prema dobijenim vrednostima indeksa korupcije. Najnovija publikacija TI sa indeksom
percepcije korupcije za 2006. pokazuje da se Srbija popela sa 97103. na 9092. mesto
(zajedno sa Surinamom i Gabonom) od 163 zemlje, sa indeksom 3,0 (2,7 za 2004. i
2,8 za 2005). Ovaj napredak se duguje antikorupcijskim zakonima koji su doneti tokom
2003, 2004. i 2005. godine. Da ne bi bilo zabune, treba rei da je dobijena ocena jo uvek
veoma niska i oznaava endemsku korupciju (tek ocena 5,0 oznaava da je korupcija
jo uvek visoka, ali svedena na podnoljiv nivo). Poreenje sa bivim socijalistikim
zemljama pokazuje da najbolje stoje Estonija (sa 6,7), Slovenija (6,4) i Maarska (5,2),
dok Albanija (2,6), Rusija (2,5) i Belorusija (2,1) imaju najgore pozicije. Srbija je u
poslednjem delu meu 20 bivih socijalistikih zemalja; ona zauzima 13. poziciju na toj
listi. Njena ocena je samo neto malo bolja od najgore i znaajno gora kad se poredi sa
najboljim zemljama.
17 Doneti su sledei zakoni: Zakon o spreavanju sukoba interesa (usvojen aprila 2004),
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (novembar 2004), Zakon
180
Percepcije graana Srbije o korupciji poklapaju se sa rezultatima

istraivanja Svetske banke. Podaci ispitivanja javnog mnenja, sprovedenog za potrebe ovog istraivanja (ispitivanje je obavljeno u julu
2006; videti Metodologija), pokazuju da graani Srbije misle da je
korupcija veoma rasprostranjena i da je poslednjih godina porasla.
Na pitanje o proporcijama korupcije, samo 3% ispitanika smatra da
je mala, 34% je ocenjuje kao prilinu, dok 53% misli da je veoma
rasprostranjena. ak 56% ispitanika smatra da je korupcija porasla
u protekle dve godine, dok samo 19% smatra da je smanjena (ostali
nisu imali stav). Odgovori na pitanje u kojoj vladi je korupcija bila
najvea potvruju nau polaznu procenu: 51% ispitanika je kazalo
da je najvea korupcija bila za vreme Miloevia, 25% je reklo da
je sada najvea (odnosi se na period vlade V. Kotunice), 9% smatra da je korupcija bila najvia u vreme vlade koju je vodio premijer ini, dok se svega 5% graana izjasnilo da je korupcija bila
najvea za vreme vlade premijera ivkovia16.
Vesna Pei
tie zarobljene drave, kako je definie Svetska banka (kao kupovinu zakona u parlamentu), ona je zauzela visoko mesto Srbiji i deli
isti rang sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.
Politizacija svih institucija i irenje sprege sa tajkunima blokirali su

uticaj donetih zakona na realnu veliinu i rasprostranjenost korupcije, bilo tako to su od svog nastanka bili buni ili se nisu primenjivali. Umesto obeanog legalizma, Kotuniina vlada se bavila
oivljavanjem nacionalistike ideologije, guranjem u prvi plan
statusa Kosova i negativnim stavom prema hapenju optuenih za
ratne zloine. Angaovanje starih kadrova i poverljivih partijskih
ljudi bolje je sluilo takvim ciljevima. Jaanje ovakvih trendova
i faktike moi politikih i privrednih elita odrazilo se na pravac
kretanja Srbije. Posle ubistva inia i smene njegove vlade (koja
je bila okrenuta ubrzanoj modernizaciji Srbije), sa novom vladom
je dolo do promene u prioritetima, pa je i nain vladanja postao
sliniji starom. To se ogledalo u politiko-partijskom srastanju
sa policijom, bezbednosnim i obavetajnim slubama, medijima i pravosuem, te smenjivanju inievih kadrova i vraanju
starih i poverljivih na poloaje u organima bezbednosti i svim
drugim dravnim organima. Dok se prva, inieva vlada ambiciozno usmerila na to da omogui Srbiji da se to pre integrie u
EU18, oduevljenje za proces integracije sa EU je vidno opalo po
dolasku na vlast desniarske, klerikalno-nacionalistike partije
kakva je Demokratska stranka Srbije sa svojim liderom Vojislavom
Kotunicom. Nenaklonjena zapadnim vrednostima, ona je opredeljenje za integraciju Srbije u EU postavila na sporedan kolosek19.
Vidljive posledice opisanog jaanja partijske drave, te porasta
sistemske korupcije ogledaju se u korupcionakim aferama koje su
izbijale tokom Kotuniine vlade20. To se ogleda i u donoenju novih
o dravnoj revizorskoj instituciji (krajem 2005), Zakon o zatiti konkurencije antimonopolski zakon (septembar 2005), dok je Zakon o ombudsmanu i Antikorupcijsku
strategiju Skuptina usvojila decembra 2005.
18 U srpskoj javnosti ubistvo Zorana inia je shvaeno kao otpor starih kadrova u
bezbednosnim institucijama njegovoj nameri da modernizuje Srbiju i da pripremi zemlju
za to bre prikljuivanje EU. Njegova saradnja sa Hakim tribunalom tumaena je kao
pretnja da e vojska i tajna policija biti reformisane i da e biti dovedeni novi ljudi.
19 To dokazuje da je EU prekinula pregovore sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji
i pridruivanju zbog nedostatka politike volje da se Hakom tribunalu izrue Ratko
Mladi i drugi optueni za ratne zloine.
20 Za opis korupcionakih afera videti: Okupacija u 26 meseci 20042006. Detaljno
181
182
analizirane sluajeve korupcije prilikom privatizacije, sa jasno ocrtanim politikim

uticajima videti u: Bara i Zlati (2005).
21 Bivi ministar finansija Boidar eli kae da je novi talas politizacije javnih
ustanova doveo do poveanog diskrecionog odluivanja od strane vlade (bez uporita u
pravu ili skuptinskoj odluci) o razliitim tipovima poreza (akcize na naftu, carinske takse
itd). Ovu materiju je ranije regulisao zakon. (Videti: Kada emo iveti bolje, Slubenik
glasnik, Ekonomist magazin, B92 i Blic; Beograd 2006).
22 O tetnom dejstvu naih monopola na budet graana pokazuje eksperiment koji
je izveo list Politika poreenjem cena potroake korpe u Srbiji i ekoj. Ova druga
je veoma dobro razvila konkurenciju meu trgovakim firmama, a u Srbiji tu vlada
monopol. Rezultat je da nai graani iste proizvode plaaju duplo skuplje.
23 Nakon znaajnog pritiska Meunarodnog monetarnog fonda da se otpone sa
privatizacijom javnih preduzea vlada Srbije je angaovala privatizacionog savetnika i
odloila deliminu privatizaciju Naftne industrije Srbije (NIS) za poetak 2007.
24 Izvor: Bori li se Vlada protiv korupcije, b92.net, 9.10.2006.
Vesna Pei
dekreta, ime su se proirile diskrecione metode odluivanja21. Nezavisnost regulatornih institucija je potkopavana, dok neki kljuni
zakoni nikada nisu stupili na snagu. Tako je, na primer, stupanje
na snagu Zakona o revizorskoj dravnoj instituciji i Zakona o ombudsmanu odloeno bez obrazloenja. Nacionalna antikorupcijska
strategija koja je usvojena decembra 2005. jo uvek nema institucionalni okvir; jo uvek nisu sainjeni nacrti konkretnih akcionih
planova. Konano, iza navedenih slabosti stajale su dugogodinje
veze izmeu politike i poslovne elite, koje su i dalje jaale, naroito
u vladi i vrhovima svih partija koje ine vane vladajue koalicije (u Beogradu i u drugim veim gradovima). Monopoli javnih
preduzea i povlaenih privatnih firmi nisu uzdrmani22, a privatizacija velikih javnih preduzea nije otpoela23. Ovakvi trendovi naveli su predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije Vericu Bara
da konstatuje da je nivo korupcije u Srbiji opet na nivou od pre 5.
oktobra 2000. Ona je istakla da tokom poslednje tri godine nije bilo
revizorske kontrole budeta Republike Srbije, upozorivi javnost
da je Nacionalni investicioni plan (NIP), koji je lansirao ministar
finansija Mlaan Dinki, a podrala vlada, usvojen na koruptivan
nain bez zakona za njegovu primenu i kontrolu. Nepostojee
procedure za raspodelu tih sredstava dale su grupi ministara pravo
na diskreciono odluivanje o raspodeli sredstava. Ona je procenila
da e korupcija u zemlji znaajno porasti ukoliko se primeni NIP24.
I predsednik Transparentnosti Srbije Vladimir Goati, komentariui
injenicu da su stranke potroile vie para od dozvoljenog za izbornu kampanju (parlamentarni izbori, januar 2007), ustvrdio je
da je pria o borbi protiv korupcije buenje rupa u vodi. Ko hoe
borbu protiv korupcije mora staviti pod lupu najmonije aktere, a
to su politike stranke25.
Nedavni dogaaji na planu pripreme i procesa usvajanja Ustava
Srbije potvruju moju poetnu hipotezu o dravi koju su zarobile
vladajue partijske elite. Sredinom septembra 2006. lideri etiri
najvee partije26 su se bukvalno preko noi dogovorili o predlogu
Ustava27. Bez ijednog dana javne debate, na osnovu odluke partijskih lidera, skuptina je usvojila Nacrt i raspisala referendum za
njegovo usvajanje. ak ni poslanici Narodne skuptine nisu dobili
Nacrt, niti su imali priliku da o njemu raspravljaju na sednici na
kojoj je usvojen. Graani, nevladine i profesionalne organizacije
takoe nisu imali priliku da o njemu raspravljaju. Meu reenjima
u Ustavu koja cementiraju mo politikih partija da okupiraju
dravu je l. 102, po kojem poslaniki mandati pripadaju partijama.
U njemu se kae da je poslanik slobodan da neopozivo stavi svoj
mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji predlog je izabran
za narodnog poslanika28. Proirena su i poslanika prava na imunitet. Ove i jo neke ustavne norme jaaju politiku mo partijske
elite i njene interese i dodatno degradiraju skuptinu i odgovornost
poslanika prema interesima njihovih biraa29.
25 Izvor: Danas, 10-11.2.2007.
26 Te etiri partije su: Demokratska stranka Srbije (DSS) Vojislava Kotunice,
Demokratska stranka (DS) Borisa Tadia, koji je takoe i predsednik Srbije, Srpska
radikalna stranka (SRS) Vojislava eelja i G17 plus Mlaana Dinkia.
27 Zvanino opravdanje za tako ubrzano usvajanje novog ustava bilo je ouvanje
Kosova u sastavu Srbije, tako to je u Ustavu zapisano da je Kosovo deo Srbije.
28 Predsednik Transparentnosti Srbije Vladimir Goati kae da l. 102 novog Ustava
izdvaja Srbiju kao jedinu evropsku dravu koja ima propis po kojem mandati u
parlamentu pripadaju partijama. Ovakvo reenje, tvrdi Goati, postoji samo u nekim
azijskim dravama (Banglade, Pakistan, Indija).
29 Ovakva ustavna reenja, naroito imperativni partijski mandat poslanika,
naruava sutinu parlamentarnog sistema, koja se ogleda u uzajamnoj zavisnosti,
kontroli i ravnotei izmeu parlamenta i vlade. Tako realno jaa i poloaj vlade koju ini
koalicija stranaka parlamentarne veine. U zagrljaju vlade i vrhova vladajuih partija
nema dovoljno prostora za razvoj parlamentarne demokratije, tako da Skuptina, faktiki,
183
U ovom delu studije emo analizirati mehanizme koji su u praksi uvrstili uticaj partijske drave kao koruptivnog naina funkcionisanja javnog sektora i blokirali razvoj kontrolnih institucija.
Ta blokada je tranziciju u Srbiji odvela u orsokak oligarhijske
drutvene strukture zasnovane na konvertibilnosti politike i ekonomske moi.
postaje njihov izvrni organ. (Videti: Slobodan Vueti, Blic, 24.2.2007).
30 Mandat guvernera Narodne banke Srbije ne poklapa se s izborima ili promenama u
skuptini ili vladi. Isto se odnosi na poverenika za informacije, iji rad je postao uticajan
i cenjen u javnosti. Stie se utisak da je neko iz vlade traio njegovo uklanjanje, jer je
svoju javnu ulogu obavljao na ispravan i nezavistan nain (uhvatio je ministra policije u
lai, odnosno u pisanju lane slubene beleke).
31 Da bi zatitile interese partija u kontrolisanju mandata u Skuptini Srbije tri glavne
partije (Kotuniina DSS, Tadieva DS i eelj-Nikolieva SRS) odluile su da okrnje
suverenitet naroda tako to e vlasnitvo nad mandatima dati partijama. Pravi korisnici
suvereniteta (koji bi trebalo da potie od graana) bie rukovodioci partija, to im
omoguuje da sprovode dravni suverenitet, ako ne direktno, onda indirektno preko
vlasnitva nad mandatima poslanika. (Videti: Molnar 2006, str. XXII).
184
Partijska drava u praksi
Vesna Pei
Javnost je Ustav nazvala funkcionerskim. Opravdanost ovakve

reputacije Ustava je demonstrirana kada se na dnevnom redu
skuptine nalo donoenje Ustavnog zakona. Partije su napravile
dil da e glasati za taj zakon samo ako tokom prve sednice nove
skuptine (posle januarskih izbora), budu smenjena dva visoka
funkcionera: guverner narodne banke Srbije i poverenik za informacije od javnog znaaja30. Prema ocenama pojedinih strunjaka,
Ustav u pravom smislu rei omoguava partijskim kadrovima
uzurpaciju narodnog suvereniteta31, ne spreava partijski/politiki
uticaj na sudove, niti predvia proceduru u pogledu civilne kontrole nad vojskom i policijom. Novi Ustav je zakucao partijsko
vlasnitvo nad dravom i, indirektno, partije su preuzele suverenitet od graana, pa u budunosti moe biti jo tee da se partije
spree da koriste javne slube i imovinu za svoje privatne i partijske interese, umesto za interese biraa i ostvarivanje javne dobrobiti.
Uoila sam sledeih est mehanizama zarobljene drave:

Partije u vladajuoj koaliciji dele vlast po vertikali tako to jedna stranka upravlja jednim delom vlasti iste sadrine u celini. U
javnosti je ovakav nain deobe vlasti nazvan feudalizacijom.
Naime, pod ekskluzivnu kontrolu jedne stranke podvode se sve
institucije, imovina i postavljenja koja spadaju u datu oblast upravljanja (finansije, policija, zdravstvo itd). Svakoj partiji u vladajuoj
koaliciji data je kontrola nad delom vlasti bez ikakve kontrole, kao
da je njen iskljuivi privatni posed. Vertikalna podela vlasti koju
je uvela Kotuniina vlada eliminisala je uzajamnu kontrolu koalicionih partnera, koja je karakterisala inievu i ivkovievu
vladu.
Drugi mehanizam, povezan s prvim, odnosi se na postavljanje
partijskih lidera (predsednika, njihovih zamenika itd) da upravljaju ministarstvima-feudima, a da istovremeno aktivno obavljaju
svoje partijske funkcije. S obzirom na to da partijski voa dravni
feudalac ima poslanike u skuptini koji omoguavaju veinsku
podrku vladi, korupcija je praktino ugraena u nain na koji vlada funkcionie32: ako bi ministar bio prozvan za korupciju, on bi
povukao svoje poslanike i vlada bi pala zbog gubitka skuptinske
veine.
32 Na primer, ministar za kapitalne investicije i predsednik Nove Srbije javno je
priznao da javno preduzee eleznice Srbije, koje je pod kontrolom njegove partije
(direktor preduzea je iz njegove partije), nije potovalo proceduru javnih nabavki kada
je kupovalo vagone iz vedske. I pored priznanja, niko nije trpeo nikakve posledice:
ukoliko bi ministar ili direktor javnog preduzea bili pozvani na odgovornost i
podvrgnuti istranom postupku, to bi moglo da izazove povlaenje podrke vladi od
strane poslanika te stranke. O tome koliko su korumpirani politiari zatieni govori
injenica da je osoba koja je obelodanila nepravilnosti uklonjena sa svog poloaja.
Ministar finansija se naao u slinoj situaciji kada je u javnosti ponovo otvorena
korupcionaka afera u vezi sa Nacionalnom tedionicom. Ovaj sluaj povezuje ministra
sa korupcijom koja je otkrivena, a detaljno je opisuju Verica Bara i Ivan Zlati (Bara
i Zlati 2005). Optube protiv ministra iznela je predsednica Saveta za borbu protiv
korupcije pri vladi Srbije Verica Bara i u jednoj TV emisiji. Posledica nije bilo jer
je primenjen isti sistem zatite: uklanjanje predsednice Saveta iz sredstava javnog
informisanja, uz uobiajeno utanje vlasti.
185
Odnos izmeu partija (vlasti) i biznisa nije regulisan na transparentan nain ni u delu koji se odnosi na finansiranje stranaka. Zakon o
finansiranju politikih partija, usvojen 2003, manjkav je u pogledu
kontrolnih mehanizama nad stranakim finansijama, a i takav kakav je ne primenjuje se u praksi. Za primenu ovog zakona (kao i
za druge zakone iz antikorupcijske oblasti), nedostaje politika
volja. Meu partijama postoji preutni sporazum da se zakon ne
mora primenjivati striktno34. Sabotae ovog zakona zamrauje finansijski uticaj tajkuna na odluke koje donose vladajue politike
stranke u vladi i parlamentu. Tajkuni utiu i na personalnu ras33 Primena novog Zakona o dravnim slubenicima, koji predvia javnu kompeticiju
za rukovodee poloaje u dravnoj upravi zapoela je u julu 2006. Iako je i primena ovog
zakona izigrana, o emu e kasnije biti vie rei, u novinama su objavljeni konkursi za
rukovodea mesta i poloaj zamenika ministra. (Videti: Ana Trbovi, Blic, 25.11.2006).
34 Samo tri partije (od oko 39 aktivnih partija i vie od 400 registrovanih) na vreme
su podnele Finansijskom odboru Skuptine kompletne godinje izvetaje o svojim
finansijama i aktivnostima. Ovo pokazuje da partije ne potuju svoje zakonske obaveze.
Za detalje o ovom problemu videti: Goati (2006), str. 179-204.
186
Vladajue partije koalicije imaju ekskluzivno pravo da vre

imenovanja u dravnoj administraciji, javnim preduzeima, komunalnim preduzeima, institutima, agencijama, fondovima, zdravstvu, socijalnim i kulturnim centrima, studentskim domovima, veterinarskim stanicama, kolama, pozoritima, bolnicama, slubama
za odravanje spomenika i memorijalnih parkova to sve spada u
javna dobra i finansira se iz budeta. Menaderski poloaji se ne
oglaavaju i ne dele prema sposobnostima, to dodatno krnji javni
interes i uspostavlja diskriminaciju graana na osnovu partijske pripadnosti33.
Vesna Pei
Degradiranje skuptine i mehanizmi za podmiivanje poslanika s

ciljem da se osigura njihova lojalnost omoguavaju donoenje zakona u interesu vlasti i tajkuna. Poslunost se postie tako to se
poslanicima nude viestruke funkcije, kao to je naimenovanje u
upravne odbore javnih preduzea ili obavljanje izvrnih funkcija u
lokalnim i regionalnim vladama, to im omoguuje da imaju vie
izvora prihoda.
podelu ministarstava, s obzirom na to da nisu sve linosti podjednako kooperativne35.

Politiki uticaj na pravosue i kontrola izvrne vlasti nad
skuptinom, sudovima i javnim tuilatvom kljuni je mehanizam
partijske drave i rairene korupcije. Partijsko zarobljavanje
pravosua je toliko obiman i vaan predmet istraivanja da nije
mogao biti obuhvaen ovom analizom.
Vlada kao konfederacija partijskih feuda

Vlada Vojislava Kotunice (20042007) predstavlja koaliciju sastavljenu od etiri partije36, a podela vlasti kao plena obavljena je na
sledei nain:
Raspodela vlasti vri se na bazi koalicionog sporazuma koji definie

raspodelu ministarstava i procente funkcija u javnim preduzeima
koje svaka vladajua partija dobija srazmerno broju osvojenih mesta u skuptini. Drugi deo sporazuma doprineo je porastu korupcije
tokom poslednje tri godine. Ovaj aspekt, kako smo ve naglasili,
35 Neki mediji otvoreno komentariu koji bi ministar u novoj vladi (nakon januarskih
izbora 2007) bio po ukusu poznatog tajkuna (ije se ime ne sme izgovoriti), odnosno
koji ministri iz prole vlade su mu se zamerili i nemaju zeleno svetlo da isto ministarstvo
ponovo dobiju. Re je o ministarstvu za poljoprivredu i jo ponekom. (Izvor: Kotunica
ima vie anse nego eli, Danas, 16.2.2007).
36 Nisam ispitivala podelu unutar stranaka, te poveanje broja koalicionih partnera, jer
to nije predmet mog istraivanja. Te promene ni u emu ne menjaju nain funkcionisanja
vlade, pa sam dala prikaz podele vlasti kako je izgledala na poetku izmeu tri stranke
(DSS, G17 plus i koalicije SPO/NS) i Socijalistike partije, koja je podravala ovako
sastavljenu manjinsku vladu.
187
37 Prva post-Miloevieva vlada nije izvrila vertikalnu podelu ministarstava. Ta

vlada (20012003) bila je sastavljena iz dva dela: jedan deo su inili eksperti i vanpartijske
linosti, koji su svoje pozicije dobili prema sposobnostima, a drugi deo je bio politiki,
sastavljen od brojnih politikih lidera partija koje su uestvovale u velikoj koaliciji protiv
Miloevievog reima i koji su dobili pozicije potpredsednika vlade. Svako ministarstvo
je bilo sastavljeno od predstavnika razliitih partija, to je obezbeivalo neposrednu
kontrolu ponaanja dravnih slubenika.
38 Gotovo svako ministarstvo ima niz institucija po horizontali koje kontrolie na centralnom nivou, a zatim i po dubini (vertikalno), po optinama, zahvaljujui visokoj centralizaciji Srbije. Da bi se stekao uvid koliku vlast ima ministar obrazovanja i sporta,
procenjuje se da on ima ovlaenje da imenuje vie od 3.000 direktora osnovnih kola
i oko 400 direktora srednjih kola u Srbiji bez Vojvodine (Boidar eli navodi procenu da u Srbiji ima ukupno 3.960 osnovnih i 577 srednjih kola; izvor: Kada e nam
biti bolje, str. 199). Ministar za zdravlje ima ovlaenje da vri naimenovanja direktora
bolnica, zdravstvenih centara i drugih zdravstvenih ustanova koje je osnovala vlada. I
tako svako ministarstvo. Ministar finansija potpisuje imenovanja za sve efove uprave
prihoda, carine itd. u svakoj optini. U nadlenosti vlade je 17 javnih preduzea (tu se
nalaze i najvea preduzea u Srbiji) i veliki broj agencija, fondacija i usluga. U celini
gledano, procenjuje se da u Srbiji ima oko 40.000 poloaja na koje se imenuju, odnosno
postavljaju funkcioneri po partijskoj liniji, od strane vladajuih partija u koalicija na svim
nivoima (optina ima oko 160 i u svakoj je odreen broj institucija, javnih preduzea,
kola, zdravstvenih, socijalnih i kulturnih slubi, od kojih su neke optinske/pokrajinske,
a neke republike).
188
Najjaa koaliciona partija (DSS) sa svega 53 poslanika kontrolie

10 ministarstava (ukljuujui Ministarstvo odbrane nakon razdvajanja Srbije i Crne Gore). Ova partija kontrolie postavljenja u dve
najmonije institucije vlasti: unutranjim poslovima (Ministarstvo policije i Bezbednosno-informativna agencija) i ekonomskim
poslovima (dva ministarstva: jedno za nacionalnu privredu i drugo
za meunarodne ekonomske odnose). Ova partija dri i Minis-
Vesna Pei
nije bio prisutan u prvoj post-Miloevievoj vladi37. Svaka koaliciona partija dobija jedan broj ministarstava da njima suvereno upravlja i da angauje zaposlene. Na taj nain svaka vladajua partija postaje vladar u sopstvenom feudu, a vlada funkcionie kao
konfederacija feuda vlasti. Ova holistika podela vlasti38 meu
vladajuim partijama za rezultat ima neodgovornu vladu, o emu
svedoi porast moi i ovlaenja pojedinanih ministara i injenica
da vlada ne funkcionie kao tim: premijer ne preuzima odgovornost za vladu kao celinu i za svako ministarstvo, kao to je bio
sluaj u prvoj vladi.
tarstvo pravosua, Ministarstvo nauke, Ministarstvo obrazovanja

i sporta, Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu,
Ministarstvo vera i Ministarstvo energije. Kao najjaa partija, DSS
upravlja najveim (uglavnom monopolskim) preduzeima, kao to
su Telekom, JAT ervejz, PTT Srbije, JP Transport nafte, JP Slubeni
glasnik39, Galenika, Yugoimport-SDPR40.
G17 plus je dobio Ministarstvo finansija, Nacionalnu banku Srbije
i sve finansijske institucije. Ova stranka je dobila na upravljanje
jo dva ministarstva za zdravlje i poljoprivredu. Oba ministarstva imaju ogromnu vertikalnu kontrolu nad postavljenjima
na lokalnom nivou irom Srbije, ukljuujui i veliko monopolsko
preduzee Srbija ume, koje se esto opisuje kao drava u dravi.
SPO je dobio Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo za kulturu i Ministarstvo za trgovinu i turizam,
a NS Ministarstvo za kapitalne investicije. Nova Srbija kontrolie
eleznice Srbije i JP Putevi Srbije, dok SPO kontrolie Beogradski
sajam i ima svoje kadrove u Telekomu, NIS-u, JP Putevi Srbije itd41.
Konfederacija feuda predstavlja svojevrsni sistem razmene
usluga i interesa izmeu vladajuih partija u koaliciji i njihovih
skrivenih finansijera. U taj sistem je ugraeno meusobno ucenjivanje da e poslanici biti povueni iz skuptine ako neki ministar
(tj. predsednik partije) bude osumnjien za korupciju. Ugraena je
i kontrola poslanika koji treba da izglasaju naruene tajkunske zakone: ministri preko kojih ide narudbina su partijski efovi pos39 Zanimljivo je da savetnik za Kosovo premijera Kotunice Slobodan Samardi
takoe ima mesto u javnom preduzeu. U ovom sluaju, re je o Slubenom glasniku.
Na elu ovog, u politikom smislu vanog, preduzea prvo se naao Dejan Mihajlov,
pa je zbog sukoba interesa traio razreenje; to mesto je pripalo Socijaldemokratskoj
partiji (SDP, Branko Gligori), da bi se opet vratilo DSS-u nakon raskida sa SDP. (Izvor:
Politika, 24.1.2007. i Slubeni glasnik).
40 Izvor: Politika, 24.1.2007, i Slubeni glasnik. Podatke o stranakom voenju
preduzea i lanstvima u UO treba tretirati modelski, kao princip po kome je javna
svojina pretvorena u stranaku, dok se raspored kadrova stalno menja, pa navodi
pojedinih imena mogu biti netani zbog fluktuacije na tim mestima.
41 Mesta u UO javnih preduzea nisu podeljena po feudalnom principu nego su
lanovi UO pojedinih javnih preduzea stranaki meoviti. Sem poloaja u UO dele se
i menaderske, tj. direktorske funkcije, koje omoguavaju veu koncentraciju kadrova i
zapoljavanje iz stranke koja je dobila mesto generalnog direktora.
189
Vesna Pei
lanika i odluuju o njihovom poslanikom mestu42. Feudalizovana

raspodela vlasti43 korumpira i druge kljune dravne ustanove:
policiju, obavetajnu slubu44, finansijske i ekonomske institucije,
zdravstvo i isplate iz nacionalnog budeta. ema omoguava i
kombinovanje razliitih ministarstava koja su u rukama jedne partije kako bi se uveala njihova mo. Na primer, Ministarstvo za
poljoprivredu dobilo je novo ovlaenje da kredite daje direktno
seljacima, bez transparentne procedure; s druge strane, od Ministarstva finansija (u to vreme potpredsednik G17 plus) dobilo je desetostruko vei budet u odnosu na ono ime je Ministarstvo ranije
raspolagalo. Na taj nain je Ministarstvo poljoprivrede dobilo dodatne diskrecione nadlenosti koje su se mogle koristiti za kupovinu politike podrke45. Praksa i mogunosti koje nekontrolisana
vlast u ovakvom aranmanu omoguava dozvoljavaju zakljuak da
feudalizovanu vladu integrie korupcija.
rima koji se bave obrazovanjem. Ovi podaci otkrivaju stepen do

kojeg je u ministarstvima profesionalizam zamenjen partijskom
selekcijom kadrova.
Partijsko lanstvo ministarstva u prvoj i drugoj vladi
Sastav naelnika okrunih odeljenja za obrazovanje prema partijskoj pripadnosti46
Primer ministarstva obrazovanja i sporta

Ovaj prikaz pokazuje rezultate poreenja inieve (I vlada) i vlade Vojislava Kotunice (II vlada) u pogledu partijskog lanstva u
vrhu ministarstva, postavljenih naelnika okrunih odeljenja za
obrazovanje i postavljenja u institucijama, preduzeima i odbo42 Verica Bara u tekstu Parlamentarna korupcija (Dnevnik, 5.11.2005) kae:
Zakoni se donose da se neko okoristi, odnosno da se uz pomo svojih poslanika lini i
privatni interesi stavljaju u zakon i postavljaju kao opta stvar. Zato imamo zakone koji
se namerno donose s odreenim nedostacima tako da se posle ne mogu primeniti.
43 Ovakva vlast i u jednom irem smislu dobija feudalna obeleja po svojoj
zaokruenosti, u ta spada naoruana pratnja. Brojni dravni funkcioneri, partijski
lideri i tajkuni angauju svoje lino obezbeenje koje ima i prestini smisao. Danas
u Srbiji ima 30.000 registrovanih naoruanih ljudi koji obavljaju poslove privatnog
obezbeenja.
44 Prema pisanju medija, obavetajna sluba je 2005. godine koriena da pijunira
poslanike u vezi s njihovim namerama o tome da li e i kako glasati po pitanju budeta za
2006. Dvoje poslanika je preko noi izbaeno iz skuptine jer su rekli da nee glasati za
budet (Sovranije onjagi i Vesna Lali).
45 Netransparentnost u odobravanju kredita seljacima od strane Ministarstva
poljoprivrede u javnosti su kritikovali predstavnici Srpske radikalne stranke; seljaci su
glavnina njihovog birakog tela.
190
Kada je nova vlada dola na vlast svi naelnici okrunih odeljenja

za obrazovanje koji su postavljeni 2000. otputeni su (sem jednog
na Kosovu). Smena kadrova na ovoj poziciji srednjeg ranga bila
je gotovo stopostotna. Svi novoimenovani naelnici odabrani su
iskljuivo iz partije koja je dominantna u ovom feudu (ministar je
iz Demokratske stranke Srbije). Poto je njihov profesionalni ugled
46 Graanski savez Srbije (GSS) bio je antiratna partija koja je okupljala intelektualce,
profesionalce i eksperte, pa je u raspodeli mesta u vladi dobila nesrazmerno vei broj
poloaja u odnosu na jainu stranke.
191
Ista partija (DSS) dobila je poloaj predsednika skuptinskog Odbora za obrazovanje. Na niim delovima hijerarhije, sve do direktora
kola, zvanina procedura teoretski ovlauje kolske odbore koje
ini devetoro ljudi (troje roditelja, troje zaposlenih u koli, troje iz
lokalne vlasti) da izaberu direktora i da odabranog kandidata poalju
ministru na odobrenje. Ali u praksi to nije tako, jer troje ljudi iz lokalne samouprave, koji su partijski kadrovi, u velikom broju sluajeva
nameu izbor kolskog direktora48. Upotreba partijskih kriterijuma
za naimenovanje direktora osnovnih i srednjih kola irom Srbije
dovela je do sukoba izmeu ministra i kola koje nisu elele da prihvate nametnute direktore. Tek kad su kole zapretile trajkom zbog
47 U javnosti je poznato da je nova ministarka obrazovanja Ljiljana oli Darvinovu
teoriju evolucije zamenila religijskim, kreacionistikim pristupom pitanju nastanka
oveka, pa je zbog negodovanja javnosti to je iz nastave izbaen Darvin ministarka
podnela ostavku.
48 Jednoj kandidatkinji za direktora kole u gradu Niu preeno je smru ako ne povue
svoju kandidaturu. Ona je bila rtva politike osvete, kao to je to bio sluaj i irom
Srbije. Reeno je da u svim institucijama i svim postupcima dolazi do politikih pritisaka.
O navedenim pretnjama je u nekoliko mahova pisao dnevni list Danas.
192
Isti tip jednopartijske kontrole moe se prepoznati i u svim drugim

obrazovnim ustanovama. Centri koje je osnovalo ministarstvo prve
vlade da bi se bavili razvojem i ocenjivanjem kvaliteta obrazovanja,
profesionalnom obukom uitelja itd. bili su reorganizovani, a direktori (eksperti i ljudi van partija) otputeni i zamenjeni manje
kvalifikovanim ljudima iz DSS-a. Javna preduzea koja je osnovalo ministarstvo, kao to je vrlo profitabilni Zavod za izdavanje
udbenika, data su DSS-u.
Vesna Pei
bio mnogo manji, ova smena je znaila da su ljudi sa viim kvalifikacijama zamenjeni manje profesionalnima. Kadrovska promena
odraavala je i promene u samom radu ministarstva, jer je zapoeta
modernizacija obrazovanja bila potpuno obustavljena, da bi zatim
bila delimino vraena. Dok je prva vlada krenula u ambiciozne
i radikalne reforme obrazovanja, i za to angaovala najpoznatije
eksperte, druga vlada je obustavila reforme i najurila modernizatore, da bi oslobodila mesta pouzdanim ljudima iz DSS-a47.
politikih naimenovanja koja je nametnulo ministarstvo, uspele su

da dobiju bitku za kvalifikovanije i profesionalnije direktore49.
Analizirani model partijskog regrutovanja nije karakteristian samo
za Ministarstvo obrazovanja i sporta ili Ministarstvo finansija, o kojem
e tek biti rei50. Istraivanje pojedinanih naimenovanja na mesta direktora na lokalnom nivou od strane centralne vlasti (u kolama, bibliotekama, kulturnim centrima itd) govori o tome da nepartijski kandidati nemaju gotovo nikakve anse da dobiju direktorsko mesto u institucijama na lokalnom nivou51. Analiza nekih individualnih sluajeva
pokazala je da im jedna partija osvoji neko ministarstvo, lokalni
partijski funkcioneri poinju da insistiraju kod partijskih tabova da
dobiju vodee pozicije u odnosu na druge kandidate na konkursu.
Partijska administracija priprema predmet za predsednitvo partije
kako bi ono uticalo na svoje ministre da naimenuju nae ljude.
Opisana i rairena praksa prema kojoj se partijskom kandidatu
daje gotovo apsolutna prednost za profesionalna rukovodea
mesta marginalizovala je fer konkurenciju i profesionalizam u
nadmetanju za liderske pozicije. Time to se spreava konkurencija i smanjuje profesionalizam korupcija dobija zatitu u okviru
politike/partijske hijerarhije i rukovodeih pozicija u vladi. Ovo
pravilo ima opti karakter i primenjuje se u svim ministarstvima i
na svim administrativnim poloajima, na okrunom nivou, zatim i
u institucijama i preduzeima sve do nivoa lokalne vlasti52.
49 Najupeatljiviji sluaj u kojem je pobedio kolski izbor direktora bila je srednja
Ekonomska kola u aku.
50 Podaci o oba ministarstva i njihovim partijskim postavljenjima dobijeni su
zahvaljujui istraivakom novinarstvu i insajderima koji su bili na visokim poloajima u
ovim ministarstvima i prihvatili da sarauju na ovom projektu.
51 Sluaj se odnosi na odabir direktora biblioteka koje je osnovala Republika Srbija i
ija naimenovanja su data u nadlenost Ministarstvu kulture. Direktori biblioteka u Niu i
Jagodini naimenovani su prema partijskim kriterijumima ministra i takve partijske odluke
nisu mogle biti promenjene i pored javne kritike. Kandidati sa veim kvalifikacijama bili
su diskriminisani po partijskoj liniji. Preko linih kontakata sam saznala da su u mnogim
sluajevima ministri dobijali obavetenja od lokalnih partijskih odbora o tome ko bi trebalo
da bude favorit za izbor i da su u 95 odsto sluajeva ti pojedinci i imenovani na poloaje,
bez obzira na to to su drugi kandidati imali vie kvalifikacije.
52 Ministar policije je, dovodei svoje ljude, smenio svih 16 okrunih policijskih
193
postavljeno je iz redova G17 plus.
naelnika i ukupno zamenio oko 700 policajaca sa viim inovima otkako je preuzeo
svoj poloaj. Pri tome nema revizorske kontrole ili nadzora nad budetskim trokovima
u policiji, niti civilne kontrole nad policijom i obavetajnim slubama. Javne nabavke za
policiju predstavljaju dravnu tajnu, koja je izuzeta od javnog nadzora.
53 U Srbiji se guverner Narodne banke menjao tri puta od oktobra 2000. Prvi guverner
bio je Mlaan Dinki, koji je sada ministar finansija; drugi je bio vanpartijski ekspert dr
Kori Udoviki, koja je zamenila Dinkia zato to je kao tadanji potpredsednik G17 plus
bio preterano aktivno ukljuen u partijsku politiku; trei guverner Narodne banke Srbije
postavljen je iz redova G17 plus, kada je ova partija postala lanica vladajue koalicije.
54 Kadar G17 plus na ovom poloaju bio je smenjen iz javnosti skrivenih razloga, a
mesto je dato Vladimiru Galiu, savetniku premijera Kotunice.
55 Na primer, direktor Poreske uprave Srbije bio je lan G17 plus; napredujui politiki,
postao je lan Izvrnog odbora G17 plus; nedavno je premeten na poziciju dravnog
sekretara Ministarstva finansija, a njegov poloaj u Poreskoj upravi dodeljen je drugom
lanu iste partije.
194
Da bih pokazala partijski nain funkcionisanja ministarstava,

pored Ministarstva za obrazovanje i sport, analizirala sam i Ministarstvo finansija i institucije javnih finansija. Stranka G17 plus je
dobila sve poloaje koji se tiu finansija. Ministar finansija je i aktivni predsednik G17 plus. Ispod svog mesta ministar je imenovao
pouzdane saradnike i partijske drugare. Izvrna odeljenja koja
su u sklopu ministarstva, kao to su Poreska uprava, Uprava carina, Uprava za igre na sreu, Uprava za spreavanje pranja novca
itd. pod partijskom su kontrolom G17 plus (videti sliku 2). Na
oko 90% svih pozicija postavljenja su obavljena prema partijskim
kriterijumima, tj. lanstvu u G17 plus. Ista partija je rasporedila
svoje partijske kadrove u najkrupnije finansijske institucije, koje
bi morale da budu nezavisne od politikog i vladinog uticaja.
Najvanija meu njima je Narodna banka Srbije53. Isto vai za
efove Komercijalne banke, Komisije za hartije od vrednosti, Zavoda za statistiku, Nacionalne korporacije za osiguranje kredita,
Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Agencije
za privatizaciju54 itd svi su lanovi G17 plus. U ovom, na korupciju osetljivom sektoru dolo je do isprepletenosti partijskih
i dravnih funkcija, kako onih izvrnog karaktera55, tako i onih
koje bi morale biti nezavisne.
Vesna Pei
Primer ministarstva finansija
Slika 2: Stablo feuda G17 plus142
Slika 2: Stablo feuda G17 plus56
Sem horizontalne partijske vladavine u institucijama centralne

U praksi,
horizontalno
i vertikalno,
finansijske putem
brane ipostavljenja
tokovi novca su pod
vlasti,
ova partija
takoe
upravljasve
i vertikalno
kontrolom
jedne
partije, bez
unutranje
ili spoljanje
kontrole,
i bez
nadmetanja
efova
lokalnih
poreskih
uprava,
carinskih
odeljenja
i drugih
lokalpostavljenja. Dve hijerarhije partije i drave preklapaju se. To je nain na ko
nihfunkcionie
administrativnih
Postupak postavljenja na lokalnom
zatvorenijedinica.
sistem feuda.
nivou ukljuuje predloge lokalnih partijskih organizacija. U praksi,
zapoljavanja efova lokalnih poreskih uprava, carine itd. ne obJavna preduzea
javljuju se javno i o njima se ne raspravlja zvanino. U praksi je
postupak takav da lokalni partijski odbori iz svojih redova regrutuju efove lokalnih administrativnih jedinica irom Srbije a njihova
57 profesionalnom reputacijom izgubili svoje poloaje n
Poreskoj upravi,
dok su neki
sa priznatom
postavljenja
potpisuje
ministar
. Tako se krug zatvara od vrha do
zahtev lokalnih partijskih odbora. (Izvor: Kada emo iveti bolje, str. 48).
56 142
NaNastablu
tekstu navela; p
stabluzbog
zbogprostora
prostoranisu
nisuprikazane
prikazanesve
svenezavisne
nezavisneinstitucije
institucije koje
koje sam
sam u
u tekstu
pravougaonici
oznaavaju da
rukovodeidapoloaji
nisu 100%
partijski
ve oko 90%, k
navela;
prazni pravougaonici
oznaavaju
rukovodei
poloaji
nisupokriveni,
100% partijski
navedeno.
pokriveni,
ve oko 90%, kako je i navedeno.
57 Bivi ministar finansija Boidar eli kae da su i na njega vrili pritisak lokalni
partijski odbori koalicije DOS sa ciljem da mu sugeriu ko bi trebalo da budu efovi
195
Javna preduzea
Oko 50% preduzea i dalje je u vlasnitvu drave ili ima meovitu
dravnu, drutvenu i privatnu imovinu. Ukupno uzev, 40% ukupne radne snage radi u nereformisanoj privredi. Najvaniji aspekt
partijske drave je zaposedanje javnih preduzea. Njima upravljaju iskljuivo partije iz vladajue koalicije. Javna imovina je time
pretvorena u partijsku imovinu i njome se upravlja u partijskom
interesu. A re je o ogromnoj vrednosti koja je partijski zarobljena. U 17 najveih preduzea koje je osnovala vlada Srbije upravljaju partije koje sainjavaju vladajuu koaliciju na nacionalnom
nivou: lanovi upravnih odbora, predsednici i direktori se sabiraju i
prema sistemu kvota dele meu partijama vladajue koalicije, koje
odluuju o postavljenjima na upravljake pozicije bez kontrole javnosti, kao da su kompanije u njihovom sopstvenom vlasnitvu.
Sva druga javna preduzea njih oko 500 nalaze se u rukama
vladajuih koalicija na lokalnim nivoima.58
poreske uprave na lokalnom nivou. On se ali da je postao veoma nepopularan meu
lokalnim aktivistima DOS-a jer je odbio da im dozvoli da nametnu ko e voditi lokalne
jedinice poreske uprave. Meutim, on procenjuje da se tokom dve poslednje godine
situacija preokrenula; neki ljudi bez profesionalnih referenci dobili su poloaje u Poreskoj
upravi, dok su neki sa priznatom profesionalnom reputacijom izgubili svoje poloaje na
zahtev lokalnih partijskih odbora. (Izvor: Kada emo iveti bolje, str. 48).
58 Okrugli sto o javnim preduzeima u organizaciji Centra za Liberalno-demokratske
studije, podaci preuzeti iz transkripta ovog skupa objavljenog na b92.net, 10.6.2006;
takoe i iz teksta Poslovanje javnih preduzea (Danas, 20.7.2006).
196
U praksi, horizontalno i vertikalno, sve finansijske brane i tokovi

novca su pod kontrolom jedne partije, bez unutranje ili spoljanje
kontrole, i bez nadmetanja za postavljenja. Dve hijerarhije partije
i drave preklapaju se. To je nain na koji funkcionie zatvoreni
sistem feuda.
Vesna Pei
dna dravne hijerarhije u skladu sa partijskom pripadnou. Oko

90% efova administrativnih lokalnih jedinica ministarstva u poreskoj ili carinskoj upravi postavljeno je iz redova G17 plus.
Brojni indikatori govore o tome da se rukovodioci u javnim

preduzeima ne postavljaju prema sposobnosti, iskustvu i kvalifikacijama, niti su menaderi odgovorni za rezultate. Ukoliko vlada
eli da dri cene na niskom nivou, stvarajui gubitke, menaderi
i UO koje ona postavlja moraju se toga pridravati. To je sluaj,
recimo, sa cenama struje koje su nie nego u ostatku regiona59.
Opravdanje za niske cene struje (ili druge cene) poziva se na socijalne argumente i niske plate stanovnitva. Niske cene takoe slue
i za prikazivanje nominalno nie inflacije. Ali niske cene koriste i
interesima firmi koje su povezane s partijama, a koje prodaju struju u inostranstvu. Ovakve diskrecione odluke o cenama u javnim
preduzeima mogu doneti ogroman profit tajkunima koji finansiraju partije vladajue koalicije.
S obzirom na to da su javna preduzea uporite politike moi
vladajuih partija, ona se koriste na razliite naine. Koristi za partiju ukljuuju upotrebu preduzea za zapoljavanje lanova partije
i za nagraivanje partijskih funkcionera za njihovu lojalnost ekstraprihodom od direktorovanja ili lanstva u upravnim odborima. Partije takoe mogu dobiti direktne usluge, kao to je publicitet za
svoje kampanje, objavljivanje asopisa i propagandnog materijala,
davanje poklona u ime partije socijalno ugroenima i upotrebu zaposlenih u tim preduzeima za kampanju od vrata do vrata pod pritiskom otputanja. Javno vlasnitvo slui i za kontrolisanje medija.
Na primer, Elektrodistribucija Srbije je kupila 14% akcija dnevnih
novina Politika koristei javni novac kako bi vlada zadrala kon59 Kod podele vlasti kao partijskog plena energetski sistem je najvaniji zato to u
njemu ima mnogo novca; glavna vladajua partija u koaliciji trai da dobije ministarstvo
za energetiku, jer to znai ne samo upravljanje tim resornim ministarstvom, nego i
partijsko vlasnitvo nad NIS-om i Elektrodistribucijom Srbije (bilo preko poslovodstva
bilo preko upravnih odbora), ime se iri politika mo partije. Naroito je sada to vano
jer predstoji privatizacija tih preduzea, pa se stranke otimaju koja e dobiti taj najbogatiji
deo kolaa. Pri tom je veoma loe, kae Zorana Mihajlovi-Milovanovi (biva
savetnica Miroljuba Labusa za vreme dok je bio potpredsednik vlade), favorizovanje
ljudi iz jedne stranke kada ta stranka dobije mogunost upravljanja, jer je energetika
veoma specifina oblast, pa nije mogue da je vode kadrovi jedne stranke. I kada bi se
svi udruili, kae ona, opet bi bio deficit strunjaka. (O tome videti: Ko e prodavati
NIS i EPS, Politika, 3.3.2007).
197
60 Da bi pomogla novinama da plate svoja dugovanja (6 miliona evra) i zadre kontrolu

nad 50% akcionarskog kapitala, Elektrodistribucija je investirala novac i ima 14%
vlasnitva nad listom Politika.
61 Prva stvar koju je uinila Kotuniina vlada bila je da nelegalno postavi novog direktora dravne televizije. Prema zakonu, graani su duni da plaaju pretplatu za ovaj TV
servis zajedno sa raunom za struju, iako RTS u stvari nije nezavisni javni servis, jer ga
kontroliu vlada i vladajue partije.
62 Re je o spreavanju Vlada Divca da kupi Veernje novosti; paket deonica sa
mogunou veinske kontrole prodat je poznatim tajkunima.
63 Re je o Sranu uriu, koji je imenovan u UO ovog lista da zastupa deo kapitala
koji pripada dravi.
64 Opravdanje za rasputanje je bilo to da uvodnik napisan o Ratku Mladiu nije bio
lokalna tema. Trebalo bi pomenuti da su te novine bile veoma uspene u finansijskom
smislu i da su ih ljudi u Zrenjaninu mnogo itali.
65 Posle zahteva javnosti da se obelodane prihodi za lanstvo u UO, kao i da se iznese
informacija o javnim preduzeima koja ne uplauju doprinose, javna preduzea su odbila
da daju te informacije. Dok je poverenik za informacije smatrao da su preduzea po
zakonu duna da javnosti daju te informacije, zanimljivo je da je Poreska uprava stala
na stanovite da podaci o izmirivanju poreza i doprinosa javnih preduzea ne mogu biti
dostupni javnosti. (Izvor: Danas, 4.8.2006).
198
Pravo na imenovanje direktora i upravnih odbora nije predmet

bilo kakve javne kontrole u pogledu upotrebe sredstava iz kojih
se dele plate za upravni odbor. Ne postoji ni nezavisna spoljna revizija stvarne situacije u preduzeu65. Na pitanje o platama najviih
menadera i lanova UO direktori javnih preduzea odbijaju da
daju odgovor, govorei da je to tajna, ak i kada je intervenisao poverenik za informacije od javnog znaaja. Istraivanje plata
u javnim preduzeima pokazuje da prosena zarada zaposlenih
Vesna Pei
trolu nad novinama60. Vlada ima kontrolu nad javnim preduzeem

Radio televizija Srbije (RTS), iako bi ono trebalo da bude javni
informativni servis61. Na neto drugaiji nain vlada kontrolie
Veernje novosti, najpopularnije dnevne novine, spreavajui nezavisnu osobu da kupi veinski paket62 i postavljanjem efa vladine Kancelarije za saradnju sa medijima u UO Veernje novosti63.
tavie, Novosti su prodate tajkunima bliskim vladi i vladajuim
partijama. Na lokalnom nivou vladajue partije kontroliu javne
medije. Najskoriji drastian sluaj bio je rasputanje ureivakog
odbora nedeljnih novina u Zrenjaninu. To je uradila Kotuniina
DSS, koja je preuzela kontrolu nad optinom64.
nije znatno vea od one u drugim preduzeima. Prihodi su mnogo

vei samo za vrhove hijerarhije upravne odbore, direktorske i
savetnike funkcije; pojedinci na direktorskim funkcijama primaju
vie od 500.000 dinara meseno66. Prihodi lanova upravnih odbora razlikuju se od preduzea do preduzea, ali mogu biti dva ili
tri puta vei od prosene plate. Treba raunati da je korist od takve
funkcije velika jer ona nije radno mesto, nego poloaj koji se moe
zauzimati uz redovan posao i/ili druge poloaje.
Upravni odbori koje su imenovale partije ne vre svoju ulogu
kontrole i nadzora poslovnih rezultata kompanije i rada u korist javnog interesa. Njihov je zadatak da zamure kad je re
o poslovanju javnog preduzea. Zato se javna preduzea mogu
smatrati leglom korupcije i gubitka javnog novca. Ovo se moe
promeniti samo privatizacijom. MMF smatra da e prave reforme
poeti tek onda kada javna preduzea (najee monopoli) uu u
adekvatno koncipiran i kontrolisan proces privatizacije, odnosno
konkurencije.
Lokalni nivo primer Novog Sada

Novi Sad je izabran u ovom istraivanju kao pojedinaan primer koji e pokazati vezu izmeu partijske pobede na izborima
i kadrovskih promena u optinskom/gradskom javnom sektoru.
Ovaj grad je dobar primer takve veze jer je Srpska radikalna stranka
pobedila na poslednjim izborima 2004. godine (sa dva koaliciona
partnera Socijalistikom partijom Srbije i Demokratskom strankom Srbije) nakon to je Demokratska stranka sa svojim koalicionim partnerima upravljala gradom prethodnih osam godina.
Radikali su dobili 35 odbornika u gradskoj skuptini i sa svojim
koalicionim partnerima su dobili veinu od 42 predstavnika (od
ukupno 78 lanova skuptine).
66 Takav je sluaj sa Galenikom, iju upravu je preuzela drava, odnosno najvea
vladajua partija u koaliciji.
199
Struktura gradske vlasti u Novom Sadu
Vesna Pei
Kao to je pokazano na nacionalnom nivou, zarobljavanje drave

na svim pozicijama javnih slubi je model koji se primenjuje i na lokalnom nivou. U stvari, na tom nivou je mnogo uoljivija deoba javnog sektora kao partijskog plena jer se u manjim sredinama lake
vidi kako izabrani predstavnici graana dobijaju posao u javnim
preduzeima i kako nepotizam funkcionie zajedno sa favorizovanjem
partijskih drugara (kronizam). Mehanizmi partijske drave su lokalno uoljiviji i zato to je socijalna i ekonomska kriza vea u manjim
mestima i siromanijim optinama. U njima dolazi do dramatine raspodele partijskog plena i velike nestabilnosti usled ucena i inaenja
ko e koliko dobiti. Gotovo se svakodnevno moe pratiti u tampi
kako u pojedinim optinama odbornici ucenjuju dobitkom u javnom
sektoru da bi prihvatili formiranje vlade, ili kako rue optinsku vladu
i trae uvoenje privremene uprave koju sprovodi republika vlada da
bi dolo do nove partijske raspodele javnog sektora.
Tabela pokazuje strukturu vlasti prema partijskoj raspodeli ministarstava i pozicija u lokalnoj vlasti. Ona pokazuje da je dolo do
stopostotne promene posle lokalnih izbora: jedna partija (koalicija) ulazi u lokalnu vladu i preuzima javne funkcije; posle sledeih
izbora dolazi nova armija da preuzme sve pozicije svojih prethodnika. To takoe pokazuje da je profesionalizacija funkcija na
lokalnom nivou niska i da su gubici za graane zbog kadrovskih
igranki koje partije sprovode postale veoma skupe67.
Troak u smislu upravljakih sposobnosti je ogroman. im jedna
administracija stekne znanje i iskustvo u voenju zdravstva,
obrazovanja itd. bie ve prvom prilikom, nakon sledeih izbora,
izbaena i smenjena. Stotine ljudi koje je postavila Demokratska
stranka pre poslednjih izbora morale su da nau novi posao68. Isto
e se dogoditi i sa radikalima kada izgube izbore i nova koalicija
doe na vlast u Novom Sadu. Bez uspostavljanja profesionalnih
kriterijuma u lokalnom javnom sektoru investicije i obuka
lokalnih kadrova su potpuno uzaludni. Poto su lokalna vlast i
usluge najblii potrebama graana, praksa totalne politizacije
lokalnih funkcija je razorna za javni interes, kao da lokalne vlade
postoje samo zato da bi zapoljavale partijske kolege, porodicu i
prijatelje.
67 Dramatiniji primer je Uice, koje i posle prinudne uprave i ponovljenih izbora
nije bilo u stanju da sastavi vladu i stabilizuje situaciju u optinskim organima i javnom
sektoru. im su proli izbori smenjeni su kadrovi iz bive optinske koalicije, to je
ponovo otvorilo pitanje ta raditi sa smenjenim direktorima javnih ustanova i preduzea
kada njihova mesta zauzmu kadrovi nove vladajue koalicije. Do see kadrova dolazi
odmah i neumitno bez obzira na dostignua, kvalifikacije i uspehe. Reenje je u ovom
gradu naeno u tome da se bivi direktori zapoljavaju u javnim preduzeima, zbog ega
preti opasnost da u tim preduzeima bude vie bivih direktora nego obinih radnika.
Ako se tome dodaju kadrovske ofanzive na ova preduzea nakon lokalnih izbora, kada
se zapoljavaju stranaki + zasluni kadrovi, kumovi, lanovi ue ili ire porodice i
prijatelji, budet optine sluie iskljuivo njima, za njihove plate, a ne za investicije
koje su potrebne graanima (Videti: Kadrovsko groblje ili servis graana, Danas,
14.2.2007).
68 Nije poznat taan broj imenovanih pozicija (radnih mesta) u Novom Sadu. Postoje
samo razliite procene koje idu do 1.000 pozicija na koje ljude imenuju stranke na
vlasti.
200
201
Tokom prvih 13 meseci vladavine radikala 965 ljudi iz njihove

partije je zaposleno u javnim i komunalnim preduzeima (dok je
DS zaposlila 654 ljudi tokom osam godina svoje vlasti). Mnoga zaposlenja bila su zasnovana na nepotizmu (porodine i prijateljske
veze), to je izazvalo brojne javne skandale. Gradonaelnica Novog
Sada reagovala je na skandale u vezi s nepotizmom davanjem specijalnog saoptenja da je ona protiv nepotizma i konflikta interesa,
da poziva postavljena lica da pokau javnu svest i napuste pozicije
koje su stekli na tako nemoralan nain. Ali, nita se nije promenilo. Sve nemoralne pozicije su opstale u rukama porodinih
lanova, partijskih drugara, roaka i prijatelja70.
Vie od 30 ljudi bez potrebnih obrazovnih kvalifikacija je preko
porodinih i partijskih veza dobilo zaposlenje u gradskoj administraciji, na vodeim poloajima. Radna mesta su bila u javnim i
komunalnim preduzeima (ima 15 takvih preduzea pod upravom
grada i ona su u rukama vladajue koalicije) i u institucijama kulture, urbanizmu, muzejima, kolskim odborima, razna direktorska
mesta itd.
Od 42 izabrana lana skuptine, 24 je dobilo posao u javnim

preduzeima na pozicijama direktora i na profesionalnim mestima. Tri lanice gradske skuptine izabrane sa liste DS napustile su
svoju partiju i pridruile se radikalskoj veini iz porodinih razloga
(da bi zatitile svoje mueve od gubitka direktorskih poloaja koje
su zauzimali u prethodnoj raspodeli upravljakih pozicija u javnim
preduzeima).
Vesna Pei
Opis smene vlasti u Novom Sadu saet je na osnovu sledeih injenica69:
predsednici upravnih odbora javnih preduzea (i institucija) i

predsednici nadzornih odbora moraju biti iz razliitih partija. Ova
praksa je omoguavala da se uspostavi elementarna interna kontrola. Sada su i predsednici upravnih odbora i predsednici nadzornih odbora iz iste partije.
Dramatino sniavanje kvalifikacionih kriterijuma za one koji se
postavljaju na funkcije u preduzeima dovelo je do ogromnih gubitaka koji moraju biti pokriveni iz gradskog budeta. Finansijski
izvetaji javnih preduzea pokazuju da su ona stvarala sve manje i
manje profita. Gradsko saobraajno preduzee imalo je pet puta vei
gubitak nego u 2004. godini (kada su radikali doli na vlast), dok
je najvee preduzee (Sportski centar Novi Sad SPENS) pretrpelo
gubitke po prvi put u svojoj istoriji. Gradska skuptina usvojila je reviziju budeta prema kojoj je odobreno dodatnih 750 miliona dinara
subvencija za gradska preduzea. To znai da se vie od polovine
gradskog budeta koristi za subvencionisanje javnih preduzea71.
Plate direktora javnih preduzea poveane su do takvog nivoa
da su 44 direktora javnih preduzea i ustanova (kao i njihovi savetnici i zamenici) bili na listi milionera Novog Sada. Direktor Javnog saobraajnog preduzea, koje je imalo najvei deficit, ima
najveu platu. Drugi na listi je direktor Instituta za graevinarstvo
Novi Sad, trei je direktor Poslovnog prostora itd. Svi direktori sa
najveim platama su visoki funkcioneri SRS, a neki meu njima su
i poslanici u Narodnoj skuptini72.
Svi radikali i njihovi koalicioni partneri (DSS i SPS) koji su meu

sobom podelili javna preduzea, ignoriu prethodnu praksu da
Da zakljuim, podaci za grad Novi Sad pokazuju da je partijska

drava, sa svojim feudalnim mehanizmima koje su instalirale
vladajue partije, radila na lokalnom nivou na vidljiviji i arogantniji
nain. Ona je ozbiljno korumpirala javni sektor na utrb graana i
njihovog javnog interesa.
69 Ove i druge informacije prikupili su gradski odbornik Aleksandar Radonji iz G17

plus i Mihajlo Brki, predsednik odbornike grupe DS u skuptini grada.
70 O roakim vezama, nepotizmu i reakcijama videti: Roak se ne pita za diplomu,
Politika, 31.3.2006.
71 Izvor: Ogromni gubici u Novom Sadu, b92.net, 5.7.2006.

72 Izvor: Milioneri na elu gubitakih firmi, Politika, 14.7.2006.
202
203
73 Ova su pravila promenjena, videti fusnotu 163.

74 Goati je prikazao promenljivu praksu partijske kontrole nad mandatima u Skuptini
Srbije tokom 15 godina viepartijskog sistema.
75 Re je o nezakonitom izbacivanju iz Skuptine dva poslanika G17 plus: Sovranija
onjagia i Vesne Lali.
204
Proporcionalni izborni sistem na republikom i lokalnom nivou

doprineo je tome da ojaaju vrhovi vladajuih partija, koji ne samo
to sastavljaju liste kandidata za skuptine na svim nivoima, nego
odluuju i o tome koji e kandidati ui u skuptine. Ovo pravo partija je vaan koruptivni mehanizam partijske drave, koji je zakonom dozvoljen. tavie, oni koji su odabrani da uu u Narodnu
skuptinu obavezni su da potpiu blanko ostavke pre nego to
dobiju poslaniki mandat73. Ovo je postalo nelegalni izum partija. Blanko ostavke stoje kod partijskih lidera, koji su istovremeno
i ministri, koji prema potrebi mogu da blanko ostavke aktiviraju,
pa se postavlja pitanje kako poslanici mogu da kontroliu i ministre, odnosno svoje partijske efove. Ako je poslanik nelojalan ili ne
glasa prema instrukcijama, njemu/njoj se oduzima mandat i on/
ona se izbacuje iz skuptine. Dok je potpisivanje blanko ostavki
i ranije bilo praksa, one su po prvi put zaista bile primenjene u
praksi tek za vreme Kotuniine manjinske vlade (Goati 2006:108
109)74. Takva praksa je nezakonita. Ustavni sud, odgovarajui na
albe Kotuniine Demokratske stranke Srbije, kojoj su tada bili
oduzeti mandati, odluio je 27. maja 2003. da mandat pripada
pojedinanom poslaniku, uspostavljajui time princip nezavisnog mandata. Ova odluka je ograniila mo partije, ali je otvorila
mogunost zloupotrebe mandata, kakva je trgovina mandatima.
Mandati su kupovani, kada je to bilo potrebno, bilo da bi se odrala
vladina veina u skuptini, bilo da bi opozicija pokuala da na taj
nain obori vladu. Meutim, iako svi sluajevi neposlunosti ne
spadaju u trgovaku kategoriju, nego su izraavali i samostalne
procene poslanika o tome kako da glasaju za predloene zakone75,
nezakonito izbacivanje poslanika je ve postalo metod koji koristi vlada (u kojoj sede efovi stranaka) da bi obezbedila svoju
Vesna Pei
Degradacija poslanika i parlamenta
veinu i sastav skuptine. Metod je sprovoen posredstvom Administrativnog odbora skuptine, koji je sastavljen od predstavnika
vladajuih partija76.
Venecijanska komisija je u pogledu izbornog zakonodavstva Srbije
sugerisala da ono treba da se promeni77. Kako bi bilo jasno da (a)
mandati pripadaju pojedinanim
poslanicima i da (b) partije i koalicije moraju unapred objaviti redosled kandidata na listama za poslanike, a lista mora da se zatvori tako da se redosled ne moe menjati posle izbora, ime bi se
oduzela mogunost strankama da posle izbora odluuju koji kandidati e dobiti mandate. Ali, umesto da stranke podre predloene
reforme izbornih zakona, novi Ustav je potvrdio da mandati pripadaju partijama. Tako je i Ustav oteao eliminisanje koruptivnih
mehanizama iz Narodne skuptine Srbije78.
Da bi se uvrstila njihova poslunost, neki poslanici su korumpirani
dobijanjem novca za putovanja koja nisu obavljena i za sastanke
skuptinskih odbora kojima nisu prisustvovali79. Ali glavni mehanizam podmiivanja leao je u mogunosti poslanika da akumulira
funkcije80. Narodni poslanici mogu istovremeno biti i gradonaelnici
76 Videti vie o solidarnom radu Administrativnog odbora i nezakonitom korienju
blanko ostavki u: Goati (2006), str. 109-110. U odnosu na vladine metode da stvori
veinu, Goati je zakljuio da se preobratila od vlade de jure u vladu de facto, koja je
odrala svoje pozicije putem uzurpacije.
77 Videti analizu Venecijanske komisije o izbornom zakonu u Srbiji (Danas, 22.6.2006).
78 Pod velikim pritiskom Evropske komisije i Venecijanske komisije, Narodna skuptina
Republike Srbije je 25.5.2011. godine donela izmene i dopune Zakona o izboru narodnih
poslanika (i ukinula blanko ostavke i uvela zatvorene liste kandidata, iji se redosled
ne moe menjati, i tako ograniila slobodu da vrh stranke odluuje ko e sa liste ui u
Skuptinu.
79 Korumpiranost poslanika ogleda se i u tome to parlament po pravilu izglasava
dravni budet za jednu godinu bez usvajanja zavrnog rauna za prethodnu, to znai da
poslanici prihvataju da nemaju nikakvu kontrolu nad javnim finansijama (Verica Bara,
Vlast kriva za korupciju, Danas, 4.8.2006).
80 Gomilanje funkcija sam prikazala samo za poslanike, a ne i za funkcionere vlade,
o emu sam pisala u listu Danas, 14. i 18. avgusta 2006. Tom prilikom sam, koristei
informacije iz Slubenog glasnika, pokazala da i ministri obavljaju vie funkcija, a neke
se ukrtaju sa javnim preduzeima, agencijama i fondovima. Tako je, na primer, ministar
Joi rasporeen u UO Yugoimport SDPR. Isti ministar i njegove kolege Zoran Lonar
205
i Radomir Naumov (ministar prosvete i ministar energetike) rasporeeni su u Upravni

odbor Graevinske direkcije Srbije DOO. U Fondu za razvoj, koji odluuje o kreditima
za pojedine projekte, takoe sedi veliki broj ministara. U Agenciji za osiguranje depozita,
sanaciju, steaj i likvidaciju banaka nalaze se Mlaan Dinki, ministar finansija, Vesna
Dini, pomonik ministra finansija, Goran Aneli, pomonik ministra finansija (ef
G17 plus za Vojvodinu), Dejan Simi, viceguverner NBS itd. Niz spojenih funkcija koje
dre dravni funkcioneri (prepletenih sa partijskim) ukazuju na koncentraciju moi u
malom broju ruku.
81 Novi ustav je ograniio pravo poslanika na obavljanje veeg broja funkcija;
iskljuio je kombinacije s izvrnim i drugim predstavnikim funkcijama, ukljuujui i
funkciju gradonaelnika, ali je ostavljena mogunost da poslanik bude rasporeen na
mesta direktora u UO javnih preduzea. Odvajanje poslanikih i izvrnih funkcija nije
sprovedeno u skladu sa ustavnim odredbama, pa je gradonaelnik Beograda verifikovao
svoj mandat u Narodnoj skuptini Srbije dobijen na izborima 2007, jer RIK ovu
kombinaciju funkcija nije smatrao nedozvoljenom. Nasuprot RIK-u, Republiki odbor
za spreavanje sukoba interesa smatrao je funkciju gradonaelnika nespojivom sa
poslanikom (Videti: Danas, 14.2.2007). Ove funkcije nisu razdvojene ni kasnije, nakon
izbora 2008, a ni kada je bio donet zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (2010), koji
spajanje tih funkcija izriito zabranjuje, pa ni intervencija Agencije nije uspela da sprei
takvo spajanje funkcija.
206
Obavljanje veeg broja funkcija omoguuje poslanicima da imaju

nekoliko izvora prihoda (videti grafikon 1). U grafikonu 1 vidi se
da 61% poslanika ima druge funkcije, od kojih 44% ima vie od
jedne, a 17% obavlja dve ili vie funkcija. Dobijanje najlukrativnijih
funkcija u javnom preduzeu je mogue samo na osnovu odluke
predsednika partije. to bogatije javno preduzee neko dobije, to
e on/ona dobiti vei prihod lanstvom u upravnom odboru.
Vesna Pei
(ili predsednici optina), predsednici regionalnih vlada ili lanovi

lokalnih vlada i biti lanovi upravnih odbora fondova ili agencija.
Kao lanovi skuptine oni mogu biti birani na svim drugim nivoima (grada i pokrajine). Mogu biti poslovni savetnici, rukovodioci
biroa i lanovi upravnih odbora, predsednici ili direktori javnih
preduzea. Jedino ogranienje koje za poslanike predvia Zakon o
sukobu interesa (usvojen aprila 2004) jeste da ne mogu drati vie
nego jedno mesto u UO javnih preduzea. Prema istom zakonu,
poslanici imaju izriito pravo da zadre svoja upravljaka prava u
drugim poslovnim firmama ukoliko to ne utie na njihovu javnu
funkciju i njihovo nepristrasno i nezavisno delovanje81.
Grafikon 1: Viestruke funkcije poslanika
Grafikon 2: Viestruke funkcije poslanika prema sadrini
Identifikovali smo 23 pojedinana poslanika koji imaju 4 javne funkcije; 17 gradonaelnika su poslanici. Kada je nekima od partijskih
lidera postavljeno pitanje o razlozima za akumulaciju funkcija odgovor je bio da gradonaelnici i predsednici optina, direktori gradskog graevinskog zemljita i drugih ustanova ele da budu poslanici zbog uivanja imuniteta. Drugi razlog za akumulaciju funkcija potie od oligarhijske strukture u partijama: lake je kontrolisati
mali broj ljudi nego iru grupu u sluaju disperzije funkcija. Identifikovali smo i poslanike koji vre sve predstavnike funkcije (gradovi, pokrajine) ispod nivoa Narodne skuptine. Osloboeni strogih
ogranienja prema Zakonu o sukobu interesa (Ustav je uveo neka
ogranienja, na ta smo ukazali, ali nije presekao veze poslanika i
privrede), uivajui iroko definisan imunitet, zatieni partijskim
vrhom kojem su odgovorni, kao i iskljuivanjem individualne odgovornosti prema graanima i kontaktima s njima, poslanici u tako
ustrojenom parlamentu predstavljaju vaan mehanizam partijskog
zarobljavanja drave i faktor su sistemske korupcije.
207
U ovom delu studije emo analizirati antikorupcijsku politiku Srbije u onom njenom delu koji se odnosi na ograniavanje
politike moi, proterivanje partijskog interesa iz dravnih organa
i razbijanje sprege izmeu partijskih i poslovnih elita. Pozitivna
antikorupcijska politika tei da uspostavi transparentnu i odgovornu vlast (dobro upravljanje) u ta spada: 1) profesionalizacija
dravne administracije, koja podrazumeva raspodelu rukovodeih
poloaja u javnom sektoru prema sposobnosti, kvalifikaciji i jav82 Zakon ima i drugih nedostataka. On dozvoljava akumulaciju funkcija. Republiki
odbor za spreavanje sukoba interesa nije profesionalizovan, niti je nain njegovog rada
u proceduralnom smislu precizno odreen. Zakon ne sadri sankcije za sukob interesa.
Odbor moe funkcionera nejavno opomenuti i potom istupiti sa javnim preporukama
za ostavke ukoliko nejavno upozorenje nije dalo rezultate. Ukoliko se funkcioner ne
povinuje upozorenjima, Odbor nema na raspolaganju kaznene mere. Podaci o imovini
funkcionera se ne proveravaju (izuzev po prijavi) i nisu dostupni javnosti. (Videti:
Beljanski (2006) za raspravu o ovom zakonu, kao i publikaciju Antikorupcijski zakoni:
Iskustvo Slovenije i izazovi Srbije).
208
Regulatorne ustanove i antikorupcijska politika
Vesna Pei
Zakon o spreavanju sukoba interesa trebalo bi da slui spreavanju

gomilanja funkcija u rukama visokih javnih slubenika, funkcionera i
poslanika. U kratkom roku u kojem deluje Zakon o spreavanju sukoba interesa (stupio je na snagu januara 2005) tek je uspeno inicirana
svest o sukobu interesa, jer taj standard pri obavljanju javnih funkcija u Srbiji nije postojao. Propisi o sukobu interesa trebalo bi da slue
uspostavljanju standarda za obavljanje javnih funkcija, stvaranju
poverenja graana u dravne institucije, kao i da spreavaju nagomilavanje funkcija, koje po pravilu vodi koncentraciji moi u drutvu i
degradaciji javnog interesa. Kada javni funkcioneri nastupaju u vie
javnih uloga, oni ne mogu da ispune zahteve nijedne od njih, nanosei
time tetu javnom interesu (Beljanski 2006). Ipak, ovaj zakon nije ispunio svoja antikoruptivna oekivanja, najvie zbog toga to njime
nisu obuhvaene mnoge javne funkcije podlone korupciji, kao to
su pozicije u sudovima, tuilatvima, policiji, carini, poreskoj upravi,
obavetajnim i bezbednosnim organima, zatvorima, zdravstvenim i
socijalnim fondovima i mnoge druge vane funkcije82.
noj proceduri pri izboru dravnih inovnika; 2) nezavisno revizorsko telo koje kontrolie budetske trokove i nadzire troenje
novca poreskih obveznika (ova institucija bi trebalo da kontrolie
sve javne budete, ukljuujui Narodnu banku Srbije, upravljanje
u javnim preduzeima i politikim partijama83); 3) institucija ombudsmana i agencija za borbu protiv korupcije; 4) iroka mrea
regulatornih institucija i nadzornih odbora, koji jaaju sposobnost drutva da sprei politizaciju dravnih organa i medija i 5)
nezavisno pravosue i civilna kontrola policije i vojske. Efektivna
zakonska poboljanja potrebna su i u oblastima slobodnog pristupa informacijama od javnog znaaja, eliminaciji sukoba interesa
(to sam ve komentarisala), promociji slobodne konkurencije i finansiranju politikih partija. Takva poboljanja su naroito vana u
pravosuu, ija politizacija raste jer reforme sudstva nisu zapoete.
Isto se odnosi i na aparate vlasti (policija, bezbednosne slube, vojska) ija reforma takoe nije zapoela.
Srbija je poela da uspostavlja elemente dobrog upravljanja, ali
njena politika nije bila odluna i rezultati su vie nego skromni.
Prema jednom istraivanju, koje je obuhvatilo antikorupcijsko zakonodavstvo, vladavinu prava, nadzorne i kontrolne mehanizme,
javnu administraciju, odgovornost svih grana vlasti, izbore, civilno
drutvo i medije, Srbija se meu 43 zemlje, sa indeksom 64, koji
oznaava slabu razvijenost, nala na nivou Rusije (63) i Meksika
(65). Loiji indeks imaju Crna Gora (58) i Jermenija (58), a iznad
Srbije su Bugarska (80), Gruzija (78), Argentina (79) i Indija. Srbija
je dobijala pozitivne ocene za sektor civilnog drutva (dobro razvijeno), izborni sistem (umereno razvijen), vladavinu prava (umereno razvijena). Loe ocene Srbija je dobila za kontrolne i nadzorne
mehanizme i odgovornost svih grana vlasti (veoma slaba ocena),
83 Srbija je jedina drava u regionu koja nema dravnu revizorsku instituciju, a to
znai ni kontrolu troenja javnih budeta. Za neprimenjivanje donetog zakona o dravnoj
revizorskoj instituciji pronalaze se razni izgovori, a jedan je da domae revizorske kue
nisu dovoljno strune. Neke od njih pak strahuju da e, ukoliko bi se prihvatile tog posla,
biti izloene politikom pritisku s kojim ne bi mogle uspeno da se nose. (Videti o tome
stavove Ljubie Stanojevia, profesora za raunovodstvo i reviziju, u tekstu Revizori na
ispitu, Politika, 20.1.2006).
209
84 Istraivanjem je za Srbiju rukovodio Boris Begovi iz Liberalno-demokratskog

centra (Danas, 16.1.2007).
85 Prema Privremenom izvetaju Evropske banke za obnovu i razvoj za 2005. samo dve
bive komunistike zemlje Turkmenistan i Bosna i Hercegovina, dobile su tako nisku
ocenu.
86 U intervjuu sa jednim poslanikom izreena je sledea optuba tokom skuptinske
sednice koja je hitno sazvana kako bi se skinuo imunitet javnom tuiocu koji je ve bio
uhapen: Ova sednica je sazvana zato to je jedan biznismen naredio vladi da uhapsi
sve njegove suparnike. Ovaj biznismen im je dao gomilu novca. Opravdanje za skidanje
imuniteta tuiocu je bilo vie nego smeno. Pravi razlog je to je on spreio Merkator da
kupi C Market. Ostaviu itaocu da nagaa kako se zove biznismen koga je zabrinula ova
odluka tuioca. Komentar je dat u intervjuu On im daje toliko para da moe da im naredi
da rade ono to on eli, Skuptinska mrea, oktobar 2006, http://www.skupstinskamreza.
org.yu/index.php?ID=9&itemTypeID=31&contentID=2.
210
Savremene regulatorne institucije, koje se nazivaju etvrtom

granom vlasti u zemljama EU, u Srbiji su stvarane s ozbiljnim manama zbog toga to se partijski interes irio i na njih. Regulatorne institucije su u Srbiji bile potroene (odnosno politiki probuene)
od samog koncipiranja do naina njihovog funkcionisanja. Njihov
ugled je od samog poetka bio doveden u pitanje. Kren je zakon
ve kod izbora lanova regulatornih tela. Najtipiniji takav sluaj
je Republika radiodifuzna agencija (RRA), iji su lanovi izabrani
protivzakonito, to se odrazilo na njen rad i raspodelu nacionalnih
frekvencija televizijskim kuama i radio stanicama tokom 2006. godine. Bolju sudbinu nije doivela ni Republika agencija za telekomunikacije Ratel, o emu je detaljno pisao list Republika. Drugi
manje poznati primeri agencijske nezavisnosti tiu se politike u
oblasti konkurencije i antimonopolske komisije. Zbog ogromne
dominacije monopola i nedostatka konkurencije Srbija je dobila
najniu ocenu 1 za politiku konkurencije85. U veini sluajeva
monopole dre javna preduzea. Privatne firme su preko politikih
veza dobile privilegije kako bi izbegle trinu utakmicu. One su
sticane kupovinom zakona, pa ak i naruenim hapenjima preko
veza u vladi86. Da bi se zaustavili monopoli i pospeila konkurencija, prole godine je usvojen Zakon o zatiti konkurencije. Ali ni
ovaj zakon nee biti delotvoran zbog svojih oiglednih nedostata-
Vesna Pei
a izuzetno lou ocenu je dobila za javnu administraciju (svega 30

poena)84.
ka: on ne kanjava dominaciju na tritu ve samo zloupotrebu

takve pozicije na osnovu razumne diskrecione procene.
Indikativna je pria o stvaranju specijalizovane Agencije za
borbu protiv korupcije, koju Srbija treba da formira u skladu sa
meunarodnim konvencijama (UN i Saveta Evrope). Prvi nacrt
specijalizovane agencije za borbu protiv korupcije sainjen je 2002.
godine (u saradnji sa OECD-om i Savetom Evrope), dok je tek nedavno (oktobar 2006) javnost saznala da je vlada pripremila predlog zakona o agenciji, ali predlog zakona nije stavljen na dnevni
red prethodnog saziva skuptine. Dok je u javnost dopirala pria
o formiranju Agencije za borbu protiv korupcije, tekla je propaganda za ukidanje dve postojee institucije za borbu protiv korupcije Saveta za borbu protiv korupcije pri vladi Republike Srbije i
Republikog odbora za spreavanje sukoba interesa. Agencija nije
napravljena, ali su ove dve institucije postale ugroene.
Jedan od vanih antikorupcijskih zakona koji je nedavno stupio
na snagu Zakon o dravnim slubenicima, trebalo je da uvede
kriterijume za profesionalizaciju dravne uprave. Samo donoenje
zakona i njegovo stupanje na snagu (jul 2006) jeste korak napred
(zakon predvia da mesta pomonika ministra postanu profesionalna rukovodea mesta i da se moraju javno oglaavati), ali je
primena zakona potpuno izigrana. Nasuprot namerama zakona,
u praksi je dolo do velikog pritiska iz partijskih centrala da se
obustavi profesionalizacija dravne uprave. Na kraju mandata ove
vlade, kada je bilo jasno da e izbori biti raspisani, pritisak partija
iskazao se u masovnim imenovanjima na stalna rukovodea mesta
u dravnoj upravi za kadrove koji su primljeni po partijskoj liniji.
Tokom novembra 200687, u novinama su se pojavili konkursi za
87 tampa je izvetavala o neuobiajenoj uurbanosti i guvi u svim ministarstvima.
Trebalo je organizovati po hitnom postupku dravne ispite za partijske kadrove kako
bi mogli biti imenovani na stalna (profesionalna) mesta u dravnoj upravi. U velikoj
urbi, navrat-nanos, bili su odravani ispiti, a protekcija je radila punom parom. Bilo
je pojava da se partije jedna drugoj svete tako to su kolegama nametale padanje na
ispitima. Tako su registrovani sluajevi da neki ljudi sa srednjim obrazovanjem poloe
ispite, dok drugi sa doktoratom to nisu uspeli (Izvor: Blic, 19.12.2006).
211
Ovaj zakon je vaan zato to bi trebalo da onemogui pozadinske veze izmeu partijskih vrhova i tajkuna. Ova netransparentna
veza je vladajue stranke pretvorila u centre moi i korupcije. Zakon o finansiranju stranaka, usvojen 2003. godine90, nije opravdao
oekivanja, tj. nije raskinuo netransparentnu povezanost stranaka sa biznisom, koja je postala tradicija u Srbiji jo od uvoenja
viepartijskog sistema (1990). Vlada i partije dobijaju finansijsku
podrku preko priloga velikog kapitala i dobro je znana javna tajna da tajkuni finansiraju sve velike partije. Po zakonu, individualne donacije su zvanino ograniene za redovno funkcionisanje
politike partije na 10 prosenih plata za fizika lica (za kalendar88 U decembru 2006. godine izalo je vie brojeva Slubenog glasnika koji svedoe
o ovoj partijskoj diverziji; u SG od 12, 19, 22. i 26. decembra objavljena su masovna
imenovanja u ministarstvima.
89 Rumunska ministarka pravde i voa antikorupcijske kampanje Monika Makoveji
upozorila je da u Rumuniji slabi politika podrka reformama posle pristupanju EU.
Ona je izala u javnost sa zabrinjavajuim informacijama da e Rumunija, sada kada
je lanica EU, ograniiti borbu protiv korupcije. Rumunski premijer Kalinu Popesku
izrazio je elju da se ne petlja u to pitanje. Odmah posle 1. januara 2007. parlament i
sudije vie ne pokazuju elju za nastavak sprovoenja reformi, a iza toga stoji politika
klasa kojoj ne odgovaraju duboke reforme u zemlji (Izvor: Danas, 10.1.2007).
90 Zakon o finansiranju stranaka je promenjen i nov je donet 2011. godine, koji je neto
solidniji od prethodnog. Oekuje se da e Agencija za borbu protiv korupcije, u ijoj je
sada nadlenosti kontrola stranakih finansija, imati vie uspeha u obavljanju te funkcije
od Odbora za finansije Narodne skuptine Srbije i Republike izborne komisije, kako je
bilo po starom zakonu.
212
Zakon o finansiranju politikih stranaka
Vesna Pei
pomonike ministra i druge visoke administrativne poloaje88. Namera je bila da se sopstveni partijski kadrovi preobrate u profesionalne dravne inovnike i ostave u naslee novoj vlasti. Ova
ujdurma vladajuih partija reito govori o tome da se dravna uprava smatra glavnim partijskim plenom. Za Veberovu racionalnu
birokratiju, koja predstavlja temelj moderne drave, oito nema
mesta. Do takve promene moe doi samo ako Srbija napreduje na
putu evropskih integracija. Mada ni to nije garancija da e se proces
profesionalizacije dravne administracije uspeno zavriti89.
sku godinu cifra dosee 2.600 evra) i 100 prosenih plata za organizacije (to dosee 25.000 evra). Za izborne kampanje limit za
donacije je odreen prema visini fondova iz budeta (za poslednje
izbore za linosti su donacije mogle iznositi 323.000 dinara, a za
firme 1.200.000). Svaki doprinos mora biti registrovan u poslovnim
knjigama partije, a anonimne donacije su zabranjene. Meutim, u
praksi se zakon ne potuje i imena donatora se ne objavljuju, iako
se, prema zakonu, mora izvestiti o svakoj donaciji iznad 6.000 dinara, zajedno s imenom donatora91.
Da bi se uveo red u finansiranje stranaka trebalo bi doneti zakon o
organizaciji politikih partija koji sada ne postoji. Zakon koji je sada
na snazi je stari socijalistiki zakon o drutveno-politikim organizacijama. U Srbiji postoji vie od 400 partija i ozbiljna namera
da se kontroliu stranake finansije mora poeti razjanjavanjem
ta ini politiku partiju i njene aktivnosti, kao i kakvi treba da
budu postupci za njihovo formiranje. Ali tu ne lei glavni problem, ak ni u nekim ozbiljnim nedostacima tog zakona, od kojih se
najvaniji odnose na nepostojanje posebne institucije ili tela koje
bi bilo zadueno za strunu kontrolu stranakih finansija. Sada
postoje dva kontrolna tela koja nisu povezana: Republika izborna
komisija (RIK), koja je zaduena za kontrolu troenja novca u kampanji, i Odbor za finansije Skuptine Srbije, koji treba da kontrolie
redovne aktivnosti partija i njihovo finansiranje. Odbor za finansije
je sastavljen od lanova partija koje podnose finansijski izvetaj,
i zato se nije potvrdio u praksi. Ispalo je kao da partije kontroliu
same sebe. Iako ovi organi mogu da zaposle profesionalne revizore,
one se uzdravaju da to ine iz dva razloga: prvo, nemaju politiku
volju da stvarno kontroliu partijsko finansiranje; drugo, ova dva
tela (Republika izborna komisija i Odbor za finansije Skuptine
Srbije) nemaju budet za plaanje revizora. Problem ovih tela je i u
tome to nemaju zakonska ovlaenja da zaponu postupke protiv
91 Odluka Republike izborne komisije (RIK) da ne objavi imena donatora za kampanju
na izborima 21. januara 2007. potvruje da tela zaduena za kontrolu sama skrivaju
finansijere partija. Dodue, postoji mogunost da se imena donatora objave nakon provere
finansijskih izvetaja koje su stranke podnele RIK-u.
213
92 Za vie informacija o problemu kontrolnog mehanizma uspostavljenog zakonom

videti monografiju: Finansiranje predsednike izborne kampanje 2004. u Srbiji (Goati,
Nenadi, Jovanovi, 2004).
93 Zbog novog formulara za izvetaje o sakupljanju i troenju novca tokom izborne
kampanje januara 2007, koje je izradila nevladina organizacija Transparentnost Srbija,
oekuje se da podneti izvetaji budu transparentniji, za ta treba priekati ocene ove
nevladine organizacije.
214
Ali za ovakvu situaciju u kojoj partije uspeno izbegavaju transparentnost svojih izvora finansiranja, tako to koriste (ali i blokiraju)
slabe kontrolne mehanizme predviene zakonom, nisu krivi samo
nedostaci zakona. Problem je u tome to nijedan zakon, ma koliko dobro napisan, ne moe da zameni volju onih koji raspolau
faktikom moi da se zakonu podvrgnu. Ni najbolji zakon nee naterati vladajue partije (na nacionalnom, gradskom i optinskom
nivou) da prekinu svoje veze sa privatnim firmama preko kojih
stiu velika sredstva, dodue, ne sve jednako, to zavisi od uticaja
pojedinih partija. Ne samo ovaj zakon ve i ostali koji su doneti
radi ograniavanja vlasti jednako su doiveli svoju javnu kompromitaciju u pogledu kontrole nedozvoljene razmene usluga izmeu
nosilaca politike i ekonomske moi. Zato se i postavlja pitanje
kako se moe prevazii partijska drava. Zakoni jesu veoma vani,
ali nisu dovoljni. Po svoj prilici, moraju postojati i eksterni pritisci
na vlast, koji dolaze iz drutva, medija i/ili integrativnih procesa
Vesna Pei
partija koje kre zakon; ona mogu samo da iniciraju proces koji
moraju sprovoditi drugi organi. To praktino znai da je zakonom
predviena neefikasna kontrola finansiranja partija92. Zakon ima
i drugih nedostataka, kao to je odredba po kojoj se 20% novca
iz budeta za finansiranje partija dodeljuje partijama na poetku
kampanje, a ostalih 80% na kraju kampanje (prema uspehu na
izborima). Ova odredba tera partije da nau novac iz drugih izvora, jer im je potreban novac na poetku kampanje. Nedoumice
u zakonu, naroito slaba kontrola, utrle su put nedisciplinovanom
ponaanju partija. Veina ne potuje zakon i ne podnosi kompletne finansijske izvetaje u datom roku93. Nijedna partija nije
objavila svoj finansijski izvetaj u Slubenom glasniku i uinila ga
dostupnim javnosti, iako zakon nalae takvu praksu.
sa EU, da bi se politika elita naterala da svoje interese usaglasi sa

vladavinom prava.
Javno mnenje o korupciji i partijskoj dravi

Do sada smo analizirali objektivne podatke o partijski zarobljenoj
dravi kao okviru sistemske korupcije. Za obuzdavanje nekontrolisane moi vladajuih partija i njihovih veza sa poslovnim svetom,
to se moe nazvati i demokratizacijom politikog sistema, bitno je
da se zna ta graani, kao glavni interesenti, misle o mehanizmima
partijske drave, koliko je njihovo poverenje u dravne institucije,
kako ocenjuju partijska postavljenja na radna mesta u javnom
sektoru, ta misle o viestrukim funkcijama koje obavljaju politiari i ta misle o nainu borbe protiv korupcije. Podatke iz ispitivanja
javnog mnenja graana Srbije podelili smo u tri dela: (1) stepen
zabrinutosti zbog korupcije i poverenje javnosti u glavne dravne
institucije i partijska rukovodstva; (2) ocena postojeih kriterijuma
za imenovanja na rukovodee poloaje u javnim slubama i ta bi
trebalo da budu kriterijumi, ukljuujui slaganje/neslaganje s tim
da politiari imaju viestruke funkcije i (3) tolerancija na korupciju
u javnim slubama i ta graani misle o tome ta bi trebalo da budu
najefikasnije strategije za borbu protiv korupcije.
Zabrinutost zbog korupcije i poverenje u institucije

Graani Srbije misle da je korupcija jedan od etiri najvanija problema u zemlji. Kada su graani upitani da spontano odaberu glavne
probleme sa kojima se Srbija suoava, odgovori su bili sledei:
nezaposlenost (55%), nizak standard (37%), korupcija (28%) i
Kosovo (23%)94. Visoka svest o korupciji ima neposredan uticaj na
94 Vii procenat zabrinutosti zbog korupcije nego zbog Kosova proistie, verovatno,
iz tekuih korupcionakih afera koje su objavljene u javnosti dok je trajalo istraivanje.
Druga istraivanja pokazuju da je zabrinutost za Kosovo vea nego za korupciju, ali to ne
menja procenu da je korupcija svrstana meu etiri najvea problema Srbije.
215
Vesna Pei
poverenje graana u glavne dravne institucije. Nepoverenje u institucije i percepcija da su one skoro u potpunosti otuene od interesa graana su alarmantni. Njihovi odgovori na pitanje koje javne
institucije rade u korist interesa graana i za opte javno dobro pokazuju ekstremno nisko poverenje u institucije: samo 6% graana
smatra da politika rukovodstva rade za opte dobro; skuptina je
dobila samo 8% pozitivnih glasova, ministri 9%, vlada 11%, sudovi
12%, lokalne vlade 15%, javna preduzea 20% itd. Gotovo sve institucije ocenjene su visokim procentima nepoverenja (grafikon 3).
stituciju), 77% ispitanika misli da su politike partije najkorumpiranije, a slede ih lekari i poslanici sa 75% glasova (grafikon 4).
Grafikon 4: Koliko je rasprostranjena korupcija u sledeim
organizacijama i grupama
Grafikon 3: Da li javne institucije slue interesima graana
Imenovanje na javne funkcije
Na pitanje za ije interese ove institucije i organizacije rade

(koriena je skala od 1 do 5), velika veina ispitanih graana, ili
71%, smatra da dravne slube rade za sopstvene interese, 70%
kae da one rade za svoje partije, 69% kae da one rade za svoje
roake i prijatelje, a isti broj misli da one rade za mone ljude i
biznismene. Samo 13% je reklo da dravne slube rade u korist
interesa graana.
Prema odgovorima na direktna pitanja u kojim je javnim slubama
korupcija najrasprostranjenija (koriena je skala 15 za svaku in-
216
Graani imaju realistinu percepciju o tome kako se popunjavaju radna mesta u javnim slubama, potvrujui podatke iz mog
istraivanja. Najvei procenat se opredelio za to da je u praksi partijska pripadnost glavni kriterijum (77%), zatim slede porodine
i prijateljske veze (76%), dok su svi kriterijumi koji uvaavaju
strunost, iskustvo, sposobnost itd. dobili znatno manji broj glasova (grafikon 5). Na pitanje kako bi trebalo vriti postavljenja
odgovori su u potpunosti suprotni onome to se deava u praksi.
Tako ispitanici smatraju da bi naimenovanje prema sposobnosti
trebalo da bude najvaniji kriterijum. Vie od 90% (tanije, 92%)
ispitanika je reklo da bi to trebalo da bude najvaniji kriterijum
prilikom imenovanja na rukovodee poloaje, zatim sledi odgovornost (87%), kolska sprema (85%), iskustvo (80%) i ugled (60%).
217
Grafikon 6: Kriterijumi koje bi trebalo primenjivati prilikom

postavljenja na vodee funkcije
Grafikon 5: Kriterijumi za postavljenje na vodee funkcije
Vesna Pei
Svega 5% se odredilo za partijsku pripadnost i 4% za roake i prijateljske veze (grafikon 6).
sporazuma. Ukupno 40% smatra da je, kada se objave slobodna

radna mesta, re o nametenom konkursu. Samo 8% intervjuisanih
graana misli da su javno oglaena radna mesta i mogunost da se
za njih prijavi dostupni svima.
iroka javnost viestruke funkcije politiara doivljava kao negativnu praksu. Preko 90% ukupnog uzorka graana imalo je takav
stav. U odgovorima u pogledu viestrukih funkcija 27% je reklo da
je ovaj fenomen izazvan lakomou na novac (da se ima vie izvora prihoda); 24% je reklo da je to problem jer nije mogue obavljati tako mnogo funkcija i obavljati ih na pravi nain i u interesu
graana; 20% procenjuje da viestruke funkcije znae koncentraciju moi u manje ruku i da to nije demokratski; 19% je procenilo
da viestruke funkcije daju previe moi partijama. Samo 9% je
reklo da vrenje viestrukih funkcija nije problem ukoliko je neko
dovoljno sposoban da ih sve obavlja na pravi nain.
Graani se, takoe, ne slau sa praksom da visoko pozicionirani
dravni slubenici i slubenice istovremeno obavljaju aktivne
uloge visokog nivoa u svojim partijama. Sa takvom praksom se ne
slae 54% ispitanika, 29% je izrazilo svoje neslaganje samo kada
je re o najviim funkcijama (premijer, predsednik Srbije i ministri) i 15% smatra da aktivno vrenje visokih partijskih funkcija i
dravnih funkcija ne utie na efikasnost njihovog rada u obe uloge.
Tolerancija prema korupciji i efikasna

antikorupcijska strategija
Percepcija o procedurama za regrutovanje za poslove u javnim

slubama pokazuju da 49% graana smatra da oglaavanje radnih
mesta u javnim slubama ne postoji i da partije samostalno dodeljuju ove poloaje svojim ljudima u okviru partijskih koalicionih
218
Graani Srbije su vrlo osetljivi na korupciju i pokazuju visoku netoleranciju prema toj pojavi. Na pitanje ta bi uradili kada bi znali da je
politiar iz partije za koju obino glasaju korumpiran, 34% je reklo
da bi otili u partiju da ga prijave, 33% ne bi glasalo (uzdralo bi se),
22% bi glasalo za neku drugu partiju, a 4% je reklo da bi bez obzira
na korupciju glasali za svoje partije jer ni druge nisu nita bolje.
219
Na pitanje o tome koja politika bi bila najefikasnija u borbi protiv korupcije, ispitivani graani su dali tri odgovora koja uivaju
najveu podrku. Prvo, moraju biti uspostavljena nezavisna tela
za borbu protiv korupcije kojima e to biti jedini zadatak; drugo,
vladavina prava i nezavisnost sudstva moraju biti ojaani i tree,
moraju biti uspostavljene unutranje i spoljanje kontrole za sve
javne ustanove i efikasne sankcije za one koji u javnom sektoru
kre propise i standarde. Mali broj, oko 5% za svaki odgovor, pomenuo je potrebu da se povea ukljuenost graana, da se zabrane
viestruke funkcije, uvedu obavezni standardi ponaanja za sve
javne slubenike i potrebu da se razvije istraivako novinarstvo.
Na pitanje zato korupcija nije iskorenjena, 46% ispitanika je iznelo stav da drava malo ini u cilju zaustavljanja korupcije zato to
je korupcija locirana u dravnim organima, dok je 21% smatralo
da institucije kao to su sudovi, inspekcije i budetske kontrole ne
funkcioniu, a manji broj je smatrao da nema novca za borbu protiv korupcije, da je politike partije ne podravaju dovoljno, ali i da
graani nisu dovoljno aktivni.
Vesna Pei
Drugi indikatori u pogledu istog pitanja jo jednom su pokazali visoku osetljivost i netoleranciju prema korupciji. Graani su tvrdili
da bi odmah prijavili nekoga ko bi traio mito. Ovakve odgovore
treba uzeti s rezervom jer se u praksi retko deava da graani prijavljuju traenje mita. U odgovoru na pitanje u kojem se tvrdilo
da je politika korupcija ista u razvijenim zemljama, ali da ih to
nije spreavalo da se razvijaju, 45% je izrazilo snano neslaganje
sa takvom tvrdnjom, dok se samo 13% sloilo (ostali nisu imali
miljenje).
Zakljuci i predlog mera za eliminaciju partijske

drave
Rezultati istraivanja o partijskoj dravi i analiza stavova javnog
mnjenja ukazali su na kljune probleme koje proizvodi partijska
drava i koji onemoguavaju uspostavljanje odgovorne i transparentne vlasti:
interesi tajkuna i krupnog biznisa postali su deo sistema vlasti
kupovinom politikog uticaja preko finansiranja stranaka i u organima vlasti, s ciljem da obezbede svoje monopole, dobiju povoljne
zakone i privilegije u poslovanju; Zakon o finansiranju politikih
stranaka nije obezbedio transparentnost razmene usluga izmeu
partija i biznisa, niti je uspostavljena kontrola nad sredstvima u
kampanji i sredstvima za redovne aktivnosti politikih stranaka;
tretiranje celokupnog javnog sektora kao plena koji vladajue
stranke na svim nivoima dele po vertikali (feudalizacija vlasti),
to je dovelo do jaanja diskrecionog odluivanja, koncentracije
moi u pojedinim ministarstvima i vladi i politizacije dravne uprave (poreske uprave, carine, policije i drugih slubi koje bi morale
biti profesionalizovane i politiki neutralne), stranako posedovanje itavog sektora, vertikalno i horizontalno, dovelo je do porasta
sistemske korupcije koja je ugraena u nain funkcionisanja feudalizovanih ministarstava;
pretvaranje javnih preduzea, usluga i institucija u partijsku svojinu i mesta za rasporeivanje partijskih kadrova na rukovodee
poloaje i zapoljavanje partijskih drugara, roaka i prijatelja;
viestruke funkcije vladinih slubenika i poslanika i nepostojanje kontrole njihove imovine, preiroko definisan imunitet za javne
funkcionere i poslanike, degradacija Narodne skuptine izbacivanjem poslanika i njihovo podmiivanje mestima u upravnim odborima, i vlasnitvo partija nad mandatima koje je legalizovao novi ustav;
220
221
pretvaranje javnih preduzea u partijsko vlasnitvo koje se koristi za razliite partijske potrebe, a najvie za irenje njene moi,
zapoljavanje svojih ljudi i rasporeivanje visokih partijskih
funkcionera na dobro plaena mesta u upravnim odborima tih
preduzea ili na direktorske i visoke menaderske funkcije; privatizacija ovih preduzea nije jo poela, ali treba da pone sa najbogatijim preduzeima u oblasti energetike i zato se sada, kod formiranja nove vlade, stranke otimaju za to ministarstvo;
sve najvanije javne institucije su izgubile poverenje graana,
koji ocenjuju da one rade za sopstvene i partijske interese, a ne za
interese graana i opte dobro zajednice.
Glavni problem praktine politike odnosi se na izbor metoda
delovanja kako bi se uspostavila zakonska i etika ogranienja
vladajuim partijama da ne bi mogle bez kontrole da upravljaju javnim dobrima i javnim sektorom u celini. To znai da bi se morala
ograniiti vlast uspostavljanjem vladavine prava. Ka tom cilju vodi
vie paralelnih puteva. Jedan je na globalnom nivou i podrazumeva
ekonomski razvoj, izgradnju modernih institucija (naroito onih
u pravosuu) i odvajanje vlasti, partija i privrede (tj. eliminaciju
transferisanja jedne moi u drugu i njihovo interesno povezivanje).
222
koncentracija moi u vladajuim strankama i izvrnoj vlasti,

koja sistematski ograniava politiku (i ekonomsku) konkurenciju i podreuje zakonodavnu i sudsku vlast; izvrni organi se
oslobaaju unutranje i spoljanje kontrole, pa ti organi postaju
arita korupcije;
Vesna Pei
irenje partijskog uticaja i izvrne vlasti na regulatorne institucije, nezavisne dravne institucije, antikorupcijska tela, medije i kontrolne i nadzorne mehanizme, u ta spada i odlaganje primene zakona kojima bi se takvi mehanizmi konstituisali, kao to su dravna
revizorska institucija za kontrolu javnih budeta i stranakih finansija, ombudsman, agencija za borbu protiv korupcije itd.;
Re je o promenama koje ukljuuju integraciju Srbije u Evropu.

Oligarhijska struktura, te sprega tajkuna i politikih stranaka jeste
problem koji nee biti reen bez otvaranja zemlje prema evropskim
integracijama, koje bi dovele do politike stabilizacije, demokratizacije i vladavine prava, s jedne strane, i otvaranja trita, liberalizacije, stranih investicija, konkurencije i ukidanja monopola, s
druge strane. Bez politike i ekonomske konkurencije i odvajanja
drave od privrede, uz izgradnju vrstih institucija i kontrolnih
mehanizama pod spoljanjim pritiskom, ova sprega e se teko
razvrgnuti samo donoenjem zakona, ma kako dobro bili napisani
(prepisani), o emu dosadanja praksa o zaobilaenju Zakona o
finansiranju stranaka potvruje. Pri tom bi znaajnu ulogu morali
imati slobodno i istraivako novinarstvo, javne debate i snaga javnog pritiska, u emu je uloga civilnog sektora i nezavisnih medija
nezaobilazna. Tim putem bi trebalo stii do promene izbornog
sistema koji daje preveliku mo partijama, a malu ili nikakvu odgovornost predstavnicima graana; spoljanji pritisci i otvaranje ansi
za politiku alternativu trebalo bi da vode ka promeni ustava, koji
je poslanike mandate dao strankama, ime se u njima koncentrie
ogromna i netransparentna mo i uzurpira suverenost graana.
Navedene globalne promene konstituiu temeljne institucije
drave i civilnog drutva. One predstavljaju uslov efikasnosti mera
na drugom nivou delovanja u oblasti antikorupcijskih institucija.
Sistemsko i neposredno ograniavanje partija da dre monopol na
vlast moralo bi da otpone ve nakon poslednjih parlamentarnih
izbora (januar 2007) i prilikom formiranja nove vlade. Predlaemo
sledee mere:
stroga kontrola imovine dravnih funkcionera i spreavanje
viestrukog obavljanja funkcija za sve funkcionere; uvoenje etikog
kodeksa sa sve javne slubenike, to podrazumeva reviziju zakona o spreavanju sukoba interesa, profesionalizaciju i proirivanje
ovlaenja i efikasnog delovanja kontrolnih tela u ovoj oblasti;
223
nastaviti zapoete zakonodavne aktivnosti, primeniti ve postojee zakone i instalirati predviene kontrolne institucije, kao to
su dravna revizorska institucija za kontrolu svih javnih budeta,
institucija ombudsmana, suzbijanje monopola jaanjem regulatornih institucija u toj oblasti, konstituisanje efikasne agencije za
borbu protiv korupcije; preispitati odluke koje su donele republike
agencije za radiodifuziju i telekomunikacije; izraditi plan za privatizaciju javnih preduzea i zapoeti njihovu prodaju; otvoriti
drugi ciklus poboljanja ve donetih antikorupcijskih zakona koji
ograniavaju mo politikih i privrednih elita (Zakon o slobodnom
pristupu informacijama od javnog znaaja, Zakon o finansiranju
politikih stranaka, Zakon o podsticanju konkurencije itd).
kampanja za depolitizaciju dravne uprave i pretres najnovijih

imenovanja pred poslednje izbore, koja su partijske kadrove pretvarala u profesionalne i stalne; smanjiti broj imenovanih pozicija u
zdravstvu, obrazovanju, kulturi, javnim i komunalnim preduzeima
i uiniti rukovodee poloaje dostupnim svim graanima pod jednakim uslovima u skladu sa propisima Meunarodne organizacije
rada; posebnim i efikasnim reformama depolitizovati policiju i
slube bezbednosti, nastavljanjem javne kampanje za otvaranje
policijskih dosijea i lustraciju u tim slubama;
Vesna Pei
javni dogovor o zabrani toga da stranke rukovode ministarstvima

u celini i postavljaju kadrove od vrha do dna hijerarhije, i svim nezavisnim institucijama i preduzeima iz istog sektora; koalicioni
sporazumi moraju biti javni i sainjeni tako da nijedna stranka
ne moe funkcionisati kao zatvoren sistem, tj. sistem povezanih
lica, niti moe izvravati bilo kakve javne poslove (recimo, izgradnja stanova za izbeglice i slino); politike funkcije u ministarstvima moraju pripasti pripadnicima razliitih politikih stranaka;
prikrivanjem ratnih zloinaca i sa politikom policijom. Sve to

odrava mistiku nacionalistike ideologije; a ova legitimira partijsku dravu, marginalizuje interese graana, spreava modernizaciju drutva i drave i brani nekanjivost zloina i pljake.
Metodologija
Realizacija: ispitivanje javnog mnenja je sprovedeno u periodu od
20. do 24. jula 2006.
Stanovnitvo: Srbija (bez Kosova), 18+.
Veliina uzorka: 1027.
Vrsta uzorka: trostepeni reprezentativno stratifikovani sluajni
uzorak.
Jedinice prve faze: teritorije centra intervjua (polling stations).
Jedinice druge faze: domainstva (SRSWOR sluajnom etnjom).
Jedinice tree faze: ispitanici u okviru domainstava (Kiove
tabele).
Lokacija istraivanja: 67 optina u Srbiji, 127 lokalnih zajednica,
urbana, periferna i ruralna sredina.
Stratifikacija: pol, uzrast i region.
Greka u uzorku:
1,23% za incidenciju 5%
2,45% za incidenciju 25%
2,82% za incidenciju 50% (marginalna greka).
Republika, april - maj 2007; izdanje na engleskom:
State Capture and Widespread Corruption in Serbia,
CEPS Working Documents No. 262 / March 2007,
http://dev.ceps.eu/system/files/book/1478.pdf.
Na kraju, najvanije: uslov svih uslova za eliminaciju partijske

drave, njenog monopola, sprege sa tajkunima i sistemske korupcije jeste da Srbija zaista raisti sa zloinima, nasiljem, pljakom,
224
225
Kultura je oblast slobode, kreativnosti, linog angamana i talenta,

pa zaista nema nikakvog razloga da se politike organizacije toliko angauju oko toga ko e voditi ustanove i upravne odbore u
toj oblasti. Neko e rei da te ustanove troe pare graana i da su
zato nadlene partije, tj. one koje sainjavaju vladu i imaju veinu
za izbor rukovodilaca kulturnih institucija. Ovakav zakljuak ne
stoji. Ako je drava odgovorna za pare graana koje se troe u
tim institucijama, to ne znai da partije treba da predlau kandidate. Dunost je drave da u interesu graana pronae najbolje
predlagae za institucije kulture. Bar tri razloga diskvalifikuju partije kao predlagae. Prvi je onaj koji sam ve pomenula da partije
nisu nadlene za kulturne institucije po prirodi stvari, jer partijama
nije mesto u kulturi.
Drugi razlog govori o tome da se interes graana uspenije ostvaruje ako oni koji predlau i oni koji biraju rukovodioce nisu od iste
fele kao to je sada sluaj. Naime, partije i predlau i biraju kan-
226
Rasprava u javnosti o partijskoj raspodeli upravnih odbora u oblasti

kulture povela se samo zato to je kultura mesto koje razotkriva
apsurdnost takvog postupka u demokratskom i viepartijskom
sistemu. ini se da i partijska rukovodstva vide da je neobino glupo da ona predlau gradskoj skuptini koga e izabrati u rukovodstva institucija kulture. Iz rasprave na ovu temu koja je voena u
Politici izmeu g. Nikodijevia iz SPS-a i g. Dejana Rania iz LDPa vidi se da oni nemaju principe kojima se u raspravi rukovode.
Pravdaju se da su predloeni kandidati struni i da nisu partijski
angaovane linosti. Pri tom jedni druge nabeuju da su im kandidati ipak stranaki i ideoloki obojeni i tu se rasprava zavrava u
pliaku. Ja mislim da se moe napraviti bar nekoliko koraka vie u
ovakvim raspravama, u kojima se s pravom insistira na departizaciji drutvenih ustanova, naroito onih u kulturi. Gradske institucije
kulture su samo najsveiji primer.
Vesna Pei
Jo jednom o partijskoj dravi
didate u javnom sektoru. Na taj se nain vri koncentracija moi i

likvidira sloenost demokratskog drutva. Sutinsko je, dakle, pitanje zato su uopte partije predlagai za rukovodee funkcije u
kulturi? Zar ne bi bolji predlagai bila strukovna udruenja? Zar ne
bi bilo bolje da se propie procedura za izabrane organe strukovnih
(umetnikih) udruenja koji bi podnosili obrazloene predloge
gradskim odbornicima? Kada se razdvoje predlagai kandidata
od onih koji ih biraju, a to su u ovom sluaju odbornici skuptine
grada, onda i oni koji predstavljaju graane zaista biraju i mogu
slobodno raspravljati o predlozima, to sutinski menja i njihovu
ulogu: umesto da budu puki izvrioci svojih, za javnost nevidljivih
partijskih komandi i da automatski pritiskaju taster, oni postaju
odgovorni predstavnici graana, ija uloga dobija smisao i logiku
javne funkcije. I sa druge strane je dobit velika, jer se drutvo aktivira i preuzima odgovornost, umesto da bude partijski okupirano.
Ova operacija se odrava tako to postaje princip: umesto da se
organizacije slepljuju i svode na jednu, izmeu njih se postavlja
razmak, tj. prostor slobode koji omoguava smisleno delovanje.
Taj prostor znai da se drava ne slepljuje sa partijom, niti drava
sa drutvom, pa je svako poseban akter i subjekt delovanja. Kada
se razliite uloge ne bi slepljivale i tako proizvodile nejasnoe oko
kriterijuma za predloge kandidata, onda ne bi moglo doi do toga
da jedna kandidatkinja izrazito tradicionalistike i nacionalistike
orijentacije ima bilo ta da trai oko organizacije BITEF-a, koji je
simbol modernosti, otvorenosti i mondijalizma. Niti bi bilo koji
odbornik bio prinuen da glasa po koalicionom sporazumu o
kvotama za takvog kandidata i da tako srui odgovornost prema
svojoj javnoj funkciji. Svaka partija koja mora tako nakaradno da se
prilagoava drugim partijama da bi se odrala koalicija na vlasti,
rui svoj ugled i poverenje kod graana.
Trei razlog zato partije ne treba da budu predlagai kandidata
odnosi se na njihovo nejasno unutranje funkcionisanje iz perspektive spoljanjeg sveta, tj. drutva i graana. Mi ne znamo po kojoj
proceduri i koji organi partije odluuju o tome koji e kandidati biti
227
Vesna Pei
predloeni za razna rukovodea mesta, a takvih mesta ima na hiljade u Srbiji (jer je javni sektor jo uvek veoma veliki). Nije poznato
da partije imaju kadrovske slube. Ko uopte o tome odluuje
unutar partije? Da li postoji bilo kakvo pisano obrazloenje za kandidate? Da li se vodila rasprava o njima, ko je zaduen za pisanje
tih obrazloenja i ko ih potpisuje? Dakle, re je o ogromnom diskrecionom pravu za sva imenovanja na rukovodea mesta u javnom
sektoru, to otvara veliki prostor voluntarizmu, netransparentnosti
vlasti (a to je i glavni izvor korupcije, tj. pokvarene drave), neodgovornosti i diskriminaciji graana. A vodi i ka uruavanju samih
partija, jer im tolika mo u demokratskom drutvu nije potrebna.
Politika, 8. juli 2009.
ETVRTI DEO KONTINUITET

KONTINUITETA I KLIZ
U PATOLOGIJU
228
229
Vesna Pei
I
Kohabitacija dugog trajanja
Kad je krajem osamdesetih godina prolog veka Srbijom zagospodario Miloevi i odveo je u rat, izolaciju, moralnu katastrofu,
ekonomsko i socijalno unitenje, dijagnoza je bila: obrukala se
srpska elita knjievnici, filozofi, umetnici, politiari, novinari,
naunici, univerzitetski profesori, akademici i crkveni velikodostojnici. Elita nije bila u stanju da se odupre partijskim snagama realnog socijalizma koje su traile legitimaciju za svoj opstanak na
vlasti u radikalnom nacionalizmu1. Srpska elita ne samo da nije
spreila nadolaenje katastrofe nego je svesrdno radila na totalnoj nacionalistikoj konverziji svih vrednosti, institucija, medija,
prolosti, budunosti, obrazovanja i socijalizacije, te ukupnog pogleda na svet2. Tome su se pridruile gotovo sve politike stranke
koje su nastajale tokom 1989. i 1990. godine. Sve stranke, sem dvetri, prihvatile su plan o ujedinjenju srpstva i stvaranju velike Srbije.
Kako smo ranije pokazali, opozicija se konano ujedinila u DOS 2000.
godine, bez SPO-a, pod vostvom dve demokratske stranke (DS i
DSS) koje su okupljale obrazovanije lanstvo i birae. Ovom irokom
jedinstvu politike opozicije pridruio se deo graanske elite koja je
izrastala tokom devedesetih godina na suprotstavljanju Miloeviu,
ratovima i nacionalizmu. Izvestan broj novinara, umetnika, profesora
univerziteta i aktivista delovao je preko nezavisnih medija i nevladinih
organizacija i postao znaajan faktor promene reima. Takvu ulogu je
imao i pokret mladih Otpor, koji su mahom inili studenti.
1 Neboja Popov tvrdi da su to bili kadrovi iz drugog ealona, oni koji su se bavili
praktinom politikom i ekonomijom, odnosno korisnim malverzacijama, kako se onda
govorilo. Iznad njih je bila stara garda koja se politikom bavila na velikim ideolokim
visinama. Korisni malverzanti traili su svoj legitimitet i nali ga u nacionalizmu i na
njemu poskidali s vlasti stare kadrove. U tome je bila sutina antibirokratske revolucije u
Srbiji i Crnoj Gori (Popov 2012).
2 Ova konverzija je detaljno opisana u knjizi Srpska strana rata (Popov 1996).
230
231
232
Proces uslonjavanja drutva jeste otpoeo. Stvarane su institucije

koje ranije nisu postojale, na primer, kontrolna tela kao to su ona
za spreavanje sukoba interesa i monopola (Komisija za zatitu
konkurencije, Dravna revizorska institucija, Savet za borbu protiv
korupcije, Agencija za privatizaciju i brojne druge). Ali, bez temelja
i jasnog normativnog poretka koji bi ograniio ideoloku, politiku
Vesna Pei
Vladalo je uverenje da je srpska politika, intelektualna i graanska

elita ojaala i da u njoj lei socijalni i demokratski kapital za izgradnju moderne Srbije, sposobne da nadoknadi izgubljeno vreme,
pokrene razvoj u svim sferama drutva i uvede Srbiju u lanstvo EU.
Meutim, kako smo do sada pokazali, podizanje Srbije iz ruevina
koje je za sobom ostavio Miloevi brzo se zaglavilo u involutivnom
procesu u reiji nove vlasti, naroito posle ubistva Zorana inia.
Takav proces se nastavio zbog toga to je nova vlast i sama bila upetljana i odgovorna za instaliranje Miloevieve vlasti, pa utoliko i
nesposobna da demokratski donese novi ustav, utemelji vladavinu
zakona i obrauna se s ideologijom nacionalizma, koja je i dalje
sluila za pravdanje ratova, skrivanje zloina, genocida i pljake.
Poto legitimacijska matrica nije bila promenjena, nacionalistika
ideologija je nastavila da odvlai politiku od njene primarne funkcije reavanja kljunih problema drutva, od razvojnih do institucionalnih i stratekog pozicioniranja zemlje. Politika se i dalje
bavila spasom nacije od izmiljenih spoljanjih i unutranjih
neprijatelja, a stvarni problemi teko oteenog drutva bili su zapostavljeni. Ako se realni problemi tretiraju anahronim sredstvima,
ili se uopte ne reavaju, oni rastu, gomilaju se i postaju gotovo
nereivi. Povratna posledica zaputanja drutva iznova tera politiku da bei od realnih problema (jer tu nema nikakvog uspeha) i
ostane u sferi venog reavanja srpskog nacionalnog pitanja. Tako
se Srbija i posle 5. oktobra ubrzo nala u zatvorenom i nefunkcionalnom sistemu, koji se oslanjao na prolost i status quo. A onda
nema napredovanja, nema evolutivnog procesa i nema stvaranja
nezavisnih sfera drutva i unutar njih nezavisnih institucija i organizacija.
i finansijsku mo i saterao ih u zakonske granice, strukturno

uslonjavanje drutva ne vodi ka socio-kulturnoj evoluciji (Parsons
1992) i stvarnoj kompleksnosti drutva. Zato proizvodnja novih institucija nije davala rezultate. Njihovo funkcionisanje se unapred
spreavalo razliitim mehanizmima. Neke od njih smo ve opisali u
istraivanju partijske drave. I u poslednjem periodu, za vreme tzv.
proevropske vlade, situacija se nije promenila nabolje, nego je dolo
do jaanja spoljanjih pritisaka na sve institucije i do nekih novih
oblika patolokog upravljanja drutvom. Glavni mehanizam je da
se novoformirane institucije (ali i neke stare) konstituiu zakonima
sa unapred ugraenom falinkom one troe sredstva iz budeta,
ali efekat izostaje jer ona falinka spreava da institucije obavljaju
svoju funkciju3. Miniranje institucija je onemoguilo napredak, a
slepljivanje glavnih funkcija drutva (na primer: ekonomije i politike) obnovilo involuciju, tj. retrogradne procese koji i dalje traju.
Da je proces involucije, tj. primitivizacije drutva bio na delu, prepoznaje se po tome to nae drutvo nije stvaralo nikakvu svest o
samom sebi, o svojoj prolosti i budunosti, svest o tome kako ga
drugi vide i kakvu ulogu, mesto i reputaciju ima u meunarodnim
odnosima. U njemu nema mesta za samorefleksiju, preispitivanje
i samoogledanje; postoji samo sadanjost, kao borba za vlast i novac, a sve instance odakle bi priticala spoznaja o drutvu se nisu
formirale; opstala su stara mesta samosvesti koja su nastala ranije,
u otporu prema ratu i osudi ratnih zloina, koja su oduvek bila na
margini i bez veeg uticaja na glavne tokove. Bez samosvesti, na
horizont mogunosti se zatvorio iz istih razloga kao i ranije: smisao delovanja aktera i institucija je eksterno odreen nekontrolisanim strukturama moi i opsesivnim nacionalizmom. Problemi se
ne mogu tematizovati u javnim debatama, pa poto nikakve svesti
nema, nema ni korekcije i procesa socijalnog uenja kao glavne
3 Od ovog pravila ima izuzetaka. Prema rezultatima rangiranja zakonodavstva u oblasti
slobodnog pristupa informacijama, na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od
javnog znaaja ocenjen je kao najbolji na svetu. Na temelju Modela tog zakona koji
je izradio Centar za unapreenje pravnih studija (CUPS), Narodna skuptina je Zakon
usvojila 2004. godine. Lista rangiranih zakona dostupna je na sledeoj internet adresi:
http://www.rti-rating.org/results.html.
233
4 U zakonu o privatizaciji koji je donet 2001. godine pie da je cilj privatizacije

stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost. Oekivan je ubrzani
ekonomski razvoj, rast drutvenog bogatstva i rast zaposlenosti. Nita se od toga nije
dogodilo, ali tema privatizacije se nije otvorila ni radi korekcije, a to nije uinjeno ni sa
zakonom, sem izmena da se trai poreklo novca i biografija kupca, ali onda kada je sve
ve bilo gotovo.
5 Termin politika klasa ponekad zamenjujem terminima politika kasta ili
politika klika, kada elim posebno da naglasim zatvorenost, privilegovanost i
nekanjivost te grupacije.
234
Nae drutvo je posle 5. oktobra veoma brzo postalo neujno, a

znanje o njemu oskudno i zamraeno. To se naroito odnosi na
svakodnevnicu i celinu neposrednog iskustva koje nazivamo svetom ivota. to se tie pokretanja krupnih promena, na primer,
zamana privatizacija koja je iz korena menjala ivot ljudi, nije bila
konceptualno tematizovana, nisu postavljeni njeni preduslovi u
liku pravne drave, nije kontrolisana, a nije postala tema ni kada
su se nagomilale tekoe i kada je uniteno na stotine hiljada ljudi.
Njen koncept nije preispitan ni kada se pokazalo da su rezultati
ovih promena bili suprotni postavljenim ciljevima privatizacije4.
Loe upravljanje javnim poslovima irilo se kao bolest, poprimajui
patoloke oblike, do kojih je dolo sistemskom blokadom javnog interesa i optimalnog mobilisanja resursa kojima drutvo raspolae.
Glavni oblici izoblienog upravljanja su partijsko-tajkunska drava
i lina vlast, ije se posledice ogledaju u formiranju politike
klase5, sistemskoj korupciji, moralnom kvarenju drave i ljudi,
razobruenim novanim interesima, miniranju institucija (pa i onih
osnovnih, kao to su parlament, vlada i pravosue) i gubitku pove-
Vesna Pei
pretpostavke socio-kulturne evolucije. Nae drutvo ve dugo vremena ne raspolae ni onim institucionalizovanim spoznajama kao
to su saznanja drutvenih i politikih nauka. Te su se nauke uglavnom ugasile, jer su i same postale stvaraoci sveta u kome nema
mesta za samorefleksiju, korekciju i uenje. Kada ne radi nijedna
osmatranica sistema, zapoinje proizvodnja ogromne koliine
nesistematizovanog (nerazumljivog) materijala, enormno nicanje
divljih deponija besmisla, koje se vraaju kao neprekidno nadiranje haosa (ini1988b:34), ije poreklo za drutvo predstavlja
crnu kutiju i doivljava se kao fatum protiv koga se ne vredi boriti.
renja graana u sve javne institucije. Takvo upravljanje drutvom

se ne moe popravljati, jer mehanizmi blokade socijalnog smisla
i elementarne drutvenosti i dalje rade punom parom. Zato se situacija u Srbiji ne moe opisati pojmom krize. Ona mnogo vie odgovara pojmu patologije, kao stanju u kome neprekidno opadaju
sposobnosti drutva da reava svoje probleme i adekvatno reaguje
na imperative okoline6.
Dosad smo pokazali da je proces involucije uzeo maha za vreme
Kotuniine vlade, pre svega povratkom nacionalistike ideologije,
s osloncem na slube bezbednosti, crkvu, patriotske snage i oktroisani ustav u kome je zapisan kosovski zavet. Tome treba dodati
i koruptivni nered i (huligansko) nasilje koji su uzimali maha,
ugroavajui osnovni drutveni red i sigurnost graana. Ovi devijantni fenomeni nisu privlaili panju, jer je to bio period u kome
su priticala sredstva iz inostranstva, a prenaduvana potronja se
pokrivala prodajom porodine srebrnine. Kotunica se nije
meao u ekonomiju i finansije ta praktina pitanja njega nikada
nisu zanimala ve se posvetio srpskoj metafizici, koja ga je jedino
stvarno zanimala, a u ijem centru je stajalo kosovsko pitanje.
Pri tome je za Srbiju situacija na Kosovu bila ve izgubljena. Suverenitet nad Kosovom je bio izgubljen. Srbija nije uivala podrku
da uini neto vie nego da Kosovo tretira kao i prethodna vlada:
kao rezidualno pitanje, odnosno ostatak ostatka jedne izgubljene
bitke tj. neposobnosti da se prevazie model dominacije i nasilja.
Kotunica takav pristup preokree, kao da se na Kosovu nita nije
dogodilo i kao da tamo nisu uetale meunarodne vojne snage. Zagledan u venost i s neodustajnom verom u nemogue, Kotunica
podie lestvicu do najvieg nivoa: Kosovo zauvek mora biti srpsko.
Ovakav stav je podupiran obnovom neprijateljstva prema SAD i Zapadu, koji su okrivljeni za otimanje srpske svete zemlje. Obnovljeno je seanje na bombardovanje i podbadano neprijateljstvo prema
6 Detaljnije o blokadi samih mogunosti reprodukcije drutva i reavanja problema
preko blokade proizvodnje socijalnog smisla i socijalnog uenja, videti u: ini
(1988b).
235
7 Najnoviji takav primer je to to predstavnici Srbije nisu prisustvovali sahrani Vaclava

Havela.
8 Kao pretpostavku zato su DS i Tadi prihvatili Kotuniin ustav, neki analitiari
navode neformalni dogovor da e Tadi imati pravo na jo dva mandata po novom
Ustavu, da mu se prvi mandat nee raunati jer je, navodno, bio predsednik Srbije koja je
tada bila u sastavu dravne zajednice Srbije i Crne Gore. Takvo miljenje iznosi Marko
Mati (u tekstu Cesidova oda velikom voi, E-novine, 2.1.2012: http://www.e-novine.
com/comments/srbija/vesti/56300-Cesidova-oda-velikom-voi.html).
236
Na novom talasu nacionalizma Kotunica je uspeo da oko Kosova

objedini sve politike stranke na vlasti i u opoziciji i donese Ustav
2006, ija je svrha bila upravo to zapisati u najvii pravni akt fikciju da je Kosovo zauvek deo Srbije. Srbija se po ko zna koji put
nala okovana kosovskim zavetom, obnovljenom u najjaem (religijskom) intenzitetu, u ideji onog nemogueg, u kojoj je Kosovo
sutinsko pitanje srpskog opstanka i identiteta. Sve stranke koje
su tada bile u parlamentu, i one koje su se izdavale za proevropske, glasale su za ovaj ustav, tako i G17 plus i Demokratska stranka
na elu sa Borisom Tadiem kao predsednikom Srbije8. DS je bila
saglasna sa Kotuniinim konceptom kosovizirane Srbije. Oko nacionalnog pitanja nije bilo spora i zato je mogla biti uspostavljena
kohabitacija izmeu premijera Kotunice i predsednika Tadia.
Nije bilo spora ni oko drugih pitanja, kao to je narastanje partijske drave i komadanje vlasti u feude koji se dele strankama po
privatnom dogovoru, to se naziva koalicionim sporazumom. To je
imalo dalekosene posledice, jer je otvorilo vrata neformalnom, tj.
linom odluivanju o svim dravnim pitanjima i javnim slubama.
Legitimacija za takvu praksu vlasti uanila se jo jednom u odbrani
dravnih i nacionalnih interesa. Kako emo pokazati, proevropska vlada koju je predvodio Boris Tadi, nadovezala se na ovakvo
stanje i nije uinila nita da likvidira ideoloku blokadu i omogui
Vesna Pei
Zapadu, posebno prema NATO, kao glavnom izvriocu nepravde

koja je Srbiji uinjena. Dananja tzv. proevropska vlast, koja se nije
mnogo udaljila od Kotunice; ona nastavlja selektivno zlopamenje
prema svima koji su podrali bombardovanje, pa i danas okree
glavu od nekih zemalja i njihovih lidera koji su bombardovanje
podrali7.
bre i efikasnije reavanje ogromnih problema u kojima se naao

realni ivot graana. Odravajui status quo, ona je omoguila
nove talase nadiranja haosa u sve sfere drutva. Oni ni izbliza
nisu dobili razmere koje bi se mogle uporediti sa dramatinim vremenom Slobodana Miloevia, ali su novi mehanizmi opstrukcije
javnog interesa i izgradnje institucija postali dominantni.
Iako je DS tada bila u opoziciji, to se nije primeivalo, pogotovu to
je veliki deo Kotuniinog mandata provela u bojkotu parlamenta,
zbog nekog minornog razloga (izbacivanje iz parlamenta poslanika
prebeglog iz DSS u DS). Tako je sebi dala opravdanje da se ne mea
u Kotuniino voenje drave. Poto se ve nije meala u rad vlade,
a jo manje se bavila kritikom Kotuniine vlasti, DS je bez ikakvih
dilema prihvatila saodgovornost za Kosovo i uee u pregovorima
koji su zvanino otpoeli 2006. godine. Bila je to ansa da se DS
prikopa na nacionalistiki voz i za sledee izbore obezbedi patriotske glasove. DS je uestvovala u svim fazama zvaninih pregovora oko statusa Kosova i glasala za sve rezolucije koje je skuptini
podnosio Kotunica, o emu je ranije bilo rei. Ideoloki umovi,
tj. neslaganja u pregovorima oko Kosova nisu se uli. Napravljen
je zajedniki tim sastavljen od DS/DSS eksperata, koji su predvodili Tadi i Kotunica. Koliko je prevladavalo ideoloko jedinstvo
obe stranke, svedoi to to je Tadi za svog savetnika i glavnog
pregovaraa u zajednikom timu imenovao Leona Koena, poznatog
konzervativnog nacionalistu i rigidnog pregovaraa.
Do distanciranja Tadia od Kotunice dolazi tek nakon famoznog
mitinga koji je odran posle proglaenja nezavisnosti Kosova, 21.
februara 2008. Miting je organizovala koaliciona vlada DS/DSS
(druga vlada Vojislava Kotunice), zajedno sa svim opozicionim
strankama i ekstremnim nacionalistima iz kulturnog ivota.
Oekivalo se da e na miting pod nazivom Kosovo je Srbija doi
preko milion ljudi, odnosno vie nego 5. oktobra, ime bi bile
ponitene petooktobarske ideje (u stvari inieve ideje) i vraena
dominacija srpskog nacionalnog pitanja. Cilj je bio da se ostvari
237
9 Od tada su huligani korieni u vie navrata, a najvie su doli do izraaja u napadu

na Paradu ponosa koja je odrana 2010. I tada je Beograd razbijan na slian nain.
Vieni su i kao publika na fudbalskoj utakmici koja je odigrana povodom Putinove
posete Beogradu. Tom prilikom su iskazali svoju ljubav prema Putinu i Rusiji i mrnju
prema Borisu Tadiu. Pod maskom huliganske akcije zapaljeni su prelazi izmeu Srbije
i Kosova Jarinje i Brnjak u julu 2011, to je dravnom vrhu dalo mogunost da se od nje
distancira. Od tada su na prelazima postavljene barikade i otpoeo je sukob na severu
Kosova. Nije poznato koje slube kontroliu huligane i ija su oni vojska, ba kao to
se ne zna kada drava koristi za svoje akcije huligansku maskaradu, a kada huligani
deluju samostalno.
238
Upoznat sa scenarijom mitinga, predsednik Tadi u poslednjem

trenutku reava da se izvue, otkazuje svoje uee i putuje u
Bukuret. Milionsku materijalnu tetu mitinga platili su graani
Srbije. Platili su je i poljuljanim kredibilitetom Srbije. Kotunica je
dao ostavku, vratio mandat narodu i raspisani su prevremeni iz-
Vesna Pei
Kotuniina opsesivna namera objedinjavanja svih politikih snaga

oko odbrane Kosova, odbaci evropski put Srbije i uspostavi vlast
narodnog jedinstva, zajedno sa radikalima i socijalistima. Poseta mitingu je bila impresivna, iako nije premaila 200.000 hiljada
ljudi. Pred kraj mitinga, na scenu stupa tajni dogovor da se jedan
deo mitingaa, pod krinkom huligana poalje u napad na ameriku
ambasadu. Stradale su, planirano ili ne, i nemaka i hrvatska ambasada. Policijsko obezbeenje tih objekata je bilo povueno, kako
bi huligani uspeno obavili dravni zadatak i srpsku odmazdu
nad neprijateljem. Dok je trajao moleban za Kosovo u Hramu svetog Save vodio ga je Amfilohije Radovi, u prisustvu premijera
Kotunice, lanova vlade, opozicije i ostalih govornika i uesnika
mitinga gorela je amerika ambasada. U poaru je jedan mladi
izgubio ivot. U huliganskim obraunima povreeno je oko 200
ljudi. Beograd je opljakan i razruen. To je bilo prvi put da su
huligani preuzeli ulogu u javnom ivotu Srbije9. Pretpostavlja se
da njih ini grupa kriminalizovanih navijaa pod zatitom ekstremnog nacionalizma i pojedinih frakcija dravne bezbednosti. Istraga
o paljenju ambasada i gubitku jednog ljudskog ivota nije bila
otvorena, a jasno je i zato odmazda je bila dogovorena u vrhu
drave. Niko od huligana nije kanjen, niti je utvrena politika
odgovornost dravnih organa i njihovih rukovodilaca.
bori. On je na izbore izaao sa antievropskom agendom, u kojoj je

bilo zapisano da se nikako ne sme potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP), jer bi to bio izdajniki akt ravan potpisivanju predaje Kosova. Na talasu odbrane Kosova, on je raunao na
pobedu sa radikalima i formiranje zajednike, nacionalne vlade.
Tu se dogodila vododelnica i ansa za Tadia i DS. Ne treba posebno naglaavati da je Kotunica van zemlje bio izgubio podrku i bio
praktino otpisan. Graani Srbije su na paljenje ambasada i razbijanje Beograda reagovali strahom od povratka na staro. Time su
pokazali da budunost Srbije ne moe biti ponavljanje katastrofe
koju su jedva preiveli, iz nje se izvukli poslednjim atomom snage
i tek iskusili prve znake povratka u kakav-takav normalan ivot.
Uplaeni od Kotuniinih patriota i radikala, oni su na parlamentarnim izborima u maju 2008. podrali koaliciju Za evropsku
Srbiju, ija je stoerna stranka bio DS, a voa Boris Tadi. DS je
za vreme kampanje, tj. pred njen kraj, prihvatio otvorenu podrku
EU a, za svaki sluaj, Boidar eli je potpisao SSP. Glavni slogan
kampanje je bio Bolji ivot graana. Evidentna podrka evropskom
putu Srbije i potpisivanje SSP-a bili su garancija takvog obeanja.
Tadi je lansirao novu nacionalnu parolu I Kosovo i Evropa,
obeavi da nikada nee priznati Kosovo, te da e se jednako
boriti za ouvanje Kosova i ulazak Srbije u EU. Ovim konfuznim i
kontradiktornim obeanjem uspostavljen je kontinuitet kontinuiteta u nacionalnoj politici. Gotovo po automatizmu, to je znailo
i involucioni kontinuitet, koji se, kako emo pokazati, u periodu
proevropske vlade pojaao. Nacionalna politika vie nije bila ona
ista neodustajna i metafizika, iz koje po prirodi stvari ispada interesovanje za profanost ekonomije i uspeh javnih politika.
Ona se donekle razvodnila, utoliko to je postala mehaniki pandan drugom opredeljenju evropskoj budunosti Srbije. Ali i to
drugo, evropsko opredeljenje, razvodnilo se, jer je i ono postalo
mehaniki balans onom prvom. Umesto da je napravljeno smisleno prilagoavanje ta dva cilja, tako to bi se prihvatila realnost
239
Ko je pobedio na predsednikim izborima

Najvea promena koja se desila u Srbiji je nepotovanje izbornih rezultata. To je krenulo jo od parlamentarnih izbora u januaru 2007,
kada je, i posle poraza na njima, Kotunica preuzeo vlast i opet postao
premijer. Sada, samo dve nedelje od predsednikih izbora, opet se
desilo isto. Nije pobedio Tadi, kako smo mislili, nego je pobedio
Nikoli. On zakazuje sednice skuptine, on zakazuje i diriguje kako
e izgledati miting protiv nezavisnosti Kosova, on i njegovi podstiu
i organizuju razbijanje po Srbiji, ali i po Sarajevu i Crnoj Gori.
240
BELEKE
Vesna Pei
nezavisnog Kosova i ona odvojila od njegovog formalnog priznanja, to bi omoguilo prilagoavanje Srbije novim okolnostima, ona
se nala pred novom i jo ubitanijom blokadom: nacionalistika
pria je jaala (ili slabila) po potrebi politikantskih balansiranja, a
izgradnja evropskih standarda je iznutra obesmiljena planskim
miniranjem zakona i dravnih institucija. Njihovo mesto je zauzela neformalna, lina vlast, iza koje ne stoje nikakva ideologija,
nikakav plan ili ideja, ve hedonistiko-materijalistike strasti,
koje s vremena na vreme zapadaju u paranoidni strah, ba zato
to nemaju nikakve veze s realnou i u osnovi su apolitine. Infantilna formula i Kosovo i EU, zatitni znak Tadieve politike,
u praksi je znaila izneveravanje volje graana koji su se izjasnili
za evropski put. Ta kosovsko-evropska formula pokazala se korisnom samo u kontekstu politike borbe, jer je ideoloki polivalentna. Ona je otvorila vrata Tadiu da postane poeljan partner
i za nacionaliste i za evropejce. U tom polivalentnom kljuu je
proevropska vlada napravljena sa ozloglaenom Miloevievom
strankom Socijalistikom partijom Srbije, koja postaje Tadiev
glavni koalicioni partner i oslonac.
Sino na RTS-u, u emisiji Upitnik, Nada Kolundija se neprekidno

izvinjavala i pravdala gubitniku Nikoliu. Jedva je uspevala da
neto kae i neprekidno je uveravala kako i oni brane Kosovo.
Prozborila je kako Srbija ne moe da stane i mora ekonomski da se
razvija. Nikoli se na nju izdirao, uutkivao je, pa je izgledalo kao
da on vie nije samo kopredsednik (kako ree Vojin Dimitrijevi),
nego da je on taj koji je na predsednikim izborima pobedio. I
sam Tadi je posle proglaenja nezavisnosti Kosova trao da se sa
Nikoliem dogovara o zasedanju skuptine i mitingu. I sa njim i sa
Kotunicom. Zato Tadi tri da se dogovara sa gubitnikom izbora,
svojim protivkandidatom radikalom? Kotunica je rehabilitovao socijaliste na velika vrata, a sada je Tadi, kao Kotuniin sledbenik,
rehabilitovao i ustoliio na vlasti radikale.
Pitanje je sada, ko je pobedio na tim izborima? Koji god da su rezultati, i kad izbore izgube, pobeuju Kotunica i Nikoli. A vie i
nije toliko vaan Kotunica, jer je jasno da Nikoli i Vui diriguju
ta e se u Srbiji deavati, koje e mere biti preduzete i da li smo u
vanrednom stanju. Oni e presliavati akcione planove za Kosovo,
a i pisati ih, izgleda.
Nije mi namera da napadam Demokratsku stranku. Ali situacija
je suvie ozbiljna, Srbija je na rubu da potone u unutranji rat. I
zato mora da se kae, uz sve duno potovanje za gospou Nadu
Kolundiju, da ef njene stranke, Boris Tadi, mora da se bavi svojim
poslom u skladu za izbornom voljom naroda. O kakvoj stabilnosti
on pria kada je on sam izvor nestabilnosti. Ili e biti proevropski
predsednik i podravati vladu u kojoj DS ima veinu, ili moramo
zakljuiti da on priziva haos ili se bavi nekim drugim poslovima. Da
li je DS ve predala vlast? Moda ta vest jo nije stigla do nas.
Politiki centar u Srbiji se ispraznio, a nita nije opasnije od toga. Svi
su se svrstali na jednu stranu, uz radikale, one koji hoe da zemlju
najdalje odvuku u haos, jer samo tako mogu da preive. A cilj im nije
preivljavanje, nego preuzimanje vlasti, koja se bukvalno valja ulica-
241
utolozi
Poela je izborna kampanja, ovoga puta s tom razlikom to
dosadanji koalicioni partneri kau da ubudue nee vie biti u koaliciji. Kotunica se dogovorio sa Nikoliem da pravi koaliciju sa
radikalima, a Boris Tadi izjavljuje da u vladi DS-a Kotunica vie
nikada nee biti premijer a, pretpostavlja se, ni koalicioni partner.
Sem to je DS proglasila za izdajniku i nedovoljno borbenu u pogledu odbrane Kosova i Metohije, DSS je svoju kampanju pokrenula tako to je napala neke ministre da koriste pozicije u vladi za
sticanje linog bogatstva. Pomenuti su Dragan ilas i Boidar eli.
Dok je pria o izdajnitvu opte mesto i moe se podmetati do mile
volje, ova druga pria o spajanju vlasti i novca dobila je oas etiketu
prljave kampanje. Analitiari su pojasnili da nai graani ne vole
kada se o nekom drugom loe govori i da takve stranke gube glasove,
a najvie zbog toga to su neprincipijelne. Na taj argument se pozvao
i predsednik Tadi u svom intervjuu listu Danas (subota-nedelja, 1516. mart 2008). On kae da afere u kampanjama esto bivaju iskonstruisane; pravo je pitanje, kae on, zato svoja saznanja protivnici
nisu ranije otkrili, ako su zloupotrebe stvarno postojale. To to sada
ini DSS deo je elementarne politike nekorektnosti.
242
Vesna Pei
ma. Nisam prebacivala Tadiu to dri dve predsednike funkcije u

dravi i u stranci iz isto teorijskih ili cepidlakih razloga, nego zato
to su to dva koloseka, dve delatnosti koje se ne mogu spajati u jednu,
a da se legitimna vlast ne dovede u pitanje. Ovako, pobednika DS
izgleda slabo, zaplaeno i bez vostva. Zaglavila se u ministarstva,
paralizovana je strahom. Veoma brzo smo stigli do take da i samo
pominjanje da Srbija treba da ide u Evropu biva proglaeno za in
veleizdaje. A ulica i razbijai naih gradova bie oni koji sude.
Problem se zaista moe opisati kao politika nekorektnost. Stranke

su bile u koalicionoj vladi, sve su se bavile zloupotrebama, a onda
jedna izae, kada se koalicija raspala i izbori raspisali, i kae evo
oni tamo su zloupotrebljavali. A pre toga su i jedni i drugi utali i
mirno zloupotrebljavali! Ali problem nije tako jednostavan. Postavlja
se pitanje: kada e se jednom obelodaniti da stranke u vladi debelo
zloupotrebljavaju vlast, do te mere da su uruile javni interes i osnovne institucije ovog drutva?
Argument zato se utalo nije ubedljiv. utalo se zato da bi se
odrala koalicija. Koalicije se odravaju na sistemu razmene utanja.
A i budue se dogovaraju na pretpostavci utanja koalicionog partnera. Tako ispada da nikada nije pravo vreme da se progovori: kada
se raspiu novi izbori, onda nije fer da se pria unazad, a u izgledu
su i nove, sline koalicije, pa nije probitano dirati osetljive teme. U
partijskoj dravi zasnovanoj na koruptivnoj kvazifeudalnoj raspodeli
vlasti meu strankama, tako da svaka radi ta hoe, a razmena
utanja je nain vladanja i pokria za sva vremena, nema se kada
i gde o tome progovoriti, a da ne ispadne politiki nekorektan ili
politiki glup.
Dakle, ako nije efikasno (a ni verovatno) da partneri-insajderi odjednom ponu da priaju jedni o drugima, o zloupotrebama, onda bi
jedino pomogao neko trei, tj. nekakva eksterna instanca koja bi
provalila u zonu utanja. Tu spadaju mediji, sudovi, nezavisne institucije. A ako su i ovi eksterni faktori pod kontrolom utologa, onda
budite sigurni da je napravljen sistem koji vie ne moe da se popravlja. Ne zna odakle da pone popravku. Moe samo da se pravi novi
sistem. A i to smo videli da ne uspeva. Dok se okrene namestio se
novi sistem utologa. Ima li onda reenja? Na sreu, ima, i o tome se
radi na ovim izborima. Put ka EU je teorija i praksa ukidanja sistema
utanja.
Blog LDP-a, 16. mart 2008.
243
Mi ivimo u haosu, pa onda i u ideolokom haosu. Jako je

teko rei da su radikali i DSS u opoziciji, jer su oni ideoloki na
vlasti. Meni smeta ideoloka neutralnost Demokratske stranke.
Podravam Karadievo hapenje i izruenje, odlino je to su
to uradili, to je dakle vlada koja realizuje ono to ja vidim kao ispravno. Ali ta vlada to ne kae, nego kae da nema nita s tim.
Kao da ni ne znaju zato su to uradili. Tako ostavljaju to ideoloko
mesto praznim, preputaju ga radikalima, i ta radikalna pozicija je
zapravo ideoloki dominantna u ovom trenutku. Znai, u formalnoj opoziciji imamo nekoga ko ima ideoloku prevlast, a sa druge
strane je neko ko je formalno na vlasti, a smatra da ne mora da se
jasno opredeli.
Postavlja se pitanje zato vladajua, proevropska koalicija nije
ideoloki, to jest legitimacijski eksplicitnija i odlunija da u stare
obrasce nacionalne politike unese odgovarajue promene? Ako
su radikali i DSS nosioci ideolokog kontinuiteta sa Miloevievim
dobom, u smislu dominacije svesrpske politike (nasuprot interesima drave Srbije i njenih graana, a takva se politika nije mogla
samostalno artikulisati van velikosrpskih interesa), postavlja se pitanje zato demokratske, tj. proevropske stranke paktiraju sa njihovom ideologijom, na kojoj je donet i ustav 2006 godine.
Konsenzus oko nacionalnih interesa odmah je zatraen i nakon
formiranja nove proevropske vlade 2008. Naime, vlada je bre-
244
U kontekstu poslednjih zbivanja oko formiranja DS-SPS vlade, opstrukcije u parlamentu, hapenja Karadia i nastalih tenzija, ima
smisla postaviti pitanje o neubedljivom startu proevropske vlade.
Dobijena je ansa na izborima, ali je proevropska vlada do sada
pokazala neodlunost, zbunjenost i neaktivnost. Ona je naroito
vidljiva na ideolokom planu, na ta je s pravom ukazao Dejan Ili
na E-novinama:
Vesna Pei
Tri prsta ili nadnica za strah
bolje dostavila skuptini rezoluciju o kontinuitetu politike prema

Kosovu. Proevropska vlada je toliko osetljiva na optube opozicije
da je pristala na optube da je izdala nacionalnu stvar.
To dokazuje poslednja konferencija za novinare Borisa Tadia (3.
avgust 2008). Njen cilj je bio da smiri tenzije tako to e naglasiti
da nema promene nacionalnog kursa. Nakon to je ritualno rekao
da nee odustati od svoja dva najvea dravna interesa lanstva
u EU i odbrane dravnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta na
Kosovu i Metohiji Tadi je poruio da ako neko misli da e ova
vlada proevropske orijentacije odustati od nacionalnih interesa
zbog evropskih integracija, taj se vara.
Zatim je uredno potvrdio sve ostale nacionalne stvari: nee dozvoliti da se dovede u pitanje opstanak Republike Srpske, a obaveze
prema Hakom tribunalu je podveo pod ciljeve vezane za Kosovo
(mora se i u odnosu sa Hagom potovati meunarodno pravo, jer
se samo tako moemo boriti za ouvanje Kosova u sastavu Srbije). Onda se naljutio na Hrvate zato to se nisu izvinili za zloine
poinjene nad Srbima tokom Oluje (Mesi tvrdi da se izvinio).
Postavlja se pitanje zato se Tadi izvinjava nacionalistikoj
opoziciji, zato osea potrebu da ih uverava da ni u emu nije napustio nacionalnu stvar? Pokuaj Tadia da se takmii sa nacionalistima (sada su postali tendenciozno ekstremni, da bi produbili
jaz u Srbiji i jo dublje je podelili), stavlja ga u inferiornu poziciju,
jer niko iz Demokratske stranke, pa ni Tadi, nikada ne moe da
se meri sa nacionalizmom eeljeve i Kotuniine stranke. Zato
se on toliko naseljava na njihovom terenu, kao da nema svoj na
kome bi pokazao da moe da igra drugaije, proevropskije, bre i
efikasnije?
Nee se radikali smekati. Oni i DSS su reili da po svaku cenu dou
na vlast. Oni su sada zaigrali tu igru. Za nju im ba dobro doe nadvikivanje u patriotizmu, jer ih tu niko nee nadvikati. Tadi tako
245
Takva malodunost vlasti i deako puvakanje Predsednika Republike da je on neustraivi Srbenda sa podignuta tri prsta pred
oima Dorda Bua, preti novim trzavicama, ali i novim usporavanjem Srbije. Izgleda da emo morati da saekamo da dobije 90
odsto podrke, pa da savlada svoje strahove i da tek onda i on i DS
skupe hrabrost da krenu obeanim putem.
pescanik.net, 11. avgust 2008.
Ambis ili realne anse

Miloevi je legitimirao svoju vlast skokom u ambis Kosova.
Kotunica je uradio isto, s dramatinim usklikom da nema legitimacije vlasti u Srbiji ako ne slavi kosovski ambis. Sada izgleda
da to isto hoe da uradi i Boris Tadi. I njega magino privlai taj
246
Ako se na kraju zapitamo zato je Tadieva vlast tako mlitava i

neubedljiva, mislim da neemo pogreiti ako kaemo jednu prostu
stvar. On se uplaio. Moda s razlogom, ali razlozi za taj strah nee
nestati tako to e predsednik Tadi pozdraviti nae sportiste na
Olimpijadi sa namerno naglaeno podignuta tri prsta. Kako sm
objanjava, to je namerno naglaeno uradio jer je Sveto trojstvo
naa ideja za koju se borimo. Takvi gestovi nee odobrovoljiti
DSS-radikalsku opoziciju, niti e takav efekat imati pozivanje na
kontinuitet sa njom. Pri tome se jo biva toliko kompromisan da
se ne obavlja nijedan zadatak koji je nova vlast stavila na dnevni
red.
Vesna Pei
samo stvara ideoloku konfuziju o kojoj govori Dejan Ili, ali i vie
od toga. Tako otvara vrata novim nestabilnostima. Ako se dozvoli
da opozicija ideoloki vlada, a da proevropska i reformska Srbija
uti i tako nastavi da se skriva, to vodi ka ponitenju izborne volje
graana na majskim izborima.
ponor. Posle tri uzastopna skoka u isti ambis, s pravom se moe

zakljuiti da je politika kosovskog ambisa politika dugog trajanja i
s dugoronim posledicama.
Vie je nego jasno da ta logika dugog trajanja stvara i logiku permanentnog gubitnitva u naoj sopstvenoj reiji. Svaki put kad je
mogue krenuti drugim putem, taj se put gotovo automatski odbaci da bi se slepo krenulo utabanim stazama koje nikuda ne vode.
Nekako se bez razmiljanja izabere deveti krug pakla. Kao da bez
tog pakla nijedna vlast ne moe da rauna na opstanak. Nesrea
je to je kosovski ambis popio mozak istroenoj Srbiji, narodu na
rubu egzistencije, u kojem kao da je prevladao samoubilaki identitet, usud gubitnika, koji mu je oduzeo i snagu i volju da zaviri u
sopstvenu budunost.
I ovoga puta, ni odluka Meunarodnog suda pravde da kosovska
Deklaracija o nezavisnosti nije prekrila meunarodno pravo (pitanje o legalnosti te deklaracije je postavila sama Srbija), nije vodila
ka otrenjenju i realnijem sagledavanju mogunosti pred kojima se
Srbija danas nalazi. Gubitak utakmice koju smo sami izmislili, pa je
ak forsirali protiv volje svih drugih igraa, ne osveuje injenicu
da smo mi kreatori i utakmice i gubitnitva, nego se teka odluka
suda po Srbiju uzima samo kao novi zamah za nove izgubljene
bitke.
Verovatno bez osnova, ali nadala sam se da je sada momenat da
udahnemo vazduh i da se upitamo moemo li drugaije, sem da
i dalje skaemo u jedan te isti ambis. Momenat mogunosti se
pojavio sada, kada smo opet mogli da biramo sopstveni put, ba
nakon sasluane odluke Meunarodnog suda pravde. Poto smo
uli miljenje MSP-a, neka oekivanja su brzo morala biti stavljena
ad acta, a budue delovanje usmereno prema mogunostima koje
razreavaju nae probleme dugog trajanja.
Ali tako izgleda nee biti.
247
Treba sve njih u kompletu tuiti, izvesti pred sud (to smo ve
uradili i dobili batine; ali sada emo protiv njih povesti rat u
Generalnoj skuptini UN). Pa, kao to Miloevi i njegovi nisu
videli ansu Z4 za Srbe u Hrvatskoj, sadanje voe ne vide da
Amerikanci nude sve to moemo da smislimo za najbolji mogui
poloaj Srba na Kosovu, od specijalnog statusa za Sever do Ahtisarijevog plana za Jug, i da tu lei sijaset mogunosti koje bi oz-
248
Kada govorimo o toj situaciji, pada u oi da Srbiju danas niko ne

gleda kao novu i demokratsku dravu, koja nikakve veze nema sa
Miloeviem i devedesetim godinama, i kojoj, tako preporoenoj,
nekakvi zlikovci otimaju teritorije. A ne daj boe da i sama kri
meunarodno pravo! Da do novog raanja neke pametnije i demokratske Srbije nije dolo, vidi se i po tome to je vlast posle 5.
oktobra skoila u isti ambis kao i Miloevi. Situacija danas je samo
ponavljanje one stare u drugim okolnostima. Obrazac je isti: guraj do kraja, do ambisa, a pred mogunostima zatvaraj oi. Kao
da se opet uje isti zloslutni pokli: ne uvaavaj nita to ti kae
Amerika (a svi znamo da ona odluuje), ali ni ta ti kau Engleska,
Nemaka, Francuska, EU, ni to da e nas podrati da ostvarimo
svoju bolju budunost. Kao da se opet ori: ne, ne i ne!
Vesna Pei
To je zato to se i najbanalnije injenice ne uzimaju u obzir. Da li je

naim liderima poznato da Sjedinjene Amerike Drave odluuju o
tome kakav e biti ishod kosovskog vora, kao i to da su u poslednjoj rundi kavaljerski gledali na junaenje u vezi sa postavljanjem
pitanja MSP-u. Da li nai lideri znaju da izgledaju arogantno kada
konstatuju da im se odgovor MSP-a ne svia (a pitanje su sami
postavili) i kad ga dezavuiu tako to se prave ludi da su pitali neto
drugo, pa e sada nastaviti da pitaju to drugo, sve do poslednje kapi
nae krvi i poslednje pare. Da li znaju da vode izgubljenu bitku? Da
li znaju da e ih nova pitanja, sada Generalnoj skuptini UN, voditi
novim potvrdama da su bitku izgubili, ali da e tako izgubiti i neke
preostale, ne tako male mogunosti, koje se sada nude, a sutra vie
nee. Pri tome totalno zaboravljaju svoju situaciju.
biljno trebalo razraditi i ostvariti. Sutra ih vie nee biti, kao to je

nestao i Z4, na veliku sreu Hrvatske. Tako e sutra biti na sreu
ovih drugih. Pri tome, Srbija hoe novi diplomatski rat protiv
najmonijih sa slabim, ili nikakvim argumentima. I sa reputacijom dojueranjeg otpadnika, ijim se generalima u 21. veku
izriu presude za genocid.
Umesto ovakvih, provereno loih planova, predlaem da strpljivo
vodimo politiku vraanja u normalni svet, politiku pomirenja
sa susedima i velikim silama. Predlaem da ozbiljno razmotrimo
najbolje anse za bolji poloaj Srba na Kosovu. Predlaem da
se manemo utabanih staza na kojima smo ve sve bitke izgubili. Predlaem da kosovski ambis vie ne legitimira vlast u Srbiji.
Predlaem da napustimo tu neshvatljivu aroganciju ratovanja za
nepravedne ciljeve koji nas vode u sukob s najmonijim i najrazvijenijim zemljama sveta. Predlaem da taj sukob odmah obustavimo. Predlaem da ne jurimo sa pismom predsednika Tadia po
svim kontinentima sveta kako bismo angaovali afrike i azijske
zemlje koje bi, navodno, stale iza Srbije u globalnom ratu protiv
SAD, EU i razvijenog sveta. Predlaem da obustavimo te ratove i
pogledamo realni svet oko sebe i ve jednom pronaemo za sebe
realno mesto na kome bi vredelo iveti.
pescanik.net, 23. jul 2010.
Neno i s ljubavlju
Pre nedelju dana je uhapen Ratko Mladi i sada se nalazi u zatvoru Hakog tribunala. To je dobra vest koju smo dugo ekali.
Bolje ikad nego nikad, a zaista je moglo i nikad. Pa ipak, ima toliko
neprijatnog i toliko nelagode. Moda zato to je Mladiev odlazak
u Hag bio jedna velika parada. Sem na Peaniku, zvanina Srbija
je ostala bez ijedne ozbiljno izgovorene rei. Novine su preplavili
tekstovi koje su slube ispisale. Toliko su oigledno nelogini, s
249
250
Nelagodu je stvarala prereirana predstava. Mnogo je bilo zatamnjenih mesta o vanim stvarima, a mnogo istinitih i nepristojnih detalja koji su izazivali muninu. To nepristojno detaljisanje
o Mladievom zdravlju, jadnom i ostarelom izgledu, jagodama i
jelovniku (ta za ruak, a ta za veeru), prie onog seoskog advokata, sina Darka, biografa Ljiljane Bulatovi, tu je i obavezna patriotkinja Smilja Avramov. Pa onda Zoran Stankovi i Slavica ukiDejanovi, dva lekara-politiara, odlaze da pod okriljem lekarske
tajne askaju s Mladiem. Onako, da bi orba bila gua. Vrhunac
nenosti prema ostarelom i zaputenom ratniku je njegova ljubav
prema erki i odlazak na njen grob. On nikoga nije ubio, mi smo
izabrali Miloevia, to jest mi smo krivi, a ne on, uzeli smo mu
penziju i pokvarili poslove. Ta se nepravda mora odmah ispraviti,
Vesna Pei
ciljem da se lako zatvori krug. Tako sluba pie gluposti, a onda

se slubenik Vekari udi kako novine svata piu, pa i to da je
Mladi bio graevinski radnik. Da, novinari su izmislili da Mladi
od jutra do sutra rinta na graevini za 1.300 dinara. Pri tome ga
niko nije primetio, a uopte se nije skrivao. Ni brade ni brkova,
nego on sam, samo dosta ostario, ali potpuno svoj, sa plavim
oima koje jo uvek plamte. Pa da, novinari su smislili i bizarnu
priu da se Mladi zove Milorad Komadi. A tako se zvao, kau
novine, zato da bi lake zapamtio svoje ime: kada se odbiju prva
etiri slova od imena, a ostala tri spoje sa prva dva slova prezimena, dobije se ime Ratko Mladi. Pa to su zaista neviene gluposti.
One vesele samo slubenike dok izmiljaju ta e graani Srbije
uti. Koliko li je bilo veselja dok su smiljali priu da su Mladi i
njegov tea, u pet ujutro, ba pred hapenje, pekli picu. U veliku predstavu su upleteni ruska literatura i ruski lekari. Najvee
Srbe, one koji odlaze u Hag, po definiciji pregledaju prijateljski
ruski lekari. Velika predstava nije mogla da proe bez Rusije,
mada jeste neobino kako su se odjednom pojavili ruski lekari
kad su stigli? I Obama je uleteo u priu. Ba kako je ameriki
predsednik pratio hvatanje Bin Ladena, tako je i na lino nadgledao hapenje Mladia.
a on, osetljiv, najvie voli decu, jer je naprosto human po prirodi.

I vlast se drala isto humano i s ljubavlju. Za velike stvari koje je
Mladi uinio za srpski narod, Srbiju i Republiku Srpsku, koje bez
Mladia ne bi bilo, moraju ponekad da se uine i zloini i prekri
meunarodno pravo. Tako se prialo po televizijama. A za to se
mora u Hag. I ta sad, ta da se radi, pa mi smo sve uradili da ne
ode.
Naivni su poverovali da je humani scenario potopio mit o srpskom heroju, kako ga zamilja Miroslav Lazanski. Na general i
heroj morao se iz dva pitolja ubiti pred kamerama, ili bar u uniformi, nabildovan, u plen-paradi, prkosno doekati izdajniku
vlast. Moda tako rade nemaki generali, ali to nije srpski. Srbin
je heroj-muenik, kome pripada vena ljubav i zahvalnost. Pa valjda Kotunica to zna najbolje. On je predao 15 optuenih veliina,
ba tako, u skladu sa srpskim pravilima. Drava mora da zadovolji
ogavnu evropsku adaju, ali i da sauva ljubav i potovanje za srpske muenike. Tadi je najbolji Kotuniin ak, samo bolje mea
sopstvene, srpske i evropske karte. Poslao je muenika u Hag
kad mu je stolica dogorela, kad je gubitak vlasti izgledao neumitno.
Onda je napravio predstavu koju smo gledali. Mladi mora da ode i
da bi se lino za Tadia rtvovao, jer ko bi ga drugi predao, takvog
nema u nedogled. Ali e zato otii s ljubavlju i neno.
Poto je Mladi spasao Tadia, vlast je morala lagati kako usta otvori.
Eto, nali su ga kod tee, to bi rekla Biljana Srbljanovi. Nita ne
kau ko ga je tamo locirao i kada. Neki piu da je kod roaka ve pet
godina, to jest od kad mu se izgubio svaki trag. Kod roaka je morao
biti zato to mu je preseen dotok novca, pa vie nije imao para da
plaa zatitu i bolje objekte, ostali mu samo siromani roaci, da se
kod njih, na selu, uporno krije. A tu ga ba niko nikada nije video. U
listovima Danas i Politika, na sam dan odlaska u Hag, opirni lanci
o tome kako se Mladi skrivao. Sve tu pie bez potpisa, do kada je
bio u vojnim objektima, a od kada nikako vie nije u njima (od 2002.
godine), od kada je po crkvenim i roakim zbegovima i od kada mu
251
252
Sve u svemu, bila je to velika stvar i velika predstava. Predstava je

s pravom dobila brojne komplimente, a i sve je zaista dobro funkcionisalo, nita se nije omaklo, sem jedne male, nezgodne stvari.
Onako, tek usput, pomenut je zloin u Topideru, ubistvo dva vojnika za koje se veruje da su stradali zbog Mladia. Ta sumnja nije
otklonjena. U optoj gunguli, kao neista savest, pomenuto je da
e se o tome pitati sam Mladi. Ali to nije stiglo na red, pa e ga
to pitati u Hagu. teta to je to odloeno, pored tolikih uzaludnih
razgovora sa Slavicom, Zoranom, sinom, enom, Vekariem, advokatom, unucima, Smiljom Avramov, Rusima, s kim sve ne. Za vojnike nije bilo vremena. Sada Tadi, Malovi, Homen, Vekari itd. u
glas viu kako e se istraiti ko je skrivao Mladia. I za vojnike e
pitati Mladia. Kad svi u glas kau istraiemo, znam da nee. Jer
nikada nita nisu istraili to se ne vidi golim okom. Ali e neko za
te vojnike pitati, kao to se za svaki zloin uvek i neprestano pita.
Mladi je otiao, a sve srpske istine su preivele. Srbi su pod
Miloeviem i Mladiem vodili pravedne ratove za odbranu Srba u
Hrvatskoj i Bosni. Zloini su injeni, da, ali na svim stranama; svi
slave svoje zloince isto kao to i Srbi slave svoje. Nacija je sauvala
svoj moralni lik i ist obraz, naroito sada, kada su njeni zvaninici,
posle punih esnaest godina, predali krvnika iz Srebrenice. Nema
veze to su toliko ekali, ovde su pravda i moral jako rastegljive
kategorije. Rastezali su ih dok su mogli. Vano je da su sve istine
Vesna Pei
se gubi svaki trag. To jest, od kada je kod roaka. Naravno, najvei

je bezobrazluk i pomisliti da su Boris Tadi i ostala vlast sve vreme
znali gde kriju Mladia. A ja gajim ba tu bogohulnu misao. Ja sam ta
koja veruje da ta glupost traje sve vreme. U to vreme ubrajam i osam
godina Tadieve vlasti: godinu dana kao ministra odbrane i sedam
godina kao predsednika drave. Pametni ljudi su oduvek znali da
drava skriva Mladia. Prosto je bilo nemogue da ne mogu da ga
nau: ili je drava totalno nesposobna, ili ga krije. Treeg nije bilo.
Ilo se tako, sve dok Bramerc nije zategao konopac, toliko da je i sam
Tadi morao da pukne, jer je Srbiji obeao kandidaturu za lanstvo u
EU. I tako se stvar zavrila.
prebrodile ve otupele hridi morala i pravde. Zato je i ivot ovde

ostao isti, ba tup, i u njemu se obian ovek nema emu nadati.
pescanik.net, 2. jun 2011.
Zato Tadi i DS prete Evropi

Dragan ilas je u svom intervjuu tabloidu Press (nedelja, 14. avgust 2011) izjavio kako za Srbiju Evropska unija nije smisao ivota,
ali jeste garant za bolji ivot graana. Otkud ovaj iznenadni otklon Demokratske stranke od Evropske unije? Do jue, bilo je pitanje opstanka da Srbija na jesen dobije status kandidata i, sa vie
skepse, datum poetka pregovora. To je bila gotovo jedina karta.
Optimizam se irio na svakom koraku, kao da smo ve pred kapijama EU. Odjednom, eto, EU vie nije na smisao ivota.
Istine radi, Evropa nikada nije bila srpski smisao ivota. Da je to bila,
valjda bi Srbija pourila da tamo stigne. To je stara istina i zna se
da Srbija ne pati od ljubavi prema Zapadu. Preveliku ljubav ni sam
predsednik Tadi nije obeavao. Rusiji je jeftino dao NIS i ono malo
nafte koje imamo, to nije bilo za prodaju i trampu. Hvalio se s ona
etiri stuba nae spoljne politike, od kojih je samo jedan bila EU. Nije
to ba bilo pucanje prsluka zbog Evrope. Zar nismo u Ujedinjenim
nacijama glasali protiv rezolucije EU kojom je traena osuda krenja
ljudskih prava u Iranu? Zna se zato smo tako postupali. Zato nam
je propala reforma pravosua, a i ona je uslov za EU? I tu smo na permanentnom popravnom ispitu, za ta je najodgovornija DS. ilasu
mora biti poznato da je DS pred izbore 2008. razgovetno rekla da
sem EU Srbija ima jo jedan smisao ivota. To je Kosovo. Mora se
seati da je DS na izbore 2008. izala sa dvostrukim smislom ivota:
i Evropa i Kosovo. I to je upalilo kod lakovernih graana: em idemo u
EU zbog boljeg ivota, em emo se iriti po naem Kosovu i uivati u
naim manastirima. Bog-te-video, pa ne moe biti lepe!
253
254
ilas je ljut na EU, ini se s pravom. Kae da nas EU tretira kao

najloije ake u koli za EU; stalno nam dri lekcije, a ponaa se
nefer: propituje nas iz gradiva koje nije predvieno kolskim programom i nema ga u udbenicima. EU je nepravedna jer primenjuje
dvostruke arine i diskriminie Srbiju. Eto, nas je terala da odrimo
gej paradu, a mnoge lanice EU je nikada nisu organizovale. Trai
se da Romima damo stanove i radna mesta samo zato to su Romi,
a nijedna lanica EU to ne ini. Ali, Srbi i to moraju. Jo je lue to
to Jadranka Kosor mrtva hladna prilikom obeleavanja godinjice
Oluje pozdravlja generale Gotovinu i Markaa, iako je ovu dvojicu
Haki tribunal osudio za ratne zloine. A ipak su Hrvati pred vratima Evrope, jer su toboe prihvatili evropske vrednosti. A naem
premijeru ni na pamet ne bi palo da estita srpskim generalima u
Hagu, koji su branili zemlju od NATO bombardovanja. I ne moe
da se preuti da nam je NATO, by the way, sruio mostove, a posle
nam niko nije dao pare da ih ponovo izgradimo. Morali smo to da
uradimo sami. I uradili smo. Eto, imamo najlepi most u Evropi,
graani su ga videli i hodali po njemu. Mi emo tako u EU, kae
ilas, s najlepim mostovima. Dodao je jo i to da ne treba da se zahvaljujemo EU za to to nas je oslobodila viza, jer nam sloboda kretanja pripada sama po sebi, jer smo i mi evropejci. Ovo poslednje
ipak udi, jer se DS do sada najvie hvalila viznom liberalizacijom.
ilas je sve lepo rekao, u svom poznatom inenjerskom stilu, bliskom mozgu naeg naroda. Jer otkud to ludilo da mi dajemo Ciganima stanove i radna mesta? Normalan ovek pomilja da su oni u
EU totalno poludeli. Ali oigledno da odnos prema Romima nije bio
ilasova meta. Teko je poverovati da e Srbija zatezati odnose sa
EU zbog gej parade i romskog pitanja. Da bismo razumeli ta to DS
ulja, treba uti druge Tadieve glasnogovornike. Pre neki dan ulo
se kako Rasim Ljaji, ministar i ef famoznog Nacionalnog saveta
Vesna Pei
Da li najnovije izjave Dragana ilasa treba razumeti tako da se

Tadi razoarao u EU i da se vraa na onaj provereni ivotni smisao
na Kosovo? Pogledajmo na ta se ilas poalio, a ta je preutao, a
Rasim Ljaji kazao, pa da vidimo ta je hteo Tadi da porui i kome.
za saradnju sa Hakim tribunalom, u duge avgustovske dane filozofira na teme Hakog suda i Kosova. Kae Rasim kako je sada jasno
da je Haki tribunal bio samo paravan Evropskoj uniji da od Srbije
trai Kosovo kao uslov za ulazak. Izgleda ak i za status kandidata.
Umesto da nas nagrade jo kad smo predali Radovana Karadia,
vajka se Rasim, oni su se pravili ludi i nita nam nisu dali. Onda
smo zarad tog statusa kandidata predali Mladia i Hadia, i ta
se pokazalo? Aplauza nije bilo, samo tapanja po ramenima. Posle Mladia, odmah su traili Hadia, a posle Hadia su rekli da
moramo da sredimo to sa Kosovom, jer su granice na Balkanu
povuene. Ma, bitange jedne, samo to ne kae Rasim, lagali su za
haki uslov, a to je bio samo paravan za Kosovo!
Sad je jasno da se zaplet odnosi na Kosovo, a da nema veze s gej
paradom i Romima. Htela se poslati poruka EU da emo i mi malo
zategnuti. Po svemu sudei situacija je krajnje ozbiljna. Tadi je u
velikom problemu, jer od njegovih obeanja nema nita. Izgleda da
nam ne daju ni Evropu ni Kosovo. Ni mrvice boljeg ivota, a ni deli
Kosova. Pri tome, u ovo zlo doba, stie drugi talas krize, o emu
nesnosno zavijaju svi mediji. Ve se toboe pripremaju sve poarne
slube da preduprede najgore na vreme, a omaklo im se, izgovorili
su, da se posledice drugog talasa ve znaju. Kau, ve na jesen novih
190.000 radnika gubi posao. Da li e drugog talasa biti ili nee, jo
se u svetu ne zna tano, ali kod nas e ga sigurno biti. Neodoljiv je
utisak da je DS u panici. I Dinki smilja nove fore, pa umesto upravnih odbora trai da se pod hitno uvedu nadzorni odbori. A postoje nadzorni odbori. Samo jo on fali da sedne na kimu zabrinutom
Tadiu. Jedva je preiveo proleni napad URS-a, a sada je Dinki
smislio drugi talas.
U stvari, panika je zavladala, jer u Srbiju dolazi Angela Merkel krajem ovog meseca, s namerom da nas pritisne oko Kosova, da se mirno ree preostali problemi na Kosovu. Priprema se ponuda da Sever
dobije specijalni status. A ulo se i ta ministar Vestervele ima da
kae granice se nee menjati. Vana je poseta Merkelove jer Nemci
255
Muk posle predaje optuenih je bio veliki udarac, koji nije mirisao na dobro. Pre toga pozicija Srbije se naglo pogorala nakon
dobijanja negativnog odgovora Meunarodnog suda pravde, koji
je na nae pitanje, prihvaeno od Ujedinjenih nacija, odgovorio da
256
Eto to je pria, ali samo onaj njen deo koji se odnosi na posledice
politike Borisa Tadia. A kako su Tadi i Srbija stigli do ovog kripca,
dugaka je pria. Oma se stezala i zbog otezanja da se zavri sa
Hakim tribunalom, a to je bilo obeano. Svima je bilo jasno da,
sve dok ne mora, vlast nee predati Mladia i Hadia. Tu je Srbija
izgubila kredibilitet, jer je lagala kako politika volja postoji, ali eto,
ne mogu slube da nau optuene. Konano, kada Tadi ulazi u
sve vee probleme oko Kosova i kada mu dobijanje kandidature za
lanstvo Srbije u EU i datum poetka pregovora postaju biti ili ne
biti, on reava da preda Mladia i Hadia. Ali nema odjeka, nema
oekivane nagrade, kako dobro primeuje Rasim Ljaji, jer je ba
sama predaja belodano pokazala da je obojicu krila drava i sve
vreme pravila komediju od Sera Bramerca i EU. Ne prata se lako
ako od onih od kojih zavisi i u ije redove hoe da ue pravi budale. Velike sile su zato stalno ljute na Srbiju, zbog te prevarantske
politike, a kad je nedavno zagustilo na severu Kosova, lepo se videlo i da je veliki srpski saveznik Rusija, spasilac Kosova, digla ruke
od Srbije i od Kosova i pravi se da ne uje svoje srpske oboavaoce,
koji joj piu pismo i trae pomo od majice Rusije.
Vesna Pei
sada vuku poteze. Oni su jedini ostali prisebni da reavaju i takve

probleme. Drugi su utonuli u sopstvene muke i za balkanska pitanja
nemaju ni volje ni vremena. Nai najvei prijatelji su propali ili su na
ivici propasti Grka, Italija, panija Po svoj prilici Tadi namerava
da zaplai Merkelovu i jo jednom pokua da objasni da bi trebalo da
se EU i Nemci smire oko Kosova, jer ako nee, ovde e opet prevladati stare antievropske snage, koje e izazvati mnogo vei belaj zbog
svete zemlje. On ne moe da preivi i bez statusa kandidata i bez
Kosova i sa drugim talasom krize. Negde moraju da popuste i neto
moraju da mu daju.
proglaenje kosovske nezavisnosti nije krenje meunarodnog prava. A taj pravni teren, to pitanje, bila je kljuna strategija Srbije prema Kosovu i ona je propala. Umesto da postanemo moralni heroji,
desilo se suprotno, postali smo gubitnici na sopstvenu inicijativu.
Srbija opet reaguje neadekvatno, opet vara EU da e zajedniki s
njom napisati Rezoluciju o Kosovu i podneti je Ujedinjenim nacijama. Ali Srbija ne dri obeanje nego svoju rezoluciju, bez saglasnosti EU, alje u Ujedinjene nacije. Na to su velike sile otro reagovale; odmah je nemaki ministar doao u Beograd i rekao da su
granice na Balkanu povuene i da, ako se Srbija ne povue korak
unazad i ne prihvati zajedniku rezoluciju, od Evrope nema nita.
Tadi pomera Jeremia na marginu, on i njegov kabinet poinju da
vode spoljnu politiku, a ministarstvo spoljnih poslova uglavnom
sedi besposleno.
Tadi je posle tih lomova morao da prihvati dijalog Beograda i
Pritine o reavanju praktinih pitanja, kako bi se uspostavili funkcionalni i podnoljivi odnosi izmeu Srbije i Kosova, bez traenja
da Srbija formalno prizna Kosovo. Beograd i Pritina nevoljno
uestvuju u tim pregovorima, sporo se dolazi do nekih rezultata. Pregovori se praktino raspadaju, a Tadi za domau javnost
taj dijalog prikazuje kao da e on otvoriti pitanje statusa i da e
Srbija izvui neto (odnosno sever Kosova), mada takva koncepcija oficijelno ne postoji. Ali on tu ceduljicu o podeli Kosova stalno
protura ispod stola, iako nikada otvoreno kao svoju politiku. Pa
kako bi to uopte moglo da se dogodi? Tako to e Srbija toliko
uspeno blokirati Kosovo da nee on, Tadi, traiti podelu Kosova,
nego e to uini EU i Amerikanci. Oni e traiti tu podelu i tako e
se konano reiti problem i otkloniti srpska blokada Kosova.
Ali nita se od toga nije dogodilo, nego je Srbiji stalno ponavljano
da EU nee dozvoliti blokadu Kosova i odlaganje njegovog ulaska u
EU. Velike sile su reile da zatvore pitanje severnog Kosova na miran
nain, tako to nee dozvoliti Albancima da na silu preuzmu vlast,
ali nee ni Srbima dozvoliti da nasilno pripoje sever Kosova Srbiji.
257
pescanik.net, 15. avgust 2011.
258
Sada je potrebno da udarimo ovu priu na velika zvona i da se

probije medijska blokada. Potrebno je iz sve snage dati podrku
uplaenom Tadiu da prihvati poslednju ansu, umesto da ovako
beslovesno, izokola, preti preko ilasa i Ljajia kako ulazak u EU
za Srbiju nije smisao ivota i kako nas Evropa vara i diskriminie!
Po svoj prilici, Tadi se nee usuditi da prelomi, po istoj logici po
kojoj je bio odbijen plan Z4 u Hrvatskoj. Jer prihvatanje specijalnog
statusa znailo bi priznavanje Kosova. Ali izgleda da je Tadi reio
da pripreti EU i sprei rasplet na Kosovu. Tako se verovatno nee
izbei da nam stigne ceh uvek iste glupe srpske politike: neemo
dobiti ni lanstvo u EU, a od Kosova nee biti ba nita dobijeno.
Onda ostaju samo kuknjava i gusle.
Vesna Pei
Poslednji dogaaji pokazuju da su Nemci i saveznici reili da srede

pitanje severa Kosova i izbiju Tadiu ideju podele iz glave, jer Evropa nee prihvatiti prekrajanje granica. Na pregovarakom stolu e
se verovatno nai ponuda da sever Kosova dobije specijalni status i
da se tako dopuni Ahtisarijev plan. Ako to Tadi prihvati, a bilo bi
dobro da to uradi, Srbija ne bi ispustila praktino poslednju ponudu
i jedini mogui dobitak (setimo se onog plana Z4 za autonomiju Srba
u Hrvatskoj). To bi bio konani izlazak iz ambisa Kosova, posle vekova opsesivnog samounitavanja i unitavanja i Albanaca i ostalih
naroda, jer nije pogrena pretpostavka da je Jugoslavija slomljena
na Kosovu i da je ludaki plan o stvaranju velike Srbije bio zamiljen
kao kompenzacija za izgubljenu svetu zemlju.
II
Pomirenje
Zato je proevropska koalicija napravljena posle majskih izbora
morala da ima taj dodatak u vidu nacionalnog pomirenja DS-a i
SPS-a? Zato tolika ljubav izmeu ovih stranaka? emu tolika emocija? Zar nije dovoljno koaliciju praviti zbog stvaranja parlamentarne veine i spreavanja da antievropske stranke naprave vladu?
Konano, zar nije bilo dovoljno da se usmeno proglasi pomirenje,
umesto to smo dobili napismeno deklaraciju o pomirenju ove
dve stranke na est stranica.
Na prvi pogled stie se utisak da je cilj pomirenja bio da se ukinu razlike koje su delile drutvo u prolosti i da se one stave ad acta. Iz teksta deklaracije se vidi da su se DS i SPS sporazumele da njihova budua
saradnja bude utemeljena na zajednikoj platformi prevazilaenja
sukoba iz prolosti i stvaranja uslova za nacionalno i politiko
pomirenje kao osnove za socijalni i ekonomski napredak. Svima je
upuen poziv da se vrednosne podele u drutvu prevaziu, jer ga one
nepotrebno dele na krivce i pravednike, na nacionaliste i antinacionaliste, na proevropske i antievropske snage, na prvu i drugu Srbiju
Ideja da Srbiji nisu potrebne podele i sukobi ve saradnja i
prevazilaenje podela, spada u politiko Vjeruju Borisa Tadi. On je
kao politiar dizajniran na toj ideji: on nikoga nee iritirati, on nikoga nee iskljuivati, on moe sa svim politikim felama, grupama
i monim pojedincima. On veruje da su podele i sukobi tetni za
drutvo. On je ovek koji moe lepo da se slae i sa najbliim saradnicima Miloevia i sa savetnicima Kotunice. Ova averzija prema
podelama i sukobima imala je veliki praktian znaaj u dizajniranju politike DS.
259
Pomirenje je podrazumevalo vrednosnu neutralnost, te relativizaciju prolosti. Obe stranke, i DS i SPS, stradale su jer su izgubile svoje
260
U stvari, pomirenje sa svim partijama moe biti korisna stvar. Otvaranje to ireg ideolokog prostora daje ansu strankama da se
ueme i uu u igru. Kombinacije se mogu unapred dogovarati, ba
kako su to uradili Putin i Medvedev, mada su zbog dogovara o razmeni svojih poloaja, prilino razljutili Rusiju. Raunica Tadieve
ekipe je bila da Demokratska stranka bude stoerna na dui rok,
kao i sam njen predsednik, koji bi sebi obezbedio tri mandata,
mada se jasno vidi da je pravni osnov za trei mandat dobijen nagodbom sa Kotunicom oko izglasavanja Ustava. U tom kontekstu
treba razumeti formulu i Kosovo i EU. DS i Tadi e inkasirati glasove mlitavijih nacionalista i korumpiranih evropejaca, hibridnih
demokrata-radikala, te svakakvog mutljaga, jer se niko nije dosetio
da dri srpsko Kosovo u savezu sa Evropom. Da nije bilo Angele
Merkel da se s nemakom preciznou na tu formulu okomi, ona
bi bila nepobediva na dui rok. DS bi bio stoer, a Tadi birao svoje
koalicione partnere, odavde do venosti. Ako, pak, ne bude tako,
crvene linije prema Nikoliu se mogu izbrisati i nove deklaracije o
pomirenju pisati. Jer, kako drugaije razumeti prepotentnost da se
dogovor dve stranke proglasi pomirenjem, pa ak i nacionalnim
pomirenjem, pozivanjem svih stranaka da mu se pridrue. Na
politiki sporazum ima za cilj ouvanje punog integriteta Srbije i
njeno ulanjenje u EU. Svako je dobrodoao.
Vesna Pei
Tadi je nastojao da olabavi tvrde ideoloke granice izmeu graanskih i nacionalistikih stranaka. One su onemoguavale da DS zagazi u tue (tj. nacionalistiko) birako telo, a ba se to moralo uiniti
da bi se dobili glasovi. Zato bi radikali dobijali tolike glasove samo
zato to su srpski nacionalisti, kada je i Tadi dobar Srbin, pa i on
na tom terenu moe da ue u konkurenciju. Ne tako to bi i on sam
postao radikal, nego to bi se srpski nacionalizam u rukama Tadia
normalizovao i postao identitet (bez koga neemo u Evropu), opta
vrednost i opredeljenje za sve, a nikako linija koja deli Srbiju.
predsednike. Svaka ima pravo da svoje lidere ali i oplakuje. Kako

e se ko opredeliti jeste relativno i zavisi od afiniteta: jedni vole
Miloevia i plau za njim, a drugi vole i oplakuju Zorana inia.
Obe ljubavi i tuge su legitimne. Prolost nas vie ne odreuje, a i ne
zanima, jer smo pred svetlom budunou svi jednaki, pomireni i
udrueni. U deklaraciji ba tako i pie: sporazum o izgradnji pravne
drave osloboen je priziva ili poricanja prolosti i bez okrivljavanja ili obeskrivljavanja pojedinaca na osnovu njihove politike pripadnosti i sporazum o objedinjavanju svih politikih snaga oko
zajednike evropske budunosti je stoga otvoren za sve politike
stranke koje iskreno ele da mu pristupe. Na prolost je stavljena
taka. Nema ni rei o katastrofalnim grekama Miloevieve politike, o odgovornosti za ratove, o zloinima i rtvama, materijalnom i moralnom unitenju Srbije. Poto se DS pomirio sa najgorima, tj. sa Miloevievim naslednicima, morao bi biti svestan da je
zastraivanje Srbije Nikoliem i SNS-om izgubilo legitimitet.
Kad je poelo rasporeivanje Miloevievih starih i omiljenih kadrova
na dravne i javne funkcije, krenulo je zgraanje javnosti na odreene
linosti, ali ne i na kadrovski monopol partija i zlatno pravilo: nema
meanja u kadrovsku politiku. Tu bi intervencija javnosti bila dragocena.
Prolost se vratila, nekako bukvalno, imenom i prezimenom. Vratio se
pisac Miloevievog ustava i njegov visoki funkcioner Ratko Markovi
(sam odustao od funkcije); pojavio se i onaj Aleksandar Nikaevi, koji
sada vodi Auto-moto savez, a upadao je u Studio B; tu je i Ivana igon,
kao predsednica upravnog odbora Bitefa A ta emo sa Mrkonjiem,
kundriem, Miletom Iliem, Zoranom Bakijem Anelkoviem,
Duanom Bajatoviem i desetinama drugih? Niko od njih da izgovori
nijednu jedinu re na raun biveg efa.
ta stoji iza ove farse o nacionalnom pomirenju? Kako bi se ono
moglo deifrovati? Neki su se opredelili za realistini pristup iz vizure partijske drave. Deklaracija je maska, ram za sliku o podeli
plena. Te su se stranke pomirile mnogo pre donoenja deklaracije,
odnosno im su se dogovorile oko podele vlasti i javnih preduzea.
261
Komedijaenje predsednika Tadia vie daje za pravo zagrljenim

foteljama i cininim komentarima. Jer, kako drugaije razumeti
nonsense prilikom potpisivanja deklaracije: Kada sam na svom
Glavnom odboru rekao da u praviti koaliciju sa Socijalistikom
partijom Srbije dinar je odmah ojaao za dva dinara prema evru.
Zatim je Tadi izbacio jo jednu istorijsku misao: da potpisivanje
deklaracije moe da ojaa itavu ekonomiju. Ni manje ni vie. Pomirenje je, ini se, ipak jedna predstava, jedno zamlaivanje naroda i takvim ludorijama da dinar prema evru ojaa im Tadi na
svom Glavnom odboru izdiktira s kim e u koaliciju.
10 Peanik, transkript radio emisije, 14.10.2011.
262
Neki drugi, mahom pripadnici graanske Srbije su u pomirenju

DS-a i SPS-a videli povratak u prolost, iji je uinak vodio do odricanja od Evropske unije. Tako misli Vesna Raki-Vodineli. tetnost
tog ina ona poredi sa donoenjem Ustava: Mislim da je prvi
korak bilo usvajanje Ustava iz 2006. godine ... Druga vrlo vana
pravno-politika injenica bilo je stvaranje koalicije Demokratske
stranke i SPS-a. Ja ne bih imala, kao graanka ove zemlje, nita
protiv da je ta koalicija stvorena na jednoj hladnoj ugovornoj osnovi, jer ono to je bilo sa druge strane je izgledalo mnogo gore
nego ova koalicija. Tu nije stvorena samo jedna politika koalicija.
Tu je dolo do pomirenja vrhova tih politikih stranaka, navodno
u nae ime Te dve bitne injenice, dakle, recikliranje prolosti,
Miloevievog doba, kroz Socijalistiku partiju Srbije, pa onda recikliranje nekakve autoritarne moi kroz nain na koji je donesen
taj Ustav, obojio je dalje sve nae institucije, obojio je legislativni
proces koji se shvata kao maina za mlevenje mesa. Dakle, to
pre ispusti odreeni sadraj, bez obzira na njegov kvalitet, to e
napraviti vie kobasica i te e kobasice, kao, prodati tamo nekoj
Evropskoj uniji, kao gotov proizvod10.
Vesna Pei
Fotelje su ih pomirile, kae Corax u svojoj karikaturi: paralelno stoje dva reda fotelja, izdvojene samo dve, jedna plava a druga uta, na
jednoj sedi Dai, na drugoj sedi Tadi, i njihove se fotelje zagrlile.
Ali ba to zamlaivanje treba odgonetnuti, jer tolike ludorije ipak neto

skrivaju. Nije to bila samo podela plena, koja je ve bila etablirana procedura. Skrivala se tu jedna ozbiljna stvar koju je dobro naslutila Vesna
Raki-Vodineli i odnosila se na pravni sistem. Moja je pretpostavka
da je iza tog pomirenja i silnih fraza o nacionalnim interesima i putovanju za Evropu, stajao dogovor da e porodica Miloevi-Markovi,
Marko i Mira, biti zatiena od krivinog gonjenja. Dogovor je obuhvatao i ljude iz slube, stare i isprobane kadrove, protiv kojih su tekli
usporeni, nikada zavreni postupci za atentat na Vuka Drakovia.
Taj se dogovor potovao. Gledali smo otezanje, pa i zastarevanje svih
sudskih procesa u kojima se traila odgovornost Mirjane Markovi i
Marka Miloevia. A videli smo da nijedna istraga o nalogodavcima za
zloine na Ibarskoj magistrali ili ubistava Ivana Stambolia11 i Slavka
uruvije nije otvorena. Svim ovim zloinima je rukovodila tajna policija i njen ef Radomir Markovi, pa nije teko pretpostaviti ko su bili
njegovi nalogodavci. Do dana dananjeg ti zloini slue za spinovanje
javnosti i prepucavanje sukobljenih frakcija dravne bezbednosti.
Tako se tretiraju i nalogodavci atentata na premijera inia, i oni su
zatieni. Zato nita nije uraeno. Svaki as se slikaju tuioci koji nam
pobedonosno poruuju: Evo odmah emo, samo to nismo, ve smo
otvorili pretkrivini postupak. I ministarka Malovi onako aki suflira: Ko god kri zakon, odgovarae, nema zatienih. Dogovor je
bio ba o tome bie zatienih. To se odnosilo i na samog Daia, sa
koga je skinuta odgovornost za aferu Kofer. Ali ne samo na njega, stare
kadrove slube i SPS-ovce, nego mnogo ire, na kadrove DS-a i njenih saveznika i tajkunsku kliku finansijera njihovih stranaka. Imajui
u vidu fingiranu i propalu reformu pravosua, ova pretpostavka o
zatienima se potvrdila u praksi, kako u radu samog pravosua tako i
u sve tvrim klasnim interesima jedne privilegovane drutvene grupe
i njenih interesa.
11 U zavrnoj rei u procesu za ubistvo Ivana Stambolia, tuilac Mioljub Vitorovi
je rekao da je Slobodan Miloevi bio nalogodavac tog ubistva, ali je zbog toga bio
degradiran, s obrazloenjem da je iznosio miljenje koje nije zasnovano na injenicama
do kojih je dola istraga (prema tekstu Tatajane Tagirov Smene u senci politike, Vreme,
br. 810, 13.7.2006).
263
U Srbiji se za vladare uvek nau nekakvi izgovori. Bolji su u prirodi

nego na ekranu. Nekada se govorilo eh, kad bi Tito znao za ovo,
nego ne zna, pa zato stvari idu loe. O Miloeviu se govorilo da
je za sve kriva njegova ena. Dinki za Tadia kae da je tako dobar da ni cvet ne bi zgazio. Ako poneki cveti i zgazi, najee
se krivica baca na preterani marketing. Neko ga je preminkao. A
mora se, pragmatina politika svata trai od voe koji pravi proevropsku vladu.
Pravljenje vlade je pragmatina stvar, pa je minka potrebna
samo u onoj meri u kojoj je potrebno obaviti pristojne razgovore
s partijom koja je upropastila zemlju tokom devedesetih godina.
Shvatamo za toliko. Znamo da treba da se nude i kule i gradovi.
To je ve uobiajena stvar kod podele plena, to jest kada se pravi
vlast. Ali izgleda da se ne radi o tome o emu smo mislili da se radi.
Predsednik ne obavlja tu uobiajenu i pragmatinu stvar. Kada
kae stegnite ruku onima s kojima ste se sukobljavali devedesetih
godina i naite zajedniko reenje za bolju budunost, stvar je
samo malo preglumljena. Ali kada kae da su DS i SPS suoeni sa
injenicom da lideri tih stranaka nisu meu njima i da obe imaju
svoj bol, ali da moraju u budunosti da pokau spremnost i nau
bolju ansu za svakog graanina Srbije, to ne moe biti minka,
neto isto pragmatino, nego namera da se sauva i obodri ono to
je bila sutina devedesetih godina.
Tadi nee da ta prolost bude mrtva. Pretrajae tako to e se
Miloevi izjednaiti sa iniem. Za stvaranje vlade sa SPS-om
nije potrebno iskazati potovanje prema Slobodanu Miloeviu. Jo
manje se za taj posao trai da se smrt diktatora i masovnog ubice
izjednai sa ubistvom prvog demokratskog premijera Srbije Zorana
264
Predsednik bez minke
Vesna Pei
BELEKE
inia. Posle ove spontanosti, vie nema mesta Tadievoj reenici

da je dobijena istorijska pobeda.
Graani na izborima jesu rekli da nee devedesete i za to su glasali. Ali Tadi ima problem, ne zato to e praviti koaliciju s jednom malom strankom preostalom od Miloevia nego zato to on
sa glavnom temom tih devedesetih nije raskrstio. Izgleda da se ne
radi samo o famoznoj matematici, koja ga tera u jednu neobinu
koaliciju da bi spasao proevropsku vladu. Matematika mu dobro
doe da spase srpski nacionalizam od poraza koji se dogodio na
majskim izborima.
pescanik.net, 8. jun 2008.
Spinovanje zloina
Retke su zemlje u kojima se javnost spinuje zloinima. Teko je
razumeti ta bi mogao biti razlog za to. Jedno vreme je, gotovo
neprekidno, spinovana vaka ko je ubio uruviju. Posle svakog
novog spina pojavljivala se u uglovima novina, kao da odnegde
viri, velika glava Zagorke Dolovac ili Miljka Radisavljevia (oboje
tuioci), da javnost umiri: Istraiemo, sve e se istraiti. Tu su
jo i Malovi i Homen, mlada garda, iji su mozgovi svei i dobro se
seaju ta pie u udbeniku. Da, da, sve e se istraiti, ko god kri
zakon bie kanjen. Jer niko nije jai od drave, kae mlada garda.
Kad je uruvija dosadio, spinovala se Dada Vujasinovi. Kao i kod
uruvije, odmah se takmiarski upliu i dva novinarska udruenja,
koliko da jo neko ue u igru i da orba bude gua. Da, da, stvarno, ko je ubio Dadu? Neemo odustati, neemo se predati dok
se ubistvo Dade ne rasvetli. Opet se pojave one glave i obeaju
kako e i to biti istraeno i kako je istraga ve pokrenuta. uveni
pretkrivini postupak je pokrenut, a svi znamo da tu leba nema,
od tog posla nita biti nee. Ali nije u tome stvar. Nekome je pos-
265
Glupo je pitati otkud toliki zloini bez kazne, jer svi znaju da toga
ima ko pleve. Niko nije kanjen za pljaku, ni za one silne afere,
ni za ubistva, ni za ratne zloine (svaka ast Hagu!). U politikom
podzemlju najvie se gaaju zloinima, ne vole mnogo da pominju
pljake. Pare su pare, u to ne diraj. Toga je toliko da ljudi skloni
filozofiji veruju da ovo realno zameateljstvo zloina i pljake ima
metafizike razmere. Kao kod Dostojevskog, kad ono nesvesno
proradi savest, pa Raskoljnikov zvoni na vrata, i to vie puta, a zna
da se vrata nee otvoriti, jer je on ubio i opljakao babu koja tu ivi.
Uzmimo poslednje spinovanje o politikoj pozadini ubistva premijera Zorana inia. Sra Popovi, advokat porodice ini, ve
due vreme insistira da se pozadina istrai, pa je krajem prole
godine u ime porodice podneo krivinu prijavu protiv odreenih
lica za koja se sumnja da su umeana u pobunu Crvenih beretki
(novembar 2001) kao prvog ina atentata. Reeno je da je krenuo
pretkrivini postupak. Ministarka Malovi dala je velika obeanja,
pisane su peticije za spas Kotunice, za koga je advokat Popovi
naveo da ga treba sasluati na neke okolnosti. Digla se i sva
nacionalistika kuka i motika, na elu sa Dobricom osiem. Tek,
266
Spinovanje zloina nema neko naroito objanjenje, sem da se nae

podzemlje svaa i deli na ove i one grupe, a ponekad ulete u neki
klin i tad kree dovikivanje preko novina: ako si reio da me davi
uruvijom, ja u tebe malo opaliti Dadom. To isto rade i ministar
spoljnih poslova i predsednik drave lino. Dok ti mene Kosovom,
videe ti kad te opalim baronicom Eton.
Vesna Pei
lata poruka. Ako pita za uruviju, i gaa me na to mesto (a zna

se koje je to mesto), ja u tebe gaati za Dadu, a i tu se zna koje
je mesto. Onaj nesretnik Milan Panti iz Jagodine pao je u zaborav, jer nikoga nije gaao, i kad se pomene, nikakve poruke nema.
Da bi se otresli tog nepotrebnog imena, na kraju je ministar Joi,
za Kotuniinog vakta, objasnio stvar i rekao da je Panti ubijen
grekom. Niko vie nita nije pitao, zato greka, kakva greka. Ma,
nema veze. Greka.
prooe meseci, a ono nita. Niko nije sasluavan i izgledalo je kao

da je stvar legla, duhovi se smirili, i sve je opet bilo lepo i po starom.
Kad odjednom, Blic obavetava kako je Milo Simovi, kad je
preao granicu i bio uhvaen, pre godinu dana, u istrazi napisao
na paretu papira ime nalogodavca za ubistvo premijera! Uinio je
to pred tuiocem Miljkom Radisavljeviem, koji taj papir ima i dandanas. ta je priao Simovi o pozadini ubistva premijera nekako je
stiglo samo u Blic, i pre neki dan itamo kako je Simovi rekao da je
oravi, odnosno oki, hteo da bude premijer, i da je on dao nalog
da se ini likvidira, a o tome su znali Borisav Mikeli, Aco Tomi,
Rade Bulatovi, Vojislav Kotunica, eelj i Dragan Todorovi. A na
paretu papira je napisao pravo ime oravog okija. Svako ko je to
proitao morao je glasno da uzvikne: E, pa oki je Neboja ovi!
E sad, zato je puten Simoviev iskaz u formi spina? Kome se alje
poruka? Oigledno je da neko treba da bude sateran u oak i da na
sledeim izborima ne pree cenzus. Ali na koga se cilja i zato? Pa
evo: Ko je stigao do zida na Kosovu? A nema kontrolu nad Srbima,
onima sa severa i na barikadama, koji su takoe povezani u klupko
kriminala i imaju svoje politike lidere i stranke u Beogradu. Ko se
trenutno uopte ne uje na temu Kosova, nego sedi i gleda Dejvis kup?
Kome oni dole mnogo smetaju? Pa jasno je, smetaju naem predsedniku. Njihovi beogradski stranaki lideri (mahom iz DSS-a i SRS-a)
stavljeni su na Simovievu listu onih koji su znali za atentat na premijera inia, ne da bi nalogodavci zloina bili otkriveni, nego da bi
po potrebi njihova imena bila putana u javnost, pa neka se uzmu
u pamet voe tih stranaka koje dole, na severu Kosova, prave nered.
Igre su krenule, poruke samo lete, spin zloini su glavno oruje (a
ta bi drugo bilo), kao da tu postoje neke politike ideje. Zato e i
dalje prve stranice svih novina juriti neistraene zloine. Pa kom
obojci, a kom opanci.
pescanik.net, 21. septembar 2011.
267
Slika i prilika evropske politike u Srbiji. Pao dogovor kako da se

dobiju izbori tako to e se svi, ama ba svi, opet ugurati u vlast.
I to, ni manje ni vie nego u evropejsku, u onu koja funkcionie
najmodernije: BlackBerry SMS porukama. U emu je stvar? Jedni
e krenuti u predizbornu koaliciju sa Tadiem, na primer anak,
Ljaji i jo poneko, kao unutranja pomo; a drugi e biti toboe
samostalni jahai apokalipse koji mu spolja uvaju evropska lea.
Dogovor kuu gradi, a i para vredi. Na DS ljuti graani okrenue
se prema malima revolucionarnom pokretu-preokretu, e da bi se
osvetili Borisu Tadiu. Ali, evo im muak! Evropejci ne bi bili evropejci kad se ne bi dosetili da ih ba tu saekaju. Jer tu dolazi ono
glavno: presipanje malih glasova u velike. Pa eto i Danice kao efice
Instituta za bezbednost.
I ne zaboravite da je glavna konkurencija ba meu Malima.
Zato? Zato to je isto proporcionalni izborni sistem (cela zemlja, grad, optina jedna jedinica) stvoren za oligarhijsku vladavinu
(partokratsko-tajkunsku), i on ne moe ni bez velikih ni bez malih, zato ga svi brane. U takvom sistemu izbori se ne mogu dobiti
ako Veliki ne kontroliu Male, odnosno sve politike retorike te
ukupni politiki spektar. Te retorike su kao neki mali resori bez
kojih postizborne veine nema. Moj resor su Draa i etnici, njihova rehabilitacija kao drugog antifaistikog pokreta, a kraljevi
graani odavno bi bili u Evropi da nije ostataka komunizma.
Okej, dobro, malo si zaostao, jer u mom resoru su liberalizam,
268
Skoro nisam videla bolju politiku priu od one u stripu lista Danas. Svi junaci obueni su u srednjovekovne odede s maevima u
rukama, spremni za boj. Preko odede na njima benkica sa zvezdicama Evropske unije. Prvo ide lepi lik Borisa Tadia. On kae SVI
ZA JEDNOGA! U drugoj sceni Tadi okruen edom Jovanoviem,
Vukom Drakoviem i jo jednim likom. Svi ukrstili maeve i Tadi
obeava JEDAN ZA SVE!
Vesna Pei
Svi za jednog, jedan za sve
ekstra evropejstvo, antinacionalizam, antifaisti partizanskog tipa,

vrednosni preokret za dobrobit nae (a naroito moje) ene i dece
i ljuta kritika sporaa kakav je DS. Jer, na Zoran bio je bolji, a
mi smo njegovi i on je na. Dobro, kae Dai, ja jesam socijalista
i volim i socijaldemokrate i Rasima i arka, ali volim i Kosovo i
Mrku, i nita runo o bivem efu neu rei, pa se u mom resoru
uvaavaju i Evropa, i socijala, i penzioneri, i Miloevi i Kosovo.
Konano, tu su i strunjaci opte prakse, dodue malo neomiljeni kod glavnog efa, jer su se preigrali, ali izgleda propasti nee.
Pronali su rupu u saksiji da izigravaju i vlast i opoziciju i taj izum
raselili po regionima. Ali, Dinki je Dinki, taj je specijalizirao malu
stranku za veliku vlast, pronai e i on put iz Nedoije, u koju je
igrom loe raunice zapao.
A raunica izgleda ovako. Stoerna stranka loe stoji, a bez nje
Mali ne mogu da se udenu u vlast, a bez Malih, Stoerno Bie
Borisovo ne bi imalo s kim da nakupi veinu. Tako je napravljen
dalekoseni plan, prvo s ljubimcima, a onda i ire: SVI ZA JEDNOGA, JEDAN ZA SVE. Mali su se organizovali u pokret-preokret,
sa sve nestranakim linostima na elu, s ciljem da se glumata tua
Malih i Velikih. A zato? Pa da namame graane da glasaju za Male,
a oni e, kako sami kau, pomoi Borisu Tadiu i Stoernoj stranci.
Kako? Pa tako to e glasove prodati Tadiu. Cena je ogromna, ali
ta da se radi. Naravno, iz krajnje humanih razloga, zbog Evrope.
Zato su se, kako sami kau, i organizovali u pokret-preokret. Eh,
kad mi ne bismo iveli u Srbiji i kad ne bismo znali ta sledi, sve bi
to bilo lepo i krasno. A sledi lova do krova! I ne pitaj nita, i nemoj
da tamo neki list pie gluposti i lai o Malima, a o Velikom to ne
dolazi u obzir. On sve medije dri u svom depu. Za to smo glasali.
Pisae poneto kad se Mali obezobraze, koliko da ih proe volja.
Svaka ast srpski domaini, dobro ste to smislili. Tadi je optimista
i trai i od nas optimizam. Gde god baci pogled njegove trupe.
Glasajte pravilno, kae on, imate izbora: bacite glas za moju evropsku koaliciju koja malo voli Evropu, malo i Kosovo, ali ako ste
269
I kada se pogleda malo bolje, Aleksandar i Tomislav nemaju ama

ba nikakve anse. Samo im to jo niko nije javio. Gde su njima
male, para vredne stranke? Jer ne misle valjda da e sami osvojiti
veinu, to je kod nas strogo zabranjeno, a i nemogue. Na ono
to je od malih stranaka ostalo s njihove desne strane, bolje i da
ne pomiljaju, one bi raznele samog Miloevia, koji je, uzgred
budi reeno, prvi smislio ovaj bal pod maskama. Setite se Nove demokratije, koja je sa Drakovievim aminom dala veinu Miloeviu
one grozne 1994. godine. A posle su samo irili model, pa osnovali
JUL, igrali igranku sa radikalima, pa malo i sa Drakoviem, pa opet
sa radikalima. Eh, da su Tomi i Aci prvo predsedniki izbori, pa da
se imaju emu nadati, ali ovaj redosled im ba nikako ne odgovara. Nudili su oni trampu, pustiemo efa na predsednikim, a vi
s nama na parlamentarnim, ali od nagodbe izgleda nita nije bilo.
Vesna Pei
na nju ljuti, bacite glas onom antinacionalistikom evropskom

pokretu-preokretu, koji voli samo Evropu, a ne i Kosovo. I to vam je
dobar izbor, jer i Kosovo i Evropa, zajedno ili razdvojeno, totalno je
svejedno, idu u istu kasu.
za Jagodinu, tu obeanu zemlju u kojoj nema gejeva. Lepo ete se

na kraju zabavljati. Svi emo biti na istoj igranci, na najveem balu
pod maskama svih vremena.
I nemoj da neko vie prosipa pesimizam. I tako nema nijedne retorike koja nije dobro pokrivena. Mesta za novitete nema, a nema ni
para. Gonite se!
pescanik.net, 1. novembar 2011.
A nemaju ni program, kae gospoa Trivan, imaju samo na, a korupcija je konstanta, pa to da oni prevare narod, koji jeste zalutao
im ima i lou vlast i lou opoziciju, kad to opet moemo mi. Jer
uvek je bolje kad si ve vlast. Pa molim vas, kae Tadi, ko to tamo
peva da se ponitavaju glasaki listii? Sram ih bilo i kakva glupost.
Tolikog izbora nigde na svetu nema. Prvi izbor i Kosovo i Evropa,
drugi Evropa bez Kosova, trei Kosovo bez Evrope, i etvrti ni
Kosovo ni Evropa. I sada to tamo nekim ludacima nije dovoljno.
Naa vlast je savrena, jer sve ima: revolucionarno evropsko krilo
(pokret-preokret), evropsku nostalgiju za Miloeviem (SPS-PUPS
i Jedinstvena Srbija), a ako ovi ba omanu, tu su Dinkievi struni
regionalisti, kojima smo silne pare dali da bi opstali i budet ispraznili. Glasajte za nau evropsku revoluciju, za naa demokratska i miroljubiva sredstva, za nostalgiju devedesetih, za strunjake
i njihove regione, za penzionere koji e jesti meso treim zubom,
270
271
O predlogu zakona o dijaspori

Potovani ministre, potovane kolege poslanici, volela bih ako biste
moju diskusiju shvatili krajnje dobronamerno. Imam dosta vanih
pitanja da postavim. Mislim da e to biti pitanja koja zaista zadiru
u prave probleme. Prvo je pitanje zato donosimo ovaj zakon. Mi
danas donosimo jo jedan probni zakon, kakvih smo se u ovoj
skuptini nadonosili, a ovaj e sasvim sigurno doneti vie problema
nego koristi. Vi ste se, gospodine ministre, pozvali u obrazloenju
ovog zakona na to da su i neke druge drave donele sline zakone
o dijaspori i naveli ste i koje su to drave. Ali, nigde nismo videli,
a ni vi niste rekli, da li te drave imaju Ministarstvo za dijasporu.
Odmah da se izjasnim. Smatram da ovakav zakon, kakav je sada
ovde predloen, nije potreban, a nije potrebno ni Ministarstvo za
dijasporu, o emu sam i ranije govorila u Skuptini. To naroito
naglaavam u kontekstu krize i nedostatka sredstava. U poslednjem lanu ovog zakona kae se da za njegovu primenu nisu potrebna dodatna finansijska sredstva. To jednostavno nije tano. U lanu
5. stoji da se sredstva za ouvanje i jaanje veza matine drave
i dijaspore, kao i matine drave i Srba u regionu obezbeuju u
budetu Republike Srbije. Vidi se da e se praviti neki fondovi,
da e se finansirati nekakvi projekti, a to e se sve finansirati iz
budeta. Jasno je da e proirivanje aktivnosti ministarstva znaiti
poveanje broja slubenika, a u l. 6 stoji da e se raspisivati
konkursi, dodeljivati sredstva za projekte, koji e biti selekcionirani i nadzirani, a za sve je to potrebno instalirati i jedno iroko i
veliko ministarstvo, da bi se svi ti poslovi obavili. Na kraju zakona
se spominje ak i nekakvo evidentiranje. Kako e neko evidentirati
neto bez novih slubenika?
272
Destabilizacija regiona
Vesna Pei
III
Ako bi zakon i mogao da proe, ne vidim zato je potrebno i Ministarstvo koje nigde ne postoji. Pri tome, ovaj zakon, kako sam rekla,
dolazi u veliko nevreme. Da li pratite koliki je deficit budeta? Godina 2010. Srbiji nita dobro nee doneti, a vi donosite jedan nepotreban zakon. Pokazau i zbog ega. On je prepun neloginosti
i bacanja sredstava. Obraam se vladajuoj veini u ovoj Skuptini
i predlaem da, umesto to spava i ne ita ovakve zakone, pogleda
kakve obaveze uzima na sebe i koliko e novih sredstava Srbija
primenom ovog zakona preuzeti.
Ovaj zakon treba da regulie odnose Srbije sa Srbima koji ne ive u
Srbiji. Veoma je udno da Srbija kao drava uspostavlja odnose sa
nekakvim grupama koje su fluidne i koje su u zakonu veoma neprecizno definisane. U zakonu se govori o nekakvim iseljenicima koji
su se odavno iselili, koji nisu nai dravljani, oni se ak nisu iselili samo iz Srbije, nego iz svih drava u regionu, ili ko zna odakle.
Dodue, oni se veoma malo u zakonu pominju. Ali i ti nedefinisani
iseljenici spadaju u definiciju dijaspore. Druga kategorija je zaista
prava dijaspora, odnosno to su dravljani Srbije koji ive u rasejanju i, konano, u treu kategoriju spadaju Srbi iz regiona koji
oduvek ive u okolnim dravama kao manjine.
Kada kaete ta obuhvata pojam dijaspore, po vama, pojam dijaspore obuhvata dravljane Republike Srbije koji ive u inostranstvu. Molim vas, gospodo, da se razumemo, u nae dravljane
u rasejanju spadaju Romi, Albanci, Bonjaci i druge manjine, ali
se nigde u zakonu ne govori o svim dravljanima, nego samo o
Srbima. Govori se o ouvanju srpskog jezika, o irilikom pismu, o
verskim vezama. Oigledno je da neete pruati navedene usluge
dravljanima Srbije, nego Srbima. Molim vas da ovde obratite
panju da u zakonu pie da dijasporu ine dravljani Srbije, a u
stvari se radi samo o Srbima.
Dodue, tu spadaju i oni iseljenici za koje ne znam kako ste ih
identifikovali. Pominjete ih samo u lanu 4, a posle i oni nestaju.
273
274
Vidite, sve te kategorije nemaju veze jedna s drugom: prvo su tu

nebulozni iseljenici, pa dijaspora koju toboe ine nai dravljani,
a u stvari Srbi, a tu su i famozni Srbi iz regiona kao trea kategorija. Nijedna od tih kategorija nema nikakve veze jedna s drugom,
meu njima nema nieg zajednikog, sem to ne ive u Srbiji. ta
e tu uopte Srbi iz regiona? Oni spadaju u srpske manjine u susednim dravama. Dobro, shvatam da svaka drava brine u kakvom je
poloaju njena manjina u susednim dravama, ali to pitanje je jako
osetljivo, a njegovo mesto nikako ne vidim u nekakvom zakonu o
dijaspori, jer manjine nisu u pravom smislu dijaspora. Na primer,
Maari su uvek iveli tu gde sada ive, preteno na severu Vojvodine, a postali su manjina tako to su se granice menjale. Kada je
re o naim manjinama u Rumuniji, ili recimo, u Hrvatskoj, one
treba da budu shvaene na slian nain kako to pitanje reava Zakon o savetima nacionalnih manjina, koji smo upravo doneli. Re je
o meunarodnim standardima i dokumentima. Sve nama susedne
zemlje, koje su sada lanice EU, ili nisu, treba da troe sredstva za
ouvanje identiteta manjina, pa tako i srpske. Zato ne vidim nikakav razlog zato bi se bilo kakva sredstva izdvajala za srpske manjine u susednim dravama, to je isto kao kad kaem da ne vidim
zato bi o maarskoj manjini brinula Maarska, tj. troila sredstva
za odravanje njihovog identiteta. U mirnodopsko vreme to je deo
dravne politike o dobrosusedskim odnosima i mislim da to treba da bude i osnovno odravanje veza sa susedima, a ne da se
meamo u unutranje poslove drugih drava i da naa drava neto
Vesna Pei
U zakonu pie da Republika Srbija moe preduzeti mere radi ostvarivanja veza sa iseljenicima sa teritorije Republike Srbije i njihovim potomcima koji nisu obuhvaeni lanom 2. ovog zakona,
ako postoji zajednika svest o potrebi ouvanja tradicionalnih
odnosa i istorijskih veza. Molim vas, kako ustanovljavate postojanje te svesti? Koji su to iseljenici i kako se ta svest uopte uspostavlja? Ovo kaem kao sociolog i kao istraiva. Sve je to nejasno i
nepotrebno. Ali dobro, ova kategorija je tu nekako prilepljena, pa
ako ima takvih, pretpostavljam da e biti ubaeni u sve Srbe sveta.
daje i investira u njihove manjine. To je, dakle, obaveza drava u

kojima te manjine ive.
Pored toga, ono to jo veu zabunu izaziva u obrazloenju jeste to
to ste posebno naglasili da je dravi Srbiji izuzetno stalo da odrava
veze sa Srbima u Bosni. Postavljam vam pitanje zato su te veze
izdvojene. To pitanje je reeno Dejtonskim mirovnim sporazumom,
postoje meunarodni mirovni ugovori, postoje specijalni odnosi
izmeu Srbije i Republike Srpske, a vi sada ovim zakonom dodajete
jo nekakve posebne veze, jo i neko ministarstvo koje tretira te veze.
Da li smatrate da kada je neko konstitutivan narod, kao to su Srbi u
Bosni i Hercegovini, koji slobodno i preterano slobodno odluuje o
svojim pravima, vi jo imate neto da dodate Srbima u Bosni?
Pa zar niste ratovali zbog njih tamo? Zar nisu onoliki zloini
izvreni u Bosni? Zar im Srbija nije onoliko pomogla, i mnogo vie
nego to treba? Ovde se jo vie naduvava nacionalistiki identitet
Srba u Bosni pa emu to uopte slui? Podsetiu vas i na Sonju
Karadi, erku Radovana Karadia. Ne znam da li se seate kada
je ona rekla da su Srbi iz Srbije degenerici, a da je cvet srpstva na
Palama. Kad su Srbi u Bosni u pitanju, ne vidim ta treba tamo sa
tim cvetom da radite, da vi njima kao Ministarstvo jo neto od tog
srpstva dodajete. Zaista ne vidim zato se Srbi, koji su konstitutivni narod u Bosni i Hercegovini, imaju takorei svoju dravu, sada
uvlae u nekakav zakon o dijaspori.
Do sada sam pokazala da se ove kategorije ili preklapaju ili problemski ne idu zajedno. Da li je ideja da se svi Srbi sveta skupe na
jednom mestu, pa vam se to nekako uinilo zgodno da se sve ove
kategorije poveu u nekakvu skuptinu kao glavni organ svih tih
Srba? Mislim da ste to imali u vidu. Poto je problematika raznih
Srba potpuno razliita, ona ne trai nikakvo sazivanje svih Srba
na gomilu. Moram da kaem i to da, kada je re o definicijama,
najproblematinija je ona koja se odnosi na matinu dravu. Pojam
matine drave je iskljuivo etnika konstrukcija i ne podrazumeva
275
Htela bih da kaem neto o organizacijama za dijasporu koje se

zakonom predviaju. Ve sam rekla da skuptina, kao organizacija
koja okuplja sve Srbe sveta, ne obuhvata one kategorije koje ste
nabrojali u zakonskoj definiciji, nego obuhvata i najvie funkcionere i same drave Srbije od premijera, jedno desetak ministara, do
crkve, akademije nauka, svih moguih, pa ak ste predvideli i da,
to je malo neukusno, predsednik Republike Srbije bude poasni
gost prilikom odravanja te svesrpske skuptine.
Mene mnogo vie zabrinjavaju saveti. Sem saveta Srba koji
sainjavaju skuptinu svih Srba sveta, zakon predvia i savet za
dijasporu, ali imate i savet za Srbe u regionu, koji stvara velike
probleme12. Taj savet za Srbe u regionu nije sastavljen od Srba u
regionu, nego je to institucija drave Srbije. Kad budem proitala
12 Tokom 2011. godine odrana su dva sastanka Saveta Srba u regionu, kojima je
predsedavao predsednik Tadi. Oba skupa su izazvala uznemirenje u Crnoj Gori,
Hrvatskoj i BiH. Prvi sastanak se odnosio na donoenje strategije o Srbima u regionu, a
zvanini demar na strategiju su vladi Srbije uputile vlade Crne Gore i Hrvatske.
276
S obzirom na to da smo te sukobe imali u bliskoj prolosti, ovakvi vidovi saradnje sa matinom dravom koje ste vi predvideli, dovode do
toga da sada sve manjine treba da imaju neku svoju drugu, tj. matinu
dravu, a ne dravu gde su roeni i u kojoj ive i iji su dravljani.
Smatram da taj pojam zaista ne odgovara jednom modernom vremenu. Trebalo bi da bude izbaen i iz ustava i iz ovog zakona.
Vesna Pei
nikakav individualni koncept, niti koncept graanske drave. Srbija ne moe biti matina drava Srba u Rumuniji, Srba u Albaniji
ili Sloveniji, ako su to ljudi koji su roeni tamo i ive i rade kao
dravljani tih zemalja. To su njihove matine drave, gospodine
ministre, i to je isto kao to Albanija nije matina drava Albanaca u
Preevu, nego je to Srbija, iji su oni dravljani. Taj pojam je krajnje
problematian, on izaziva nedoumice i moe da dovede do veoma
opasnih posledica (do tzv. iredentizma), a trebalo bi prekogranine
veze sa pripadnicima istog naroda koji su manjine u drugim zemljama koristiti kao most saradnje, a nikako kao upalja za sukobe.
ta je sastav tog saveta mnogi e se zapanjiti, jer ove zakone, vi

gospodo iz veine, ne itate. Sastav ovog saveta ine nae dravne
ustanove pa o emu se ovde radi? O nekakvom anlusu? Savet
Srba u regionu ine sledei predstavnici nae drave: predsednik
Republike Srbije, predsednik vlade, ministar nadlean za spoljne
poslove, ministar nadlean za dijasporu, ministar nadlean za
prosvetu, ministar nadlean za kulturu, ministar nadlean za vere,
ministar nadlean za finansije, predsednik Izvrnog vea AP Vojvodine, predstavnik SPC i komesar Komesarijata za izbeglice. I sami
kaete da je taj savet organ nae drave koji okuplja Srbe u regionu.
Kada pogledate ta taj na dravni savet radi sa Srbima u regionu, tu
ima nekih veoma udnih stvari. Taka 10. zaista mora da zabrine,
mada znam da mnoge ovde uopte nije briga ta tu pie. U taki 10.
se kae da savet razmatra naine poboljavanja uslova ostvarivanja
birakog prava dravljana Republike Srbije koji ive u regionu. Da
li se to odnosi na mogue birako pravo Srba iz regiona koji imaju
dravljanstvo Srbije da uestvuju na ovdanjim izborima? Moe se
to i tako razumeti, i toga ljudi ovde nisu svesni. O tome treba da se
otvori velika rasprava. Ako se ovako budu usvajale ove nebuloze
koje postoje u ovom zakonu to je zaista krajnje neprihvatljivo.
Dalje, Savet za dijasporu, koji se takoe osniva, predstavlja one ljude
zbog kojih bi zakon imao smisla, tj. odnosi se na pravu dijasporu
na nae dravljane u rasejanju. To su ljudi koji zaista ine dijasporu, bez ovih Srba u regionu koji su napravili nevienu guvu. Savet
za pravu dijasporu bi trebalo da postoji umesto ovog ministarstva.
Svakako dolazi u obzir i neka finansijska pomo, zbog onih koji alju
novane doznake i koji godinama pomau ovoj dravi da finansijski
opstane. Ali istine radi, treba naglasiti da je sve njihove administrativne potrebe reavalo Ministarstvo spoljnih poslova, sem ovoga to
se odnosi na identitet, veru, kulturu i opismenjavanje. Tu bi eventualno mogla da se izdvoje sredstva za odreene projekte za podrku,
dakle, za stvarnu dijasporu, a nikako za srpske manjine o ijim sredstvima za odravanje identiteta treba da brinu njihove drave.
277
Moram da kaem da ima i nekih kominih stvari. A i nekih dirljivih.

Tako se jedna nagrada zove Majka Srbija, pa Car Duan...
Umesto ove Majke, neko je predloio da je bolje da u zakon
stavite Majica Srbija.
Vesna Pei
Da li ste namerno napravili terminoloku i pojmovnu zbrku, i da

li vas je vodila ideja o svim Srbima kao o nekakvom organizmu, u
kome na poetku pomenuti dravljani logino nemaju mesto? U
tom organizmu ne timaju dravljani, pa ih vie zakon i ne pominje, jer biste morali da brinete o mnogima koji nisu Srbi. I njima
bi trebalo, u inostranstvu, omoguavati vezu sa svojom dravom.
Ali to nas ne zanima, poto nisu Srbi.
akciju krene. Ideja je da se Srbi pripreme za popise stanovnitva

koji e se u aprilu dogoditi u susednim dravama. Taj dogaaj
je za vrh nae vlasti naroito vaan u Crnoj Gori. Tamo crkveni i
dravni vrh Srbije ve uveliko vodi kampanju da se graani u Crnoj
Gori u to veem broju izjasne kao Srbi, u nadi da e tako nestati
i ta vetaka drava bez nacije, koju je, navodno, izmislio Milovan ilas da napakosti Srbima. Ako se neko pita ta e u budetu
Srbije 57 milijardi dinara za specijalne namene (prole godine je
potroeno neto manje, oko 42 milijarde), a da nikome nije jasno
ta se pod time podrazumeva, eto, sada znamo: te pare troe se i na
politiko-crkvenu kampanju pred popis stanovnitva u Crnoj Gori.
Srbija plaa kako e se upisivati Crnogorci, ne bi li tamo srpstvo
oivelo.
Redigovani govor iz Narodne skuptine Srbije, 8. oktobar 2009.
Verovalo se da e ova ekonomska kriza, teak ivot graana i totalni haos i bezidejnost koji vladaju u dravi, odvui panju od
isuenih ideja o svesrpstvu. To se nije dogodilo, jer za to uvek ima
nadlenih. Svesrpstvo se danas obuklo u priu o Srbiji kao matinoj
dravi svih Srba u regionu, kako to sadanji Zakon o dijaspori
naziva, pokuavajui da smireno, u skladu sa politikom mirnih
i diplomatskih sredstava, preimenuje Miloevieve ambicije o
ujedinjenju svih Srba u jednu dravu. Crkva i dalje ne krije da su
Miloevieve ideje i njene zavetne misli jednako ive i zdrave kao
nekad. Samo su se dravne misli prikrile i skromnije odenule,
donoenjem nacionalistikog zakona o dijaspori, po kome se uvodi
Savet svih Srba u regionu i kome predsedava niko drugi do sam
predsednik Tadi. Upravo je ovih dana odran Savet svih Srba iz
regiona u kabinetu kod predsednika.
I sasvim konkretno. Kampanju u samoj Podgorici vodi Mlaen

orevi, vaan ovek iz kabineta predsednika Tadia, kome se
poveravaju najdelikatniji zadaci. Pria se da e deset dana pre
popisa stanovnitva na predsednik skoknuti do Crne Gore da bi
prisustvovao otvaranju naeg konzulata u Herceg Novom. ta e
na ef drave na otvaranju jednog konzulata, makar i znali ta je
zakulisna zamisao? Gotovo da nije pristojno da predsednik jedne
drave ide u drugu dravu zbog tako bednog povoda kao to je
konzulat, a da iza toga stoji tako krupna stvar kao to je cvetanje
Srba u Crnoj Gori. Izgovor za posetu je poniavajui, a korist od
kampanje bie nikakva (sem podseanja na puste snove srpske).
Jer Crnogorci e se nacionalno izjanjavati kako oni hoe. Samo
zaputeni mozak moe da smisli ovaj pakleni plan da se u Crnoj
Gori proizvede to vie Srba. A ovde u Srbiji, ba ih briga za Srbe:
eksere u ruke zabijaju, seku prste, od gladi i besposlice pocrkae,
ali boe moj, hajde malo da komiji crkne krava i da u Crnoj Gori
bude vie Srba nego ikad. Nek ide ivot, jer kad ve ne mogu u
Srbiji, bar e u Crnoj Gori Srbi procvetati.
Ali okupljanje Saveta svih Srba iz regiona kod Tadia nije sluajno
odrano ba u ovom trenutku, jer je bilo krajnje vreme da se u
Ako je neko mislio da su vrhovi drave i crkve i pozadinski nacionalni radenici digli ruke od unitavajuih svesrpskih ideja i
Jo uvek je komanda Stoj!
278
279
280
Vesna Pei
da se za njih vie ne piu pozamane stavke u budetu, onda se

ljuto prevario. Oni se nikada nisu uspavali, to deurstvo uvek traje.
Ponekad zadremaju, a mi se ponadamo da smo krenuli napred.
Kad se trgnu iz dremea, opet viu Stoj!.
IV
Kriza, arogancija i uivancija
ekajte ljudi, pa vi niste normalni!
Vlada mora da dobije pozajmicu od MMF-a, ali pre toga mora da
skree javnu potronju, koju je prole godine neopravdano podigla. U decembru prole godine desio se potroaki bum, penzije su
podignute 10%. Da bi se to korigovalo, ministri su se dogovorili
da se uvede porez na plate i penzije, ali su posle samo dva dana
odustali zbog negodovanja graana. Naa politika elita nema
vie moralnog kredita da dodatno optereti graane, ali do smanjenja potronje mora doi zbog svetske krize, koja je i nas pogodila: rast je presahnuo i vrti se oko nule, budetski deficit raste, raste
i zaduivanje, preduzea se zatvaraju, nelikvidnost je ogromna,
nezaposlenost nezadrivo raste. A investicija ni od korova. Vlast
vie ne moe da se poziva na Miloevievo naslee, mada e ono, u
optoj slici Srbije, biti negativna konstanta koja e trajati godinama.
Kad vlast kae da su dananje muke loe naslee, ljudi kau: pa
ekaj, znamo za to naslee i nemoj vie da se iza njega skriva. Vi
ste napravili jo jednu kataklizmu slupali ste milijarde koje smo
dobili, a narod je na prosjakom tapu. Svu profitabilnu imovinu,
tipa Mobtela, ste slupali i sve ste to u guzice, s oprotenjem, strpali.
Ova kriza je samo ogolila injenicu da vlast nita zdravo i temeljno
nije napravila. Da smo onda, kada je curelo, utedeli jednu milijardu evra, drugaija bi se pesma danas pevala. A ovako, u krizu
smo uli goli ko pitolj i jo pride s loim upravljanjem koga se
vlast ne odrie. ujemo kako vlast kae: i u Hrvatskoj je kriza. Pa
jeste, ali je Hrvatska napravila autoputeve i blizu je ulaska u EU, a
mi nemamo autoputeve, a i daleko smo od EU. Malo smo iukali
plonike i ulice po Beogradu, malo su prefarbane zgrade, tu i tamo
po neto pospremljeno, ali vane stvari su upropaene, eto, na
primer, institucije je direktno opstruisao vrh vlasti.
281
282
Neki iz vlasti su se dosetili. ta je sa partijskim finansijerima,

tajkunima, tim glavnim dobitnicima tranzicije, da li bi oni sada
mogli da se isprue i pokau solidarnost i izgrade neki most, kako
ree predsednik Tadi? To je zaista zvualo komino. Ispostavilo
da su tajkuni prvi stali u red za pomo drave. Prete da e otpustiti radnike ako im se ne pomogne. To su oni koji su ve nekoliko
puta opljakali dravu, a sada su ponovo doli na dravne jasle.
Pokupovali su pola Srbije, a sad nemaju odakle da vraaju kredite.
Meutim, partijske vrhuke ne mogu da srede tajkune i postave ih
na mesto, u okvire zakona. Oni su postali jedna ista grupacija. Kad
kaem elita, mislim na politiko-tajkunsku klasu, jer to je sad jedna grupa. Ona direktno radi protiv graana. Setimo se samo onog
nevienog skandala kad je dravni sekretar Neboja iri iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj poslao pismo potaru Ho-
Vesna Pei
Boris Tadi je svoju vladavinu i uspeh bazirao na reakcijama javnog

mnenja. im vidi da javno mnenje neto loe prima, on gleda da
to zataka i skloni. Ali tako vie ne moe. Nama treba remont, i to
totalni remont, ama ba u svemu. Vlast se sada uplaila, jer vidi da
se sprema ogromna oluja koja e moda i nju odneti. Dola je kriza
za koju niko ne zna ni koliko e trajati, ni ko e je preiveti. Prosto
se osea ta panika i da bi sada trebalo napraviti duboke rezove.
Graani kau: hoemo da vidimo da i vi neto platite. Hajde prvo vi
otpustite to vae inovnitvo, imate 28.000 dua na dravnom hlebu samo u administraciji. Smanjite broj ministarstava, umesto 25
neka ih bude 15, ali tako da nam pokaete da ste inovnike zaista
otpustili. Neko je gostujui na televiziji rekao: ali mnogo ljudi e
ostati bez posla, a jedan radnik mu je odgovorio: pa i mi smo ostali bez posla. Kada su prodate fabrike, mnogo ljudi je isterano napolje, pa neka sada i partijski izabranici neto plate. Problem je to
vlast ne moe da otpusti svoje inovnike, ona ne moe da povue
taj potez, jer su napravili sopstveni srednji sloj koji im je neophodan za opstanak na vlasti. Kada je usvajan ovaj poslednji budet ja
sam videla, isto socioloki, upravo preko strukture tog budeta,
da vlast gradi jedan novi sloj, a taj sloj se sastoji od nje same.
menu u Ministarstvo pravde. Homen je kao izvrna vlast mrtav

hladan pismo prosledio potarki Nati Mesarevi, predsednici
Vrhovnog suda, koja je ministarsku potu, lepo i posluno, prosledila svim sudovima. Oigledno je da su im tajkuni signalizirali: ekaj, obustavljaj suenja, nemoj da plaam sudske trokove,
nemoj da isplaujem radnicima odtete, totalno u propasti. Na
ovom sluaju se videlo da tajkuni isporuuju svoje elje svojim
omiljenim ministrima, a onda oni to proslede sudovima. Ispostavilo se da oni preko sudova zaista mogu da oderu tu sirotinju13.
Ljude najvie pogaa to to vlast nee da preuzme nikakvu odgovornost i nee da promeni nita u nainu upravljanja da bi se teka situacija ublaila. Nee da podre institucije, nee da ukinu ovaj nain
finansiranja stranaka, nee da likvidiraju nakaznu partijsku dravu,
nee da se odreknu svojih mnogobrojnih funkcija, nee da promene
neodgovorne ministre, nikoga ne daju, kau: svi su oni nai. Moraju
i neke njihove glave da padnu. Daj sada nekoga, rtvuj nekog svog
igraa, nekog svog najboljeg druga, pokai da hoe drugaije. Veoma je loe da su svi na vlasti preiveli i pored nevienih skandala
koje je imalo Ministarstvo pravde, a i druga ministarstva. Vladajua
koalicija je osmislila Visoki savet sudstva, a na kraju nisu uspeli
da izaberu tri lana. Da vidimo ko je odgovoran za to. Gospoa
Malovi i taj Homen. Ko su to dvoje? Otkud oni tu, na tim visokim
poloajima? Oni nemaju nikakav politiki legitimitet, nisu funkcioneri Demokratske stranke, Malovi ak nije ni lan te stranke, a
nemaju ni strunu reputaciju. Da li su oni nekakva privatna vojska?
Pri tom svi znamo da Homenova porodica ima poslovnu imperiju.
Ni jedno ni drugo nemaju nikakvo sudsko iskustvo, a are i pale
po pravosudnoj reformi. Kad ih neto pita, oni kau: Odabij!. Recimo, danas nam dravni sekretar Homen i zamenik javnog tuioca
Srbije radosno saoptavaju vest da smo dali samo 900.000 dolara
za Miladina Kovaevia, to je onaj to je pretukao nekog studenta i
pobegao iz Amerike. Kau da moramo biti jako zadovoljni to smo
13 Ova se pretnja ostvarila, jer je vlada 22. marta 2012. donela odluku da se izvrenje
presuda u korist radnika obustavi. Detaljnije o tome Tatjana Tagirov, Vladina suspenzija
sudstva, Novosti, 07.04.2012.
283
Ova vlast nee da se odrekne ni Miloevieve nacionalne politike.

Ona ne samo da se ne odrie svoje korumpirane druine tajkuna
i ministara, nego hoe da zadri i staru ideologiju, da im uva lea,
zlu ne trebalo. A i kakva druga bi ideologija pasovala toj druini?
Kad je bilo obeleavanje 10 godina bombardovanja, govorilo se
samo o nepravdi koja je Srbiji naneta, o rtvama koje se ne smeju
zaboraviti, a Srbija, naravno, ni za ta nije kriva. Nije pomenuto
da je rat izgubljen, a sa njim i Kosovo. Velikosrpska pria jo uvek
traje, kao nekakva zveka, pa kad ustreba ona krene da jei. I
ova vlast, ba kao i prethodna, ne dozvoljava da se sredi Bosna i
284
Ako uopte misli da neto promeni, Boris Tadi bi morao da pogleda

svoju ahovsku tablu na kojoj njegove figure loe stoje. Morao bi da
promeni neke ministre i napravi rezove. Ako mu je Jeremi drug i
uenik, neka ostanu prijatelji, ali mora da mu kae: Izvini, ti i tvoj
Borko, ef kabineta, odgovorni ste za ovo sa Miladinom Kovaeviem.
Ne zanimaju me konzul i vicekonzul, dva rafa kojima je neko javio
telefonom ta treba da urade. Izvini Jeremiu, ali mora da plati
nekakav ceh, ne moe vie da bude ministar. Malovika ne moe
vie da bude ministarka, Homen ne moe vie da bude dravni sekretar. Mislim da je to jedino to bi sada moglo konstruktivno uraditi
pokazati da neki ljudi moraju da odu, jer nisu dobro radili. Meutim,
od toga nema nita i uzalud se rezovi od Tadia oekuju. Utisak je da
njemu to ni na pamet ne pada. Odgovor je uvek isti: ne damo nae
ljude, nae inovnike, ne damo nae tajkune, ne damo nae ministre,
ne damo nae partijske drugove, ake i prijatelje.
Vesna Pei
dobili ansu da Kovaeviu sudimo u Beogradu. To je, kau, veliko

priznanje naem pravosudnom sistemu i potvrda dobrih odnosa
Srbije i Amerike. Komplimenti su podeljeni i Jeremiu, ministru
spoljnih poslova, to je sve tako dobro ispalo, a ne pominje se da on
treba da odgovara to je dolo do tog skandala. Gleda i ne moe da
veruje. Em to niko ne polae nikakav raun, nego ih je zahvatilo
i nekakvo veselje. Smeju nam se u lice. Homen nas uverava da je
ovo sa Kovaeviem ispalo odlino, javni tuilac kae da je to sjajno.
ekajte, ljudi, pa vi niste normalni!
Hercegovina. im se to pomene, kau da odstupanja nema kad je

re o Republici Srpskoj. Ni makac od Dejtonskog sporazuma. To
pokazuje da mi nemamo nikakvu realnu predstavu o samima sebi,
ve kao kvoka sedimo na gomili neizleivih lai. Na tim laima
ne moe da iznikne nikakav normalan, realan plan za budunost,
moe samo da se nastavi da se tumara i taljiga, odavde do venosti.
To se najbolje vidi u spoljnoj politici. Tu nita konstruktivno nije
uraeno, sem poneto u regionalnim odnosima. Evropske integracije su praktino zaustavljene 2008. godine i taj prekid je trajao dok zbog krize nije reeno da Srbija podnese kandidaturu za
lanstvo. Ministar spoljnih poslova se ni malo ne osea odgovornim
to nismo napredovali ka EU, nego i dalje pria samo o Kosovu i juri
po svetu kao lud, seli se iz aviona u avion, troei sirotinjske pare
da bi to manji broj zemalja priznao Kosovo. Ista stvar je pria o
Mladiu. Njega nema, nikako ga nema, a mi dadosmo sve od sebe
da ga naemo. Neprekidno ide to zavlaenje, umesto da pokaemo
da smo se u neemu opametili. Ali ni u emu se nismo opametili,
nikakvu pouku nismo izvukli, sem ako ne raunamo to to Tadi i
Jeremi stalno ponavljaju da se Srbija za svoje nacionalne interese
sada bori mirnim i diplomatskim sredstvima. Hoe da kau vie
ne ratuje. Eh kad bi mogla ratovati, otkud znamo ta bi bilo.
Kriza je samo osvetlila gubitak kredibiliteta dosadanje politike.
Vladajua koalicija nije ni pokuala da podigne upravljake i institucionalne performanse Srbije. Ona nije uspela da uspostavi
ravnoteu izmeu tekoa u koje su zapali graani i sopstvene korekcije tako to bi podigla nivo svoje odgovornosti i otpoela veliko
spremanje ove zaputene zemlje. Na kriznu situaciju nije reagovala
podnoenjem rauna, nego i dalje vie: Odabij i ne pitaj nita!
Mislim da im to nee proi. Mislim da moe lako da se desi da
Tadieva vlada ne opstane.
285
Putin je prilikom posete parlamentu rekao da kod nas ima mnogo

stranaka, da oni nikada nita ne bi uradili da ih imaju toliko mnogo. Iako imaju malo stranaka, ipak nisu nita uradili da od Rusije naprave modernu dravu. Svoju stranku, Jedinstvenu Rusiju,
nije pominjao. Niko ivi ne zna kakva je ta njegova stranka, koju
politiku ideologiju zastupa. Nita vredno nije izgovorio, sem ako
se ne rauna pretnja da bi se Srbija zamerila Rusiji ako bi ula u
NATO.
Ovih dana sam naila na tekst jednog dobrog politikog naunika,
Ivana Krasteva14. On kae da u dananjoj Rusiji vie nema nikakve
14 Videti: Krastev (2011).
286
Paljivo sam osmatrala Putina kada je bio u poseti Beogradu. Do

sada smo imali prilike da gledamo njegove slike, kako lovi, peca,
jae konja, i kako polugo demonstrira svoje miie i mukost.
Kad je bio ovde, meni je izgledao reducirano i nemuto. Videla se
nekakva dosada na njegovom licu. Tadi je pokuao da ga animira,
te nae zastave su sline, na jezik je slian, crkva nam je slina,
sve nas to povezuje... Ali Putin je na to ostajao hladan. Nisam ula
da je izgovorio bilo kakvu jasnu i koherentnu politiku misao. On
je neprekidno insistirao na tome da je doao radi biznisa. A onda je
otiao na fudbalsku utakmicu. Tu se sastao sa bajkerima, snanim
ljudeskarama koji se bave svojim strastima kolektivnim nonim
vonjama. Povezuje ih ljubav prema naciji i veri. S njima je Putin
sedeo u istoj loi sve vreme utakmice, koja se odigravala na njegov
lini zahtev. Na tribinama ste imali one huligane koji su razbijali gej
paradu i Beograd. Dvadeset hiljada navijaa je pozdravilo Putina s
oboavanjem i vredno ispisanim parolama ljubavi na ruskom. Hteli
su da mu pokau da bi Putin ne samo pobedio na naim izborima
nego da je u stvari on na pravi predsednik. Srea da je u loi pored
Putina sedeo Mirko Cvetkovi, kolega premijer, a ne predsednik
Tadi.
Vesna Pei
Hedonistiko carstvo
ideologije. Svako ko bi pomislio da tamo jo uvek postoji onaj stari

autoritarizam baziran na velikim idejama i idealima, teko bi se
prevario. Nekada se verovalo da samo velike ideologije odravaju
autoritarne sisteme, kakav je bio sovjetski. Te ideologije vie nema
u Rusiji, a ovo to sada postoji Krastev naziva apsolutizmom 2.0,
ili novim autoritarizmom. On kae da je otpor Putinovom reimu
teak ba zbog te ideoloke ispranjenosti. Nedostatak bilo kakve
stvarne ideologije meu novim autoritarnim reimima objanjava
njihovu tendenciju da sebe doivljavaju kao korporacije. Sutina
je da ovi reimi pokuavaju da iskorene i samu ideju javnog interesa. Krastev kae da ako javni interes nije nita drugo do nenameravni ishod napora miliona pojedinaca da slede svoje line
interese, strasti i uivanja, onda je svaka rtva u ime javnog interesa uzaludna. Danas vie nema sukoba izmeu slobodnog sveta
i sveta ideolokog autoritarizma, zakljuuje Krastev, ve se radi o
konfliktu slobodnog sveta i sveta bez pokria.
Neodoljivo se namee utisak da i Srbija spada u taj svet bez
pokria, da se i kod nas zapatio taj novi hedonistiki autoritarizam. I kod nas nema nikakve ideologije. Vrednosti su nejasne
i moral nepotreban. Javni interes se ne moe vie formulisati, a
tano je da ima mnogo linih interesa koji se svi vrte oko novca,
vlasti i uivancije. Kada se prisetimo gde je jo otiao Putin dok
je bio u poseti, videemo da je otiao u hram Svetog Save. Neko
bi mogao primetiti kako tvrdnja da ivimo u svetu bez pokria,
bez legitimirajue ideologije i usmeravajuih vrednosti, nije
tana. Jer, nesporno je da se Putin i bajkeri zaklinju u pravoslavlje i ljubav prema naciji, a to jeste nekakav ideoloki okvir. Ali
nije tako. Kao bivi KGB-ovac, kakav je Putin vernik da bi trao u
crkvu? Uzvienost nacije i vere je dovoljno daleko i dovoljno okamenjena, pa se na taj okvir najlake kalemi novi autoritarizam. A
sigurno joj ne odgovaraju univerzalne vrednosti slobode i pravde,
u koji tee prodiru novac, politika, vera ili nacija. Asocijalnost i
narcisoidni nacionalizam lepo se slau sa hedonistikim autoritarizmom, a i tako nacionalizam slui samo za paradu da se ne
287
Ali i tu nailazimo na barikade. Mnogi e rei ja sam za Evropu,

ali e sve suprotno raditi kad treba opstruisati reformu pravosua,
ili bilo ta drugo to im sreu kvari. Barikade postavljaju i srpske
vertikale nacija i crkva. One slue da se narod uvek iznova potpali spoljanjom pretnjom o unitenju srpstva i otimanju Kosova.
Oponenata mentalnim barikadama je sve manje, mogu gotovo na
prste da se prebroje. Poto suvie dugo opstaje dilema kom e se
carstvu Srbija privoleti, na glavnom su dobitku uivaoci novog autoritarizma. A oni drugi, koji su obrazovani i mladi, kojima je stalo
do demokratije i mogu da biraju, prilino brzo stiu do raunice da
je lake otii u Nemaku, kako kae Krastev, nego praviti od Rusije
(Srbije) Nemaku.
288
Prema novom autoritarizmu, kae Krastev, Zapad ne ume da

zauzme stav. On nije vie nije izvozni artikal kao to je to bio
komunistiki autoritarizam, kada je Zapad morao da se brani od
njega. Iznutra gledano, novi autoritarizam ne stvara disidente kao
onaj stari. I u odnosu na ta bi bili disidenti? Golu mo novca? Crkvu
i naciju? Hedonizam? Na ta da udare nezadovoljni graani? Kakva
bi borba bila efikasna? Krastev smatra da je budunost disfunkcionalnih autoritarnih reima, kao to je ovaj danas u Rusiji, pre
u njihovom propadanju, nego u demokratizaciji. Meni se to ini
tanim. Korumpirani reimi koji to ne kriju, nego se razmeu nelegitimno steenim bogatstvom, ne mogu se popraviti marem kroz
institucije. To bi bio mar kroz ivo blato. Srbija ima ansu da njen
hedonistiki autoritarizam propadne, jer ona, sreom, jo uvek ima
evropsku ansu, a i kakve-takve izbore koji jo uvek postoje.
Vesna Pei
bi primetilo ono najvanije skriveno carstvo istog uivanja.

Konano, inherentni afinitet izmeu nacionalizma, uivanja,
zloina i pljake imali smo prilike da gledamo tokom ratova devedesetih godina. Taj afinitet nije razvrgnut, on i dalje traje, preneo
se i u mirnodopsko vreme.
BELEKE
Pa da, pesimizam je kriv
Na predsednik je hiperaktivan, pa mu nije zameriti kad poneto
odvali i ostane iv. To sam pomislila posle njegove opaske o narodnom pesimizmu. Predsednik je ba ostao iv rekavi da nikako nije dobro to su se graani prepustili apatiji. Moraju verovati
u dravu, kae on, da je sposobna da prevazie krizu, jer bez optimizma nema boljeg ivota, ni boljeg sutra. Ispalo je da su graani
sami krivi to im nee biti bolje, sem ako se ne predomisle i ne
udare brigu na veselje. A za tako neto se pobrinuo sam predsednik. On je lino narodu podario strategiju razvoja 2020, u kojoj lepo
pie kako e ivot biti mnogo bolji. Neka se samo malo strpe, da se
strategija po planu ostvaruje. Umesto da ue napamet strategiju, i s
puno nade i optimizma gledaju u budunost 2020, oni su se bacili
u bedak, u neke crne misli i ne veruju u vlast. Sramota!
Poto sam optimista, prvo sam pomislila da je predsednik to
onako, bezveze rekao. Ne moe ni njegova svaka da bude zlatna. Strepnja me je obuzela kad sam ula premijera. Cvetkovi je
kao ekonomista, od koga se najvie oekuje da radi na boljem
ivotu, ponovio one iste predsednikove rei! Krivi su pesimisti. U novogodinjoj poruci naciji obruio se i on na pesimizam
graana kao glavni uzrok to boljeg ivota nema, a nee ga ni
biti. Gospodo, kae premijer, bez optimizma nema nieg, bez
vere u vlast dobiete bolji ivot povean za dva posto. Za njim
je krenuo ealon osvedoenih optimista da potvrde da se moe
kad se hoe: Boa eli vredno popunjava Upitnik, komandirica
Trivan na svaku sumnju u velikog vou otro odgovara, neumorni
Duli nastavlja sa stanogradnjom i bespravnom gradnjom, Saa
Dragin troie jo vie iz budeta, Malovika se reila gnjavatora
iz Ustavnog suda. I tako redom.
289
Marketinka ekipa naeg predsednika je ba odlepila. A i sam

predsednik, kad nareuje nadu u bolje sutra, a da sam ne ini ama
ba nita to se tie one ekipe koja gazduje Srbijom. Da li je Boris
Tadi svestan da je kampanja optimizma uasno pesimistina? Takva
kampanja je samo jedan korak do blaenog mira. Ja sam Bog otac: sa
pet vekni hleba i dve ribe nahraniu pet hiljada gladnih usta. Amen.
pescanik.net, 9. januar 2010.
290
Apsolutno ni ja u to ne verujem. Apsolutno nije tano da graani

nemaju potrebu da izvuku drutvo iz krize, niti da su izgubili nadu
da e im biti bolje. Oni samo apsolutno ne veruju u glupe i naruene
kampanje koje smilja neka predsednikova budala, a onda ih propagandno ponavljaju premijer Cvetkovi, ministri i Sonja Liht. Zar
predsednik i njegova svita nemaju nita realno i optimistino da
porue graanima o njihovoj sutranjici, ve naredbom trae da
graani ne budu pesimisti nego optimisti? Zar su sve ispucali, pa se
pogled baca jo samo prema nebu? Da graani slepo poveruju da
su sami krivi to ne veruju u vlast? I da ih pesimizam spreava da
veruju u Trivanku, Dulia, Dragina, Maloviku, Homena?
Vesna Pei
Ali, kad se u Blicu pojavila Sonja Liht, stvar je postala ozbiljna.

Ukljuio se i nevladin sektor u horsko optuivanje narodnog
pesimizma: Povodom nekih negativnih reakcija na novogodinje
poruke predsednika i premijera Srbije, Borisa Tadia i Mirka
Cvetkovia, da se graani ne smeju prepustiti apatiji i da moraju
verovati u mogunost da drava prevazie krizu, predsednica Beogradskog fonda za politiku izuzetnost Sonja Liht izjavila je da bez
vere u bolju budunost ne moe biti ni napretka. Konano shvatam da je optimizam nareenje sa najvieg mesta. Sa ispruenim
kaiprstom uiteljice, ona poduava da moramo da razvijamo
potrebu da ovo drutvo izvuemo iz krize, da moramo da uinimo
sve da nam bude bolje. I sama u neverici, Sonja se pita da li je
mogue da smo do te mere izgubili nadu. Ako je tako, onda to znai
da nam spasa nema. Ja u to apsolutno ne verujem, zakljuuje ona.
Nova transparentnost
Uli smo u fazu gotovo potpune transparentnosti. Traili smo da
vlast bude transparentna, da od nas nita ne sakriva. I dobili smo
ta smo traili. Ona vie nita ne krije i na miru moe da uiva. Ne
moramo vie da nagaamo da li su ministri i dravni slubenici korumpirani, da li su u sukobu interesa, da li mrtvi ladni imaju svoje
privatne firme i bogate se dok su na funkcijama, da li su spojeni
kao sijamski blizanci sa nekoliko tajkuna koji ih plaaju na ruke, a
oni njima obilato vraaju. Sada znamo i bez pitanja od koga su zavisna nezavisna tela. Ni nezavisni se vie ne skrivaju, nego nam
golu istinu sipaju u oi. I njima je dosta glume.
Tako se razgolitila direktorka Agencije za borbu protiv korupcije
Zorana Markovi. Oliver Duli, otvoreno uhvaen u sukobu interesa, inae, ve uveliko imuan od korienja sukoba interesa, nije
se mnogo potresao to se javnost zabrinula. im su ga prozvali
neki marginalci, a mediji malko pojurili, samouvereno je izgovorio funkcionersko-profitersku mantru: Sve je po zakonu. Iako je
vie nego oigledno da ono to on ini nije bilo u skladu sa zakonom, pojavljuje se lino direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, koja javnosti saoptava da je sve u skladu sa zakonom.
Kae da je Agencija bila u stalnom kontaktu sa ministrom i da su,
zajedniki i u dogovoru, stvari sreene. Neke male formalnosti su
naknadno obavljene, tako da ministar moe i dalje da radi ta hoe.
A onda je dobio potvrdu i od svog efa stranke da mu je ivot u raju
obezbeen. Ba zato to je bio iskren i demonstrirao svoje super
nezakonito ponaanje, izabran je u najui krug partijskih funkcionera, u predsednitvo stranke. Nemamo ta da krijemo! Da, jeste,
tako je. I ta nam moete? Mi smo jedina evropska stranka, nemate
nikog drugog, niti ete imati. To je kraj prie.
Da li bi nam bilo lake da su se ljudi iz agencije potrudili da javnosti
podnesu izvetaj o onih 70 ugovora koje je Dulieva firma sklopila
sa dravnim organima i firmama? Da potroe koju re vie i da pod-
291
I ta sad kad sve znamo i kad nam se lepo kae da ih ostavimo

na miru da bez gnjavae stiu svoja bogatstva i mo? I ta sad sa
iskrenou javnih funkcionera da nee vriti svoju dunost? I ta
kad su zakonom neki od njih omoguili sebi da upiu platu koliku
hoe? I ta sad kad je ustavni sud rekao da je zakon o informisanju
neustavan? I ta sada, kada nam sve kau u lice, i nema vie tajni?
Pa nita, sem da tolika istina ne proe bez rei.
pescanik net, 20. decembar 2010.
alopojke vlasti
Veoma udno zvui kada se predsednik Tadi ali da se Srbija
nije dovoljno demokratizovala. Rekao je da Srbija jo nije prela
tu kritinu granicu, koju treba da pree u najskorije vreme, koja
bi osnaila proces demokratizacije, institucionalizacije i modernizacije, granicu koja bi oznaila da od tada moemo da idemo
samo uzlazno. Uvek postoji opasnost da se Srbija u politikom,
292
efovi nezavisnih institucija, kao zarazna bolest, jedan za drugim

izlaze pred javnost da garantuju da je sve u skladu sa zakonom, ili
da nam kau ko lae, a ko govori istinu. Tako, bez pitanja, republiki
tuilac za organizovani kriminal tvrdi da Stanko Suboti lae u emisiji B92. Istog dana kada je dat intervju, on to ve zna. Nata Mesarevi,
i pored krupnih primedbi nae javnosti i Evropske komisije na reformu pravosua, izlazi pred poslanike Narodne skuptine da bi rekla
da je Visoki savet sudstva radio sve u skladu sa ustavom i zakonom
i da je njen sin unapreen jer je to zasluio. Toliko.
Vesna Pei
nesu izvetaj? Da, bilo bi nam lake, umesto to smo dobili ono
lenjo i arogantno sve je po zakonu. Ve koliko sutra, ova Agencija
treba da kontrolie finansiranje stranaka. A nita nee postii, ako
Agencija ne zasue rukave i ne izgovori vie od tih nekoliko rei
sve je u skladu sa zakonom.
ekonomskom i socijalnom smislu vrati unazad, dok se ne dostigne

ta kritina granica. Tu taku koja bi oznaila da vie nema nazad,
Tadi vidi u precizno odreenom roku ulaska Srbije u Evropsku
uniju.
ta stvara oseanje neprijatnosti kada se ova izjava proita? Rekla
bih da je neprijatno to to se vrh formalne i neformalne moi u
zemlji ali na to da se Srbija nije dovoljno demokratizovala. Pa od
koga to zavisi ako ne od njega, od njegove stranke, od njegove koalicije na vlasti? Ispada kao da je neko drugi kriv, ili da je to prosto tako. Po njegovim reima demokratizacija zavisi od stepena
pribliavanja Srbije EU. Pa jeste, to je donekle tano. Ali postavlja
se pitanje za koje je opet i on odgovoran zato nismo odmakli vie
na tom putu, zato trimo za susedima i u tom pogledu? Da li je i
sam Predsednik spreavao ili bar uestvovao u koenju oba procesa? Po mom miljenju, jeste. A preko alopojki se takvo delovanje
predstavlja kao via sila, neto objektivno, kao da o tome ne govori
funkcioner koji je odgovoran za te procese, ve nekakav nezavisni
analitiar.
Pre neki dan se ali i ministarka Malovi. Pokuava da zametne
trag da se sama izlanula u javnosti da je Visoki savet sudstva koristio podatke BIA prilikom izbora sudija. Ona je to rekla, a sada
porie. U redu, ali ne mora zato da napada druge i da koristi onaj
misteriozan govor o podzemnim silama. Ona kae da, eto, od trenutka kada je objavljeno ko je izabran za sudije i tuioce, postoje
razni modeli napada ili pokuaji degradacije celog procesa. Ona
taj napad vidi, izmeu ostalog, i u plasiranju teze da su miljenja
o kandidatima pribavljana od BIA, to je netano. Da bi potvrdila kako je to netano, poziva svakog ko moe da nam ukae na
konkretan sluaj gde postoji sumnja da je to uinjeno. Sigurna sam
da nee moi da navedu nijedan primer, kae ona. Pa naravno da
nee moi, jer kako to moe da uradi neko drugi nego ona sama
ili neko iz Visokog saveta sudstva. Iako se ovako uspeno odbranila od plasiranih teza, ona nastavlja da opisuje pojavu raznih
293
Zato molim vlast, predsednika i ministre da nam se vie ne ale

na stvari koje su u njihovoj nadlenosti. I to malo kritike koja jo
uspeva da preivi na margini, alosno je nazivati plasiranjem teza,
misterioznim napadima iz podzemlja, ili napadima antievropskih
snaga, tim izlizanim frazama.
Kako nismo uli ni za kakve udare na reformu, sem kritike u

Skuptini Srbije (to se valjda ne rauna u organizovani kriminal),
a zatim i od strune javnosti koja je ukazala na ozbiljne manjkavosti prilikom izbora sudija i tuilaca, ispada da su ti kritiari (poto
drugih nije bilo), u koje spada i moja malenkost, bogme stavljeni
u kontekst tekih nepodoptina, kakvi su organizovani kriminal i
trgovanje drogom.
Vesna Pei
modela napada, konstatujui da su udari na reformu pravosua

u najveem delu potekli od ljudi koji su tesno povezani sa organizovanim kriminalom, naroito sa trgovinom narkoticima, ije su
imperije na ovaj nain ugroene.
V
Paradoksi proevropske vlade
Opstrukcija kontrolnih tela vlast bez nadzora
Nakon parlamentarnih izbora 2008. antievropske stranke DSS i
SRS vie nisu imale uticaja na rad vlade. Celokupnu vlast je preuzela Demokratska stranka i njena proevropska vlada. Podrku
je vladi iz opozicije davao i LDP, kad je ustrebalo. Proevropska
vlada je doekana sa velikim olakanjem. Nije joj se gledalo u
zube. Sumnje su se povlaile pred oekivanjima, pa i radou,
da je Srbija uspela da napravi proevropsku vladu. Naroito se u
graanskim krugovima naglaavala vanost i takve, tanke pobede proevropskih stranaka, kao prelomnog iskoraka ka evropskoj budunosti Srbije. Prelo se i preko neprijatne injenice da
je Miloevieva stranka postala glavni koalicioni partner, a stari
kadrovi se razmileli po kljunim funkcijama drave i privrede.
Uverenju javnosti da su proevropske snage pobedile doprineo je
slom Srpske radikalne stranke. Odvajanjem Nikolia i Vuia i
formiranjem Srpske napredne stranke pojavila se jo jedna velika
stranka koja se opredeljuje za ulazak Srbije u EU. Ona se u stvari
uklopila u ve etabliranu dvosmislenost Tadieve nacionalne politike, pomogavi joj da ouva birae Radikalne stranke. I njoj je
dobro dolo da igra na dve karte: evropsku i nacionalistiku. I
pored ogromnog nepoverenja prema evropejstvu bivih radikala,
njihova brojanost je potvrivala da je u birakom telu prevladalo
proevropsko raspoloenje. Tanije je rei da se na antievropejstvu,
tj. bez orijentacije na lanstvo Srbije u EU vie nije mogla osvojiti
vlast. To su shvatile i bive voe Radikalne stranke.
Meutim, takvo formalno i povrinsko opredeljenje za EU krasilo
je i samu proevropsku vladu. Ona jeste teila da zadovolji Evropsku
komisiju donoenjem odreenih zakona koji bi potvrivali napre-
294
295
15 Ogromna produkcija zakona je bila omoguena spajanjem vanih zakona u jednu

taku dnevnog reda, to je radikalno smanjilo mogunost temeljnije rasprave o zakonima
i ojaalo ulogu vlade (tj. partija) i njenog nametanja zakona skuptini. Ona je bila mogua
i tako to je pravilnik o nainu rada Skuptine promenjen, pa narodni poslanici nisu mogli
vie slobodno da otvaraju rasprave. Od tada je opalo interesovanje graana da prate rad
Narodne skuptine.
16 Primer buenja unapred je predlog zakona koji treba da omogui rad jedne
nezavisne institucije, kao to je Banka za razvoj, koja bi trebalo da zameni parazitske i
rasipnike institucije, tako to e plasirati novac iskljuivo preko poslovnih banaka, sem
u pojedinim sluajevima, kada e ona direktno finansirati odreene korisnike u ime i
za raun Republike Srbije (Danica Popovi, Jeste banka za razvoj ali korupcije,
Politika, 18.1.2012). Jo gori sluaj je ve doneti Zakon o parninom postupku koji titi
i privileguje dravu kao tuenu stranku, bilo da je u pitanju republika, pokrajina, grad ili
optina. U istom zakonu se uvode i cenzorske mogunosti da se tue udruenja graana
zbog iznetih stavova. Sud takvim udruenjima moe narediti da zaute ili da plate visoke
naknade. O tome govori Vesna Raki-Vodineli u novinskom tekstu Od pravne drave
ostali su samo otpaci, Blic, 29.1.2012.
17 Zakoni se ne primenjuju zato to vlada kasni sa donoenjem podzakonskih akata,
ili ih uopte ne donosi. Rok za usvajanje podzakonskih akata uglavnom iznosi 30, 60
ili 90 dana, a u naoj stvarnosti njihovo usvajanje kasni ak 436 dana (Nataa Latkovi,
Treina donetih propisa ne moe da se primeni, Blic, 1.11.2011).
18 U javnost je procurila vest da e donoenjem novog zakona o javnim nabavkama biti
ukinuta Uprava za javne nabavke, koja je sada samostalna institucija, da bi postala deo
ministarstva finansija. A to je oblast gde dravni budet svake godine gubi oko milijardu
evra zbog korupcije.
296
Poseban trud proevropska vlast je uloila u blokiranje rada kontrolnih (regulatornih) tela, kao to su, Agencija za borbu protiv
korupcije, Komisija za zatitu konkurencije, Zatitnik graana i
Dravna revizorska institucija. Ovoj poslednjoj je trebalo pet godina da pone da radi i to i sada ini ogranieno, jer nema dovoljno revizora za 9.000 budetskih ustanova. Gotovo da nema dana,
a da se ne pojavi uznemirujua vest da se pripremaju izmene i
dopune zakona iji je cilj da se onemogui samostalan rad institucija18. Sem to se to postie izmenama i dopunama zakona
Vesna Pei
dovanje Srbije ka evropskim standarima. Ali bilo je to tancovanje

zakona15, donesenih na brzinu, esto po hitnom postupku bez
osnova, bez javne rasprave i probuenih interesima tajkuna,
drave, partijskih vrhova i drugih faktora16. Proevropska vlada je i
takve, hitne i probuene zakone sabotirala. Od 700 zakona i 200
drugih akata, koliko ih je usvojio poslednji skuptinski saziv, jedna
treina se ne primenjuje17.
i onemoguavanjem rada, kao u sluaju DRI, uobiajeni metod

je da se za rukovodioce tih tela i institucija postavljaju ljudi koji
su ve pod kontrolom stranaka. Jo jedan metod je vredan pomena, jer dobro funkcionie. Odluke tih institucija se jednostavno
ignoriu. Ignoriu ih politiari, ministri i uticajni pojedinci, a to
isto ine i dravni organi koji bi trebalo da reaguju. Po prekrajnim
i krivinim prijavama nezavisnih institucija pravosudni organi
najee uopte ne postupaju. Na primer, Savet za borbu protiv
korupcije je podneo brojne krivine prijave u vezi sa nelegalnim
privatizacijama, a tuilatvo se nije osvrnulo ni na jednu. Agencija
za borbu protiv korupcije je takoe podnosila prekrajne i krivine
prijave, ali postupci nisu pokretani19, a i kada jesu, na odluku suda
se eka dugo, a i sama presuda ne znai nita20. Antimonopolska
komisija nije uspela da na sudu dobije nijednu presudu u svoju
korist. To joj se uzimalo kao minus i ocenjivalo kao lo rad, to je
u najmanju ruku cinino, ako znamo kako rade pravosudni organi
i pod ijom su kontrolom. Taj isti cinizam se primenjuje i na rad
Saveta za borbu protiv korupcije21.
Opstrukcijom kontrolnih institucija22, proevropska vlada je uspostavila sistem u kome nad njom nema nikakve kontrole (ni
19 Za dve godine rada, Agencija je podnela 18 prijava, od toga samo dve krivine.
Tuilatvo je obe odbacilo pod udnim okolnostima. Na primer, Agencija je podnela
prijavu protiv Igora Pavliia i 12 lanova Gradskog vea u Novom Sadu da su grad
otetili za 100 miliona evra, a tuilatvo je ekspresno, za nedelju dana, donelo odluku
i odbacilo optunicu Agencije koja je pripremana dve godine. Sumnje da je tuilatvo
radilo pod pritiskom su ostale ne samo zato to je odluka doneta nevienom brzinom,
nego i zato to nije poznato da se istraga vodi prema nekim drugim licima za tako
ogromnu tetu. Zbog te tube, direktorki Agencije Zorani Markovi je preeno, izvreana
je, a Pavlii je traio da podnese ostavku (Politika, 8. i 9.2.2012).
20 Dosad je Agencija dobila samo jednu odluku suda, a kazna koju je prekrilac
zakona dobio bila je opomena (Blic, 31.1.2012, Intervju sa direktorkom agencije
Zoranom Markovi).
21 Kad je nedeljnik Vreme organizovao raspravu o Izvetaju o pritiscima na medije i
njihovoj kontroli, koji je izradio Savet za borbu protiv korupcije, argument protiv Saveta
je bio: da je ita vredno u krivinim prijavama Verice Bara, tuilac bi reagovao (Vreme
br. 1091, 1.12.2011, Dosije korupcija u medijima, priredila Tamara Skrozza).
22 Glavna kontrolna institucija kojoj bi vlada morala redovno da polae raune bi trebalo
da bude parlament i njegovi odbori specijalizovani za kontrolu pojedinih aktivnosti vlade,
posebno troenja budeta. Kod nas parlament ne vri tu funkciju, iako je ona sutinska u
parlamentarnim demokratijama.
297
Vesna Pei
unutranje ni spoljanje), bilo da je re o dravnim institucijama

i ministrima ili o javnim preduzeima i svim ustanovama, ije
rukovodioce postavljaju vlada, odnosno stranke. Ona moe da
radi ta hoe, jer je sebe stavila iznad zakona i obezbedila status
nekanjivosti. Kada su ministri, direktori i drugi rukovodioci javnih
slubi uhvaeni u nezakonitim radnjama, bilo da je re o korupciji,
sukobu interesa ili nelegalnom troenju budetskog novca, to pokazuje da unutranje kontrole troenja nema i da se krenje zakona
ne moe spreiti unutranjim mehanizmima. A kada je nelegalno
ponaanje uhvaeno spolja, sankcija uglavnom nema ili su toliko
beznaajne da ne predstavljaju nikakvu pretnju. Prekrioci zakona
ne trpe nikakav pritisak, ni nadreenih ni partijskih efova, niti javnosti, to se najbolje vidi na primeru dramatinog razbacivanja
budetskih sredstava23. Razobruenost vlasti postignuta je kontrolom medija i unitavanjem tree grane vlasti sudstva, posebno prilikom reizbora sudija i tuilaca u okviru zamane reforme
pravosua. Reizbor sudija je izvren netransparentno, aljkavo i pod
politikim uplivom izvrne vlasti24.
Zatajili evropski standardi

Posle skoro etiri godine Tadieve proevropske vlade, njene slabosti
i katastrofalni rezultati se vie nisu mogli sakriti. I pored kontrole
medija, koja je u poslednje vreme znatno porasla25, blamaa DS-a
i njenih koalicionih partnera je izbijala na svakom koraku. Informacije o arbitrarnom i selektivnom radu tuilatva i sudova, nezakonitom troenju budetskog novca, javaluku i korupciji u javnim
preduzeima, metastazama partijske diktature, na ijem vrhu se nalazi lina vlast predsednika Republike curile su u javnost jer je to
postao nain ivota. Pri tome, ne samo da nije dolo do pribliavanja
EU nego je usledio krah dvosmislene kosovsko-evropske politike koju
je Tadi vodio. Kandidatura Srbije za lanstvo u EU, koja je podneta
2009. godine, dve godine kasnije je odbijena (odnosno odloena)
zbog sukoba na severu Kosova i sabotiranja dijaloga sa Pritinom.
Po starom obiaju, za sopstvene promaaje trailo se opravdanje u
svetskoj, ovog puta nemakoj mrnji prema Srbima.
Kako razumeti paradoks da proevropska koalicija, izabrana
na protivstavu Kotunici i kosovskom sunovratu, zataji ba na
pribliavanju EU i izgradnji evropskih standarda i institucija? ta
se zapravo dogodilo?
23 Za 2010. godinu DRI je utvrdila dramatino krenje budetske discipline. Od

ukupno 47 budetskih korisnika koje je tokom te godine kontrolisala Dravna revizorska
institucija, samo je u dva sluaja dato miljenje da je poslovanje bilo zakonito, i to
kod Narodne banke Srbije i kod Uprave carina. Za 39 subjekata dato je miljenje sa
rezervom, a u est sluajeva kod eleznica, Jat ervejza, Resavskih rudnika, Puteva
Srbije i Fonda za razvoj nije bilo miljenja, jer revizori nisu mogli da prikupe
dovoljno informacija zbog nepouzdanih podataka i nepotovanja raunovodstvenih
pravila. Nijedan ministar, nijedan direktor javnog preduzea nije se oglasio zbog toga
to je uhvaen u razbacivanju novca graana, niti je neko zbog takvih nezakonitih radnji
smenjen. DRI je podnela prekrajne i krivine prijave, ali to nema nikakvog uticaja na
ponaanje funkcionera (Izvor: M. N. Stevanovi, Tri krivine prijave i 18 prekrajnih
za sada, Danas, 29.12.2011).
24 Vesna Raki-Vodineli pokazuje da ministarka pravde nije samo lanica Visokog
saveta sudstva po funkciji, nego se ponaa kao da mu je nadreena i to injenicama
dokazuje (intervju Od pravne drave ostali su samo otpaci, Blic, 29.1.2012). Slinu
ulogu Ministarstva pravde kao sudstvu nadreene institucije vidi i Dragana Boljevi,
predsednica Drutva sudija Srbije (Dragana Boljevi, Kako je zaokrueno pravosue u
Srbiji, Politika, 1.2.2012).
298
Dvosmislena nacionalna politika Borisa Tadia, kojom dominira

nacionalizam velikosrpske opsesije o teritorijama i nacionalnom
ujedinjenju, nije mogla biti vrednosni oslonac zadataka koji su
stajali pred Demokratskom strankom i njenim saveznicima. Ona
je u tome nala vrst oslonac u SPS-u, koji je glavni ideoloki nosilac velikosrpske ideologije i antizapadnog stanovita. DS (i SPS)
je prihvatila Kotuniin ustav koji je minirao sam pojam konstitucionalnosti i vladavine zakona, dajui prednost nacionalnoj
ideologiji. Pokuaj Tadieve vlade da takvoj poziciji doda opredeljenje za lanstvo u EU, makar ono bilo i najiskrenije, nije imao
izgleda na uspeh. Dvostruki kolosek koji bi da ouva srpske na25 Videti: Izvetaj o pritiscima i kontroli medija, dokument Saveta za borbu protiv
korupcije, septembar 2011, www.antikorupcija-savet.gov.rs.
299
Vesna Pei
cionalne interese (i korumpiranu srpsku tranziciju) i nastavi kretanje ka lanstvu u EU, jednostavno ne postoji. On je inherentno
protivrean jer se, kako smo ve ranije pokazali, poimanje srpskih
nacionalnih interesa ne moe usaglasiti sa vrednostima ustavnopravne drave. Pokuaj da se kompromis pronae u odustajanju
Srbije od radikalnih, tj. ratnih etnocentrinih i klerikalnih aspiracija o srpskom ujedinjenju iz devedesetih godina, uz ouvanje
nekakvog mirnodopskog korpusa nacionalnih interesa koji bi srpski narod imao pravo da brani26 nije odriv. Na pitanju Kosova
pokazalo se da takav kompromis ne postoji. Ratna prolost i zloini
koji su poinjeni na Kosovu (i na drugim prostorima bive Jugoslavije, naroito u Bosni i Hercegovini) imaju svoju cenu koja se ne
moe ponititi. Jer postoje rtve koje stare srpske interese prepakovane u novu ambalau ne prihvataju. Pri tome, nacionalna politika Srbije nije redefinisana; u javnost se nije izalo ni sa jednom
novom idejom za reavanje preostalih sporova. Kad je Kosovo u
pitanju, Tadi je ostao na poziciji da se ono ne moe priznati ni
eksplicitno, ni implicitno, ali jeste inio neke ustupke iskljuivo
pod spoljnim pritiskom zbog zatraene kandidature za lanstvo u
EU. Kontinuitet srpskih nacionalnih interesa, koji su transferisani u
mirnu i diplomatsku formu, potvruje da Srbija nije svesna koja
je cena plaena za srpske nacionalne interese u radikalnoj formi i
da za njih nema sluha ni kad su u nekoj drugoj, mirnijoj formi. Zato
se od Srbije trai da redefinie nacionalne interese bar do nivoa realnog, tj. implicitnog priznavanja Kosova i njihovog usklaivanja sa
principima dobrosusedskih odnosa i evropskim naelima spoljne
politike i bezbednosti.
zumeva samostalno funkcionisanje u uzajamnu kontrolu tri grane

vlasti: izvrne, zakonodavne i sudske. Podrazumeva i samostalno
funkcionisanje osnovnih elemenata drutvenog sistema: ekonomije,
politike, normativnog poretka i vrednosti, kao i to da se u svakom
podsistemu omogui isti proces diferencijacije i uslonjavanja institucija i njihovog samostalnog funkcionisanja, na primer, diferencijacija u podsistemu politike izmeu politikih partija i dravnobirokratske uprave. Jednom reju, njen je osnovni zadatak bio da
se okrene evolutivnom procesu rasta kompleksnosti drutva, u svim
njegovim segmentima, to je drugi naziv za njegovu modernizaciju.
Bez nove vrednosne orijentacije i nesvesna posledica nedavne

prolosti, Demokratska stranka nije uspela da obavi zadatak pred
kojim se nala: da politika pone da se bavi problemima graana,
ekonomskim uslovima za bolji ivot, da pravno uredi zemlju i
uvrsti univerzalni sistem vrednosti o jednakosti svih graana, njihovoj sigurnosti i nediskriminaciji. Pravni i institucionalni red podra-
Nita od toga se nije dogodilo. Institucije vlasti vlada, parlament

i pravosue minirane su zbog nelegalnog prodora moi i novca
u sve tri grane vlasti. Vlada je najvie stradala i gotovo se potpuno
rastoila. injenica da je vlada telefonski razmatrala hiljadu taaka
dnevnog reda na telefonskim sednicama27, govori o tome da je ta
kljuna institucija postala fantomska i da se njena uloga odavno preselila na neko drugo mesto. Postavlja se pitanje ta rade ministri,
ime su zauzeti ako nemaju vremena da uestvuju u radu vlade? Vlada je, izgleda, propala jo od samog poetka, od kako je formirana,
zbog fingiranog i neubedljivog vostva njenog predsednika Mirka
Cvetkovia. Iznuenom i besmislenom rekonstrukcijom vlade marta
2011, stanje se samo pogoralo, jer je Mirko Cvetkovi ne samo ostao premijer nego postao i ministar finansija! To je gotovo nepoznat
sluaj u politikoj praksi da premijer, bez ikakvog razloga, preuzme
i funkciju ministra finansija. Ovakvu odluku nije lako razumeti, sem
pomou onog to znamo: to primitivniji nain funkcionisanja, to
lake podrivanje institucija. Jedina interpretacija na koju sam naila
jeste ona koju je izneo ekonomista Boko Mijatovi. On smatra da je
odluka da Srbija nema ministra finansija trebalo da olaka predizborno rasturanje budeta. Premijer Cvetkovi (odnosno predsednik
Tadi primedba moja) nije hteo da postavi novog ministra finansija
(umesto Diane Dragutinovi) kako mu se ovo ministarstvo ne bi
izvuklo iz potpune kontrole, pa je Cvetkovi postavio sebe za v.d.
26 Ovakvo stanovite je izgovoreno na proslavi dvadesetogodinjice postojanja

Republike Srpske, 8. januara 2012. u Banjaluci.
27 Videti: tekst: B. Bakovi, Vlada telefonski razmatrala hiljadu taaka dnevnog reda,
Politika, 1.2.2012.
300
301
DS i njeni partneri su se okrenuli interesima novca, uivanja i

vlasti30, zaturivi javni interes. On je nestao u interesima politikotajkunske klike, iji je stoer vrh Demokratske stranke; srazmerno
uticaju koje imaju, to isto odnosi se i na vrhove koalicionih partija.
Interesi te klike delovali su jo za vreme Miloevia, kao i partij28 Boko Mijatovi, Razbijanje dravnog budeta, Politika, 13.7.2011.
29 Videti: Mirjana R. Milenkovi , Kako se odluuje u Nemanjinoj 11, Danas,
22.12.2011. U lanku se navodi da se odluivanje o najvanijim dravnim i ekonomskim
pitanjima svelo na telefonsko izjanjavanje ministara. Od 185 sednica vlade u 2011, 142
su bile telefonske. Vlada se srela svega 43 puta. Mehanizam odluivanja je pojedinano
izjanjavanje ministara, to oito pokazuje da rasprava oko vanih pitanja nije praksa
Cvetkovieve vlade.
30 Nikola Tomi, Anatomija vrha Demokratske stranke, Danas, 18.12.2011.
302
Ovakve brljotine u upravljanju javnim poslovima iroko su otvorile

vrata haosu koji se teko moe empirijski opisati, jer se prosto nalazi svuda: od kraa na eleznikim prugama zbog kojih vozovi stoje,
do blokade vlade koja se vie ne sastaje, nego se glasovi ministara
o najvanijim zakonskim predlozima prikupljaju telefonom29. Proevropska vlada je u stvari likvidirala normalan rad vlade i umesto
njega uvrstila patoloke oblike upravljanja u liku partijski feudalizovane drave (partokratije) i line vlasti. I ovog puta se potvrdilo
pravilo da kad ima mnogo partijske drave, drave zapravo nema.
Vesna Pei
ministra finansija. Poto ne moe da obavlja dve tako krupne funkcije, on je postavio svog dugogodinjeg saradnika Duana Nikezia
za poverenika koji operativno vodi Ministarstvo finansija, iako ne
raspolae kvalifikacijama za taj posao. Zato ne treba da udi to
se poslovi loe obavljaju i to je taj sektor dravne uprave, a s njim
i ostali, zapao u krizu. Pri tome premijer Cvetkovi, iako v.d. efa
tog ministarstva, nije odgovoran za njegov rad, to je, kako kae
Mijatovi, svetsko udo, jer toga nigde nema da niko nije odgovoran
za rad Ministarstva finansija. Naime, prologodinjim promenama
zakona o budetskom sistemu, izbrisana je odgovornost ministra finansija za izvrenje dravnog budeta. A to je osnovni posao ministra finansija. Tako je ispalo da je budet Srbije Alajbegova slama, sa
kojim svako moe da radi ta hoe, a bez posledica28.
ska diktatura, ali su se posle 5. oktobra partokratija i uticaj tajkuna

proirili u dubinu drutva i institucija zbog veeg broja igraa i jer
je takvo ponaanje percipirano kao nelegitimno. Autoritarni mehanizmi upravljanja se ne skrivaju, jer je kritika javnosti slaba, uprkos
katastrofalnim rezultatima po drutvo i graane. Toliki stepen neosetljivosti govori o tome da je partijsko-tajkunska diktatura normalizovana i postala nain vladanja: stranke vladajue koalicije privatizuju dravu i sve javne resurse kao da su njihova lina svojina, dele
ih na komade po koalicionom sporazumu i iznose na tajno trite
na kome se razmenjuju i ujedinjuju politiki uticaji i novac. U ovom
periodu, koruptivni mehanizmi su eskalirali i dobili i novu formu
zbog intenziviranja involutivnih procesa. Tajkuni vie nisu samo
finansijeri stranaka, kojima se vraaju dugovi prilagoavanjem zakona i odluka vlade. Sada tajkuni naseljavaju same stranke. To su
stranaki tajkuni, koji su istovremeno i funkcioneri stranaka. Neki
od njih su rasporeeni na javne funkcije koje se direktno spajaju sa
privatnim biznisom i stranakim ulogama. Stranaki tajkuni su kupili medije, skrivajui svoj identitet, o emu govori Verica Bara u
ve pomenutom Izvetaju o medijima. Pojedini politiki lideri su u
ovom periodu postali tajkuni, a pojedini ministri vodili i svoj biznis31. Takva karijera je mogua kada stranka postane poslovna investicija. Lider stranke trguje svojom kadrovskom kvotom i pojedina
mesta na kojima se dobijaju razne dozvole prodaju se tajkunima.
Trguje se i uticajem na sud i tuilatvo. Novo je i to da su stranke
same za sebe izglasale dvostruko vea davanja iz budeta, kako za
redovne aktivnosti stranke, tako i za izbornu kampanju32. Pri tome je
mogunost kontrole troenja sredstava pod velikim znakom pitanja i
verovatno e se odvijati selektivno33.
31 Jovo Baki, Znaenje Evrope u javnosti Srbije, Politika, 29.11.2011.
32 Po novom zakonu kampanja za 2012. kotae 844.028.190 dinara, dok bi po starom
zakonu trokovi iznosili 466 miliona. Finansiranje redovnih aktivnosti stranaka e u
iduoj godini iznositi 926.973.810 dinara, to je duplo vie nego to su stranke dobijale po
starom zakonu (Blic, 21.12.2011). Jedno osvojeno poslaniko mesto pokrivae trokove
izborne kampanje od oko 2,7 miliona, to je duplo vie nego na poslednjim izborima
(Danas, 28.12.2011).
33 Uspeh kontrole zavisi od toga da li e pravosudni organi uvaavati krivine prijave
Agencije, to se do sada nije inilo. Na to se neprekidno ali direktorka Agencije Zorana
Markovi, ali to nita ne pomae (Politika, 5.1.2012).
303
34 Opirnije o ovom fenomenu videti u: Pavlovi i Stanojevi (2010), str 68.

35 U ta se on sve umeao i koje je funkcije preuzeo, a ne pripadaju mu, videti opirnije
u Pavlovi i Stojanovi (2010).
304
Posebno vaan fenomen za razumevanje kraha proevropske vlade

predstavlja ealon ministara i visokih dravnih funkcionera koji
nemaju nikakvog osnova da se nau na visokim funkcijama. Oni
nemaju ni strunu ni politiku legitimaciju. Meutim, takve visoke
poloaje u vladi dobijaju kao poverljive linosti u slubi Predsednika Republike, koji se nelegalno mea u rad vlade. Ovaj fenomen
se vezuje za institucionalni defekt koji Predsedniku Republike dozvoljava da zadri funkciju predsednika stranke34. U sluaju kada
Predsednik Republike ima iza sebe parlamentarnu veinu, on uspeva da se mea u formiranje i sprovoenje javnih politika, to spada u iskljuivu nadlenost vlade. To meanje ima negativne efekte,
jer spreava efikasnu alokaciju resursa, vodi do suboptimalnih
politika i ne omoguava verno otkrivanje drutvenih preferencija
(Pavlovi i Stanojevi 2010:67). Upravo preko partijske funkcije on
se mea u rad vlade i naruava njenu efikasnost, ali i kri ustav,
po kome je uloga Predsednika Republike preteno reprezentativna. To se dogodilo u drugom mandatu Borisa Tadia, u kome je
DS postala vladajua stranka (s manjim koalicionim partnerima)
u parlamentu i vladi. Postavljanjem ministara i dravnih funkcionera bez ikakvog ugleda i s unapred dobijenom dozvolom da se
mogu baviti svojim privatnim poslovima sve dok su lojalni i sluaju
nareenja svog efa, Tadi se do detalja mea u rad vlade35, ime
je minirao rad izvrne vlasti. Preko istog mehanizma minirao je i
parlament. Zato je glupo kritikovati vladu, ije odluke donosi njen
neformalni lider predsednik republike, a da ne snosi formalnu
odgovornost. Izbor Cvetkovia je posledica namere predsednika
Tadia da postavi poslunog premijera. Po prvobitnoj nameri na
to mesto je trebalo da doe neko iz njegovog kabineta, bliski prijatelj i ljubimac s njegovog dvora. Do toga nije dolo jer se pobunila
stranka (Boarov 2011a:246). Da bi izbegao sukob oko premijerskog mesta, ali i konkurenciju koja bi se mogla pojaviti ukoliko
Vesna Pei
Lina vlast predsednika drave
bi premijer bio linost iz stranke na koju bi se tee uticalo, on je

za predsednika vlade postavio oveka koji nema nikakve liderske
sposobnosti i ambicije i koji je veoma dobro razumeo kakva je njegova uloga36. Cvetkovieva uloga, kao i uloga arogantnih ealona
ministara i dravnih sekretara, direktno su podreene Predsedniku
Republike. Problem se dodatno komplikovao lagodnim poloajem
samoga Predsednika Republike, koji se as mea, a as ne mea u
rad vlade prema tome kako njemu odgovara37. A formalno nikada
ne snosi odgovornost.
Ovakvo izvitoperenje vlade glavni je razlog to je za poslednje
etiri godine dolo do dodatnog institucionalnog haosa u zemlji te
dramatinog pada efikasnosti vlade, koja je po ustavu zaduena za
voenje dravnih (javnih) poslova. Njeno funkcionisanje je i onako bilo slabo zbog feudalizacije vlasti, koju je uveo Kotunica.
Umesto da proevropska vlada izmeni takvo stanje i uvrsti demokratske institucije, ona ih je dalje podrila i odbacila. Pri tome
se udar na institucije dogodio u najteoj situaciji, kada je krenula
svetska ekonomska kriza, i kada je bila potrebna maksimalna efikasnost rada svih dravnih institucija. Vladavinom iza paravana i
neformalnim irenjem line vlasti Predsednika Republike38, slabe
36 Pre nego to je Boris Tadi imenovao Cvetkovia za predsednika vlade, on je bio
ministar finansija. Iz njegove biografije se vidi da je on i ranije bio na visokim dravnim
funkcijama. Bio je zamenik ministra za privatizaciju, to je mesto na koje ga je postavio
Aleksandar Vlahovi, tadanji ministar za privredu i privatizaciju. S tog poloaja ga je
Vlahovi postavio na mesto direktora Agencije za privatizaciju, na kome je ostao sve
do formiranja kabineta Vojislava Kotunice. Veza sa Vlahoviem je uspostavljena jo
u Ekonomskom institutu, poetkom devedesetih godina prolog veka, kada je Vlahovi
bio Cvetkoviev asistent i svog starijeg kolegu smatrao za mentora u konsultantskim
poslovima. Za taj Institut uvek su radili ljudi koji su davali softver svim srpskim vladama
poslednjih nekoliko decenija i sami ulazili u vlast, a neki od njih postali su najbogatiji
ljudi Srbije (Vlahovi i uni). Privatizacija je, na primer, gotovo u celini bila u njihovim
rukama (Boarov 2011a:245255).
37 Na ovu komociju Predsednika Republike ukazuju Pavlovi i Stanojevi (Pavlovi i
Stanojevi 2010:69).
38 Tadi je neprekidno irio i gomilao dravne funkcije koje su mu ustavom zabranjene
i u koje ne sme da se mea. Tako je, na primer, preuzeo funkciju predsednika Saveta
za nacionalnu bezbednost i kontrolu nad slubama bezbednosti; njegovom odlukom je
formiran Nacionalni savet za infrastrukturu, iji je takoe postao predsednik, imajui
priliku da odluuje, izmeu ostalog, i o tome kolika e se budetska sredstva izdvojiti za
305
izgradnju saobraajnica, mostova i planova izgradnje infrastrukturnih objekata (Pavlovi

i Stanojevi 2010:69).
39 Politiki parazitizam je pustio duboke korene. Na primer, opte je poznata injenica
da ministar za rad i socijalnu zatitu Rasim Ljaji mesecima, izgleda i godinama, ne ulazi
u svoje ministarstvo, to znai da se poslovima ministarstva veoma malo bavi, sem ako
mu se u rad ne urauna to to se u medijima reklamira kao sirotinjska majka. Pri tom
je on od 5. oktobra stalno na vlasti, a da rezultati njegovog rada nisu poznati, sem to
je dosta uspeno bacao dimne zavese na saradnju sa Hakim tribunalom. Valjda je zato
to ne radi nita veoma poeljan koalicioni partner, pa je za naredne izbore ve sklopio
predizbornu koaliciju, ali i ugovor sa DS-om i tako ve dobio sedam mandata u skuptini
Srbije i isto toliko u skuptini grada Beograda. A glavni plen u vlasti i preduzeima ga
tek eka na tacni, jer on ne mora da ima ni onih 5 posto da bi dobio velike komade vlasti.
Naravno, nisu samo Ljaji i njegovi politiki paraziti, nego i mnogi drugi, jer je re o
fenomenu, a ne o pojedinanim sluajevima.
306
Po svom poreklu, ovakvo neformalno vrenje vlasti nema nikakvo

legitimacijsko uporite. Lini odnosi predsednika u kojima dominira vernost vladaru i prijatelju, a ne slubena obaveza, uspostavili
su neformalne odnose koji su itavu dravu pretvorili u neformalnu mreu koja se sporazumeva sopstvenim, a ne slubenim
kanalima. Ta neformalna mrea je konsolidovala nedozvoljene
partijsko-tajkunske saveze, kontrolu nad pravosuem i slubama
bezbednosti. Da bi se legitimacijski pokrila, ona as pokuava da se
pokrije evropskim integracijama te zloupotrebom vekovnih tenji
Srbije da se evropeizuje, as to ini ekscesivnom nacionalistikom
retorikom u kontekstu odbrane Kosova. Legitimacijska praznina
i relativizacija svih vrednosti i pravila ponaanja dovele su drutvo
Vesna Pei
i porozne demokratske institucije su takve i ostale, a najvea teta

je uinjena reformi pravosua koju su vodili Tadievi slubenici iz
ministarstva pravde. Pitanje njihove odgovornosti se ne postavlja,
jer su i sami bili pod diktatom line vlasti predsednika i partijskotajkunske klike. Direktna povezanost sa Predsednikom Republike,
objanjava zapanjujuu aroganciju premijera, ministara i dravnih
sekretara te nemogunost da se pozovu na odgovornost i kada su
javno uhvaeni u korupciji, sukobu interesa i parazitizmu39. Tako
je vaskrslo jedinstvo vlasti. Izvrna, zakonodavna i sudska vlast su
se ujedinile u linosti Predsednika Republike. Otuda i nepogreiv
instinkt graana da je politika postala marketinka gluma i nekakva nepotrebna delatnost koja niemu ne slui.
u stanje anomije, pod kojim se podrazumeva bezakonje, moralna

beda i cinizam. Iz takvih patolokih stanja se teko izlazi. Drutvo
zapada u depresiju i gubi sposobnost da prui organizovani otpor
kao jedini nain da se vlast dozove u realnost, zakonske okvire i
natera da se menja i koriguje. Umesto da radi svoj posao i reava
nagomilane probleme graana, ona postaje sve udaljenija od realnosti, skrivajui se iza kosovskog pitanja i starih imperijalnih ambicija Srbije. I ta se pria u stvari ispraznila, u nju malo ko veruje,
ali jo uvek slui za sluivanje dezorijentisanog naroda.
Pasivni graanski otpor Beli glas

Kada nedozvoljeno ponaanje vladajue oligarhije postane
nekanjivo na neskriven nain, a otpor drutva nije u stanju da se
mobilie, socijalni poredak je doveden u pitanje u onom elementarnom smislu rei. Nada da e se izlaz nai u evropskom putu Srbije
nije vie tako vrsta. Paradoks da modernu Srbiju onemoguavaju
proevropske snage, ponajvie Demokratska stranka, predstavlja
onaj krajnji i poraavajui moment koji vodi u oajanje. I ono se
pojavilo u formi pasivnog otpora graanske Srbije. DS nije izneverila svoja obeanja samo iskliznuem u line interese sopstvene
partijske vrhuke, nego i davanjem istih benefita svojim sadanjim
(i potencijalnim) koalicionim partnerima. Ona je time otila i korak dalje i temeljno ograniila anse da se pojavi alternativa40.
Graanska Srbija se oglasila revoltom, predlaui da se na sledeim
izborima ubaci prazan listi, s ciljem da se naglasi deficit legitimnosti glavnih politikih partija41.
Ovakav protesni stav je formulisala Srbijanka Turajli, profesorka
i graanska aktivistkinja. U intervjuu u nedeljniku Vreme pod
40 Vladimir Pavievi govori o izbornom zakonu i zakonu za registraciju stranka
kao preprekama da se nove stranke probiju do parlamenta (radio emisija Peanik,
9.11.2011).
41 Ovu ideju je prva lansirala Vesna Raki-Vodineli, na skupu Da li je Srbija odustala
od evropskih integracija, koji je odran 11. oktobra 2011. u organizaciji Fonda za humanitarno pravo.
307
42 Vreme, br. 103, 15.12.2011, autor Slobodan Kosti.

43 Vladimir Milutinovi, filozofija.info, 25.12.2011.
308
Beli glas kao graanska politika akcija43, koju su otpoele Srbijanka Turajli i Vesna Raki-Vodineli, izazvao je gotovo opsesivnu reakciju politike mafije. Pogodila ju je u ivac. Da su beli
glasai objavili osnivanje stranke i izlazak na izbore, to im se
neprekidno sugerie, saekao bi ih aplauz. Zato? Pa zato to bi
se tako ukljuili u sistem. ak i kada bi proli na izborima, postali
bi samo jo jedan igra koji bi se ugradio ili, ako to i ne bi uinio,
u rukama bi imao pet dasaka s kojima nita ne moe da se uradi. Kampanja za beli glas, kao akcija protiv politike korupcije i
akt graanske neposlunosti, to treba i da ostane: poruka da je
postojei nain funkcionisanja vlasti u Srbiji nelegitiman, neefikasan i nepravedan.
Vesna Pei
nazivom Ne dam im glas za nastavak korupcije42, ona je rekla

da se ideja o belim glasovima pojavila kao posledica dubokog
razoaranja glasaa Demokratske stranke, ali i drugih reformskih
partija, koji su prvi put shvatili da teorija manjeg zla, odnosno
glasajte za nas da ne bi doli gori vodi zemlju u totalnu propast. Prema njenim reima, ponovno glasanje za Demokratsku
stranku i neke druge partije znai davanje carte blanche za dalji
rast korupcije, razgradnju institucija, nove obmane i stvaranje jo
veeg haosa u zemlji, a birai ove stranke, kako nemaju druge
stranke za koju bi glasali, odluili su da izau na biralita i precrtaju svoj glasaki listi. Odgovarajui na konstataciju da je akcija
ponitavanja listia beskrajno morbidna, ona je odgovorila da je
beskrajno morbidno sedeti na vlasti i razgraivati dravu. Morbidno je da imate parlament, a da u zemlji nema parlamentarne
demokratije, tako da svakodnevno gledate autokratiju, bahatost i
osionost. Rasulo kakvo je u vladi, ona vidi i u pravosuu: Sudije
su u sukobu interesa, sude bez reenja o imenovanju, Visoki savet
sudstva radi i ne radi, a graani gube nadu da e neko zatititi njihova prava. Ne postoji institucija koja nije devastirana. Ova vlast
ostvarila je najgore postpetooktobarske more.
Gde je izlaz
Moramo biti svesni da ovako razbijene vladajue koalicije, koje
ine stranke bez programa, plana i meusobne komunikacije, i bez
ikakve veze sa graanima, same po sebi znae nestabilnost, rasulo
i patoloko stanje drutva. Stranke se ne mogu svoditi samo na
borbu za opstanak radi novca i otimaine javnih resursa, pa i iste
pljake graana. Drutvo je ostavljeno na cedilu, kao da je ovde
stigao neki kolonizator, pa ga ba briga za plemena koja tu ive.
Treba uraditi nekoliko elementarnih stvari. Prva je da se sloimo
oko toga ta su to koalicione vlade. Koaliciona vlada treba da
znai koaliciju programa i jedinstvenu politiku kojom rukovodi
predsednik vlade, koji svoju vladu treba i personalno da formira.
Ne moe da opstane vlada u kojoj se kae ne sme da mi se mea
u kadrovsku politiku. To znai da takva vlada nema mandatara,
nema konsenzus oko programa i ljudi, odgovornosti i efikasnosti,
pa e vrlo brzo postati rasputena druina u kojoj svako radi po
svom efu i interesu. Hajde da se dogovorimo o jo dve stvari. Prvo,
niko ne moe da bude u vladajuoj koaliciji i ne moe dobiti ni
komad vlasti, a da na izborima nije ostvario najmanje pet posto
glasova. I drugo, stranke nita od javnih resursa i slubi ne smeju
da dele kao svoje vlasnitvo, sem da, kad deo njihovog programa
dobije mesto u zajednikoj politici vlade, postave ministre koji
smeju da dovedu samo po dva svoja pomonika. A sve ostalo je
stalna, struna administracija. Ako se ne ukine to da stranke prisvajaju dravu, odnosno uvlae u sebe dravne i javne institucije,
privredu, preduzea itd. kao delove sopstvene stranke, od nas nee
biti nita, a o Evropi i da ne govorim.
Pria o rekonstrukciji vlade je isto zamlaivanje, jer prethodno nismo utvrdili zato vlada i ostale kljune institucije ne funkcioniu. U
tome imate ulogu i vi novinari. Ne kaem to zato to ne razumem
da od neega mora da se ivi. Ali mora i neto da se reskira. Vi dobijete spin teme isto da nam proe vreme, emu spinovanje i slui.
309
310
Reeno je da e biti reformisan Miloeviev sistem i da e mnoge,

pre svega trine i ekonomske reforme biti veoma bolne za nae
drutvo, ali da se moraju obaviti ako hoemo da ozdravimo. Drutvo
je pristalo da krene kroz tog toplog zeca, jer je verovalo da postoji plan koji e dovesti do poboljanja. Ali plana nije bilo. Zato
je ono to se zaista dogaalo bilo mnogo bolnije za stanovnitvo
nego to je trebalo da bude. Privreda je unitena, institucije ne
funkcioniu, sve je prah i pepeo. E sad, jedino je izleenje u tome
da tu bezobraznu partijsku kliku jako zaboli na njih je red za
teke bolove. Jer one reforme koje su morale i njih da bole i da ih
dre pod kontrolom, nisu se dogodile, spreavali su ih. Mi ivimo
u duboko nepravednom drutvu, u kome ljudi nemaju ni priblino
sline ivotne anse, niti uivaju jednakost pred zakonom, to
je elementarno pitanje pravednosti. Pravde moe biti samo ako
imate vladavinu zakona, dobro pravosue, dobru poslovnu klimu i
posao za ljude, eliminaciju korupcije, dobre usluge, obrazovanje i
zdravstvo. A gde nam je sve to? Upropaivanje naroda amoralnim
ponaanjem moe da se popravi samo tako to bi sada za to platili nai neodgovorni i korumpirani vladari. Sada bol treba sa nae
Vesna Pei
Tako je krenula i pria o rekonstrukciji vlade, a da joj nije prethodilo jasno saznanje ta nije funkcionisalo i ta mora da se promeni
pod hitno kako bi novi izbori imali smisla. Bez tih promena sve
e biti isto, ili jo gore, jer u takvim situacijama vreme ne donosi nita. A do reenja ne moe da se stigne ako svi ute i gledaju
gde da se uglave, ako se rasprava ne otvori na svim punktovima:
u vladajuim strankama, u opoziciji, izmeu vlasti i opozicije, u
nevladinom sektoru koji uti i ne nudi nikakve predloge. Ovoliki
mediji, a nigde ozbiljne rasprave! Otvaranje drutvenih kanala komunikacije znailo bi promenu atmosfere. Ta sloboda da se trae
reenja je izvor energije koje nema, a ne zapovesti predsednika
koji od graana trai da budu optimisti. Ozbiljni politiki akteri bi
veoma brzo izali sa programima i politikom. Jer danas politike
nema. Ima samo linih interesa i nemoi graana koji tamo negde
crkavaju.
da pree na njihovu stranu. Pogledajte, meni se ini da je to, na

primer, u Hrvatskoj ve poelo.
Ako me pitate ta bih preduzela krenula bih od svih prijava
Verice Bara i svih drugih koji su istraivali korupciju, krenje zakona i arenje narodnih para. Traila bih da se rasvetle sve afere,
ukljuujui i politiku pozadinu ubistva premijera Zorana inia.
Mora da se otvori istraga o troenju para po ministarstvima, uvela
bih zabranu da ministri direktno dele i troe novac po diskrecionom
pravu, otvorila bih afere o kojima su javljali mediji i one o kojima
nisu javljali, ali bi se morala staviti na tapet i ova tragina reforma
pravosua. Moramo da postanemo drutvo socijalne kohezije i elementarne pravde. Ljudi hoe da se rtvuju ako postoji pravda i
ako postoji neki plan. Ima li Srbija i njena dananja elita nekakav
plan? Nema. To znai da ta elita mora da se skloni. Ali to znai i da
drutvo mora da stvori alternativu, da je prepozna i snano podri.
Dinki se sad setio da ispria priu o tome ko odluuje u Srbiji.
Morao bi mnogo da pria i o sebi. Uestvovao je u spreavanju
nastanka institucija slobodnog trita jer imamo ovolike monopole.
Nisam ula da mu je smetala ogromna diskreciona vlast kojom
raspolau i on i drugi ministri. Svi idu okolo kao Boi Bata i dele
pare, i van budeta koji su prethodno sami krojili. On je insistirao
na katastrofalnom zakonu o informisanju i preko tog zakona sticao
novac za kupovinu novog stana, po sopstvenom priznanju. Taj zakon
je unitio slobodu govora i slobodu tampe. Naalost, i moja stranka
je glasala za taj zakon. Uvedena je autocenzura, partijski tajkuni su
kupili tabloide i ucenjuju elektronske medije, a vlada moe da smeni
glavnog urednika bilo kog medija dok kae keks. Ali hajde da
budemo iroki i da kaemo: u redu, svako moe da se prizove pameti
i da kae da mu je dosta ovog beznaa. Ali to se nije dogodilo.
Ovom zemljom vladaju ti kozaci, taj interesni konglomerat (vie)
partijske diktature ili, jo bolje: u Srbiji vlada interesni ekstremizam
koji se svrstao u nekoliko klika koje ine privilegovanu klasu. Sve su
311
312
Ako smo od Dinkia morali da saznamo da je predsednik vlade,

gospodin Cvetkovi, glumac kabineta Predsednika Republike, mi
smo zaista velike budale. Kao, mi ne znamo da se za sve i svata
pita kabinet. Pa svi znamo da je Predsednik Republike istovremeno
i predsednik svoje partije i da je tako napravljen krupan defekt koji
razara parlamentarni sistem i vladu. Predsednik hoe da vlada iza
paravana, iz svoga kabineta a nije se oroio, ne kae nam dokle se
namerio da tako vlada Srbijom, kad smera da neto tu promeni.
Mislim pre svega na njegove politike ciljeve i planove. Na poetku
prvog mandata, LDP je mnogo kritikovao praksu da predsednik
zadrava partijsku funkciju. Vladajua koalicija je rekla da to nije
javna funkcija i dozvolila je diktat i koncentraciju moi koja sedi
u zasedi i subverzivna je za sve institucije, a najbolja je u svojoj
Vesna Pei
stranke u tom kolu, samo neka sa vie, a neka sa manje akcija. Svi
su onemoguavali institucije, od pravosua do medija i novih regulatornih tela. Naravno, ne znamo o toj vladavini sve detalje, kao to
nismo znali detalje o Kolubari, ali to je model funkcionisanja svih
javnih preduzea. Ali znamo da e i ta tema, Kolubara, uskoro da
se utia. Navodno su otvorene istrage, a onda se sve slegne i opet
ujemo eto, jo jedna afera. Sada smo ve stigli dotle da nai brojni vladari i ne kriju ta rade, nego ba ih briga: znamo da ministri
imaju svoja preduzea koja su povlaena, znamo da poreska uprava ne moe da utera porez od tih glavonja, pa se uvode neki neverovatni nameti na imovinu, znamo da se muzu javna preduzea, da
su monopoli na sve strane, znamo da su tu glavna uporita korupcije, znamo da su ministri i partijski vrhovi povezani sa tajkunima,
znamo da mnogi funkcioneri vre viestruke funkcije, da oni ni za
ta ne odgovaraju, a teret prebacuju na graane, znamo da nijedna
dosadanja vlast nije htela da razjuri slube dravne bezbednosti,
jer ako nisi njihov dizajn, nema ta da trai u vlasti. Sve to znamo, i zato nije mogla da se napravi dobra poslovna klima, koja bi
pomogla da se graani bre zapoljavaju i ne ive ovako mizerno.
Niti je mogla privatizacija da bude sprovedena bez ogromne korupcije i kriminala, to je opet najvie pogodilo obian narod.
reprezentativioj funkciji, kako bi i trebalo da bude, u susedskoj

politici. A i to delimino, dok ne stignemo do Bosne i Crne Gore.
Da bi se neto pokrenulo, mora da postoji nekakva organizacija
koja e izraavati to oseanje nezadovoljstva. Nae partije vie to
ne mogu zato to su se uklopile u kozako kolo i otimainu. Partija moe da ostane van tog kola, ali pitanje je koliko dugo, jer je
tada izloena stalnoj demonizaciji. Ta pozicija je jako teka. To bi
morala da bude stranka koja bi, kad bi je neko zvao u vlast, rekla:
Ne, ja neu da uem u takvu vlast, prvo emo javno dogovoriti
promene.
NIN, 24. februar 2011, razgovor vodila Vera Didanovi.
Mrtvo more
Sistem politikih institucija je uruen, to se najbolje vidi po tome
to vlada, kao kljuni politiki organ koji bi trebalo da vodi politiku
drave, ne vodi spoljnu politiku, ve vri uslune delatnosti za kabinet Predsednika Republike. Tako nam sada ne funkcioniu ni vlada
ni premijer niti parlament, a politikom scenom, na kojoj nikada
nije ustanovljen stvarni politiki pluralizam, vlada udvoritvo oko
buduih koalicija, odnosno raspodele komada vlasti po strankama.
Demokratska stranka je zavela jednu vrstu veinskog apsolutizma
i niko im se ne protivi, niko ne sme da ih zbog toga kritikuje jer se
svi nadaju da e biti njene udavae i ii s njima u koaliciju.
Politika koju vladajua koalicija na elu sa DS-om sprovodi je pojela sve, dnevno se gue nezavisne institucije, nema podele vlasti,
nema demokratske javnosti, nema pluralizma, pa zato nema ni
drutvene dinamike. Zbog toga situacija izgleda okamenjeno, kao
mrtvo more. Srbija nije uspela ni u ekonomskoj ni u politikoj tranziciji. DS danas vie nema relevantnu opoziciju koja moe da je
kazni za pogrenu politiku, pa tako nema ni efikasnog kontrolora
313
Ogroman broj zakona vlade koji prou u skuptini zavrava na

Ustavnom sudu, uz obrazloenje da je njima legalizovana korupcija, zato to se kroz zakone proturaju interesi politike klase, koja
se esto pogreno naziva elitom. Ta privilegovana klasa (klika)
se osilila, jer nema nikakvu kontrolu, uguila je javnost i proglasila
se nezamenjivom. Zakone kroji kako odgovara njoj i njenim finansijerima, pa i neformalnim drutvancima i prijateljima s kojima se
drui. Graani su im dosadni i slue samo za glasove koji se ve
uveliko kupuju. Kad se vlast raspojasa, ona ne slua upozorenja da
pojedine odredbe u zakonima koje predlae skuptini kre ustav.
Poto se to radi namerno, a institucije i drutvo nemaju snage da to
spree, onda nema druge nego da se svaki as stigne do Ustavnog
suda.
Skuptina je deo korumpiranog funkcionisanja itavog sistema
vlasti. Ona je tu poslednja i najmanje uticajna karika. Ali bez njenog glasanja se ne moe. Poto ona bira rukovodioce nezavisnih
institucija, moete zapaziti da su iz vladajue veine postavljeni
snajperisti za buenje nezavisnih institucija. Glavni snajperista
je ve famozni Boko Risti, predsednik Odbora za pravosue i funkcioner DS, sa najmanje pet javnih funkcija. On vam je na osnovu
314
Podvala sa amandmanom Vladana Batia o duplim funkcijama

nam poruuje da je vladajua koalicija, inae zaduena za javne
poslove, prevashodno koncentrisana na odravanje vlasti i zato po
svaku cenu hoe da odri gomilanje funkcija svojih politiara, koje
im obezbeuju neformalnu mo i finansijske interese. Govori nam
i to da je vlast gotovo alergina na nezavisne institucije i gleda da
ih potkopa koliko god moe. A moe mnogo, gotovo su sve potkopane. U ovom sluaju se radilo o potkopavanju Agencije za borbu
protiv korupcije. Uspeno su obavili posao.
Vesna Pei
vlasti. SNS se dosetio da kae: i mi smo isto to i DS, i mi smo i za

Kosovo i EU, i tu je procvetala nova ljubav. Zato se vlast raskomotila
i svakodnevno bui institucije i zavodi institucionalni haos.
te funkcije svuda nameten da razmeta mine nezavisnim telima,

ukljuujui reformu pravosua. Naalost, skuptina se u javnosti ne napada zbog Ristia, nego zbog popijenih kafa i tobonjih
enormnih zarada.
Sa ovakvim probuenim institucijama i zakonima, s utihnulim
medijima, s korumpiranom tranzicijom i gubljenjem potovanja za
obinog oveka, Srbija e se dugo probijati kroz te svoje movare
ka EU. Ali sama ta mogunost da postoji ta ansa za Srbiju, jeste
nekakva srea za koju se moemo uhvatiti i uporno je gurati. To
guranje valjda nee presuiti, iako je danas usahlo.
Blic, 8. avgust 2010, razgovor vodila Irena Radisavljevi.
BELEKE
Kraj istorije
inilo se da smo ispekli zanat kritike vlasti tokom poslednjih
dvadeset godina. Pa ipak, gotovo da nema sumnje, to teko steeno
znanje se istopilo. I najotriji kritiari su nekako ublaili ton, kao
da imaju druga i vanija posla. Da podsetim na opasne koalicije
nekolicine nevladinih stranaka koje su razbijale svojim kritikim
akcijama. Zato su se uutale? O nainu vrenja vlasti i ostvarivanju
postavljenih ciljeva, umesto analize i kritike, uvreila se sprdnja sa
skuptinom, vesele prie o kupovini glasova poretima i farmerkama, poneto se mumla o blanko ostavkama i, evo, i sam predsednik
opominje neozbiljne politiare da se upristoje. Ponaanje medija
najvie lii na filovanje torte: red Kosova red Evrope red Srebrenice red Mladia red nacionalistikih svaa sa komijama
red finog susreta Tadia i Josipovia. I tako sve u krug. Kao da neki
nevidljivi kuvar priprema medijski jelovnik.
315
Ovi trendovi nisu ni spontani ni stihijski. U njima ima sistema. Ko

hoe da vidi, moe lako zapaziti da su se dogodile vane ideoloke
promene. Odnose se na shvatanje vlasti u njenom sadanjem izdanju. Predvodi ih Demokratska stranka. Njena glavna poruka je
uvajte nau vlast. Ona je u vaem interesu jer svi ostali su mnogo gori od nas. Mi nismo najmanje zlo, naprotiv, mi smo vae
jedino dobro.
Sr ove ideoloke poruke ogleda se u novoj percepciji Srbije. Njoj
vie nije potrebna kritika sistema upravljanja. Dovoljne su lake
opravke. Nisu vie potrebni rezovi, smene vlasti i radikalna kritika. Nova filozofija vlasti govori o postepenosti, o tome da Srbija
stalno napreduje, dodue sitnim koracima, ali to je zbog velikih i
specifinih problema koje ona ima u pogledu svojih nacionalnih
ciljeva. I za te, samo njene probleme, treba imati razumevanja. A
i tu Srbija napreduje: vie ne ratuje nego vodi diplomatske ofanzive za ostvarenje neostvarivog. Slabo se pri tom zapaa da u neos-
316
Za ostale ne vai ovako nean tretman. Bolje ti je da se uklopi u

nove trendove. U to spada i osvetoljubivost vlasti. Ako malo jae
zucne, kazna odmah stie u vidu gubitka poloaja, nametaljke,
premetaja u instituciju ko te ia, ili stavljanja na crnu listu, gde
e kad-tad biti saekan.
Vesna Pei
Partijski teror se iri, pa ipak nema relevantne kritike. Planirani

muk prekidaju naruene kampanje. Tu i tamo, vie na margini,
moe se poneto proitati na Peaniku, u Republici, E-novinama.
Poneto promakne u Danasu. Poneka nevladina organizacija iznenadi svojom akcijom, kao onim grafitom ispred skuptine o Srebrenici. Ima i samostalnih nastupa pojedinaca. Pred oima mi je
primer Verice Bara. Ona tera svoje, iako je adresanti ignoriu ve
godinama. Takvih primeraka ima jo, a gotovo svi su uspeno institucionalizovani kao Verica Bara. Re je o jednoj novoj instituciji koja okuplja organizacije i pojedince za koje se kae ko ih
ia. Njih niko ne dira, u stilu pusti ludake.
tvarivim nacionalnim planovima i dalje lei potreba za kritikom.

Neostvarivost je zapisana u Ustav Srbije, a valjda je on nekakav
odraz sistema.
Uprkos tome, sistemska kritika se smatra u najmanju ruku neodgovornom. Ona ne uzima u obzir neverovatnu injenicu da Srbija
ipak ide ka Evropi. Kae se da i loe uraene stvari guraju u dobrom
pravcu. Deklaracija o Srebrenici nije idealna, ne pominje genocid,
ali ona je poetak naeg suoavanja sa prolou. Za poetak dobra je. Pa zar nije bolje to to je doneta i takva, makar poetnika
deklaracija, nego da nije doneta nikakva? Bie bolje, napraviemo
jo tih deklaracija. Loe sprovedena reforma pravosua je tek jo
jedan uspeli poetak, a ne kraj prie. Izgradnja Koridora 10 je po
definiciji na poetku, kao i svi mostovi, zaobilaznice, decentralizacija, dravna revizija, borba protiv korupcije itd. Sve te vane
stvari dobro napreduju, samo su jo na poetku. Ne moe se od
poetaka traiti neto mnogo bolje. U datim okolnostima, ovo je
maksimum.
Napredak od dobrog poetka mogu je samo pod jednim uslovom: da opstane sadanja vlast. Ona je i sama izraz napretka i
zato je bolja od svih drugih. I tu je kraj prie. Vlast je zavela kraj
istorije.
Zar zaista ova vlast nije bolja od svih drugih? Zar stvari zaista ne
stoje tako? I gde je tu onda greka? U tome to demokratija ne slui
tome da opstanu bolji, nego da anse budu otvorene. Otvorenost
jeste rizik da na vlast dou gori. Ali taj rizik znai i to da se mogu
kazniti oni koji lau i pljakaju graane i ne isporuuju obeano.
To znai da se i tzv. bolji mogu poslati na popravni ispit. to bi se
inae trudili da se poprave i Srbiju mrdnu dalje od poetka, ako
takvi kakvi su mogu da vladaju dok im je volja.
pescanik.net, 11. april 2010.
317
Jer kad se drutvo pokrene, ono e koristiti ne samo bele listie,

nego i mnogo jaa sredstva. U pitanju su stare muke ovog drutva.
Generacije su stradale u toj borbi za slobodnu re. A eto, opet
se pojavio vladar koji bi da bude vrhovni arbitar. Ako mu ovo
outimo, i pustimo Borisa Tadia da mu proe izbacivanje iz
slube jednog od najboljih ljudi koje Srbija ima, onda su svi nai
ivoti ugroeni. Neka se ne zavarava da je ta Srbija pokopana i
pobeena. To to on hoe prosto ne moe. I on to zna, ali da ga
ipak podsetim. Ne moemo ga pustiti, jer je sledee pitanje ko
e sutra doi na red.
318
Sluaj Sretena Ugriia je veliki. Granica je preena. Izbaen je

iz slube ovek velikih kvaliteta i velikih rezultata, filozof, pisac,
intelektualac i upravnik Narodne biblioteke Srbije. ovek koji je
radei svoj posao unapredio jednu vanu nacionalnu instituciju do
evropskog nivoa. Ugriia je na mesto upravnika postavio Zoran
ini, oigledno ne po partijskoj liniji, nego po onoj po kojoj bi
svi upravnici trebalo da rade: kreativno i pedantno unapreujui
instituciju za koju su zaduenje prihvatili. Vie je od simbolike
to da takvog oveka trpa u zatvor i izbacuje iz slube Ivica Dai.
Portparol i desna ruka Slobodana Miloevia. Ali to je samo simbolika, ili putokaz kako da razumemo stvarnost. A ona je mnogo
gora, zato to se sa Sretenom Ugriiem nije obraunao simbol
biveg reima, nego stvarni voa dananje Srbije, Boris Tadi. On
se obraunao i sa iniem i sa Sretenom Ugriiem. Ne znam
da li je svestan da je time preao onu granicu koju nije smeo da
pree. To e ga kotati. Objavio je rat drutvu. Ono nema kud
nego da mu uzvrati borbom, za koju smo verovali da je zavrena
padom zloinakog reima Slobodana Miloevia. E, ta granica je
preena, da to ustanovimo kao poetnu dijagnozu. Nee mu proi
Sreten Ugrii. I makar koliko se Borisu Tadiu ini da je bitku ve
dobio, ona se jednostavno ne moe dobiti. to vie takvih bitaka
vodi, to mu je kraj blii.
Vesna Pei
Sluaj Sretena Ugriia
Sluaj Sretena Ugriia mi je postao jasan tek poto sam ula ta je

on imao da kae. Zaista se nije razumelo u emu je problem, a jo
manje zato je on smenjen i ko ga je smenio. U ovom sukobu lei
sutinska stvar: radi se o dva potpuno razliita pogleda na svet. Za
jedan ne postoji istina koja je unapred data, jer se takav svet davno
raspao. On je postojao onda kada je u drutvenim stvarima, u svetu
ljudi, postojao jedan i apsolutni interpretator istine. A zna se ko to
moe biti. Takav interpretator moe biti samo bog. Srednjevekovni,
boiji poredak se raspao i povukao u crkve i manastire. Od tada, u
drutvenim stvarima nije vie glavno pitanje ta je istina, nego ko
odluuje, kako se odluuje i ta su posledice donetih odluka. Pa
ipak, drugi pogled na svet zatvoren za interpretaciju ne odustaje,
nego uvek iznova oblai boiju odedu. U liku line vladavine,
koja nema vie nikakav legitimitet, ti nebeski vladari ne uspevaju
nita da urade u ovostranom, u naem svetu, nego ga netedimice
i neodgovorno unitavaju, ostavljajui ga u ruevinama, i to ne
samo onim materijalnim, nimalo nevanim, nego idu i preko toga:
ubiti i svaku mogunost ivota bez njihove boije vladavine, pa i
seanje da moemo bolje. Sreten Ugrii ne prihvata taj zatvoreni
svet. On u svojim radovima trai otvoreni horizont interpretacije.
Trai odgovornost za posledice i ne prihvata vlast nad uverenjima,
kritikujui ono nemogue, na emu se zasniva porobljavajua ideologija srpstva. Ba tako, i sve veoma jasno.
Ja sam tako razumela pogled na svet Sretena Ugriia. Onaj koji
je reio da na mozak i zdrav razum okupira ve poznatim sredstvima zatvaranja alternativa, nije se sluajno nameraio da mu
ista meta, a naizgled i iz istog mira, postane Sreten Ugrii. On
je nepogreivo detektovan. To se vidi i po tome to se svi ti silni novinari koji se ponaaju kao policijski istraitelji, prave da ne znaju
o emu je re. Njima nije ubedljiva odbrana koju je u svoje ime
izrekao Sreten Ugrii. Oni uglas viu: A ta pie, a ta pie. A
Sreten Ugrii smatra da on prvo treba da proita ta pie da bi
to znao, i ne pristaje da mu neko ponudi ve interpretirani tekst.
I to je sve to hoe. On insistira na tome da je potpis na peticiju
319
320
A nije sva pria ni u tome, ima jo jedna, ona pozadinska, koja je

preutana, i o kojoj ne sme da se govori. Sav taj pozadinski mulj
mora da plati Sreten Ugrii. Mora da plati ceh izmiljenog atentata na srpsko rukovodstvo i pokrije infantilne fantazije slube bezbednosti, na ije se budalatine oslanja Tadi u izbornoj kampanji.
Apsurd je nad apsurdima da se nepostojei, izmiljeni atentat brani
teroristima kojih u onoj sportskoj sali u Banjaluci nije bilo, nego su
identifikovani kao potpisnici jedne peticije za slobodu miljenja.
Poto peticije po pravilu potpisuju nekakvi slobodni umetnici, onda
su se iskalili na Sretenu Ugriiu, da on plati za njihove zloupotrebe
dravne slube u najnie politikantske svrhe. Pri tome se koristi vlada, takoe nepostojea i zloupotrebljena institucija, koja se sastaje
Vesna Pei
stavio zato to je tekst Nikolaidisa morao biti prvo objavljen u celini, dakle pre hajke, tj. pre nego to je doneta odluka o tome ta u
tom tekstu pie. Prvo nam dozvoli da proitamo sami tekst, svako
za sebe, pre nego to vlast pokrene kampanju okupacije mozga,
ije vaenje ne prolazi, jer traje ve 600 godina. Sreten Ugrii je
digao glas protiv toga da se istina namee kao gotova stvar, samo
zato to neko ima mo interpretacije, pa moe i da otvori medijsku
hajku protiv potpisivaa peticije koja je upravo to traila slobodu
interpretacije. To je metodski bitno, jer kao na dlanu pokazuje u
kom svetu mi ivimo. Poto je istina prethodno monopolizovana,
kao da sm bog u naim stvarima odluuje, onda je ispalo da je
Sreten Ugrii smenjen zato to podrava terorizam, i to terorizam
koji dolazi iz neprijateljske drave Crne Gore, i to ne kao obian
ovek, ve kao dravni funkcioner! U sluaju Sretena Ugriia onda
nemamo posla samo s nekim generalno teroristikim opredeljenjem, nego sa opredeljenjem za konkretni akt terorizma protiv njegove drave i njenih najviih funkcionera, koji je trebalo da budu
likvidirani u konkretnom, planiranom atentatu. A ti isti, za iju se
likvidaciju zaloio, postavili su ga na dravnu funkciju (a nisu oni
nego ini), pa ta onda hoe, mora ekspresno mutna Marica da
ga odnese, sve dok kao srpski funkcioner ne naui srpsku teoriju
vladanja.
na fantomskim telefonskim sednicama, a da ni narod ni politiari

ne pitaju kako je to mogue i ko vodi takvu vladu, bez ivih ljudi,
nego rade samo ice. Ova afera prikriva glavnog okupatora. Jer se
ni ovog puta nije postavilo pitanje ko u stvari odluuje i kako se
u Srbiji donose odluke, da li su one legalne, ako ih ne vri vlada,
nego Predsednik Republike. U onoj sinonoj emisiji (Utisak nedelje)
rekoe da se ne pravimo ludi da je Dai doneo odluku o Ugriiu,
jer svi znamo da je odluku o izbacivanju iz slube doneo Tadi. To
kau, ali se ne pitaju u emu je onda krivica Ugriia, ako u Srbiji
postoji jedna sve okrutnija lina vlast, koja gazi ustav i progoni ljude
krijui se iza vlade i svih institucija Predsednik Republike, imenom
i prezimenom. I kako to da se u takvim poslovima kao to je uzurpacija vlasti, on s Miloevievim kadrovima najbolje razume.
Malo i veliko zlo, opet?

Vraam se na pitanje da li treba glasati za manje zlo. Razloga da se
vratimo tom pitanju ima dosta. Jedan je taj to se pojavila inicijativa da se glasa protestno zbog nedostatka dobre alternative i protiv
korupcije u koju su sve stranke umeane. To je poziv na tzv. beli
glas. Najjai argument protiv belog glasa je upravo mogunost da
se glasa za manje zlo. Na taj nain se, navodno, preuzima odgovornost za budunost, to odbijanje da se glasa ne ini. Takav argument je iznela Latinka Perovi, rekavi u intervjuu za Blic da treba
glasati za manje zlo. Tako glasati znai biti realistian i ne iveti u
mitovima o ovom drutvu i znai spreiti da idemo unazad, jer bi
za povratak trebalo mnogo energije, koje ba i nemamo. Ona misli
da treba glasati jer su svi nai izbori istorijski, tj. bira se pravac
kretanja zemlje. Drutvo je ve u anarhiji, pa opcija da se ne podri
nijedna stranka doprinosi da se ona povea. Iako to ne kae otvoreno, ona se opredelila da podrava LDP u vladi sa Demokratskom
strankom i ostalima.
321
Posle etiri godine, situacija se ponovila. Sada izgleda da je najjai

Popoviev argument protiv glasanja za manje zlo to to takvo glasanje perpetuira istu situaciju i to se pokazalo tanim da emo
na sledeim izborima opet biti ucenjeni strahom od veeg zla. U
sutini, izbor manjeg zla se zavrava u looj beskonanosti, koja je
po definiciji suprotna realpolitici na koju se poziva filozofija manjeg zla. To se dogodilo i na ovim izborima, jer nas Demokratska
stranka (i njeni sledbenici meu manjim strankama koje idu s
njom u paketu), sada spasava od bivih radikala, a pre etiri godine
je to inila sa onim pravim radikalima. Ako ne glasamo za DS, opet
je tu pretnja da emo ii unazad, pa je poruka opet ista: glasajte za
manje zlo, tj. da ostanemo na istom zlu kao i do sada, jer i ono je
bolje od apsolutnog zla koje nam, eto, opet preti.
322
Meni se ini da glasanje za manje zlo, pozivanjem na realpolitiku,

u naem sluaju ne stoji. Da bih to pokazala podsetiu na argumente protiv manjeg zla koje je naveo Sra Popovi pre etiri godine. Nije uvek lako proceniti ta je manje, a ta vee zlo. Treba glasati samo za ono to prema sopstvenoj savesti smatramo dobrim.
Glas za manje zlo ipak je glas za zlo, a to znai kapitulaciju pred
svojom saveu i pred okolnostima koje treba menjati. Za manje
zlo se mora preuzeti odgovornost jer nemoj posle da se ali,
reklamacije se ne primaju.
Vesna Pei
Moj cilj nije da presudim ta treba initi na izborima, niti da

nameem ta je bolje u ovom momentu birati manje zlo ili protestni glas. Najubedljiviji argument za manje zlo je da treba biti
realistian, ne treba gajiti mitove o ovom drutvu, niti oekivati
nekog svemonog pojedinca koji e sve promeniti. Drugim reima,
treba biti svestan da je Srbija jedno zaostalo drutvo, bez demokratske tradicije, da je dugo ivela u jednopartijskom sistemu,
da se danas nalazi u veoma tekoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, mladi naputaju zemlju, anarhija uzima maha, nemamo
meunarodni kredibilitet itd. I ta sad tu hoe nekakvi intelektualci, kojima realnost nije jaa strana.
Oigledno je da u toj logici od realpolitike nema nita. Da ima, glasanje za manje zlo bi dalo neke rezultate i ne bismo bili u identinoj
situaciji kao pre etiri godine. Meni se ini i u mnogo goroj, jer smo
sada svesni da je malo zlo stvarno zlo i da nikuda ne vodi. A ucena
je ostala ista i ne zna se koliko joj jo vremena treba da pobedi veliko zlo. Koliko jo treba da sedi na vlasti? Taj koji nas ucenjuje se
proglasio za nae veito manje zlo, od koga nam spasa nema. Ponuda se pretvorila u religijsku zamku: ili emo birati veito manje
zlo ili veito zlo, ali izlaza nema, niti e ga biti.
Zar ne bi pomoglo da se zapitamo kako smo se ukljetili izmeu
dva zla? Da li bi vredelo da rizikujemo i pustimo da se dva zla tuku
bez nas? Da li bi bilo najzdravije da fantazam veeg zla postane realnost i da ga se tako otarasimo, klasino, frojdistiki? Realpolitika
bi se vratila, a s njom valjda i neki izlaz, ali to bi znailo da smo
promenili metod i pogled na svet. Ako bismo rekli da izbori nisu
istorijski nego samo obini izbori, i da na vlast dolaze as jedni as
drugi, ako bismo istresli to to imamo i to nas gui, moda bi nas
to spustilo u realnost i isteralo na istac? Ako smo stalno u istoriji,
to mi se ini da nikako ne valja. Jer istorija u sadanjosti ne postoji.
Prihvatajui politiku umesto istorije, moda bismo napravili veliki
korak unapred ve samim naputanjem te statine slike o samima
sebi, koju do besvesti obnavljamo tom priom o ivotu u istoriji.
Kakva je to istorija ova izborna tua za golu vlast izmeu Borisa
Tadia i Tome Nikolia? A moda e to biti i totalna prevara, ako se
njih dvojica ujedine protiv svih ostalih, kako Dai sumnja i ega se
plai, jer brine za svoju zadnjicu.
im politika postane toliko rigidna, moramo znati da s njom neto
nije u redu. Ona mora da je zapala u eljusti nekih gvozdenih ideologija i/ili interesa, koji s nama koji ivimo ovde u Srbiji veze
nemaju. Da li moramo lupati glavom o zid da bi se pobedili malo
i veliko zlo, a ona se as spajaju, as razdvajaju, a bogami i mire
na velika zvona? Ili mora da se napravi neka finta, da se mantra o
istoriji zaobie, tako to mi vie neemo obavljati spasilaku ulogu
323
pescanik.net, 21. mart 2012.
Vesna Pei
koju su nam zajednikim snagama nametnuli malo i veliko zlo. Oni

su na istoj strani a protiv nas. DS svaki as redefinie ko je vee, a
ko manje zlo, prema svojim interesima, a mi treba da se ubijamo od
podrke manjem zlu, u koje je na velika vrata odavno ulo veliko
zlo: Kotunica, Dai, Dragan Markovi Palma (feudalac iz Jagodine), Krkobabii kao stari sledbenici Miloevia, a za prebacivanje
u malo zlo se spremio i Tomislav Nikoli. Jo je jedino eelj ostao
veliko zlo, a i tu se stvari mute. Manje zlo, kako ree Sra Popovi,
ima tendenciju da brie razlike izmeu sebe i veeg zla. Inae,
da nije tako, pitajte se odakle DS-u i Borisu Tadiu toliki glasovi?
I kako e opet stii na vlast, a za etiri godine opet ista pesma, o
istoriji, o malom i velikom zlu. Aman!
VI
Metastaze
Rast birokratije
Poraava injenica da ova vlada nije ni pokuala da ozbiljno
reformie javni sektor i napravi profesionalnu administraciju, to
bi, po prirodi stvari, poistilo prekobrojne partijske kadrove iz
administracije. Ako zbog krize nije bila mogua privatizacija javnih preduzea, mogle su se podii performanse upravljanja, da je
vladajua koalicija htela da uvede profesionalno upravljanje u javna preduzea i javne slube44. Pri tome trenutno stavljamo u zagradu injenicu da privatizacija u brojnim sluajevima nije unapredila upravljanje u preduzeima, to je poseban problem. Do
profesionalnog upravljanja, odnosno profesionalne dravne administracije nije dolo iz razloga na koje smo ve skrenuli panju:
oba segmenta javna preduzea i administracija, te brojne agencije
i druga paradravna tela zapravo su partijski plen, koga vlast, proevropska ili antievropska, nee da se odrekne. Naprotiv, strast da se
plen uveava neprekidno raste.
I pored jasnih sugestija Meunarodnog monetarnog fonda da
Srbija mora smanjiti dravnu potronju, i isto tako jasnih poruka
domaih privrednika da je predimenzionirana birokratija preteka
za nejaka plea srpske privrede, do toga nije dolo. Skoro dve godine su ministri obeavali da e smanjiti administraciju i broj agencija, ali se rast birokratije nastavio. Setimo se samo obeanja ministra za dravnu upravu, Milana Markovia, koji je tvrdio da e se
44 Duan Bajatovi, potpredsednik SPS-a i direktor Srbijagasa kae da stranke niko ne
spreava da se uvede korporativno upravljanje preduzeima, ali bi se problem pojavio na
drugoj strani. Ne bi se niko bavio politikom! Ako politiari ne treba da budu u javnim
preduzeima, upravnim i nadzornim odborima i nekim drugim telima, ko e se uopte
baviti politikom i ko e uestvovati u stranakom radu (Politika, 16.8.2011, intervju
vodio B. Bakovi).
324
325
U Srbiji ima vie od 130 agencija, a zajedno sa raznim zavodima,

institutima, fondovima, direkcijama i upravama ima oko 250 takvih
organizacija, uglavnom nepotrebnih, iji zaposleni zarauju 2,4
puta vie od proseka u privredi. Plate direktora tih agencija kreu
se izmeu 100.000 i 500.000 dinara. U narednoj godini budetom
je predvieno 820 miliona evra za finansiranje agencija i slinih in45 Izvor: Vlada i dalje planira milijarde za agencije, Blic, 17.12.2011.
46 Prema reima Dragoljuba Rajia, efa Sektora za privredu Unije poslodavaca
Srbije (Mirjana Stevanovi, Sigurna kua za nezbrinute partijske kadrove, Danas,
26.12.2011).
326
Uprkos krizi, umnoavala se administracija izvan ministarstava i

javnih preduzea u agencijama, komisijama, fondovima, direkcijama, zavodima. U bivoj SFRJ sve administrativne poslove su
obavljala nadlena ministarstva, a kompletna administracija drave
od est republika i dve pokrajine brojala je 28.134 zaposlena. Danas
je samo u dravnoj upravi Srbije zaposleno 29.834 ljudi. Uporedno
posmatrano, u 18 zemalja lanica Evropske unije veinu slinih
poslova obavljaju ministarstva i nadlene institucije pri ministarstvima, dok se agencije formiraju samo za specifine oblasti poput
nuklearne energije ili kontrole bezbednosti hrane, koje zahtevaju
visoko struno znanje. Srbija je krenula suprotnim putem, pa se
danas suoava sa vikom od oko 150.000 zaposlenih u javnom
sektoru. Ideja dravnih agencija je zloupotrebljena, pa je umesto
do smanjenja broja dolo do dupliranja institucija i drastinog
uveanja birokratskog aparata46.
Vesna Pei
vie utedeti smanjenjem broja zaposlenih nego svoenjem vlade

na 15 resora45. Nita nije bilo ni od jednog ni od drugog. Rekonstrukcija vlade, koja je na jedvite jade bila izvedena, bila je prava
farsa, koja nikome nije mogla zamazati oi. Ona jeste smanjila broj
ministarstava tako to ih je mehaniki spajala, ali nije dolo do
smanjenja broja zaposlenih. U stvari, rekonstrukcija vlade je bila
iznuena politikim borbama partijskih klanova za pozicioniranje
u osvajanju vlasti na sledeim izborima, a ne brigom za oskudne
resurse graana.
stitucija. Ovaj proces irenja agencija se nastavlja do apsurda. Ove,

2011. godine, vlada je osnovala Agenciju za upravljanje lukama, za
koju je predvieno 20 miliona dinara iz budeta. Gotovo je neverovatan podatak da je u zemlji koja nema more formirana Agencija
za pomorsku plovidbu. Nije uobiajeno da pored Ministarstva za
ivotnu sredinu postoje jo tri organizacije koje se bave istim poslom: Agencija za zatitu ivotne sredine, Fond za zatitu ivotne
sredine i Zavod za zatitu prirode Srbije. Isto ministarstvo, kojim rukovodi Oliver Duli, otvara i Agenciju za socijalno stanovanje, mada
se ne zna ta jedna socijalna ustanova radi pri tom ministarstvu47.
Rast ovih organizacija nee stati, jer je uzrok njihovog rasta u
bolesnoj dravi i propaloj privredi koja nije u stanju da zaposli
stanovnitvo. Kako smo ve istakli, re je o zaputanju privrede i
patolokom rastu moi politikih stranaka. Nenormalan rast agencija predstavlja metastaze obolele drave i njene upravljake klase.
Pljaka graana i rasipanje resursa e se nastaviti, iako e se to
dogaati u najteoj svetskoj ekonomskoj krizi posle Velike depresije 1929. Da je re o metastazama partijske drave i jedne izvitoperene socijalne strukture pokazuju poreenja ovog fenomena u
Srbiji sa zemljama u okruenju i Evropskoj uniji. U Hrvatskoj ima
47 agencija, s tim da se najavljuje njihovo kresanje. U Nemakoj je
registrovano 6, u Engleskoj 6 i u Finskoj 10 agencija. Odstupanje
siromane Srbije najbolje pokazuje podatak da u javnom sektoru
Nemake radi 10,3 posto ukupnog broja zaposlenih, a u Srbiji taj
procenat dostie neverovanih 38 posto, ili skoro etiri puta vie.
I ovog puta, sudei po donetom budetu, vlada je prekrila svoja
obeanja o smanjenju birokratije. Budet za 2012. godinu praktino
je prepisan iz prethodne godine, s tim da su cifre za ove trokove
i uveane. Neki politiki komentatori su oekivali da e vladajue
partije bar iz populistikih razloga i zbog predizborne kampanje
skresati trokove za administraciju i ove parazitske institucije.
Do pogrene procene i oekivanja je dolo zato to nisu razumeli
47 Podaci iz teksta Mirjane Stevanovi Sigurna kua za nezbrinute partijske kadrove,
Danas, 26.12.2011.
327
48 Citat prema tekstu Mirjane Stevanovi Sigurna kua za nezbrinute partijske

kadrove, Danas, 26.12.2011.
49 Prema podacima finansijske uprave postoje neizmireni socijalni doprinosi u oko
10.000 preduzea, koja su u meuvremenu zbog nesolventnosti izbrisana iz privrednog
registra. Ukupan iznos ovih, zapravo nenaplativih, potraivanja iznosi oko tri milijarde evra (Izvor: B. Stamenkovi, Doprinose ne uplauje 50.000 poslodavaca, Blic,
24.12.2011).
328
Preporuke koje je na ovu temu dao Savet stranih investitora u tzv.

Beloj knjizi za 2011. identine su sa preporukama koje je Savet
dao i za prethodnu godinu. Jednostavno, nita se nije promenilo.
Ovogodinje i prologodinje preporuke upuene vladi odnose se
Vesna Pei
prirodu ove dravne izrasline. Kada se agencijama i slinim institucijama dodaju javna preduzea u kojima se takoe zapoljavaju
partijski ealoni, to je ogromna vojska koju e partije koristiti u
predizbornoj kampanji kao besplatnu radnu snagu, kao izvor prihoda i biraku maineriju. Komentatori iz privrede su se pokazali
znatno realistinijim i bolje su razumeli prirodu problema. Tako,
na primer, Milan Kneevi, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzea Srbije, iznosi tri kljune opservacije, koje pogaaju
u metu. Prvo, on ukazuje na to da niko ne kontrolie rad agencija
(trebalo bi da ih kontroliu ministarstva, ali to ne ine). Drugo,
nema obrazloenja ekonomske opravdanosti njihovog formiranja.
I tree, i najvanije: agencije su tvorevine za alokaciju budetskih
sredstava za partijske interese. Da nije tako, budetske stavke za
agencije, uz jo neke (javne nabavke i fondove, uz ukidanje sive
ekonomije), mogle bi pokriti budetski deficit. Sama injenica da u
Srbiji ima deset puta vie agencija nego bilo gde u EU, govori sama
za sebe emu te agencije slue. Imam utisak, kae Kneevi, da
se lanovi vlade ponaaju prema budetu kao da su do tih sredstava
doli ostavinskom raspravom, pa ne udi to se procenat privrednika koji bojkotuju izmirivanje obaveza prema dravi poveava i
kree se oko 52 odsto48. Neizmirivanjem obaveza prema dravi,
poslodavci joj se svete zbog preskupe administracije. Naime, oko
50 hiljada poslodavaca nije obraunalo i uplatilo poreze i doprinose u skladu sa zakonom, a od toga 20.000 preduzetnika i 30.000
pravnih lica49.
na preduzimanje odlunih reformi u javnom sektoru, smanjenje

birokratije, borbu protiv korupcije, sprovoenje Giljotine propisa i efikasniji sudski sistem. Ako to Srbija ne uini bre, ili bar
onoliko brzo koliko i njeni konkurenti, ona se odrie novih investicija i nastavie da pada na eminentnim rang listama, to e dalje
pogoravati njene performanse50.
To se pogoranje ve dogodilo.
Pad Srbije na rang listama

Slabost institucija, zloupotrebe i bezakonje koje smo dosada analizirali, odrazili su se na nisko rangiranje Srbije na eminentnim
svetskim rang listama, a na nekima je dolo i do pada postignutog rejtinga. Pad ve dostignutih nivoa na rang listama govori o
tome da je Srbija obustavila ionako slabaan proces evropeizacije.
Dosadanja iskustva pokazuju da se s pribliavanjem neke zemlju
lanstvu u EU i napredovanjem procesa njene evropeizacije, rangovi popravljaju i pribliavaju evropskom proseku.
Nikoga ne treba da udi to to se korupcija u Srbiji poveala. Na
godinjoj listi Transparency International-a (TI), indeks percepcije
korupcije pao je sa prologodinjih 3,5 na 3,3, to nau zemlju stavlja na 86. mesto od ukupno 183 zemlje. Prole godine Srbija je bila
na 78. mestu. Meu zemljama bive Jugoslavije vei stepen korupcije od Srbije ima samo Bosna i Hercegovina, koja se nalazi na 91. mestu, dok su ostale bive jugoslovenske republike daleko ispred nae
zemlje. Kosovo je u ovom izvetaju ocenjeno kao samostalna drava
i ima najvei indeks korupcije u regionu i nalazi se na 112. mestu.
Od zemalja regiona, Bugarska ima identian indeks korupcije kao
Srbija 3,3, a jedina loije rangirana zemlja je Albanija. Maarska
50 Prema tekstu: Reforme su imperativ, intervju Jelene Stjepanovi sa Goranom Pitiem,
b92.net, 3.11.2011, http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2011&mm=11&nav_
id=554622.
329
Srbija je na 95. mestu na listi od 139 zemalja rangiranih po

konkurentnosti. Taj pregled daje Svetski ekonomski forum. Ovako nisko mesto Srbije govori da je njena privreda u veoma loem
stanju, da je poslovni ambijent nestimulativan i nekompatibilan sa
evropskim sistemom, da nema moderne ekonomske zakone, a ako
ih ima, ne primenjuje ih52. Navedeni opis stanja u Srbiji potvruje
pad Srbije za 4 mesta na svetskoj rang listi poslovne klime (uslovi
poslovanja). Ona je pala na 92. mesto, od ukupno 184 rangirane
zemlje. Od susednih zemalja ispred nas su Hrvatska, Albanija,
Rumunija i Slovenija. Najbolje rangirana zemlja regiona je Makedonija, koja se nala na 32. mestu. I Crna Gora je solidno rangirana,
nala se na 56. mestu. Iza nas je samo Bosna i Hercegovina koja je
zauzela 125. poziciju53. Kada se pogledaju pojedinane stavke koje
ine ovaj indeks, vidi se da je Srbija najgora u pogledu dobijanja
graevinske dozvole i da je za to potrebno 179 dana. Poto se i
po ovom pitanju prave rang liste, Srbija se, prema oceni Svetske
banke, nala na 175. mestu od 183 rangirane zemlje54. Zanimljivo
je podseanje ekonomiste Miroslava Zdravkovia da je Srbija 2005.
godine bila u prvih deset zemalja po uslovima poslovanja i da smo
51 Izvor: M. D. Miliki, Glavni uzrok slabe institucije i partije, Danas, 2.12.2011.
52 Izvor: Mirjana N. Stevanovi, Dok je svet napredovao mi smo jurili unatrag, Danas, 23.12.2011.
53 Izvor: A. Teleskovi, Uslovi poslovanja jo gori, Politika, 21.10,2011.
54 Iako je Svetska banka u detalje objasnila zato je Srbija ovako nisko rangirana i
potvrdila da je takvo mesto zasluila, Dulievo ministarstvo za prostorno planiranje je
najavilo da e uloiti protest Svetskoj banci (Politika, 21.10.2011).
330
Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, istakao je da

su glavni razlozi za visok nivo korupcije u naoj zemlji spora reforma pravosudnog sistema uz mnogo greaka, slabljenje institucija,
i politike partije koje predstavljaju generator korupcije. Prema
njegovim reima, sve zemlje koje imaju indeks korupcije manji od
pet smatraju se dravama sa endemskom korupcijom51.
Vesna Pei
i Rumunija nalaze se na 54, odnosno 75. mestu. Grka, kao zemlja

koja je najvie pogoena dunikom krizom, nala se na 80. mestu
sa indeksom korupcije od 3,4.
se od onda srozali i napravili veliki zastoj. Druge zemlje su pretekle

Srbiju, jer su uradile mnogo vie.
Meutim, najvei pad je zabeleen na Forbsovoj rang listi koja
govori da se Srbija po klimi pogodnoj za investiranje nala na 93.
mestu meu 134 rangirane zemlje. Loe je to to je na toj rang listi
pala za itavih 12 mesta. Posebno je neprijatno to su na toj rang
listi sve zemlje u okruenju ispred Srbije, ak i Albanija, a iza Srbije
je jedino Bosna i Hercegovina. I po ekonomskim slobodama Srbija
stoji loe, pa se prema indeksu fondacije Heritage nala na 101.
mestu, od ispitivanih 179 drava, gde se nala u kategoriji uglavnom neslobodne, zajedno sa Zambijom, Egiptom, Marokom,
Mongolijom, Ganom, Nikaragvom, Hondurasom i Tunisom. Makedonija je na 55. mestu, Slovenija na 66, Crna Gora na 76, a Hrvatska na 82. mestu (Samardi 2011:8). Od ekonomskih pokazatelja
dodajmo jo i taj da se po investicijama u Srbiju naa zemlja nala
na 101. mestu od 149 drava, a pretekli su nas Jamajka, Kamboda
i Malavi. Srbija je negativni rekorder po inflaciji, po navodnjavanju
zemljita, a trea u svetu po odlivu mozgova55.
Takozvana reforma pravosua56

Dame i gospodo narodni poslanici, gospoo Mesarevi, gospodine
tuioe, dobro je to se uvode promene u sudstvo. Svi smo se sloili
da nae pravosue ne radi kako treba, da ima ogromne probleme i
55 Izvor: Mrani rekordi Srbije, E-novine, 4.11.2011, http://www.e-novine.com/
srbija/vesti/52819-Mrani-rekordi-Srbije.html.
56 Videti detaljne argumente o propustima reizbora sudija, kao i sve podvale u tretiranju
albi neizabranih sudija, nainu izbora i funkcionisanja Visokog saveta sudstva i, posebno, izigravanju preporuka Evropske komisije o nainu revizije, tj. preispitivanju albi
neizabranih sudija u radovima Vesne Raki-Vodineli. Svi lanci su objavljeni na sajtu
Peanika sledeim redosledom: Novo sudstvo u najnovijoj Srbiji niti iz jajeta, niti iz
pene, ve iz skarednog fingiranja pravne drave, 18.12.2009; Re na skuptini Drutva
sudija Srbije, 23.12.2009; Veliki brat nas posmatra, 21.1.2010; Reforma sudstva
privlanost jedne himere, 25.4.2010; as anatomije: anatomija razaranja tree dravne
vlasti, 10.5.2010; Godinu dana posle kako reformisati reformisano pravosue; Uzroci kraha reforme arogancija i neznanje, 15.12.2010; Gerrymandering u Visokom
savetu sudstva, 5.3.2011.
331
Evo zato to kaem. Kaem zbog toga to bi istraivanje pomoglo preciziranju kriterijuma za reizbor sudija i tuilaca. Jedan od
kriterijuma je dostojnost sudija, dostojnost tuilaca. To je svakako
vaan kriterijum. Meutim, mi ne znamo ta su glavni problemi
naeg pravosua, da li je glavni problem to to sudije i tuioci nisu
dostojni, to nisu efikasni ili to su nestruni? Svaki od ovih problema morao bi da se reava na poseban nain, a kriterijumi za izbor
morali bi da se postave sasvim precizno. Ako je glavni problem
bila dostojnost sudija, onda smo morali da vidimo na koji nain su
oni nedostojni. Da li je dostojnost problematina zbog toga to su
sudije korumpirane i zato to bi moda primale novac? Lino smatram da je u pravosuu bio najmanji broj onih koji su primali novac
da bi doneli ovakvu ili onakvu presudu. Da li su trpeli politike pritiske i pred njima poputali? Da li je to bio problem, da se neko sa
strane mea u rad sudske vlasti i vri pritiske? Da li je bio problem
to to postoje brane i srodnike veze, tj. nepotizam, pa je preko
57 Prilikom rasprave o setu zakona o reformi sudstva u sali Skuptine Srbije, upitala sam
ministarku Malovi ta e se dogoditi ako neutemeljena reforma pravosua propadne.
Ona je odgovorila da e podneti ostavku. Nije to uinila, iako se pokazalo da je itav
poduhvat bio fingiran.
332
Ova izvrna vlast je na sebe preuzela jedan ogroman zadatak da

krene od nulte take pravosua, a to znai da u jednom momentu
raspusti sve sudije i tuioce, s namerom da se obavi novi izbor (ili
reizbor, svejedno) i da se itav sistem postavi od poetka. Ovako
opsenoj i dalekosenoj reformi trebalo je da prethodi istraivanje,
i to veoma detaljno, kako bi se napravila tana dijagnoza osnovnih
problema u naem pravosuu. Takav ozbiljan pristup bi pokazao
kako reforma treba da bude dizajnirana da bi se otklonili sutinski
problemi u ovoj kljunoj grani vlasti.
Vesna Pei
da je krajnje vreme da se oni reavaju. Kada su prole godine doneti

zakoni na osnovu kojih se obavila ova reforma (pre bih rekla promena nego reforma, zato to mi reforma suvie pozitivno zvui),
iznete su sumnje da je ona stvarno i osmiljena. To se sada pokazuje kao glavni problem, na koji sam ukazala prole godine57.
toga iao pritisak na sudstvo? Da li ste vi ikad ustanovili ta je od

toga glavni problem, ako se vri ovakva pretumbacija pravosua
nevienih razmera? Moram da kaem da ni autoritarni reim Josifa
Visarionovia Staljina nije odluio da u jednom momentu (re)izabere sve sudije i sve tuioce.
Ako, dakle, ne znamo ta se u sudovima radilo, ili o tome javnost
nije bila obavetena, onda se ovaj poduhvat koji je pred nama moe
razumeti kao voluntaristiki in i provizorijum. Takve sumnje u
javnosti i postoje. Da je reforma ozbiljno shvaena, i da je dananja
tema u Skuptini ozbiljno shvaena, vi kao predsednica Visokog
saveta sudstva, i vi kao predsednik Dravnog vea tuilaca, morali
biste biti prvi koji bi ve danas otvorili raspravu o svim sumnjama koje su se u javnosti pojavile. A jesu se pojavile. Umesto toga,
oboje izlazite za govornicu sa jednim papirom, napisanim na pola
stranice, kako to rade i ministri, da proitate obrazloenje. To je
kao kada nastavnici dre predavanje itajui sopstveni udbenik. I
sami moemo da proitamo obrazloenje.
Kad stanete za ovu govornicu, morali biste da se obratite poslanicima i graanima i da svojim reima objasnite kako ste radili reizbor
sudija i tuilaca, da objasnite itavu metodologiju rada Visokog saveta sudstva, da odagnate i najmanju sumnju da su izbori vreni
pod pritiscima. To se takoe odnosi i na Vee tuilaca. To je trebalo
danas da se dogodi, da vi objasnite ta ste i kako radili, a ne da
itate taj list papira sa nekoliko fraza. To je za mene zapanjujue.
To da niste smatrali za potrebno da poslanicima u Skuptini Srbije
i celoj javnosti bilo ta od tog velikog poduhvata objasnite, opravdate i da demonstrirate va rad.
Postaviu pitanje. Recimo, ako imate metodologiju sa tri kriterijuma: osposobljenost, strunost i dostojnost, kako ste kombinovali
ta tri kriterijuma? Da li su oni koji su izabrani ispunjavali sva tri
kriterijuma ili moda jedan ili dva? Da li je, recimo, dostojnost
sudija apsolutno nuan uslov, jer onaj koji moda nije osposobljen,
333
Zato se vraam na pitanje dostojnosti? Zato to mislim da taj

kriterijum nije definisan u javnosti i da je to izazvalo ogromne
probleme. Evo zbog ega. Oigledno je da ste vi u taj kriterijum
ubrajali i pitanje sukoba interesa, pa ste reili da je sukob interesa,
recimo, brana veza sudije i advokata. Na to pitanje niste odgovorili. Niste rekli da li je to uzimano u obzir, kad jeste i kad nije.
Da biste otklonili i najmanju sumnju u arbitrarnost odluivanja, na
ta pitanja je trebalo ovde i danas dati odgovore. Da li ste uzimali
u obzir sukob interesa i kako ste ga definisali? Imate sudije koji
imaju vrlo visoku reputaciju a koji su mu i ena. Recimo, Nevenka
Vai ima odlinu reputaciju i Sinia Vai takoe. Oboje su ostali
u pravosuu. Da li ste pokuali da uinite ovaj kriterijum transparentnim? Glavni problem reizbora je transparentnost postupka.
Time to niste objasnili metodologiju i nain rada, time to nita
unutranje iz tog rada niste pokazali, izazvali ste veliko nepoverenje, jer transparentnosti nema.
334
Druga dva kriterijuma strunost i efikasnost, trebalo je definisati objektivnim pokazateljima i primenjivati ih prema verodostojnim podacima. Ako neko ima puno zaostalih predmeta, tj. nema
potrebnu efikasnost, ako nema odreenu strunost, te mu je vii
sud dao negativnu preporuku, ti kriterijumi su se mogli kvantifikovati. Pored toga, ne zna se da li ste svakog kandidata ocenjivali u
plenumu, da li su svi lanovi uvek bili prisutni, ili su postojale neke
radne grupe. Koliko ste vremena troili po svakom kandidatu? Da li
ste troili bar pet minuta? I, konano, da li ste mogli to sve javno da
radite i da vodite raspravu sa kandidatima na svima vidljiv nain?
Nita od toga nismo saznali. Ne znamo ni to zato se nije radilo
javno.
Vesna Pei
osposobie se, ako ne zadovoljava struno, nauie, ali ako nije

dostojan, kako moe biti izabran? Bilo bi strano vano da ujemo
kako ste se opredeljivali i donosili odluke. Kako ste definisali taj
kriterijum dostojnosti i kako ste ga primenjivali.
Vi niste odgovorili na pitanje da li ste se izuzeli kada je biran va

sin? Sigurno da to nije zgodno. Ako ste se izuzeli, mora da postoji zapisnik o tome, da mi to moemo da proverimo. Morali ste se
izuzeti. Izvinite, vi sada maete rukom, ali izuzee je bilo zaista
potrebno jer se radi o sukobu interesa. Gospoo Mesarevi, molim
vas da mirno sasluate ovakve primedbe.
A sada da preem na dananji posao Skuptine, koja treba da izabere sudije koji se prvi put biraju na taj poloaj u trajanju od tri
godine. Vi ste kod ovog prvog izbora sudija dostavili spisak od 876
kandidata. Taj materijal je stigao u Skuptinu u petak uvee (a danas je ponedeljak), pa se pitam kako smo mi kao poslanici mogli
da se upoznamo sa ogromnim materijalom, napravimo analizu i
utvrdimo koji su kriterijumi i kako primenjivani. U ovom sluaju,
imali ste objektivne kriterijume uspeh na studijama, duina studiranja, dobijana ocena u kolektivu, i naravno, dostojnost.
Budui da za sve te kriterijume postoje kvantifikovani pokazatelji,
svaki kandidat je mogao imati odreenu ocenu. Kad ste na sajt
stavljali tih 876 predloga za izbor sudija, da li ste mogli da priloite
i tu ocenu, da vidimo kakve su ocene dobili kandidati? Zar niste
mogli da ih poreate po redosledu prema dobijenoj oceni? Da li
je bio problem da se to uradi i stvar obavi na pregledan i jasan
nain? Za javnost znai da nam to pokaete. Vidite, evo ta sam ja
uspela da istraim. Predloen je kandidat uri Aleksandar, majka Olga uri, sudija Upravnog suda, ranije sudija Vrhovnog suda
Srbije, prosek ocene 7,20, duina studiranja est godina. Dalje,
Dejan Stefanovi, majka Margita Stefanovi, sudija Apelacionog
suda u Beogradu, prosek 7,8, duina studiranja est godina. Ana
Trifunovi, otac Predrag Trifunovi, sudija Vrhovnog suda, prosek
ocena 7,85, duina studiranja etiri godine. Nataa PetrieviMilosavljevi, majka Nada Petrievi, neizabrani sudija Vrhovnog
suda Srbije, prosek 8,6. Maja Pekovi-Savi, otac Novica Pekovi,
neizabrani sudija Vrhovnog suda, prosena ocena studija 8,6.
Poto niste stavljali na sajt podatke o svakom kandidatu, ni ukup-
335
Sada, da ne bi bilo da govorim napamet o sudijama koje su donosile

presude pod politikim uticajem, a vi znate da je 1996/97 bilo sporova u 67 optina i u svim beogradskim optinama, i da su sudovi
donosili odluke kojima su krili izbornu volju graana. Takve sudije vi ste smatrali dostojnim. To su: Ana Popovi, Vesna Obradovi,
Smiljka Nigarac-Niiforovi, Miroslav Vueti, Jasna Belovi, Bojana Paunovi, Milomir Nikoli, Danijela Nikoli, Jasminka Obuina.
Naalost. Ovaj spisak nije potpun jer nismo imali vremena da proradimo sve sluajeve.
Na toj istoj izbornoj listi ima takoe i onih poput, na primer, Vesne
Mitrovi, Okruni sud Poarevac, koja je potpisala zahtev za pokretanje istrage i odredila dvomeseni pritvor pripadnicima Otpora:
Veljkoviu, Lukoviu i Sokoloviu. Zaista, bilo bi jako dobro da ste
nam objasnili ta je dostojnost i na ovim primerima. Onaj sudija
336
Prelazim na pitanje nepristrasnosti i pritisaka na izbor pojedinih

sudija. Da li je dostojnost sudija, gospoo predsednice Visokog
saveta sudstva, ako je neki sudija kleao pred politikom ili ako je
donosio presude pod uticajem politikih odluka? Da li to spada u
dostojnost ili nedostojnost? Mislim da bi to bio red da nam objasnite, zato to po onome to sam istraila mogla sam da utvrdim,
a i vi ste morali biti upoznati sa tim, da ste izabrali sudije koje su
primenjivale politike kriterijume u donoenju sudskih odluka,
pod vidom primene prava, a naroito u izbornim sporovima 1996,
1997. i 2000. godine. U tim sporovima su kao stranke uestvovale
politike partije, a i to su bili postupci u kojima su krena ljudska
prava (npr. protivpravno pritvaranje), a i meu izabranim sudijama ima onih koji su razvlaenjem postupka doveli do zastarelosti
odreenih predmeta kako bi se izbegla odgovornost politikih
linosti.
Vesna Pei
nu ocenu i dali redosled kandidata, morala sam da tragam sama,

da izraunavam zbirove na brzinu, jer ste taj neobraeni materijal
dostavili praktino u subotu, i to dva dana pred ovu raspravu.
koji prihvata i trpi politiki pritisak, pa tu ne moe biti govora o

dostojnosti. Oigledno je da taj kriterijum kako ste ga vi koristili i
primenjivali, jednostavno nije funkcionisao.
I na kraju, obratila bih se, kad je re o tuiocima, gospodinu
Radovanoviu. Lino sam dobila predstavku koji su potpisali
graani Zrenjanina u kojoj se pitaju i negoduju zato zamenik javnog tuioca, mislim da se zove Zoran uran, nije izabran, iako o
njemu o javnost ima visoko miljenje?
I jedni i drugo telo koje je vrilo reizbor, treba da odgovori sudijama i tuiocima zato nisu (re)izabrani. Sve ove sumnje koje su
ovde iznete, bilo bi dobro da ste unapred otklonili i pokazali kako
je voen postupak za izbor ovih sudija i tuilaca.
Redigovani govor iz Narodne skuptine Srbije, 23. decembar 2009,
objavljen na blogu LDP-a.
post scriptum: Poslednja informacija koja je procurila o postupku

po tubama neizabranih sudija i tuilaca pokazuje da je taj postupak u potpunosti izigran. U izvetaju grupe strunjaka komisije
EU, koja je boravila u Beogradu od 4. jula do 28. avgusta (2011)
radi nadziranja reizbora sudija, te toga da li postupak tee u skladu sa dogovorenim pravnim procedurama, dolo se do poraznog
zakljuka: Srpska reforma pravosudnog sistema puna je nedoslednosti, netransparentna je i podlona politikom pritisku, navodi se
u izvetaju koji je potpuno suprotan zvaninoj i pozitivnijoj proceni
Evropske unije o stanju pravosua u Srbiji58. U izvetaju se kae da
je itav proces revizije sproveden samo da bi se zadovoljila forma i
predstavlja kolski primer travestije pravde. Isti ljudi koji su donosili prvobitne odluke o izboru sudija, uestvovali su i u procesu revizije. Pri tome alioci nisu blagovremeno obaveteni o poetku
roita, dok je komisija koristila lane dokaze, prikupljene u zadnji
58 Videti: Honor Mahony, EU Observer, 22.12.2011, prevod na sajtu Peanika: http://
pescanik.net/2011/12/pravi-izvestaj/, 25.12.2011.
337
Zvaninih reakcija vlade Srbije na ovaj izvetaj nije bilo. ute Visoki
savet sudstva (VSS), Dravno vee tuilaca (DVT), Vlada Srbije i
Ministarstvo pravde59. Sada vie nema nikakve sumnje da je reforma pravosua bila fingirana i pod pritiscima centara moi i novca,
a EU zavarana da Srbija preduzima ozbiljne reforme u kljunom
domenu kao to je pravosue. Izvoai ove predstave su Ministarstvo pravde, Narodna skuptina Srbije (preko Boka Ristia, predsednika Odbora za pravosue), Nata Mesarevi, predsednica Vrhovnog
suda Srbije i Slobodan Radovanovi, zamenik Republikog tuioca
Srbije. Najveu odgovornost snose vlada i sve tzv. proevropske stranke koje su fingiranu reformu podrale u parlamentu. Ogromna teta
je napravljena, a da vie niko ne zna kako bi se sudska vlast mogla
postaviti na svoje noge.
Vesna Pei
as. Pokuaji sudija da ospore takve dokaze komisije spreavani su

tehnikim i administrativnim razlozima.
ostavku se odluio zbog odsustva elementarne odgovornosti za

izreeni sud i miljenje pojedinih lanova VSS-a. On ne eli da
bude u istom telu sa neodgovornim ljudima jer pojedini lanovi
VSS-a, posle odranih roita na Komisiji VSS, iznose jedno
miljenje i sud, na bazi koga se glasa i donosi predlog odluke koji
se prosleuje Visokom savetu sudstva, a na sednici VSS-a na kojoj
se odluuje o tom istom predlogu, isti taj lan se izjanjava potpuno
drugaije, a da se pri tome injenino stanje niim nije izmenilo.
On dodaje jo i to da je najnovijim izmenama i dopunama Zakona
o visokom savetu sudstva poloaj izabranih lanova VSS-a doveden
u takvu situaciju da mogu biti razreeni i udaljeni gotovo u svakom
trenutku. Inae, ovaj sudija je na izborima za lanove VSS dobio
najvei broj glasova60.
post scriptum 2: Dobra vest je da je jedan lan VSS progovorio i

obavestio javnost ta se dogaalo iza zatvorenih vrata Visokog saveta sudstva. Sudija Milimir Luki je dao ostavku na mesto lana
Visokog saveta sudstva zato to je, kako kae, uloga lanova ovog
tela svedena na istu formu, dekor i protokol. Sudija Milimir Luki
u tekstu ostavke navodi da VSS u novom sazivu nije izradio niti
usvojio nijedan zapisnik, sa bilo koje od odranih sednica. Na
post scriptum 3 slubena beleka: U emisiji Insajder TV B92

otkriveno je da je Miljko Radisavljevi, tuilac za organizovani
kriminal, traio od policije da se nekoliko ljudi izostavi iz krivine
prijave za zloupotrebe prilikom nabavke vakcina za grip i da o tome
postoji slubena beleka. Umesto da se istrai ko je naredio tuiocu
da prikriva pojedine osobe osumnjiene za korupciju, pokrenuta
je odbrana tuioca po svaku cenu. Ministar policije Ivica Dai je
negirao da zna za pritiske na policiju, dok na kraju nije priznao
da zna za slubenu beleku i ta u njoj pie61. Nije se dugo ekalo
da se pojavi Zagorka Dolovac, republiki tuilac, da bi podrala
Miljka Radisavljevia, rekavi da su pritisci na njegov rad nedopustivi i ugroavaju samostalnost jednog od najrespektabilnijih
tuilatava u Srbiji. Nastavila je pohvalama za velika dela napadnutog tuioca62. Dan pre toga sam Radisavljevi se u Blicu branio na isti nain: hajka je krenula na njega da bio spreen u svom
savesnom radu. U njegovu odbranu se ukljuila Politika63 i dodala
59 Do javnosti se probila vest da je sin Nate Mesarovi, koji je pre tri godine u reizboru
sudija avanzovao od optinskog do vieg suda, u meuvremenu jo jednom unapreen
i izabran za sudiju Specijalnog suda, bez ikakvih dokaza da takvo mesto zaluuje
(E-novine, 14.1.2012: http://www.e-novine.com/srbija/vesti/57006-Stavi-pravu-stvarpravo-mjesto.html).
60 Izvor: tekst Luki: Ne sedim sa neodgovornim ljudima, Politika, 24.12.2011;

autori M. Derikonji i A. Petrovi.
61 Izvor: Nisam pominjao pritiske, Tanjug, 24.12.2011.
62 Izvor: Radisavljevi na meti pritisaka, Novosti, 26.12.2011.
63 Ne timujemo korupciju u zdravstvu, Politika, 24.12.2011.
Povodom procurelog Izvetaja o stvarnom stanju u srpskom

pravosuu oglasio se samo ef misije Evropske unije u Srbiji, Vensan
Deer, traei od predsednice VSS, Nate Mesarevi, da ovaj organ
na izvesno vreme zaledi reviziju izbora sudija, dok se ne preduzmu
odgovarajue korektivne mere.
338
339
Sigurna sam da ne znate za blamau koja se dogodila 1. jula 2010.

godine u Narodnoj skuptini Srbije. U listu Danas (moda jo
ponegde) izala je tura vest, 2. jula 2010, da je Sabahudin Tahirovi
izabran za sudiju Ustavnog suda Srbije (USS). U njoj se kae da ga je
predloio predsednik Tadi i da e biti sudija Ustavnog suda umesto Stanke Milanovi koja je razreena te funkcije na lini zahtev.
Sem to se jo kae kada je i gde roen, navodi se i ime se bavio.
Umesto da vam prepriavam Danasovu kratku vest, prilaem CV
koji je izabrani kandidat za USS dostavio narodnim poslanicima.
, 1963. ;
1988. ;
1997. .
2001.
.
64 Ko pomae korupciju, prenet video i optuba Ljubie Milanovia na RTS-u, o
tome da nadleni dravni organi, pre svega Specijalno tuilatvo, BIA i Ministarstvo
pravde, ali i kabinet predsednika Tadia, opstruiu borbu protiv korupcije (E-novine,
14.12.2011).
65 Politika, 14.12.2011.
340
Sudije ustavnog suda: bruka
Vesna Pei
lag na tortu, tvrdei kako slubena beleka u kojoj pie da je na

zahtev Radisavljevia skinuto 8 lica sa krivine prijave, nema ama
ba nikakvog uticaja na ishod krivinog postupka. Pre toga, na istu
temu (korupcija oko nabavke vakcine), izbio je skandal na samom
RTS-u. U jutarnjem programu Ljubia Milanovi (savetnik ministra zdravlja Zorana Stankovia) veoma razgovetno je ustvrdio da se
istrage o korupciji obustavljaju po direktnom nalogu dravnih organa, vlade i ministarstva i kabineta predsednika Tadia64. Iako se
video sa Milanovievom izjavom vrteo na mnogim sajtovima, usledilo je peglanje u Politici i falsifikovana je izjava Milanovia: on
je, u stvari, optuio kabinet direktora policije Milorada Veljovia65.
Pria se zavrila tako to je Milanovi otputen; on kae, na insistiranje Tadievog kabineta i Dinkia.
2003. .
.
To je sve. Ni rei vie. Iz ovih nekoliko redaka ove bedne biografije,

vidi se da je ove godine, prilikom reizbora, izabran za sudiju Vieg
suda u Novom Sadu, to je samo jedan stepen iznad osnovnog
(najnieg) suda. Dotini Tahirovi kae u svojoj izjavi o saglasnosti
za prihvatanje kandidature (prilaem original) da je svojim radom
i rezultatima rada, naroito u pravnoj struci, dostojan odgovorne
dunosti za koju ga je Predsednik republike predloio. Vladajua
veina ga je bez problema izabrala za tu odgovornu dunost. Vapaji
poslanika (mahom LDP) da se takvi kandidati ne biraju za Ustavni
sud, nisu doprli do taster-poslanika.

,

.
Predsednik Tadi je Skuptini dostavio dva kandidata. Valjda da bi

sve izgledalo demokratski. A oba su ispod svakog zamislivog nivoa.
Drugi kanadidat predsednika Tadia, Enver Niki, nikada u ivotu
nije bio sudija, ni proo pored suda. Prilaem njegov CV, neto
opirniji, ali jo upeatljiviji nego prvi.
- ()
27.10.1953.
. 1977.
( ) 8,03.
( ).

30
:
1. (1977-1978)
750 ,
341
pescanik.net, 02.07.2010.
342
I na kraju, duna sam vam objanjenje o emu se radi kad se biraju

sudije Ustavnog suda u Srbiji. Poto je Sulejman Ugljanin dobio
svog sudiju USS, Rasim Ljaji je traio da i on dobije svog sudiju
USS. Otuda dva bonjaka imena, mada ste mogli pomisliti da je
re o pozitivnoj diskriminaciji manjina. Ne, ni govora o tome!
Partije vladajue koalicije trae da imaju svaka svog sudiju. Sve je
uvek ista pozadina. Tadi je postao lider partijske drave, a naa
drava je postala zarobljena viepartijskom diktaturom i primitivizmom.
Vesna Pei
( ,
, ,
).
2. ,
, (1979-1990)
,
(
, ,
, , ,
).
3. (1990-2006)
3.1.
: , ;
, ,
, ; .
-
, ,
, ,
. .
3.2. (2001-2006)
: ,
, ,
.
, , ,
,
.
Osvrt na apokalipsu privatizacije

Glavni izvor moi partija je njihova apsolutna vlast nad ukupnim
dravnim kapitalom, budetom, javnim preduzeima i javnim sektorom u celini. Tome smo posvetili veliki deo dosadanjih analiza.
Kontroli javnih resursa treba dodati i vlast partija nad procesom
privatizacije, a to je bilo vano mesto susreta i povezivanja politike i biznisa. U tom procesu je napravljena sprega politiara i
tajkuna, a odatle se njihov savez rairio do kontrole svih vanih
institucija dravne vlasti i njenih kontrolnih tela. Poto je drava
(odnosno partije) postala prodavac ogromnog drutvenog kapitala
i imovine, a prethodno drava nije bila pravno ureena, kupci i prodavci preduzea su sjedinili svoje interese bez ikakvih prepreka.
To nedozvoljeno ujedinjavanje je omoguilo privilegovano sticanje
ogromne imovine i novca za izabrane poslovne ljude i politiare.
Preko drave se pljaka drutvene imovine sreivala tako to
su zakoni krojeni da odgovaraju interesima nove klase, a poto
pravosue ne funkcionie, jer je i ono pod istom partijsko-tajkunskom kontrolom, privatizacija nije bila faktor nove, efikasnije i liberalne privrede nego je, velikim delom, koriena kao mehanizam
irenja korupcije, kriminala i nezakonitog bogaenja.
Iza odluke da se izvede brza privatizacija nije stajao jasan koncept privrednog razvoja zemlje, niti je napravljen plan kako da
se prevazie sutinski problem nae ekonomije to da se troi
vie nego to se proizvodi, odnosno da naa ekonomija ne moe
da izdrava javne potrebe ovog drutva, obezbedi zapoljavanje
i odriv rast proizvodnje. Nedostatak koncepcije se ogledao u
odnosu prema industrijskoj proizvodnji: od 2000. Srbija belei
stagnaciju u industrijskoj proizvodnji, dok su zemlje koje su ule
pre nas u tranziciju i bile uspene, imale rast industrije izmeu tri
i etiri posto. Prema oceni ekonomiste Miroslava Zdravkovia, od
40 zemalja Evrope samo je nekoliko imalo gore rezultate od Srbije.
Slinu ocenu iznosi i ekonomistkinja Danica Popovi, koja kae da
su Maari doveli Simens, Nokiju, Elektroluks, dok smo mi prodali
343
66 Prema studiji o privatizaciji koju je uradio Ekonomski savet.

67 Podaci i citati preuzeti iz teksta Zorana Lukovia Bez posla ostavili 500.000 radnika, Danas, 11.2.2012.
344
Interesna povezanost partija, drave i poslovnih ljudi, poela je za

vreme Miloevia i nije se promenila posle pada njegovog reima.
Ona se, naprotiv, poveala, jer se posle 5. oktobra, privatizacija
razmahala u kontekstu legitimne tranzicije te transformacije
socijalistike privrede u kapitalistiku. Nakon odlaska Miloevia,
koji je tek naeo proces privatizacije (Zakon o privatizaciji je donet
1997) i otvorio njenu tajkunizaciju preputanjem nekih drutvenih
preduzea svojim omiljenim privrednicima koji su inili usluge pod
sankcijama, privatizacija je posle 5. oktobra postala fundamentalni
proces preoblikovanja drutva pod palicom vladajuih koalicija
demokratskih stranaka. Te partije, u koalicionim savezima, u toj
velikoj transformaciji dobile su priliku da postanu prodavci ogromnog kompleksa drutvenih preduzea. Radilo se o priblino 60 posto
ukupnih privrednih resursa. Zajedno sa tajkunima i kriminalcima,
one su u velikoj meri orobile ta preduzea, u jednoj od najprljavijih
privatizacija u jugoistonoj Evropi67. Zbog odgovornosti stranaka
koje su posle 5. oktobra bile na vlasti, prljava privatizacija u Srbiji
je jo uvek tabu tema, danas uglavnom otpisana pod parolom ta
je bilo bilo je. I kada bi se o privatizaciji povela re, prvo bi se
ispriala pria o totalnoj privrednoj propasti za vreme Miloevia,
Vesna Pei
nae kompanije domaim ili stranim tajkunima, koji su ih potom

opljakali i zatvorili. Ona tvrdi da se kod nas dogodila nakaradna
tranzicija, jer je bila svedena samo na prodaju preduzea privatnim vlasnicima i stavljanjem novca u budet, a da se nije stvarala
nova ekonomska klima koja bi dovela do priticanja novog kapitala.
Tome treba dodati da brojne privatizacije nisu bile rukovoene
preduzetnitvom i razvojem proizvodnje, nego su preduzea kupovana (naroito od 2004) kao unosne nekretnine za male pare, s
ciljem da se u pogodnom trenutku dobro preprodaju i ostvari velika dobit. Tako je, bez obzira na to da li bi bila uspena ili ne,
proizvodnja gaena, a radnici oterani66, jer je kupljena nekretnina,
a ne preduzee.
to je nesporno. Ali se nikako ne stie do drugog dela prie: umesto

razvoja i modernizacije srpske privrede, dolo je do novog horora
korumpirane, kriminalne i nemarne privatizacije, koja nije zbrisala samo industriju i radnu snagu68 nego je unitila i itave delove
Srbije i itave grane industrijske proizvodnje69.
U smiljenom poduhvatu politiko-tajkunsko-konsultanskog saveza, glavnu ulogu je dobila Agencija za privatizaciju. Pod uticajem ovog saveza, ona je dobila pravo da sama kreira, sprovodi i
kontrolie privatizaciju, najvie u prvom delu prodaji, najee
nametanjem tendera, dok za izvrenje ugovornih obaveza nije bila
zainteresovana, sve dok ne bi dolo do totalnog sloma preduzea,
iako su Agenciji po pravilu na vreme i gotovo neprekidno stizale
brojne prijave unesreenih radnika70. Po slovu zakona, Agencija nije
bila duna da ispituje poreklo novca i biografiju kupca, odnosno to
da li je bio osuivan. Provere nije vrila nijedna institucija, to je
otvorilo vrata kriminalcima i prljavom novcu da kupuju preduzea
i zemljite, to najbolje dokazuje sluaj famoznog Darka aria, o
ijim se kupovinama po Srbiji sada nairoko raspreda u medijima,
ali se niko ne prisea da ari nije bio nepoznat vlastima kao veliki
kupac svega i svaega71. Kad prljav novac jednom ue u privredno
68 ta se dogaalo s radnom snagom posebna je i nedovoljno istraena tema. Poznati
su samo fragmenti, kao na primer da je u preraivakoj industriji na kraju 2000. bilo
zaposleno 614.000, a u septembru 2011. svega 294.000 ljudi. Hvale koje se izriu
pojedinim privatizovanim preduzeima jer su ostvarila znatno veu produktivnost rada i
ukupnu efikasnost, ne govore o tome da je to postignuto iskljuivo otputanjem zaposlenih,
to se deavalo u poljoprivredno-prehrambenim preduzeima i preraivakom sektoru,
a da su pri tom obe delatnosti stagnirale (Izvor: Jovana Rabrenovi , Gorki plodovi
privatizacije, Politika, 26.2.2012).
69 Izvor: Tanja Nikoli-akovi, Privatizacija: Oglodana Srbija, NIN, 20.5.2011, preuzeto sa sajta b92, http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2011&mm=05&nav_id=
513647.
70 Tu je stradanje industrije i radnika i u velikim gradovima Beogradu, Novom Sadu,
Niu i Kragujevcu. Samo u Niu je pre dve decenije radilo oko 200.000 industrijskih radnika, a sada ih je jedva 15.000 (Izvor: Mirjana Stevanovi, Dok je svet napredovao mi
smo jurili unatrag, Danas, 23.12.2011). Jo gora sudbina je zadesila srednje gradove, kao
to je na primer Subotica, koja je od lepo ureenog i prosperitetnog grada postala ruina;
ak je i njeno uveno pozorite srueno.
71 Videti: Aleksandra Isakov, Dosije Politike: Lice i nalije privatizacije, sedmi
nastavak Nestale itave industrijske grane, 16.8.2011.
345
72 Mnogi nezadovoljni bivi radnici i mali akcionari mnogih privatizovanih preduzea,

na javnom sasluanju o problemima privatizacije u Odboru Skuptine Srbije za predstavke
i predloge, rekli su da Agencija nije potovala zakon i da je radila suprotno interesima
radnika, kao i da su oni Agenciju obavetavali o nezakonitostima, ali se ona nije obazirala
(Izvor: Agencija Beta; sa sajta B92, 13.12.2011: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.
php?yyyy=2011&mm=12&dd=13&nav_id=565459).
73 Marko Mati, Tadiev reim titio arie, E-novine, 20.1.2012, http://www.enovine.com/srbija/srbija-tema/57406-Tadiev-reim-titio-arie.html.
74 Korupcija i razorena privreda glavna prepreka na putu ka EU, Danas, 18-19 jun.
2011.
346
Kljunu ulogu u sistemskom ceenju kapitala i imovine imalo je

nekoliko konsultantskih kua koje su bile spona izmeu tajkuna i
dravnih institucija. To su Ces Mekon, Citadela, Dilojt i Tu i Ekonomski institut, koji je bio alfa i omega srpske tranzicije, firma
koja je dobijala najvee konsultantske poslove73. Vodei ljudi tih
firmi bili su dobro umreeni i povezani sa tajkunima i sa dravom,
slubama i sa fudbalskim klubovima. Grupa konsultantskih eksperata, gotovo svi iz Ekonomskog instituta, etala se od svojih konsultantskih firmi do visokih dravnih pozicija. To je sluaj sa karijerom Danka unia, koji je upravljao Ekonomskim institutom, bio
potpredsednik savezne vlade za vreme Miloevia, ali od tog vremena je poslovno znatno napredovao, nikada ne raskidajui veze s
politikom i slubama. Tu je i karijera Mirka Cvetkovia, koji sa konsultantskog poloaja postaje zamenik ministra za privredu i privatizaciju na poziv Aleksandra Vlahovia kao ministra, odakle preuzima mesto direktora Agencije za privatizaciju74, a odatle se ponovo seli na mesto savetnika u CEO Intercon Consalting Ces Mecon.
Sa pozicije savetnika prelazi na poloaj ministra finansija u drugoj
Kotuniinoj vladi, na predlog Demokratske stranke. Kotunica
je odobrio nelegalnu prodaju C marketa, postavio kontroverznog
ministra ekonomije Predraga Bubala i jo nekolicinu, koji su nestali
iz politike poto su se prethodno dobro obezbedili. Zanimljivo je da
se tom etkanju od pozicija u privatnim konsultantskim kuama do
visokih dravnih funkcija, i to ba u oblasti privatizacije, nije postavljalo pitanje sukoba interesa. Isti tip etkanja je vidljiv i u kari-
Vesna Pei
tkivo, on ga razara, jer mu nije cilj proizvodnja nego samo pranje

novca, tj. njegovo ubacivanje u legalne tokove72.
jeri Aleksandra Vlahovia, koji je poeo u famoznom Ekonomskom

institutu, a zatim direktno iz konsultantske kue Dilojt i Tu, u kojoj je radio, doao na mesto ministra za privatizaciju u inievoj
vladi. Ponovo se vratio na isto mesto, proirio svoje poslove, ali se
nije odvajao ni od tajkunske klike ni od politike kao visoki funkcioner Demokratske stranke i narodni poslanik. On je i predsednik Drutva ekonomista Srbije i predsednik Crvene zvezde, kao i
vlasnik (zajedno sa Dankom uniem) firme Eki Investments, koja
se takoe bavi irokim spektrom poslova. Dok je on bio ministar
obavljene su najuspenije privatizacije75, mada i u tim sluajevima
zakon nije potovan76. Uloga konsultantskih kua je bila tako velika
da se slobodno moe rei da su u pojedinim sluajevima one sprovodile privatizaciju: radile su izvetaje i davale procene vrednosti
kapitala, dok su istovremeno njihovi ljudi radili i za zainteresovane
kupce77. Ta povezanost je omoguavala onima koji su ih angaovali
da izbace konkurenciju. Kao jedna od glavnih karika u procesu
privatizacije, u sistem je bio ukljuen Privredni sud i stavljen pod
politiko-tajkunsku kontrolu.
U potpunoj zakonskoj slobodi, privatizacija u Srbiji je izvrena korumpirano, kriminalno, netransparentno i aljkavo78. Njeni kreatori
i glavni korisnici uspeno su iscedili kapital i imovinu iz Srbije i
unitili na stotine hiljada radnika koji su ostali bez posla, ali nisu
bili sposobni da naprave novu privredu u kojoj bi se radna snaga
zaposlila. Od 2001. godine privatizacijom je izgubljeno izmeu
400.000 i 500.000 radnih mesta79. Ogromna nezaposlenost postala
75 Prema tekstu Tanje Nikoli- akovi Privatizacija: Oglodana Srbija, NIN,
20.5.2011.
76 U tekstu Privatizacija: Oglodana Srbija tvrdi se da je zadrao i mesto izvrnog
direktora u konsultantskoj kui Ces Mekon.
77 Te uspene privatizacije na samom poetku odnose se na prodaje najzdravijih firmi
koje smo imali (cementare, duvanska industrija, Knjaz Milo itd), koje su dobro radile
i kao drutvena preduzea. Od tog poetka kada je trebalo pokazati kako privatizacija
dobro funkcionie, potpuno se razlikuje period posle 2004. kada su njeni rezultati
neuporedivo loiji (Izvor: Gorki plodovi privatizacije, Politika, 26.2.2012).
78 Analizu tih prvih privatizacija i u njih ucrtanih politikih uticaja videti u: Bara i
Zlati (2005).
79 Prema tekstu Privatizacija: Oglodana Srbija.
347
80 Na primer, u Poljskoj je situacija bila drugaija. Drava nije urila sa privatizacijom.

U periodu od dve decenije tokom tranzicije iz komunizma u kapitalizam, Varava
je razvijala sistem fokusiran na iskorenjivanje korupcije i organizovanog kriminala.
Kitof Valenak, zamenik ministra u ministarstvu finansija, koje je nadleno za
kontrolu procesa privatizacije, kae da je ministarstvo ulagalo velike napore da pronae
solidne investitore (Stevan Dojinovi, Udeo podzemlja u srbijanskoj ekonomiji,
E-novine, 4.11.2011).
81 Na sastanku Borisa Tadia sa sindikatima iz Kragujevca predsedniku je reeno da je
privatizacija bila kriminalna i da su njene posledice katastrofalne, posebno u industriji
u metalskom kompleksu. Sindikalci su istakli da je aktuelni ekonomsko-privredni
sistem, zasnovan na sumnjivom kapitalu i gubitku pola miliona radnih mesta neodriv.
Predsednik je odgovorio da je vlast pravila greke ali da su, uprkos svemu, oni najbolji,
mislei na Demokratsku stranku (Z. Radovanovi, Neodriv je sistem zasnovan na
kriminalnoj privatizaciji, Danas, 24.1.2012).
82 Poto su tokom tranzicije ljudi uglavnom proterani iz industrije, ona sada iznosi tek
neto preko 50 odsto nivoa proizvodnje iz 1990 (Boarov 2011b).
83 Koliko je potcenjen razvoj malih i srednjih preduzea vidi se i u Zakonu o parninom
postupku, koji je donet septembra 2011. Zakon predvia skraenu i nepovoljnu proceduru
za privredne sporove male vrednosti, tj. one ija vrednost ne prelazi 30.000 evra. Takve
sporove po pravilu vode mala i srednja preduzea. Srbija od svih drava u regionu
odstupa po tome to je postavila visoku lestvicu za male sporove i tako otetila mala
i srednja preduzea. U BiH je mali spor do 3.000 evra, Crnoj Gori 5.000, u Hrvatskoj
348
Kada se izbliza pogledaju podaci o privatizaciji slika je porazna82.

Posle jedanaest godina nakon promena, na nivou Srbije je prodato
oko 2.402 preduzea, a poniteno oko 640 privatizacija, tj. svaka
etvrta83. U preduzeima je radilo 83.000 radnika, a prodajna vred-
Vesna Pei
je simbol neuspenosti tranzicije u Srbiji. Ona se ve due vreme

kree oko 20 posto, s tendencijom stalnog poveanja, a danas
dostie ve 25 posto. Tu je nastala kljuna neravnotea. Privreda je
ostala nerazvijena i oslonjena na zaostalu poljoprivredu, industrija
nije obnavljana, kako smo ve rekli80, ve su se aktivnosti selile u
trgovinu, usluge, uvoz, bankarstvo i javni sektor. Monopoli, loa
poslovna klima, ogromna birokratija, neefikasne institucije i visok
rizik za investicije odbijali su strane investitore. Nije bila retkost
da su oni prvo morali dobiti dozvolu od tajkuna da uu u biznis u
Srbiji, a redak je kapital koji ulazi na takva trita. Mala i srednja preduzea nisu podrana i sve vreme se nalaze na vetrometini,
borei se sa crnom i sivom ekonomijom, raznim vrstama poreza,
skupim kredima, nenaplativim uslugama i sudstvom preko koga se
teta ne moe nadoknaditi81.
nost iznosila je jednu milijardu evra.84 Ostvareni prihod od privatizacije je mizeran svega 2670 miliona evra, to je manje od dotacije koja je morala biti obezbeena za pokrie deficita za penzije 1,7
miliona penzionera (Boarov 2011b). Posebno zabrinjava podatak
da je 65 posto privatizovanih firmi ugaeno ili su pred postupkom
likvidacije. Samo 35 posto jo uvek posluje, a zarade se redovno
isplauju radnicima u tek 20 od tih preivelih firmi.85 Tri etvrtine,
tj. 75 posto zaposlenih izgubilo je posao.86 O ovako loim rezultatima u javnosti nije otvorena rasprava, nije preispitivan model
privatizacije (zakon o privatizaciji je promenjen utoliko to se trai
poreklo novca i biografija kupca), nisu otklonjene greke, a jo je
manje postavljeno pitanje odgovornosti.
Privatizacije su mahom propadale zbog toga to novi vlasnici nisu
imali nameru da nastave proizvodnju. Bavili su se ispumpavanjem
kapitala i njegovim prenoenjem na druge svoje firme, rasprodajom imovine i uskraivanjem plata radnicima. Takvo ponaanje je,
izmeu ostalih manjkavosti, bilo omogueno i plaanjem na rate.
Novi vlasnici su imali dovoljno vremena da rasprodaju imovinu i
pre nego to su okonali kupovinu. Kada jednom dou do novca,
a to je upravo moment izvlaenja kapitala iz kupljenog preduzea,
oni gotovo redovno ne isplate ostatak cene. I ta se onda deava?
Drava je primorana da uzme nazad praktino bezvrednu ljuturu
koja je preostala od preduzea87.
7.500, u Sloveniji 2.100, u Makedoniji 3.250 evra.
84 Volfgang Kloc, predsednik fondacije Hajnrih Bel za Balkan, sledeim je reima
prokomentarisao ove podatke: Koji to problemi mue drutvo, u kojem je opstalo jo
svega 35% svih preduzea privatizovanih izmeu 2002. i 2011. godine, u kojem je 75%
radnika u privatnim firmama ostalo bez posla, u kojem je prosena plata 380 evra, dok
se godina studija na dravnim fakultetima plaa 1.000 evra, a na privatnima viestruko
vie? (Egzegeza na srpski nain, pescanik.net, 20.12.2011).
85 Poreenja radi, privatizacija u najuspenijim zemljama u tranziciji zabeleila je oko
10-15 odsto raskinutih ugovora, dok je u Srbiji ponitena svaka etvrta, a u industriji
svaka trea privatizacija (Zoran Lukovi, Bez posla ostavili 500.000 radnika, Danas,
11.2.2012).
86 Firme prodali, radnici na ulice, b92.net, 30.11.2011, Tanjug: http://www.b92.net/
biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=11&dd=30&nav_id=562044.
87 Bez posla ostavili 500.000 radnika, Danas, 11.2.2012.
349
88 Firme prodali, radnici na ulice, b92.net, 30.11.2011.
350
Privatizovana preduzea se u poslednjih godinu dana sve ee

vraaju dravi; takav sluaj su parainska staklara, Agroiv, Azotara i dr. Tome se sada pridruila elezara Smederevo, poto ju
je napustila amerika firma U.S. Steel. Privatizacija preostalih
drutvenih preduzea je stala, ve privatizovana i propala preuzima drava, pa se postavlja pitanje u kom zaaranom krugu ivi ovo
drutvo. U predizborno vreme, a ono traje sve due, upadljivo jaa
javni sektor, uveavanjem javne svojine, koja se tretira kao partijsko vlasnitvo, i to ne samo novim podravljenjem preduzea, nego
i permanentnim zaduivanjem zemlje zbog reanimiranja javnih
preduzea i odravanjem birokratije kao partijske srednje klase.
Ovaj proces je usmeren na ouvanje kakve-takve zaposlenosti pred
izbore, a, s druge strane, izraz je neijeg politikog interesa da se
zaduivanjem odre neka javna preduzea, na primer Srbijagas,
za koje je drava budetom za 2012. godinu predvidela ogromne
Vesna Pei
Prljava i neuspena privatizacija je harala po unutranjosti Srbije

kao cunami, pretvarajui gradove u pustinje u kojima vie niega
nije bilo88. Mlaa i obrazovanija radna snaga koja nije htela da
dobije etiketu gubitnika tranzicije, poela je da vri pritisak na
partije, tj. na dravu da ih zapoljava kao svoju partijsku vojsku.
Tako su partije postale ne samo vlasnici dravnog kapitala i prodavci drutvene imovine nego su postale i glavni poslodavci. Otuda
one silne agencije, fondovi, direkcije, kancelarije, administracija,
kako na republikom tako i na lokalnim nivou. Partije i drava
su postali jedno te isto preduzee, koje neprekidno zapoljava na
raun budeta, ba kao to iz njega isplauje sve vei procenat
penzija, jer je penzijski fond (polu)prazan. Kada se sve sabere,
ispada da je neuspena tranzicija, veliki deo radne snage prebacila
na dravu, odnosno u partijske ruke, davanjem otpremnine (u
srenim sluajevima) i teranjem u ranu penziju, razmetanjem
po javnim preduzeima i drutvenim slubama, koje same neefikasno rade jer ih vode partijski funkcioneri umesto profesionalni
menaderi.
garancije89. Da li se Srbija opet vraa na poetak, napravivi itav

krug, da bi se vratila na isto mesto odakle je pola?
Verica Bara i njen Savet za borbu protiv korupcije jedini su se redovno bavili korumpiranom i kriminalizovanom privatizacijom.
Savet je obraivao sve njene faze posle 5. oktobra, od prve faze
do druge kada se prelo na otimanje akcija malih akcionara. Zajedno sa listom Republika, aktivno je pomagao malim akcionarima
da odbrane svoje vlasnitvo, kao u sluaju Jugoremedije iz Zrenjanina. Izgleda da napad na svojinu malih akcionara nije zavren.
Tvrdi se da je novi zakon o tritu kapitala i privrednim drutvima,
usvojen u novembru prole godine, u interesu krupnog kapitala i
konsultanata, a ne zatite malih akcionara, kako se taj zakon predstavljao. Mali akcionari e biti jo manje zatieni, a kako tvrdi
bivi predsednik Komisije za hartije od vrednosti, a sada njen lan,
Milko timac, taj zakon je prilika da se preteni vlasnik preduzea
rei malih akcionara i kupi njihove akcije po niskoj ceni90.
Uporna Verica Bara je od poetka isticala da je privatizacija tako
natimovana da omogui tajkunima i kriminalcima da formalnom
kupovinom kompanija dou u posed ogromne imovine. Na isti nain
je uporno branila vlasnitvo malih akcionara. Redovno je podnosila
krivine prijave tuilatvu, ali nijedna nije procesuirana. Ona smatra
da je ipak najvei nedostatak sistema to to nije postojala nikakva
spoljanja kontrola procesa privatizacije: Agencija za privatizaciju
je dravno telo osloboeno svake odgovornosti. Oni kreiraju, sprovode i kontroliu proces privatizacije, a njih niko ne kontrolie91.
89 Isto.
90 Regionalni koordinator Privredne komore za Pinjski okrug kae da je loa
privatizacija tom kraju nanela veu tetu nego bombardovanje. Veina preduzea skoro
da je obustavila proizvodnju, a hiljade radnika je izgubilo posao. Loa privatizacija
dovela je do toga da u veini optina u Pinjskom okrugu ima vie zaposlenih u dravnim
ustanovama i javnim preduzeima nego u privredi. Nijedno drutveno preduzee koje
je u Pinjskom okrugu privatizovano ne ispunjava sve uslove dobre privatizacije da
radi i isplauje plate, da je povealo proizvodnju i da je povealo ili zadralo isti broj
zaposlenih (Danas, 7.11.2011, Beta).
91 O jaanju javnog sektora zaduivanjem drave zbog javnih preduzea videti: Saa
ogovi, Reanimiranje srpske privrede, Danas, 27.2.2012.
351
352
92 Perica akovi, Nevinost bez zatite, NIN, br. 3179, 1.12.2011.
Vesna Pei
U jednom momentu, sredinom 2011, kroz medije je prola vest da

e Evropska komisija traiti preispitivanje 20 najkorumpiranijih
privatizacija, upravo onih koje su istraili Verica Bara i njen Savet
za borbu protiv korupcije. Tvrdilo se da je takav zahtev stigao pismom. Onda se opet sve utialo, jer je reeno da to pismo ne postoji.
Ali problem privatizacije je opet izbio u javnost. U Rezoluciji o Srbiji koju je doneo Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta o
napredovanju Srbije kae se da vlast mora da rei problem 24 firme
sa sumnjivom privatizacijom. Izgleda da je pismo ipak stiglo, samo
je ostalo u neijem depu92.
VII
Taka
Nema nikog
ta vredi to je partokratija raskrinkana i to svi govore da partijske vrhuke, zajedno sa tajkunima, dre sve u svojim rukama,
kada se nita ne menja. Privilegije i sistemska korupcija sve vie
izjedaju drutveno tkivo, a to kao da nae vladare nimalo ne
uznemirava. Umesto da se razvija pravna drava jaa ova partijska. Vrhovi stranaka su zarobili dravu, privatizovali je za line interese i uivanje i ona vie ne slui potrebama graana. Sadanji
vlastodrci u koje ubrajam i tajkune, jer je to jedna te ista grupa,
rade ta hoe, poto su sve institucije, ukljuujui i pravosue,
stavili pod svoju kontrolu. Zato ih zovem politikom mafijom. Oni
su zabavljeni svojim interesima i hedonistikim strastima, a javni
poslovi ih slabo zanimaju. Zbog veoma loeg upravljanja, zemlja
sve vie zaostaje na svim vanim rangiranjima i nalazi se na samom dnu, meu nerazvijenim zemljama treeg sveta. Jo gore je
to ovu vladajuu grupu moemo da raskrinkavamo do preksutra,
to nema efekta. Ona postaje sve arogantnija, to iri depresiju u
itavom drutvu, ljudi ne vide izlaz, besperspektivnost je jedan od
kljunih problema.
Tu grupu ine oni koji su postali nekanjivi ta god radili, koliko
god krili pravila, zakone i rasipali sredstava iz budeta. Nema
pozivanja na odgovornost. Nema smenjivanja. Protiv njih nema
krivinih prijava. Ako se neko nezavisno telo i usudi da ih podnese,
tuilatvo ih ignorie, ili odbacuje kao neosnovane. Kada Dravna
revizorska institucija izvesti javnost o dramatinom krenju pravila
o troenju budetskih sredstava, na ta sve pare bacaju ministri i
direktori javnih preduzea, i koliko para ode na korupciju u javnim
nabavkama, ta se deava?
353
Koliko smo dosada mogli videti sve stranke su se izjednaile po

tome to ih najvie interesuju vlast i novac. Postoje razlike u tome
ko je za nezavisno Kosovo, a ko smatra da je Kosovo zauvek u Srbiji,
ko vie voli Moskvu, a ko Brisel. Veina stranaka je nacionalistika,
retki su izuzeci, ima ih nekoliko. Osim toga sve partije su nedemokratske i autoritarne. Neke govore da su za ulazak Srbije u EU,
a u praksi se ponaaju potpuno suprotno tom cilju, jer spreavaju
da se uspostavi vladavina prava, mada i oni koji su protiv Evropske
unije nita nisu uinili da se Srbija uredi kao pravna drava.
Mislite da je jedini cilj tzv. stranaka demokratskog bloka da se nakon izbora svi zajedno nau na vlasti?
Pa to je sasvim evidentno, mada se sada svaaju, na primer SPO
i DS, a ko je kriv to uopte nije vano, jer e se na kraju svi zajedno nai u vladajuoj koaliciji. Ima dosta svaa i zaevica meu
buduim partnerima, ali ozbiljne rasprave o vanim pitanjima
nema. Vanije je podela uloga. Svako na svom frontu treba da
privue glasae, ali je plan da se na kraju svi ti frontovi ujedine u
vladajuu koaliciju, da bi nastavili po starom.
354
Ima li u toj vrsti ponaanja razlika izmeu vlasti i opozicije?
Vesna Pei
Nita, naravno, moda se dogode samo neke prekrajne prijave,

koje stiu posle dve godine, ako uopte dou do prekrioca. Da
li ste uli da je neko smenjen zbog toga? Niste. Ako nekanjivost
obeleava granice te grupe, nju sadrinski ine visoki partijski
funkcioneri rasporeeni na dravne i javne funkcije, koji veoma
esto obavljaju i vie takvih dunosti, a osim toga imaju i svoj
privatni biznis. Ta politiko-poslovna grupa ima ogromnu mo i
predstavlja glavnu prepreku napredovanju Srbije. Partijski lideri su
moniji od drave, oni su dravu likvidirali. Ona im nije ni vana
jer imaju naciju, pa ta e im i drava. Predsednik Boris Tadi je
preko svog kabineta i nelegalnog meanja u sve grane vlasti, posebno u izvrnu, postao faktor koji podriva stvaranje institucija.
DS sebe dugorono vidi kao stoernu stranku vladajuih koalicija,

uz pomo manjih stranaka. U krajnjem sluaju, ako u tome ne bi
uspela, to nije mnogo verovatno, ona e se opredeliti za koaliciju
sa Srpskom naprednom strankom. Problem je u tome to se DS obrukao, jer se na njega raunalo da e insistirati na pravnoj dravi,
sreivanju zemlje i otklonu prema nacionalizmu. Socijalistiku
partiju Srbije neu ni pominjati, jer od nje nita nisam oekivala,
njene kadrove znamo od ranije. Zbog toga to je DS loe upravljao
Srbijom za poslednje etiri godine, trebalo bi da bude kanjen gubitkom izbora.
A ta je druga mogunost, da na vlast dou naprednjaci?
Tako svi dreknu kada kaem da DS treba da bude kanjen. Naravno da ne bi trebalo da na vlast doe SNS, ali politika ima neka
svoja pravila. Kada po ovom kijametu odete na pijacu, videete
da su sve tezge prekrivene snegom i da nigde nikoga nema. Tako
vam je i u naoj politici. Sve je prekriveno debelim snegom i jo
se ne vidi kraj. Problem je u tome to je sistematski zatirana alternativa.
Mislite da nema alternative?
Otkud uopte uverenje da uvek mora biti alternative? Bilo bi dobro
da je tako, ali, naalost, nije jer postoje svesni napori da se one
zatiru. Naravno da mi ne pada na pamet da je SNS alternativa. Ako
bi izgubili izbore oni koji su sada na vlasti, mogla bi da se pokrene
nova dinamika i da se dogode nova okupljanja. Moda ne umemo
da se organizujemo protiv Demokratske stranke, ali bismo sigurno
umeli protiv SNS. Izbori ne slue samo tome da dou bolji, jer se to
unapred i ne zna ba tano, sem u ekstremnim situacijama, nego
da se kazne oni koji su loe upravljali i naneli tetu drutvu. To je
put da stignu drugi, bolji, a ne tako to e na vlasti da sede jedni te
isti. Ne bi bilo dobro da ostanu oni koji su sada na vlasti, jer bi se
jo vie osilili.
355
Neki strunjaci za ustavno pravo tvrde da Tadi ima pravo da se

ponovo kandiduje jer je promenjen ustav?
Nisam shvatila da strunjaci tvrde da kad god se promeni ustav,
to omoguava krenje samog tog ustava koji propisuje dva mandata za predsednika drave. Dva mandata su uobiajena. Moda
nisam u pravu, ali ja nisam ula da je sebi neko izdejstvovao trei
mandat. A eto, kod nas padaju i takvi dogovori. Toga vie nema ni
u dravama Latinske Amerike. Iako veoma uspean, bivi brazilski
predsednik Lula da Silva je morao da ode jer je ispunio dva mandata. Jedini primer koga mogu da se setim se dogodio u Hondurasu,
gde je predsednik hteo da izvrda pravilo i dobije jo jedan mandat,
u emu nije uspeo. A mi izvrdamo to pravilo ko od ale. To je taj
legalizam, legalno jeste, ali nije legitimno.
356
Ako smo dozvolili da se zatvore alternative, u tom smislu da,

neka doe on ako dobije veinu i uspe da formira vladu. Nema nam
druge, jer je to demokratsko pravilo. I Kotunica je vladao etiri
godine i bio u kohabitaciji sa DS-om. Ja to nisam podravala, ali je
posle pada prve vlade i ubistva inia on u tome uspeo. Trenutno
ne postoji neko ko bi doveo do promena, tako da se taj neko sada
moe pojaviti zaobilaznim putem. To znai da DS treba da izgubi
izbore i da sadanje rukovodstvo na elu sa Tadiem treba da odgovori svojoj stranci i javnosti zato su izgubili poverenje graana
i zato su loe upravljali drutvom. Ta stranka mora da se preispita, uvidi greke, izabere novo rukovodstvo i krene novim putem.
Tadi vlada ve osam godina, pa valjda je bilo dosta. On je napravio
trampu da DS glasa za Kotuniin ustav, ali da mu ovaj obezbedi
jo jedan, odnosno trei mandat. Ja mislim da takvi dogovori nisu
legitimni. U Ustavu pie da jedno lice moe biti birano dva puta na
mesto predsednika Srbije. I ta sad? Opet e se menjati ustav, kako
se ve uveliko govori, a da bi se to desilo, moda mora opet da se
napravi slina trampa.
Vesna Pei
Gore nego da doe Tomislav Nikoli?
Hoete da kaete da ni Pokret za preokret nije prava alternativa

onima koji su na vlasti?
Pokret za preokret nastoji da Srbija ostane na putu ka EU i da se
problem Kosova rei priznanjem njegovog realnog postojanja. Ja
se s time slaem, i to jeste veoma vano, ali je njihov problem u
tome to nisu imali malo vie strpljenja, da se ne juri u vlast po
svaku cenu, da se stranka ouva kao prava alternativa. Sada bi
imali 20 odsto, da nisu pali na uobiajene srpske strasti. Glasali
su za ozloglaeni Zakon o informisanju i politizovanu reformu
pravosua. Mislim da je fingirana reforma sudstva bila neoprostiva greka za sve proevropske stranke. ta se kunu u Evropu, kada
miniraju sudstvo. Proevropske stranke, bilo u vlasti ili opoziciji,
nisu smele da dozvole da propadne jo jedna reforma sudstva.
Temelj liberalne i demokratske drave lei u pravdi i vladavini zakona.
Najvanije je da naa politika elita zakljui da je i za nju i celo
drutvo bitno da se donese pravi ustav, a da se ovaj oktroisani odbaci, da se na stvarnom konstitucionalizmu i zakonima vri vlast, i
da se samo tako moe napraviti onaj kljuni pomak bez kojeg nema
civilizovanog drutva. Evropa moe da pomogne, ali mi moramo da
pokaemo da smo sposobni da sredimo svoju dravu. Uzaludna su
nadanja da e to uraditi neko drugi umesto nas. Ako nismo u stanju
da sami tako neto uinimo, da se upristojimo i da institucije, a
naroito pravosue, ponu da funkcioniu, nikada neemo stii u
Evropu. Ranije sam mislila, eh, jo samo da predamo optuene
Hakom tribunalu, e, da nam je da sredimo odnose sa Crnom
Gorom, pa de se okrenemo Srbiji i njenoj budunosti. Ali to nikako nije dolazilo na dnevni red. Uvek je bilo na tapetu novo nacionalno pitanje, a drava se sve vie i vie raspadala i udaljavala.
Tako sam i dola do zakljuka da je prioritet da sredimo dravu, a
ne da se pokrivamo mantrama, bilo kosovskim zavetima, bilo evropskim. Onda e nas primiti u EU, a i nama samima e ivot imati
vie smisla.
357
A nije?
Naravno da nije. Mi smo za ovih deset godina pojeli sebe zato to te
kljune stvari nismo uradili.
Kljune odluke za sudbinu drave donose se na telefonskim sednicama vlade, pa je jedina veza izmeu Cvetkovievog kabineta i
graana Srbije postao vladin inovnik Milivoje Mihajlovi?
Zato to su to samo makete i poslovoe onog koji stvarno donosi
odluke a to je predsednik Boris Tadi. U prethodne etiri godine
nismo imali predsednika vlade, pa ak ni ministra finansija, vlada
358
Sve stranke pate od legitimacijskog deficita, izgubile su poverenje

graana. To je faktino stanje. Beli listii nisu nikakva izmiljotina
ili posledica bilo ije uobraenosti, kako neki govore. Jo je
smenije kada profesor Dragoljub Miunovi govori da je to voajerizam. Kritiari belog glasa neka prvo postave pitanja Demokratskoj stranci zato je tako loe upravljala drutvom i dopustila ovakvu korupciju i bezakonje. Zato je izneverila oekivanja graana,
pa, umesto da idemo ka EU, alje ministra spoljnih poslova da neprekidno sedi u avionu i tri po svetu da ne bi Kosovo bilo priznato,
ili glasa za rezolucije koje su direktno uperene protiv interesa Evrope i podrava Iran koji dramatino kri ljudska prva; bojkotuje
dodelu Nobelove nagrade ili zato njihov koalicioni partner, Ivica
Dai, otvoreno preti Americi da e dovesti ruski tit u Srbiju? Da li
je to evropska politika? Demokratska stranka je bila veliki oslonac
moderne i graanske Srbije, i veliki je potres kada se pokae da ona
to nije. Mi smo zaostalo drutvo, ne moemo da stvaramo sto alternativa na sat, pa kad propadne ono to smo gradili, onda kau, eto,
doi e oni stari. Pa da, ali i vi ste postali oni stari! Najvea je greka
to se DS nije bavila stvarnom evropeizacijom drave i drutva i
pokazala da je ozbiljno mislila da Srbija ue u EU.
Vesna Pei
Pa dobro, loa je vlast, ne valja opozicija, ta je reenje, beli listii?
nije vodila politiku, uvek je iza paravana stajao Tadi, to je pravilo

velike probleme i stvaralo konfuziju. A ni sam Cvetkovi nije nikakav Deda Mraz, nikakva naivina, kako mnogima izgleda. Zato sednice vlade vie nisu imale smisla, postale su isto tehnike, odnosno i bukvalno telefonske. Ja mislim da su vie radile SMS poruke
i nareenja iz centrale, nego ozbiljne analize problema i traenje
reenja u vladi. Strano je kada se podrije izvrna vlast, tj. sama
vlada, koja je odgovorna za voenje politike, a ona to nije mogla da ini i da je htela, jer su se odluke donosile na drugom mestu.
Da li e Srbija ipak biti prinuena da zatvori pitanje svojih granica,
to podrazumeva prihvatanje nezavisnosti Kosova?
Naravno da e morati, ali je pitanje koliko mi inimo da do toga
zaista doe to pre? Izmislili smo kako je Kosovo na putu Srbije
ka EU, kako su nam Kosovo oteli Amerikanci. Istina je sasvim
drugaija. Srpska vlast je toliko loe i zloinaki upravljala Kosovom da je Beograd zauvek izgubio pravo da tamo ima bilo kakve
ingerencije. Zato nema kompromisa, jer su se Albanci izborili za
svoje osloboenje od takve vlasti i vie se ne moe nazad.
Ko e naterati Srbiju da to prihvati? Evropska unija?
Ne znam, valjda nekakva nuda, ekonomska propast. Moda emo
doi i do neke samosvesti o sebi koja sada ne postoji. Ljudi ovde
nemaju nikakvu samosvest o naoj prolosti, niti ima nekakvog
plana za budunost. Mi nismo svesni kako nas drugi vide, neemo
da se korigujemo, to inimo samo minimalno kada moramo. Pa
kako nam bude, ali neka se ljudi ne ale ako nee da vide i svoju
krivicu za beznae i siromatvo koje nas je snalo.
Ovde se jo ne shvata da tranzicija, u smislu modernizacije i
promene vrednosti, mora biti zasnovana na autonomnim institucijama koje sprovode univerzalne vrednosti, dogovorene ustavom. Do
toga se moe stii jedino ako institucije nisu podrivene politikim,
359
Ne mislim. Srbija je pre toga napredovala 30 godina i imala rast

od est odsto bruto nacionalnog dohotka, a onda se survala sa nacionalizmom, ratovima, zloinima, zaralim nainom upravljanja,
korupcijom, a sve je to nastalo upravo s Miloeviem. Od tada
poinje pad u ambis. Nova-stara elita je i posle 5. oktobra, zadrala
nacionalizam kao integrativni okvir i zato nije uspela da doe do
demokratskog ustava i uspostavi normalnu i sreenu dravu.
Mislite da su problemi Srbije dublji od postojanja Slobodana

Miloevia?
Vesna Pei
ideolokim ili tajkunskim interesima. A to se desilo u Srbiji i zaustavljeni smo. Nacionalistike vrednosti, koje jo dominiraju, ne
mare ni za dravu, ni za pravdu, ni za ustav, ni za zakon. Nacionalizam je asocijalna ideologija i ne moe da obezbedi integraciju
slobodnih graana i sloenog drutva. A Srbija i dalje insistira na
takvom identitetu.
za demokratsku raspravu i traenje najboljih reenja. Niko me

nije ograniavao u poslanikom radu, odnosi su bili pristojni, ali
odluke u svim strankama, ne samo u ovoj, donosi ef stranke sa
nekolicinom svojih ljudi koji su oko njega. Nekada, u devedesetim godinama, kada sam ja bila na mestu predsednice stranke, na
Glavnim odborima nisam mogla da se odbranim od diskusije i kritike. Danas se mnogo vie uti.
Da li zaista ozbiljno razmiljate o povlaenju iz aktivnog bavljenja
politikom?
Ja sam rekla jednom novinaru da se neu vie baviti partijskom
politikom niti kandidaturama za vlast, ali nisam rekla da se neu
baviti politikom u jednom irem smislu, na koji svaki graanin ima
pravo.
Vreme, broj 1102, 14. februar 2012,
razgovor vodio Slobodan Kosti.
injenica je da su preiveli zastareli mehanizmi upravljanja. Na

primer, jo za vreme samoupravnog socijalizma, za rukovoenje
privrednim preduzeima nije bio dovoljan samo partijski kriterijum da podsetim samo na famozne tehnomenadere koji su dobijali mesta u privredi. A sada, posle toliko decenija, kod nas nema
profesionalnog menadmenta, nema profesionalne i efikasne administracije, nego je sve to i celo drutvo pretvoreno u partijskotajkunsku vojsku.
Da li vi lino oseate neku vrstu odgovornosti zbog ovoga, da li ste
mogli da uinite vie kao nekada uticajna lanica LDP-a, poslanica, ambasadorka?
Glupo je da kaem da nisam mogla da uinim vie, sigurno sam
mogla. Kao ambasador mislim da sam dobro radila, takoe smatram da sam bila aktivan i dobar poslanik, ali nisam mogla da
utiem na politiku LDP-a, jer danas stranke nisu dovoljno otvorene
360
361
PETI DEO KAKO SMO STIGLI

DOVDE
362
363
Vesna Pei
I
Rekapitulacija sadanjeg stanja
Opis stanja u Srbiji posle Miloevia pokazuje da je loe upravljanje
dugog trajanja glavni izvor problema u naoj zemlji. Jo uvek se
vlada po starom, jer partijska vlast kontrolie sve sfere drutva i
institucije. Ni posle 5. oktobra Srbija nije uspela da napravi moderan spektar politikih stranaka, ni modernu i efikasnu dravu
zasnovanu na vladavini prava. Stari nain vladanja vratio je i stare
kadrove. O tome govori injenica da glavna ministarstva i javne
poslove vode Miloevievi, Arkanovi i Krkobabievi kadrovi. Sa
starim kadrovima odlino su se uklopili i sloili kadrovi stranaka
koje su izvele revoluciju 5. oktobra. Umesto da se stari kadrovi
lustriraju i promene, ispalo je da su novi kadrovi postali isti kao
stari. Nisu oni postali isti zato to svi priaju jedno isto, nego zato
to smisao svih tih pria ne lei u isprianom, nego u skrivenom
jedinstvu, onome to ih stvarno povezuje a to je pripadnost istoj
politikoj klasi. ta god oni govorili, smisao tog govora se oitava
kao odbrana njihovih zajednikih interesa i privilegija.
Kako smo pokazali, to je uzrok zato su sve politike i dravne
institucije u loem stanju i uopte ne funkcioniu. Srbija danas
nema nijednu instituciju koja funkcionie: ne znamo ko su sudije i
tuioci, ko je izabran, reizabran a ko otputen, zato tuilatvo ne
pokree postupke po prijavama nezavisnih institucija. Parlament
je ispostava vlade, pa zato poslanici veine ne uestvuju u zakonodavnoj aktivnosti, ve svoju ulogu shvataju kao partijsku sinekuru
i glasaku mainu za proizvodnju loih zakona, a kontrola rada
vlade ta vana funkcija parlamenta jednostavno ne dolazi u
obzir. Vlada nema vostvo, razbijena je i ne dri konce u svojim rukama: ona je raskomadana stranakom feudalizacijom i tajkunskim interesima, njeni premijer i ministri nisu odgovorni za svoj
rad, jer su podreeni spoljanjim uticajima; ona ne radi kao tim,
ministri se postavljaju bez dogovora i pod parolom nema meanja
364
365
366
Glavna dimenzija drutvene strukture koja odreuje poloaj pojedinca i nain funkcionisanja drave i drutva jeste politika mo
partijskih vrhova, koja razbija normativni okvir tj. sve institucije.
U nju se uklopila i s njom srasla novana mo jednog uskog kruga
poslovnih ljudi. Te dve grupe, za koje zakon ne vai, spojile su se u
jednu jedinstvenu klasu, ije interese uvaju Demokratska stranka
i Boris Tadi. Obeanje Petog oktobra bilo je da e politika (partijska) mo nad drutvom, ekonomijom i institucijama slabiti, kada
se krene ka demokratizaciji i trinoj privredi. Od tog obeanja
nita nije ostalo. Srbija jeste pokrenuta u tom pravcu za vreme
Zorana inia, ali je brzo zaustavljena. Do toga je dolo najvie
zato to su partijski vrhovi koji ulaze u vladajue koalicije dobili
potpunu samostalnost da vre vlast bez ikakve kontrole. Oni nijednoj institucionalizovanoj instanci ne podnose raun. Svaki partijski
feud radi za sebe, slino segmentiranoj strukturi srednjevekovnog
drutva. Partijsko cepanje vlade, dravne administracije i insti-
Vesna Pei
u kadrovsku politiku; ministri ne komuniciraju meusobno, a

ni unutar ministarstava, u kojima nema ni unutranje, a ni javne
kontrole. Dramatino se kre pravila o troenju budetskih sredstava: za to nema politike odgovornosti, nego se kae platiu
kaznu, a i to je pitanje. Rad dravne uprave je pogoran, jer je
njena profesionalizacija propala nadiranjem partijske vojske u sve
javne slube. Ona nije uspela da postane celovit, efikasan i funkcionalan sistem, ve je sprovodnik sistemske korupcije i line vlasti.
Predsednik drave neogranieno se mea u rad izvrne, a preko nje
i u druge dve grane vlasti, to je dovelo do spajanja sve tri grane
vlasti u linosti predsednika drave. Ovakva neformalna koncentracija moi, koja se najee delegira na svoje ljude, a ponekad
i druge partijske voe, stvara ogromnu konfuziju i pravni haos u
svim dravnim institucijama. U takvim okolnostima su ukinuti pojmovi dobre uprave (good governance) i javnog interesa ije ciljeve
bi trebalo ostvariti. Nema ni politiki artikulisanih stanovita i programa koji opredeljuju graane i motiviu ih da se angauju na njihovoj realizaciji.
tucija, i horizontalno i vertikalno, uvedeno je posle ubistva Zorana

inia, odnosno kada je vladu preuzeo Kotunica1, ali je Boris
Tadi takav nain vladanja konsolidovao, socijalno strukturirao i
institucionalno zaokruio. Takav nain anahronog upravljanja razorio je i sam koncept pravne drave i demokratske konstitucije
vlasti. Re je o jednoj specifinoj deformaciji u procesu tranzicije,
koja preko nekih institucionalnih aranmana viepartijski sistem
pretvara u diktaturu partijskog monopola nad dravom, privredom
i svim javnim delatnostima i ustanovama. Oblik politikog poretka
u Srbiji postao je neka vrsta neopatrimonalizma, koji je obnovio
tradicionalni (gazdinski) oblik line vlasti. U dananje vreme se
to zove zarobljena drava, moralno pokvarena drava, sistemska
korupcija ili novi autoritarizam, karakteristian za tranziciona
drutva. Najtee posledice pokvarene drave su ukidanje kontrole
i nekanjivost. Kad te dve stvari nema, nema ni onog osnovnog
reda bez koga ivot pojedinca nema elementarnu zatitu, a koji je
toliko vaan da ne zavisi samo od politikog ureenja (tj. koliko
je drutvo demokratino), ve od funkcionisanja slubi reda, ali
i konstitucije same drutvenosti i uzajamnosti meu ljudima koji
ine jedno drutvo.
ta je bio razlog da se i posle pada Miloevia uspostavi anahroni poredak line vlasti? Glavni razlog je bio taj to ono lino, kao
sadrinsko i vrednosno, najefektnije razbija univerzalistiki potencijal autonomnih institucija, ija je uloga da obezbede jedinstvo
onog opteg u svakom partikularnom i pojedinanom iskustvu
(ini 1988a: 193194 i dalje). To je nain da se miniraju depersonalizovane zakonske procedure koje karakteriu modernu
politiku i da se umesto formalnih (pravnih) naina otvore neformalni i nekontrolisani oblici komunikacije, bazirani na linim lojalnostima umesto na onima po slubenoj dunosti. Na primeru
1 ini je eksplicitno i od poetka odbacio takav koncept vlade: Ako bi se
promenila vlada, s tim da ona bude konglomerat stranaka, ja ne bih pristao da budem
njen predsednik. Naprosto ne elim da budem predsednik kozake skuptine, gde
svaka stranka ima svog ministra, pa preko svog ministra vodi svoje stranake poslove
(ini 2004:163).
367
2 Ta mogunost da predsednik drave obavlja i funkciju predsednika partije datira

od komunistikog sistema, od Tita, preko Miloevia, do Kotunice i Tadia. Pokazalo
se da svako sledei ko doe na vlast nee da promeni negativne (nefunkcionalne i
nedemokratske) mehanizme vladanja, zato to i taj novi koji doe smatra da e takvi
mehanizmi i njemu dobro doi.
368
Kako smo ve pokazali, do prodora line vlasti i neformalnih kanala

komunikacije dolo je zbog nepostojanja granice izmeu politikih
stranka i dravne vlasti. Iako je nedostatak ovog razgranienja pokazao loe posledice u sluaju predsednika drave i u nainu formiranja i funkcionisanja vlade, do korekcije tog sistemskog defekta
nije dolo2. On iroko dozvoljava gomilanje funkcija i koncentraciju moi, koji se ire kroz itav drutveni sistem. Formalne, dravne
uloge koje zakon definie i ograniava neformalno se proiruju
partijskim, ali i direktnim tajkunskim, tj. poslovnim interesima. To
dokazuje nau osnovnu tezu: politiki sistem je anahron i glavni je
proizvoa nefunkcionalnog, tj. patolokog stanja u kome se nalaze politika, drava i ukupni javni sektor. On je iznutra institucionalno slab, neizdiferenciran i primitivan. Naroito je primitivan i
statian izborni sistem koji neposredno utie na stvaranje politike
klase i njenog odvajanja od graana. Poroznost politikog sistema
ga ini nesposobnim da se odbrani od uljeza, koji nelegalno
dobijaju mesto u politikom odluivanju. Tako se uspostavio reim
nelegitimne politike vlasti koji proizvodi klikake sprege i linu
Vesna Pei
predsednika drave pokazali smo tu ekspanziju line (neformalne)

moi. Ona se na najdrastiniji nain iskazala stavljanjem pravosudnih organa, tuilatva i sudstva pod direktnu kontrolu predsednika
drave preko nekoliko njegovih slubenika. To mu je omoguilo
da selektivno deli nekanjivost kome hoe, a to su najee pojedini stranaki funkcioneri, tajkuni, konsultanti, lini prijatelji,
koalicioni partneri i lojalni sledbenici rasporeeni u dravnom
aparatu. Tu su i huligani, jedna specijalna vrsta nasilnika. Preko
tog istog partijskog kanala, ali u manjoj meri, takvu mogunost
uticaja imaju jo neki stranaki lideri, ministri i tajkuni, bilo da ga
ostvaruju direktno ili preko predsednika, pod uslovom da su vaan
deo oligarhijske (politiko-tajkunske) klase.
vlast i koji, kao takav, ne dozvoljava da se politiki sistem promeni,

da se ukoloni njegova dominacija koja onemoguava druge podsisteme drutva ekonomiju, kulturu i javne slube, da funkcioniu u
skladu sa sopstvenom logikom i pravilima.
Partokratski reim line vlasti koji se kondenzovao u vlasti Predsednika Republike nema nikakvo pokrie, jer iza nje ne stoji nikakva
ideologija, niti nekakvi vii ciljevi koji su u naoj dosadanjoj istoriji opravdavali zato nemamo nezavisni sud i autonomne institucije. Predsednik Republike svoju linu vlast ne moe da pravda
naglaavanjem svog opredeljenja za ulazak Srbije u EU, jer bi to
bila ista kontradikcija. Ali ta kontradikcija u realnosti ipak postoji
zato to u opoziciji nema jake proevopske konkurencije, pa DS i
njen predsednik oekuju da e im na izborima glasovi pasti u krilo
samim opredeljenjem za EU, iako se u praksi mogu odvijati procesi suprotni evropeizaciji drutva. Stie se utisak da predsednik i
nema potrebu da svoju linu vlast objanjava; on je smatra linom
stvari, kao svoju elju da bude predsednik, pa je i trei mandat za
to mesto izdejstvovao neformalnom nagodbom prilikom promene
ustava. Poto se ono lino isturilo u prvi plan, pokazalo se da Tadi
ne voli politike razlike i drutvene sukobe, ni suprotstavljene ideologije i vrednosti, pa je dao sve od sebe da se iz politike proteraju sukobi, politike koncepcije, podele i rasprave, relativizujui i
balansirajui ih tako to e se svi uklopiti u podelu plena svaka
stranka i stranica e poneto dobiti. A i ideoloko uklapanje je
lako jer svakom moe biti blisko i Kosovo i Evropa, kao dobro
opremljen izlog iz koga moe da se bira. On i sam to ini, pa im
spomene da Srbija mora u Evropu, odmah dodaje kako nikada
nee priznati Kosovo. Po njemu, spoljna politika moe da se kree
izmeu Rusije, Kine i Evrope, u miksu sa Iranom i nesvrstanima.
Tadiev tim patentirao je ovu politiku shizofreniju da sve moe,
pa i suprotna stanovita. Taj se patent ogleda u tome to se u okviru
iste stranke, Demokratske, vri podela uloga tako da jedan pria
jedno, a drugi drugo kako bi se pokrila suprotna stanovita. Takva
podela uloga izmeu Tadia i ministra Jeremia uspela je da se
369
Kada su sve make iste boje, kada se problemi ne reavaju, to

je osnovni zadatak politike, kada nema rasprava i konfrontacije
izmeu razliitih politikih stanovita, politikim ivotom u Srbiji
3 Relativizaciju politikih gledita i same politike najefektnije simbolizuje pesma koju je
Goran Bregovi uruio BorisuTadiu, koju je napravio spajanjem Ode radosti, evropske
himne, s pesmom Mar na Drinu.
370
Na sceni ve etiri godine gledamo tu nametenu igru pranjenja

politike od elementarnog smisla i svih vrednosti, ali i svakog delanja kojim bi se sredio ivot graana i raistilo bar neko od mora
uasnih pitanja koje nam postavlja naa nedavna prolost. Sve je
namerno postalo simulakrum, gluma, poza i nitavilo. Tako su tuge
za Miloeviem i iniem izjednaene, proglaeno je nacionalno
pomirenje sa SPS-om, tuilac Radisavljevi donosi odluku da
nema dokaza protiv Kotunice i Aca Tomia da su bili povezani
sa pobunom Crvenih beretki (a sve zarad toga da ne bi dolo do
zameranja Kotunici i crkvi, koja stoji iza njega). Za poslednje etiri
godine je ve nekoliko puta prekopana Ada Ciganlija da bi se nale
kosti Drae Mihailovia, kao da je to prvorazredni dravni zadatak.
Izjednaeni su etnici i partizani, faisti i antifaisti. Ovih dana sud
treba da rehabilituje etnika Dragoljuba Mihailovia, ali na red eka
i partizan Milovan ilas. Demokratska stranka je ovakvim relativizacijama prolosti i sadanjosti ispraznila od politikog sadraja i
ostale stranke, jer one bez nje ne mogu da uu u vladu, mada neke
eventualno mogu stii do parlamenta. Ali ni on bez njih ne moe, jer
ih koristi za predizborne koalicije da pokupi svaki procenat, pa onda
i za postizbornu koaliciju. A to znai da niko ne sme mnogo da se
udalji od politike ispraznosti Demokratske stranke. Otuda opstanak
tako nenormalno velikog broja stranaka koje ine vladajuu koaliciju
emu, kao to sam ve rekla, doprinosi i jedan neobian izborni
zakon po kome je itava Srbija jedna izborna jedinica.
Vesna Pei
odri etiri godine. Dok Tadi, i sada u kampanji, pria o Evropi,

Vuk Jeremi divani s ministrom Lavrovim u Moskvi, uveravajui ga
da se ne brine za vernost Srbije, jer je EU samo jedan od prioriteta
srpske politike3.
dominiraju lane istorijske prekretnice koje se svode na partijske borbe oko podele vlasti i natezanja oko sklapanja mamutskih i
parazitskih koalicija. Stvara se utisak kako je politika u Srbiji veoma interesantna i najdinaminiji deo drutvenog sistema. Istina je
potpuno suprotna. Tu vie niega nema, to je prazno mesto. To se
vidi i sada, pred izbore. Nema ni primisli o tome kako da se promeni partokratski reim, lina vlast, nefunkcionalno upravljanje
dravom i drutvom i nakazni izborni sistem. Kako izai iz propale
reforme pravosua, kako razbiti partijsku diktaturu i sistemsku
korupciju, kako reformisati javni sektor i kako iz ekonomske recesije. A nema ni rasprave o praktinim politikama, koliko sredstava
e se, na primer, odvojiti za zdravstvo, obrazovanje i druge javne
potrebe, kako e se reavati deficit, prezaduenost, nezaposlenost i
poreska reforma. Ne uje se rasprava o tome kako e se postii vea
pravinost u pogledu ivotnih ansi, kakav je odnos prema neoliberalizmu i kljunim dilemama koje potresaju Evropsku uniju. I
ako se uje neto od tih pitanja, sada pred izbore, to vie lii na kakafoniju neobaveznih stranakih obeanja, nego na obavezujue,
osmiljene i operativne dogovore i planove kako da se ree najkrupniji problemi.
Prepolitizovano drutvo kao to je nae je drutvo unitenih institucija i u njemu politike nema, jer da je ima, ono bi se izvlailo iz
zagrljaja loe prolosti i jasnije okrenulo ka evorpskoj budunosti.
Politika je reducirana na tehnologiju vlasti i neprekidne pozadinske borbe u vezi sa ulaskom u vladajuu koaliciju. Tome treba dodati i ono glavno: zavlaenje politike u katakombe starih i nereivih
nacionalnih pitanja, kako bi se demonstracijom patriotizma
simuliralo da se politika ipak bavi nekakvim javnim poslovima.
Od Evrope smo jo uvek udaljeni svetlosnim godinama. Stalno se
dogaaju nekakvi vani istorijski trenuci oko tog pitanja, stalno se
toboe neto prelama, te da li Brisel ili Moskva, te Kosovo i Republika Srpska, ali se nita nije prelomilo. Politiki nihilizam, koji se
proirio na celo drutvo, simptom je da Srbija nije izala iz regresije
i da je i dalje razara virus samounitenja.
371
Ostaje nam da odgovorimo na pitanje kako je politika, kao ciljna

delatnost i nain voenja javnih poslova, postala glavni uzronik
nazadovanja Srbije. Naa teza je da je za poslednjih dvadeset godina
dolo do jakih regresivnih procesa, koji su redukovali itav drutveni
sistem, i politiku, na primitivnije oblike. Srbija je prola kroz dve
patoloke regresije, koje su u razliitom intenzitetu stvarale blokade
napredovanju i razvoju drutva. Skiciraemo strukture prve i druge
regresije: prva je inicirana na nivou kulturnih obrazaca (vrednosti),
a druga je tranzicioni bastard nastao brisanjem institucionalnih
granica izmeu politikog i ekonomskog podsistema drutva.
Glavni udar od koga se Srbija jo uvek nije oporavila, desio se
politikim prevratom koji je izveo Slobodan Miloevi. On je promenio kulturni (vrednosni) obrazac legitimacije i integracije
drutva i suzio ve sueni integrativni potencijal prethodnog
stanja4. Osnovna vrednost je pripisana srpskoj etnikoj zajednici
(srpstvu) i odbrani Kosova kao kolevke srpskog identiteta. Integracija drutva se suzila na etniku pripadnost i pokretaku energiju prirodne zajednice, shvaene kao organska i nedeljiva celina. Toj energiji bi demokratsko i sloeno drutvo predstavljalo
smetnju za ostvarivanje nacionalnih ciljeva, pa joj je zato vie
odgovarala sveopta primitivizacija drutva. To je Srbiju odvelo u
ratove sa zemljama u okruenju, s ciljem da se objedine sve tzv.
srpske etnike teritorije. Taj isti proces je ugrozio fundamentalni
4 Socijalistiki sistem je integraciju drutva obezbeivao pretenzijom na univerzalnost
komunistike metafizike o pravednom drutvu, do koga e dovesti opte vaei zakoni o
istorijskom kretanju ka komunistikom drutvu. Ova pretenzija na univerzalnost, iako je
bila lana, jer se iza nje skrivao partikularni subjekat avangarda radnike klase u liku
komunistike partije, bio je iri i moderniji okvir integracije od radikalnog nacionalizma
i njegove ideologije, koje drutvo reduciraju na prirodnu, etniku zajednicu i organsko
jedinstvo.
372
Uzroci
Vesna Pei
II
poredak brisanjem linije izmeu nedozvoljenog i dozvoljenog,

moralnog i nemoralnog ponaanja. Time su bila otvorena vrata
ratnim zloinima, pljaki i kriminalizaciji vlasti. Politika je svedena na borbu protiv neprijatelja koga treba unititi svim sredstvima. Ultimativna odbrana Kosova, a zatim i ratovi za spas srpskog naroda, koji je navodno bio napadnut od svih ostalih naroda
bive Jugoslavije, nalagali su zaobilaenje institucija. To je sam
Miloevi najavio po dolasku na vlast, rekavi da e se stvari (na
Kosovu) sreivati institucionalno ili vaninstitucionalno. Teritorijalni i nacionalistiki ratni ciljevi su ostvarivani kontraporetkom,
tj. svesnim stvaranjem kriminalnih, paradravnih formacija, iji je
cilj bilo prikrivanje odgovornosti zvaninih dravnih organa Srbije
za agresiju na Hrvatsku, a zatim i na Bosnu i Hercegovinu. To je
dravu dovelo do rasula, jer su pod njenim okriljem oruanom silom raspolagale razne kriminalne grupe, paravojne, parapolicijske
i privatne pljakake bande. Neformalnim kanalima vlast je silu koristila i za privatne obraune unutar zemlje, u emu su uestvovali
i lanovi porodice Slobodana Miloevia. Imamo u vidu ubistvo
Ivana Stambolia, Slavka uruvije, funkcionera SPO-a na Ibarskoj
magistrali...
Miloevieva narodnjaka revolucija, koja je dovela do kataklizme redukovanjem politike na shemu voa-sunarodnicineprijatelj, i rat dravotvornog naroda za svoju dravu (Molnar
1997:23), nisu bili mogui bez autoritarne vlasti voe. Slina je
kataklizma snala i sve ostale sfere drutva. Za vreme Miloevia je
dolo do ekonomske propasti Srbije kakva nije zabeleena u istoriji svetske ekonomije. Ona je bilo direktna posledica narodnjake
revolucije. U periodu 1990 - 1993, tokom etiri uzastopne godine,
prosena godinja stopa pada bruto drutvenog proizvoda iznosila
je 20 odsto a to, kako tvrdi Dimitrije Boarov, nije zabeleeno ni u
najrazornijim ratovima u istoriji. Isto vai i za hiperinflaciju, ije se
trajanje smatra najduim u istoriji. Kolika je cena nacionalistikog
sunovrata Srbije pokazuju i sledei podaci koje navodi Dimitrije
Boarov. Srbija se uspeno razvijala punih trideset godina i u konti-
373
374
Druga regresija je nastavak prve i dogodila se posle pada

Miloevia u prvoj deceniji 21. veka, kada su se pred Srbijom otvorile mogunosti za demokratiju, trinu ekonomiju i vladavinu
prava. One nisu bile iskoriene i to smo pokazali. Postpetooktobarska drava je korodirala zbog nedostatka volje i sposobnosti
da se promeni pravac kretanja da se zaustavi propadanje i krene
putem modernizacije privrede, drutva i drave i uvrsti spoljna
politika s osloncem na Zapad. Bez jasnih orijentira, pretrajavanjem nacionalizma i starog naina vladanja, finansijski interesi
Vesna Pei
nuitetu imala stopu rasta od 6 odsto. Od poetka osamdesetih godina, zajedno sa padom rasta drutvenog proizvoda na nivou Jugoslavije, taj pad u Srbiji iznosi 0,4 odsto i manji je od jugoslovenskog
proseka i pada rasta drutvenog proizvoda u razvijenim republikama Sloveniji i Hrvatskoj. Kada se, pak, pogledaju ekonomski
pokazatelji za dvadeset godina posle raspada Jugoslavije, vidi se
da je Srbija jako dodatno zaostala prema Sloveniji i Hrvatskoj. Pre
raspada Jugoslavije, Srbija je 1990. godine zaostajala za Slovenijom
50 odsto, Vojvodina 40 odsto, a Hrvatska 37 odsto. Sada je Srbija
dvostruko nerazvijenija od Hrvatske i etvorostruko od Slovenije.
Ako se pogleda dvadesetogodinji period u celini, Boarov tvrdi da
Srbija spada u grupu najneuspenijih zemalja u tranziciji. Pri tom je
uvreeno miljenje da je ovako veliko nazadovanje posledica ekonomskih sankcija, a ne loeg upravljanja privredom. To nije tano,
jer takav ekonomski sunovrat nisu zabeleile druge zemlje koje su
bile pod istim sankcijama kao Srbija. Uzroci privrednog sunovrata
su neuspeno i pogreno voenje Srbije anahronom ideologijom,
patoloki shvaenom tranzicijom i zaralim instrumentima ekonomske politike (Boarov 2011b). Na osnovu ovih dramatinih
podataka o propasti Srbije, moe se zakljuiti da je etniki nacionalizam, kao dominantni vrednosni okvir, vratio Srbiju u predmoderno stanje i njene srednjevekovne mitove, i ne samo da je ukinuo
postignuti nivo njene razvijenosti nego je na dugi rok onemoguio
njeno prilagoavanje duhu vremena i spreio njen povratak u normalno stanje.
partijskih vrhova i Miloevievih tajkuna nesmetano su se povezali

u savez, uvrstili partokratijom i divljom privatizacijom, koja se odvijala u gotovo totalnoj zakonskoj slobodi. Zato nije zaustavljeno
nazadovanje Srbije. Do nove kataklizme je dolo zbog pljakake
privatizacije koja je teko otetila radnu snagu. Ona je trajno ostala bez posla, a nisu stvarane nove anse za zapoljavanje. One
su izostale zato to tranzicija u Srbiji nije vodila ka stvaranju institucija i vladavine prava kao preduslova za razvoj nove privrede. to
je sabotaa institucija bila uspenija, to se glavna tekovina Petog
oktobra izborna demokratija bre topila i zavrila u nekakvom
neideolokom, hedonistikom autoritarizmu. On se odrava
korumpiranjem politikih lidera i stalnim ucenama da ih kazna
moe stii u svakom trenutku voljom glavnog gazde koji kontrolie
kljune institucije i organe vlasti. Politika ni ovog puta nije osvojila svoje specifino polje delovanja i jo jednom se vratila anahronim tj. autoritarnim sredstvima vladanja. Dobijena je fasadna
demokratija, iza koje stoji stara nacionalistika pria i lina vlast.
I jedno i drugo se odrazilo na ideju o lanstvu Srbije u Evropskoj
uniji. Ulazak u Evropu nije postao glavni prioritet, a kada to nije
glavni prioritet, lanstvo u njoj je nemogue postii. Oklevanje da
se krene novim putem objanjava zato je naa zemlja, posle skoro
12 godina od Petog oktobra, na jedvite jade dobila status kandidata
za lanstvo u EU. Na svakoj raskrsnici se predugo ekalo i prelamalo pogreno, odravao se status quo, a svaki korai prema EU,
naroito pred izbore, slavi se kao velika pobeda, do prve prilike
kada e se u nau puzeu evoluciju opet uvui vene dileme. Pod
postojeim uslovima upravljanja zemljom, taj dobitak status kandidata odrava izvesnu nadu da pravac kretanja Srbije nije potpuno izgubljen. Ali, pokazalo se, nije dovoljno samo opredeljenje,
jer su danas gotovo sve stranke proevropski opredeljene, nego je
potrebno da ono postane praksa stvarnih promena evropeizacije
i modernizacije drutva i drave.
375
U stenjenom prostoru izmeu tobonje uzvienosti dravotvorne

politike i banalnog razvaljivanja drave korupcijom i diktaturom,
drutvo u Srbiji nije uspelo da napravi nikakvu ozbiljniju kontrateu
permanentnom i sistematskom guenju demokratije i prava
graana na slobodu udruivanja, informisanje, poteno suenje
i jednakost pred zakonom. Ovakvi procesi ispraznilu su politiku
od svakog smisla pretvarajui je u golu borbu za vlast, privilegije i
novac. To se jasno vidi u nemogunosti da se formiraju smislene i
5 O meovitim tj. hibridnim reimima, koje Neboja Vladisavljevi naziva takmiarski
autoritarizam, videti opirnije u njegovom radu Meoviti reimi, protesti i 5. oktobar
(Vladisavljevi 2010).
376
Posle Petog oktobra i sa vladom Zorana inia, Srbija je na

kratko bila na dobrom putu, da bi nakon ubistva premijera dolo
do nove regresije koju je predvodio Kotunica. On je obnovio
nacionalistike ciljeve i vrednosti, partokratiju i feudalno organizovanu vladu i javni sektor. Nastojao je da okrene Srbiju protiv
evropskog puta i uspeo je da ona ne ue u NATO, pod firmom vojne neutralnosti, navodno zbog bombardovanja i otimanja Kosova.
Proevropska vlada 2008. je pobedila na izborima opredeljenjem
za EU, ali i za Kosovo. Ona ne samo da nije zaustavila regresivne
procese, nego je uspostavljena meka diktatura predsednika drave
uruavanjem kljunih dravnih i kontrolnih institucija. Bez institucionalne podrke nije mogla da preivi ni glavna petooktobarska
tekovina fer i poteni izbori. Bez nezavisnog suda i slobodnih
medija, izborna demokratija nema svoja uporita. Demokratija
sama po sebi podrazumeva postojanje drutvenih konflikata (ne
bi bila potrebna da sukoba nema), i jedan je od naina reavanja
sukoba. Da bi takvu ulogu mogla obavljati, potrebni su slobodna
javnost i nezavisni arbitri. Dvanaest godina od 5. oktobra, ne moe
se rei da u Srbiji postoje fer izbori, zato to je obnovljen hibridni
autoritarizam u kome postoje redovni izbori, ali sa nejednakim uslovima za sve takmiare. Takav sistem je postojao za vreme vladavine Slobodana Miloevia5.
Vesna Pei
Zakljuak
razliite politike pozicije u kontekstu rasprava o slobodi i pravdi,

liberalizmu i konzervativizmu, prolosti i budunosti, ispravnom i
neispravnom. Politike koncepcije nikada nisu zauzele vano mesto u politikom ivotu Srbije, a time i mogunost politike da stvara
uslove za samorefleksiju, uenje i korigovanje te otvaranje rasprave
o bitnim pitanjima prolosti i budunosti, koja su za Srbiju posebno vana. Razliita stanovita politike filozofije deo su politike i
ona ine okosnicu politikih koncepcija, programa i naina organizovanja. Nieg od toga nema u srpskoj politici, sem glume, marketinga i praznih predstava bez ikakvog smisla. Rasprave o ulozi
drave, o redistribuciji, koncepciji razvoja ekonomije (i izlaska iz
recesije) ne postoje ni u politikim partijama, ni u javnom ivotu.
Zato u Srbiji nema ni one elementarne politike podele na levi i
desni spektar, pa nema ni takve ponude na izborima. Tu lei jo
jedan poraz koji se od 5. oktobra protegao do danas. Za sve ove
godine, onih 18 stranaka koje su sainjavale DOS nisu se uobliile u
nekoliko prepoznatljivih i politiki organizovanih stanovita. One
se nisu institucionalizovale, tj. formirale svoj politiki i socijalni
identitet nezavisno od linosti lidera6, pa su stranke zato jo samo
jedan faktor nepromenjivosti vlasti i mrtvila politikog ivota,
a trebalo bi da budu glavni izvor njihove dinaminosti. Stranke
svoju ulogu dobijaju tek posle izbora, ukoliko uspeju da zauzmu
mesto u vladajuoj koaliciji, za koje se ne bore programom, nego
usaglaavanjem sa interesima vrha autoritarne vlasti.
Dinamine mogunosti politike su nestajale u nastojanjima Demokratske stranke i Borisa Tadia da politika neodlunosti u
maniru kreni-stani postane politiki mainstream. Kako se u taj
mutljag i traenje vremena uklopila veina politikih aktera,
mainstream je uspeo da predupredi stvaranje nove opozicije koja
6 Obiaj da se na glasaki listi pored naziva stranke stavi ime njenog lidera uveo
je Slobodan Miloevi 1992, kao nain da birai prepoznaju stranku za koju glasaju.
Ovaj autoritarni obrazac, da se stranka prepoznaje po linosti koja je vodi, od tada nije
promenjen, jer svima odgovara takva lina identifikacija. Onda ne treba da udi kada se
kae da nema SPO-a bez Vuka Drakovia, DSS-a bez Kotunice, Liberalno-demokratske
stranke bez edomira Jovanovia itd.
377
Na koju god osmatranicu da stanem, ne vidi se mogunost otvaranja procesa drutvene komunikacije u kojoj bi se mogle formulisati alternative kao nove anse. Da bi se to moglo dogoditi,
koncepcijsko neslaganje mora da dobije konstitutivnu ulogu, umesto da se, kao sada, proteruje kroz prozor. Kada se blokiraju i same
mogunosti otvorene komunikacije, onda smo zaista zalutali u divljine besmisla, o emu je pisao Zoran ini. Blokiranost stvaranja
smisla, njegovog slobodnog protoka i uobliavanja u politiku akciju, ba nikako nam ne prua ansu da razvlastimo diktatorsku
vlast koja se opet instalirala, kao da petooktobarskih nadanja nije
ni bilo. Ako Srbija jo uvek ne moe bez svojih droga na kojima besmisao opstaje, onda nema lanih uteha i optimistikih zakljuaka.
Nema mesta optimizmu ako su modernizacija drave, demokratija
378
Slabljenje demokratije i institucija nije pokolebalo nadu da e put

ka EU preiveti i da bi to mogao biti nain da se izae iz dugotrajne regresije. Na tom putu, koji moda jeste izlaz, jo uvek ima
mnogo konica koje smo podrobno analizirali. Dre ih autoritarna
vlast, nacionalisti i partijske gazde kojima se nigde ne uri. Njima
sporost, beda i zaostalost Srbije ne smetaju: dok ekaju da se ostvari neostvarivo, okrenuli su se novcu i uivanju, dajui sebi pravo
da u patriotskom iekivanju bar oni ive lepo i veselo. Nagomilani problemi i nezadovoljstvo graana ne uspevaju da se politiki
artikuliu, pa i oni ekaju da se ostvari ono neostvarivo. Vezujui
se za vlast u ijim su rukama kasa i posao u dravnoj slubi, za njih
to ekanje prolazi tegobno, u loem raspoloenju i divljem drutvu.
Vesna Pei
bi zamenila onu staru, preostalu iz devedesetih godina. Prikrivenim dogovorima o tome koje e stranke ui u sastav vladajue
koalicije, kontrolom medija, zapoljavanjem u javnom sektoru,
ucenama i timovanjima (na primer, to da se svi izbori odre u istom danu, iako je to podrazumevalo niim obrazloene prevremene
predsednike izbore), demokratija u Srbiji je toliko oslabila da su
graani izgubili motivaciju da na izborima uestvuju, najavljujui
bele glasove i apstinenciju.
i normalan ivot ljudi jo jednom odbaeni zbog line vlasti i njene

mafijake druine, a sve pod firmom jedne jedine preostale ideje
o veitim srpskim nacionalnim i dravnim interesima.
Ni sa jedne osmatranice se ne vidi kako se moe promeniti sadanji
nefunkcionalan i autoritarni reim iji se zulum nesmetano iri.
Ko nije njihov, nikakve anse nema. Deficit subjektivnih snaga
vie je nego oigledan. Koliko je politika u Srbiji mrtva, vidi se ne
samo po tome to se isti ljudi godinama vrte na vodeim funkcijama, nego mnogo vie u nekoj zastraujuoj iscrpljenosti drutva,
kao da su svi ljudski resursi potroeni. Danas se vie ne zna gde se
moe nai politiki potencijal koji bi preusmerio Srbiju. I to je ono
to najvie zabrinjava: to utanje drutva koje prekrivaju beskrajne
deponije besmisla. Njih stvara loa prolost i njena sadanjost, koja
je zatvorila krug na istoj taki na kojoj smo ve bili: kako do demokratije, dinamine politike i otvorenog horizonta mogunosti.
post scriptum: U drugom krugu predsednikih izbora 20. maja

2012. godine, sa nekih sedamdesetak hiljada glasova vie, i uz
rekordnu apstinenciju, Tomislav Nikoli je pobedio Borisa Tadia i
smenio ga sa mesta predsednika Srbije.
Jedan od komentatora na internetu, u izbornoj noi, opisao
je ovaj dogaaj kao jedinstveni spoj nespojivog: intelektualci i
lumpenproletarijat su se udruili i oterali lopovsku bandu sa vlasti.
Iako zvui zanimljivo, to se nije dogodilo. Takve kombinacije postoje
samo u romanima. Jedan takav scenario, koji opisuje zajedniko
delovanje marginalaca s dva kraja socijalne lestvice, inteligencije
i lumpena, opisao je Lav Tolstoj u svom romanu Vaskrsenje. Teko
je pretpostaviti da se ta romantina fikcija ostvarila danas u Srbiji.
Dogodilo se neto drugo. Izbore je najverovatnije odluio sloj koji se
na njima nije pojavio, a to je srednja klasa. Istanjena i sa glavom
jedva iznad vode, listom je napustila Borisa Tadia i pustila ga da
379
Jo jednom se pokazalo da autoritarni reimi, i oni meki kao na,

postaju najnestabilniji upravo kada konano ovladaju drutvom,
a izbore ipak ostave kao izlog za svaku pohvalu. Vladajui su
drali sve: pare, medije, sudove, slube i izgubili. Kada se to sve
pozatvara, zatvara se i svaka perspektiva, alternative i nove anse.
I zato su izgubili izbore. Birai su se dosetili da mogu otvoriti jedina
preostala vrata, samo njima data na raspolaganje: da za vreme
izbora jednostavno ostanu kod kue, u etnji, kafani, ma gde, samo
da ne budu tamo gde su bili oekivani.
Vesna Pei
potone. To bi se moglo nazvati bezglasnom pobunom drutva. Ta

pobuna se dogodila bez vostva, bez galame, bez rei, u tiini,
spontano neizlaskom na biralita. Moe se rei da su graani
pokazali visoki stepen svesti koji mnogi od njih nisu oekivali.
Izdrali su pritisak i sluali svoj unutranji glas, svoje sumnje i svoje
nezadovoljstvo. Hladno i samopouzdano, bez revolucije, blokada
i sukoba s policijom, sruili su linu vlast predsednika drave, za
jedan dan, lep i sunan, a da to gotovo niko nije primetio, sve dok
biraka mesta nisu bila zatvorena, kada je postalo jasno da su ona
bila slabo poseena. Graani su pokazali svoje nezadovoljstvo,
svako na svoj nain, uspeli da razdvoje i razmaknu predsedniku
funkciju od ostalih dravnih organa i, tim malim pomakom, onaj
uslov mogunosti je nekim udom proradio. Loa vlast je dobila
poruku, dovoljno intenzivnu da zapamti lekciju, bez obzira to sada
izgleda da nikakva pouka nije izvuena.
Iskustvo nas ui da u Srbiji promenu vlasti po pravilu spreavaju

one snage koje imaju ogromne interese da status quo opstane po
svaku cenu. One se nee lako predati. Graani jesu bez grie savesti
okrenuli lea Tadiu i jesu izvrili svoju graansku dunost smenili
su vlast kojom nisu bili zadovoljni, ali sam sigurna da se sada,
dok piem poslednje redove ove knjige, ve uveliko radi na tome
da se sve zavri tako kao da se nita nije dogodilo. Nikakve pouke
se ne izvlae, nego se, naprotiv, takva mogunost zamagljuje, tako
to se krivci za gubitak izbora trae tamo gde se ne mogu nai
u marginalnim grupama koje nisu mogle uticati na ishod izbora.
Nada da e se posle poraza Tadia i njegove klike otvoriti ansa
da se Demokratska stranka preispita, temeljno preformulie i otvori
novo poglavlje svog delovanja nije nerealna, ali e svim silama biti
spreavana. Ve sada se danonono pokuava da se poraz pretvori u
pobedu i nastavak istog, kako bi svi moni i ugraeni interesi ostali
neoteeni.
Procesi opisani u ovoj knjizi, koji su uruavali zemlju, nee nestati.
Pruae se otpori preispitivanjima, bie prilagoavanja, mutiranja,
spoljnih uticaja i miniranja ansi da krenemo putem socijalnog
uenja i odbacivanja prepreka koje stoje na putu efikasnom,
demokratskom i pravednom upravljanju dravom. Ipak, graani
Srbije su loe upravljanje zemljom prepoznali i definisali ga kao
prepreku svom boljem ivotu, ali i demokratiji za koju su se borili 5.
oktobra. Pri tome su, valjda, shvatili da postoje naini da se priblie
normalnom ivotu koji i od njih zavisi.
Ovo je nova situacija od koje e se zazirati. Nije bitno to to se gnev

izlio na bele glasove, jer su oni sve vreme bili u protestu, opominjali,
objanjavali i navlaili odijum na sebe, mada njihove rei, argumente
i razloge niko nije sasluao i razumeo. I sada kau: Beli su krivi
(ili zasluni) za ruenje Tadia. Ali nije tako. Beli glasovi su samo
obelodanili loe stanje stvari, a ona nepoznata i utljiva snaga drutva
je smenila predsednika drave, i tako otvorila mogunost da se
gubitnici preispitaju a dobitnici upristoje i promene. Veliko je pitanje
da li e oni za to imati volje, ali ansu su dobili i jedni i drugi.
380
381
Citirana literatura
Anderson i Grej (2006): James. H. Anderson & Cheryl W. Gray,
Anticorruption in Transition 3: Who is Succeeding... and Why?,
World Bank.
Antikorupcijski zakoni: Iskustvo Slovenije i izazovi Srbije, Beograd: Transparentnost Srbija, 2004.
Bara (2007): Verica Bara, Dominantna i marginalna korupcija,
Republika br. 396-397, 1-31. januar 2007.
Bara i Zlati (2005): Verica Bara i Ivan Zlati, Korupcija, vlast,
drava, II deo, Republika.
Beljanski (2006): Slobodan Beljanski, Pravni i politiki aspekti
spreavanja sukoba interesa, u: Sukob interesa kod javnih funkcionera i javnih slubenika u Srbiji, Beograd: Transparentnost
Srbija, str. 69-89.
Biserko (2000): Sonja Biserko, Domet nove vlasti, Helsinka
povelja br. 33, oktobar 2000, Beograd: Helsinki odbor za ljudska
prava u Srbiji.
Biserko (2006): Sonja Biserko, Zoran ini i Haki tribunal, u:
Latinka Perovi (ur.) Zoran ini: etika odgovornosti, Beograd:
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, str. 223-248.
Boarov (2011a): Dimitrije Boarov, Debele knjige i debele make,
Peanik, Beograd 2011.
Boarov (2011b): Dimitrije Boarov, Srbija: Katastrofa koja se teko
lei, Helsinka povelja br.155-156, septembar-oktobar 2011, Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, str. 24-26.
Dimitrijevi (2003): Nenad Dimitrijevi, Srbija kao nedovrena
drava, Re br. 69, 15. mart 2003, str. 5-20.
Dimitrijevi (2007): Nenad Dimitrijevi, Ustavna demokratija
shvaena kontekstualno, Beograd: Fabrika knjiga.
Dragovi-Soso (2006): Jasmina Dragovi-Soso, Spasioci nacije,
Beograd: Fabrika knjiga, Edicija Re.
ini (1987): Zoran ini, Zajednica, priroda i graanski rat
Hobbes i Marx, Filozofija i drutvo I, Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, str. 227-257.
382
383
ini (1988a): Zoran ini, Jugoslavija kao nedovrena drava,

Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada.
ini (1988b): Drutvena kriza ili drutvena patologija,
Gledita 5-6, maj-jun 1988, godina XXIXm, Univerzitet u Beogradu.
ini (2003): Zoran ini, Od nacionalizma do patriotizma,
poslednje predavanje Zorana inia odrano studentima
Banjalukog univerziteta 21.2.2003, sajt Peanika: http://
pescanik.net/2009/03/od-nacionalizma-do-patriotizma/.
ini (2004): Zoran ini, Jedna srpska iluzija, prir. Emilija
Bogdanovi i Dobrivoje Vulovi, Ateneum, Beograd: Cicero.
Gligorov (2006): Vladimir Gligorov, Ratnici i trgovci, pragmatizam i legalizam, u: Latinka Perovi (ur.), Zoran ini: etika
odgovornosti, Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji,
str. 141-157.
Goati (2006): Vladimir Goati, Partijske borbe u Srbiji u postoktobarskom razdoblju, Beograd: Fridrich Ebert Stiftung.
Goati, Nenadi, Jovanovi (2004): Vladimir Goati, Nemanja
Nenadi, Predrag Jovanovi, Finansiranje predsednike izborne
kampanje 2004. u Srbiji, Beograd: Transparentnost Srbija.
Helman, Dons i Kaufman (2000): J. Hellman, G. Jones, and D.
Kaufmann, Seize the State, Seize the Day: State Capture, Corruption and Influence in Transition, World Bank Policy Research
Working Paper No. 2444.
Jovanovi (2005): edomir Jovanovi, Moj sukob s prolou,
Beograd: Dan Graf Danas.
Kovaevi (2007): ivorad Kovaevi, Amerika i raspad Jugoslavije, Beograd: IP Filip Vinji / Fakultet politikih nauka.
Krastev (2011): Ivan Krastev, Apsolutizam 2.0, IWMpost,
28.2.2011, prevod Bojane Obradovi, na sajtu Peanika,
13.4.2011: http://pescanik.net/2011/04/apsolutizam-2-0/.
Lazi (2006): Mladen Lazi, Regrutovanje nove ekonomske i
politike elite, Republika, jun-jul 2006.
Malii (2004): Vesna Malii (prir.), Zoran ini: San o Srbiji,
Beograd: igoja tampa.
384
Meli (2006): Dunja Meli, Filozofska radoznalost Zorana

iniia, u: Latinka Perovi (ur.), Zoran ini: etika odgovornosti, zbornik radova, Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava
u Srbiji, str. 101-139.
Miunovi (2006): Dragoljub Miunovi, Moja politika, Beograd:
Filip Vinji.
Mihajlovi (2005): Duan Mihajlovi, Povlenske magle i vidici I-II,
Beograd: NEA d.o.o. Beograd.
Molnar (1997): Aleksandar Molnar, Narod, nacija, rasa istorijska izvorita nacionalizma u Evropi, Beograd: Beogradski krug i
Akapit.
Molnar (2006): Aleksandar Molnar, Gubitak suvereniteta u korist
Evropske unije ili borba za suverenitet nad Kosovom i Metohijom, Republika, 24.10.2006.
Molnar (2008): Aleksandar Molnar, Oprotaj od prosvetiteljske
ideje ustavotvorne skuptine, Beograd: Institut za filozofiju i
drutvenu teoriju i Fabrika knjiga.
Montgomeri (2010): Vilijem Montgomeri, Kad ovacije utihnu:
borba s demokratskom tranzicijom, Beograd: Dan Graf.
Okupacija u 26 meseci 20042006, Beograd: Centar za modernu
politiku, 2006.
Parsons (1996): Talkot Parsons, Moderna drutva, Ni: Gradina.
Pavlovi i Antoni (2007): Duan Pavlovi i Slobodan Antoni,
Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine,
Beograd: Slubeni glasnik.
Pavlovi i Stanojevi (2010): Duan Pavlovi i Ivan Stanojevi,
Predsednik republike, institucionalni dizajn i politiki feler, u:
Duan Pavlovi (ur.), Razvoj demokratskih ustanova u Srbiji deset godina posle, Beograd: Heinrich Bll Stiftung Jugoistona
Evropa, str. 65-72.
Pei (2007a): Vesna Pei, Nacionalizam nemogue drave
Okvir za razumevanje neuspele legitimacijske matrice u Srbiji, u:
D. Vujadinovi i V. Goati (ur.), Nacionalni i dravni interes Srbije,
Beograd: Friedrich Ebert Stiftung i Centar za demokratsku tranziciju, str 65-79.
385
Pei (2007b): Vesna Pei, State Capture and Widespread Corruption in Serbia, Brussels: Centre for European Policz Stuides
(CEPS), www.ceps.be.
Pei (2010): Vesna Pei, Revolucija ili pu: Rekonstrukcija
petooktobarskih zbivanja na osnovu memoarske i strune literature, u: Duan Pavlovi (ur.), Razvoj demokratskih ustanova
u Srbiji deset godina posle, Beograd: Heinrich Bll Stiftung
Jugoistona Evropa, str. 25-41.
Podunavac (2001): Milan Podunavac Budunost liberalne revolucije u Srbiji, u: Ivana Spasi i Milan Suboti (ur.), Revolucija i
poredak, Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, 153164.
Popov (1996): Neboja Popov (prir.), Srpska strana rata, Beograd:
Republika.
Popov (2012): Neboja Popov: Praksis i antipraksis Prilog ispitivanju jednog jugoslovenskog paradoksa, Republika br. 516-519,
januar-februar 2012, Beograd.
Popovi (2010): Sra Popovi, One gorke suze posle, Beograd:
Peanik.
Pribievi (2010): Ognjen Pribievi, Rise and Fall of DOS: Serbian
Politics from 2000 to 2003, Belgrade: Stubovi kulture.
Proti (2005): Milan St. Proti, Izneverena revolucija: 5. oktobar
2000, Beograd: igoja tampa.
Ramet (2006): Sabina Ramet, The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918-2005, Bloomington: Indiana University
Press.
Samardi (2011): Nikola Samardi, Srbija kao evropska dilema, Helsinka povelja br. 157-158, novembar-decembar 2011, str.
7-11.
Spasi i Suboti (2001): Ivana Spasi i Milan Suboti, Revolucija i
poredak, Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju.
Stojanovi (2004): Dubravka Stojanovi, Predgovor u: Vesna
Malii (prir.) Zoran ini: San o Srbiji, Beograd: igoja tampa.
Stojanovi (2010): Dubravka Stojanovi, Ulje na vodi, Beograd:
Peanik.
386
Suboti (2010): Jelena Suboti, Otimanje pravde: Suoavanje s

prolou na Balkanu, Beograd: Beogradski centar za ljudska
prava.
Vladisavljevi (2010): Neboja Vladisavljevi, Meoviti reimi,
protesti i 5. oktobar, u Duan Pavlovi (ur.), Razvoj demokratskih
ustanova u Srbiji deset godina posle, Beograd: Heinrich Bll Stiftung Jugoistona Evropa, str. 15.
Vujai (2003): Veljko Vujai, Naslee Zorana inia: politika
hrabrost ili politiki oportunizam, Prizma, avgust, 2003, str. 1725.
Vukomanovi (2005): Dijana Vukomanovi, Legitimacijska matrica relevantnih politikih partija u Srbiji, u: Zoran Lutovac (ur.),
Poltike stranke u Srbiji, Beograd: Institut drutvenih nauka i Friedrich Ebert Stiftung.
387
Index imena
A
Ahtisari, Marti 165
Anderson, James 179, 383
Aneli, Goran 206
Anelkovi, Zoran 261
Antoni, Slobodan 23, 29-31,
385
Avramov, Smilja 250, 252
B
Babi, Milan 122
Bajatovi, Duan 261, 325
Bakali, Mahmud 124
Baki, Jovo 303
Bakovi, Biljana 301, 325
Bara, Verica 174, 182, 185, 190,
205, 297, 303, 316, 347, 351,
352, 383
Batakovi, Duan 60
Bati, Vladan 314
Begovi, Boris 210
Belovi, Jasna 336
Beljanski, Slobodan 208, 383
Bilbija, uro 124, 125
Bin Laden, Osama 250
Biserko, Sonja 34, 50, 383
Boarov, Dimitrije 11, 304, 305,
348, 349, 373, 374, 383
Bogdanovi, Emilija 384
Boljevi, Dragana 298
Bramerc, Ser 256
Bregovi, Goran 370
Brki, Mihajlo 202
388
Bubalo, Predrag 346

Bulatovi, Ljiljana 250
Bulatovi, Rade 267
Bu, Dord 246
C
Cerovi, Stojan 47-49
Cvetkovi, Mirko 286, 289, 290,
301, 302, 304, 305, 312, 346,
358, 359
anak, Nenad 96, 268

onjagi, Sovranije 190, 204
oli, Ljiljana 192
ovi, Neboja 267
iri, Neboja 282

osi, Dobrica 23, 111, 123,
124, 126, 266
osi, Jugoslav 141, 163
uruvija, Slavko 116, 118, 263,
265, 266, 373
D
Dai, Ivica 262, 263, 269, 318,
321, 323, 324, 339, 358
Del Ponte, Karla 63, 141
Derikonji, Mirjana 339
Deer, Vensan 338
Didanovi, Vera 313
Dimitrijevi, Nenad 28, 37, 38,
389
46, 88, 89, 92, 93, 383

Dimitrijevi, Vojin 54, 241
Dinki, Mlaan 95, 96, 182,
183, 194, 206, 255, 264, 269,
270, 311, 312, 340
Divac, Vlade 198
Dojinovi, Stevan 348
Dolovac, Zagorka 265, 339
Dostojevski, Fjodor 266
Dragin, Saa 289, 290
Dragovi, Jasmina 383
Dragovi-Soso, Jasna 45, 47,
152, 383
Dragutinovi, Diana 301
Drakovi, Danica 139, 268
Drakovi, Vuk 118, 263, 268,
270, 377
Duli, Oliver 289-291, 327, 330
D
Dini, Vesna 206
akovi, Milan 27
eli, Boidar 182, 186, 187,
195, 239, 242, 289
ilas, Aleksa 49
ilas, Dragan 242, 253, 254,
258
ilas, Milovan 279, 370
ini, Ruica 114, 125
ini, Zoran 9, 14, 17, 21, 2428, 30, 33-40, 42, 46, 51-53, 5560, 65, 67, 68, 70, 73, 75-88, 90,
91, 93-113, 115-127, 132, 134,
135, 145, 146, 158, 159, 163,
390
179-181, 185, 190, 232, 234,

235, 237, 261, 263-267, 269,
311, 318, 320, 347, 356, 366,
367, 370, 376, 378, 383-387
ogovi, Saa 351
okovi, Perica 352
orevi, Mlaen 279
orevi, Vlastimir 27
ukanovi, Milo 60, 96, 122
uki-Dejanovi, Slavica 250,
252
uni, Danko 305, 346, 347
uran, Zoran 337
uri, Aleksandar 335
uri, Olga 335
uri, Sran 198
E
Emerson, Majkl 173
Eton, Ketrin 266
G
Gali, Vladimir 194
Gligori, Branko 189
Gligorov, Vladimir 11, 36, 144,
384
Goati, Vladimir 173, 182, 183,
186, 204, 205, 214, 330, 384,
385
Gotovina, Ante 254
Gray, Cheryl 179, 383
H
Habermas, Jirgen 75
Hadi, Goran 13, 42, 255, 256
Havel, Vaclav 236
Hellman, Joel 174, 384

Hobs, Tomas 77, 101, 104, 383
Homen, Slobodan 252, 265,
282-284, 290
Huserl, Edmund 75
I
Ili, Dejan 244, 246
Ili, Mile 261
Ili, Velimir 96
Isakov, Aleksandra 345
Ivanov, Igor 25
J
Jana, Dejan 16
Jankovi, Ivan 16, 17
Jeremi, Vuk 168, 257, 284,
285, 370
Joi, Dragan 205, 266
Jones, Geraint 174, 384
Josipovi, Ivo 315
Jovanovi, edomir 25, 34, 39,
53, 55, 56, 268, 377, 384
Jovanovi, Predrag 384
Jovanovi, Zvezdan 124
K
Kandi, Nataa 16
Karadi, Radovan 103, 106,
122, 244, 255, 275
Karadi, Sonja 275
Kaufmann, Daniel 174, 384
Kloc, Volfgang 349
Kneevi, Milan 328
Koen, Leon 237
Kolundija, Nada 241
Kora, arko 96, 269

Koraksi, Predrag 262
Kosor, Jadranka 254
Kosti, Slobodan 308, 361
Kotunica, Vojislav 14, 15, 17,
23-25, 30, 32-37, 40-43, 46, 50,
52-54, 56, 57, 59, 65, 66, 70,
90, 92, 95, 112, 113, 118-122,
124-127, 132, 134, 135, 139,
141-146, 156-161, 164-172, 179181, 183-186, 189, 190, 194, 198,
204, 235-242, 245, 246, 251,
259, 260, 266, 267, 299, 305,
324, 346, 356, 367, 368, 370,
376, 377
Kovaevi, Drago 164
Kovaevi, Miladin 283, 284
Kovaevi, ivorad 384
Krastev, Ivan 286-288, 384
Krga, Branko 27
Krkobabii 324, 365
Kuzminovi, Ivan 173
L
Labus, Miroljub 96, 173, 177,
197
Lali, Vesna 190, 204
Latkovi, Nataa 296
Lavrov, Sergej 370
Lazanski, Miroslav 251
Lazi, Mladen 176, 384
Liht, Sonja 290
Logar, Svetlana 173
Lonar, Zoran 205
Luki, Milimir 338, 339
Luki, Svetlana 62, 64, 127
391
Lukovi, Petar 50
Lukovi, Radojko 336
Lukovi, Zoran 344, 349
Luman, Niklas 75
Lutovac, Zoran 387
LJ
Ljaji, Rasim 254-256, 258, 268,
269, 306, 342
M
Mahony, Honor 337
Makoveji, Monika 212
Malii, Vesna 24, 26-28, 384,
386
Malovi, Sneana 252, 263,
266, 283, 289, 290, 293, 332
Marka, Mladen 254
Markovi, Dragan Palma 324
Markovi, Mihailo 100
Markovi, Milan 325
Markovi, Mirjana 89, 118, 263
Markovi, Radomir 32, 61, 118,
263
Markovi, Ratko 261
Markovi, Zorana 291, 297, 303
Marks, Karl 75, 89, 383
Mati, Marko 236, 346
Medvedev, Dmitrij 260
Meli, Dunja 17, 385
Merkel, Angela 255, 256, 260
Mesarevi, Nata 282, 292, 331,
335, 338
Mesi, Stjepan 245
Miunovi, Dragoljub 27, 29,
53, 358, 385
392
Mihailovi, Dragoljub 115, 268,

370
Mihajlov, Dejan 189
Mihajlovi, Duan 35, 38, 385
Mihajlovi, Milivoje 358
Mihajlovi-Markovi, Zorana
197
Mija, Dejan 120
Mijatovi, Boko 301, 302
Mikeli, Borislav 267
Milanovi, Ljubia 340
Milanovi, Stanka 340
Milenkovi, M. Mirjana 302
Miliki, M.D. 330
Miloevi, Marko 89, 118, 263
Miloevi, Slobodan 12, 13, 15,
17, 21-36, 38-59, 62-69, 71, 8892, 94, 105, 106, 111, 115-119,
121-123, 126, 132, 134, 139,
143-146, 148, 151-154, 159, 163,
164, 170, 176, 180, 187, 231,
232, 237, 240, 242, 246, 248,
250, 252, 259, 261-265, 269,
270, 278, 281, 284, 295, 302,
310, 318, 321, 324, 344, 346,
360, 365, 368, 370, 372-377
Milutinovi, Milan 56
Milutinovi, Vladimir 308
Mitrovi, Vesna 336
Mladi, Darko 250, 252
Mladi, Ratko 13, 42, 43, 62, 71,
116, 139-143, 159, 163, 181, 198,
249-252, 255, 256, 285, 315
Mocart, Volfgang Amadeus 97
Molnar, Aleksandar 31, 184,
373, 385
Moljevi, Stevan 71
Montgomeri, Vilijam 21, 55,
385
Mrkonji, Milutin 261, 269
N
Naumov, Radomir 205
Nenadi, Nemanja 173, 174,
214, 384
Nigarac-Niiforovi, Smiljka
336
Nikaevi, Aleksandar 261
Nikevi, Tamara 172
Nikezi, Duan 302
Nikezi, Marko 150
Nikodijevi, Nikola 226
Nikolaidis, Andrej 320
Nikoli, Danijela 336
Nikoli, Milomir 336
Nikoli, Tomislav 171, 172, 241,
242, 260, 261, 270, 295, 323,
324, 356, 379
Nikoli-akovi, Tanja 345
Niki, Enver 341
O
Obradovi, Bojana 384
Obradovi, Vesna 336
Obrenovi, Mihailo 114
Obuina, Jasminka 336
Orecun, Aleksandra 173
P
Panti, Milan 266
Parsons, Talkot 75, 233, 385
Pai, Nikola 115
Pauel, Kolin 39
Paunovi, Bojana 336
Pavievi, Vladimir 307
Pavkovi, Neboja 25, 27, 32,
53, 61
Pavlii, Igor 297
Pavlovi, Duan 23, 29-31, 44,
304-306, 385-387
Pekovi, Novica 335
Pekovi-Savi, Maja 335
Perovi, Latinka 150, 321, 383385
Pei, Vesna 16, 35, 43, 46, 385,
386
Petovar, Tanja 16
Petrievi, Nada 335
Petrievi-Milosavljevi, Nataa
335
Petrovi, Aleksandra 339
Piti, Goran 329
Plavi, Biljana 108
Podunavac, Milan 22, 386
Popesku, Kalinu 212
Popov, Neboja 17, 115, 155,
231, 386
Popovi, Ana 336
Popovi, Boris 5
Popovi, Danica 296, 343
Popovi, Sra 16, 21, 28, 36,
40, 47, 50, 51, 57, 125-127, 266,
322, 324, 386
Pribievi, Ognjen 33, 386
Proti, St. Milan 23, 33, 40, 41,
386
Putin, Vladimir 238, 260, 286,
287
393
R
Rabrenovi, Jovana 345
Radisavljevi, Irena 315
Radisavljevi, Miljko 265, 267,
339, 340, 370
Radonji, Aleksandar 173, 202
Radonji, Luka 69
Radovanovi, Slobodan 337,
338
Radovanovi, Zoran 348
Radovi, Amfilohije 133, 238
Radovi, Nastasja 71
Raji, Dragoljub 326
Raki-Vodineli, Vesna 26, 262,
263, 269, 296, 298, 307, 308,
318, 321, 323, 324, 331
Ramet, Sabina 146, 147, 386
Rani, Dejan 226
Rankovi, Aleksandar 67
Ranatovi, eljko 117, 118, 365
Risti, Boko 314, 338
Ruso, an ak 86
S
Salijeri, Antonio 97
Samardi, Nikola 331, 386
Samardi, Slobodan 189
Silva, da Lula 356
Simatovi, Frenki 117
Simi, Dejan 206
Simovi, Milo 267
Skrozza, Tamara 297
Slapak, Svetlana 5, 16
Sokolovi, Neboja 336
Spai, Tamara 26
394
Spasi, Ivana 21, 386

Srbljanovi, Biljana 251
Staljin, Josif Visarionovi 108,
115, 333
Stamboli, Ivan 116, 118, 119,
263, 373
Stamenkovi, B. 328
Stanii, Jovica 117, 118
Stankovi, Zoran 250, 252, 340
Stanojevi, Ivan 304-306, 385
Stanojevi, Ljubia 209
Stefanovi, Dejan 335
Stefanovi, Margita 335
Stevanovi, Mirjana 298, 326328, 330, 345
Stevanovi, Vlastimir 67
Stjepanovi, Jelena 329
Stojanovi, Dubravka 25, 43,
44, 52, 54, 57, 58, 168, 386
Suboti, Jelena 26, 55, 387
Suboti, Milan 21, 37, 46, 55,
56, 58, 386
Suboti, Stanko 96, 292
ari, Darko 345

eelj, Vojislav 152, 183, 184,
245, 267, 324
kundri, Petar 261
ljivananin, Veselin 116
reder, Gerhard 96
tajn, fon Lorenc 80
ulc, Julius 75
varm, Filip 164
T
Tadi, Boris 156, 158, 160, 166,
167, 171, 172, 183, 184, 236242, 245, 246, 251-262, 264,
265, 268, 269, 276, 278, 279,
282, 284-286, 290, 292, 293,
299-301, 304-306, 315, 318, 320,
323, 324, 340-342, 348, 354,
356, 358, 359, 366-368, 370,
377, 379-381
Tagirov, Tatjana 263, 283
Tahirovi, Sabahudin 340, 341
Teleskovi, Anica 330
Tito, Josip Broz 115, 150, 264,
368
Todorovi, Dragan 267
Tomi, Aco 267, 370
Tomi, Nikola 302
Trbovi, Ana 186
Trifunovi, Ana 335
Trifunovi, Predrag 335
Trifunovi, Vlado 155, 156
Trivan, Jelena 270, 289, 290
Trocki, Lav 114
Turajli, Srbijanka 307, 308
V
Valenak, Kitof 348
Vasiljevi, Aleksandar 27
Vai, Nevenka 334
Vai, Sinia 334
Veber, Maks 75, 108, 212
Vekari, Bruno 250, 252
Veljkovi, Momilo 336
Veljovi, Milorad 340
Vestervele, Gvido 255
Vitorovi, Mioljub 263
Vladisavljevi, Neboja 376, 387
Vlahovi, Aleksandar 305, 346,
347
Vueti, Miroslav 336
Vueti, Slobodan 184
Vui, Aleksandar 241, 270, 295
Vujai, Veljko 97, 387
Vujasinovi, Dada 265, 266
Vujovi, Zoran 169
Vukomanovi, Dijana 146, 387
Vulovi, Dobrivoje 384
U
Udoviki, Kori 194
Ugljanin, Sulejman 342
Ugrii, Sreten 318-320
Ulemek, Milorad Legija 27, 28,
30, 52, 96, 117, 124, 134
Uroevi, Milo 16
Z
Zdravkovi, Miroslav 330, 343
Zlati, Ivan 182, 185, 347, 383
W
Waters, T.S. 59
id, Andre 98
igon, Ivana 261
ivkovi, Zoran 14, 24, 179,
180, 185
395
396
397

Vesna Pesic Divlje Drustvo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vesna Pesic Divlje Drustvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Urednice: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi

Lektura: Ivana Andri

Kako smo stigli dovde

Mom sinu i sagovorniku

PRVI DEO PETOOKTOBARSKE KONTROVERZE

DRUGI DEO ZORAN INI: FILOZOF,

TREI DEO NEKA BUDE TO BITI NE MOE

ETVRTI DEO KONTINUITET KONTINUITETA I

PETI DEO KAKO SMO STIGLI DOVDE

Postoje narodi koji smisao ne ubrajaju meu

na kritici srpske nacionalne ideologije. Drutvo ne moe napredovati

Analizirajui period posle 5. oktobra nisam se vraala na Miloevia.

jednom je dobila prednost nad univerzalnim vrednostima moderne drave.

politiku kako bi mogla obavljati svoje specifine funkcije baviti

Stigavi do samog kraja knjige shvatila sam da pria o politici moe

Beograd, prolee 2012.

3 Milo Uroevi, On je uvek pucao za Srbiju, Izvetaj sa suenja; zapis aktiviste

Zahvaljujem se svojim prijateljima Neboji Popovu i Ivanu

PRVI DEO PETOOKTOBARSKE

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

Ove godine se navrava deset godina od Petog oktobra i jo uvek

Ruenje Miloevia: revolucija, dogovori, pu

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

Ovakva optimistika gledita, izreena u vreme velikih oekivanja,

autoritarna vlast padne, a da su pri tom na ulicama stotine hiljada

promena se odrala tokom svih izbora odranih za poslednjih deset godina.

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

9 Od dovravanja revolucije se odustalo zato to graani ne bi shvatili da u roku od

ciju, pa je izneverio. Zoran ivkovi, povodom desetogodinjice

12 Na odluku slubi da puste Miloevia niz vodu i da preu na pobedniku stranu

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

Pogledajmo kako su ti dogovori izgledali i zato je do njih dolo.

na narod12. Aparati vlasti su izdali Miloevia i ponudili se novoj

2004:53). ini tvrdi da je DOS intenzivno radio na tome da

Opisane metode ruenja Miloevia 5. oktobra revolucionarna

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

Da li je ovo to sam opisala bio pu? Ruenje jedne vlasti kakva

se institucije ne uspostave (Malii 2004:96; podvlaenje moje).

da se na samom poetku onemogue znaajnije promene, koje su

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

Sukobi o redefinisanju Srbije

Jedino to se znalo i to im je bilo zajedniko odnosilo se na

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

svest srpskog drutva i vie se nije promenila. Najvea slabost se

se deavalo gotovo po automatizmu kada Miloevia vie nije bilo.

nije imao cenu (Biserko 2006:229).

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

Oko ega je izbio sukob? Konflikti su se praktino sve vreme nizali

je video u tome da se nacionalnom doda demokratsko (slobodni i

25 U poetku, njegovi nastupi u Demokratskoj stranci bili su antinacionalistiki, a poto

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

Ako je tano da DOS nije bio u stanju da donese obeane promene,

oko Haga i opasnih politika podzemlja, postavlja se pitanje: ko je

Prolost kao mesto propasti Petog oktobra

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

razvoj ukupne politike situacije, vidimo da je izruenje Slobodana

bra Srbija se vratila u svet i bila doekana rairenih ruku, ali su

Dakle, prolost je bila prisutna na jedan mnogo fundamentalniji

Kada je ini otiao u Ameriku u februaru 2001. godine, Kolin

Loa prolost je odreivala meunarodni poloaj Srbije, od kog

Situacija u Srbiji nije liila na ono to su Amerikanci zamiljali. Oni

26 Ne samo da nije bio uhapen nego ga je predsednik Kotunica primio u prijateljsku

Divlje drutvo Kako smo stigli dovde

raju s Kotunicom prilikom njegove posete Americi u maju 2001.

PRVI DEO PETOOKTOBARSKE KONTROVERZE

TREI DEO NEKA BUDE TO BITI NE MOE

PETI DEO KAKO SMO STIGLI DOVDE