mf1 I mf2 Zbirka Sa Uputstvima PDF

www.puskice.
org
Matematika 3
zbirka zadataka sa reenjima i uputstvima za reavanje

Hijavata
www.puskice.org
Predgovor
Pismeni ispit iz matematike 3 obuhvata 4 zadatka. Ova zbirka e biti odraena tematski, za svaki tip
zadatka ponaosob.
Prvi zadatak
Obine diferencijalne jednaine prvog reda:
Jednaina sa razdvojenim promenljivim

Homogene diferencijalne jednaine prvog reda
Linearne diferencijalne jednaine prvog reda
Bernulijeva jednaina prvog reda
Jednaina sa totalnim diferencijalom (sa/bez integracionog faktora)
Prvi zadatak je uvek jedna diferencijalna jednaina prvog reda. Najee dolaze Bernulijeva i
Jednaina sa totalnim diferencijalom, mada nema pravila.
Drugi zadatak
Diferencijalne jednaine vieg reda:
Diferencijalna jednaina oblika
Diferencijalna jednaina oblika
Homogene diferencijalne jednaine vieg reda

Nehomogene diferencijalne jednaine vieg reda
Sistemi obinih diferencijalnih jednaina prvog reda:
Homogeni sistemi odj

Nehomogeni sistemi odj
Nelinearni sistemi odj
Parcijalne diferencijalne jednaine
Linearne parcijalne diferencijalne jednaine

Kvazilinearne parcijalne diferencijalne jednaine
www.puskice.org
Trei zadatak
Trei zadatak je neto vezano za funkciju kompleksne promenljive. Dolaze ravnopravno dva tipa
zadatka:
Koi-Rimanovi uslovi
Izraunavanje integrala funkcije kompleksne promenljive (Reziduum)
etvrti zadatak
etvrti zadatak je vezan za Laplasovu transformaciju
Reavanje diferencijalne jednaine vieg reda primenom Laplasove transformacije

Reavanje sistema diferencijalnih jednaina primenom Laplasove transformacije
www.puskice.org
Prvi zadatak
Jednaina sa razdvojenim promenljivima
Najjednostavniji tip diferencijalne jednaine. Treba imati na umu da vai
Reavanje jednaina:
reenje dobijamo iz:
reenje dobijamo iz:
Dakle, razdvajamo x i y (i njihove diferencijale) na razliite strane znaka jednakosti i

nalazimo integrale.
Pri reavanju diferencijalnih jednaina, moe se dogoditi da reenje ima drugaiji
oblik nego ono dato u ovoj zbirci. Zato pokuajte da transforma cijama, vae reenje
svedete na ono dato u zbirci kako biste proverili da li ste tano uradili zadatak.
U sluaju da je opte reenje jednaine u zadacima gde se trai partikularno reenje
drugaijeg oblika od opteg reenja datog u zbirci, to znai da e najverovatnije i
konstanta C biti drugaija nego ovde u zbirci, ali mora se dobiti isto opte reenje.
www.puskice.org
Postoje tri osnovna tipa zadataka:

1. Obina diferencijabilna jednaina sa razdvojenim promenljivima ( ili )
2. ODJ sa razdvojenim promenljivima - partikularno reenje
3. ODJ sa razdvojenim promenljivima - smena za svoenje na 1. tip zadatka
Zadaci:
Reenje:
Transformiemo konstantu na sledei nain:
ime dobijamo novu konstantu
www.puskice.org
za uslov
imamo:
www.puskice.org
vratimo u opte reenje:
dakle, Partikularno reenje je:
Odrediti partikularno reenje pri uslovu
za uslov
imamo:
kad vratimo u opte reenje, dobijamo Partikularno reenje:
www.puskice.org
kad vratimo u opte reenje, dobijamo Partikularno reenje:
(smena
www.puskice.org
Zadaci za samostalan rad:

Odredi opte reenje jednaine:
1.
Odredi partikularno reenje jednaine pri uslovu:
www.puskice.org
Jednaine koje slede svesti smenom na jednaninu sa razdvojenim

promenljivim a zatim nai opte reenje
10
www.puskice.org
Homogena diferencijalna jednaina prvog reda

Reavanje jednaina:
Polazna jednaina
smena
vratimo u polaznu jednainu
reenje dobijamo iz integrala
zatim vratimo smenu u reenje
Ova vrsta jednaine se svodi na jednainu sa razdvojenim promenljivim. Vrlo esto, diferencijalna
jednaina se transformacijama izraza (deljenje sa x ili y) svodi na homogenu.
11
www.puskice.org
12
www.puskice.org
13
www.puskice.org
Linearna diferencijalna jednaina prvog reda
Opti oblik:
Reenje:
Ova vrsta jednaine je lako prepoznatljiva. Reava se primenom ove formule ije izvoenje nije
potrebno znati za praktini deo ispita.
Koraci:
14
www.puskice.org
15
www.puskice.org
Odrediti partikularno reenje date linearne diferencijalne jednaine
Odredi reenje linearne jednaine po x
16
www.puskice.org
Bernulijeva diferencijalna jednaina
Koraci:
17
www.puskice.org
18
www.puskice.org
19
www.puskice.org
Jednaine sa totalnim diferencijalom
Algoritam reavanja:
Postupak reavanja:
20
www.puskice.org
Ukoliko na ispitu doe ovaj zadatak, obino napomenu da treba da se trai odreeni faktor
(po x ili y). Ako ne napomenu, svejedno je koji ete, procenite sami koji je lake izraunati.
21
www.puskice.org
22
www.puskice.org
23
www.puskice.org
Odredi integracioni faktor, i rei jednainu:
24
www.puskice.org
Reenja zadataka:
jedan #6 i jedan tablini

integral
tri tablina integrala
dva #7
dva #1
jedan #1 i jedan #8
jedan tablini i jedan slian #2
smena -y=t, pa #1
dva #1
, C=1
jedan tablini i jedan #8

, C=0
#6 i jedan tablini
dva tablina
izvlaenjem 1/3 ispred
integrala, dobiju se dva #1
#1 i #8
tablini i #1
25
www.puskice.org
smena
, integral #7
smena
,
integral slino kao #7
smena
#7
smena
, slino #7
tablini i #9
tablini i #10
tablini i #1
tablini i #1
dva tablina
#11 i tablini
dva tablina
tablini i #1
tablini
tablini i #12
#6 i tablini
#13 i tablini
#14 i tablini
tablini i smena
tablini integrali
tablini integrali
26
www.puskice.org
tablini integrali
tablini i #15
tablini i #16
tablini i #17
#1 i #18
slian #8 i tablini
#1 i tablini
#1 i tablini
slian #5 i 2 tablina
tablini i #19
slian #5 i tablini
tablini integrali
2 tablina i #15
tablini i #20
tablini i #21
#1 i tablini
tablini i #22
tablini i #23
tablini i #23
tablini i #24
tablini i #25
svi tablini
svi tablini
tablini i #26
27
www.puskice.org
svi tablini
tablini i #23
#1 i tablini
#8 i tablini
tablini
tablini i #23
tablini i #23
tablini i slian #26
#1 i #27
tablini i #28
tablini i #29
tablini
tablini
tablini
tablini
tablini
tablini
tablini
tablini
tablini
tablini
tablini i #29
#30 i tablini
#31 i tablini
28
www.puskice.org
tablini
tablini i slian #27
tablini i slian #27
tablini
tablini
tablini
tablini i slian #3
tablini
tablini
tablini
tablini
tablini i slian #3
tablini
tablini
tablini, #32, i slian #16,
tablini
tablini
tablini
tablini i #33
tablini
tablini i slian #8
29
www.puskice.org
tablini
tablini
tablini
tablini
tablini
30
www.puskice.org
Integrali potrebni za reavanje zadataka iz zbirke:
31
www.puskice.org
32
www.puskice.org
33
www.puskice.org
34
www.puskice.org
35
www.puskice.org
36
www.puskice.org
37
www.puskice.org
38
www.puskice.org
39
www.puskice.org
40
www.puskice.org
Drugi zadatak
Homogene diferencijalne jednaine vieg reda
Reavanje:
Prvo pravimo karakteristinu jednainu na sledei nain:
Zamenom u polaznu jednainu dobijamo karakteristinu jednainu:
Dobijemo sledee sluajeve:

1.
2.
3.
Kvaka je u tome to dolaze jednaine drugog i treeg (ree etvrtog) reda, pa

ovo nije toliko komplikovano kako izgleda na prvi pogled. Kroz primere e biti
jasnije.
41
www.puskice.org
42
www.puskice.org
43
www.puskice.org
Nehomogene diferencijalne jednaine vieg reda
Reavanje:
Reenje je oblika
Postoje dva naina pronalaenja partikularnog reenja: metoda neodreenih

koeficijenata i metoda varijacije konstanti.
Metoda neodreenih koeficijenata
44
www.puskice.org
Pri tom, A i B su koeficijenti koje treba odrediti.
Postupak:
Metoda varijacije konstanti
45
www.puskice.org
Dakle, konstante variramo u funkcije. Nepoznate funkcije

sistema:
46
dobijamo iz
www.puskice.org
47
www.puskice.org
metoda varijacije konstanti
48
www.puskice.org
metoda varijacije konstanti
49
www.puskice.org

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
50
www.puskice.org
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
Resenja:
1.
2.
3.
51
www.puskice.org
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
52
www.puskice.org
18.
19.
20.
21.
22.
23.
53
www.puskice.org
Jednaine kojima se moe sniziti red

Postoje dva tipa ovakvih jednaina: one koje ne sadre y, i one koje ne sadre x.
Prvi tip
Reavanje: smena:
gde je
Reavanjem homogene jednaine dobijamo:
Parcijalnom integracijom dobijemo reenje:
Zadaci:
54
www.puskice.org
Reenja
Drugi tip
Reavanje: smena:
gde je
Reavanjem jednaine dobijamo:
55
www.puskice.org
Integracijom dobijemo reenje:
Zadaci:
Reenja
56
www.puskice.org
Sistemi obinih diferencijalnih

jednaina
Homogeni sistemi
Sistem je oblika (sistem 3. reda):
gde su
Reavanje: Prvo se odrede sopstvene vrednosti matrice K:
Dakle iz
dobijamo tzv. karakteristinu jednainu (jednaina
treeg reda po ). Reavanjem ove jednaine dobijemo sopstvene vrednosti
.
Ostatak emo kroz zadatke, poto je teko jasno objasniti. Ono to je bitno, da li
je sopstvena vrednost jednostruka ili viestruka. Formiramo matricu:
Zatim vrimo transformacije matrice. Transformacija II-3I znai da prvi red

mnoimo sa 3, i zatim to oduzmemo od drugog reda. Itd. Transformacijama
dobijamo matrice
formulom
(u sluaju jedinstvene
sopstvene vrednosti).
57
www.puskice.org
Reenje je oblika:
gde je
Odatle dobijemo:
Sad se radi odvojeno za svaku vrednost:
odavde (na osnovu II i III reda) sledi da je:
iz prvog reda sledi:
58
www.puskice.org
Sada formiramo matricu
sada za
uzimamo neku bilo koju vrednost razliitu od nule. Nije bitno koju,
jer e se, kako emo kasnije videti, pomnoiti sa konstantom, pa je svejedno.
Uzeemo
.
iz drugog reda:
fiksiraemo jednu vrednost. Neka to bude
Iz prvog reda:
uzmemo da je
59
www.puskice.org
iz drugog reda:
fiksiraemo jednu vrednost. Neka to bude
Iz prvog reda:
U razvijenom obliku, reenje je:
60
www.puskice.org
Ovde se vidi da nije bitno koje smo vrednosti birali. Da smo za

imali bismo
. U reenju bi bilo
. Ako uzmemo da je neka nova konstanta
birali
to je isto to i
onda dobijemo
to je i bilo prvobitno reenje. Zato ako ne dobijete identino

reenje kao u ovoj zbirci, pogledajte da li vam je odnos vrednosti u matrici
odgovarajui. U ovom primeru, to je 1:-3:-5.
Reenje:
Odatle dobijemo:
na osnovu II reda:
61
www.puskice.org
iz drugog reda:
Iz prvog reda:
iz drugog reda:
Iz prvog reda:
62
www.puskice.org
Reenje:
Odatle dobijemo:
63
www.puskice.org
na osnovu II reda:
Kada imamo dvostruka reenja, radi se malo drugaije. Prvi deo, za

(ne isti!)
je slian
iz drugog reda:
Iz prvog reda:
sada ne biramo nikakvu vrednost za
ve ovo ostavljamo zasad ovako.

64
www.puskice.org
Matrica
se odreuje iz formule:
iz drugog reda:
vrednosti
. Neka bude
. Ovde treba da fiksiramo jednu od

. Onda dobijemo:
Iz prvog reda:
Dakle sad imamo

i
. Cilj
jedna promenljiva:
matricu
u kojoj treba da
promenljiva vezana za matricu
je bio pronai
(u kojoj se pojavljuje samo
. Onda, kada smo to uradili, pravili smo novu
se pojavljuje promenljiva iz
i jo jedna
:
.
65
www.puskice.org
Sledei korak je odreivanje

i . Oni se odreuju u dva koraka. U prvom
koraku, jedna od vrednosti iz matrice
se menja sa 0, a druga sa nekim
realnim brojem. U drugom koraku je obrnuto.
se rauna po formuli:
se rauna po formuli:
66
www.puskice.org
Reenje:
Odatle dobijemo:
na osnovu II reda:
67
www.puskice.org
Kada imamo dvostruka reenja, radi se malo drugaije. Prvi deo, za

(ne isti!)
iz prvog reda:
Iz treeg reda:
Matrica
iz prvog reda:
Iz treeg reda:
68
je slian
www.puskice.org
69
www.puskice.org
Reenje:
Odatle dobijemo:
na osnovu prvog reda:

iz drugog reda sledi:
U sluaju konjugovano komplekcnih brojeva, biramo jedan od njih. Recimo

.
70
www.puskice.org
iz prvog reda:
Iz
treeg
Na osnovu
reda:
odrediemo
Po definiciji (ili nekoj teoremi, ne znam ba sigurno) vai:
71
www.puskice.org
Iz ovoga sledi:
Reenje:
72
www.puskice.org
Odatle dobijemo:
Ovo je sad specifino jer imamo trostruko reenje. Reavaemo na drugaiji
nain, polazei od reenja.
Zadatak je oblika:
A reenje je oblika (zbog viestrukog reenja):

, za
Izvedimo sad
i=1,2,3
Sad to izjednaimo sa
. Pri tom,
emo zameniti reenjem:
Iz ovoga sledi:
Imajte na umu da je jedinina matrica, da je matrica dimenzija 3x3 a da su:
73
www.puskice.org
Dobijamo 3 sistema:
,
tj.
Sistem reavamo po
. Odmah se vidi da je
Kad to malo sredimo:
odnosno
74
www.puskice.org
Za razliite vrednosti parametara imamo:

1. za
,
2. za
,
3. za
,
Reenje:
Odatle dobijemo:
75
www.puskice.org
na osnovu III reda:

U ovom sluaju, kad su sve vrste linearno zavisne radimo na sledei nain.
Izrazimo tu jednu vrstu:
sada imamo dva sluaja:

1.
. Odatle sledi
2.
. Odatle sledi
76
www.puskice.org
1.
11.
2.
12.
3.
13.
4.
14.
5.
15.
6.
16.
77
www.puskice.org
7.
17.
8.
18.
9.
19.
10.
Reenja:
1.
2.
3.
4.
5.
78
www.puskice.org
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
79
www.puskice.org
15.
16.
17.
18.
19.
80
www.puskice.org
Nehomogeni sistemi
Sistem je oblika (sistem 3. reda):
ili u razvijenom obliku:
gde su
su funkcije.
Postoje dve metode za reavanje ovakvih sistema: metoda neodreenih

koeficijenata i Lagranova metoda varijacije konstanti.
Metoda neodreenih koeficijenata:
Ova metoda se moe koristiti onda kada su svi elementi vektora
funkcije oblika:
Odreujemo:
1. m - najvei stepen za P i Q u vektoru
2. k + viestrukost korena
u karakteristinoj jednaini.
Onda je reenje oblika (polinomi
koeficijentima):
su stepena m+k, sa neodreenim
81
www.puskice.org
Zatim to vraamo u polaznu jednainu

reenje .
i dobijemo
Konano reenje je oblika
Vai princip superpozicije:
Reenje:
Prvo reavamo odgovarajui homogeni sistem:
Njegovo reenje je:
Sad traimo . Pri reavanju homogenog sitema dobili smo da su reenja

karakteristine jednaine
, tj.
.
U ovom nehomogenom sistemu, imamo tri vektora funkcija:
1. Vektor funkcija oblika
odavde je
. To se poklapa sa reenjem . To znai da je
Poto su polinomi koji stoje uz u samom sistemu nultog stepena,
Zato e polinomi uz u reenju biti prvog stepena (
).
82
.
.
www.puskice.org
odavde je
. Poto se ovo ne poklapa ni sa jednim reenjem i
polinomi uz
u sistemu su nultog stepena, polinomi u reenju uz e biti
prvog stepena.
odavde je
. Poto se ovo ne poklapa ni sa jednim reenjem i
polinomi uz u sistemu su nultog stepena, polinomi u reenju uz
e biti prvog stepena.
Sve ovo emo spojiti (prema principu superpozicije) u:
Sad vraamo to u polazni sistem

odredimo
:
. Za poetak treba da
Sad odreujemo postupno
83
www.puskice.org
Kad izjednaimo
dobijemo tri sistema jednaina:
1)
2)
3)
1)
2)
84
www.puskice.org
3)
Reenje:
kad uvedemo smenu
Reenje:
Reenje homogenog sistema:
Reenja karakteristine jednaine
U ovom nehomogenom sistemu, imamo dva vektora funkcija:
85
www.puskice.org
Prva vektor funkcija oblika
odavde je
oblika
. Nijedno od reenja karakteristine jednanine nije

pa je stepen polinoma u reenju 0.
Druga vektor funkcija oblika
odavde je
oblika
. Nijedno od reenja karakteristine jednanine nije

pa je stepen polinoma u reenju 0.
Sve ovo emo spojiti (prema principu superpozicije) u:

odredimo
:
Sad odreujemo postupno
Kad izjednaimo
dobijemo dva sistema jednaina:
86
www.puskice.org
1)
2)
1)
2)
Reenje:
Reenje:
, tj.

odredimo
:
Kad izjednaimo
dobijemo dva sistema jednaina:
87
www.puskice.org
1)
2)
Odatle dobijamo:
Konano reenje:
Reenje:

odredimo
:
Kad izjednaimo
dobijemo sistem jednaina:
Odatle dobijamo:
88
www.puskice.org
Konano reenje:
Reenje:

odredimo
:
Kad izjednaimo
reavanjem dobijamo:
dobijemo sistem jednaina, ijim

.
Reenje:
89
www.puskice.org
Metoda varijacije konstanti
Homogeno reenje (sistema drugog reda) je oblika:
gde je
Konstante variramo u funkcije (umesto da je to konstanta, pretvaramo se da je

to funkcija argumenta t)
Izvode
funkcija
dobijamo
iz
Nakon toga, integraljenjem dobijamo funkcije

. Njih uvrstimo u homogeno
reenje koje onda postaje konano reenje sistema.
Reenja:
. Reenje homogenog sistem je:
90
www.puskice.org
Odreujemo
Odatle sledi:
Konano reenje (menjamo konstante):
91
www.puskice.org
Nelinearni sistemi
Nelinearni sistemi su oblika:
Reavaju se tako to se pronau nezavisni prvi integrali. Ima ih uvek onoliko

koliko je znakova jednakosti u sistemu, odnosno za jedan manje od broja
'izraza' koje povezuju ti znakovi jendakosti:
Prvi integrali moraju biti meusobno nezavisni. Dobijamo ih nalaenjem

integralnih kombinacija i polaznog sistema. Reenja su definisana prvim
integralima. Za odreivanje prvih integrala ne postoji jedinstven 'recept'. Zato
je potrebno provebati zadatke, kako bi se stekao 'oseaj' za njihovo
pronalaenje.
Uslov za postojanje reenja je:
Za reavanje, e biti potrebno poznavati osobine razmera i diferencijala.

Osobine razmera:
92
www.puskice.org
Osobine diferencijala:
Za reavanje nelinearnih sistema, ne postoji uverzalan 'recept' kao to postoji

kod linearnih (tu spadaju sistemi koje smo dosad radili). Potrebno je koristei
osobine proporcije i diferencijala doi do meusobno linearno nezavisnih prvih
integrala. Postoje neki abloni kako se dolazi do njih, a ta rutina se stie
vebom.
Reenje:
Dobijamo sistem:
93
www.puskice.org
Imaemo dva prva integrala:

1.
2. koristei osobinu proporcije dobijamo:
Provera uslova:
Prema uslovu iz zadatka, ovo je uvek razliito od nule. Prema tome, reenje je
odreeno prvim integralima:
Reenje:
1.
Dakle, imamo:
94
www.puskice.org
Oigledno je da su ova dva reenja linearno nezavisna, pa nema potrebe za

proverom uslova. Reenje sistema je, dakle, odreeno prvim integralima:
Reenje:
Imaemo tri prva integrala:
Dakle, imamo:
95
www.puskice.org
Dakle, imamo:
Oigledno je da su ova tri reenja linearno nezavisna, pa nema potrebe za

proverom uslova. Reenje sistema je, dakle, odreeno prvim integralima:
Reenje:
Svoenjem na diferencijale dobijamo:
96
www.puskice.org

Reenje:
1.
2.
Reenje:
97
www.puskice.org
1.
2.
Reenje:
1.
2.
Reenje:
Imaemo tri prva integrala:
1.
2.
98
www.puskice.org
3.
Reenje:

1.
2.
Reenje:
1.
2.
99
www.puskice.org
Reenje:
1.
2.
Reenje:
1.
2.
100
www.puskice.org
Reenje:
1.
2.
Reenje:
1.
2.
101
www.puskice.org
Parcijalne diferencijalne jednaine

Ove jednaine su oblika (linearne):
kvazilinearne:
Prilino lako se svode na nelinarne sisteme i tako se reavaju. Svoenje je:

Linearne:
Kvazilinearne
Reenje:
Reavanjem
ovog
sistema
dobije
102
se
prvi
integral
www.puskice.org
Reenje:
Reavanjem
ovog
sistema
dobije
se
prvi
integral
ovog
sistema
dobiju
se
prvi
integrali
Reenje:
Reavanjem
pa
je
konano
reenje
oblika:
Reenje:
Reavanjem
ovog
sistema
dobiju
103
se
prvi
integrali
www.puskice.org
pa je konano reenje oblika (jer se funkcija

integralu):
pojavljuje samo u jednom
Reenje:
Reavanjem
ovog
sistema
dobiju
pa je konano reenje oblika (poto se funkcija
se
prvi
integrali
pojavljuje u oba integrala):
Reenje:
Reavanjem
ovog
sistema
dobiju
pa je konano reenje oblika (poto se funkcija
104
se
prvi
integrali
pojavljuje u oba integrala):
www.puskice.org
Reenje:
Reavanjem
ovog
sistema
dobiju
se
prvi
integrali
pa je konano reenje oblika (poto se funkcija pojavljuje u jednom integralu):
105
www.puskice.org
Treci zadatak
Funkcija kompleksne promenljive
Funkcija kompleksne promenljive je oblika (algebarski oblik)
Svaka funkcija se sastoji iz realnog i kompleksnog dela:
Moduo kompleksnog broja -
Argument kompleksnog broja - :
106
www.puskice.org
Vai i:
Ako su i
kompleksni brojevi onda vai:
Pri tom je
vieznana.
. Dakle, funkcija
je
Izvod funkcije kompleksne promenljive. Koi-Rimanovi

uslovi.
Funkcija
je diferencijalna u
ako postoji:
Funkcija
je regularna (analitika) u ako je diferencijabilna u svakoj taki
neke okoline . Take u kojima funkcija nije analitika se nazivaju singularnim
takama. Taka je izolovani singularitet ako je
analitika u svim takama
neke okoline take osim u . Izolovani singularitet je pol funkcije
ako je
Ako je funkcija
diferencijabilna u taki
tada postoje svi parcijalni izbodi funkcija
Rimanovi uslovi:
Suprotno: ako su
uslovi u
, tada je
diferencijabilne u
diferencijabilna u
107
i
i vae Koi-
i vae Koi-Rimanovi
.
www.puskice.org
Ako vam ovaj zadatak zapadne, tekst se moe razlikovati tu i tamo, ali je poenta
ista: daju
ili
a vi preko K-R uslova treba da odredite ono drugo.
Jedina teina u ovim zadacima mogu biti integrali.
Hiperbolike funkcije
Ovo je klasa funkcija koje ste dosad uspeno izbegavali, ali vreme je da ih
nauite. Za ovaj tip zadataka, ali i za Laplasovu transformaciju (4. zadatak)
potrebno je znati hiperboliki sinus i kosinus:
hiperboliki sinus
naziv
hiperboliki kosinus
definicija
izvod
integral
Odrediti sve analitike funkcije
ako je:
Reenje:
Prvo odreujemo
iz Koi-Rimanovih uslova sledi:
Sada treba da dobijemo

. To se najlake radi reavajui odgovarajuu
jednainu sa totalnim diferencijalom:
108
www.puskice.org
Dakle,

ako je:
Reenje:
Sada treba da dobijemo

. To se najlake radi reavajui odgovarajuu
jednainu sa totalnim diferencijalom:
109
www.puskice.org
Dakle,
sve to vratimo u polaznu funkciju

ako je:
Dakle
110
www.puskice.org

ako je:
Reenje:
Prvo odreujemo
iz Koi-Rimanovih uslova sledi:
111
www.puskice.org

ako je:
Koja je vrednost
za
Reenje:
pa imamo partikularno reenje:
112
www.puskice.org
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Reenja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
113
www.puskice.org
Integral funkcije kompleksne promenljive. Reziduum.

Ovde bi trebalo prei sve vezano za integral kompleksne promenljie i Koijeve
formule. Poto zadaci iz toga ne dolaze na ispitu, ovde to neemo pominjati, ali
bi bilo zgodno da proete to sa slajdova. Ono to dolazi na ispitu je raunanje
integrala preko reziduuma.
- izolovani singularitet funkcije
u taki
, ogranien konturom C.
Definicija:
odavde sledi:
u sluaju da imamo vie singulariteta u oblasti ogranienoj konturom C:
Pomou Koijevih formula, mogu da se izraunaju reziduumi u singularitetima

koji su polovi:
1. Ako je
onda je
pol 1. reda i vai:
2. Ako je
114
www.puskice.org
onda je
pol 1. reda i vai:
obratite panju da
znai stepen izvoda. Tako, na primer, za
treeg stepena), traiemo izvod drugog reda.
Neke granine vrednosti:
Izraunati integral:
Reenje:
Prvo emo nacrtati konturu C:
Dakle, kontura je krunica sa centrom u taki (0,0) i

poluprenikom
Zatim traimo polove. Polove nalazimo kad imenilac
razlomka u integralu izjednaimo sa nulom:
Polovi su
(jednostruki pol)
115
(pol
www.puskice.org
prvo proveravamo uslov (da li je ovo pol i otklonjiv prekid)
Dakle,
je pol drugog reda.
Reenje je zbir reziduuma prema formuli (obratite panju kako se menja znak u
zavisnosti od toga kako obilazimo konturu:
).
116
www.puskice.org
Izraunati integral:
Reenje:

poluprenikom
Zatim traimo polove.
Polovi su
(jednostruki pol),
(jednostruki pol),
pol),
(jednostruki pol). Iz uslova (kontura C) vidimo da
ne pripadaju konturi, pa ih ne raunamo. Ostaju dva pola:
117
(jednostruki
i
www.puskice.org
Reenje je zbir reziduuma prema formuli (obratite panju kako se menja znak u
zavisnosti od toga kako obilazimo konturu:
).
Izraunati integral:
Reenje:

poluprenikom
Zatim traimo polove. Ovde izgleda kao da postoji jedan pol
i da je
trostruki. Meutim, nije tako (probajte da uradite, dobiete 0 za graninu
vrednost, a to ne moe biti reziduum). Zato treba da razvijemo funkciju:
Polovi su
118
www.puskice.org
Poto je pol viestruki, prvo ispitujemo postojanje granine vrednosti

(uslov postojanja reziduuma, stavka 2). Ve smo videli ovaj pol nije trostruki.
Probajmo za dvostruki.
Dakle, pol
je dvostruki.
Jedina vrednost celobrojnog parametra k, za koju taka z pripada konturi C je 1,

pa imamo
uvodimo smenu:
119
www.puskice.org
Izraunati integral:
Polovi su
. Iz uslova (kontura C) vidimo da
pripada konturi, pa ga ne raunamo. Ostaju dva pola:
Ovo je otklonjiv prekid, nema reziduuma.
120
ne
www.puskice.org
Konano reenje je zbir reziduuma. Poto imamo samo jedan:
Izraunati integral:
Reenje:
Dakle, kontura je krunica sa centrom u taki (1,0) i poluprenikom

121
www.puskice.org
Polovi su
,
ne pripada konturi, pa ga ne raunamo. Ostaju tri pola:
Pol je dvostruki:
122
www.puskice.org
Konano reenje je zbir reziduuma:
Izraunati integral:
Polovi su
i

ne pripadaju konturi, pa ga ne raunamo. Ostaju dva pola:
Pol je dvostruki:
123
www.puskice.org
Konano:
Izraunati integral:
Polovi su
Pol je trostruki:
124
www.puskice.org
Konano:
Poto nam nije data oblast D, definisana konturom C, razmatramo sledee
sluajeve:
1.
2.
3.
4.
125
www.puskice.org
Izraunati integral:
Reenje:
1.
2.
3.
4.
Kad razvijemo ovo po definiciji dobijamo:
odavde dobijamo:
Sada traimo vrednosti k (celobrojno) za koje e dobijena taka

oblasti ogranienoj konturom C.
126
pripadati
www.puskice.org
nema smisla da ispitujemo za
nema smisla da ispitujemo za
Polovi su
i dalje, jer sigurno nee biti u oblasti D.
i manje, jer sigurno nee biti u oblasti D.
127
www.puskice.org
Konano reenje:
Izraunati integral:
Reenje:
128
www.puskice.org
Kontura je krug poluprenika 1, sa centrom u

Pol je
Pol je trostruki:
Konano:
Izraunati integral:
Reenje:
Konturu odreuje krunica poluprenika 5, sa centrom u
129
www.puskice.org
nema potrebe da idemo dalje. Sad idemo u minus:
Dakl
Polovi su
Konano reenje:
130
www.puskice.org
131
www.puskice.org
etvrti zadatak
etvrti zadatak je vezan za Laplasovu transformaciju. Laplasova transformacija
funkciji realne promenljive pridruuje funkciju kompleksne promenljive (tj.
transformie realnu funkciju u funkciju kompleksne promenljive, koja je
algebarskog oblika). Koristi se za reavanje diferencijalnih jednaina i sistema
diferencijalnih jednaina. Logika je sledea:
1. Imamo diferencijalnu jednainu realnog argumenta
2. Transformiemo diferencijalnu jednainu u algebarsku jednainu
kompleksnog argumenta
3. Reimo algebarsku jednainu
4. Vratimo reenje jednaine inverznom Laplasovom transformacijom u
realni domen.
Osobine i tablice Laplasove transformacije su date u prilogu na kraju zbirke. A
sada malo formalnijih stvari:
Data je funkcija
realne promenljive . Njoj se pridruuje funkcija
kompleksne promenljive . Pravilo po kom se vri ovo pridruivanje naziva se
Laplasova transformacija i zapisuje se kao:
. Formula po kojoj se
pridruivanje vri:
Odskona funkcija. Definie se ovako:
Laplasova slika je:
132
www.puskice.org
Nalaenje Laplasove transformacije

Trebalo bi da proete one primere na onetovim slajdovima a ovde u dati
nekoliko. Dakle koriste se osobine i tablica. Za ispit nisu potrebni neki sloeni
primeri.
Inverzna Laplasova transformacija

Inverznom Laplasovom transformacijom, vraamo funkciju iz s domena u t
domen. Postoje dva naina nalaenja inverzne Laplasove transformacije: Preko
inverznih razlomaka i preko reziduuma.
Zapis inverzne Laplasove transformacije:
1. Svoenje na inverzne razlomke:

a) jednostruki pol
b) viestruki pol
c) konjugovano-kompleksni pol
133
www.puskice.org
2. Pomou reziduuma
1) je pol I reda
2)
je pol vieg (k-tog) reda
Na kraju
Osobina konvolucije:
Ako je funkcija
zadata kao proizvod dveju funkcija:
Onda se inverzna osobina moe odrediti preko osobine konvolucije (znak *). Pri
tom su
i
:
poto je osobina konvolucije komutativna:
134
www.puskice.org
Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije:
Reenje:
1) Reziduum:
Imamo dva pola,
. Oba su jednostruka:
2) Razlomci
135
www.puskice.org
Reenje:
Ovaj zadatak emo odraditi preko inverznih razlomaka. Vi probajte i preko
reziduuma, dobiete isto.
- Ovo
je impulsna funkcija. Samo zapamtite da je
Laplasova transformacija te funkcije 1, a inverzna L. transformacija od 1 je
potrebno znati.
Reenje:
Imamo dva pola,
(jednostruki) i
136
(dvostruki):
www.puskice.org
Reenje:
itamo iz tablice (stavka 5)
Reenje:
Rastavimo na razlomke:
137
www.puskice.org
Odredi inverznu Laplasovu transformaciju funkcije. Ovaj zadatak

je uraen na slajdovima sa vebi netano. Zato emo ga ovde uraditi na oba
naina.
Reenje:
Prvi nain (reziduum)
Imamo tri pola,
(jednostruki):
138
www.puskice.org
Drugi nain (razlomci)
139
www.puskice.org
Reenje:
140
www.puskice.org
Reenje:
141
www.puskice.org
Reenje:
Predstavimo ovu funkciju na sledei nain:
Iz tablice osobina, koristimo osobinu odskone funkcije:
Sada treba nai inverznu Laplasovu transformaciju od
142
www.puskice.org
Reenje:
Ovaj zadatak emo reiti primenom osobine konvolucije.
gde su
Traena funkcija je (osobina konvolucije):
143
www.puskice.org
Zadaci za samostalan rad (napominjem da ove zadatke nisam proverio runo, tako da je
mogua greka, samo sam ih prepisao (sa reenjima) iz jedne zbirke). Potrebno je odrediti
inverznu Laplasovu sliku za datu funkciju
:
1.
17.
2.
18.
3.
19.
4.
20.
5.
21.
6.
22.
7.
23.
8.
24.
9.
25.
10.
26.
11.
27.
12.
28.
13.
29.
14.
30.
15.
31.
144
www.puskice.org
16.
32.
Reenja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
145
www.puskice.org
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
146
www.puskice.org
Reavanje diferencijalnih jednaina preko Laplasove

transformacije
Linearne (ne)homogene jednaine je mogue reiti i preko Laplasove
transformacije. Pri tom trai se partikularno reenje pri zadatim uslovima. Neka
je data jednaina:
Traimo funkciju
takvu da je
transformacijom dobijamo traenu funkciju
. Zatim inverznom Laplasovom

.
Koristi se osobina izvoda Laplasove transformacije:
Dakle, upotrebimo ovu osobinu za svako

, dobijemo jednainu iz koje
izrazimo
, zatim ga inverznom transformacijom prevedemo u traenu
funkciju.
Koristei Laplasovu transformaciju, reite jednainu:
pri uslovima:
Reenje:
147
www.puskice.org
Odatle:
Koristei Laplasovu transformaciju, nai opte reenje jednaine:
Nalaenje opteg reenja je slino kao kod partikularnog. Samo, ovog puta
emo pretpostaviti da je
.
Reenje:
Vratimo to u jednainu:
148
www.puskice.org
Odatle:
Neka su
Nalaenje opteg reenja je slino kao kod partikularnog. Samo, ovog puta
emo pretpostaviti da je
.
Reenje:
149
www.puskice.org
Sada bi trebalo razloiti

se radi na sledei nain:
na izloioce
Imamo funkciju
u taki
. To
. Koristimo Tejlorov razvoj:
(izjednaimo imenilac sa nulom).
150
www.puskice.org
Takoe, isti rezultat bi se dobio kada bismo uradili:
Vratimo to:
Inverznom Laplasovom transformacijom dobijamo:
pri uslovima
Reenje:
Kreemo sa transformacijom:
151
www.puskice.org
Da bismo odredili preostalu Laplasovu transformaciju (integral) Koristimo

osobinu 12. (konvolucija) iz tablice Laplasovih transformacija. Osobina glasi
dakle
Odatle:
152
www.puskice.org
Reenje:
Za poetak treba da prevedemo
u analitiki oblik. To se radi preko
hevisajdove (odskone) funkcije. Prvo pogledamo koliko intervala imamo. U
ovom sluaju su dva:
U ovom sluaju funkcija je:

Ukupno je:
Sad se vraamo na zadatak. Pretpostavimo da je
153
www.puskice.org
Odatle:
pri uslovima:
Reenje:
Prevodimo
u analitiki oblik.

Ukupno je:
Sad se vraamo na zadatak:
154
www.puskice.org
Odatle:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
155
www.puskice.org
Reenja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
156
www.puskice.org
Reavanje sistema diferencijalnih jednaina preko

Laplasove transformacije
Sisteme nehomogenih diferencijalnih jednaina je mogue reiti putem
Laplasove transformacije. Ovog puta traimo dve funkcije:
i
. Dobija se sistem dve jednaine sa dve nepoznate
Reavanjem ovog sistema dobijamo ove dve funkcije. Zatim inverznom
Laplasovom transformacijom iz njih dobijamo traene funkcije
.
Koristei Laplasovu transformaciju, nai reenje sistema:
Reenje:
Sistem emo reiti Kramerovom metodom.

Kramerova metoda za sistem sa dve jednaine sa dve nepoznate:
Sistem:
Determinante:
Reenja:
157
www.puskice.org
Dakle, konano reenje je:
158
www.puskice.org

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
159
www.puskice.org
Reenja:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
160
www.puskice.org
12.
13.
161
www.puskice.org
JEDNAINA SA RAZDVOJENIM PROMENLJIVIMA.............................................................. 4

HOMOGENA DIFERENCIJALNA JEDNAINA PRVOG REDA ............................................11
LINEARNA DIFERENCIJALNA JEDNAINA PRVOG REDA ...............................................14
BERNULIJEVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA ..................................................................17
JEDNAINE SA TOTALNIM DIFERENCIJALOM .................................................................20
REENJA ZADATAKA: ...........................................................................................................25
INTEGRALI POTREBNI ZA REAVANJE ZADATAKA IZ ZBIRKE: ...................................31
HOMOGENE DIFERENCIJALNE JEDNAINE VIEG REDA ...............................................41
NEHOMOGENE DIFERENCIJALNE JEDNAINE VIEG REDA ..........................................44
Zadaci za samostalan rad: ..................................................................................................................................................... 50
Resenja: .................................................................................................................................................................................... 51
JEDNAINE KOJIMA SE MOE SNIZITI RED ......................................................................54

Zadaci: ....................................................................................................................................................................................... 54
Reenja...................................................................................................................................................................................... 55
Zadaci: ....................................................................................................................................................................................... 56
Reenja...................................................................................................................................................................................... 56
HOMOGENI SISTEMI .............................................................................................................57

Zadaci za samostalan rad: ..................................................................................................................................................... 77
Reenja: .................................................................................................................................................................................... 78
NEHOMOGENI SISTEMI ........................................................................................................81

Metoda neodreenih koeficijenata: .................................................................................................................................. 81
Metoda varijacije konstanti ................................................................................................................................................. 90
NELINEARNI SISTEMI ...........................................................................................................92

PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNAINE................................................................... 102
162
www.puskice.org
FUNKCIJA KOMPLEKSNE PROMENLJIVE ....................................................................... 106

IZVOD FUNKCIJE KOMPLEKSNE PROMENLJIVE. KOI-RIMANOVI USLOVI. ............ 107
Zadaci za samostalan rad: ................................................................................................................................................... 112
Reenja: .................................................................................................................................................................................. 113
INTEGRAL FUNKCIJE KOMPLEKSNE PROMENLJIVE. REZIDUUM.............................. 114

Nalaenje Laplasove transformacije................................................................................................................................. 133
Inverzna Laplasova transformacija ................................................................................................................................... 133
Reenja: .................................................................................................................................................................................. 145
REAVANJE DIFERENCIJALNIH JEDNAINA PREKO LAPLASOVE TRANSFORMACIJE

............................................................................................................................................... 147
Reenja: .................................................................................................................................................................................. 156
REAVANJE SISTEMA DIFERENCIJALNIH JEDNAINA PREKO LAPLASOVE

TRANSFORMACIJE ............................................................................................................. 157
Reenja: .................................................................................................................................................................................. 160
163
( f ( t ) , g( t ) )
( F ( s) , G( s))
1. f (t ) g (t )
F ( s ) G( s )
2. f (at )
1
s
F( ), a > 0
a a
3. f (t a) U (t a)
e as F ( s ) , a > 0
4. e at f (t )
F ( s a)
5. t f (t )
F ( s)
6. t n f (t )
( 1) n F ( n ) ( s ) , n `
7.
f (t )
t
F ( z ) dz
s
8. f (t )
sF ( s) f (0)
9. f ( n ) (t )
s n F ( s ) s n 1 f (0) ... f ( n 1) (0)
10.
F ( s)
s
f ( x) dx
0
t1
t n 1
11. dt1 dt2 ... f (tn ) dtn
F (s)
, n`
sn
12. ( f1 f 2 ) (t ) = f1 (t x) f 2 ( x) dx
F1 ( s ) F2 ( s )
12. ( t > 0 ) f (t ) = f (t + T )
F ( s) =
1
e st f (t ) dt
sT
1 e 0
1. 1
1
, Re( s ) > 0
s
2. t n
n!
, Re( s ) > 0, n `
s n +1
3. U (t a)
e as
, Re( s ) > 0 , a > 0
s
4. eat
1
, Re( s ) > a
sa
5. sin at
a
, Re( s ) > 0
s + a2
6. cos at
s
, Re( s ) > 0
s + a2
7. (t a ) n U (t a)
e as
n!
, Re( s ) > 0, a > 0
s n +1
8. sin b(t a) U (t a)
e as
b
, Re( s ) > 0, a > 0
s + b2
9. cos b(t a) U (t a)
e as
s
, Re( s ) > 0, a > 0
s + b2
10. e at t n
n!
, Re( s ) > a , n `
( s a ) n +1
11. eat sin bt
b
, Re( s ) > a
( s a)2 + b2
12. eat cos bt
s a
, Re( s ) > a
( s a)2 + b2
13. t sin at
2as
, Re( s ) > 0
(s + a 2 )2
14. t cos at
s2 a2
, Re( s ) > 0
(s 2 + a 2 )2
15.
sin at
t
arctg
s
, Re( s ) > 0
a
16. sh at
a
, Re( s ) > | a |
s a2
17. ch at
s
, Re( s ) > | a |
s a2

mf1 I mf2 Zbirka Sa Uputstvima PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

mf1 I mf2 Zbirka Sa Uputstvima PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.puskice.

Jednaina sa razdvojenim promenljivim

Diferencijalna jednaina oblika

Diferencijalna jednaina oblika

Homogene diferencijalne jednaine vieg reda

Sistemi obinih diferencijalnih jednaina prvog reda:

Homogeni sistemi odj

Parcijalne diferencijalne jednaine

Linearne parcijalne diferencijalne jednaine

Reavanje diferencijalne jednaine vieg reda primenom Laplasove transformacije

reenje dobijamo iz:

reenje dobijamo iz:

Dakle, razdvajamo x i y (i njihove diferencijale) na razliite strane znaka jednakosti i

Postoje tri osnovna tipa zadataka:

Transformiemo konstantu na sledei nain:

ime dobijamo novu konstantu

vratimo u opte reenje:

dakle, Partikularno reenje je:

Odrediti partikularno reenje pri uslovu

kad vratimo u opte reenje, dobijamo Partikularno reenje:

kad vratimo u opte reenje, dobijamo Partikularno reenje:

Zadaci za samostalan rad:

Odredi partikularno reenje jednaine pri uslovu:

Jednaine koje slede svesti smenom na jednaninu sa razdvojenim

Homogena diferencijalna jednaina prvog reda

vratimo u polaznu jednainu

reenje dobijamo iz integrala

zatim vratimo smenu u reenje

Zadaci za samostalan rad:

Linearna diferencijalna jednaina prvog reda

Zadaci za samostalan rad:

Odrediti partikularno reenje date linearne diferencijalne jednaine

Odredi reenje linearne jednaine po x

Bernulijeva diferencijalna jednaina

Zadaci za samostalan rad:

Jednaine sa totalnim diferencijalom

Zadaci za samostalan rad:

Odredi integracioni faktor, i rei jednainu:

jedan #6 i jedan tablini

jedan tablini i jedan #8

Integrali potrebni za reavanje zadataka iz zbirke:

Zamenom u polaznu jednainu dobijamo karakteristinu jednainu:

Dobijemo sledee sluajeve:

Kvaka je u tome to dolaze jednaine drugog i treeg (ree etvrtog) reda, pa

Zadaci za samostalan rad:

Nehomogene diferencijalne jednaine vieg reda

Postoje dva naina pronalaenja partikularnog reenja: metoda neodreenih

Pri tom, A i B su koeficijenti koje treba odrediti.

Metoda varijacije konstanti

Dakle, konstante variramo u funkcije. Nepoznate funkcije

metoda varijacije konstanti

metoda varijacije konstanti

Zadaci za samostalan rad:

Jednaine kojima se moe sniziti red

Reavanjem homogene jednaine dobijamo:

Parcijalnom integracijom dobijemo reenje:

Reavanjem jednaine dobijamo:

Integracijom dobijemo reenje:

Sistemi obinih diferencijalnih

Zatim vrimo transformacije matrice. Transformacija II-3I znai da prvi red

odavde (na osnovu II i III reda) sledi da je:

iz prvog reda sledi: