Школа: Наставник: Предмет: Разред и одељење: Редни број часа:

ОШ „ “ МАТЕМАТИКА 5/ 89.
Наставна тема: Наставна јединица:
РАЗЛОМЦИ Сабирање и одузимање разломака
Циљ часа: Очекивани исходи (ученик ће бити у стању да):
- Истаћи чињеницу да се разломци могу сабрати − сабира и одузима разломке једнаких именилаца;
и одузети само ако имају исти именилац. − сабира и одузима разломке различитих
именилаца;
− решава практичан проблем коришћењем
разломака;
Тип часа: Облик рада:
Обрада Фронтални, дијалог
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
 Развија и води дискусију, наводи ученике на  Активно учествује у анализи задатака
закључке  Повезује, дискутује и изводи закључке
 Прати и вреднује рад ученика  Решава задатке на табли
Провера остварености исхода:
- Тачно урађени задаци – наставни листић (задаци 66 а), б) и 70 а), б) и в)).
Коришћена литература:
- МАТЕМАТИКА, уџбеник за пети разред основне школе, МАТЕМАТИСКОП, Владимир Стојановић
- Електронски додатак, Н. Вигњевић, Г. Поповић, В. Стојановић.
Ученици на клупама имају Уџбеник.

Уводни део:

Сабирање и одузимање разломака врло убедљиво истичу улогу и важност именилаца разломака. На
примерима, као на 124. страни Уџбеника покажимо да се неки разломци могу природно сабирати и одузимати и
како се то описује рачунски.

Главни део:
2 1
Као што је описано на 124. страни, на примеру  , објаснимо логику тог сабирања (користимо
8 8
привремено термин "парче колача са вишњама", као замену за "осмине") и геометријску интерпретацију
збира. Геометријска интерпретација је значајна за ону популацију ученика, којима је битно да "виде" тај
збир.
Решавамо пример 1.

Тако смо припремили терен за "математичко" тумачење збира и разлике. Као што је описано на
124. страни Уџбеника, користећи особину количника (a  b) : c = a : c  b : c , c  0 , и симетричност
a b ab
једнакости, добијамо правило за збир:  = и слично за разлику, ако је c  0 и a > b , онда је
c c c
a b a b
 = .
c c c
Нагласимо (запишемо текст на табли) да разломке са једнаким имениоцима сабирамо
(одузимамо) тако што именилац препишемо а бројиоце саберемо (одузмемо).

a a
Решимо пример 2 и уочимо особину:  = 0 у примеру 2 д).
b b

1
 Затим, решавамо проблем столара са 125. стране.

Закључак пишемо на табли:

Решавамо пример на дну 125. стране па бележимо закључак:

Поставља се питање шта радити са мешовитим бројевима.

Решавамо пример 3 (сабирање).

Како поступамо код одузимања ученици виде при решавању примера 4.

На примеру 5 покажемо да се ове две рачунске операције са мешовитим бројевима могу радити и
свођењем на неправе разломке.

Завршни део: Пред крај часа делимо наставне листиће.

Домаћи задатак: „Увежбавамо основне појмове“, Уџбеник, стр. 127, задаци: 66 – 75 (примери који
нису рађени на часу).

Датум: Школска 20__/ 20__

2
3