Zak Prever

04. februara 1900. godine u Parizu je roen ak Prever (Jacques Prevert), francuski pisac, veoma poznat meu mladima
50-ih godina 20. veka. Autor je uvene pesme Barbara. Pisao je i scenarije za filmove Obala u magli, Hotel Sever,
Deca raja i Ljubavnici iz Verone.
Njegova porodica imala je finansijske tekoe, pa su se selili u Tulon, odakle se opet vraaju u Pariz. Stalna preseljenja,
promene kola, oskudica i Prvi svetski rat utiu da Prever zauvek napusti kolovanje i od svoje petnaeste godine, radi
povremeno razne fizike i kancelarijske poslove.
Godine 1925. Prever se venao sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. Tridesetih godina Prever je poeo da pie i za
kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorine trupe: krae drame, monologe, horske resitale i ansone.
Sarauje sa kompozitorom ozefom Kozmom i pozorinom grupom Oktobar.
Godine 1946. rodila se Miel, ki aka i anine Prever.
Do svoje smrti 11. aprila 1977. godine, objavio je vie zbirki pesama i knjiga.
Anarhista, odmetnik i sanjar, Prever u svojoj humornoj i humanistiki angaovanoj lirici kazuje o ivotu u razliitim
njegovim aspektima. Svojevrstan moralista i kritiar drutva, Prever ukazuje na jo uvek mogue prostore ovekove sree
koju malograani, klerikalci, militaristi i politiari stalno ugroavaju. Nazvan je i pesnikom Pariza.
Prva Preverova zbirka pesama Rei objavljena 1945. godine postigla je nezapamen uspeh: u kratkom roku prodato je
150.000 primeraka! Od smrti Viktora Igoa do Prevera, Francuska nije imala istinskijeg narodnog pesnika, koga
podjednako vole i rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja
Prvo sto mozemo povezati za Prevera jeste borba protiv nepravde. Prever je drutveno angaovan pesnik koji ukazuje na
nepravdu, na muenje i porobljavanje nejakih od strane bogatih i monih silnika. Prever je uvek bio na strani porobljenih,
muenika, zlostavljanih. Heroji Preverovih pesama su obini ljudi, siromani, oni prema kojima drutvo nije bilo
milostivo. To su ljudi koji nisu privilegovani. Ovde bih pomenuo stihove koji opisuju Preverovu analizu postojeeg stanja
u drustu
Ljudski trud nosi podvez za kilu
i oiljak iz borbi
koje radnika klasa
vodi protiv sveta besmisla i bezakonja.
Ljudski trud nema pravi dom
on zaudara na rad
plua su mu bolesna
zarada mrava
deca takoe . . .
Kao to se bori protiv nepravde prema odraslima tako se bori i protiv nepravde drutva prema deci, protiv pogrenog
vaspitanja i stega kojima se maltretira dete i to se vidi u pesmama kao to su Lov na dete i Lenjivac. Za njega ne postoje
ogranienja u starosti, boji koe ili nacionalnosti. ovek je jedan bez obzira na sve podele, ovinizam i nerazumevanje. A
nepravda je uvek prisutna.
Razbojnik! Mangup! Lopov! Ubica!
To ljudi estiti prete
idu u lov na dete . . .

Sarkastino je priao o francuskoj kolonizaciji Indokine I o gradjanskom ratu u spaniji. Takodje je

pisao o drugom svijetskom ratu I americkoj agresiji na Vijetnam, Slike rata su u njegovim
pesmama este. U pesmi ujete li ljudi Vijetnama, estoko se obraunava sa onima koji su izvrili agresiju u ime
demokratije
Za to vreme u daljini se pale lampioni
lampioni sa napalmom nad kolibama od slame
a ene ljudi deca Vijetnama
spavaju oiju irom otvorenih na spaljenoj zemlji
to je kao Oradur
kao Madagaskar i kao Gernika
to je kao skromnija Hiroima . . .

Drugi svetski rat doivljava kao masovnu klanicu i nastaju pesme kao to su Novi poredak, Kljuevi grada, Ulica Bisi
danas i Sancta Senilitas. U pesmi Novi poredak, Prever opisuje nacistiko zlo i tamu koja se spustila nad Evropom.
. . . devojka jedna lei
pored nje ovek klei
i muki je ubija
gvoe u rani vrti
iz srca krv izbija
ovekov ratni pokli
kao paunov krik glupi
u noi zloj se gubi
van vremena ivota
upropaen izgubljen
ovek sa pranjavim licem
skae Heil Hitler! kae
oajnim glasom ubice . . .
. . . to je poredak novi
no u kanije vraa
zatim odlazi pravo
robot Nove Evrope . . .
Prever generalno doivljava rat kao najgori idiotizam i vidi samo glupost i besmisao u ratu. Za njega je rat unitenje ivota,
ljubavi, dobrote i svega to vredi.
U tom smislu i nastaje jedna od njegovih najlepih pesama Barbara koja govori o ljubavi i smrti, o ivotu i nadanjima sa
jedne strane i unitenju, bolu i oaju sa druge strane. Pesma Barbara aka Prevera je zvuna i puna ritma,

odie snanim emocijama. U njoj se prepliu snana, oseanja radosti i tuge. Iz nje izbija vera u
ljubav, u ljude, u ljudsku sreu. I ta vera moe da pobedi rat, nesreu i besmislenost razaranja.

Preverova Barbara je pesma o dvoje stranaca koji su se sluajno sreli na kii u Brestu, u
ulici Sijam, gde su se obino sastajali ljubavnici. Brest je francuski grad, trgovaka luka i
brodogradilite na severozapadu francuske obale. Tokom Drugog svetskog rata, ovaj grad je
bio baza nacistikih podmornica, te je od samog poetka rata bombardovan i praktino je
sravnjen sa zemljom.
. . . O Barbara
rat je velika svinjarija
ta se sa tobom dogodilo
kad je ovo kino nebo
oganj krv i elik lilo
Nad Brestom kia neprestano lije
kao to je nekad lila
sve je razoreno nita ko pre nije
strana kia sve je u crno zalila . . .
Treba pomenuti i Preverov odnos prema religiji. Za Prevera, religija je jo samo jedna manipulacija ljudima i oblik
pritiska. Nasuprot religiji i nasuprot oseanju greha i straha od boga, Prever podrzava ivotna uivanja, bezbrinost i
radost ivljenja. Preveru je dosta mantijaa, crkve koja se mea u politiku i u ljudske ivote, on eli oveka koji sav ivot
uzima za sebe i ivi ga ljudski, sa punom radou postojanja.
U pesmi Oena, Prever upravo pravi tu razliku izmeu nebeskog i ovozemaljskog sveta:
Oe na ie jesi na nebesi
ostani gde si
a mi emo ostati na zemlji
koja je ponekad tako lepa . . .

Nasuprot nepoverenju u religiju, Prever ima apsolutnu veru u ljubav I ljude. Pesme kao to su Za tebe ljubavi
moja i Tamniareve pesme su sam vrh poezije ljubavi.
Kuda lepi tamniaru
s krvlju poprskanim kljuem
hitam dragu da otkljuam
ako odve kasno nije
zatvorih je zatoih je
veoma neno i okrutno . . .
. . . hou da je oslobodim
neka bira ta joj drago . . .

ak Prever, pesnik ljubavi, malih ljudi, borbe za slobodu, anarhista mekog srca koji je brisao granice
koje je svet postavio obinim ljudima i uspeo u tome. (Svoje izlaganje cu zavrsiti stihovima pjesme
Kako nainiti portret ptice)

Saekati da ptica ue u kavez

a kad ue
blago zatvoriti vrata kiicom
zatim
obrisati sve reetke jednu za drugom
pazei da se ne dodirne nijedno pero ptice
Upravo je to sutina Preverove poezije, brisanje reetki koje je svet postavio obinim ljudima.