EST SIGMA - METODOLOGIJA UNAPRE ENJA KVALITETA *

SIX SIGMA METODOLOGY FOR QUALITY IMPROVEMENT

dr Miodrag Lazi

1)

Rezime: Od devedesetih godina XX veka sve ire se primenjuje popularni metod sa skromnim
nazivom est sigma. Kao modni hit metod se koristi za unapre enje kvaliteta proizvoda i
poslovanja kompanija. Metod nosi razli ite atribute poput: magija i filozofija kvaliteta, put ka
hramu biznisa, vizija koja stremi savrenstvu itd.
U radu je prikazana sutina, filozofija i metodologija koncepta est sigma. Kroz prikaz
metodologije stvara se odgovor na pitanje: zato je koncepcija est sigma metodologija
unapre enja kvaliteta? Rad ukazuje i na mogu nosti primene programskog paketa Statistica modul Industrijska statistika i est sigma opcija est sigma (DMAIC). Modul sadri osnovne faze
primene metodologije est sigma (ciklus DMAIC). Na prakti nom primeru obrade rukavca vratila
su ilustrovane neke mogu nosti paketa i izlazni rezultati.
Klju ne re i: est sigma, Metodologija unapre enja kvaliteta, DMAIC ciklus, Industrijska
statistika i est sigma
Abstract: Since 90s of the last century, the popular method with humble name six sigma has
been more and more in the use. As the trend this method has been used for improvement of quality
of products and business in enterprises. Method is accompanied with different attributes such as
magic and philosophy of the quality, road to the temple of the business, vision for perfection etc.
This paper presents essence, philosophy and method of six sigma concept. Through
presentation of the methodology we came to the answer: why the concept of six sigma is
methodology for quality improvement. Paper also points, on possible implementation of software
Statistic - module Industrial statistic and six sigma option six sigma (DMAIC). Module contains
the basic phases of implementation of six sigma methodology (cycle DMAIC). On practical
example some of the features of the software are demonstrated.
Key words: Six sigma, Methodology for quality improvement, DMAIC cycle, Industrial statistics
and six sigma

1. UVOD
Od sredine XX veka u procesu proizvodnje se
primenjuju dostignu a menadmenta, nove
moderne nauke ozna ene kao modni hit. Ta veoma
mlada nauka ukazuje na ogroman broj razli itih
pravaca unapre enja poslovanja kompanija i
kvaliteta proizvoda, gde svaki od pravaca obe ava
procvat i uspeh u biznisu. Me u modernim i
modnim pravcima, nastalim poslednjih deset
godina XX veka, isti e se i popularni metod sa
skromnim nazivom est sigma.
est sigma je unapre enje biznisa zasnovano
na pronalaenju i eliminisanju greaka i uzroka
pojave greaka ili defekata u biznisu (procesima),
usredsre ivanjem panje na izlazne parametre,
kriti no vane za kupca ili korisnika. est sigma je
strategijski prilaz za sve procese, proizvode i
kompanije. Prilaz je prva razvila kompanija
Motorola, iji su proizvodi poznati kao trna
marka (brend). Trend sve ve e primene metoda 6

sigma izazvan je ekonomskim dostignu ima

Motorole.
Kompanija Allied Signal je ukazala na efekat
od 800 miliona dolara, ostvaren od 1995. - 1997.
na ra un usavravanja po principima est sigma.
Kompanija General Electrik (GE) je, u tre em
kvartalu 1997., ostvarila efekat od oko 600 miliona
dolara (pove anje sa 13,8 % na 14,5 %), isklju ivo
zahvaljuju i inicijativi est sigma. Kratka
informacija pokazuje da je metod est sigma,
kompaniji GE, u 1999. obezbedio efekat vie od 2
milijarde dolara. Zato kompanija GE kae da je
est sigma vizija kvaliteta izraena kroz svega 3,4
defekta na milion mogu nosti za svaku
proizvodnju ili uslugu. Primena metodologije i
koncepta 6
pokazala je tesnu povezanost i sa
finansijskim rezultatima rada kompanija. Prema
tim rezultatima kompanije se, u svetskim
razmerama, i razvrstavaju na svetsku klasu, srednju
klasu i nekonkurentne (tabela 1).

1) dr Miodrag Lazi , Univerzitet u Kragujevcu, Mainski fakultet Kragujevac, mail: laza@kg.ac.rs

*) Rad je nastao kao rezultat istraivanja na projektu 035033 - Odrivi razvoj tehnologija i opreme za
reciklau motornih vozila koga finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije

Tabela 1: Uticaj sposobnosti procesa na konkurentnu sposobnost kompanija

Granice odstupanja

Broj defekata na milion

6
5
4
3
2
1
Napomena: P - obim prodaje

Cena niskog kvaliteta

3,4
233
6.210
66.680
308.700
697.700

< 10 %
10 - 15%
15 - 20%
20 - 30%
30 - 40%

P
P
P
P
P

Nivo konkurentnosti
Svetska klasa
Srednja klasa
Nekonkurentna

Slika 1. Rasipanje procesa i pomeranje centra rasipanja

2. SUTINA KONCEPTA EST SIGMA

Osnovu sistema kvaliteta 6 sigma ini ocena
odstupanja stvarnih pokazatelja procesa od krive
normalne raspodele odstupanja. Kada se ovi ili oni
pokazatelji procesa nalaze u odre enim granicama
odstupanja, kvalitet procesa je visok. Jedinica
odstupanja, u statisti kom smislu, je sigma.
Uo ljivi efekat se postie pri odstupanju ne ve em
od 4,5 sigma. U tom slu aju broj defekata na
milion jedinica je 3,4, ako su procesi stabilni. Zato
je cilj svih kompanija ostvariti sve procese tako da
svi parametri svakog procesa imaju vrednost
indeksa preciznosti (potencijala) Cp = 2 ili ve i. Na
slici 1 tom uslovu odgovara centralna kriva.
Pri ispunjanju tog uslova u procesima
proizvodnje se javlja manje od 3,4 defekta na

milion proizvoda (dpm - tabela 2 i slika 2). Strogo

re eno, ove dve cifre ne odgovaraju jedna drugoj,
jer Cp = 2 ukazuje na nivo defektnosti od 2 promila
(2 defekta na milijardu proizvoda). Nesklad se
objanjava injenicom da, u granicama 6 dolazi
do pomeranje centra raspodele za 1,5 (slika 1)
u jednu ili drugu stranu. Veli ina 1,5 je rezultat
prirodne nestabilnosti procesa. Znaju i to
Motorola je na samom po etku postavila cilj da
nivo rasipanja procesa, i pri nekontrolisanom
poloaju centra rasipanja, obezbedi vrednost
indeksa Cpk minimalno 1,5. Prema stru njacima
kompanije GE (General Electric) osnovna ideja
prilaza je sadrana u injenici da su ... korisnici
proizvoda osetljivi na rasipanje, a ne na srednju
vrednost (centar ili metu).

Tabela 2: Nivo defektnosti centriranih i pomerenih procesa

Granice
odstupanja

2
3
4
5
6

Centriran proces
verovatno a
dpm
68,27
317.300
95,45
45.500
99,73
2.700
99,9937
63
99,999943
0,57
99,9999998
0,002

Pomeren proces za 1,5

verovatno a
dpm
Cpk
30,23
697.700
69,13
308.700
0,17
93,32
66.680
0,50
99,379
6.210
0,83
99,9767
233
1,17
99,99966
3,4
1,5

A-214

Cp
0,33
0,67
1
1,33
1,67
2

Iako je milion jedinica, na prvi pogled,

zna ajna cifra, rezultati primene u kompanijama
mnoge ostavljaju bez daha. Na primer, pri 99 %
nivou kvaliteta proizvodnje hleba serije od
100.000 vekni, broj defektnih vekni je oko 820. A
pri nivou kvaliteta 6 iste serije oko 2 vekne. Ako
se kriti ki analizira ova injenica uo ava se da 820
vekni dovodi do 820 razo aranih kupaca ili

nekoliko stambenih objekata sa 16 spratova ili

priblino 1/5 srednje ulice. Ili, na primer u
proizvodnji milion automobila, pri radu na nivou
3
automobila ima neki defekt (greku)
itd. Filozofija prilaza 6 zasnovana na
metodologiji smanjenja rasipanja procesa se
najbolje moe sagledati na osnovu injenica
prikazanih na slici 2.

Slika 2. Upore enje prilaza zasnovanih na 4 i 6

est sigma metodologija je, u osnovi,
usmerena na:
Poboljavanje satisfakcije (zadovoljstva)
korisnika (kupaca),
Skra enje vremena izrade proizvoda
(smanjenje siklusnog vremena) i
Smanjenje broja defekata (greaka) na
proizvodima i uslugama.
Unapre enja u ove tri oblasti obezbe uju
visok nivo kvaliteta proizvoda, velike utede i
visok profit kompanijama, zadravanje postoje ih
korisnika/kupaca, osvajanje novih trita i
podizanje nivoa ugleda i imida kompanija.
Ovakvi ciljevi zahtevaju zna ajna poboljavanja i
napredak u svim procesima kompanije. To zna i
da est sigma metodologija podrazumeva
potpunu posve enost menadmenta filozofiji
savrenstva, fokusiranju na kupca, poboljavanju
procesa i kori enju merenja umesto miljenja.
Osnovni ciljevi koncepcije est sigma, u
statisti kom smislu, su:
1. eliminisati defekte i
2. minimizirati varijacije procesa.
Naime, koncepcija 6 ne zasniva se toliko na
broju defekata na milion mogu nosti (tabela 2),
koliko na postupku postepenog smanjenja
rasipanja procesa. Time se, prema Tagu iju,
smanjuju gubici (slika 3) i pove ava profit. Sa
slike je o igledno da metodologija est sigma
sledi Tagu ijevu filozofiju: Trokovi se mogu
smanjiti smanjenjem rasipanja. Kada se to postigne
automatski se podie i nivo kvaliteta proizvoda.
Koncepcija est sigma obezbe uje za:

korisnike (klijente) - visok nivo kvaliteta i

nisku cenu (punu satisfakciju),
akcionare - pove enje profita,
menadere - nove mogu nosti dostizanja
uspeha i ostvarivanja ciljeva i
saradnike (izvrioce) - otkrivanje irokih
mogu nosti unapre enja rada i pruanje
zadovoljstva, ponosa i gordosti u
ispunjenju zadataka.

Slika 3. Rasipanje procesa i funkcija gubitaka

Ve ina eksperata u oblasti est sigma isti u
pet dimenzija koncepta 6 (slika 4), pre svih:
1. filozofiju i
2. metodologiju koncepta,
ali i metriku i ciljeve, alate i ljudske resurse sa
svojim ulogama.

3. EST SIGMA METODOLOGIJA

Metodologija est sigma je koncepcija
upravljanja i filozofija kvaliteta, jer je:
usmerena ka korisnicima i njihovoj
satisfakciji,

A-215

usmerena ka snienju trokova kvaliteta i

pove anju profita,
bazirana na podacima i injenicama pri
donoenju odluka i
mo na metodologija smanjenja greaka
(defekata) i rasipanja procesa.
Osnovu est sigma metodologije ini ciklus
DMAIC (Define - definisanje ili odre ivanje,
Measure - merenje, Analyze - analiziranje,
Improve - poboljanje ili unapre enje i Controle kontrola ili upravljanje, slika 4). esto se koristi i
ciklus DMADV (Define - definisanje ili
odre ivanje, Measure - merenje, Analyze analiziranje, Design - dizajn, Verify - verifikacija).
Kod primene ciklusa DMAIC (slika 5)
razlikuju
se
dve
etape
implementacije
metodologije 6 :

etapa karakterizacije (definisanje,

merenje i analiza) i
etapa optimizacije (unapre enje i
kontrola).
Kroz utvr ivanje problema definie se cilj i
okvir projekta, uz identifikaciju problemi koje
treba reiti na putu dostizanja zadatog nivoa
odstupanja. Ciljevi mogu biti razli iti na razli itim
nivoima kompanije. Tako, na primer, na nivou
vieg rukovodstva to mogu biti odstupanja u
investicijama ili zahvatnjima ve eg dela profita.
Na nivou operacije to moe biti pove anje obima
proizvodnje bilo kog pogona. Na nivou projekta
snienje broja zastoja ili pove anje efikasnosti
procesa.
Za
identifikovanje
potencijalnih
mogu nosti poboljanja koriste se metode
prikupljanja podataka.

Slika 4. Pet dimenzija koncepta est sigma

Slika 5. DMAIC ciklus uvo enja 6 sigma

A-216

Merenje, primenom odgovaraju ih metoda i

metrike, obezbe uje prikupljanje podataka i
informacija o teku em stanju. Na osnovu
informacija i podataka ocenjuje se bazni nivo
pokazatelja rada i izdvajaju problemi koji
zahtevaju najve u panju.
Kroz analizu identifikuju se osnovni (glavni)
uzroci problema obezbe enja kvaliteta, uz proveru
podataka, primenom specijalnih alata analize
podataka.
Na etvrtoj etapi, unapre enje, uvode se
reenja orijentisana na otklanjanje problema
(osnovnih uzroka) utvr enih tokom analize.
Reenja mogu biti sredstva upravljanja projektima
i drugi alati planiranja i upravljanja kvalitetom.
Cilj pete etape, kontrola, je ocena i
monitoring rezultata prethodnih faza. Na etapi se
potkrepljuje (verifikuje) modifikacija sistema
stimulacije i stvara skup novih pravila, procedura,
instrukcija zaposlenim i drugih normi.

Svaka od navedenih etapa pretpostavlja

primenu specijalnih analiti kih ra unskih metoda
iz irokog spiska metoda preporu enih ne samo za
6 sigma, ve i za menadment kvalitetom. Izbor
konkretnih metoda odre en je prorodom procesa.
Visoki zahtevi u pogledu kvaliteta: manji broj
defekata (manji i od doputenog nivoa i o ekivanja
korisnika) i smanjenje rasipanja procesa su rezultat
primene ra unarske obrade statisti kih podataka.
Softverski paket Statistica sa svojim modulom
Industrijska statistika i est sigma je idealan za
sagledavanje sutine sistema kontrole kvaliteta i
metodologije est sigma. Metodologija est sigma
je ugra ena uz kori enje statistike i njenih
zakonitosti analize podataka. U modulu
Industrijska statistika i est sigma (slika 6)
realizovane su sve etape ciklusa DMAIC sa svim
alatima pojedinih faza ciklusa. Uopteno
posmatrano re je o strogo utvr enoj proceduri
neprekidnog unapre enja pri razradi modela,
proizvodnji i isporuci proizvoda i usluga.

Slika 6. Struktura modula Industrijska statistika i est sigma opcija Six Sigma (DMAIC) softvera
Statistica

4. MOGU NOSTI MODULA

INDUSTRIJSKA STATISTIKA I EST
SIGMA
Za ilustraciju mogu nosti modula Industrijska
statistika i est sigma opcija Six Sigma (DMAIC)
softvera Statistica u cilju ocene kvaliteta procesa i
izabrane opreme prikazan je prakti ni primer
obrade rukavca vratila u uslovima serijske
proizvodnje. U tom cilju je izvedeno merenje
pre nika rukavca vratila nominalne vrednosti 35
(+0,03; -0,10), mm. Merenje pre nika izvedeno je
na uzorku od 48 komada pomi nim merilom sa
digitalnim o itavanjem, ta nosti 0,01 mm, a
rezultati merenja su prikazani u tabeli 3.
Na osnovu rezultata merenja relevantne
karakteristike procesa (tabela 3) kori enjem

softverskog paketa Statistica - modul Industrijska

statistika i est sigma opcija Six Sigma (DMAIC) Measure (slika 7) dobija se frekventna tabela sa
grupisanim vrednostima i frekvencijama pojave
pojedinih vrednosti i proverava normalnost
raspodele rezultata merenja i izra unavaju osnovni
statisti ki parametri raspodele - srednja vrednost i
standardna devijacija (slika 8).
Kori enjem modula Industrijska statistika i
est sigma opcija Six Sigma (DMAIC) Measure/SixGraph Summary dobijeni su rezultati
prikazani na slici 9. Sa slike se moe uo iti da
program omogu uje generisanje X i R kontrolnih
karata, proveru normalnosti raspodele, utvr ivanje
sposobnosti procesa, generisanje dijagrama
sposobnosti i sl. Opcija Six Sigma (DMAIC) Measure/Process
Capability
obezbe uje

A-217

definisanje sposobnosti procesa i identifikovanje

indeksa sposobnosti procesa (slika 10). Time su
stvorene mogu nosti za analizu sposobnosti

projektovanog tehnolokog procesa i sagledavanje

pravaca unapre enja procesa.

Tabela 3: Rezultati merenja pre nika rukavca vratila 35 (+0,03; -0,10), mm

r.br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

vrednost
35,02
34,96
34,99
35,04
34,87
35,10
34,97
34,94
35,05
34,97
35,01
34,88

r.br.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.

vrednost
34,93
34,94
34,90
34,93
34,99
34,81
35,02
34,99
34,92
35,06
34,97
34,92

r.br.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.

vrednost
34,98
34,96
35,02
34,84
34,99
34,91
34,94
35,07
34,85
35,03
34,95
34,97

r.br.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.

vrednost
34,95
34,96
35,00
34,90
35,03
35,13
34,98
35,04
34,93
35,00
34,90
35,00

Slika 7. Ekran programa Statistica - modul Industrijska statistika i est sigma opcija Six Sigma
(DMAIC) Measure

Slika 8. Ekran programa Statistica - modul Industrijska statistika i est sigma opcija Six Sigma
(DMAIC) - Measure/Descriptive statististic sa rezultatima analize i osnovnim statisti kim parametrima
raspodele

A-218

Slika 9. Ekran programa Statistica - modul Industrijska statistika i est sigma opcija Six Sigma
(DMAIC) - Measure/SixGraph Summary sa rezultatima analize

Slika 10. Ekran programa Statistica - modul Industrijska statistika i est sigma opcija Six Sigma
(DMAIC) - Measure/Process Capability sa rezultatima analize
Analiza rezultata prikazanih na slikama 8 - 10
moe, izme u niza drugih zaklju aka za koje je
potrebna detaljnija analiza i realizacija drugih

etapa DMAIC ciklusa, ukazati na dva osnovna

zaklju aka:
Rezultati merenja slede normalnu
raspodelu,

A-219

Na osnovu vrednosti pokazatelja

sposobnosti (indeksi preciznosti Cp =
0,2723 < 1,33 i sposobnosti Cpk = 0,2557
< 1,33 imaju relativno niske vrednosti)
evidentno je da proces obrade rukavca
vratila ili izabrana oprema spadaju u
grupu nepreciznih i neta nih
(nepodeenih) procesa. Ova injenica
zahteva svestrana preispitivanja i analize
procesa izrade osovine, koja obuhvataju
proveru i preispitivanje izabranog
procesa, izabrane opreme,
prepodeavanje procesa i opreme itd.
Iako je prikazan samo mali deo mogu nosti
modula Industrijska statistika i est sigma opcija
Six Sigma (DMAIC) - Measure igledno je da
softverski paket u zna ajnoj meri olakava i
obezbe uje primenu metodologije est sigma u
analizi procesa i projektovanju unapre enja.

5. ZAKLJU CI
Mera savrenstva bilo kog procesa je njegovo
rasipanje. Ako se nedozvoljena rasipanja procesa
identifikuju ranije smanjuju se trokovi naknadne
obrade i dorade defektnih proizvoda. Kada defekti
pro u ceo ciklus proizvodnje dopunjuju se novim
defektima,
tako
da
mogu nost
dorade,
kompenzacije moralnog gubitka klijenta i
nepouzdanost proizvoda rastu geometrijskom
progresijom. To spada u cenu niskog kvaliteta.
Zato je jedan od zadataka borba sa rasipanjima
procesa i njihovo zadravanje u minimalnim
okvirima, primenom metodologije 6 . Za neke
korporacije pokazatelj od 3,4 defekta na milion
mogu ih je visok ideal. Takav nivo savrenstva se
postie visokom cenom izraenom kroz
angaovanje svih zaposlenih i zna ajne investicije.
Koncepcija 6 je koncepcija neprekidnog
usavravanja. Podaci ispitivanja pokazuju da u
slu aju kada nema formalnog programa kvaliteta,
ve ina kompanija ne izlazi iz okvira 3 ili 4 sigma.
Zato je prva etapa definisanje mesta kompanije u
datoj klasifikaciji (tabela 1), nakon ega nastaje
kretanje ka savrenstvu.

Prva i najo iglednija prednost metodologije

6 je pove anje rentabilnosti i profita, za ra un
smanjenja direktnih trokova kvaliteta. Osim toga,
podie
se
nivo
zadovoljstva
korisnika.
Smanjenjem broja defekata i skra enjem
proizvodnog ciklusa raste proizvodnost rada i
obim finalnih proizvoda.
Visoki zahtevi u pogledu kvaliteta: manji broj
defekata (manji i od doputenog nivoa i o ekivanja
korisnika) i smanjenje rasipanja procesa su rezultat
primene ra unarske obrade statisti kih podataka.
Softverski paket Statistica sa svojim modulom
Industrijska statistika i est sigma opcija Six Sigma
(DMAIC) - Measure je idealan za sagledavanje
sutine sistema pra enja, kontrole i analize
dodtignutog nivoa kvaliteta proizvoda i
metodologije est sigma.
Imaju i u vidu iznete injenice, koje su samo
mali deo injenica vezanih za kompleksnu
problematiku 6 , kao i ogroman broj kompanija
koje koriste metodologiju 6 , moe se zaklju iti da
je est sigma idealna metodologija unapre enja
kvaliteta, jer je:
usmerena ka korisnicima i njihovoj
satisfakciji,
usmerena ka snienju trokova kvaliteta i
pove anju profita,
bazirana na podacima i injenicama pri
donoenju odluka i
mo na metodologija smanjenja greaka
(defekata) i rasipanja procesa.

6. LITERATURA
[1] Lazi M., est sigma - fantazija, zabluda ili
injenica?, Zbornik radova ISBN: 86-8058177-1, Festival kvaliteta 2005., Kragujevac,
2005.
[2] Lazi M., Alati, metode i tehnike unapre enja
kvaliteta, univerzitetski udbenik, Mainski
fakultet, Kragujevac, 2006.
[3] Lazi M., est sigma - filozofija kvaliteta u
21. veku?, Zbornik radova ISBN 978-8686663-33-7, Festival kvaliteta 2009.- 36.
Nacionalna konferencija o kvalitetu,
Kragujevac, 2009.

A-220