Psihologija - uvod

za nepsihologe
1. semestar
Bojana korc
Fakultet likovnih umetnosti
Bskorc@yahoo.com
Beograd, Rajieva 10

Lista pitanja
1. Smisao empirijske psihologije
2. Svest kao predmet psihologije sprema se iz Nae namere i oseanja
3. Nesvesno kao predmet psihologije sprema se iz Nae namere i oseanja
4. Ponaanje kao predmet psihologije sprema se iz Nae namere i oseanja
5. Organske osnove psihikog Mozak
6. Odnos nasledja i sredine
7. Nasledni faktori
8. Sredinski faktori
9. Inteligencija
10. Raspodela inteligencije
11. Struktura inteligencije
12. Uticaji na inteligenciju
13. Psihologija linosti teorije crta
14. Tipovi i tipologije
15. Jungova tipologija
16. Temperament
17. Karakter
18. Teorije linosti - Frojd
19. Jungova teorija linosti
20. Teorija linosti Eriha Froma
21. Levinova teorija polja
22. Emocije (oseanja)
23. Afekat i afektivni ton
24. inioci emocionalnog razvoja i deije emocije
25. Teorije emocija
26. Kognitivni faktori i emocije
27. Motivacija i uzronost ponaanja
28. Homeostazis ili ravnotea
29. Podela motiva

30. Glad i e
31. Seksualni motiv
32. Roditeljski motiv
33. Hijerarhija motiva Abrahama Maslova
34. Kriterijumi normalnosti
35. Neuroze
36. Psihoze
37. Mentalna higijena i terapija
38. Uenje
39. Pamenje
40. Miljenje
41. Kreativno miljenje (sprema se iz Kreativnost u interakciji)
42. Konvergentno i divergentno miljenje (sprema se iz Kreativnost u interakciji)
43. Svest
44. Snovi
45. Meditacija
46. Hipnoza
47. Psihoaktivne supstance

1. SMISAO EMPIRIJSKE PSIHOLOGIJE

TA JE EMPIRIJSKA NAUKA
U nedoumici oko toga kako da odredimo kriterijume istine, psihologija kao nauka
se poziva na iskustveno opaanje empiriju. To znai da kada pristupamo ispitivanju
sveta ili oveka, oslanjamo se na iskustveno proverive injenice. One ine osnov naunog
saznanja na kome se gradi nauna graevina. Makoliko sloene naune konstrukcije
imamo stvorene danas, polazite bi im trebalo da bude iskustvena injenica, takoe, one
se opet mogu svesti na injenino potvrdive posledice. To je sutinsko odreenje naune
misli u okviru empirijske nauke. Osnovni instrument u traganju za istinom je
eksperimentalna provera. Ovo je bilo neophodno uvesti u nauku o oveku jer empirijska
zasnovanost nalaza je minimum oko koga se svi moramo slagati: injenica je injenica, a
kako e se nae tumaenje nadovezati na tu injenicu je stvar teorije koju zastupamo.
Teko je, ako je uopte i mogue, okriti jasne poetke nauke zbog toga to se
nauna misao razvila iz svog opteg, prednaunog korena, pa tako otra granica izmeu
naunog i ne-naunog ne postoji. Uobiajeno otvaranje naunih tema poinje sa korenima
koji seu u misao Antike Grke. Razlozi za to su u tome to je grka misao veoma rano
beleena, to nam je geografski i kulturno bliska, to se njeni tragovi prepoznaju u
savremenom miljenju i zato to se kasnija evropska misao oslanjala na nju i
nadovezivala se na nju.
Opte je uverenje da je u davnim vremenima postojala jedna univerzalna filosofija
(pogled na svet) koja je u sebi sadrala sve klice iz kojih e se kasnije razviti posebne,
specijalizovane grane ljudske misli. U optem sistemu, razumevanje oveka je bilo isto
to i razumevanje vasione, prirode ili natprirodnih svetova. ak do srednjeg veka, ono to
e kasnije biti nauka je bilo neraskidivo povezano sa alhemijom, astrologijom, mistikim
uenjima, teologijom, umetnou, leenjem i drugim poljima misli i delatnosti. Postepeno
razvijanje i specijalizacija je uspostavljala posebno polje interesovanja za svaku posebu
oblast. Ono to bi u Antikoj Grkoj bilo uobiajeno na primer objanjavati bolest
razumevanjem boijih zakona ili usklaivanjem sa harmonijom planeta, danas je sasvim

nezamislivo. Ipak, mnogo toga je trajnog i univerzalnog u istoriji ljudske misli, kao to je
tenja ka otkrivanju istine u okviru celine sveta, vasione, ivog sveta ili oveka.
POETAK PSIHOLOGIJE
Psihologija se pojavljuje kao filozofska disciplina od samih poetaka filozofije
kao nuke. Tanije, u poetku, u optem shvatanju, istraivanje oveka nije bilo odvojivo
od istraivanja sveta. Psihologija je bila filosofska disciplina koja se bavila ljudskom
duom - onim to se u njoj nalazi, procesima koji se odvijaju u njoj i oko nje,
promenama, tenjama... U okviru filosofije nauka o dui koristila se postupcima koje je
imala na raspolaganju - spekulativnim miljenjem i zakljuivanjem.
Termin psiha je grkog porekla i vezan je za pojam due. Kao i njen latinski
parnjak anima, psiha znai dah - treba znati da je prevod drevnih pojmova na savremeni
jezik ogranien jer su znaenja drevnih jezika optija i potiu iz drugaijih iskustvenih
okvira. Identifikovanje due sa neim lakim, prozranim, gasovitim ima drevne korene.
Kulture stare Kine, starog Egipta, Mesopotamije, Grke i Rima, stara slovenska
verovanja, mnogoboake religije i Hrianstvo, predstavljaju ljudsku duu na slian
nain. Dua je na dvojnik za vreme ivota i naputa nas u izuzetnim situacijama kao
vetar, para, dim ili leptir, muva, ptica (Slovenska mit.). Shvaena je kao jedan deo
oveka koji se u budnom stanju i dok je ovek iv, nalazi vezan za telo ali nou dok
sanjamo, u toku religioznih ekstaza, u toku smrti, u toku putovanja due dua kao laka
koprena izlazi iz tela i kree se po svetu. Stari Kinezi ak ne preporuuju naglo buenje
spavaa - moe se desiti da dua ne stigne na vreme da se vrati. Jedan psiholog
figurativno govori Svi negde jurimo, toliko jurimo da naa dua nee moi da nas stigne
pa emo ostati bez due (Savi iz Psiholoke novine, novembar, 2006).
U simbolinom obliku dua se predstavlja kao vazduasti oblik, esto lebdea i sa
krilima. Ona je povezana sa materijalnim svetom ali ima drugaije karakteristike
prolazi kroz vrste predmete, leti, postupa prema duhovnim a ne fizikim zakonima i
slino. U slovenskom predanju ponekad zadobija oblik malenog oveka prozirnog tela ili
deteta sa krilima. Meu ivotinjama, nju simbolizuje leptir, lak, kratkog ivota ali bie
koje prolazi kroz metamorfoze i koje je veito zbog svoje promenjivosti. U Hrianstvu
e se leptir nai kao slika uskrsnua i besmrtnosti kroz promenjivost stadijuma ivot
smrt - vaskrsenje, zbog ega se ponekad sree na ruci Hrista kao deteta (Slovenska
mitologija).
Shvatanja ta je dua su, naravno, veoma razliita, kako kroz epohe, tako i kroz
ljudske zajednice. Ipak, postoje neka opta mesta koja se kao univerzalne ideje ponavljaju
u veini ovih uverenja, kao to je to sluaj sa gasovitom prirodom due. Dua se shvatala
kao sloena celina koja se sastoji iz razliitih elemenata staro jevrejsko verovanje deli
duu na dve tenje: viu (nebesku) i niu (zemaljsku), dva principa (muki i enski) koje
treba ujediniti u ruah (dah ili duh). Pitagora razlikuje psihu (ivotna snaga), osetljivost
(ulno opaanje) i nus (intelekt). Aristotel govori o pasivnom intelektu i aktivnom
intelektu koji stremi logosu (ideja, plamen uma) ili Bogu. Pneuma (spiritus) je kod
Rimljana princip ivota i misli predstavljen kao vazduh koji gori istom, nebeskom
vatrom. Sveti Pavle govori o duhu (pneuma), dui (psihe) i telu (soma). Kod svetog
Augustina sreemo duh i meso, tj. slojevitost due, ideju da su razliiti slojevi due
poreani u nekakvom ureenom odnosu. U analizi simbolike boja Lier (Lier, M,)

pominje plamen duha kao simbol koji ima bogato polje znaenja, on u jasnom plamenu
izbija iz ljudskog uma i zrai svetlost. Zajedniki imenitelj teolokog razumevanja due
bila je metafizika ono to je nepristupano naunom metodu ostajalo je u meama
duhovnog sveta oko koga je podizan bedem oprezne bojaljivosti. Jedno od monih
sredstava za odvraanje od promene, pa tako i novog, bilo je stavljanje radoznalosti na
listu poroka u srednjem veku (Blumenberg, 1973/2004:253 iz Jovanovi, 2007). Zato je
jedna od motivacionih pretpostavki novog veka bilo rehabilitovanje i opravdavanje
radoznalosti. Privilegovan predmet radoznalosti novovekovnog oveka, postao je upravo
sam ovek. (Jovanovi, 2007)
Da bi se dalje gradila istraivaka delatnost, vidimo, nauka je morala da saeka
promenu klime u kojoj napreduje ljudska misao da bi se psiha (dua, duh, logos, ideja)
nala u njenom fokusu.
Odvajanje psihologije od svoje majke filosofije je bio dug proces kome je teko
odrediti poetnu ili krajnju taku. Zato je dogovorno prihvaeno da se roendanom
psihologije smatra momenat otvaranja prve Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju
u Lajpcigu, u Nemakoj, 1897. godine. Poetak samostalne psihologije je momenat kada
je ona u svoje postupke uvrstila eksperiment ili empirijsku (iskustvenu) proveru svojih
hipoteza. To u okvirima filosofije nije bilo mogue. Osniva prve laboratorije bio je
Vilhelm Vundt, istraiva i osniva kole u psihologiji koja se naziva strukturalizam.
Vunt je u istraivanje oveka uveo proveravanje, merenje, uredno beleenje. Psihologija
ima dugu prolost, ali kratku istoriju Ebinghaus (Zimbardo, 1995), tanije, istorija
interesovanja za unutranji ivot oveka je mnogo dua od istorije samostalne
psihologije. Promene koje je otvaranje laboratorije donelo bile su mnogostruke objekat
istraivanja postao je ovek sa konkretnim pojavama kao to su brzina reakcija, ulna
osetljivost, refleksni odgovori i slino.
Danas je uobiajeno da se o psihologiji i istraivanju duha govori kao o dominantno
eksperimentalnoj nauci koja svoja dostignua ili nalaze podvrgava neprekidnom
proveravanju. Neprestana nauna sumnja u nalaze se, za razliku od istraivanja oveka u
okviru drugih oblasti, u psihologiji smatra pokretakom energijom koja vodi nauku u
potrazi za istinom o oveku i bogatstvu njegovog unutranjeg i spoljanjeg sveta.
Psihologija je tako kroz svoj razvoj od teorijske i spekulativne nauke postala u dananjem
trenutku dominanto eksperimentalna nauka ali ne naputajui svoje filozofske i
uniterzalne korene.
Nauke su podeljene meusobno na osnovu dva dominantna kriterijuma - toga ta
prouavaju (predmet) i kako prouavaju neko polje (metod). Uopteno reeno,
psihologija je nauka koja prouava psihiki ivot i psihike pojave na objektivan,
proveriv i sistematian nain.
Mnogo razliitih pristupa i autora bavilo se izborom najvanijih predmeta
psiholoke nauke, najoptiji zajedniki stav je da psihologija prouava psihiki ivot i
ponaanje oveka i ivotinja. Psihiki procesi prema kvalitetu mogu da budu kognitivni,
emocionalni ili voljni (konativni). U skladu sa uverenjima naunika i njihovim sistemom
znanja, moe se razlikovati vie krupnijih polja (pravaca) u psihologiji koji se nazivaju
kole pomenuemo neke od vanijih. Takoe, razlikujemo nekoliko razliitih predmeta
kojima se psihologija bavila ili se jo uvek bavi, od kojih e biti predstavljeni svest,
nesvesno i ponaanje kao objekti istraivanja.

OPTI PREDMETI PSIHOLOGIJE

(Sprema se iz Nae namere i oseanja P. Ognjenovi)
1. Svest kao predmet psihologije
Svest je enigma za istraivae kako pre a tako i posle uspostavljanja samostalnosti
psihologije. Svest je holistiki (celovit) fenomen koji se predstavlja kao unutranje polje
u kome se odvijaju mentalni dogaaji.
Jedan od prvih i najpoznatijih istraivaa svesti u psihologiji kao samostalnoj
nauci je bio Viljem Dejms. On je pokuavao da istrai procese i elemente iz kojih se
svest sastoji.
2. Podsvest kao predmet psihologije
Ova oblast psihologije ima svoju predistoriju u razvoju tretmana mentalno
obolelih osoba a nastavila se radovima psihoanalitike kole. Iako Frojd nije bio prvi koji
je otkrio podsvesno i nesvesno, bio je sigurno najznaajniji naunik u oblasti izuavanja
zakona podsvesnog i njegove strukture. Osnovao je kolu psihoanalize i bavio se
pitanjem mentalnog zdravlja. Metoda leenja poremeaja je nazvana psihoanalitika
metoda.
3. Ponaanje kao predmet psihologije
Uvoenje ponaanja i spolja merljivih, vidljivih pojava kao predmet posmatranja
je nastalo iz tenje da se u nauku o oveku uvede to objektivnije, pozitivno znanje. Ovaj
pravac je nastao kao reakcija na neempirijske, neproverive i univerzalne pretpostavke u
psihologiji. Ideja bihejviorizma je u svom poetku bila direktno pod uticajem ruske
fizioloke kole i Pavlovljevih nalaza. Ruska fizioloka kola je, kako znamo, svoja
istraivanja refleksnih odgovora i uslovljavanja reagovanja, proirila preko granica
fiziolokih nalaza i izvodila univerzalne zakljuke koji su teili da obuhvate psiholoko
reagovanje. Vie se nije govorilo o refleksnoj reakciji nego o uenju na osnovu stvaranja
asocijativnih puteva. Osnovnu ideju da je psihiki ivot oveka, njegovo iskustvo i uenje
zasnovano na automatskom stvaranju refleksnih veza, ameriki naunici su sa
entuzijazmom prihvatili i razradili u nove pristupe koji su stvaranje veza videli kao
osnovu celokupnog ljudskog ponaanja. Poto je ponaanje definisano kao skup telesnih,
merljivih promena, objekat nauke postaju ove promene. Mata, miljenje, snovi, moralno
rasudjivanje i mnoge druge psiholoke pojave nisu u ovakvom koncetpu moge da ostanu
objekat posmatranja, proglaene su tzv. mentalistikim pojmovima i proterani iz oblasti
istraivanja.
Bihejviorizam je odredio predmet istraivanja kao objektivni, fizioloki fenomen.
Najpoznatiji predstavnici su Votson (Watson) i Skiner (Skinner).

PRAVCI U PSIHOLOGIJI
Strukturalizam iji je osniva Vundt, je pravac koji tei da pronae osnovne
elemente (strukturu) psihikog ivota, linosti, svesti i slino. Model otkrivanja istine
putem okrivanja elemenata, grae neega je pozajmljen iz prirodnih nauka koje su u
Vundtovo vreme beleile veliki prodor i uspeh. Vundt i njegovi savremenici u potrazi za

strukturom koriste eksperiment i novu metodu nepoznatu prirodnim naukama introspekciju (samoposmatranje). Tu se od uesnika u istraivanju trai da svesno
posmatraju svoje unutranje doivljaje i da na osnovu izvetavanja o njima ponude uvid u
unutranju psihiku ravan. Cilj je bio otkrivanje sadraja normalne, budne svesti fundamentalnih elemenata mentalnog iskustva, a to znai strukture uma. Strukturalizam
je pokuaj da se na ureen nain, kontrolisan nain, ue u svet psihikog.
Funkcionalizam je pravac koji istrauje svest kao proces koji je u neprekidnom
odnosu sa okruenjem u kome se nalazi. Funkcionalisti se interesuju za uenje, adaptaciju
ogranizma na sredinu, praktine aspekte razumnog delovanja. Od osnovnog znaaja je
uloga psihikih funkcija u zadatku prilagoavanja i opstanka. Funkcionalizam pokuava
da sagleda oveka u odnosu prema okruenju i ne pridaje primarni znaaj grai,
elementima i kontroli eksperimentalne situacije, tanije, nije vie pitanje ta su elementi
koje otkrivamo. nego emu to slui. Funkcionalisti smatraju da je paljivo posmatranje
vrednije od zbira testovnih rezultata. Predstavnici su Viljem Dejms, Tiener i Don
Djui.
Getalt psihologija je nastala kao kritika strukturalizma ali i konstruktivan nain
prevazileaenja ogranienja strukturalistikog vidjenja procesa u oveku. Dok je
strukturalizma zasnovan na ideji da je naa svest i procesi u njoj zasnovana na
povezivanju kljunih elemenata na osnovu zakona povezivanja, i da je stoga dovoljno
poznavati elemente procesa i naine njihovog vezivanja u celinu, getalt ideja polazi od
suprotnog stava. Getalt zastupa ideju da je celina naih doivljaja neto kvalitativno
drugaije od sume elemenata. Kao to hemijski elementi ine jedinjenja - stupajui u
meusobne kombinacije, gube svoje pojedinane osobine i stvaraju nov zajedniki
kvalitet, isti zakon vai i kod sloenih saznajnih procesa kao to je, na primer, miljenje
ili opaanje. Na osnovu toga je kola i dobila ime (gestalt celina, raspored). Prema ovoj
ideji, pokuaj da se psihike pojave analiziraju preko elemenata je unapred promaen
poduhvat - tako se izgubi najvanija, sutinska odlika iskustva a to je celovitost,
organizacija, sklop (sloaj). Getaltisti pokazuju da ni jedan doivljaj nije nepromenjiv i
apsolutno dat u svesti oveka nego je uvek pod uticajem celine, odnosa izmeu
elemenata. ovek i ivotnje opaaju u relacijama a ne u apsolutnim merama. Kako to
znamo? Zamoimo ruku u mlaku vodu i na doivljaj e zavisiti od toga ta se desilo pre
toga. Ukoliko smo izvesno vreme drali ruku u hladnoj vodi, mlaka e nam delovati kao
topla, a ukoliko smo pre toga drali ruku u vruoj vodi, mlaka e nam delovati hladno.
Ono to doivljavamo nije neutralan oseaj, nego odnos izmeu oseaja. Zamislimo
oveka normalnog rasta na koarkakom terenu, meu profesionalnim koarkaima. A
zatim tog istog oveka meu Pigmejima. U jednom sluaju e delovati kao kepec a u
drugom kao div. Radi se, meutim, o istoj visini. Na doivljaj zavisi od odnosa, relacija
u perceptivnom polju a ne od apsolutnih veliina oseta.
Najvei doprinos getalt psihologija daje u oblasti istraivanja vizuelnog opaanja
- organizacije opaaja, odnosa izmeu figure i pozadine, zakona formiranja opaaja,
kontrasta, forme, iluzija itd. Getalt je izvrio snaan uticaj na Bauhaus kolu u
umetnosti.

Biheviorizam je pravac u psihologiji koji tei da se bavi iskljuivo merljivim, vidljivim,

spoljnjim psihikim pojavama kao to su miine i lezdane reakcije. Ime je dobio od rei
behaviuor - ponaanje, jer je osnovni objekat istraivanja ljudsko ponaanje.
Biheviorizam je dugo vremena bio dominantan pravac ali i nain shvatanja psihikog
ivota iskljuivo kao ponaanja. Tako miljenje, svest, sanjanje, govor i druge funkcije postaju nelegitimni objekti za istraivaa jer se ne mogu direktno spolja opaziti. Prema
osnivau i najpoznatijoj figuri ovog pravca, Donu Votsonu, oni aspekti individue koji se
ne mogu direktno opaziti nisu od interesa za psihologiju a sva ponaanja su rezultat
uenja uslovljavanjem. Sve to inimo, inimo zarad cilja, svako ponaanje je instrument
da bi se do neega stiglo. Votsonov eksperiment sa uslovljavanjem (mali Albert) bie
predmet poglavlja o emocijama. Njegov uticaj na savremenike je bio ogroman i sa
velikim posledicama. On preporuuje majkama da ne grle, ne ljube decu, niti ih uzimaju
na krilo: "Ako ba morate, poljubite ih u elo pre spavanja kada vam kau laku no.
Rukujte se sa njima ujutru." (Votson, 1928) Iako vrlo problematine vrednosti u domenu
socijalne i deije psihologije, bihejviorizam je najvei doprinos dao u oblasti istraivanja
uslovljavanja i uenja kod ivotinja. Zbog svoje praktine primenjivosti, ovaj pravac i
danas ima znatnog uticaja, posebno u amerikoj psihologiji, uprkos injenici da se svojim
sredstvima i ciljevima esto odvajao od humanosti.
Psihoanaliza spada u najpoznatiji i najire primenjivan pravac u psihologiji. Osnovao ju
je Zigmund Frojd u Beu, krajem 19-og i poetkom 20-og veka. Iako je kao kola nastala
u okviru medicine, psihoanaliza predstavlja pravi poetak i osnov savremene klinike
psihologije. Osnovne svoje ideje psihoanaliza razvija u polju prouavanja podsvesti,
strukture linosti, seksualnog razvoja, nastanka neuroza, analize umetnosti i slino.
Frojdu pripadaju zasluge za uvoenje tema podsvesti, nagona, zabrana, potiskivanja,
snova, psihoanalize umetnosti i drugih tema u oblast nauke. Sutinske ideje teorije su da
je ovek pod daleko jaim uticajem nesvesnih tenji i nagona nego to se veruje, te da ovi
unutranji sadraji i mehanizmi imaju svoje zakonitosti, funkcije u linosti i da zapravo
dominiraju ovekovim ponaanjem i oseanjima. Frojdova teorija linosti ne samo da je
nepovratno izmenila pogled na oveka, nego je i unapredila i postavila na humaniju
osnovu pristup mentalnom oboljevanju, jer se ono prvi puta videlo kao logian odgovor
na ivotne okolnosti u kojima je osoba rasla. Smatra se da ni jedan drugi pravac kao ni
autor nije izvrio tako snaan uticaj na psihologiju i kompletan drutveni momenat u
kome je delovala. Bez obzira na burne kritike i revizije koje je teorija istrpela, do danas je
ostala sigurno najuticajniji psiholoki pristup - kako u oblasti psihologije i medicine, tako
i u irokom polju socijalnih nauka i umetnosti.
Kognitivna psihologija je u usponu od 50-ih godina 20. veka. Za ovaj pravac je
karakteristino da je usko povezan sa praktinim istraivanjima i potrebama, kao i da
koristi multidisciplinarne naune nalaze najee iz tehnikih nauka, medicinskih nauka
i biolokih nauka. Centralni interes je istraivanje saznanja (saznajnih procesa ili
kognitivnih procesa) panja, miljenje, pamenje, oekivanje, reavanje problemsituacija, matanje i svest. Prema ovom konceptu, osoba reaguje na svet ne samo na
objektivan nain, kao rezultat objektivnog odnosa sila u svetu, nego i u skladu sa
objektivnom realnou unutar oveka, individualnim unutranjim svetom misli koji
takoe ima zakonitosti zakoni miljenja, memorisanja, rekognicije, formalnog

miljenja, prepoznavanja objekata, percepcije itd. Kognitivna psihologija koristi i razvija

eksperimentalne pristupe i laboratorijska istraivanja saznanja. U potrazi za odgovorima
na pitanja o oveku, kognitivna psihologija se koristi merljivim pojavama i
objektivnimpostupcima.
Savremena psihologija
Savremena psihologija vie nije omeena kolama kako je to na poetku njene
samostalnosti bilo. Svaka promena bila je obeleena dobrim i loim posledicama. Dobra
strana osamostaljenja psihologije bila je uvoenje eksperimentacije i proveravanja, to je
omoguilo veliki prodor znanja u do tada nepristupanu oblast. O looj strani se danas
manje govori ali ona i dalje ostaje vidljiva: savremena psihologija koja je krenula u
proces specijalizacije i rasparavanja znanja o oveku, sve vie pojedinanih informacija
o oveku sve tee uklapa u celovitu sliku. Dogaa se da mnogo vrednih stvari otkrijemo u
jednoj oblasti istraivanja ali to ne uspemo da uklopimo u celovitu teoriju linosti. Uvid u
celovitost, bogatstvo ljudskog bia, bio je mogu sa stanovita filosofije ali je veoma
otean sa stanovita na primer, psihologije propagande, psihologije marketinga,
fizioloke psihologije i slino. Dominirajua slika oveka danas je fokusirana na neki od
njegovih segmenata ali je celinu iza toga teko (ponekad i nemogue) videti.
Kao reakcija na dominaciju i oboavanje kontrolisanja i metode u prouavanju
oveka, krajem 20. veka se pojavljuje koncept kvalitativnih studija u psihologiji, tj.
pokuaj uvaavanja predmeta koji se istrauje, uvaavanja subjektivne dimenzije oveka,
realnog ivotnog okruenja oveka i okruenja u kome se izvodi istraivanje. Iako je jo
uvek dominantan deo akademski priznate psihologije iskljuivo odreen metodom
(kvalitativna istraivanja se uglavnom ne priznaju kao legitimni postupci), pokuaj
uvoenja ireg, manje striktnog i otvorenijeg naunog postupka ne prestaje, i u ovom
momentu u psihologiji kvalitative studije diu glavu, to e oznaiti poetak povratka
optosti u psiholoko polje.
Psiholoka istraivanja oveka i njegovog okruenja su specijalizovana i zbog
toga koncept oveka zavisi od teorije u koju verujemo. Jedan od zadataka kursa
psihologije je da ponudi uvid u vei broj razliitih teorija i nalaza, kako bi studenti imali
mogunost da se upoznaju sa naukom a ne da se opredeljuju u okviru nje. to vie ideja
susretnemo, otvorenije nam je polje razumevanja oveka.
5. ORGANSKE OSNOVE PSIHIKOG - MOZAK
Ovaj odeljak se bavi drevnim pitanjem gde je dua? Ako ovo pitanje postavimo
pripadniku nekog plemena June Amerike, ili trogodinjem detetu, najverovatnije e nam
pokazati na stomak. Kasnije, kako odrasta dete e misao, duu, panju i slino postepeno
locirati u glavu. Stari Grci i Jevreji su duu i um smetali u dijafragmu jer su primetili da
je stanje svesti usko povezano sa funkcijom disanja (Grew, 1963).
Drevna i naivna uverenja povezuju pojmove due i glave. Vizuelni prikazi dua
obino imaju detaljisanu glavu a ostali delovi tela su pojednostavljeni ili sasvim
stilizovani. Aneli na freskama se ponekad prikazuju samo kao glave sa krilima
(verovatno simboliui istu duu). Budisti veruju da dua ulazi u telo ili izlazi iz njega
kroz glavu i to kroz sasvim odreen kanal na njoj (temeni i eoni deo).
8

Zbog zabrane eksperimentisanja i naune eksploracije, posmatranje mozga je

mirovalo 2000 godina. Ali se u istoriji relativno brzo pojavilo uverenje da on ima veze sa
umom i sveu neki veruju da lomna dua tu stanuje (ekspir iz Grew, 1963).
Dekart je uveo ideju da bez-prostorni um deluje na telo preko mozga, i da to ini
preko jedne sasvim posebne strukture pinealne lezde. U mozgu se, veruje on, odvija
preklapanje duha i materije. Kasniji naunici su ovo proglasili dualizmom, pa Hobs uvodi
kao kritiku ideju da se misao prozvodi kroz kretanje tela, tj. da su fiziko i mentalno
stanje povezani.
Rana istraivanja svesti pokuala su da kroz otvaranje lobanje i seciranje mozga
otkriju strukture duevnih mehanizama. Meutim, tako se stizalo samo do anatomije
mozga kao organa a otkria na planu funkcionalne uloge mozga morala su da saekaju
napredak naune tehnologije i dvadeseti vek. Danas se istraivanja mozga vre na ivim
organizmima pa i na oveku u sluaju kada ne izazivaju povrede, na primer, Libetove
studije draenja kore tokom operacije budnih pacijenata. Pomou njih je prikupljeno
mnotvo dragocenih i neoekivanih nalaza o ovom najintrigantnijem delu ljudskog tela.
ovekov mozak je najvea tekovina evolucije na planeti. Spada u (funkcionalno)
najsloeniji organ koji je u stanju da izvri veoma fine i sloene operacije, do kojih nismo
potpuno nauno doprli. Sastoji se od 10 12 biliona nervnih elija i ogromnog broja (120
biliona) potpornih elija koje ih podravaju.
Centralni i najsloeniji deo nervnog sistema oveka je veliki mozak i to njegova
struktura nazvana kora. Podeljen je horizontalno (na levu i desnu hemisferu) i vertikalno
(na vei broj pod-struktura koje su hijerarhijski poreane).
Najvaniji deo velikog mozga je kora (cerebralni korteks) koji se naziva i siva
masa jer se sastoji iz sivih nervnih elija. Ovaj sloj je debeo oko 2mm i pokriva u
naborima povrinu mozga. On je i informativni centar organizma jer se od ukupnog broja
nervnih elija 75% nalazi u kori velikog mozga.
Kada su istraivai pre pojave pozitivne nauke i eksperimentacije otvarali ljudsku
lobanju, ukazivale su se dve naoko identine strukture mozak je podeljen na dve
vizuelno identine polovine. Meutim, istraivanja uloge ovih struktura su pokazale da su
one zaduene za razliite operacije. Zato kaemo da su leva i desna hemisfera anatomski
sline, ali funkcionalno obavljaju razliite zadatke. Vertikalna podela mozga sledi princip
to vie idemo - to su finije i sloenije funkcije. Tako da zadaci koje obavlja produena
modina (najnie anatomski postavljena), na primer, spadaju u jednostavne, grube i brze
u odnosu na zadatke kore velikog mozga (najvie anatomski postavljena).
Istraivanja na osnovu lezija neki od vanih nalaza o mozgu se dobijaju na osnovu
prirodnih eksperimenata, situacija u kojima se ljudima dogodila nesrea ranjavanja
mozga. Oteenje modanog tkiva se naziva lezija. Na osnovu takvih situacija otkrilo se
da je mozak lokalno podeljen na centre. Centri su zadueni za odreenu funkciju u
organizmu ulnu osetljivost, govor, razumevanje, planiranje itd. Centar za govor nalazi
se u levoj hemisferi, a za razumevanje govora u desnoj. Centar za sluh se nalazi u
slepoonim oblastima modane kore, a za vid u potiljanoj zoni. eona zona je zaduena
za veoma fine i mlade funkcije kao to su procenjivanje, planiranje, fina motorika prstiju
itd.

Otkrivena je takoe jedna neobina stvar iako je masa mozga relativno velika,
ovek je u stanju da skoro normalno funkcionie ak i kod oteenja ili odstranjivanja
velikog dela te mase. Graevinski radnik po imenu Gejd je 1848 preiveo teku leziju
posle koje mu je odstranjena polovina mozga. Nakon oporavka, vratio se da nastavi rad
na graevini. Istraivai su kod njega ustanovili promenu temperamenta, ali nikakav
znaajniji pad intelektualnih sposobnosti. Sluaj opisan u Engleskoj 2000. je graevinski
radnik kome je grekom ispaljen ekser duine 10 cm u glavu, i koji je nekoliko dana
sasvim normalno nastavio da radi. Tek kada je pao u nesvest, na rentgenskom snimku je
ustanovljeno ta se dogodilo.
Neki istraivai govore da nam je priroda namenila zalihu nervnih elija koja je
dovoljna za normalan ivot od 1000 godina a da mi koristimo veoma mali deo svojih
kapaciteta. Verovatnije je, meutim, da na ovom stupnju istraivanja ne znamo dovoljno
o funkcijama mozga pa neke od veoma finih procesa ne moemo ni da registrujemo a jo
manje da pratimo jer kako znamo, priroda je veoma praktina i ona nita ne daje uzalud
nego je sve proizvod intenzivnog rada i saradnje izmeu ljudske vrste i njenog okruenja.
Lokalizacija modanih funkcija
Povrina kore velikog mozga koja je izbrazdana podeljena je morfoloki, nalik
geografskoj mapi, tako da odreene regije imaju zaduenje koje obavljaju. Podela
posla izmeu regija centralnog nervnog sistema, a posebno izmeu delova kore velikog
mozga, naziva se lokalizacija funkcija. Svaka funkcija koju obavljamo ima svoje mesto u
mozgu koje je zadueno za njenu regulaciju.
Lokalizacija funkcija pokazuje da je mozak optimalno podeljen prema funkcijama koje
obavlja. Sloene funkcije, kao i ulni utisci se stiu u odreene zone koje su zaduene za
rad sa njima. Sloenost funkcija raste uporedo sa hijerarhijskim mestom u mozgu. Najvii
delovi mozga su na taj nain osloboeni operisanja jednostavnijim funkcijama i zadatka
fizike regulacije funkcija organizma to se deava na niim nervnim strukturama. ulni
putevi se zavravaju u integrativnim senzornim zonama koja su polja u mozgu zaduena
za tu vrstu osetljivosti. Vidne senzacije putuju u potiljani deo kore, auditivne su
smetene slepoono, iznad uiju. Dve strukture starije po nastanku (hipotalamus i
talamus) su zaduene za bazinu regulaciju temperature, gladi i ei a takoe i panje i
odravanja budnog stanja. eoni reanj kore velikog mozga, koji je smeten napred
(frontalno) je mlaa nervna struktura koja je zaduena za veoma fine operacije na
primer, rezonovanje, vrednovanje, planiranje akcija.

Podeljeni mozak
Leva i desna hemisfera su funkcionalno zaduene za razliite stvari. One su izmeu sebe
povezane jednim spletom neuronskih veza (corpus callosum) koji je informativna veza
izmeu hemisfera. U prirodnim eksperimentima se pacijentima presecao ovaj kanal
komunikacije (lobotomija) da bi se spreilo irenje neke maligne promene sa jedne ne
drugu hemisferu. ta se dogaa u takvim situacijama?
Dolazi do jedne vrste raslojavanja svesti na dve razliite forme reagovanja. Leva
hemisfera moe da govori, osetljiva je na gramatiku ispravnost jezika, vidi desni deo

10

vidnog polja. Desna hemisfera ne moe da govori ali moe da razume, pokree levi deo
tela (levu ruku) i vidi levi deo vidnog polja. Situacija nalii na onu narodnu izreku ne
zna desna ruka ta leva radi a isto vai i obratno. Na primer, kada se normalnim
ispitanicima kratko prikau dve razliite rei u desnu i levu hemisferu, tako da nemaju
dovoljno vremena da prou kroz korpus kalozum, na pitanje ta je proitao, ispitanik lako
odgovara reju iz leve hemisfere. Ali ako se zamoli i da pri tom rukom pokae na spisak
rei ispod njega, on levom rukom pokazuje re iz desne hemisfere. U eksperimentu
ispitanik odgovara : srce dok mu leva ruka pokazuje re on a oba odgovora su tana
(Speri, 1968).
Istraivai pretpostavljaju da je zbog svoje sposobnosti da govori, leva hemisfera
dominantnija. Desna e se ispoljiti samo onda kada joj to omoguimo. Neki od
savremenih pravaca i alternativnoj medicini i psihologiji upravo tee da opuste levu
hemisferu i dozvole desnoj da se iskae.
Sva evidencija pokazuje da odvajanje hemisfera stvara dve nezavisne sfere svesti
u istom mozgu, to e rei, u jedom organizmu. Ovaj zakljuak uznemirava neke ljude
koji vide svest kao nedeljivo vlasnitvo mozga (Gazaniga,1967).
Ukrtanje puteva
Nervni putevi koji polaze iz glave ukrtaju se u visini vrata a zatim preuzimaju
suprotnu stranu tela centri za kretanje iz desne hemisfere pokreu levi deo tela i
obrnuto. Zbog toga se dogaa da osoba koja preivi modani udar u levoj hemisferi ne
moe da pokree desni deo tela. esto se dogaa da zajedno sa centrom za pokretanje
stradaju i okolni centri u mozgu, kao to su na primer, centri za govor i gramatiku u levoj
hemisferi.
Znamo da pacijenti koji se oporavljaju od modanog udara imaju mnogo ee
problema sa pokretanjem desnog dela tela i govorom. Oporavljeni pacijetni kasnije
izvetavaju da su sve vreme bolesti bili svesni i da su potpuno kompetentno razumevali
situaciju ali nisu mogli ni jednu re da artikuliu, niti da pokrenu usta. Funkcionalno se
govor i shvatanje tretiraju odvojeno tako da u eksperimentalnim uslovima moemo
izdvojiti situacije kada je mogue razumevati dok ne moemo da govorimo, kao to
moemo govoriti bez razumevanja. Desnorukost i levorukost su neke od osobina koje su
povezane sa rasporedom centara u velikom mozgu. Aktivnost pisanja zahteva razvoj
veoma sloene i fine motorne vetine. Desnorukim ljudima je ovaj centar za finu, voljnu
motoriku smeten u levoj hemisferi dok je kod levaka slika kao u ogledalu. Budui da je
ova osobina genetski determinisana, na decu koja pokazuju levorukost ne treba vriti
pritisak jer je biranje ruke kojom emo uzeti olovku spontano i odraz je prirodnog
poloaja centra za finu motoriku.
(Vie o podeljenom mozgu vidi u Psihologija opaanja P. Ognjenovi)
Modani talasi
Priroda nervne aktivnosti je hemijska i elektrina. Na svom putu nervni impuls se
nezamislivo brzo neprekidno pretvara iz hemijskog u elektrini energetski talas. Ispod
kosti glave nae nervne elije neprestano rade. Njihova aktivnost je praena slabim
elektrinim promenama, talasima. Istorijsko prijateljstvo, a zatim svaa izmeu Galvanija
i Volte, donela je korisne posledice po nauku. U elji da protivree jedan drugom u

11

pogledu toga odakle dolazi magnetizam iz organizma ili spoljnje sredine (metala,
groma, oluje) njih dvojica su zaela dva pravca istraivanja Volta prema elektro
naukama, a Galvani prema neuronaukama. Galvani je prvi demonstrirao elektrinu
prirodu nervne stimulacije krajem 18. veka. 1895. je ovo ustanovio na ivotinjama
istraiva po imenu Katon.
Istraivanja elektrinih talasa kasnije su stigla iz sasvim drugog smera, bila su
takoe praena i psihijatrijskim pokuajima da se na ljude u duevnim bolnicama utie
pomou elektrine stimulacije (elektrook). Primenimo li blago elektrino draenje na
povrinu glave izazvaemo snane fizioloke promene. Ova grana istraivanja proizvela
je elektrook laboratorije ije dejstvo na pacijente nije potpuno razjanjeno, a dobit od
ovakvih postupaka esto je manja od fizioloke tete.
Druga grana istraivanja - praenje talasa (EEG) zasniva se na postavljanju
osetljivih elektroda na povrinu glave i pravljenju zapisa. Tako je ustanovljeno da se kod
normalnih ljudi pojavljuju odreeni pravilni oblici, sloaji koji odraavaju
elektrofizioloke promene mozga nazvani talasi.

Kategorije talasa koje se sreu su:

Alfa talasi kada smo budni i leimo zatvorenih oiju, nai modani talasi teku
uestalou od 10 talasa na sekund, dok snaga talasa varira. Uzrasno se pojavljuju prvi
put kod dece od 12 godina. Javljaju se u relaksiranom stanju to je vea oputenost to je
njihova amplituda vea. Istraivai od 70-ih godina povezuju alfa talase sa potpunom
relaksacijom i izmenjenim stanjem svesti nazvanim meditacija. Gube se pri izlaganju
iznenadnim zvucima ili prekidanju oputenosti alfa blok. Kontrolisano izazivanje alfa
talasa je mogue izvesti i to kroz vebe oputene panje i budne relaksacije. U stanju
meditacije, alfa talasi dobijaju na intenzitetu ali im se smanjuje uestalost.
Beta talasi (20 50 ciklusa u sekundi) i gama talasi (30 50) su povezani sa
panjom i poveanom mentalnom aktivnou a delta talasi (2 3) se javljaju samo tokom
dubokog sna. Delta talase fiziolozi nazivaju i mala smrt jer su tokom dubokog sna nae
funkcije svedene na minimum puls, krvni pritisak, pokazatelji metabolikih procesa,
miina napetost su na minimumu..
Teta talasi (5 7) se pominju u vezi sa budnim stanjem ali kod dece i ivotinja
pojavljuju se za vreme alfa bloka. Umesto alfe se pojavljuju teta talasi i to u momentima

12

poveane panje. Neka istraivanja primeuju pojavu specifinih teta struktura kod
vebanih meditativnih stanja, na primer na zen-monasima (Tart, 1971).
Istraivanja mozga pokuavaju da pronau vezu izmeu odreene mentalne
aktivnosti i fiziolokog zapisa koji se u tom trenutku stvara. Ova istraivanja nisu
ponudila sasvim stabilan nalaz u tom pravcu, pa se moe rei da su istraivanja mozga
otvoreno polje u kome postoji dosta nedoumica i nedoslednosti.
Mozak kao integrator
Istraivai su veoma davno shvatili da je mozak moan integrator informacija i da
se ogroman broj impulsa stie u njemu. U mozgu se nalazi ne samo tri etvrtine ukupnih
nervnih elija, nego je njegova struktura specifina: standardna nervna elija, o kojoj smo
uili u koli ini samo 10% ukupnog broja nervnih elija, ostalo su sloene varijacije,
viepolarne glijalne elije koje svoje izdanke pruaju u vie pravaca umnoavajui
nervnu informaciju. Posebno su este zvezdolike elije (astroglijalne) koje se povezuju sa
susednim neuronima, omotaem nervnog tela ili krvnim kapilarima. Mrea koja se na taj
nain umnoava, predstavlja trodimenzionalno polje prepuno izdanaka koji se pruaju u
svim smerovima. To je posluilo kao polazite istraivanjima veze izmeu doivljaja i
fiziolokih pokazatelja koji ih prate drugim reima, kada mislimo, matamo,
strahujemo, sanjamo, da li se to vidi na naem elektrofiziolokom zapisu? Kada se
uporede introspektivni podaci (ono to ljudi govore da su doiveli) i fizioloki zapisi
primeuje se da ova veza talas-doivljaj nije direktna i jednostavna. Na primer, istraiva
Folks u jednoj paljivo kontrolisanoj studiji utvruje da mala deca iako imaju regularan
fizioloki zapis koji pokazuje da sanjaju, nemaju snove. Verbalni iskaz pokazuje da
duina REM faze nema veze sa sadrajem snevanog, drugim reima da postojanje
fiziolokih promena ne znai nuno i da je postojao doivljaj (Foulkes, 1973).
Mozak se posmatra kao deo sistema, sloene celine koja predstavlja ljudsko bie.
Iako hijerarhijski zauzima moan poloaj, mozak nije celina za sebe nego je integrisan u
jednistveni sistem iji je deo.

6. Odnos nasledja i sredine

Uverenje da kompletan ovekov potencijal lei zacrtan u genetskom materijalu osobe
se naziva nativizam. Nativisti veruju da ono to e ovek postati, potencijali koje ima,
osobine, motivi, fizike karakteristke, proizilaze iz genetskog osnova koji je dobijen od
roditelja. Prouavajui zakone nasledjivanja i selekcije u svetu ivotinja, Darvin je
pokuao da iste zakone proveri na svim ovekovim osobinama. U saglasnosti sa
Darvinovim idejama, njegov rodjak i savremenik Frensis Golton je postavio pretpostavku
da je ovek u potpunosti unapred odredjen preko osobina roditelja. Tako, dobri ljudi
radjaju dobru decu, uzvieni (aristokrate) uzvienu, priglupi priglupu, i tako dalje, Veliki
napor je upravio na prouavanje odnosa izmedju fizikih osobina i psiholokog profila
osobe, verujui da su fiziki superiorne osobe, nuno i psihiki superiorne. Prema
Goltonovom oekivanju, oveanstvo evoluira prema uspelijim formama ivota, a to su
snani, zdravi, atletski gradjeni, pravilni telesni konstrukti u kojima se krije zdrav duh.

13

Posle zamanih posmatranja, Golton je bio prinudjen da napusti svoji hipotezu da

prizna da odnos izmedju telesnog i psiholokog nije ni priblino tako jednostavan
(uzroni odnos) kako je on pretpostavio.
U tradicionalnim i plemenskim verovanjima (Slovenska mitologija), smatralo se da
srpski narod vodi poreklo od dve osnovne ivotinjske porodice belih vukova ili zmija, i
da svaka porodica pripada jednom od ta dva roda. Budui da smo po porodinom poreklu
u duhovnoj vezi sa jednim od ovih rodova ivotinja, motivi poreklom iz ovog uverenja se
sreu tokom itave istorije usmene narodne knjievnosti i verovanja. U kontekstu
genetskog potencijala, radilo se verovatno o vanom pitanju prepoznavanja roda i
porodica, da bi se izbeglo medjusobno meanje istih porodica, tj. slinih genetskih
potencijala, ime se ouvala otovrenost kombinatorike, meovitost i genetska normalnost
potomaka. Budui da je sistem ivotinje-pretka kasnije zamenjen principom svecazatitnika, u nekim krajevima je jo uvek na snazi zabrana meanja lanova iz porodica
koje slave istu slavu. Da bi se brak ostvario, potrebna je saglasnost crkvenog lica, a to
znai, potvrda da budui suprunici nisu istog porodinog porekla.
Iz ovih istorijski zasnovanih postupaka vidi se jedan od vanih principa stvaranja
genetskog potencijala priroda se neprekidno ispoljava kroz stvaranje velikog broja
najrazliitijih kombinacija, Postoji ogromna rasko prirode koja se kroz variranje
ispoljava u stvaranju tolikih kombinacija, iji algebarski izrazi ponekad bivaju
neshvatljivi za na um. Tako na primer, tokom jedne ejakulacije, ovek proizvede
8.385.108 razliitih genetskih kombinacija, od kojih svaka predstavlja potencijal za novo
ljudsko bie. Prosean broj jajnih elija kod ene je znatno manji i iznosi oko 10.000
elija koje su pohranjene i jajnicima. Tokom procesa ovulacije, jedna od elija poinje da
bubri (sluajnim redosledom desni ili levi jajnik) i sputa se u jajovodni kanal. Kada se
jajna elija oplodi i dodje do stvaranja kompletnog bia, ono preuzima varirani genetski
materijal oba roditelja koji se kombinuje na specifine naine. Odnos bilazanaca je, na
primer, u odnosu na ukupni broj zaea 1:86. Moe se metaforiki rei da priroda stvara
neshvatljiv broj kombinacija u igri kombinovanja, od kojih e samo veoma mali broj biti
aktuelizovan. Enormni kombinatorni potencijal koji postoji u svakom biu je toliki da na
optem planu stvara sklopove visokih verovatnoa. U psiholokom smislu, priroda se u
naoj genetskoj predispoziciji kocka ali istovremena vara na kocki, stvarajui ogromno,
delimino otvoreno polje u igri evolucije.
Fetalizacija Uticaj nasledja je odluujui kod odredjivanja telesnih osobina, posebno
fiziolokih osobina kao to su pol, krvna grupa, boja koe, boja oiju i slino. Kod finijih
osobina, kao to su telesna visina ili teina, nasledjuje se obim ili rang potencijala, na
primer, do koje mere moemo da porastemo, do koje mere moemo da razvijamo miinu
masu i druge osobine. Medjutim, to je funkcija finija, to je ona manje zavrena
rodjenjem, tj. manje unapred zadata genima. ovek spada u jednu od vrsta na planeti koja
se radja najnedovrenija, u smislu da su najvanije osobine koje e se razviti ujedno i
one koje su najvie plastine i podleu uticaju dva dodatna faktora sredinskih uticaja i
aktivnosti. Nezavrenost ljudske bebe se naziva fetalizacija. Sraivanje kotanih veza,
okotavanje hrskaviavog tkiva, mijelinizacija nervnih puteva su neki od procesa koji
traju due tokom detinjstva. Pored toga, razvoj ljudskog bia zahteva aktivaciju sloene
mree socijalnih uticaja, koji se interaktivno nadovezuju na genetske potencijale.
Istovremeno, ljudska beba, njena ranjivost, nemo da samostalno opstane i ivotna

14

vezanost za socijalno polje u koje dolazi, ostavljaju potencijalne razvojne ishode

otvorenim, to je orgomno polje za stvaranje i gradnju.
Trougao nasledje sredina - aktivnost
Odnos ove dve grupe faktora (nasledje sredinea) nije mogue razdvojiti i posmatrati
na ist nain. Kada danas govorimo o nasleu i sredini kao dva osnovna pokretaa
razvoja, imamo u vidu dijalektiki odnos izmeu njih, koji podrazumeva preplitanje dva
ili vie uticaja od kojih svaki ouvava svoje osobine ali je u zajednikom delovanju
spojen, delovanje je integrisano. (Molim studente umetnosti da ukoliko nisu uili
filozofiju, obrate panju na ideju dijalektike. Njen simbol je u hrianskoj tradiciji
reenica spojeni ali nesliveni a u istonoj znak jin-jang koji oznaava jedinstvo
suprotnosti. Poto se u umetnosti dijalektika pojavljuje u svakom aktu, korisno je
razmisliti o njoj. Preporuujem drevni tekst Heraklita O prirodi, Oktoih, 2001, koji je
otac dijalektike).

7. NASLEE - predispozicije
Nasledni faktor kod oveka se odnosi na bioloke predispozicije koje su nam
odreene u momentu zaea. Sloene genetske strukture sadre informacije vezane za
nau vrstu i odredie veliki niz osobina, kapaciteta i mogunosti koje e nam biti
ponuene. U odeljku koji diskutuje odnos izmeu nasleenog i steenog kod oveka,
videemo da je na planu psihikog razvitka genetska predispozicija drugaija i manje
uticajna nego to je to na fizikom, fiziolokom i biolokom planu.
Genetska osnova kod oveka se sastoji od 23 para hromozoma (46 razliitih
hromozoma) od kojih svaki kontrolie poseban aspekt tela i njegove funkcije. Osnovna
nasledna jedinica je gen. Hormozomi su strukture sloene iz gena koji su meusobno
povezani. Nasledni faktor kod izvesnih telesnih osobina igra presudnu ulogu u
odreivanju pojave i razvoja te osobine na primer, boja oiju, boja kose, krvna grupa.
Ove osobine su nam nepromenjivo date. Za neke druge osobine kaemo da su
fleksibilnije, da je mogue uticati na njih (telesna teina, miina masa, kapacitet plua,
visina) tako da je u okviru zadatog raspona koji nam geni nude, mogue postizati razliite
vrednosti. Na primer, telesna visina je nasledna ali statistika govori da su mlae
generacije znaajno vie rastom od starijih. To je zato to je na ispoljavanje nasledne
osobine rasta ovde mogue uticati ishranom, zdravstvenom zatitom, kretanjem,
vebom i slino. Ve u ovom obliku, vidimo, mogue je uticati na genetsku datost. Kod
psihikog ivota i psihikih osobina, uticaj na predispozicije je znaajno jai i to izgleda
po pravilu to je osobina finija, sloenija, to se kasnije razvojno pojavila to je ona
manje zavisna od genetske osnove, a vie zavisna od drugih (sredinskih) uticaja.
Nativizam Teorije koje pokuavaju da objasne oveka kao primarno odreenog nasleem
se nazivaju nativistike. U ekstremnim oblicima, nativisti smatraju da su celokupan ivot,
osobine, crte, ponaanje, pa ak i dogaaji koji nam se dogaaju - odreeni unapred i da
se nalaze pohranjeni u genetskoj strukturi oveka. Tako je neko roen kao kralj a neko
kao rob. Ropstvo je, u tom sluaju, genetski odreeno kao i uzvienost duha. U Indiji je,

15

kako znamo, sauvan sistem kasta pa se osoba raa u okruenju iz koga ima malo naina
da izae. Iza toga bilo je uverenje da smo unapred obeleeni i da je naa sudbina zadata
putanja (ideja karme, ili prikupljanja grehova). Nativizam je oblik uverenja po kome je
ovek potpuno odreen svojim roenjem. U psihologiji je predstavnik nativizma koji je
ve ranije pomenut, Golton koji u drugoj polovini 19-og veka veruje da biohemijske,
fizioloke i neuroloke osobine mozga svake individue odreuju ta e ona postati na
primer, genije je osoba superiorne inteligencije, dobrog fizikog zdravlja, posveena
radu, izuzetno energina, izdrljiva i osetljiva na fiziku stimulaciju.
Genetski poremeaji esto se postavlja pitanje u vezi nasleivanja mentalnih tekoa
da li su one nasleene ili steene? Jedini odgovor moe da bude: i da i ne jer se njihova
genetska odreenost razlikuje.
Kod primarne retardacije radi se o uzrocima u genetskom mehanizmu. esto je
za oblik nedovoljne mentalne razvijenosti odgovoran isti par hromozoma koji odredjuje
razmaknutost i poloaj oiju, tako da se takva deca vizuelno razlikuju. Time stepen
njihovog socijalnog iskljuivanja postaje ozbiljniji.
Kod sekundarne retardacije uzrok nije u genima nego u fizikoj traumi (infekciji
ili poroajnoj traumi) i tada je uzrok pojave nedovoljne mentalne razvijenosti poznat. U
ovim sluajevima se ne moe uticati na dostizanje standardnih IQ postignua, ve na
socijalizaciju deteta. Razvijanje dobre komunikacije, usvajanje praktinih operacija,
praenje mogunosti deteta, uinie mnogo na planu socijalizacije mentalno nedovoljno
razvijene dece. Poto je veliki broj ove dece od najranijeg detinjstva izolovan, esto se i
sami roditelji odreknu borbe za dobrobit svog deteta, potreban je veliki drutveni napor
da se i ovoj grupi dece omogui korienje razvojnih potencijala i ansi koje u drutvu
postoje.
Kod studija shizofrenije se esto insistira na genetskoj osnovi ali treba rei da
genetska odreenost te bolesti nije dokazana. Ova bolest spada u jedan od eih oblika
mentalnog oboljevanja u svetu, a takoe i u veoma teak oblik. Ispoljava se kroz
dezorganizovane misaone procese, konfuziju izmedju unutranje i poljanje realnosti,
dezintegraciju (raslojavanje) linosti, bizarno ponaanje i druge simptome. Kada se
ispituje uticaj naslea, pokazuje se da je uestalost nasleivanja kod jednojajanih
blizanaca visoka (50 60%) ali nije potpuna kako bi se oekivalo ako je nasledni faktor
osnovni uzrok. Kod dvojajanih blizanaca je uestalost nia (10%) (Heston, 1970). Ono
to moemo da zakljuimo je da kod nasleivanja izofrenije postoji povean rizik pojave
bolesti u porodici ali je taj rizik takoe i pod uticajem drugih, manje poznatih faktora.
Nasleivanje neuroza istraivanja pokazuju da su neuroze uzrokovane ranim
konfliktima, frustracijama ili nekim problemom u odnosima sa roditeljima i primarnom
porodicom. Uestalost jednog oblika neuroza unutar iste porodice je visoka, ali je to zato
to je za odreenu porodicu zajedniki dinamski poremeaj, ista porodina atmosfera, isti
poremeaj odnosa, isti strahovi i slino to stvara privid da je oblik poremeaja genetski
odreen, a zapravo se stie kroz mree odnosa sa porodicom.

16

8. SREDINSKI FAKTORI
Svaki uticaj koji nastaje kroz razmenu i interakciju sa sredinom spada u
sredinski uticaj, tj. onaj koji dolazi spolja, izvan individue. U sutini, ni jedan uticaj
kome je ovek podvrgnut nije u istom smislu jedno ili drugo jer su, kako smo videli,
uticaji neodvojivi. Ipak postoji grupa uticaja iz okruenja koja je kljuna za formiranje
oveka a koja dolazi iz razliitih izvora. Po snazi uticaja, najjai sredinski faktori u
razvoju su majka, porodica, vrnjaci, kola, kultura, drutvena zajednica, tradicija i
najira ljudska zajednica (svetska zajednica).
Suprotno nativizmu kao ekstremnom uverenju koje je insistiralo na naslednim
osnovama oveka, uverenje da je ovek primarno odreen steenim faktorima
podrazumeva da se ovek, sa genetskom osnovom koju ima, prevashodno gradi kroz
interakciju sa svojim okruenjem. Oni koji veruju da je sredina od osnovnog uticaja se
pozivaju na injenice da je na primer, uticaj porodice, kole, kulturnog obrasca roditelja,
uticao na to da se jednojajani blizanci koji se razdvoje u detinjstvu i podiu u raziitim
uslovima, razlikuju u visini IQ vrednosti.
1. Majka Odnos sa majkom je prvi kontakt koji dobijamo po rodjenju. Iz tog prvog
kontakta potie prva informacija o tome gde smo se obreli u prijateljskom ili
neprijateljskom okruenju, u oputajuem ili iritirajuem prostoru, u sigurnom ili
nesigurnom polju. Da li se na potrebe i reakcije novorodjeneta reagovalo, da li se
pravilno reagovalo, kako se reagovalo i slino, odreuje i gradi budui odnos
prema svetu. Iako se prva iskustva zaboravljaju, ona stvaraju osnov za na budui
razvoj. Neka istraivanja pokazuju da se odnos izmedju majke i deteta stvara i pre
rodjenja, dok se dete nalazi u materici. Registrovano je da nerodjena beba reaguje
na raspoloenja majke, na njenu boju glasa, i naravno, budui da je krvotokom
vezano, na njene promene raspoloenja i emocija. Istraivanja pokazuju da je
funkcionalan (adekvatan) odnos sa majkom utiranje puta narednom razvitku. Rane
traume u odnosima izazvae duboke poremeaje koje e kasnije, sa odrastanjem
biti teko razumeti i razreiti. Istraivanja, na primer, pokazuju da su deca koja su
dojena (prirodno hranjena) u periodu novoroeneta, imala nii stepen
anksioznosti kao odrasli ljudi. Istraivanja zavisnosti od narkotika kod nas su
pokazala da je najjai faktor prevencije zavisnosti postojanje jake, pozitivne
emocionalne veze sa majkom. Majka je u ranom detinjstvu osnovni izvor
komunikacije sa svetom i zbog toga, osnovna informacija o svetu. Sa sazrevanjem
i odrastanjem, uloga majke postepeno opada, smenjuju je drugi uticaji, i njena
uloga biva transformisana u druge oblike odnosa.
2. Porodica Drutvene zajednice se razlikuju u stepenu bliskosti, vrsti odnosa koji se
neguju u porodici, kao i u veliini i obliku primarne (ue) porodice. Za
tradicionalna drutva, porodica je naglaeni deo uticaja i za njih je karakteristino
postojanje proirene porodice koji ima bogat uticaj. Pored majke, oca, brae i
sestara, pojavljuju se uticaji baba, deda, strieva, tetaka, daljih roaka, a kod nas,
kumova kao proirene porodice. Iako je tendencija sa razvojem drutvenog
bogatstva da se primarna porodica sve vie smanjuje (ECP, 2007), a odnosi
emotivno hlade, razvojni uticaj osnovne i proirene porodice i dalje je najjai za
razvoj pojedinca. Dete koje je u prvom trenutku vezanije za majku, postepeno

17

proiruje i obogauje svoje odnose sa drugima, prema ocu, brai i sestrama,

proirenoj porodici a kasnije vrnjacima i buduim partnerima. Na primer, na
visinu IQ vrednosti znaajno utie socijalno ekonomski status porodice, na razvoj
vrednosnih stavova i predrasuda primarno utie stav roditelja. Posebno je bitan
odnos sa bratom/sestrom koji poinje veoma rano. Istraivanja pokazuju da je
stepen neuroticizma manji kod drugoroene nego kod prvoroene dece. To je zato
to je mlae dete odmah imalo sa kime da se igra i sa kim da razmenjuje, od koga
da ui, koga da imitira i slino, dok je starije bilo upueno na odrasle koji su se
prvi put nali u toj ulozi. Sa odrastanjem, bogata mrea odnosa iri se izvan
porodice, na vrnjake, kolu, drutvene institucije itd.
3. Vrnjaci Iako nas elja za drutvom prati itav ivot, uticaj vrnjaka postaje
najjai u periodu puberteta i adolescencije. Tada razvojna potreba nagoni mladog
oveka da se saobraava socijalnim obrascima vrnjake grupe ak i kada su oni
protivnim porodinim. esto, usled otpora autoritetu, odrasli (pa i roditelji)
poinju da se doivljavaju kao dosadni, glupi, konzervativni, gubitnici i slino.
Istorija nam pokazuje da su delovi drutva koji su uestvovali u revolucijama i
prevratima bili uzrasno neproporcionalni postoji vea spremnost mladih ljudi da
utiu na drutvene promene, promene vrednosti ili kulturnih obrazaca, da se
saobraavaju novim, socijalno posredovanim ciljevima, nego to su to generacije
starijih. Jedan od istraivaa razvojnih kriza (Erikson) ukazuje na vanost uzora ili
modela tokom ovog perioda. Ukoliko odrasli uspeju da sauvaju pred mladima
sliku pozitivnog uzora, generacija koja se formira e shvatati svoju zajednicu kao
polje u kome treba i eli da se ukljui. Neuspeh odraslih uzora, uglavnom iz
porodice, zajednica rastrzana nemoralom, sukobima ili negativnim drutvenim
pokazateljima uzrokovae izbor uzora u suprotnosti sa sobom i suoie se sa jakim
mladalakim buntom, kako se to u istoriji ponavljalo u ciklusima.
4. kola Istraivanja koja su posmatrala uticaj kole, razmere i efekte tog uticaja, su
utvrdile da ukljuivanje u obrazovni sistem ima mnogo jai razvojni uticaj nego
to se to ranije smatralo. Tradicionalno, a to je prisutno i u naoj zajednici,
pretpostavlja se da se u kolu ulazi iskljuivo radi sticanja znanja, i da uspeh
kolovanja zapravo jeste koliina usvojenog znanja. Dublje posmatranje uticaja
kole pokazuje da je ona jedan od najjaih integrativnih faktora za dete. Pomou
ukljuivanja, deca postaju zajednica, grupa, drugovi, prijatelji ili ne, organizuju se
u manje i vee mree odnosa i time postaju deo celovite drutvene grupe.
Najvaniji uticaj kole je socijalni uticaj koji ona ima pomou uea u
procesima obrazovanja, postajemo deo razreda, vrnjake grupe, kolske
zajednice, urbane (ili seoske) zajednice, i tako dalje sve do najireg uea u
kulturi naroda (Bandura). Dananja tendencija prenaglaavanja vanosti koliine
zapamenog kao osnovnog efekta kole, sklanja nam pogled sa mnogo vanijih
efekata kolovanja. Nacionalna strategija za smanjenje siromatva u Srbiji. na
primer, pokazuje da 72% najsiromanijih nema zavrenu ili ima samo zavrenu
osnovnu kolu. Njihovo ispadanje iz obrazovnog sistema je ujedno i ispadanje iz
drutvenog sistema, proces u kome se mnoga vana vrata zatavaraju. kola, u tom
smislu, ne samo preko obrazovnog uticaja, uestvuje u gradjenju linosti. Kroz
razmenu sa drugima i uee stiemo nova iskustva, znanja i uloge koje ne bi bile

18

5.

6.

7.

8.

dostupne bez tih uticaja, kao i to se upuujemo prema mestu koje e nam u
zajednici pripasti.
Kultura Posebno je interesantno delovanje kulture kao najireg spleta uticaja.
Ruski naunik Vigotski je jedan od onih koji je izneo hipotezu da je kompletna
ovekova linost nastala kroz njegovu saradnju sa drutvenim okruenjem. On je
kulturu shvatio kao najiri i opti socijalni uticaj koji utie na sve delove linosti, a
posebno intelektualne sposobnosti. Antropolozi i sociolozi su ubedljivo pokazali
koliko veliki znaaj kulturni milje u kome se linost nalazi ima za linost. Kultura
odredjuje nain na koji primamo i raspoznajemo stvari, ona je istovremeno i splet
sadraja koji do nas dolaze. Svaka kultura je vieslojna i vieznana, tako da
postoji mnogo uticaja u okviru iste kulture. Danas se termin kulture pod uticajem
stava drutva i promena koje su se odigrale, sveo na jedan ui segment drutvene
delatnosti koja uglavnom podrazumeva umetnost. U korektnom znaenju pojma,
umetnost je samo jedan od segmenata kulture koja je mnogo ira - tu su i
filozofska ubedjenja i pretpostavke dominantne u zajednici, intelektualna
postignua, sistem vrednosti, materijalni proizvodni procesi, tehnika i teholoka
dostignua i sve ostalo.
Tradicija Prema uticaju koji tradicionalne vrednosti i ubedjenja imaju, zajednice
irom sveta se veoma mnogo razlikuju. Stav prema tradiciji, odredjuje stepen
njenog uticaja na lanove zajednice. Antropolozi koji su posmatrali organizaciju
manjih plemenskih zajednica su utvrdili da je tamo stepen uticaja tradicije znatno
vei i uniformniji nego kod veih ili savremeno organizovanih zajednica. Kod nas
se uticaj tradicije najee uoava preko uticaja religije, narodne kulture, rituala,
ostataka paganske kulture, etno-sadraja i etno-umetnosti. Pored ovih vidljivih
uticaja, postoje nevidljivi koji se prostiru na sve ovekove delatnosti i koji su kao
implicitni sadraj podrazumevani u mnogim oblastima ivota. Na primer, nain
na koji devojka sme ili ne sme da se ponaa, kako postupati prema
novorodjenetu, nije regulisano zakonom nego nevidljivim pravilima iji su koreni
u tradicionalnim uverenjima.
Drutvena zajednica Pored kulture, drutvena zajednica podrazumeva sve ostale
delatnosti kao i sve pripadnike jedne grupe. Uticaj drutvene zajednice nije
direktan (jer je to apstraktan pojam) nego indirektan preko institucija i
mehanizama kojima ona raspolae. Najjai drutveni uticaji se ostvaruju preko
porodice, kole i kasnije ukljuivanja u procese razmene rada u okviru nje.
Ljudska zajednica Iako je ideja svetskog bratstva povremeno isplivavala i
tonula u istorijskim i kulturnim okolnostima, ideja sveta kao globalnog sela je sve
vie realnost. Povezivanje svetske zajednice preko razliitih posrednika
umetnosti, kulture, sporta, politike, medija, interneta, nauke, pokazuje da je uticaj
najire zajednice veliki i znaajan. Istraivanje koje iznosi Prirodnjaki muzej u
Nju Jorku pokazuje da veina ljudi danas, i pored svega, svog branog partnera
nalazi u proseku u okviru 17km radijusa oko svoje kue. Za oekivati je da e,
posredstvom ubrzane i olakane komunikacije, podizanja kvaliteta ivota, ovaj
radijus postepeno rasti. U tom smislu Betovenova Oda radosti (Svi e ljudi braa
biti..) govori o trendu koji zaista postoji i postaje sve oigledniji u novoj istoriji.

Faze razvoja i razvojne krize

19

Jedna od poznatih teorija faza, koja bi mogla da bude korisna za razumevanje

dece i rad sa njima je Eriksonova analiza psiholokog razvoja koja podrazumeva
epigenetiki princip. Nastala ja kao proirenje Frojdove teorije stadijuma, a razvoj se
odvija kroz aktiviranje i prolazak kroz unapred zadate etape. Da bi se prelo u sledeu
etapu, potrebno je prevazii ili uspeno proi kroz prethodnu, pri emu je redosled faza
odredjen. Svaki uspean prolazak kroz razvojnu krizu nam ostavlja dar, kako Erikson
veruje, psiholoki kvalitet koji nam trajno ostaje do kraja ivota.
Svaka faza, po miljenju Eriksona, ukljuuje razvojni zadatak koji u tom periodu
treba razreiti. Pratei Frojdovu psihologiju, on ih naziva krizama. Krizu detinjstva on
naziva poverenje nepoverenje. To ne znai da treba da nauimo kako da imamo
poverenja uvek i u svakoga, nego da dete mora da ovladava ravnoteom izmedju ova dva.
Potrebno je imati poverenja u druge, ali takodje uimo kada to nije poeljno.
Prevazilaenje krize je usvajanje konstruktivnog korienja oba oseanja.
Svaki stadijum ima optimalno vreme kada se dogadja i ne moe se ubrzavati.
Ubrzavanje stadijuma bi vodilo ka vrenju pritiska na decu, to moe da donese vie tete
nego koristi. Kada se kroz stadijum uspeno prodje, postie se jedan oblik osnaivanja ili
vrline, koja nam ostaje trajno dobro kroz kasnije razvojne etape. U suprotnom, razvijamo
pogrene adaptiranosti ili tetne osobine koje mogu znaajno da oteaju razvoj.
Za razliku od Frojda, Erikson ne smatra da se razvoj ne zaustavlja ili odredjuje u
nekoj od faza detinjstva, nego prati osobu dok god je iva. Takodje, razliito od Frojda,
Erikson je uveren da odnos roditelj dete nije jednosmeran odnos u kome roditelj
formira dete, nego postoji uzajamnost, deca utiu na svoje roditelje. Tako, on govori o
nekoliko faza razvoja ili osnovnih ivotnih kriza (prekretnica).

uzrast

Odnosi sa

kriza

Do 1. godine

Majka

Poverenje
nepovereje

- Poverenje ili nepoverenje u

ljude

Do 2. godine

Roditelji

Autonomija
Strah

- Samokontrola ili krivica, stid

3 5 godina

Porodica

Inicijativa
krivica

- Usmerenost
ili
samopotovanja

6 11 godina

Susedi,
drugovi

i adolescencija
Odraslo doba

ishodi

kola, Produktivan
inferioran

Partneri, prijatelji Intimnost

izolacija

20

- Odreenost ili
ivotne uloge

gubitak

nesigurnost

- Duboke emotivne
neuspeh vezivanja

veze

Starost

oveanstvo

Velikodunost,
Zadovoljstvo ili razoaranje
integritet

stagnacija, oaj

U prvoj fazi u ranom detinjstvu stiemo osnovni oseaj poverenja ili nepoverenja,
svet je sigurno mesto gde je dobro biti, ili nije. Ukoliko roditelji neadekvatno odgovore
na deije potrebe, ukoliko ne umeju, ne mogu ili ne ele to da urade, razvija se odnos
nepoverenja, sumnje i sumnjiavosti, koja e odrediti da osoba bude takva u svim svojim
odnosima. Iz pozitivnog prevazilaenja e se razviti oseaj nade.
U drugom periodu malo dete usvaja uz pomo roditelja autonomiju, dok
minimalizira krivicu i sumnju. Uspean ishod ove faze je postizanje kasnije nezavisnosti,
i tako dalje, napreduje se prema krajnjim ivotnim fazama. Zanimljivo je da je Erikson
jedan od retkih koji istraivaa koji veruje u doivotni razvojni potencijal. Stara osoba,
koja se nalazi na kraju ivotnog puta, ukoliko je uspeno prola kroz krize, usvaja
velikodunost i integritet, koje posveuje itavom oveanstvu. Nasuprot tome, razvojno
neuspean ivotni ciklus tei da se zaokrui stagnacijom, oajem, oseanjem
naputenosti. Kako vidimo, Erikson je optimistian jer pokazuje da starost ne mora nuno
da nosi slabljenje i marginalizovanje, ve on veruje da ovek dri svoj ivot u sopstvenim
rukama.

9. INTELIGENCIJA
Uobiajena definicija je da je inteligencija opta intelektualna sposobnost koja
poiva na kognitivnim (saznajnim) mentalnim funkcijama a koja se odraava u svim
naim aktivnostima. Ova sposobnost je pod snanim uticajem mnogih faktora: naslednog
faktora, uenja, aktivnosti i socijalnih uticaja kao to su porodica, grupa, obrazovanje,
naslee, kultura i slino. Ne postoje slaganja oko toga ta inteligencija stvarno jeste. Na
poetku istraivanja inteligencije, 1921. godine je asopis za psihologiju obrazovanja
organizvao simpozijum sa idejom da se 17 najpoznatijih naunika iz ove oblasti dogovore
oko definicije inteligencije. Rezultat simpozijuma je bio novih 17 definicija inteligencije
(Thorndike, 1921). Ovaj raskorak postoji i danas.
Istraivanja pokazuju da je do studentskog uzrasta, svako bar jednom proao kroz
testiranje inteligencije a velika veina ljudi ak vie puta u ivotu. Ponekad su rezultati
koje testovi pokazuju odluujui ili veoma vani za odluke koje neko donosi o
budunosti neke osobe. Druga polovina 20-og veka obeleena je velikim brojem
istraivanja inteligencije i davanjem velikog znaaja ovoj sposobnosti. Danas su u
upotrebi mnogi testovi inteligencije koji su se pokazali dobrim metodama predvianja
neijih razvojnih kapaciteta, mogunosti i postignua. Svi oni su slini u tome to
zahtevaju objektivnu testovnu situaciju, a to znai da svi subjekti prolaze kroz iste
zadatke pod istim uslovima. Testosi su standardizovani, a to znai da pokazuju realne,
empirijski potvrene, validne i objektivne rezultate. Pre nego to se prihvate u iroj
21

upitrebi, testovi se podvrgavaju mnogim proverama. Meutim, pria sa testiranjem

inteligencije ipak nije tako jasna i zaokruena, to emo videti u daljem tekstu najee
zbog toga to se ponekad preuveliava znaaj testovnih rezultata a zanemaruje uticaj
mnogih drugih faktora koji utiu na razvoj i merenje inteligencije.
Poetak merenja inteligencije Zato bi se takvo neto kao to je "pamet" uopte merilo?
Razlozi su veoma praktini i proizilaze iz jedne vane tekovine graanske kulture a to je
demokratizacija obrazovanja. U trenutku kada je osnovno obrazovanje postalo otvoreno
(obavezno) za svu decu, pokazalo se da izmeu intelektualnih mogunosti dece postoje
razlike. Deca koja nisu mogla da prate nastavu su usporavala grupni proces obrazovanja
do te mere da je negde napredovanje cele grupe bilo dovedeno u pitanje. Obrazovni
proces se morao postaviti tako da odgovara deijim kapacitetima i omoguava razvoj
grupi. Zbog toga je bilo potrebno izdvojiti decu koja oteano ue da bi im se ponudio
odgovarajui obrazovni program. Na zahtev francuskog Ministrastva prosvete 1905.
godine je konstruisana prva skala za merenje inteligencije Bine-Simonova skala. Sa
sadanje pozicije, ovaj dogaaj oznaava poetak pokreta mentalnog testiranja koji je
oznaio 20. vek.
Prvi test inteligencije i mentalni uzrast Njaznaajniji i najuspeniji pokuaj merenja
inteligencije je izveo francuski lekar Alfred Bine. Iako nije bio prvi pionirski pokuaj,
Bine-Simonov test je jo uvek u upotrebi. On se zasniva na jednostavnom principu da
dete odreenog uzrasta treba da odgovori na proseno teke zadatke koje deca tog uzrasta
reavaju. Pitanja su poreana po teini tako da se pone od lakih (ispod deijeg uzrasta) i
zavrava tamo dokle dete moe da ih rei. Brojani odnos izmeu mentalnog skora
(mentalni uzrast) i kalendarskog skora (godine i meseci starosti deteta) pomnoeni sa
100, daju kolinik intelektualne sposobnosti ili IQ :
IQ =

Mentalni uzrast
Kalendarski uzrast

h 100

Iz kolinika je jasno da ukoliko mentalni uzrast prednjai, tj. neko reava zadatke koje
njegovi vrnjaci jo uvek ne mogu, tada je indeksna vrednost via i njegov IQ prelazi
vrednost 100. Danas je uobiajeno da se IQ = 100 smatra objektivnom merom
intelektulane sposobnosti koja predstavlja prosek.
Primer zadataka:
Da li si ti deko ili devojica?
Koliko ima godina?
Koje su ove etiri boje?
Daj mi tri kocke sa ove gomile.
Ponovi za mnom brojeve...
Koja je re suprotna od veliki?
Testovi inteligencije za odrasle Inteligenciju moemo da merimo na veliki broj naina.
Testovi prema vrsti materijala koji koriste mogu biti figuralni, numeriki, slikovni,
verbalni, logiki... Prema testovnoj situaciji mogu biti testovi brzine i testovi snage.
Testovi brzine su oni koje radimo za vreme unapred zadatog, kratkog vremenskog

22

intervala. Ispitanicima se kae koliko vremena imaju i da se ne oekuje da urade test do

kraja. Testovi snage obino nemaju vremensko ogranienje koje je presudno. Zadaci su
poreani po teini tako da ispitanik stigne do nekog nivoa posle koga ne moe dalje
koliko god vremena da mu se da. esto je u upotrebi Vekslerova skala koja ima dve
podgrupe testova verbalnu i manipulativnu. Verbalni deo se oslanja na rei a
manipulativni na rasporeivanje, premetanje i slino.
Svaka osoba ima sklonost ka odreenom materijalu u svojoj praksi.
Tradicionalno, studenti umetnosti e imati vie skorove na slikovnom i figuralnom
materijalu, a nie na numerikom. Osobe koje rade sa tehnikom e biti uspenije na
numerikim testovima, studenti drutvenih nauka e imati vie postignue na verbalnim
testovima nego na ostalim, itd. Svako od nas ima odreenu vrstu materijala koji mu vie
odgovara od ostalih. Kada se vre testiranja, vodi se rauna o tome da zadatak koji se
pojavljuje na testu ima veze sa onim to e se u realnoj situaciji zahtevati od ljudi.

10. RASPODELA INTELIGENCIJE

Normalna inteligencija Inteligencija se kao i mnoge druge psihike sposobnosti
rasporeuje na poseban nain koji se naziva Gausova kriva ili normalna raspodela. Ovo je
zvonasta kriva koja pokazuje da se veina nas nalazi u oblasti proseka (intervalu izmeu
80 - 120 IQ). 85% oveanstva se nalazi izmeu ovih mera. Ispod vrednosti IQ od 80 se
nalaze osobe koje su kategorisane kao intelektualno zaostale a iznad IQ vrednosti 120 se
nalaze intelektualno darovite osobe. U psihologiji se mnogo polemisalo (pa i svaalo) na
temu imenovanja ovih kategorija - da li su nazivi kategorija uvredljivi ili ne, da li je
neophodno kategorisanu decu izdvajati iz vrnjake grupe itd. Ista pitanja se u ogledalu
mogu preneti i na drugi kraj krive: da li je dobro izdvajati intelektualno darovitu decu i
podsticati razvoj intelekta drugaije nego kod prosene grupe?
Treba umati u vidu da merenje inteligencije, kao i sam koncept IQ vrednosti ima
ozbiljnih ogranienja preko kojih se olako prelazi. Jedno od osnovnih ogranienja je da je
IQ relativna mera. Ona je nastala na osnovu odnosa izmeu skorova jedne grupe, tako da
ne postoji univerzalno proseno inteligentna osoba. Prosek je uvek proizvod praktino
postojeih mera. Istraivanja i merenja inteligencije e ve na poetku pokazati da se
inteligentna osoba jedne grupe moe pokazati kao mentalno zaostala u drugoj. Ovo je
stoga to je inteligencija odraz praktine delatnosti neke grupe i njena brojana vrednost
se pravi na osnovu velikog broja skorova. Iz njih se izraunava srednja vrednost a ne na
osnovu neke apsolutno date vrednosti. Koliko smo "pametni" dakle, nikad nije merljivo merljivo je gde se mi kao osoba nalazimo u kontekstu svoje grupe.
Intelektualna darovitost Smatra se da je neka osoba intelektualno darovita ako vrednost
IQ mere prevazilazi 140 jedinica. Mnoge studije u psihologiji su tragale za odgovorima
na pitanja kakve su razlike u ivotnim postignuima, motivima, uspenosti i drugim
parametrima izmedju ove grupe ljudi i grupe prosenih.

23

Mentalna ometenost Kategorizacija stepena mentalne ometenosti poinje od 80 IQ poena

nanie. Treba imati u vidu da osoba sa nultom inteligencijom ne postoji (ne bismo je
mogli smatrati osobom) jer skale koje predstavljaju model psihikih osobina, nisu
jednake matematikim skalama nemaju nule i nemaju maksimalne vrednosti jer se sve
mere smatraju relacionim i stavljaju se u odnos jedna prema drugoj.
11. STRUKTURA INTELIGENCIJE
Od naina na koji shvatamo inteligenciju, razumevanja njene strukture zavisi
kako emo posmatrati razvoj ove sposobnosti.
to se tie strukture inteligencije, postoje mnoga pitanja koja nisu definitivno
odreena, kao to su: Da li postoji jedna opta ili vie posebnih sposobnosti koje su
relativno nezavisne? Da li je inteligentno ponaanje neto to se prostire na sve oblasti
intelektualnog ponaanja kod jedne linosti ili postoje razliite sposobnosti u okviru istog
oveka?
Istraiva po imenu Spirman utvruje 1927. da se kod postignua na svakom testu
radi o dve grupe uticaja. Jedan je opta intelektualna sposobnost (g faktor) a druga grupa
uticaja proizilazi iz specifinosti zadataka (specifine sposobnosti). Zato on smatra da
postoji jedna opta sposobnost koja se ispoljava u svim ivotnim i testovnim zadacima.
Pored nje, specifine sposobnosti se vide na posebnim ivotnim poljima.
G (opti faktor)

S (posebne intelektualne sposobnosti)

Drugi istraiva po imenu Terston (1938) govori da intelektualna sposobnost nije

tako jedinstvena kao to se moe pomisliti naprotiv, radi se o nekoliko primarnih
mentalnih spsobnosti. Podvrgnuvi veliki broj ljudi velikom broju testova, utvrdio je da
se rezultati kod jedne linosti nalaze u ureenim odnosima i da sainjavaju tzv. profile.
Svako od nas, misli on, moe se opisati na osnovu profila postignua na zadacima:
numerike sposobnosti brzo, tano operisanje brojevima,
rezonovanje - sposobnost nalaenja pravilnosti, otkrivanja odnosa i pravila,
nalaenje logikih sledova,
verbalna fluentnost biti spretan sa reima, reit
prostorni odnosi vuzializovanje i manipulacija objektima u prostoru i
zamiljenom prostoru;

24

percepcija brzo i tano zapaanje perceptivnih stimulusa;

pamenje zapamtiti simbole i odnose;
verbalno shvatanje razumevanje znaenja rei.
Jedan jo kasniji model, Gilfordov (1967), potpuno negira postojanje opte
sposobnosti. On misli da se inteligencija sastoji od velikog broja relativno nezavisnih
sposobnosti, tanije, njegova faktorska analiza pokazuje da tu imamo 4 vrste sadraja, 5
vrsta operacija i 6 vrsta produkata. Kada se sve to sklopi u mogue kombinacije,
dobijamo kocku u trodimenzionalnom prostoru od 120 faktora koji opisuju inteligenciju.
Svaki od njih je nezavistan ili relativno nezavistan od svih ostalih. Gilford je verovao da
su vremena raunanja jednog IQ skora zauvek otila u istoriju i da e svaki ovek imati
vei broj nezavisnih mera koje oznaavaju njegove intelektualne sposobnosti.
Iako su poetni elan i oduevljenje otkriem opte intelektualne sposobnosti
splasli, praktina primena merenja inteligencije je jo uvek veoma korisna. Istraivai
nakon Gilforda su nastavili da lome optu sposobnost na sve vei broj manjih dok su
istraivai skloni optem profilu ostali na toj putanji. Danas moemo rei da i jedna i
druga struja imaju argumenata za svoje uverenje. Ipak, uobiajeno je shvatanje
inteligencije kao opte sposobnosti koja se ispoljava na svim specifinim sposobnostima.
To znai da visoko inteligentan ovek tei da se ponaa tako u svim zadacima. Ali i ovo
pravilo ima izuzetke neki ljudi imaju ekstremno visoko razvijenu jednu grupu
sposobnosti dok su im druge sasvim zakrljale setimo se likova iz filmova: naunik koji
izuzetno barata atomskom fizikom nikada ne zna gde mu je kiobran ili lako zaluta na
putu do kue. esto su intelektualno visoko daroviti ljudi poznati kao asocijalni, oni koji
ne vole da se drue, stidljivi su, povlae se od ljudi, imaju slabo razvijen verbalni faktor
(ne umeju da askaju) i slino. Vidljivo je esto da umetnici iako imaju vrhunska
postignua u umetnosti imaju tekoa u verbalnom opisu onoga to rade. To nam
pokazuje da grupe intelektualnih sposobnosti mogu biti relativno nezavisne.

12. UTICAJI NA INTELIGENCIJU

Inteligencija i nasledni faktor
Fransis Golton, jedan od zaetnika nauke je uinio pokuaj 1884. godine da ubedi
naunu i iru javnost u tezu o postojanju superiornih predispozicija kod odredjene grupe
ljude, tj. da postoje genetski odabrani ljudi ija je inteligencija direktno povezana sa
superiornim perceptivnim i fizikim osobinama. On je izvrio veoma opsena merenja
irokog spektra fizikih i mentalnih sposobnosti na vie od 9000 subjekata. Bio je siguran
da e fizike osobine kao to su oblik glave, snaga miia, otrina vida biti direktno
povezane se intelektualnim kapacitetima. Tako, ako znamo kako neko fiziki izgleda i iz
kakve porodice dolazi, moemo sa sigurnou da pretpostavimo i kolika mu je
inteligencija. Veza izmedju fizikih osobina i inteligencije, koju je oekivao se nije
pojavila, na njegovo veliko iznenaenje. Sa dananjeg stanovita oigledno je da su
ovakve hipoteze naivne, jer je opta intelektualna sposobnost, kao i mnoge druge
visokosloene sposobnosti pod uticajem velikog broja faktora koje ne deluju nezavisno

25

nego se sklapaju u sistem uticaja. I pored toga, mnogi istraivai u psihologiji i dalje idu
Goltonovim tragom, na primer Jensen 1970 pokuava da pokae da su nia postignua
crnake dece na testovima inteligencije, odraz njihove genetske inferiornosti (Crider).
Naravno, ovakve neutemeljene i tetne hipoteze, izazivaju burne reakcije, ne samo
javnosti, nego i psihologa koji se bave ovom temom, a koji dokazuju da se nii skorovi
pojavljuju kao posledica slabije motivacije, slabije fizike i drutvene nege, slabije
ifnormisanosti, veeg straha i nesigurnosti tokom testiranja, i slino.
Uticaj naslednog faktora, genetske predispozicije je nesumnjivo veliki najvee
podudarnosti u vrednostima IQ mera se pojavljuju kod jednojajanih blizanaca koji imaju
najslinije genetske konstitucije (0.87). Ova podudarnost ostaje visoka ak i kada se
blizanci odvajaju po rodjenju i rastu u razliitim okolnostima (0.75). Kako se udaljava
stepen srodstva, tako se i smanjuje podudarnost u vrednostima IQ (deca-roditelji 0.50,
braa sestre 0.50, braa-sestre odgajani odvojeno 0.35)). Studije koje ispituju decu koja
posmatraju decu iz iste porodice koja su kasnije odgajana odvojeno su od velikog znaaj
za istraivae zato to pokazuju kombinaciju uticaja gena i sredine. Iako je
nedvosmisleno jasan uticaj genetskog faktora, on se danas posmatra kao
PREDISPOZICIJA da se sposobnost razvije, a da li e se ona razviti i u kolikoj meri
zavisie od sloenog sklopa okolnosti kao i od aktiviteta same osobe. Ni najbolja
genetska predodreenost nee se moi maksimalno ispoljiti u razvojno loim ivotnim
uslovima, kao ni ako osoba sama ne bude aktivirala svoje potencijale i razvijala ih. Kako
su pokazali prirodni eksperimenti, deca koja su i pored urednih genetskih predispozicija
bivala teko razvojno oteena (naputanje od roditelja, ivot u potpunoj izolaciji, ivot u
nesocijalnoj zajednici, na primer, divljini itd.) nisu uspevala da aktiviraju svoje
predispozicije. Isto tako, ukoliko se sposobnost ne aktivira i ne veba, ona nee moi da
se razvije.
Sredinski uticaji na inteligenciju Dve najvee i najznaajnije psiholoke kole (iz
vajcarske i SSSRa) se nisu sloile oko toga koliko na razvoj inteligencije kod dece treba
uticati posebnim programima ili ne. Dok je jedna aktivno radila sa decom i vrila uticaj
na sazrevanje inteligencije, druga je razvila svoje argumente da na decu ne treba uticati
jer je razvoj inteligencije suvie sloen i osetljiv proces koji svoje najznaajnije momente
ostvaruje u sprezi sa fizikim sazrevanjem. Naslee i sazrevanje se nalaze i neprestanoj
interakciji.
Najznaajniji sredinski uticaji su oni koje se aktiviraju odmah po rodjenju
(porodica) i koji se smatraju ranim uticajima. Sa odrastanjem, dete se postepeno od svoje
prodice orijentie ka drugim socijalnim mreama uticaja (vrnjaci, braa, sestre, ira
porodica, kola, kultura) i do kraja ivota e razvijati svoje intelektualne sposobnosti.
Pokuaji da se inteligencijom manipulie su mnogobrojni. Jedan od pominjanih je
pokuaj da se visokointeligentni roditelji povezuju, ime se oekuje visokointeligentan
porod (slino ideji o arijevskoj rasi). Istraivanja pokazuju da postoji visoka povezanost
izmeu inteligencije dece i roditelja a takoe i da ta povezanost nije dovoljno visoka da
bismo je genima objasnili. Najvea slinost izmeu mera inteligencije postoji kod
jednojajanih blizanaca, neto je nia ako su oni odgajani odvojeno ili ako su dvojajani
blizanci, jo je nia povezanost izmeu blizanaca razliitog pola, zatim brae i sestara,
roditelja i dece. Niska povezanost je izmeu roditelja i usvojene dece, dece koja nisu u
srodstvu, a odgajana zajedno i slino. Meutim treba imatu u vidu da je skor na testu

26

inteligencije osetljiv na porodicu tamo gde se neguje i razvija komunikacija izmeu

deteta i sredine, vrnjaka, kulture, umetnosti, pojavljuju se inteligentnija deca nego u
porodicama u kojima je to redukovano.
Moemo rei da predispozicija za pojavu i razvoj inteligencije jeste nasledna. Da
li e se predispozicija razviti u visoko sloenu sposobnost ili ne, zavisie od mnogih
drugih faktora od kojih su najvaniji porodica, odnos sa roditeljima, razvijena razmena i
komunikacija sa sredinom i drugi. Istraivanja su pokazala da deca koja imaju vie
razvojno podsticajnih medija knjige, asopisi, televizija, internet, posete kulturnim
institucijama, posete umetnikim dogadjajima, pokazuju znaajno vie postignue na
testovima inteligencije.
Inteligencija i vebanje
Iako je naslonjena na prirodnu predispoziciju,
inteligenciju je mogue vebom razvijati i uticati na nju. U prirodnim ivotnim
okolnostima se upravo to i dogaa, neprekidno vebamo i ispoljavamo svoju sposobnost
da se pomou uma i razuma prilagodimo, razvijemo i stvaramo ne samo sebe kao osobu
nego i svoje okruenje.
Uobiajeno je da se pri istraivanju uticaja na inteligenciju pravi jedna greka
postignue na testu se izjednaava sa pravom sposobnou. Ove dve stvari su nekada
podudarne a nekada nisu. Ako je test inteligencije osetljiv, objektivan, standardizovan i
korektno primenjen onda e vrednost skora biti odgovarajua naoj pravoj sposobnosti.
Naalost, veoma esto to nije sluaj. Tako se dogaa da veliki broj dece iz drugih
kulturnih sredina zbog nepoznavanja jezika na samom poetku obrazovnog procesa bude
prepoznato kao mentalno zaostalo. Oteenje sluha kod dece, koje je esto veoma teko
otkriti, a koje se ispoljava na govoru, esto biva prepoznato kao niska inteligencija. To su
takozvane pseudozaostalosti koje su izazvane grekom merenja.
Poto smo utvrdili da inteligencija ima svoje podstrukture ili specifine
sposobnosti, moemo da pretpostavimo da su one razliito osetljive na vebanje, na
fiziloke promene, starenje i slino. Postoje intelektualne sposobnosti koje ranije dostiu
maksimum i rano ponu sa opadanjem, kao to je na primer, neposredno memorisanje
koje pone da opada sa 17 godina. Nasuprot tome, neke vrlo fine i sloene sposobnosti
kao to su na primer verbalna inteligencija, socijalna inteligencija, sposobnost
evaluativnog miljenja, vremenom i vebom se sve vie razvijaju. Dok jedinstvena mera
inteligencije pokazuje slabo opadanje posle 30 godine ivota, posebne sposobnosti unutar
nje se ponaaju razliito verbalna inteligencija ostaje ista dok manipulativna opada
(Jones, Conrad, 1933). Isto tako, ako se iz testova ukoni zahtev za ogranienim
vremenom (slobodno vreme za rad), opadanje se ne pojavljuje. Istorija i tradicija
prepoznaju ovaj kvalitet intelektualnih sposobnosti pa se tako smatra da su stari ljudi
obdareni drugaijim intelektualnim sposobnostima od mladih na primer, za odluke koje
su od ogromnog znaaja za zajednicu se konsultuje vee mudraca, vee staraca i slino.
Vrhunski verski poglavari se biraju doivotno, jer je u osnovi izbora pretpostavka da su
najvanije intelektualne funkcije u razvoju tokom itavog ivota.
Drugi uticaji na inteligenciju Inteligencija i socijalni poloaj roditelja - Sva istraivanja o
vezi inteligencije dece sa roditeljskim postignuem, pokazuju visoku povezanost.
Postignue na testovima inteligencije je znaajno vie kod dece iz viih socio'ekonomskih
slojeva. Istraivanja pokazuju da to je ovaj uticaj sredine raniji, to je jai. Na primer,
27

deca iz porodica Crnaca u Americi, dosledno pokazuju nia postignua na testovima od

dece iz belakih porodica. Ako bela porodica uvoji crno dete, njegovo postignue na testu
se znaajno poveava i dostie vrednosti kao kod bele dece. Na osnovu toga jasno vidimo
da je inteligencija, iako se oslanja na nasledni faktor, znaajno zavisna od uticaja sredine.
Nalazi ak pokazuju da uzrast deteta koje se usvaja ima znaaja rano usvojena crnaka
deca od strane belaih porodica imaju vii stepe postignua od kasnije usvojene dece. To
pokazuje da je stimulacija za razvoj koja dolazi iz sredine najjaa kada se pojavi rano, a
slabi joj uticaj tokom odrastanja deteta. Mada, naravno, uvek ima naina da se deluje na
inteligenciju. Kako smo videli ova povezanost je samo delimino poreklom iz genetske
predispozicije a delimino je odreena drugim jakim uticajima koji dolaze od roditelja.
Istraivanja koja se bave tanou procena koje odrasli daju za decu, pokazala su
da su subjektivne procene nivoa inteligencije od strane nastavnika nepouzdane
(orevi, 1979, Smiljani, 1992) u skoro 50% sluajeva. Nastavnici seoskih sredina su
objektivniji od nastavnika gradskih sredina a procene uenika izmeu sebe su pouzdanije
od procena nastavnika i seoskih i gradskih sredina! Osnovna greka u proceni kojoj su
nastavnici bili skloni je da izjednaavaju kolski uspeh i optu intelektualnu sposobnost,
pa ako je dete uspean uenik, prirpisuje mu se visok intelektualni skor, a ove dve mere
se ne nalaze u direktnoj vezi.
Istraivanja inteligencije i njene veze sa drugim aspektima linosti se nastavljaju
u mnogo razliitih smerova. Ovo polje istraivanja se sa pravom smatra jednim od
najplodnijih polja psihologije.

13. PSIHOLOGIJA LINOSTI teorije crta

Svi smo linosti, svi smo osobe. Ako psihologija pokua iz korisnih razloga da
nas ralani, pokazae se da postoji veliki broj osobina, crta, sklonosti, stavova,
uspomena koje nas sainjavaju. Svi ljudi imaju mnogo zajednikog i mnogo toga to
svakoga od nas ini jedinstvenom pojavom koja se nikada u prirodi nee ponoviti na isti
nain. Krive linije koje ine lavirinte na naim prstima su samo naa, jedinstvena
kombinacija. Otisci prstiju, gradja ruke ili kosti ake, ine neto to je univerzalno i
nezantno odstupa izmedju ljudi. Psihologija linosti se interesuje za oba polja, nae
individualno (individualne razlike) kao i nae univerzalno koje se preklapaju u celinu.
Ljudi su slini jer ime je zajednika ljudska situacija i njoj svojstvene
egzistencijalne dihotomije; oni su jedinstvena bia na onaj specifian nain, na koji
reavaju svoj ljudski problem. Beskrajna raznolikost linosti sama po sebi karakeristina
je za ljudsko postojanje. (From, 1966, 57)
Linost je ureen, organizovan skup kvaliteta koji su relativno trajni i koji
karakteriu individuu. Pod linou razumem sveukupnost nasldjenih i steenih
psihikih svojstava koja karakteriu nekog pojedinca i ine ga jedinstvenim (From,
1966, 57)
Kako se linost razvija, iz ega se sastoji, koje osobine su osnovne i sutinske a
koje su manje vane, su neka od pitanja na koja psihologija ne moe da da jedinstven
odgovor. Teorija linosti u koju verujemo e odrediti nain na koji linost vidimo. Poto

28

je teorija mnogo i veoma se razlikuju izmeu sebe, polje linosti se obino otvara tako to
se obrauju neke od teorija linosti za koje postoji opte slaganje da su dale vaan
doprinos izuavanju oveka. To naravno, nipoto ne znai da smo dali fiksan odgovor na
najsloenije pitanje kojim se psihologija bavi ta je ovek i ime je odreen. Psihologija
linosti je danas integrativna disciplina koja prouava determinante i dinamiku
funkcionisanja linosti, kao i razvoj potencijala (Kaprara, 2003). Opte teme kojima se
bavi su individualne razlike, intra-individualna koherentnost (kako odreeni procesi u
linosti funkcioniu kao celina), odnos biolokih i kulturnih faktora razvoja linosti,
odravanje linog identiteta i individualnosti, interpersonalne reakcije i drugo.
Teoretiari linosti predlau da se ovo arenilo pristupa na neki nain odredi
zajednikim pretpostavkama koje prihvatamo pre nego to zaemo u neki od posebnih
nalaza. To su pretpostavke da je linost celina koja obuhvata delove ili elemente i da su
elementi izmeu sebe integrisani. Mogue je pristupiti sa pozicije celine, ali i sklopa ili
delova. Delovi se razmetaju prema sadraju, stepenu izraenosti, ulozi koju imaju, i
prema sklopu koji sainjavaju. Ovi delovi se nalaze u povezanom odnosu koji je
dinamian ali realtivno trajan i postojan (Popovi 2002).
Pojmovi iz oblasti psihologije linosti kojima emo se baviti su crte, tipovi,
osobine, temperament i karakter. Teorije linosti koje su najee citirane i najpoznatije
su Frojdova i Jungova teorija linosti. One e biti obraene u posebnim poglavljima.
TEORIJE CRTA I TIPOVI
Teorije crta pretpostavljaju da se linost sastoji od veeg broja osnovnih jedinica
crta. Kombinacije, sloene celine koje nazivamo linost, su prema ovom uverenju
konstrukcija sastavljena iz veeg broja crta. To su najjednostavnije jedinice na koje se
svako od nas moe razloiti i analizirati. Ideja crta je smiljena da bi se opisale
konzistentne individualne razlike.
Najpoznatiji autori iz ovog pravca psihologije linosti su Olport i Katel. Olport
govori da je linost dinamika organizacija u okviru individue i njenog psihofizikog
sistema koja odreuje njene osobine, misli i ponaanje. Crta tako nije samo osoben nain
ponaanja nego sadri i motive i predispozicije u osobi koje izazivaju i vode odreeno
ponaanje. Zajednike crte su one koje imaju svi ljudi. Individualne crte su one koje
karakteriu neku osobu. Najvanije su, veruje Olport, centralne crte koje su dovoljne da
se pomou njih opie svaka osoba, a njihov broj je ogranien i predstavljaju konstantan,
nepromenjiv deo linosti. Centralne crte su, prema njemu: svadljivost (sumnjiavost),
samo-centriranost, nezavisnost, dramatinost, artizam (sklonost umetnosti), agresivnost,
cinizam i sentimentalnost. Znamo li koliko od svake crte ima u nekome, tada smo uspeli
da opiemo linost.
Katel je u svom pokuaju da opie linost preko crta upotrebio obimna statistika
istraivanja i rezultate protumaio kao faktore. Kada se ogroman broj podataka koji su
dobijeni na testovima linosti kod velikog broja ljudi podvrgne faktorskoj analizi, cilj je
da se pokae da li postoje neke pravilnosti u rasporeivanju rezultata faktori. Tako se
pokazalo da postoje dve vrste crta povrinske (ispoljene) i izvorne koje lee ispod
povrinskih. Linost se tada opisuje preko liste crta koje zajedniki odgovaraju nekoj
osobi. Katelove izvorne crte ine dui listu: afektotimija, inteligencija, snaga ega ili
emocionalna stabilnost, dominantnost ili nametljivost, entuzijazam, odgovornost,

29

parmija, blagost, podozrivost, imaginacija ili nekonformizam, lukavost, krivica,

eksperimentatorstvo, samodovoljnost, samosnetiment i tenzija.
Olportov i Katelov pokuaj dao je znaajan doprinos razumevanju oveka ali se
ubrzo pokazalo da se preteranim razlaganjem linosti gubi celovitost. Istraivanje crta je
posluilo kao uvod u istraivanja sloenijih struktura linosti skupova crta, ili tipova.
Moe se rei da diskusija o tome ta su crte i koje su crte sutinske za opis osobe, nije
zavrena.
Dananja teorija pet faktora je nastala na osnovu pokuaja da se niz istraivanja
podvede pod zajedniku faktorsku strukturu. Ideja je da su osnovni faktori linosti prva
dva preuzeta od Ajzenkove teorije: neuroticizam i ekstroverzija, a ostala tri su
saradljivost, savesnost i iskustvena otvorenost. Zastupnici ovog modela veruju da on
objanjava strukturu linosti koja je opte vaea. Istraivai pokazuju da kada se prati
razvojni ishod, prisustvo ovih faktora ukazuje na odreena postignua u ivotu.
Ekstremna ekstroverzija i pozitivna emocionalnost predvidja sposobnost da se
usavravaju razliite vetine i aktivnost, bude ukljuen u mnogobrojne aktivnosti.
Socijalni konformizam uputie osobu ka bogatom socijalnom ivotu, altruizmu i
sposobnosti prilagoavanja. Emocionalna stabilnost, ako ide uz manjak socijalnog
konformizma e biti povezana sa poremeajima linosti. Visok skor na osobini
odgovornost je prediktor uspeha na poslu i duine ivota. Iskustvena otvorenost je
povezana sa iberalnim stavovima i kreativnim ponaanjem (Kaprara, 2003).
Kritike koje se upuuju dananjim pristupima linosti tee da obogate i poboljaju
razumevanje oveka tako to e ukazati na predrasude ili pojednostavljenja koja se danas
ine, kao to je, na primer, opisivanje individue preko grupnog modela, pravljenje modela
na osnovu proseka mera, neosetljivost na hijerarhijske odnose izmedju faktora i slino.

14. TIPOVI I TIPOLOGIJE

Razliite crte se ne ponaaju nezavisno jedna od druge, nego neke tee da se
grupiu i da se kod veine ljudi javljaju zajedno. Grupa crta se organizuje u tip. Tip je
sloeniji konstrukt nego crta i zahvata ire oblike ponaanja.
Prve teorije tipova se pojavljuju znatno pre nego eksperimentalni nalazi koji ih
istrauju. Opisi linosti preko tipa se nazivaju tipologije. Osnovna ideja je da se svakoj
linosti moe odrediti tip kome pripada. Tako smetanje ljudi u tipove pomae ljudima da
opiu i procene neku linost.
Kremerova klasifikacija
Jedan od esto pominjanih pokuaja klasifikovanja ljudi je Kremerova podela
prema telesnoj konstituciji. Prema njemu se svi ljudi mogu podeliti na piknike
(horizontalna graa) i astenike (vertikalna graa tela). Pikniki tip linosti se odlikuje
telesnom graom koja se razvija u irinu i oni su ee atletski ili bucmasti tipovi.
Astenini tip grae znai da se telo znatnije razvijalo u visinu nego u irinu i ova telesna
konstitucija je vitka, uskih zglobova, izduenih ekstremiteta i duguljastog lica. U

30

ekstremnom obliku deluju asketski. Kremer je pretpostavio da telesna graa odslikava

razlike u linosti.

piknik

astenik

Piknici su ljudi koji su skloni prijatnosti i uivanju, rado jedu i piju, skloni su
gojenju, vole drutvo, konkretni su i veseli. Astenini tipovi su dugaki i suvonjavi,
skloni su razmiljanju, apstrahovanju, nisu praktini ni drueljubivi. Ova dva tipa se kao
celina esto sreu u literaturi, oni su dobri prijatelji koji se nadopunjavaju, kao, na primer,
Don Kihot i Sano Pansa, erlok Holms i Don Votson i drugi... U tom paru, oni su
razliiti ali se nadopunjuju tako to dok jedan konkretno operie i vodi brigu o svom
prijatelju, ovaj drugi razmilja, filosofira, dedukuje i analizira...
U osnovi klasifikacije na osnovu tipova je verovanje da smo svi kao linosti
skloni nekoj od opisanih kategorija ali retko ko meu nama je ist tip onako kako se u
tipologijama opisuje. Najee, mi smo meavine tipova, i nain na koji reagujemo e
zavisiti od konkretne ivotne situacije u kojoj smo se nali. Zato se opisi linosti pomou
tipova ili klasa, sve ree sreu u savremenoj psihologiji i oni se koriste vie u opisne
svrhe nego kao sistemi objanjenja.
Ajzenkova tipologija
Na Jungovu podelu istraiva po imenu Ajzenk se nadovezao jo jednom,
dodatnom dimenzijom linosti koju je nazvao stabilnost/nestabilnost. Pored
otvorenosti/zatvorenosti, svaka osoba se nalazi na nekoj vrednosti ose stabilnosti. Na
primer, ekstrovert moe biti stabilan ili nestabilan.

Introverzija
Pasivan
Paljiv
Misaon
Miroljubiv
Kontrolisan

Tih
Nedrutven
Rezervisan
Pesimistian
Trezven

31

Pouzdan
Ravnoduan
Smiren
Stabilnost
Voa
Bezbrian
ivahan
Easygoing
Osetljiv
Priljiv
Otvoren
Drutven

Krut
Anksiozan
Neraspoloen
Nestabilnost
Emocionalan
Neumoran
Agresivan
Razdraljiv
Promenjiv
Impulsivan
Optimistian
Aktivan
Ekstroverzija

15. JUNGOVA TIPOLOGIJA

Karl Gustav Jung je u psihologiji poznat po svojoj sloenoj, neobinoj i za svoje
savremenike intrigantnoj teoriji linosti. Ovde emo pomenuti jednu od poznatih
Jungovih podela linosti na osnovu odnosa prema sredini podelu na introvertne i
ekstrovertne linosti.
Introvertna linost je okrenuta prema svojim unutranjim procesima dok je
ekstrovertna linost okrenuta prema spolja, tanije prema socijalnom polju. Introvertnu
linost opisujemo kao zatvorenu, onu koja teko stupa u razgovor, tei da se povue od
ljudi, stidljiva je i u socijalnim situacijama deluje neupadljivo. Introvertna linost lako
podnosi usamljenost, sklona je da se preda razmiljanju i matanju, ume da bude
nerealna, u oblacima, utljiva. Interesovanja su joj duboka i zahtevaju posveenost.
Nezainteresovana je za ulna zadovoljstva. Osobe ovog tipa teite daju unutranjim
aktivnostima, dok prema spoljanjim kriterijumima mogu da pokau pasivnost. Ako bira
okruenje teie prirodi, tiini, umerenoj i diskretnoj stimulaciji.
Ekstrovertna linost je otvorena, lako razvija komunikaciju, uiva u razgovoru,
razmeni i zajednikim aktivnostima, u socijalnoj komunikaciji je otvorena i lako ju je
uoiti. U ivotnom okruenju je aktivna, potrebni su joj stimulacija, ulna prijatnost,
dinamika i kretanje. Ako bira okruenje teie aktivnoj, bunoj i dinaminoj sredini koja
obavezno podrazumeva druge ljude.
Opta orijentisanost ka unutranjim i apstraktnim ili spoljanjim i konkretnim
sadrajima razlikuje ove grupe. Ekstroverti vie vole jaku stimulaciju, jake zvuke i ive
boje dok e introverti vie voleti tihe zvuke i blage, pastelne boje. Njihova otvorenost za
line doivljaje je razliita: introverti su zainteresovani za unutranje dogaaje kao to su
uspomene, utisci, doivljaji, razmiljanje, snovi i mata. Ekstroverti se manje interesuju
za ove dogaaje a vie za konkretnu razmenu sa drugima. Jedno istraivanje pokazuje da
je veina osoba koje tvrde da ne sanjaju ekstrovertna. Oni nemaju interes za snove pa ih
zbog toga ne pamte.
Podela na dva osnovna tipa ne znai da je svako od nas jednak profilu koji taj tip
opisuje. Naprotiv, podrobnija istraivanja strukture linosti su pokazala da veina nas

32

poseduje crte i jednog i drugog tipa, tanije, nalazimo se negde na sredini skale intovert
estrovert a ne na ekstremnim takama. U odreenim ivotnim okolnostima ili pod
uticajem porodice i grupe, vaspitanja ili dominantne vrednosti koje kultura neguje, mi
teimo da naglasimo jedan od polova u svom ponaanju.
Pogledajmo jedan instrument koji nam pokazuje kome tipu smo blii
U drutvu radije....
Imam prijatelja....
Vie volim....
Ja sam.....
Na slici me privlai...
Tuim planovima se prikljuujem
Uivam da sretnem nepoznate Po prirodi...
Kod kue sam priljiv...

introvert
sluam
malo
misaone ljude
ozbiljan
linija
retko
ne
razmiljam
slabo

ekstrovert
govorim.
mnogo.
ivahne ljude.
veseo.
boja.
obino da.
- da.
uestvujem.
prilino.

Kada neka osoba odgovara na ovaj upitnik, primetie da odgovori skoro nikada
nisu smeteni samo na jednu stranu. Na isti nain naa linost nikada nije ekstremna nego
se nalazi u odreenoj zoni izmeu polova.
Uticaj nagrade i kazne na decu razlitih tipova je razliit. Dok ekstrovertna deca
pozitivno reaguju na kritiku jer ih kritika pokree na jo bolje postignue, introvertna
deca se od kritike povlae u sebe jer je doivljavaju kao udarac na svoju linost. Ista
namera iza postupka prema detetu, moe doneti sasvim razliite efekte ukoliko ne
prepoznamo o kakvom se detetu radi. Intovertna deca koja su pohvaljena pozitivno
reaguju na pohvalu jer je doivljavaju kao podsticaj, dok pohvala na ekstrovertno dete
nema jai uticaj. Ovo treba shvatiti kao opti nalaz naelnu podelu koja moe da
pomogne u procesu rada sa decom ne postoji apsolutna vrednost nagrade i kazne, nego
je ona relativna u odnosu na svako pojedino dete/osobu. Tako da ako su roditelji, na
primer, prema svojoj deci postupili jednako, posledice postupka nee biti jednake nego
relativne u odnosu na svako dete, pa se tako esto uje da roditelji ne znaju na koga je
dete takvo jer su prema svima postupali jednako. Povrno posmatrano postoji jednakost
tretmana, ali na nivou individue ne postoji, jer se sve to se odvija u neijem ivotu
doivljava subjektivno, prelomljeno na unutranji nivo znaenja o kome moemo ali ne
moramo znati dovoljno.

16.TEMPERAMENT
Najstarija teorija tipova koja se danas koristi je iz medicine antikog vremena,
sainio ju je Hipokrat, a kasnije nasledio Galen. To je podela ljudi na etiri osnovna tipa
temperamenta koja oslikavaju etiri elementa materije zemlju, vodu, vatru i vazduh.
Hipokrat je, budui da se bavio telom i zdravljem, verovao da kod svakog oveka postoji
jedan organ koji je dominantan u sistemu i da ponaanje i oseanja te osobe zavise od
dominantne telesne zone. On je verovao da postoji direktna veza izmeu telesne grae i

33

psihikih osobina, spremnosti na reagovanje, brzine reagovanja i slino. Te etiri osnovne

telesne oblasti su po njemu: jetra, crna slezina, sluz i .
Na toj osnovi je postavljena podela na etiri tipa temperamenta: sangvinik,
kolerik, melanholik i flegmatik. Ove etiri grupe ljudi se razlikuju po spremnosti da
reaguju, jaini reakcije, brzini kojom se smiruju, tj. trajanju reakcija. Tako moemo da
razlikujemo one koji se brzo pale, brzo dolazi do reagovanja sangvinici i kolerici, i
one koji se sporo pale, tj. sporo dolazi do reakcija melanholici i flegmatici.
Prema jaini reakcija, mogu da budu snane kolerici i melanholici, i slabeflegmatici i sangvinici.
Prema trajanju reakcija, tj. brzini gaenja, imamo one koji imaju dugotrajne
reakcije melanholik i kolerik, i one koji imaju kratke reakcije flegmatik i sangvinik.
Kada se naini, profili reagovanja sloe u profil temperamenta, dobijamo etiri
osnovna temperamenta.
Temperament
Kolerik
Sangvinik
Flegmatik
Melanholik

Brzina
brzo
brzo
sporo
sporo

Snaga
jako
slabo
slabo
jako

Uestalost
esto
esto
retko
retko

Gaenje
sporo
brzo
brzo
sporo

Kolerini temperament ima jake reakcije, brzo reaguje i dugotrajno reaguje. Njega
je, kad je temperament naglaen, lako izazvati, a teko smiriti. Ume da bude borben i
svadljiv. Kao i sangivnik, lako sklapa poznanstva jer je brz u reagovanju. Za razliku od
sangvinika, poznanstva su trajnija i dublja. Poto su emocije burne, ovaj temperament
lako upada u oi u komunikaciji, pokretljiv je i brz ali zbog trajnosti reakcija ume da
pree u nametljivost. Kolerini temperamenti su privlani drutvu, odani su i zanimljivi.
Sangvinika, koji brzo i slabo reaguje, esto reaguje ali brzo zaboravlja. To je
ivahna osoba tipa to na um, to na drum koja je vesela i ne zlopamti, pokretljiva je, i
zbog svog profila, tei da ponekad upadne u povrnost. Lako sklapa poznanstva i lako ih
zavrava, ima veliki broj kontakata, ali oni ne moraju da budu trajni ni duboki. U
reakcijama je brza i spremna na preokrete, dobro podnosi i uspeh i neuspeh.
Flegmatina osoba sporo i retko reaguje, a kada reaguje, reakcija je slaba.
Nazivamo je mrtvom-hladnom osobom. Nain na koji reaguje moe da je uini manje
zanimljivom i prihvaenom u drutvu ali su ove osobe superiorne kada dodje do kritinih
situacija u kojima svi drugi temperamenti gube glavu (imaju jake reakcije).
Flegmatina osoba, kada svoj temperament uklopi sa jakim racionalnim kontrolama, ima
veliki uspeh u poslovima u kojima drugi temperamenti ne mogu da se iskau tamo gde
postoji visok nivo rizika ili velika odgovornost u odluivanju. Zbog svoje hladne glave,
ovi temperamenti su uspene vodje grupa koje rade pod rizikom.
Melanholini temperament je spor i snaan u reagovanju i teko se obuzdava kada
jednom ve dodje do reakcije. Osobe ovog tipa je teko izazvati ali kada su konano
izazvane njihova reakcija ume da bude burna i iznenadjujua (princip kap koja je
prevrila meru). Melanholici spadaju u tihe ljude koji ipak umeju da iznenade ispadima.
Dugo pamte i dobro i zlo. Zahvalnost za dobro koje im je neko uinio, kao i mrnju za
zlo, umeju da nose kroz ceo ivot (sporo gaenje). ivotopisi pesnika ukazuju na to da
medju njima ima veliki broj melanholika oni ne reaguju kada drugi ljudi reaguju

34

(kasne), a reaguju kada drugi ljudi ne reaguju (jaka emocija) i ponekad tre iz svoje
sredine. Zbog osobine da nose u sebi koju ima i kolerini temperament, poveava se
rizik od neodmerenih i naknadnih reakcija.
Kako vidimo, svi temperamenti imaju svoje karakteristike koje su posebni
kvaliteti i nema poeljnog ili nepoeljnog temperamenta. Temperamentalne razlike su
najvie uoljive u emocionalnom reagovanju, gde e vrui temperamenti kolerik i
melanholik imati burna oseanja, a hladni temperamenti sangvinik i flegmatik,
umerena oseanja. Kada voze, na primer, kolerik i sangvinik e biti superiorni zbog svoje
brzine reagovanja, ali e se kolerik, oekivano, vie nervirati. Flegmatik i melanholik e
imati odloene reakcije i moda nee uvek reagovati na vreme, ali e reagovati. Kod
izbora partnera, primeuje se da se partneri retko biraju prema istom temperamentu, a
ee po nekom komplementarnom principu tako da sreemo jednog nervoznog, a
drugog smirenog u paru, jednog brbljivog a drugog utljivog, jednog brzog a drugog
sporog i slino.
Temperament je delimino nasledjen a delimino razvijen pod uticajem sredine,
tako da sredinski uticaji ine da se odreeni temperamenti ee pojavljuju u odreenim
podnebljima, kulturama i etnikim grupama. Socijalna psihologija uvodi pojam etnikog
stereotipa struktura linosti se povezuje sa kulturnim uticajima, tako da govorimo o
hladnom Englezu (flegmatik), vruem Balkancu (kolerik), slovenskom
melanholiku, prostodunom Amerikancu (sangvinik) i slino. Istraivanja nisu
saglasna u tome da li etniki stereotipi imaju utemeljenja u realnosti, tj. da li je stvarno
dominantni tip temperamenta karakteristian za celu zajednic. Ostaje uobiajeno uverenje
koje poiva na zdravom razumu, istrajno je ali nije nauno potvrdjeno.

17. KARAKTER
Karakter je funkcionalni deo linosti koji se zaduen za usaglaavanje u
prihvatanje moralnih i vrednosnih normi. On, naravno, ne postoji kao anatomska celina
(organ) nego kao funkcionalna celina koja je zaduena sa saobraavanje osobe sa nekim
aspektom drutvene realnosti. Karakter je najuoljiviji u domenu regulisanja odnosa sa
drugim ljudima prihvatanje i uvaavanje vrednosti, potreba i prava drugih osoba.
Karakter je okosnica drutvenog funkcionisanja linosti. Pored emocionalnih sadraja
koje karakter ima, tu su i motivacioni i voljni aspekt. Da bi smo istrajali u nekoj vrednosti
i ubedjenju, moramo biti spremni da trpimo pritisak i neprijatnost. I to, ukoliko je
vrednost u koju verujemo nama vanija, vei je stepen upornosti i istrajnosti sa kojom
smo spremni da je branimo. Najdublja ljudska ubeenja, opta ubedjenja, branie se ak i
sopstvenim ivotom o emu svedoe tolike prie iz istorije.
Pojam karaktera je poreklom iz starije psihologije poetka 20-og veka, u kasnijim
etapama razvoja ove teme pojam karaktera se podvodio pod pojam morala i moralnog
razvoja.
Podudarnost izmedju linih vrednosti i vrednosti koje neguje zajednica, naravno,
nikada nije potpuna kod normalnih ljudi uvek e postojati jedan deo koji se ne uklapa u
vrednosti zajednice i to je oekivano jer ljudsko bie nije prosta refleksija grupe iz koje
potie. Problemi e, medjutim, nastati kada nepoklapanje postane veliko ili kada

35

vrednosti u koje neko veruje direktno ugroavaju nekog drugog. Kada bi poklapanje
izmedju vrednosti zajednice i vrednosti pojedinca bile potpune, onda se ljudi izmedju
sebe ne bi uopte razlikovali. Ovo bi naliilo potpunom totalitarnom sistemu u kome svi
veruju u identine vrednosti. Takva zajednica ne bi mogla da se menja i napreduje, a to je
i vidljivo na osnovu tolikih istorijskih primera, ukoliko pritisak koji zajednica vri na
svoje lanove postane prevelik, ukida se sloboda i razliitost i otvaraju se veoma opasni
drutveni procesi. Sa druge strane, zajednica u kojoj ne bi bilo dovoljno podudaranja u
vrednostima, ne bi bila zajednica uopte, ve bi se raspala na onoliko mikrostruktura
koliko razliitih vrednosti bismo imali. Takva haotina situacija bi verovatno bila najblia
rasulu i haosu u kome bi postojao stalni sukob izmedju razliitih vrednosti esta tema
naunofantastinih zapleta.
Vrednosti pojednica i zajednice moraju da se razvijaju u neprekidnom uzajamnom
gradjenju gde ekstremi (podudaranje ili potpuno odstupanje) nikada ne bi smeli da se
pojave, zato svako od nas delimino reflektuje svoju zajednicu a delimino je i gradi u
onim oblastima vrednosti u kojima veruje da nije dovoljno razvijena pribliavanje i
udaljavanje deluju u ravnotei.
Karakter moe biti prema jaini slab ili jak. Slab karakter je onaj koji ima manji
stepen istrajnosti. Jak karakter je onaj na koji je teko uticati jer je vrst.
Prema kvalitetu, karakter se uslovno deli na dobar ili lo. Dobar karakter je
saobraen sa vrednostima sredine (zajednice) i ini da osoba postupa konstruktivno i u
interesu sebe i drugih ljudi. Lo karakter je onaj koji znatnije odstupa od vrednosti
zajednice. Osoba loeg karaktera nije svesna da ugroava svojim postupcima druge ljude.
Kombinacije izmedju vrsti karaktera su dobar/slab, dobar/jak, lo/slab, lo/jak.
Dobar a slab karakter je onaj koji, na primer, svako vee ostavlja duvan a svako jutro pali
novu cigaru, dri dijetu nekoliko dana a onda odjednom popusti i anulira sve. Ova osoba
dobro zna ta treba da uini, ali joj nedostaje istrajnosti. Dobar a jak karakter je socijalno
najpoeljnija linost, to je osoba koja razlikuje vrednosti i ima dovoljan stepen istrajnosti
da svoje ponaanje uskladjuje sa tim, ak i kada je to bolno ili neprijatno. Ako dri dijetu,
istrajae u tome. Lo a slab karakter ima neuskladjene vrednosti sa zajednicom ali zbog
toga to nema snagu istrajavanja ova osoba ne mora da naini tetu zajednici. Ona postaje
opasna samo kada i ako pronadje lidera koji ima isti vrednosni sistem a jainu istrajnosti.
Tada se ona pridruuje ali zaklanja iza lidera. Zbog svoje slabosti i nemogunosti da
istraje, ova vrsta karaktera nikada ne mora da aktivira negativne vrednosti, ukoliko
pronadje dobar karakter za lidera loe vrednosti nikada ne moraju da se ispolje. Lo i jak
karakter se smatra poremeajem karaktera, sociopatijom ili psihopatijom. Ova vrsta
poremeaja ne spada u psihika oboljenja a osoba se smatra uraunjivom i odgovornom.
Poremeaj vrednosti, naalost, zbog naina na koji je steen, teko moe da se
koriguje i ove osobe itavog ivota ostaju u uverenju da su u pravu a da zajednica grei.
Tei poremeaji karaktera se oituju u tome da osoba ne uvidja razliku izmedju dobra i
zla, sve je dozovljeno, tj. ide preicom u ivotu ak i ako ta preica podrazumeva
ubijanje, kradju, zlostavljanje ili neki drugi postupak koji ugroava druge. Pojaana
tendencija medija u Srbiji da neguju lik estokog momka a to je profil sociopate,
naalost, poveava broj ljudi koji se saobraavaju ovoj vrednosti i toleriu njihove
postupke u naoj zajednici.
Istraivanje profila linosti sociopate pokazuje da su u znaajnom broju sluajeva
ljudi koji zlostavljaju druge i sami u detinjstvu bili rtve zlostavljanja. To pokazuje da se

36

sociopatija stie kroz poremeene odnose u porodici i da bi drutvene mere morale da

budu vezane za rad na ojaavanju porodice i porodinih odnosa, a ne za kaznenu i
represivnu politiku, kako je trenutno sluaj.
Prema faktorskim istraivanjima crte povezane sa karakterom su: moralna
stabilnost (tendencija da sledimo moralne norme bez spoljnjeg pritiska), ego-snaga
(sposobnost da se reaguje na odgovarajui nain), super-ego snaga (stepen uskladjenosti
sa spostvenim moralnim principima), spontanost (elje i oseanja se ispoljavaju direktno
kroz aktivnost), prijateljstvo (stav srdanosti) i postojanje kompleksa agresija krivica
(Hrnjica, 2000).
Fromova analiza karaktera
Erih From u svojoj knjizi ovek za sebe (1966) istrauje karakter kao jedan od
najbitnijih kapaciteta linosti i on smatra da je svako ljudsko bie u svojoj osnovi
moralno, a vednosni sudovi i postupci koje inimo proizilaze ne samo iz naeg sistema
vrednosti, onoga u ta verujemo, nego iz najdubljih linih uverenja, naina na koji
sagledavamo sebe, svet, pa na osnovu toga i kako opaamo sebe i druge ljude u svetu.
Kritikujui dominantno shvatanje oveka koje je drutveno prihvaeno, uproeno i
poiva na zabludama, on govori o etiri naina na koja karakter moe da se formira na
nekonstruktivan nain, tako da zaustavlja razvoj osobe i priinjava tetu ljudima u
okruenju, uz to i o obliku konstruktivnog karaktera koji je nazvao produktivna
orijentacija. Karakter prema njemu sadri voljne odluke i zato gradi neiju linu sudbinu
ovekova sudbina je njegov karakter, citira Balzaka. Karakter definie kao relativno
stalnu formu kroz koju se ljudska energija kanalizira u procesu prihvatanja i usvajanja
sveta, on je osnova nae prilagodjenosti svetu i drutvu. oveka smatra produktivnim i
kreativnim biem koje moe da se posmatra samo kroz svoje razvojne procese i
mogunosti.
Osnova njegovog uverenja je da su svi ljudi rodjeni kao slobodna bia koja imaju
zadatak da pomau sebi i drugima u razvoju i ostvarenju svih svojih kapaciteta. Pojam
slobode one ne vezuje za pravo da se uestvuje u nekoj podeli dobara ili moi, nego za
pravo da se bude u skladu sa sopstvenom prirodom, a to znai ljudskom prirodom.
Neproduktivne orijentacije karaktera su sistemi motiva koji naa ponaanja
modeluju i anti-razvojno upravljaju naim ivotima, oni predstavljaju vie naelne tipove,
nego realne osobe jer svi predstavljamo meavine orijentacija. Ne postoji ist oblik jedne
orijentacije u realnosti, veruje From, ali je korisno razumeti u kojim pogrenim
smerovima naa uverenja mogu da krenu.
Primalaka orijentacija se pojavljuje kada osoba veruje da sve dobro potie
izvan nje, od drugih ljubav, uzbudjenje, znanje, vrednosti. Osoba tei da bude voljena i
prihvaena, i sebe posmatra iskljuivo kroz tudje oi, pasivna je, oekuje maginog
pomagaa. Najee je darovit i predan slualac, ne ume da kau ne, zavisna je o
drugima. Ove se osobe oseaju izgubljeno kad su same, Ako je naglaena orijentacija,
osobe postaju pasivne, bez inicijative, bez vlastitog stava, sklone da se podreuju
drugima, bez principa, bez samopouzdanja, nerealistine i lakoverne. One veruju da
moraju da se veu uz nekog jakog i itav ivot strepe kako da tu ljubav zadre.
Izrabljivaka orijentacija je osoba koja tei da uzima od drugih, ljubav, stvari,
ideje. Veruju da vredi samo ono to sami sebi pribave. Oseaju se ispunjeno kada neto
preuzmu, otmu, zadobiju. Privlae ih jedino osobe od kojih neto mogu da uzmu,

37

procenjuju osobe prema stepenu eksploatacije - koliko koristi mogu da imaju. esto kada
nekoga isrcpu odbacuju ga i biraju novi objekat. U naglaenom obliku imaju osobine da
su agresivni, egocentrini, umiljeni, nagli, arogantni i zavodnici. Oni organizuju svoj
ivot kao borbu u kojoj osvajaju plodove, bilo da se radi o poverenju, imovini, ljubavi ili
idejama drugih ljudi.
Sakupljaka orijentacija - za razliku od prethodna dva tipa koja oekuju dobrobit
spolja, preko drugih, sakupljaka orijentacija nema poverenja prema svetu, ona zatvara,
sredjuje, tedi i sakuplja. krtost se odnosi na materijalne stvari ali i emocije i misli. Oni
tee da sve konzerviu i uvaju, ak i prolost, koja se prikazuje kao divna i zlatna.
Precizno pamte davne dogadaje i pridaju im lepotu koju nisu imali, nostalgini su za
prolou i tradicijom. Ove osobe postupaju uredno i pedantno ali su kruti. esto su
opsesivno opsednuti higijenom i tani. Odbijaju spoljnju svet, sumnjiavi su. Plan im je
ouvanje svega, nemaju mate, krti su, hladni, zabrinuti, tvrdoglavi, nepokretni,
pedantni. U ljubavnim odnosima se postavljaju na isti nain, partner je posed koji se mora
ouvati, zatititi ili na neki nain izolovati od ugroavanja spolja.
Trina orijentacija najmladja je po nastanku i vezuje se za trine ekonomske
odnose. Usled jaanja trine ekonomije, ova uverenja se prenose na polje psiholokih
odnosa, ovek doivljava sebe kao robu koju treba da plasira na tritu i da je to bolje
unovi ili pretvori u neto korisno. Nain na koji se procenjuju ljudi i roba je identian, tj.
preko konkretne vrednosti, kako god da se ona iskazuje. Uspeh je jedini cilj i jedino
merilo koje priznaju, ulau mnogo energije u to kakav utisak ostavljaju, da bi delovali
pouzdano, jasno, veselo, agresivno i ambiciozno. Trude se da se povezuju sa vanim
ljudima, ulanjuju u odreene klubove. Poto sebe vidi kao robu i prodavca istovremeno,
ovek se vie ne brine za svoj ivot i sreu, nego za to kako da postigne najbolju prodaju
svojih sposobnosti. Trudi se da bude u trendu i poto ne moe da bude idealno uspean,
uvek pati od nesigurnosti, bespomonosti, inferiornosti i straha da e ispasti iz igre.
Miljenje se razvija samo u funkciji direktne svrhe, preziru opta znanja. Znanje je u
funkciji postizanja bolje pozicije u drutvenom takmienju. Osobine trine osobe su da
je buntovan, nestalan, detinjast, ne haje za budunost ili prolost, bez principa i morala,
nesposoban da bude sam, nema cilj, relativizira sve, preterano je aktivan, nekritian i
rasipan. ivi za sada.
Produktivna orijentacija je ovek koji se osea kao nezavisno, odgovorno bie u
skladu sa samim sobom. On se trudi da realizuje vlastite snage, kakve god da ima, da
razvija svoje potencijale. Produktivnost se razume kao realizacija mogunosti
karakteristnih za nekoga, upotreba njegovih moi. Prema svetu se odnosi tako da ga
psmatra kao ono to realno jeste ali istovremeno i ono kakav bi mogao da bude. Razvija
se prema idealu, ali nikada nije mogue do kraja. U odnosima prema drugim ljudima su
konstruktivni, imaju ljubav i prihvatanje. Neguju podjednako ljubav prema sebi i prema
drugima, zrelu ljubav odlikuju emocionalnost, ali i odgovornost, potovanje i briga o
drugom. Produtivno miljenje tei da sagledava sr i totalitet nekog fenomena.
Iz navedenih ideja se vidi da From razumevanje dobra i zla izvodi iz humanistike
savesti ne kao glas vie autoriteta, nego kao vlastiti glas koji nas uskladjuje sa naom
pravom (humanom) prirodom, prema ispravnom funkcionisanju svih spsobnosti, koji
nam pomae da od onog to jesmo postajemo ono to potencijalno jesmo. Cilj
humanistike savesti je produktivnost a to znai i srea.

38

TEORIJE LINOSTI
Sistematska, sveobuhvatna objanjenja linosti se nazivaju teorijama linosti. Za
razliku od teorija tipova, teorija crta, temperamenata, teorije linosti imaju veu ambiciju:
da objasne linost u celini. One to ine sa razliitih polazita i na razliite naine, zato se
u dananjem prosecu uenja psihologije vri izbor izmeu mnogih alternativnih teorija u
skladu sa tim koji deo ili funkcija linosti se smatra najvanijim i u skladu sa realnim
potrebama studenta za znanjem iz odreene obalsti.
U tom smislu emo prikazati neke od postojeih teorija linosti prema kriterumu
vanosti i uticaja teorije (Frojd, Jung)

18. FROJDOVA TEORIJA LINOSTI

Stvaranje teorije linosti
Teorija linosti Sigmunda Frojda je po optem miljenju, izvrila najjai i najiri
uticaj na srodne oblasti, kao i na itavo drutveno okruenje svog vremena. Taj uticaj je
dominantan i danas u donekle izmenjenom obliku, ali moe se prepoznati u psihologiji,
filozofiji, medicini, humanistikim naukama kao i u umetnosti. Teorija se nije sluajno
pojavila u vreme kada su fizioloka istraivanja svesti, nervnog sistema, naina
funkcionisanja sinapse (neuralne mree), refleksa i druga, bila u punom procvatu.
Obrazovan iz oblasti fiziologije, Frojd je ubrzo uvideo da ovo vredno, pozitivno znanje,
nije mnogo mono kada se primeni na oblast linosti, konkretne osobe sa njenom linom
istorijom i patolokim poremeajima. Pokuaji leenja mentalnih bolesti sa druge,
medicinske strane hipnozom, medikametnima, fizikim tretmanima, izolacijom koji
su bili na raspolaganju krajem 19. veka, takoe su pokazivali ograniene rezultate.
Drutvo 19. veka bilo je time zadovoljno, ali nedostaci takvog stanja odigrali su
odluujuu ulogu u stvaranju nove teorije linosti koja je izmenila shvatanje oveka.
Podsvest i nesvesno
Pomenuemo samo neke od osnovnih ideja na kojima poiva ova teorija linosti
bez ambicije da se da kompletan prikaz teorije. Moe se rei da je posle zasnivanja
teorije, svaki od tumaa imao svoju viziju ta je od svega toga najvanije, jer je teorija
ponudila mnogo otvorenih pitanja i dilema. Jedna od zanimljivih ideja je Frojdovo
vienje odnosa izmeu svesti i nesvesnih struktura linosti. Iako pojam podsvesti nije
Frojdov izum, ipak je on prvi koji je ukazao na njen znaaj i uticaj na linost. Svaka
osoba ima svesne i podsvesne strukture i sadraje u sebi. Dok su svesni sadraji na
povrini svesti, nesvesni se nalaze u dubinama linosti i do njih je teko, a u sluaju
duboko skrivenih sadraja, i nemogue doi.
svest
podsvest

39

ovek je kao santa leda koja pliva u vodi, veruje Frojd jedan mali deo je osveen, a
velika veina sadraja nee nikada dospeti u svest. Iako su nedostupni svesti, zbog snage
koju nesvest ima i zbog ivotne energije koja dolazi uglavnom iz podsvesnih struktura
linosti, oni igraju odluujue vanu ulogu u organizaciji naeg psihikog ivota i
funkcionisanja.
Put u nesvesno
ak i kada ne elimo da priznamo nesvesne tenje i sadraje, ne moemo da ih uklonimo.
Oni se sa novom snagom transformiu, maskiraju, oubliavaju i izbijaju na povrinu
svesti kao omake, sluajni propusti, zaboravljanje, prisilne misli, neurotini simptomi,
slike sna, strahovi ili odbrambena ponaanja - mehanizmi odbrane i na druge naine. U
osnovi ovih dogaaja su nesvesne tenje i potrebe koje pokuavaju da se probiju u svest.
Svest, sa druge strane, ima veliku mo iskljuivanja takvih sadraja i tada se oni sputaju
na nivo nesvesnog, ispod povrine vode.
Putevi kojima se na Id (Ono) pojavljuje u svesti, mogu biti razliiti. Do njih se moe
najee stii putem
- hipnoze, kada zavaravamo cenzuru u naoj linosti. Znaaj hipnoze je postepeno bivao
sve manji u Frojdovom razvoju teorije, sve vie je postajala pomona metoda ili ispomo
u pripremi za analizu,
- slobodnih asocijacija, pomou kojih se direktno pojavljuje skrivena znaenja iz Ida,
- tumaenja snova, to je kraljevski put u nesvesno smatra Frojd jer se tokom sna
formira povrna (manifestna) radnja sna a ispod nje lei skrivena (latentna) radnja sna
koja je izraz podsvesti,
- interpretacije linih simbola, simboli jezika se direktno, skokom, dovode u vezu sa
sadrajima Ida,
- proputenih postupaka, omaki, zaborava koji se iznenada pojavljuju na povrini svesti,
- humora, jer se kroz smeh i ono to nam je smeno, esto izraava podsvesno znaenje u
maskiranom obliku koji je lako otkriti.
Struktura linosti
Svako od nas se sastoji, prema ovoj teoriji, od vie segmenata, funkcionalnih
delova koji se nazivaju instance linosti. Tri instance koje ine linost su Id, Ego i
Superego. Kod funkcionalne linosti, mentalno uravnoteene, ove tri instance se nalaze u
dinamikoj ravnotei i svaka od njih je odgovorna za jedan deo funkcionisanja linosti u
celini.
Struktura linosti
Superego moral, savest, vrednosti, ideali
Ego odnos sa realnou, razumski deo

40

Id seksualno agresivna ivotna energija - libido

Faze razvoja Frojd je verovao da dete kroz razvoj tei postizanju zadovoljstva a
oslobadjaju od tenzije, odredjenih telesnih zona. U zavisnosti od toga, koja je telesna
zona razvojno najvanija, on pretpostavlja postojanje faza nazvanih to telesnoj regiji:
oralna, analna, falusna, latentna, genitalna. U oralnoj fazi u prvih 18 meseci ivota, id
pokuava da zadovolji tenziju nastalu o ovoj telesnoj regiji, to je povezano sa
hranjenjem i panjom koja uz to dolazi od roditelja. U analnoj fazi, posle 18 meseci se
sredite zadovoljstva pomera prema analnoj regiji kada se dete navikava na istou.
Suvie otre mere roditelja u ovoj fazi (zahtev za zadravanjem), kao i preterano odsustvo
mera kojima se dete ui istoi (zahtev da se izbacuje), moe da izazove razvojne
posledice u kasnijim ivotnim fazama. Oko 4 godine, sredite se pomera na polni organ i
u toj fazi, otre intervencije roditelja mogu da donesu negativne razvojne posledice. U toj
fazi je Frojd verovao da se razvijaju Edipov ili Elektrin kompleks tj. oblik nesvesne
ljubomore prema roditelju istog pola. U periodu latencije koji traje od kasnog detinjstva
do puberteta, dete je orijentisano na uenje o spoljnjem svetu i ne trpi posebne pritiske iz
ida. Genitalna faza predstavlja finalnu fazu u kojoj osoba prvi put doivljava zrelu
seksualnu potrebu, to se dogadja u pubertetu. Ego mora da pronadje nain da ouva
ravnoteu izmedju zahteva ida i onoga to se u realnosti dozvoljava ili zabranjuje. Usled
neadekvatnog stava roditelja ili iz drugih razloga, ponekad osoba ne uspe da prevazidje
neku od razvojnih faza. Ona ostaje zaglavljena u nekoj od njih, i to se naziva fiksacija.
Na primer, osoba fiksirana u oralnoj fazi e biti preterano okuprana ustima, vakae
vakae gume, vrh olovke, gristi nokte, preterano jesti i slino. Crte koje e dobiti kao
odrasla osoba su: optimizam, zavisnost, irokogrudost, zahtevnost, sarkazam. Isto tako,
fiksiranost u oralnoj ili analnoj fazi moe uzrokovati da takva osoba preterano tei
sticanju neega (novca, stvari, znanja), koje se uzima kao zamena za hranu i
zadovoljstvo, pa se ponaa preterano sakupljaki i krto (na pr. Baja Patak koji spava na
novcu). Osoba fiksirana na analnu fazu moe biti ekstremno uredna, tana, tvrdoglava,
buntovna., dok osoba u falinoj fazi postaje preterano ponosna, samouverena, hvalisava.
Poremeaj i leenje Frojdu se pridaje zasluga za humanizaciju pristupa mentalnoj bolesti.
Istorijat shvatanja mentalnih oboljenja je istorijat surovih, ponekad smrtonosnih mera
kojima je ljudska zajednica tokom istorije pokuavala da rei problem osoba koje su
izale iz margina normalnosti. Jedna od osobina Frojdovog pristupa je to je pokuao da
mentalnom poremeaju pristupi dinamski, sa stanovita ravnotee linosti, a ne kao
drutvenom problemu. Samim tim, njegova aktivnost terapije svodila se na razgovor,
tumaenje postupaka, oseanja, simptoma i time je bila daleko manje invazivna
(povredjivaka) prema ljudima. Takodje, psihoanaliza pokuava neto sutinsko, a to je
da pomogne osobi ne da ukloni simptom, nego da razume simptom u celovitosti line
istorije i time otkrije uzrok. Otkrivanje uzroka, jedini nain izleenja, uvek je tei i
neizvesniji put od uklanjanja simptoma. Ako neka osoba kompulsivno pere ruke i pati od
straha od nehigijene, simptomatsko leenje bi bilo ukidanje simptoma lekovima za
umirenje, zabranjivanjem ili nekako drugaije. Leenje uzroka podrazumevalo bi, za
razliku od toga, otkrivanje simbola koji pranje ruku nosi za ti osobu, na primer, potisnuto,

41

veoma jako oseanje krivice. Frojd bi radio sa krivicom da bi, kroz rad na celini osobe,
promenio u drugom koraku i simptom. On polazi od simptoma ali ne zavrava na njemu,
(kao to to, naalost, i danas radi veina psihijatrijskih pristupa).
Snovi i simboli Frojd je odmah uoio da put u podsvest nije direktan to nije materijal
koji je direktno dostupan, ve postoje indirektni naini kako se dolazi do unutranjih
sadraja. Ovi naini mogu biti raznovrsni, smatra Frojd, na primer, omake koje ovek
ini, simptomi koje neki poremeaj nosi, snovi. Poseban znaaj je davao znaenju snova.
Verovao je da je to kraljevski put u nesvesno koji se koristi nesvesnim simbolima.
Nou, dok spavamo, na unutranji cenzor je zavaran simbolima koje stvara sneva.
Simboli su nosici naeg unutranjeg znaenja i kroz njih se iskazuju skriveni sadraji. Ti
sadraji nisu direktan izraz nesvesne tenje, nego i sami bivaju obueni u takvo ruho da
mogu da prodju cenzuru a da ipak ostanu izraz neke potisnute tenje. Oblaenje simbola
u nove oblike Frojd je nazvao rad sna stapanje, kontrast, prekrivanje likova i drugo.
Zato san ima dva nivoa znaenja otkriveni (manifestni) i skriveni (latentni). Do
latentnog sadraja stiemo kada ono to je sneva doiveo analiziramo i redefiniemo ga
na nov nain koji odraava pravi sadraj podsvesti. Otkrivanje latentne poruke sna je od
velikog pozitivnog uticaja na tok leenja i uspostavljanje ravnotee u linosti, ono ima
efekte izleenja i sticanja dubinskih uvida o sopstvenim emocijama i untranjem sadraju.
Preporuena literatura: Uvod u psihoanalizu, Tumaenje snova, S. Frojd (nalazi se na
internetu oslobodjeno od autorskih prava)

19. TEORIJA LINOSTI KARLA GUSTAVA JUNGA

Karl Gustav Jung je tvorac jedne od najintrigantnijih teorija linosti iji je
doprinos danas, iako do izvesne mere dovoen u pitanje, ipak nesumnjivo dragocenog
uticaja na znanje o oveku. Osnovne karakteristike Jungovog sistema koje ga ine
zanimljivim su da on pokuava da sagleda celovitost psihe, potuje ideju univerzalnosti
ljudskog bia a takoe psihikom ivotu priznaje status realnih dogaaja koji zasluuju
centralno mestu i psiholokom istraivanju.
STRUKTURA PSIHE
Dodirne take izmeu Frojdovog i Jungovog modela linosti su sutinske i
mnogobrojne. Psiha se u Jungovom modelu takoe deli na dve oblasti svest i nesvest,
pri emi svest ini manji deo psihe. Svest je tokom evolucije izronila iz okeana
nesvesti i ona odrava na oseaj Ja (oseaj celovitosti i identiteta). Shvatanje nesvesnog
je kod Junga znaajno bogatije nego kod Frojda. On razlikuje vie slojeva nesvesnog, od
ega svaki sloj ima vie posebnih struktura i funkcija. Nesvesni slojevi kao koncentrini
krugovi obavijaju centar Ja. Prvi sloj nesvesnog je onaj koji zbog ogranienog kapaciteta
svesti nije mogao da ostane svestan. To su sadraji koje moemo pomou priseanja da
prizovemo u svest zaboravljeno, neprijatno, na ivici opaanja. Ovaj sloj se naziva lino

42

nesvesno i pripada inidividui i njenom iskustvu. Jo dublji sloj nesvesnog je kolektivno

nesvesno koje se ne zasniva vie na naem iskustvu i naoj linoj istoriji nego na
zajednikoj istoriji grupe, naroda, vrste. Jung je verovao da nam je kolektivno nesvesno
genetski dato i da je to opteljudski kapacitet sa kojim se raamo. Kolektivno nesvesno je
univerzalno vaee za sve ljude, nezavisno od razliitih kultura i tradicija.
Nesvest, iako nije uoljiva, znaajno utie na svest i na nae svakodnevno
ponaanje i ona se odraava na celokupno svesno stanje.
Funkcije i svest Kod svakoga od nas, veruje Jung, postoje etiri osnovne funkcije kojima
svest odgovara na realne ivotne dogaaje u svetu izvan nas. Funkcija svesti je da nam
omogui fiziki opstanak i snalaenje u ivotnom okruenju. etiri osnovne funkcije se
smetaju u krstolik model po kome svaka funkcija ima svoju suprotnost na drugom kraju
dui:

miljenje
oset

intuicija

oseanje
Ne moemo istovremeno koristiti vie funkcija jer se one iskljuuju. Svako od nas ima
dominantu funkciju kojoj je najskloniji i koju najee koristi u ivotu a ostale
zanemaruje u manjoj ili veoj meri. Idealan ovek bi bio onaj ko je uspeo da osvesti i
koristi sve funkcije, a to bi znailo da mu je polje nesvesnog potpuno osveeno. Poto se
to ne dogaa, ovek bi trebalo da tei da osvesti to vei broj svojih funkcija, da ih
prepozna u svom ponaanju da bi ih koristio a ne da bi one koristile njega i vladale
njegovim postupcima. Ono to nismo osvestili, izdiferencirali, odvojili od ostalih sadraja
nesvesnog, tei da se iznova pojavljuje u provokativnim situacijama i tada moemo da
izgubimo kontrolu nad svojim oseanjima i nad svojim ponaanjem. Kada ovek koristi
samo jednu od para funkcija, na primer, potencira misao, onda njegov oseajni deo trpi i
teie da se ispolji u razliitim oblicima. Isto vai i za drugi par funkcija, onaj ko je
orijentisan samo na oset (ulno doivljavanje bez analiziranja, razumevanja i
vrednovanja) potisnue intuiciju, oblik doivljaja koji se ne zasniva na opipljivom i ulno
datom, nego na iracionalnom doivljaju.
Energija koju nesvest ima je i energija stvaranja i ona treba da bude to
slobodnija, zato je vano znati da mentalni poremeaji predstavljaju prepreku ovoj
energiji. To znai da je uticaj mentalne bolesti na stvaranje iskljuivo negativan a da
izleenje ima za posledicu oslobaanje jo vee kreativne energije. Jung pokuava da
stvaranje sagleda u optem znaenju - Onaj ko govori u praslikama, taj govori sa
43

hiljadu glasova, on iz neponovljivog i prolaznog zahvata, savlauje i ujedno u sferu

stalnog bivstvovanja podie ono to oznaava, on uzdie linu sudbinu na nivo sudbine
oveanstva i time u svima nama oslobaa one dobre sile koje su oveanstvu postepeno
omoguavale da se spase od svih opasnosti i da prebrodi i najduu no... To je tajna
umetnikog delovanja. (iz J. Jacobi, 2000, 41. str.).

STRUKTURA SVESNOG prema Jungu

Svesni i nesvesni domeni linosti se dalje raslojavaju na posebne podstrukture.
Svaki od ovih manjih delova ima svoj zadatak i svoje karakteristike koje uestvuju u
delovanju linosti kao celine.
Ja je deo linosti koji zahvata delom svesnu a delom nesvesnu sferu i kroz njega prolaze
svi opaajni procesi. Ja je centar naeg individualnog znaenja.
Persona je na nain ponaanja prema socijalnom okruenju. Ona je deo Ja koji je
okrenut spolja i koji nas saobraava socijalnim vrednostima to su nae forme ponaanja
i postupanja prema drugim ljudima, nae dranje, hod, odea, nain na koji se druimo.
Persona u sebi sadri sliku toga kakav ovek lino smatra da treba da bude i sa druge
strane, kakvog oveka okolina eli. Osoba koja pretera u jednom ili drugom segmentu
Persone ili se suvie saobraava (konformira) okolini, do mere do koje gubi line
vrednosti a prihvata sve spoljnje, ili u suprotnom, postaje osobenjak koji ne haje za
zahteve okoline nego postupa iskljuivo po sopstvenim normama. Persona nam
omoguava laku socijalnu komunikaciju u normalnih osoba. Kada Persona dobije
preveliku energiju ona postaje naa maska iza koje se skriva prava linost, prirasta za
linost koja vie ne moe da odvoji pravu sebe od svoje socijalne uloge, na primer,
profesora, lekara, kriminalca, muenika... Persona mora da sauva propustljivost izmedju
socijalne sredine i unutranjeg sveta naeg ja. Ova propustljivost nam pomae da
opstanemo u zajednici ali nas do izvesne mere i formira. Kada Persona pone da oduzima
suvie energije u dinamici sila u osobi i kada postane nedovoljno porpustljiva, linost
prirasta za svoju socijalnu masku i gubi autentinost. Sve vie i vie energije ulagae u
odravanje socijalne slike o sebi a sve manje e imati kontakt sa unutranjim sadrajima i
stanjima. Tako se stvaraju osobe koje vie nisu u stanju da izadju iz uloga a Persona
postaje Maska koju okreemo drugima.
STRUKTURA NESVESNOG
Nesvesno ima vie slojeva a dva osnovna dela su lino i kolektivno nesvesno.
Ono to smo potisnuli, budui da ima energiju, nikada ne iezava ve se u podsvesnim
strukturama transformie, zadobija drugaije oblije i ponovo tei da izbije u svest u
izmenjenim oblicima kao slika sna, omaka u govoru, neuravnoteena reakcija na
neto, neurotini simptom ili u nekom drugom obliku.
Komunikaciju sa nesvesnim i istraivanje unutranjih sadraja je mogue izvesti
pomou vie metoda koristei asocijacije koje ovek ima u vezi sa nekim sadrajem
(pojmom); analizom simptoma koji se u ponaanju pojavljuju; potragom za realnim
poreklom nekog poremeaja u porodinim odnosima i analizom nesvesnog.

44

Lino nesvesno se odnosi na linu istoriju i iskustva koje smo zaboravili. U stvarnim
ivotnim okolnostima, ona se teko razdvaja od drugih aspekata bilo svesti, bilo
nesvesnih slojeva. Do ovog sloja se moe doi koncentracijom i prizivanjem u seanje
naih uspomena.
Kolektivno nesvesno je deo nesvesnih slojeva koji prevazilazi nae lino iskustvo i koji
see do dubokih slojeva koji nikada nee moi da dopru do svesti. Shema dubinskih
slojeva od spoljanjeg prema unutranjem bi ila ovim redom:
jedinka
porodica
pleme
nacija
etnika grupa
ljudski prapreci
ivotinjski prapreci
centralna (ivotna) sila
Kolektivno nesvesno predstavlja snanu duhovnu naslednu energiju koja se raa sa
svakim od nas u i kojoj je zabeleena kompletna istorija vrste.
Arhetipovi U kolektivnom nesvesnom nalaze se praslike - arhetipovi koji potiu iz
instinktivnih, drevnih korena svesti. To su duboki, opti sadraji koji su u dubokim
nesvesnim slojevima smeteni u ureen poredak. Oni se na putu prema svesnom menjaju
i deformiu tako da njihovu pravu energiju doivljavamo posredno. Njihova snaga je
tolika da utiu na kompletan ivot oveka a u istom obliku se pojavljuju samo u
izuzetnim ivotnim situacijama (na primer: veliki bol, teki problemi) i ako uspostave
kontakt sa sveu imaju snaan isceliteljski efekat. Praslike su najuoptenija iskustva koja
u sebi sadre znaenjska jezgra koja je veoma teko reima opisivati, one prevazilaze
pojedinano iskustvo i pojavljuju se u izmenjenim oblicima na svakom nivou svesti i
nesvesti. Evo kako, na primer, arhetip enskog kroz lanac znaenja, menja formu kroz
razliite slojeve nesvesnog, zadobija razliite simboline prezentacije ali se zapravo
odnosi na istu arhetipski osnovu:
Arhetip enskog
adaja, pauk
prapredak

no

voda

zemlja

vetica, vila
baba

kua

uma
rua

upljina
maka

roena majka

U ovakvom znaenjskom poretku prepoznajemo transformaciju iste simboline

osnove od opteg prema pojedinanom pri emu se dogaa presvlaenje simbola iz
jednog oblika u drugi.
Animus i Anima Psiha je celovita, a to znai da u sebi sadri osobine oba pola - mukog
i enskog. Muki deo linosti se naziva Animus a enski Anima. Budui da osoba pripada
45

polu na osnovu svoje telesne konstitucije, deo psihe koji je potisnut, bie suprotnog pola.
Zbog toga se u enskim snovima, likovi nepoznatih mukaraca razumevaju kao Animus
koji se ispoljava iz nesvesnog, a u mukim snovima je obrnuto. Praslika dvopolne due je
veoma stara i danas je u tragu prepoznatljiva na primer u horoskopskom znaku blizanaca
(gde se simboliki muki i enski deo due nalaze unutar iste linosti), kao i u mitovima u
kojima se pojavljuju dvopolna bia (androgin) koja su savrenija od raspoluenih (polnih)
ljudskih bia.
Senka je simbol nae druge strane koja se nalazi u nesvesnom i ije osveivanje ima
pozitivan uticaj na mentalnu stabilnost. Ona se pojavljuje u snovima kao praslika ili u
svesnom ivotu svoje mrane delove moemo pripisati nekoj osobi iz nae okoline.
Senka koja pripada kolektivnom nesvesnom simbolizovana je u starcu-mudracu. Senka
nas stalno prati i suprotstavljanje njoj je ustvari, suprotstavljanje sopstvenim porivima.
Kod terapeutskog rada, osveivanje sadraja Senke je uvek praeno otporom i
odbacivanjem to je ono to verujemo da ni sluajno nismo, niti emo ikada postati.
Kada se izborimo sa sopstvenim senkama, oslobaamo se projektovanja svojih problema
na druge osobe i na taj nain dobijamo ansu da preuzmemo odgovornost za svoje
ponaanje i bolje ovladamo sopstvenim ivotom.
Simbolika sna San ima kompenzatornu funkciju (funkciju nadoknade) jer se kroz
simbole ispoljava nesvesni segment linosti koji je u svesnom stanju potisnut. Na taj
nain teimo da ouvamo celovitost i ravnoteu linosti. U tom smislu se ovaj stav
razlikuje od Frojdovog. Dok je Frojd verovao da se u simbolikom obliku pojavljuju u
snu samo neprijatni i zabranjeni sadraji, funkcija sna je kod Junga daleko ira tu se
ispoljava celovita linost, ne samo lini sadraji nego i sadaji koji prevazilaze pojedinca
kao to su univerzalne ljudske dileme, opta istorijska mesta, sadraji koji mogu imati
ogroman znaaj ne samo za snevaa nego i za njegovu grupu, porodicu, narod. Jung se
jedini usudio da pokrene neke od odbaenih tema u psihologiji, na primer, proroanske
snove i predikciju (predvianje) u snovima.
Svaki lik i svaki objekat (jer i objekti u snu imaju status likova) je izraz nas samih i nekog
od glasova nesvesnog, stoga u snu svi likovi govore: ne samo uobiajeni likovi nego i
kua u kojoj se scena odvija, soba, orman, krevet, prozori, ivotinje, zvuci ... sve smo to
mi.
Poruka snova je dragocena zbog toga to nam se sopstvena nesvest obraa simbolima pa
su uvidi koji se tumaenjem snova dobijaju veoma vani za snevaa. Jung, na primer,
opisuje jednu ekstremno trvdoglavu pacijentkinju koja ne dozvoljava da se na nju utie.
Njen san joj se obraa na sledei nain: sanjala je da je na vanom skupu i domaica joj
govori da je svi njeni prijatelji ekaju, otvara vrata i uvodi je u talu punu krava. Poruke
koje dobijamo od nesvesnih struktura linosti treba shvatiti ozbiljno i pridati im znaaja,
jer je analiziranje snova daleko vie od zabave ponekad moe da odlui o tome da li
emo ostati mentalno zdravi ili ne, pa ak i da li emo sauvati ivot ili ne. Jung navodi
primer snevaa, oveka veoma sklonog riziku, koji sanja da je zakoraio u prazno i pao
sa litice. Zanemarivi poruku ovog sna, sneva zaista kasnije svojom grekom pada sa
litice i gine. Jung se bavi snovima koji predviaju budunost ali to ne smatra nikakvim
udom istorija naih ivotnih dogaaja, kriza i rizinih ponaanja, je dugaka istorija
nesvesnog koja se, ako smo dovoljno otvoreni da je primetimo, korak po korak primie

46

finalnom dogaaju. Pre nego to nam se neto dogodi u realnosti (obino nevidljivom
naom zaslugom) naa nesvest je to ve osetila i poslala nam je znake upozorenja.
Preporuena literatura
ovek i njegovi simboli K. G. Jung, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1973.
Psihologija Karla Gustava Junga uvod u celokupno delo, . kobi, Dereta, Beograd,
2000.

24. TEORIJA LINOSTI ERIHA FROMA

Erih From sa svojom teorijom linosti spada u humanistiki pravac psihologije jer
zastupa ideju oveka kao otvorenog, istorijskog i procesnog bia koje je celovito i tei da
ispolji sve svoje potencijale. Uz poznavanje psihoanalitike kole i iskustva u radu sa
ljudima, From se smatra poznavaocem filozofije, ije je koncepte uneo u svoju teoriju.
On se smatra autorom teorije linosti koja je osobena po tome to pokuava da u koncept
ukljui i kombinuje Frojdovu teoriju psihoanalize sa jedne i Marksovu socijalnu teoriju
linosti sa druge strane.
Frojd je, kako je ranije pomenuto, razradio ideju podsvesti, kao unutranjeg
mehanizma ispunjenog linim sadrajima od kljune vanosti za osobu. Dinamika
linosti se odigrava na unutranjem planu i odredjena je motivima i potrebama
intrapsihike prirode. Sa druge strane, Karl Marks, koji je izvrio znaajan uticaj na
politika previranja dvadesetog veka, manje je poznat kao tvorac socijalne teorije linosti
koja formiranje linosti i kljune aktere u tom procesu, vidi u socijalnoj sredini u kojoj
dete raste i razmenjuje sa drugim ljudima. Dotadanja psihologija (izuzev uticaja ruskih
psihologa), imala je tendenciju da ne prepozna pun znaaj (ponegde, kao kod Frojda
uopte ne prepozna) istorijskih epoha i razliitih uticaja koje u formiranju sadraja
podsvesti, kao i osobina linosti ima drutvo.
ovek se do trenutka radjanja nalazi u zatienoj poziciji u kojoj su njegove
potrebe automatski regulisane kroz telo majke. Akt rodjenja predstavlja u psiholokom
smislu promenu, izlaganje snanom oseanju odvojenosti (negde prevedeno kao
podvojenost) od drugih. Ovo oseanje usamljenosti, naputenosti, izolacije nas prati
itav ivot i prisiljava nas da traimo mehanizme da ga prevazidjemo i zadovoljimo.
Ljudi to ine na razliite naine, veruje From, traei supstitute i utehu u razliitim
nadoknadama, na primer, sticanju, otimanju, prikupljanju materijalnih stvari, varanju
ljudi, trgovinom emocijama, ali postoji samo jedan pravi nain da se ovo oseanje
prevazidje, a to je prevazilaenje pomou iskrene ljubavi.
U svom delu Umee ljubavi From analizira naine na koje ljudi pokuavaju da
odgovore na oseaj podvojenosti od sveta i drugih ljudi. Ovo delo sadri anatomski
presek zabluda koje ljudi imaju u pogledu ljubavi i predstavlja gorku kritiku
kupoprodajnih odnosa u oblasti ljudskih oseanja. Budui da nisu u stanju da iskreno
vole, ljudi pribegavaju izjednaavanju posedovanja sa ljubavlju, ili seksualnog
zadovoljstva sa ljubavlju koja to nije, jer je najvanija emocija kod ljudi nesvodiva na
manipulativni odnos. Umesto sa autentinim oseanjima, partneri se biraju prema
zamiljenoj vrednosti na tritu ljudskih odnosa na primer, ukoliko je mukarac

47

bogatiji, ena e za toliko biti lepa. Autentina ljubav obuhvata sve, druge ljude, iva
bia, optija je od privlanosti izmedju polova. To je jedino oseanje koje moe da
emancipuje oveka i omogui mu da prevazidje podvojenost i oseti se uesnikom i
akterom u ljudskoj zajednici.
Prihvatajui ideje marksizma o tome da je ovek u velikoj meri istorijski
odredjen, tj. da su njegova verovanja, misli, osobine, postupci odredjeni dominantnim
istorijskim (pre svega ekonomskim) odnosima te epohe, From analizira problem
mentalnog zdravlja kroz istorijski pogled na oveka u vremenu (delo Zdravo drutvo).
Analizirajui epohe feudalizma, ranog kapitalizma i savremenog kapitalizma, From tvrdi
da shvatanje oveka, ono to verujemo da je dobro ili zlo, uspeno ili neuspeno,
razumevanje ljudske prirode, zavisi od ekonomsko-istorijskog trenutka. U vreme kada
ljudi nisu privredjivali u kompetitivnim, takmiarskim i suparnikim odnosima, ideal
oveka bio je heroj sa vrlinama, deca su se uila poverenju i saradnji, a potenje je bilo
osnovni princip. U vreme jake konkurencije i borbe za profit i trite, poinje verovanje u
oveka-borca, uspeh opravdava sve postupke pa i nemoralne, a ljudska priroda se
doivljava kao agresivna, takmiarska i osvajaka. To je ujedno, i taka u kojoj From
kritikuje Frojdovu teoriju, psihoanaliza je sagradjena na kapitalistikom modelu ovekatakmiara, ona vidi samo njegove line potrebe i motive i zato ne vidi iru sliku,
pozitivnu i kreatorsku energiju koju ovek po prirodi ima. Pogreno shvatanje istorijskog
trenutka kao univerzalnog zakona koji definie ljudsku prirodu izrodilo je pogreno
shvatanje mentalnog zdravlja. Mentalno zdrava osoba je ona koja ima mogunosti da u
drutvenom okruenju razvija sve svoje kapacitete. Ona u tom procesu nikada ne stie do
kraja. Mentalno obolelom osobom nazivamo one koji nisu dobili priliku da se razvijaju u
psiholokom smislu, okruenje u kome su nije u skladu sa njihovim potrebama. Poto je
najvaniji kapacitet koji ovek ima kapacitet da se razvija, svaka zajednica koja je u
neskladu sa prirodom oveka ini da on odstupa od svojih autentinih potreba. U tom
smislu za Froma ne postoji bolesna osoba, nego bolesno drutvo, ono koje onemoguava
autentian lini razvoj. Potreba za razvijanjem humanih kapaciteta je deo univerzalne
ljudske prirode, nezavisne od istorijskog trenutka. Ako se dogodi da drutvena grupa
odstupa od ove prirode, tada se pojavljuje paradoksalna situacija da zdravi ljudi budu
prepoznati kao poremeeni jer ne pristaju na masovnu anesteziju, kao to su uz pomo
medija posredovane, masovno indukovane vrednosti. From smatra da su drutveno
istorijske okolnosti promenjive, ali ljudska priroda ima nepromenjive potrebe u svakom
vremenu tenju za sreom, harmonijom, ljubavlju i slobodom koje su svojstvene
ovekovoj prirodi.
Otudjenje
Jedan od pojmova socijalne psihologije kojom se From bavi je pojava da se ovek
otudjuje od odredjenih svojih produkata, delatnosti ili duhovnih vrednosti i poinje da ih
doivljava kao neto izvan sopstvene kontrole, neto to dolazi iz njemu nedostupnih
krugova.
Marksizam je uveo pojam otudjenja oveka, definiui otudjenje kao pojavu
primarno izazvanu odvajanjem oveka u prvom momentu od efekata njegovog rada. U
jednom trenutku ljudi poinju da proizvode za drugog, bez kontakta sa onim to ine. U
sledeem koraku oni postaju odvojeni od svog rada, ne razumeju mu sutinu i ne
doivljavaju ga kao neto lino, otueni rad proizvodi ostale stepene otudjenja: otuenje

48

oveka od oveka i poslednji stepen, otuenje oveka od svoje generike sutine (ljudske
prirode). Prema marksistikoj teoriji, ovek moe da ispolji svoju univerzalnu prirodu
samo kao socijalno bie, u zajednici sa drugima, kroz razvijenu potrebu za drugim
ovekom individua moe da ostvari pravu drutvenost. Gradei socijalne neposredne
kontakte osoba ima zadatak da izbegne stranputice i kvazi-drutvenost kao to su
drutevene etikete, pripadnosti sektama, religijama, klasama, staleima, nacijama,
partijama. U otuenju oveka od oveka, Marx predlae da se takvo stanje prevlada
realizacijom autentine drutvenosti.
Razraujui ovu ideju, From analizira otudjenje oveka od drugog oveka,
otudjenje potronje, otuenje slobodnog vremena i ostale oblike otuenja karakteristine
za dananja drutva. Otueno sticanje opisuje reima: Mi ak ni ne pretendujemo da
upotrebljavamo mnoge stvari. Mi ih stuemo da bismo ih imali. Mi smo zadovoljni
nekorisnim posedom. A malo dalje: Jedemo hleb koji je bez ukusa i nije hranljiv jer to
godi naoj fantaziji o bogatstvu, poto je tako beo i sve. U stvari, mi jedemo fantaziju,
a izgubili smo oseanje za ono to jedemo. (From, 1966 140)
U autentinom doivljaju sebe i drugih, ovek uestvuje u svom ivotu i
neprekidno se menja, ni jedno autentino iskustvo (susret, knjiga, film, muzika, likovno
delo) nas ne ostavlja istim kakvi smo pre njega bili. U receptivnom drutvu,
orijentisanom na uzimanje se nita ne dogadja u individui, individua neto troi, prolazi
kroz doivljaj koji ne doivljava i zato joj jedino ostaje da se sea neega to nije mogla
da doivi. Potreba da seanjem je, po Fromu, uslovila naglo poveanje potrebe da
slikamo svoje doivljaje. Snimak postaje zamena za doivljaj.
Slini procesi su se odigrali na planu meuljudskih odnosa, umesto ljubavi i
solidarnosti, ljudi postaju otueni i sebini jedni prema drugima, a na planu odnosa
prema sebi samom ovek poinje da doivljava sebe kao robu koji treba uspeno da
iskoristi i plasira. On ne doivljava sebe vie kao aktivno bie moi, nego kao pasivni
proizvod nekih sila izvan njega. Da bi mogao da stvori svoj pravi identitet svako mora da
bude spreman da se suoava sa problemima i nevoljama a ne da se sakriva iza ivotnih
rutina. Ali ovek moe da ostvari sebe jedino ako je u stalnom kontaktu sa osnovnim
elementima svoje egzistencije, ako moe da doivi zanos ljubavi i solidarnosti, kao i
tragediju svoje usamljenosti i fragmentarnog karaktera svog postojanja. (f, 1966, 150)
Usled naivnog poistoveivanja oveka sa istorijskim trenutkom, ljudi poinju sebe
da doivljavaju na psiholokom planu kao kompanije neko misli da mu je ivot
neuspean i u stanju je da poini samoubistvo verujui u tu zabludu, jer ljudski ivot ne
moe da se meri ekonomskim terminima. Uspena je firma, a za ovekov ivot su takva
pitanja besmislica.
Za itanje: Zdravo drutvo, Umee ivljenja, Psihologija ljudske dvojbe, Zaboravljeni
jezik, Umee ljubavi, Erih From

21. LEVINOVA TEORIJA POLJA

Levin posmatra linost na ematizovan nain, kao polje ili sistem koji u sebi
sadri uzajamno suprotstavljene sile ili sile u interakciji. Ponaanje osobe je funkcija
odnosa linosti i sredine. Linost i sredina predstavljaju ivotni prostor i u njihovom

49

uzajamnom odnosu se stvaraju sile koje odredjuju kako e ovek postupati i organizovati
svoj ivot. Linost se nalazi u polju sa kojim stupa u medjuodnose.
Veza izmedju linosti i sredine je izraenija u ranom uzrastu. Kada govori o
psiholokoj sredini, Levin smatra da se svet u osobi ne odraava objektivno, nego u
skladu sa naim doivljajem realnosti. Psiholoku realbost doivaljavamo kao objektivnu
aiko ona to nije. U psiholokom radu sa ljudima moramo da steknemu uvid u njihovu
psiholoku realnost, svet iznutra, onakvog kakvog osoba vidi. Porodine atmosfere
izmedju sebe se veoma razlikuju, mogu da budu podsticajne, prijatne ili restriktivne,
autoritarne, neslobodne. Vaspita ili terapeut mora da razume ne samo osobu nego i
grupu u kojoj osoba ivi.
Osnovne postavke njegove teorije su da je ponaanje ukupna rezultanta svih
uticaja u linosti i sredine, kao i da sve postojee sile imaju karakter dinamikog polja u
kome svaki deo zavisi od stanja celog polja. Ponaanje nije toliko pod uticajem prolosti
ili ciljeva u budunosti, koliko pod uticajem sadanjeg trenutka i aktuelnih psiholokih
sila u njemu.
Linost se deli na slojeve. Na povrini su senzomotorne sposobnosti koje
omoguavaju opaanje i reagovanje i povezuju jedinku sa sredinom. Prema unutranjosti
se nalaze psiholoki slojevi linosti koji nisu direktno vidljivi ali predstavljaju najbitnije
odlike osobe. Sa razvojem pojavljuje se sve vea diferenciranost u poljima, kako
unutranjem u linosti tako i spoljanjem. Na primer, radoznalost je jedna od potreba koja
zahteva stalno proirivanje polja da bi mogla da se zadovolji. Ukoliko polja postane
premalo za zadovoljenje neke potrebe nastaje tenzija izmedju polja i pojedinca.
Levin smatra de je linost kompleksan sistem energije. Deo energije se troi za
odvijanje telesnih procesa a deo za odvijanje psihikih procesa. Psihiki procesi se
aktiviraju kada je potrebno zadovoljiti neku nastalu potrebu. Levin smatra da se tenzija
javlja najee u jednom podsistemu ali da ima tendenciju da se iri. Napetost nastala u
podsistemu tei da obuhvati itav sistem, na primer, sukob sa jednom osobom tei da
zahvati celokupno ponaanje ili oseanja neke osobe. Sistem se uravnteuje na tri
ematizovana naina. Prvi je poviena tenzija u itavom sistemu, tada osoba tei da
pojaa aktivnost da bi umanjila tenziju, postaje hiperaktivna da bi motornom i drugim
aktivnostima umanjila stepen tenzije. Drugi sluaj je postojanje niske tenzije koje su
ujednae u subsistemima. Tada dolazi do smanjene aktivnosti, osoba postaje usporena,
bezvoljna. U treem sluaju postoji tenzija u nekom od podsistema ali na zahvata celinu,
tada osoba tei da ouva harmoniju celine, najee odvajajui sistem koji je pod
tenzijom, na primer, osoba ima problema ali ne dozovljava da se oni prenesu sa linog
plana na profesionalni ili medjuljudski.
Osnovni kvalitet Levinove teorije je posmatranje linosti kroz dinamino polje u
promeni. Promene se sagledavaju kao objektivne, fizike promene sredine i subjektivne
promene koje se doivljavaju na psiholokom planu.
Kurt Levin je svoju teoriju postavio u skladu sa idejama getalt kole u
psihologiji. Ova kola je nastala kao reakcija na analitiki, molekularni pristup i
rasparavanje psiholokih pojava. Ona je ideju da se celina sastoji iz delova
(strukturalizam) preokrenula u spurotnu ideju da je celina primarna, a da su delovi u
relaciji, neto to ide posle celine. To bi na primer, na planu percepcije izgledalo ovako:

50

prema strukturalizmu, opaamo da je neto zeleno, hladno, glatko, mirie, okruglog

oblika, sjajne povrine i to se u nekom finalnom opaajnom centru sabira u percept
jabuka. Prema getalt koli, situacija je orbuta, opaa se primarna forma jabuka a tek
posle toga njeni elementi kao to su boja, miris ili tekstura.
Polazei od sline ideje, Kurt Levin je istraiva koji linost, njeno ponaanje i
motive, sagledava u celovitosti, tj. u polju u kome se ovek nalazi, zbog ega se njegova
teorija nazvala teorija polja. On pretpostavlja da je ponaanje neke osobe rezultanta
polja sila koje u okruenju postoje. Te sile se nalaze u medusobnim odnosima slaganja,
ometanja, dopunjavanja i stvaraju osnov po kome moe da se posmatra neije ponaanja.
Na primer, on pretpostavlja da sile privlaenja i odbijanja (elimo ili izbegavamo neto)
rezultiraju u konanom ponaanju oveka. Tako, on razlikuje tri grupe konfilakata u koje
neko moe da upadne: dvostruko privlaenje, dvostruko odbijanje i ambivalencija.
Dvostruko privlaenje se dogadja kada nas dva objekta podjednako privlae i borimo se
sa saznanjem da emo izborom jednog, izgubiti onaj drugi objekat ili cilj. Na primer,
izborom izmedju dva partnera, posle izvesnog vremena pone da nam se ini da je onaj
drugi bio bolji (lepo je meni govorila mama) ili kao to narod kae tudja voka lepe
rodi, ne zato to je zaista tako, nego zato to nam se izbor izmedju dve privlanosti ini
tekim i to sa sobom povlai gubitak drugog cilja. Ono to nismo birali, tada deluje
privlanije.
Dvostruko odbijanje je situacija u kojoj moramo da pravimo izbor izmedju dva odbojna
cilja, situacija manjeg zla. Na primer, osoba koja ne eli da trpi bolove ali ne eli ni na
operaciju, bira izmedju dva nepoeljna cilja. Osoba koja dri dijetu bira izmedju
gladovanja i loeg izgleda, gde su obe situacije neprijatne. U naoj bajci Tamni vilajet, u
jednom trenutku junaci se nalaze u potpunoj tami i tada im glas govori:Ko uzme, kajae
se, ko ne uzme, kajae se.
Ambivalencija je situacija u kojoj nas jedan isti cilj istovremeno privlai i odbija. Ovo je
esto situacija u odnosu deteta prema roditelju istovremeno postoji i ljubav, ljubomora,
neprihvatanje i druga oseanja suptornih polova. Ambivalencija se teko podnosi jer
situacija nije sasvim jasna onome ko se u njoj naao.

22. EMOCIJE (OSEANJA)

Emocije (oseanja) su vaan deo ivota. Prema Kantu, pored konativnog i
kognitivnog bloka spada u jedan od tri osnovna dela linosti. Stav neke osobe prema
svojim i tuim emocijama moe da varira od apsolutne prevlasti emocionalnog
ponaanja do poricanja i neprihvatanja ovog dela linosti. Naravno, veina nas je negde
izmeu. U umetnosti, pridavanje vanosti emocionalnom aspektu izraza karakteristian
je, na primer, za periode romantizma, dok je poricanje i potiskivanje emocija
karakterstino za hladan, precizan i tehniki usavren stil.
Stavovi koje zajednica u kojoj se umetnik razvija i iskazuje neguje prema
oseajnom delu oveka, modelovae i oblik izraza. Emocije spadaju u drevni, stariji oblik
ponaanja. To je vidljivo po tome koliko su znaajne (jer to je neto vanije, ranije se
51

pojavilo) a vidi se i na osnovu mesta u centralnom nervnom sistemu na kome se emocije

obradjuju, a koje spada u stariji deo modane kore (limbiki korteks).
Tokom doivljavanja oseanja u svakome od nas dogaaju se odreene promene
na vie nivoa:
1 fizioloke promene (pobuenost) u organizmu, unutranji oseajni doivljaj i
izraz oseanja ove promene ine celinu i odvijaju se spontano. Fizioloka podloga
emocija odraava stepen u kome nae telo reaguje to je emocija snanija, jae su
fizioloke promene koje je prate. Svakodnevni govor esto sadri opise ovih fizikih
promena, na primer: noge su mi se odsekle, imam knedlu u grlu, pao mi je mrak na oi
i slino. Promene koje se u telu odvijaju su brze, snane, i preko aktivnosti vegetativnog
nervnog sistema (simpatikus i parasimpatikus kao antagone sile u telu) zahvataju
organizam u celini. Dugotrajni uticaj negativnih oseanja moe pogubno da se odrazi na
organe i sisteme organa koji su povezani sa fiziolokim doivljajem, i tada osoba koja je
provela mnogo vremena u strepnji, zabrinutosti, napetosti ili nekom drugom oseanju,
moe da se razboli. Menaderska bolest, na primer, nije postojala pre stotinak godina a za
nju je karakteristino da usled dugotrajnog stresa u poslu, pone da strada cirkulatorni
sistem krvni sudovi i srce.
2 Emocionalno ponaanje osoba koja doivljava emocije preduzima i radnje u
skladu sa doivljajem, uplaen bei, besan napada, tuan plae, veseo uzvikuje i slino.
Proces vaspitanja dece podrazumeva u jednom segmentu i vaspitanje ispoljavanja
emocija, detetu se vrlo brzo zabrani da napada kada je ljuto, besni kada osea bes,
pobegne kada mu je dosadno i slino. Dete se ui da iako ima oseanje, odlae reakciju
koju to oseanje izaziva. Ovo naueno odlaganje reakcije je veoma korisno postignue za
dete ono postaje drutvenije i bolje uklopljeno u sredinu. Istovremeno, ako se sa
vaspitavanjem pretera i ako se detetu zabrani svako spontano ispoljavanje emocija, doi
e do gubljenja kontakta izmeu deteta i njegovih oseajnih delova i tada na
emocionalni deo nee biti vie pomo u ivotu nego problem koji ne umemo da reimo.
Postoji opasnost da se takva osoba osea nezadovoljno i neispunjeno a da ne zna razlog,
pogreno reaguje kada je potrebno ispoljiti oseanja, ne prepoznaje svoje unutranje
potrebe i time zatvara krug iz koga ne ume da izae. Sa druge strane, kada dete ne
savlada odlaganje emotivne reakcije, kao odrastao ovek imae problema u komunikaciji
sa ljudima, bie eksplozivne naravi i ljudi e ga izbegavati. Konstruktivno ovladavanje
svojim oseanjima, svest o tome koje oseanje imamo i ta treba ili ne treba da inimo sa
njim, je uslov emocionalne zrelosti linosti.
3 - Subjektivna sadrina oseanja se odnosi na to o kome oseanju se radi i to je
ono to jezik opisuje razliitim kvalitetima (imenima), na primer: radost, ljutnja,
strepnja... Svaki jezik kojim ljudi govore sadri veliki broj imena za oseanja. Lingvisti
nalaze da se jezici izmeu sebe mogu veoma mnogo razlikovati po broju termina koje
imaju za oseanja, neki su bogatiji izrazima a neki manje bogati. Razlike proistiu
verovatno, ne iz toga to ljudi razliito oseaju, nego iz toga to su im oseanja razliito
diferencirana, neki jezici poznaju optija a neki vrlo veliki broj finijih, diferenciranih,
meanih oseanja.
Izraavanje emocija

52

Istraivanja pokazuju da su ljudi intuitivno ovladali prepoznavanjem oseanja

drugih ljudi. Ova vetina nije samo vana za na drutveni uspeh, nego i za kvalitet
uspostavljanja odnosa sa roditeljima, od njih je dete nauilo kako da se ophodi prema
drugima. Najei indikatori emocija su izraz lica, boja i modulacija glasa i telesna
ekspresija (pokret, gestikulacija).
Znaaj oseanja
Period dvadesetog veka i poetak dvadesetprvog, obeleen je kao period pozitivne
nauke i dominacije tehnoloke kulture. Neguje se vrednosni model sticanja, uenja i
ovladavanja prirodom koji funkcisanje i efikasnost vie vrednuje od misaonosti i
oseajnosti. Model oveka koji je orijentisan na fiziku realnost, postignue i kontrolu
nad njom i koji nema emocije, u literaturi se sree pod nazivom homo faber (ovek
maina). Ideal ovog pogleda na svet je postignut kada ovek ovlada svojim oseajnim
delom toliko da ga vie nema, energija koja bi se ulagala u oseanja sada se ulae u rad,
ovek postaje efikasan i bezoseajan. Ipak, psihologija pokazuje da je oseajnost
neraskidiva i duboka odlika ljudske prirode. Jedna od poznatih studija koja to jasno
demonstrira je tzv. Spicova studija koja je izvedena u Francuskoj da bi se utvrdilo na koji
nain treba organizovati deije bolnice da bi se smanjila smrtnost novorodjenadi.
Primeeno je u bolnicama da postoji problem sa visokim stepenom smrtnosti
novorodjenadi koja se nije mogla pripisati jasnim uzrocima posebno je visoka stopa
bila kod naputene novorodjene dece. U nameri da unapredi fiziku sredinu za razvoj,
grupa istraivaa je dobila zadatak da posmatra i varira fizike odlike sredine u kojoj su
novorodjenad ivela buka, temperatura, sastojci hrane, osvetljenje... Posle opsenih
ispitivanja primeeno je da u jednom odeljku bebe imaju znaajno manji stepen smrtnosti
nego u svi ostalim, manje su se razboljevale. Paljivim ispitivanjem se pokazalo da ne
postoji jasan profil po kome se taj odeljak razlikuje od bilo kog drugog. Istraivai su bili
zbunjeni. Naknadnom proverom, utvrdilo se da postoji samo jedan faktor razlike sestra
koja je negovala bebe u tom odeljku se nije pridravala uputstava nego je bebe milovala,
govorila im je i dodirivala ih je rukama. I to je najjae uticalo na ostajanje u ivotu.
Kako vidimo, ovek se radja sa velikim oseajnim kapacitetom i ako ne dobije
ansu da ga ispolji to je mnogo tee od fizike uskraenosti. ovek mora da ivi i deli
svoja oseanja sa drugima. Ova potreba je fundamentalna. Ona je mnogo vie od luksuza
kojim nas je priroda obdarila a koji moemo ili ne moramo da aktiviramo. Na oseajni
svet je snaan i bogat i lei u samoj osnovi ivota. Neki savremeni psiholozi (Newman,
LD) istiu da je veina ljudi u dananjem svetu emocionalno nedovoljno razvijena, a to
znai da nije u stanju da svoja oseanja stavlja u slubu linog razvoja, tako da
emocionalnost umesto energije za ivot, postaje breme koje je teko nositi. On ak
preporuuje igru stvaranja novih emocija na nain na koji ljudi mogu da se igraju
stvaranja novih boja meanjem postojeih, stvaranjem novih zvukova meanjem
postojeih.
Podela oseanja
Pozitivna i negativna oseanja su podeljena prema stavu koji osoba ima prema
oseanjima. U pozitivna bi spadali radost, ljubav, zadovoljstvo, srea i slino, dok bi
negativna bila strah, ljutnja, tuga, gadjenje i slino. Svi teimo pozitivnim doivljajima a

53

izbegavamo negativne, pa je tako i sa oseanjima. Linosti koje su sklone pozitivnim

oseanjima generalno oseaju vie dobrog u svetu i imaju manje problema u
komunikaciji sa drugima od onih koji su skloniji negativnim oseanjima (Izard, 1971 iz
Crider). Kako vidimo, mnogo ee nego to mislimo, nain na koji smo spremni da
sagledavamo dogadjaje u ivotu postnu i kreator tih dogadjaja a da to ne primetimo. Tako
osoba koja je sklona da vidi loe i nesreu, takva oseanja i dobija iz istih dogadjaja iz
kojih neko drugi moe da doivi humor, ili da ostane neutralan.
Osnovna i meovita oseanja su podeljena prema stepenu jednostavnosti ili sloenosti
koja oseanja imaju. Smatra se, na primer, da je ljubav prostije a ljubomora sloenoije
oseanje. Naini na koji se oseanja meaju i kombinuju su bezgranini, pa tako postoje i
vrlo sloene meavine za koje ni sam ovek koji ih doivljava ne ume da pronae ime.
Suprotna oseanja su ona koja se mogu svrstati u parove (polove), na primer, ljubav
nasuprot mrnji, radost nasuprot alosti. Dugo se verovalo da u jednom trenutku ista
osoba ne moe imati dva razliita oseanja, a pogotovo ne dva suprotna. Psihoanalitika
istraivanja su ubedljivo demonstrirala, a kasnije studije potvrdile, da osoba moe u istom
trenutku oseati i dva suprotna oseanja prema jednom objektu. Naa oseanja koja
imamo prema roditeljima, na primer, esto su opisiva istovremeno kao ljubav, mrnja,
potovanje, odbijanje i mnoge druge, tee opisive komponente. Ljubavni parovi, na
primer, mogu oseati jedno prema drugom istovremenu ljubav, strah, ljubomoru,
potovanje... a da jedno oseanje ne iskljuuje drugo. Postojanje suprotnih oseanja u
istom momentu se naziva ambivalencija. Ambivalentna oseanja su karakteristina po
tome to su i samoj osobi nejasna, a kada ih imenujemo jednim imenom imamo oseaj da
to nije prava re.
Snana i slaba oseanja su razliita u odnosu na stepen doivljaja. Tako strah, na primer,
moemo opisati kao nelagodu, strepnju, zabrinutost, uplaenost, jezu, paniku, uas... svi
ovi opisi se odnose na razliite stepene doivljaja istog oseanja. Snana oseanja se
javljaju u odreenim ivotnim okolnostima kod svakog. Ljudi se izmeu sebe ipak,
razlikuju po stepenu kontrole svojih oseanja, kao i po procenama kada treba i u kolikoj
meri reagovati, tj. pustiti oseanjima na volju, a kada treba odloiti reakciju.
23. AFEKAT I AFEKTIVNI TON
Pojmovi psihologije emocija
Afekat kada emocija doraste do najvieg intenziteta i potpuno nas obuzme, govorimo o
afektu. Afekat je stanje u kome je osoba izgubila kritinost prema realnosti i potpuno je u
vlasti oseanja. Afekti se pojavljuju naglo i praeni su jakim psiholokim i fiziolokim
odgovorom. Telesne promene koje su komponenta oseanja, kod afekta su izrazito jake,
pa se posle prestanka stanja afekta javlja iznemoglost i telesna slabost. Psiholoko stanje
afekta praeno je suenjem svesti, gubi se realistinost u procenama. Afekat se smatra
stanjem smanjene uraunjivosti. Moe postojati i kod pozitivnih i kod negativnih
oseanja, ali dok je afekat kod pozitivnih oseanja relativno prihvatljiv sa stanovita

54

drutvene zajednice (setimo se kako izgledaju veseli svatovi ili ta rade navijai kada
njihov tim pobedi), negativan afekat po pravilu je okolini neprijatan a esto i opasan. U
sudskoj medicini i praksi, itavi timovi strunjaka imaju zaduenje da se bave procenom
emocionalnog stanja aktera neke ljudske drame. Presuda i dalja sudbina ljudi zavisie od
toga da li su neto poinili u afektu ili u stanju ouvane svesti. Afekat se deava svim
ljudima u izuzetnim ivotnim okolnostima, ali postoje razlike izmeu ljudi u tome koliko
su skloni da doive emociju i da je zaborave. Individualne razlike u emocionalnim
doivljajima su objanjene u odeljku koji govori o temperamentima.
Afektivni ton je blaga i dugotrajna ali slaba emocionalna pobudjenost koja je
karakteristina za svaku osobu. Afektivni ton nije diferencirana emocija, nego opta
sklonost neke osobe da reaguje i doivljava spoljanje dogadjaje u neko smeru. Afektivni
ton moe biti pozitivan i negativan, ali moe postojati neogranieno mnogo afektivnih
tonova koji su meavina razliitih osnovnih oseanja. Ako su oseanja u afektivnim tonu
meana, govorimo o ambivalentnom afektivnom tonu. U svakodnevnom komunucarnju
sa ljudima primeuje se da izvesne osobe imaju tendenciju da uvek pozitivno ili uvek
negativno reaguju, bez obzira na vrstu dogadjaja koji su reagovanje izazvali. Zato nekoga
u svakodnevnom govoru nazivamo pozitivnom osobom ili negativnom osobom.
Postoji opta, slaba, dugotrajna i unapred odredjena oseajnost koja prati osobu kroz
vreme, a koju nazivamo afektivnim tonom.
Afektivni ton se naziva i raspoloenje. Raspoloenje je trajno oseanje koje odreuje
smer u kome emo reagovati. Ono je vie opta spremnost da osoba emotivno reaguje u
pozitivnom ili negativnom smeru. Kada se desi neto neoekivano, vidimo da ljudi reguju
razliito onaj ko ima pozitivno raspoloenje reagovae tako, a onaj ko ima negativno,
tako e i reagovati. Ljudi se esto opisuju kao dobrice, mrgudi, veseljaci,
baksuzi i slinim izrazima koji se odnose na trajnu spremnost da se osea u jednom
smeru a koja se vidi u mnogim situacijama.
Osnovna oseanja - Smatra se da ovek ima etiri osnovne ili primarne emocije radost,
gnev, strah i alost.
1Radost je povezana sa postizanjem nekog cilja i smanjenjem tenzije. Ovo je opti
opis ali postoje brojne varijante radosti koje ne proizilaze iz cilja (radost igre, religiozna
ekstaza, radost istraivanja). Radost postoji i kod ivotinja. Svako ko ima kunog
ljubimca zna kako izgleda radost kada se gazda vrati kui, kada se ide u etnju, igra sa
loptom ili prinosi hrana.
2Gnev (bes) se uobiajeno pojavljuje kada postoji neka prepoznatljiva prepreka do
cilja, a esto je to i drugi ovek. Gnev se usmerava prema onome to se ili ko se
doivljava kao prepreka. Gnev podrazumeva napadako ili agresivno ponaanje koje je u
funkciji nekog cilja. Danas je veoma aktuelna analiza i istraivanje napadakog
ponaanja grupe. U osnovi gneva je uskraenost, pa tako velike grupe ljudi koje ne mogu
da se iskau i emancipuju u postojeim drutvenim formama, izraz nalaze u agresivnom
ponaanju. Grupe navijaa rue i razbijaju, fiziki napadaju, ponekad i ubijaju. To je znak
da su postojee forme kroz koje ljudi uestvuju u zajednici nedostupne ovim grupama, te
oni svoj gnev iskazuju u obliku koji sami stvaraju a koji je tetan po zajednicu.
3Strah je bioloki veoma vano oseanje jer je na instrument za opstanak. Veoma
je vano uplaiti se pravih stvari u pravo vreme da bismo mogli da se zatitimo. Izreka

55

kae da je onaj ko savlada svoj strah hrabar a onaj koji nema straha lud. Bioloki gledano,
to je istina jer je funkcija straha zatitna. U razvoju deteta, razliiti strahovi se pojavljuju
utvrdjenim redosledom prvo strah od smicanja podloge, jakog zvuka, jakog svetla,
naputanja i tako dalje.
4Tuga se javlja neto kasnije od ostalih primarnih oseanja. Tuga spada u pasivne
emocije jer ne nagoni na akciju. Uobiajeno, povezuje se sa gubitkom neega, pa onda to
izaziva alost. Ali tugu, kao ni ostala oseanja, ne moemo da objasnimo spoljanjim
uzrocima, na primer objektom koji je izgubljen, jer svako oseanje dolazi iz oveka. Tako
da se esto, isti stepen gubitka sasvim razliito doivljava kod razliitih ljudi nekoga
obuzima tuga u koju tone i ne moe da se oporavi a neko iz istog dogaaja pokuava da
izbvue neko dobro, ili da se reorganizuje tako da to nadoknadi. Kod istraivanja
uzroka stresa, pojavljuju se kulturalne razlike, na primer, najjai stres u amerikoj
populaciji je smrt suprunika a zatim smrt deteta, dok je u evropskoj populaciji obrnuto.
Razvod kao izvor stresa ima mnogo jai znaaj u Americi nego u Evropi. Ljudi razliito
reaguju na iste spoljanje okolnosti tako da vidimo da su oseanja uvek deo unutranjeg
sveta i ne mogu se svesti samo na objektivne okolnosti. Ovaj nalaz je i optimistian jer
pokazuje da ljudi ak i u veoma tekim objektivnim okolnostima mogu mnogo da uine
svojim stavom i nainom na koji reaguju.
Svako od osnovnih oseanja ima veoma vanu ulogu u prilagodjavanju deteta na
socijalnu sredinu u kojoj se radja, kao i za dalji razvoj deteta. I odrastao ovek se u
svakom trenutku ivota upravlja oseanjima. Prema jednoj od teorija razvoja emocija, od
dve osnovne emocije (osnovno oseanje prijatnosti, nasuprot osnovnom oseanju
neprijatnosti) koje po rodjenju oveka ine dva pola u kojima se nalaze zaeci svih
ostalih emocija, kasnije postaju sve emocije koje odrastao ovek ima.

24. inioci emocionalnog razvoja i deije emocije

Dominantan vrednosni model neke kulture diktira i stav te kulture prema
emocionalnosti. Posmatrano sa opte take, postoje grupe univerzalnih uticaja na
emocionalni razvoj. One se razliito ispoljavaju u razliitim kulturama, ali postoje opta
mesta koja su nezavisna i koja se sreu svuda. Od ega sve zavisi kako e se emocije
razvijati?
Genetska osnova emocionalnosti podrazumeva postojanje biolokog aparata
kroz koji e se emocije pojavljivati. Kod oveka se to odnosi na telesne predispozicije
koje su dobijene od predaka. Fizioloke promene koje su komponenta emocija odigravaju
se u sloenoj i finoj ravnotei izmedju fiziolokih struktura, primarno izmedju
parasimpatikog i simpatikog vegetativnog nervnog sistema.
Rano iskustvo se odnosi na emocionalnu razmenu i komunikaciju izmedju
novorodjeneta i majke (ili osobe sa ulogom majke). Neka istraivanja su pokazala da se
emocionalni kontakt sa majkom pravi ve intrauterino (u stomaku majke) kroz primanje i
reagovanje na telesne promene majke. Nain na koji majka reaguje, kree se, postupa
prema sebi i nerodjenom detetu, utie na emocionalnost deteta. Po redjenju, rano

56

emocionalno liavanje, ukoliko do njega dodje, ima teke posledice po itav kasniji
razvoj deteta. Istraivai iznose pretpostavku da nam rano iskustvo prua prvu optu sliku
o svetu, da li se radi o prijatnom ili neprijatnom mestu (Danov i Primalni krik) i da se
razvija prema tome opte oseanje sigurnosti ili nesigurnosti. Kod teih mentalnih
tekoa i poremeaja, skoro redovno se u osnovi nalaze rana emocionalna liavanja ili
traume i to po principu, to ranije, to tee posledice. Mnogi terapijski pristupi zbog toga
upravo razvijaju postupke kojima se dolazi do ranih seanja.
Uenje i iskustvo sa sazrevanjem i odrastanjem dete se emocionalno povezuje sa
sve veim brojem osoba i sve irim krugovima kontakata. Kroz njih dete stie i razvija
naine i sadraje emocionalne komunikacije. Lino iskustvo i uenje imaju znaajnu
ulogu u sticanju emocionalne linosti.
Konstruktivna oseajnost Poznato je da burne, spontane emocije mogu da
naprave tetu u medjuljudskim odnosima. Ne moemo ni da zamislimo kako bi
diplomatija izgledala kada bi ljudi govorili ono to zaista misle ili ele. Zbog slinih
argumenata postoje uverenja prema kojima oseanja treba potpuno iskljuiti. Psihologija
pokazuje da se oseanja ne mogu iskljuivati. Ono to se moe je kanalisanje i
kontrolisanje izraza, iskazivanja oseanja. Ali sama oseanja ostaju u nama, bilo da smo
im dali izraza ili ne. Frojd je bio prvi koji je jasno pokazao da je potiskivanje oseanja
samo odlaganje tenzije na neki dublji nivo u podsvesti, a to nikako nije reenje unutranje
tenzije. Potisnuta oseanja tamo ostaju, neprepoznatljiva za osobu koja ih nosi ali sa
velikom energijom koja ne moe da nestane pod pritiskom. Ona se u transformisanim i
maskiranim oblicima stalno vraa osobi u obliku snova, sluajnih omaki i postupaka,
naina na koji organizujemo odnose sa drugim ljudima...
to se izraza oseanja tie, prvi je Darvin izradio studiju izraza emocionalnosti
kod oveka i ivotinja. Vaspitavanje izraza, sa kojim se poinje u najranijem detinjstvu,
uslovie jainu i nain ispoljavanja emocija. Novorodjene ima potpuno spontan izraz ali
je taj izraz relativno siromaan, prema Suzani Langer, svodi se na prijatno i neprijatno.
Ve u prvom kontaktu sa majkom, novorodjene intenzivno razvija komunikaciju i na taj
nain i vaspitava svoj izraz. Ovo je veoma fini i sloen proces koji traje kroz itav ivot.
Emocije, line krize i razvoj
Suoavanje sa emocijama, ovladavanje njima i prevazilaenje emocionalnih kriza, spada
u sposobnosti zrele osobe. Ovo je sloen i dug proces koji poinje od prvog trenutka u
ivotu i traje itav ivotni vek. Razvojne faze u kojima se odigra emocionalna kriza
odreuju u kom se smeru kriza i njeno prevazilaenje kreu. Prema Eriksonu, postoje
uzrasne krize, povezane sa karakteristinom emocionalnom etapom na kojoj se osoba
nalazi.
(Eriksonovi stadijumi ivota sa krizama)
Prvi kontakt sa majkom odluuje o tome kakav e opti stav osobe biti prema
svim ljudima, zasnovan na poverenju ili nepoverenju. Rane emocionalne traume i krize
spadaju u najtee, jer obuhvataju celovitu linost, generalizuju se na sve ljude i tee da se
produe na itav ivot. Ukoliko ovu fazu uspeno prebrodi, osoba stie opte poverenje u

57

ljude oko sebe. Tokom druge godine se odnos proiruje sa majke na oca, tada se ovladava
autonomijom i stie samokontrola. Neuspeh na ovoj razvojnoj etapi radja osobu koja je
sklona oseanju krivice i stida i ima problema kada treba da postupa autonomno.
Karakteristike deijih emocija
Emocionalni deo linosti, emocionalni funkcionalni blok se razvija zajedno sa
svim ostalim segmentima linosti. Pri posmatranju i diskusiji emocionalnog razvoja treba
uvek imati na umu da je linost celovita i da se razvoj bilo kog funkcionalnog bloka mora
odraziti na razvoj u celini. Emocionalno vezivanje poinje odmah po rodjenju deteta,
mada neki istraivai demonstriraju postojanje emocionalne veze izmedju majke i deteta
pre nego to se ono rodi. Fiziko odvajanje od majke, rodjenje, predstavlja uvodno stanje
i poetak razvoja mnogostrukih sloenih relacija.
Osobine deijih emocija su:
Jednostavnost deca su sklonija prostim emocionalnim izrazima nego sloenim.
Ovo je u skladu sa teorijom razvoja emocionalnosti koja razvoj emocija posmatra
kao sve veu diferencijaciju i izdvajanje posebnih emocija iz optih.
Kratkotrajnost javljanje izraza nije dugotrajno, nego je vie u obliku epizoda
koje brzo smenjuju jedna drugu.
esto ispoljavanje u poredjenju sa odraslim osobama deca ee emocionalno
reaguju.
Snaga oseanja oseanja kod dece su jaa nego kod odraslih ljudi. Ukoliko
odrastao ovek pokuava da se seti neega i da se to vernije vrati u detinjstvo,
njegovo seanje e dobiti jaku emocionalnu komponentu. Isto tako, kada se
odrastao ovek iznenada susretne sa nekim objektom koji je bio vezan za
detinjstvo, doivee emocionalni odgovor. Neto slino se pojavljuje u poznatom
filmu Gradjanin Kejn, gde se zaplet filma formira oko objekta koji je vezan za
rano seanje i jaka oseanja.
Preokretanje deija oseanja lako i brzo menjaju smer. Iz negativnog se u
trenutku moe prei u pozitivno, dete koje plae jer neto eli, u trenutku kada to
dobije u ruku, prelazi u smeh.
Spontanost deija oseanja ne podleu filterima zabrana i potkrepljenja koje
stiemo tokom ivota i vaspitavanja oseanja. Zato se ona ispoljavaju u izvotnom,
autentinom, sirovom obliku.
Takodje je vano znati da se emocionalni odgovor deteta svkodnevno modeluje
kroz iskustvo, sredina pohvaljuje ili kanjava ispoljavanje odredjenih emocija kao i neke
od naina na koji se emocije iskazuju. Dete vrlo rano mora da ovlada odlaganjem i
kontrolisanjem emocionalnih izraza. Ukoliko se ove vetine ne savladaju, osoba e
itavog ivota imati problema u ostvarivanju ciljeva i saradnji sa drugim ljudima.
Odlaganje i kontorlisanje izraza ne znai da smo emociju uklonili i da je ona nestala,
nego da smo nain ispoljavanja stavili u slubu naeg razvoja. Tako, na primer, dete koje
ne naui da savlada bes ukoliko neto to eli ne dobije odmah, kasnije prenosi svoju
nestrpljivost na ozbiljnije i sloenije ivotne ciljeve nego to su dobiti igraku, i time
ugroava svoje ivotno postignue. Sve to se ne moe dobiti lako bie naputeno kao cilj

58

i time e najvaniji ciljevi kao to su postii stepen obrazovanja, izabrati adekvatnog

partnera i iveti u zajednici, tolerisati neuspeh, biti nedostini.
to se tie ispoljavanja oseanja, postoje implicitne vrednosti koje dete prihvata i
kasnije integrie u svoje ponaanje. Za nau sredinu je, na primer, karakteristino da
devojice nemaju slobodu iskazivanja besa, a deaci iskazivanja tuge. Ako devojica
pobesni ili deko zaplae, rizikovae negativne odgovore u svojoj okolini.

25. TEORIJE EMOCIJA

Teorije emocija se izmedju sebe razlikuju po tome kako vide nastanak emocija
unutar ljudskog organizma, tanije, kako vide odnos izmedju spoljanje drai koja izaziva
emociju, perifernog odgovora koji organizam daje i centralnog nervnog odgovora (svesti)
na emocionalnu situaciju.
U psihologiji postoje dva teorijska pokuaja koja su najpoznatija i oba nose
dvostruke prezime u imenu, zbog toga to su dva para naunika lansirali teoriju
istovremeno.
Dems Langeova je nastala krajem 19. veka. Teorija smatra da je emocija
zasnovana na perifernom telesnom doivljaju koji polazei sa periferije organizma stie
do kore velikog mozga i tu postane svesna. To znai da se nae telo u odreenoj situaciji
uplai, informacija o telesnim promenama (povien miini tonus, povien krvni pritisak,
povien puls, povien nivo adrenalina u krvi itd.) stie do mozga i mi tada to stanje
deifrujemo kao strah. Dokaze za svoju pretpostavku nalaze u realnim ivotnim
situacijama kada ovek reaguje emocionalno i pre nego to je stigao da razmisli,
trgnuemo se i pobei pre nego to shvatimo i razmislimo ta je prasnulo, pobeiemo od
medveda im ga nae telo spazi, a pre nego to razumemo da smo pobegli. Ova teorija
naglasak stavlja na telesne promene.
Kenon Bardova teorija je nastala neto kasnije, poetkom 20. veka. Ona polazi
od suprotne pretpostavke, a to je da je emocija primarno centralni nervni fenomen a tek
posle se prevodi u fiziku promenu na periferiji tela. To bi znailo da prvo spazimo
objekat koji deifrujemo kao medveda i dajemo se u beg. Iako oni ne spore vanost
fiziolokih promena na organima, primarni znaaj daju centralnom nervnom sistemu u
kome se integriu i obradjuju sve informacije i to posebno nekim regijama kore velikog
mozga. Informacije koje se dobijaju iz organa, prema ovim naunicima, ne odredjuju
emociju nego predstavljaju samo sirovu energiju koja e uticati na intenzitet oseanja ali
nikako na njen kvalitet. Prema ovoj teoriji emocionalni doivljaj i telesne promene se
dogadjaju istovremeno i potiu iz modanih centara.
26. KOGNITIVNI FAKTORI I EMOCIJE
ODNOS RAZUM - OSEAJNOST
Postojanje neprestanog dijaloga unutar svakoga od nas izmedju razumnog i
emocionalnog dela linosti je tema mnogih knjievnih i filozofskih dela. Ljudi se prema
jednoj od poznatih podela, dele na one koji su kognitivno kontrolisani i one koji su

59

emocionalno kontrolisani. Prve bismo nazvali razumnim a druge emotivnim tipom. Iako
u mnogim ivotnim situacijama ove dve sile u nama nisu u saglasnosti, na primer, neko
nas nervira ali nam je koristan saradnik, rado bismo obilno jeli ali znamo da to nije po nas
dobro, oseamo simpatiju prema nekome ali znamo da nije dozvoljeno to pokazivati i
slino, one ipak deluju unutar iste osobe. U svakoj od ovih situacija jedna od opcija e
biti odabrana dok e druga potreba ostati uskraena. Moemo, na primer, udaljiti
saradnika koji nas nervira i time sebi emocionalno olakati ali time izgubiti efikasnost
rada grupe. Moemo potisnuti sopstvenu emociju i razumno razvijati odnose sa takvim
saradnikom pri emu na emocionalni deo uti i mora da se pretvara. Treba napomenuti
da su ovakve dileme dovele do opteg uverenja da se razum i oseajnost nalaze u sukobu,
a koja nije tana. One su ponekad u sukobu, ali budui da obe potiu iz iste osobe, ovaj
sukob nije realan nego fiktivan. Razdor izmedju srca i glave, koji je tako esto mesto
umetnosti, ne uzima u obzir bitnu injenicu silu celovitosti, gravitacionu silu linosti
koja je dri na okupu kao celinu, a koja ne priznaje podele na segmente.
Odnos izmedju emocija i razumnog (kognitivnog) dela linosti je predmet novijih
istraivanja. Istraiva po imenu ahter je izveo seriju ogleda sa ciljem da utvrdi uticaj
kognitivnih faktora na oseanja. U jednom od poznatih ogleda on je ispitanicima davao
dozu adrenalina sa objanjenjem da je to preparat za popravak vida i da ispitanici treba da
procene koliko im je preparat popravio vid. Adrenalin, kao to znamo, predstavlja prateu
materiju u naem organizmu koja je karakterstina za emocionalno uzbudjenje. ahter je,
zapravo, telesno izazvao emocionalno uzbudjenje, a da ispitanici to nisu znali. Dve grupe
ispitanika je podvrgao razlitim socijalnim situacijama demonstratori, saradnici u ogledu
su bili postavljeni u ekaonicu i imali su razliite zadatke. Jedan je izazivao nervozu,
ljutnju i negativna oseanja a drugi prijatna oseanja i veselje. Kada su ispitanici kasnije
zamoljeni da na skali emocionalnosti procene svoja emotivna stanja, procene (doivljaji)
su zavisili od situacije u ekaonici ispianici koji su ekali sa nervoznim
demonstratorom su svoj doivljaj opisali kao negativna oseanja. Ispitanici sa veselim
demonstratorom su imali pozitivna oseanja. Oseanje koje nam je indukovano od
strane drugih, doivljavamo na samo kroz intenzitet (koliinu adrenalina) nego i kvalitet
(vrsta intervencije demonstratora).
To znamo i na drugim primerima iz svakodnevice, osobe koje se opijaju uvek
zapadaju u slina ili ista oseanja, ratoboran ovek postae jo ratoborniji a veseo jo
veseliji, iako su uneli u telo potpuno istu materiju, tj. alkohol. Emocionalnost
podrazumeva ne samo telesne promene i svest, nego i socijalno tumaenje tih promena u
kontekstu u kome se odigravaju.
Nalaz ukazuje na to da nain na koji kognitivno tumaimo, razumemo oseanje,
utie na to oseanje. Oseanje se ne dogadja izvan socijalnih okvira u kojima se neko
nalazi, pa tako taj okvir nudi nain na koji tumaimo svoja oseanja. Nalaz je
optimistian jer pokazuje da svaki ovek moe mnogo da uradi na razumevanju oseanja
i prihvatanju ivotnih dogadjaja i okolnosti u kojima se njegov ivot odvija. Jedan
kliniki psiholog kae (Scrips people play) da ne moemo da uvredimo nekoga, moemo
ga samo pozvati da se uvredi, a on taj poziv prihvatiti ili ne. Skori krizni i traumatini
dogadjaji koji su zahvatili nae drutvo u celini (rat, kriza, ekonomsko propadanje)
pokazali su da je nain na koji se krizne situacije vide odredjivao stav ljudi prema svom
ivotu neko je proao kroz veoma teka iskustva i uspeo da sauva mentalno zdravlje i
optimizam, a nekom se dogodilo neto relativno banalno, a prouzrokovalo je teak stres i

60

razvojnu tetu. Naravno da je nae iskustvo zasnovano na realnim dogadjajima koji su se

odigrali, ali nae taktike koje razvijamo i stav prema ivotu se zasnivaju na naem
tumaenju a ne na univerzalnim istinama koje postoje nezavisno od ljudi. To je ujedno i
prostor u kome je svakome data prilika da se gradi, jednako kroz pozitivne kao i kroz i
negativne (krizne) dogadjaje.

27. MOTIVACIJA

Kauzalnost (uzronost) ponaanja

Motivacioni blok je prema Kantu, jedan od tri funkcionalna bloka linosti.
Karakteristike motivacionih funkcija i ponaanja su aktivacija pokree nas na aktivnost,
direktivnost usmeravaju nas prema neemu i istrajnost daju trajanje, snagu i upornost
naem ponaanju.
Psihologija motivacije se bavi pitanjem pokretaa i uzroka ljudskog ponaanja.
Veruje se da postoje pokretai i uzroci koji deluju na nae misli, namere, oseanja i
postupke i da se bez takvih pokretaa nai postupci ne bi dogodili. Ovde je korisno uoiti
razliku izmeu pokretaa i uzroka nekog ponaanja ili unutranjeg stanja. Dok pod
uzrokom smatramo okolnosti koje su izazvale odreeno ponaanje ili stanje i koje ga u
potpunosti objanjavaju, pokreta je sklop okolnosti iji uticaj na nas moe biti slabiji ili
jai i koji uvek deluje u sadejstvu sa drugim elementima u situaciji. Pokreta ne moe
potpuno da objasni ponaanje. Konkretno, za razumevanje oveka i njegovih postupaka,
opravdanije je govoriti o pokretaima nego o uzrocima jer uzroni odnos u istom smislu
kod oveka ne vai suvie smo sloeni, promenjivi i pod meudejstvom velikog broja
unutranjih i spoljanjih uticaja a da bi se to moglo objanjavati jednim uzrokom. Uprkos
tome, vei deo psihologije a i zdravorazumskih shvatanja sledi ovaj put pokuava da
objasni oveka uzrokom. To je jednostavniji put i kada bi odgovarao istini, tada bismo
razumevanjem uzroka mogli da objasnimo naa unutranja stanja kao i postupke koje
inimo, i ovaj put se moe opisati kao mehanicistiko shvatanje oveka.

UZROK
PONAANJA

POSLEDICA
PONAANJA

Kauzalni model ponaanja je efikasan kada je u pitanju jednostavna potreba, na

primer: gladni smo, pa smo zato jeli, neto nas je ubolo, pa smo trgnuli ruku, ali nije
dobar model za razumevanje sloenih oblika ponaanja a posebno ne onih najviih
oblika ponaanja koji su karakteristini za oveka na primer, teko je ovim modelom
opisati altruizam (ljubav prema ljudima).
Neki od modela objanjavanja postupaka i unutranjih stanja:

61

Mehanicistika objanjenja vide oveka kao proizvod spoljanjih promena,

prilagoavajui se na promene spoljanje sredine nai postupci su odgovor na njih. ovek
je produkt spoljanjih sila. U tom smislu je dovoljno da upoznamo spoljanje uslove
dovoljno dobro, da bismo potpuno predviali i razumeli ljudske postupke.
Biologistika objanjenja istiu kao najvaniji uticaj potreba i nagona. Prema
njima, ovek reaguje na njih, tei ka zadovoljenju i namirenju svojih unutranjih potreba i
to objanjava njegovo ponaanje. Postoje, u okviru ovih objaenjenja, i drugi pokretai
(svesni ciljevi, namere) ali su motivi i nagoni najjai i najvaniji. Frojdova teorija
linosti, na primer, spada u ovakva objanjenja.
Humanistika psihologija odbacuje ovakva reenja i ukazuje na prirodu oveka i
njegovu potrebu za rastom i razvojem ovek tei neprekidnom razvoju i njegovi
postupci i unutranja stanja su u skladu sa tim. Ova grupa objanjenja sagledava
ovekovo ponaanje kao sloen proces u kome se prepliu unutranje (individualne) i
spoljanje (drutvene, porodine) sile i uprkos svojoj izloenosti silama, ovek povrh
svega ima mo samoizgraivanja i samokreiranja, ime postaje aktivan a ne samo
pasivan proizvod sila.
Pokuaji koji idu za razumevanjem uzronosti su mnogobrojni ali istini za volju,
treba istai da ista uzronost u polju ljudskog ivota ne postoji. Frojd je, na primer,
verovao da je ovek kauzalno (uzrono odredjeno) bie i da stoga sve to ini biva
izazvano onim to je prethodilo. Tako je dete otac oveka prema njemu, zbog toga to
su sve nae ivotne odluke, traume, potisnuti sadraji, zaokrueni do pete godine vota i
tima odredjen na budui ivotni skript. Mdjutim, bogatstvo naeg ja, sloenost i
slojevitost oveka, neprekidna promenjivost polja u kome ivimo i sa kojim
razmenjujemo, relativizuje pitanje uzronosti. Znamo to i iz linog iskustva na pitanje:
Zato je to uinio? kao da oekujemo jedan odgovor, ali istovremeno znamo da taj
odgovor nikada ne moe biti potpun. Uvek e ostati momenata koji nisu doreeni,
dogaaja koji su takoe uestvovali u nekoj odluci ali nam nisu poznati. Ako pogledamo
nain na koji nas novinari izvetavaju o neijim postupcima, pogotovo ako su postupci
bili ekscesni nasilja, sukobi, ubistva, samoubistva obavezan deo izvetaja se odnosi i
na uzroke ponaanja: to je uinjeno nakon kratke i estoke svae, pod dejstvom
alkohola, kao posledica dugogodinjeg sukoba, zbog gubitka voljene osobe.. i slino. Tu
se najee koristi pojam uzrok ali se misli na pokretaa, a ne na uzrok. U protivnom bi
svaka osoba pod istim okolnostima postupila na isti nain, a dobro znamo da nije tako.
Ljudsko ponaanje je bogatije nego to se to uzrok posledica modelom moe opisati.
Sada kad smo napravili tu ogradu, moemo se detaljnije baviti psihologijom motivacije.

28. HOMEOSTAZIS ILI RAVNOTEA

Homeostazis, povratak u ... ili osvajanje ravnotee
Homeostazis je termin preuzet iz kibernetike ali je naao primenu u polju
objanjenja motivacije. Homeostazis je stanje ravnotee, nulto stanje, stanje organizma
(ili maine) koje iskljuuje akciju, aktivnost, odgovor. U stanju homeostazisa organizam

62

ili linost se nalazi u stanju umirenosti jer su sve potrebe zadovoljene, sve materije se
nalaze u optimalnim koliinama i svi procesi teku na optimalan nain.
Naruavanje homestazisa je pokreta na aktivnost, bilo da neega u organizmu
nema dovoljno ili ga ima previe. Na primer, kada smo siti, nalazimo se u stanju
ravnotee. Kada nivo eera u krvi opadne ispod odreene granice, javljaju se signali za
akciju ravnotea je poremeena i mi emo stupiti u akciju da bismo je ponovo
uspostavili. Tenja da ponovo uspostavimo izgubljenu ravnoteu nas nagoni na aktivnost
i ona je osnovni motivator kod velikog broja osnovnih potreba glad, e, umor itd.
Na psiholokom planu tenja za uspostavljanjem ravnotee se u nekom od oblika
javlja i u mnogim teorijama linosti. Erih From, na primer, govori o tome da je ovek od
momenta raanja i odvajanja od majke u neprekidnom oseanju podvojenosti od prirode,
od drugih ljudi, od svoje sutine. Ceo ovekov ivot, govori From, je potraga za
izgubljenom potpunou i ostvarenjem. U Frojdovoj teoriji ovek je pokrenut nesvesnim
potrebama i eljama koje tee da se zadovolje i da se time unutranja tenzija u linosti
vrati u ravnoteu. Kod Junga, delovi nesvesnog i svesnog u osobi se nalaze u stalnom
dijalogu koji je pokuaj uspostavljanja ravnotee na nivou linosti. U Marksovoj teoriji,
ovek je sticajem drutvenih okolnosti primoran da se odvoji (otui) od svoje sutine i
razotuenje (vraanje oveku njegovog bia) je uslov za osloboenje i uravnoteenje
svakog oveka. Sve ove, i mnoge druge teorije poivaju na zajednikoj optoj
pretpostavci da se ovek nalazi izvan stanja zaokruenosti (ravnotee) i da je ivotni
napor uloen u to da se ovo stanje postigne.
Ista opta ideja se u simbolizovanom obliku pojavljuje u mnogim ljudskim
tvorevanama, u mitologiji, filosofiji, konceptu sveta, humanistikim naukama i
umetnosti. Drevna legenda koja se pojavljuje na vie razliitih kontinenata govori o tome
kako su ljudi u davna vremena bili savrena bia ali su onda pali sa neba, razbili se na
dva komada (muki i enski) i od tada se ta dva nesavrena komada neprekidno trae
lutajui po zemlji, ne bi li se ponovo sklopili u jedno zaokrueno bie. Setiemo se
predstave Bude koji mirno sedi, oi su mi sklopljene, telo oputeno, a lice bez izraza
treba da prikae onoga koji je sasvim umiren i osloboen fizikog sveta. Slika rajskih
vrtova u Bibliji se u simbolici oslanja na savrenu ravnoteu pre nego to su proterani,
Adam i Eva su iveli u idealnom skladu u kome borba i zadovoljenje nisu postojali. Sve
to se ljudskom rodu kasnije dogaalo, prema ovom simbolu, je pokuaj povratka u raj
(vraanje u ravnoteu). Slika idealne ravnotee je esto simbolizovana i u predstavi
deteta koje spava poto je sito, isto, toplo mu je - ono bezazleno spava dubokim i
istim snom.
Setiemo se da je simbol ravnotee i njenog gubljenja poetak veine filmskih
zapleta, knjievnih zapleta i bajki koje su visoko simbolizovane tvorevine Pepeljugi je
bilo savreno dobro dok nije dola maeha, Crvenkapa je bila sretna dok nije srela vuka,
Ivica i Marica su isterani u umu, a kraljevi iz bajki esto nau razlog da proteraju svoje
najmlae sinove. Svi ovi junaci izlaze iz svojih kua (uloga) a zaplet dalje tee oko
povratka u njih. Gubitak osnovne ravnotee je poetak pustolovina i borbe za ponovno
njeno dostizanje.
Naravno, odmah je jasno da pravi homeostazis, onaj o kome govore kibernetiari,
nije dovoljan da opie ovekovu linost. U naem psihikom svetu se odvijaju
istovremene, sloene i veoma razliite promene, tako da idealna ravnotea koja
63

zaokruuje jednu osobu u savrenu celinu ne moe da postoji, ali ono to postoji je stalno
traganje za savrenstvom i celovitou koje je karakteristino za nauku ali je posebno
vidljivo u umetnosti.

29. PODELA MOTIVA

Bioloka motivacija - instinkti, nagoni, potrebe

Teorija instinkata objanjava ponaanje koje je uzrokovano prirodno zadatim

potrebama i modelima ponaanja koja se na osnovu njih grade. Odranje ivota,
razmnoavanje i opstanak jedinke i vrste se ovde vide kao osnovni motivatori. Istorija
nae vrste je akumulirala jedan oblik potreba i spremnosti na sklop ponaanja koji dovodi
do zadovoljenja. Instinktivno ponaanje spada u bioloki zasnovana ponaanja. On se
opisuje kao utvreni sklop aktivnosti koji nije nauen ve je u karakteristinom obliku
nasleen i vezan za odreenu vrstu. O pitanju koliko instinkata kod oveka postoji, a
posebno kako se oni organizuju nije dat konaan odgovor. Uobiajeno je da se kod
oveka govori o etiri bazina nagona umesto instinkta. Neki istraivai nalaze 10
osnovnih instinkata (McDugall, 1908) koji se mogu svesti na tri osnovna ponaanja:
agresija, reprodukcija i beanje, a neki opet pominju i 20 osnovnih instinkata.
Istraivai uroenih i biolokih potreba esto ispituju ponaanje ivotinja.
Pretpostavlja se da na osnovu ovih nalaza moemo saznati vane stvari i o oveku i
njegovim bazinim, automatskim i nesvesnim oblicima ponaanja. Tako su mnoga
istraivanja vrena na pticama, majmunima, insektima, posmatrano je njihovo
instinktivno ponaanje.
Instinkt se aktivira u prisustvu takozvane specifine stimulacije koja predstavlja
poseban znak na koji jedinka neke vrste (ili ovek) biva pobuen da reaguje. Ovaj
specifini znak je ifrovana poruka koja stie samo odreenoj grupi u okviru jedne vrste,
i esto moe biti sasvim nevaan i neuoljiv za sve ostale. Jedna vrsta leptira je u stanju
da nanjui svoju enku sa razdaljine od preko 20km, ptica grabljivica ima posebno
osetljivo oko za sitne, pokretne predmete na tlu, mujak majmuna sasvim tano zna koja
je enka spremna za parenje prema tonu crvene boje na njenom telu, ribe i ptice umeju da
izvode neobino komplikovane plesove koji daju jasnu informaciju partnerima kada i
kako e se obaviti oplodnja, odreena vrsta ribe e napadati sve objekte koji imaju crvenu
taku ak i kad nemaju oblik ribe jer je to znak polne zrelosti mujaka-konkurenta. Kod
odraslog, gladnog oveka e instinkt gladi da bude aktiviran u prisustvu hrane, ponekad
samo slike hrane ili mirisa hrane, seksualni instinkt u prisustvu specifinih drai kao to
su sekundarne polne odlike suprotnog pola i slino. Instinkti su vani za bioloki
opstanak i to je posebno vidljivo kod novoroenadi u odreenom trenutku moraju da
se pojave odreena ponaanja bez kojih bi opstanak bio ugroen, kao to su sisanje,
kijanje, pla, povlaenje od uzroka bola itd. Ova ponaanja se oslanjaju na unapred
zadate eme sa kojima se raamo.

64

Podela na unutranju i spoljanju motivaciju

Podela motiva na unutranje i spoljanje je takoe relativna (jer ne moemo
pouzdano tvrditi gde prestaje unutranje a poinje spoljanje) ali uobiajena u psihologiji
pa e ovde biti dalje razmatrana.

1. Spoljanja motivacija
Teorije k tee da razumeju oveka kao rezultat snanog dejstva motiva iz
sredine (u slabijoj meri i iz njega samog) pozivaju sa na razliite motivatore nagrada,
kazna, zadovoljenje, oekivanje zadovoljenja, odravanje ravnotee, preivljavanje itd.
Zajedniko im je da naglaavaju sredinske motivatore koji dolaze iz prirodne ili socijalne
sredine: porodice, vrnjaka, grupe, kole, kulture i slino.
2. Unutranja (intrinsika) motivacija
Postoje ponaanja koja se ne mogu objasniti ni spoljanjim uticajima, ni
unutranjim nagonima i potrebama. Odreena ponaanja ne zavise od sredine u kojoj se
ovek nalazi, a nezavisna su i od njegovih nagonskih potreba. Ona najkarakteristinija
za oveka na primer: radoznalost, sklonost istraivanju, kreativnost, slobodna igra,
eksperimantisanje sa razliitim medijima, altruizam (ljubav prema ljudima) i slino je
teko objasniti spoljanjim uticajima. Psihologija pretpostavlja da ova sloena ponaanja
proizilaze iz posebnog polja motiva unutar linosti intrinsike motivacije.
Za raziku od spoljanje motivacije ili unutranje nagonske, u instrinsikoj
motivaciji je potreba trajno stanje, a zadovoljavanje tee neprekidno. Tu nalazimo princip
pozitivne povratne sprege to vie zadovoljavamo intrinsike motive, to su oni jai i
dominantniji. Dok je kod bioloke motivacije na snazi negativna povratna sprega
zadovoljenje izaziva smirivanje potrebe, kod intrinsike motivacije je obrnuto - sam
proces zadovoljenja nikada nije zavren i uvek se nadograuje neim novim. Nije teko
zamisliti primere neto nas svrbi (gubljenje ravnotee) eemo se (instrumentalno
ponaanje) da bismo smanjili oseaj svraba (cilj nagona). Kod nenagonske motivacije
ovaj ciklus je drugaiji, zamislimo da smo radoznali da ovladamo crtanjem perom
(nenagonski motiv) ulaemo energiju u vebanje to vie vebamo, bolje ovladavamo
- to bolje ovladavamo, to vie vebamo (pozitivna povratna sprega). Nagonska
motivacija odrava se kroz nizove zatvorenih ciklusa a ne-nagonska kroz neprekidno
proirenje aktivnosti.
Posmatranja malih impanzi pokazuju da su mladunci u neprekidnom procesu
istraivanja okoline (eksplorativno ponaanje). ak i kad se u okolini pojave signali
opasnosti, mladunad e i dalje imati nesavladivu potrebu da priu novim objektima, da
ih dodirnu, manipuliu njima i igraju se. Postoji snana., skoro nesavladiva radoznalost.
ovek e biti u stanju u odreenim ivotnim okolnostima da uini herojska dela da bi
pomogao ili spasao sasvim nepoznate ljude koje nikada nije sreo i nita o njima ne zna.
Umetnik e biti u stanju da provede veliki deo svog ivota stvarajui dela koja moda
nikada nee zavriti ili koje moda drutvo nee prihvatiti. Pa ipak, on e provoditi dane i
noi obuzet idejama i igrajui se razliitim oblicima stvaranja bez obzira na posledice
svega toga. Posmatrajmo decu dok se igraju: njihova sposobnost da kreiraju, imitiraju,
nadograuju i menjaju je neiscrpna.

65

Sva ova ponaanja se ne mogu opisati uzrocima koji lee u prirodnom ili
socijalnom okruenju, niti uzrocima koji lee u motivima i potrebama. Pitanje
intrinsikih motiva je usko povezano sa razumevanjem linosti, nainom na koji
sagledavamo oveka, sistemom vrednosti u koje neko veruje. Istraivai su pokazali da
nain na koji neto sagledavamo utie na nae postupke neuspeni studenti pripisuju
svoj neuspeh unutranjim, trajnim razlozima, npr. Nesposobni su, podbacivai, neuredni
itd. Kada se ciljano naue da neuspeh sagledaju kao posledicu navikavanja na novu
sredinu, uspeh se znatno popravljao (Carlson, 1990). Zbog toga je psihologija intrinsike
motivacije vezana za humanistiku psihologiju i ovde e biti pomenuta jedna od
poznatijih humanistikih teorija motivacije teorija Abrahama Maslova.

32. NAGONI
Glad i e
NAGON EI

,
.
, ,
, , u, .
()
.
,
.
, ,

i neguje.

,
.
(ventromedijalni hipotalamus).
, -
, .
to se organske osnove ovog nagona tie, razaranje odgovornih regija
hipotalamusa kod pacova, pokazuje da se kao posledica javlja nesposobnost ivotinje da
oseti sitost. Ona jede, dok god ima hrane u svojoj okolini. Pacovi kojima je razorena ova
regija, ubrzo dostii trostruku, etvorostruku teinu u odnosu na svoje normalno stanje.
Slinu stvar primeuju neurofiziolozi kod ljudi kojima su morale da budu odstranjene ove
regije postajali su prodrljivi. Zbog ovoga mnogi istraivai nagona gladi
pretpostavljaju da je organska regija odgovorna za uspostavljanje sitosti, tj. odluku da se
prestane sa jelom, a ne za glad. Kasnija istraivanja su pokazala da se ipak, u blizini
nalazi regija koju pri razaranju karakterie prestanak uzimanja hrane pacovi bi potpuno

66

prestajali da jedu. Tako da je zakljueno da glad/sitost odnos funkcionie pomou

povratnih uticaja jednih na druge. Neka istraivanja na ljudima (ahter) pokazuju da u
ovome ima istine ljudi koji su gojazni imaju problema sa tim da osete sitost. Oni
zanemaruju informacije koje dobijaju iz svog tela o tome da im je stomak pun, da nije
potrebna hrana. U jednom istraivanju, postavljena je kamera u poznatom kineskom
retoranu. Posmatralo se da li e postojati razlike u tome koji e pribor gojazne i
negojazne osobe birati evropski escajg ili kineske tapie. Pokazalo se da negojazne
osobe biraju ravnopravno i jednu i drugu vrstu pribora. Ali, gojazne osobe biraju skoro
uvek evropski escajg njime se za krae vreme moe uneti mnogo vie hrane, sa mnogo
manje truda. Izgleda kao da je gojaznim osobama faktor vremena bitan, slabije toleriu
glad i zato one jedu bre od negojaznih.
Jo jedno istraivanje pokazuje strukturu motiva jela istraivai su izabrali
grupu koja se sastojala iz gojaznih i negojaznih subjekata. Reeno im je da e uestvovati
u istraivanju kvaliteta nove vrste ipsa. Podeljeni su na dve grupe koje su bile metovite
(i gojazni i negojazni). Obe grupe su namerno dugo ekale na istraivanje (dok nisu svi
bili gladni). Zatim je jednoj grupi dat sendvi koji je bio dovoljan da ih zasiti, a drugoj
grupi nije. Tada su pristupili proceni kvaliteta ipsa. Posmatrano se da li sendvi koji
su prethodno pojeli utie na to koliko e ipsa probati da bi ga procenili. Utvrdjeno je
da kod grupe koja je prethodno pojela sendvi, negojazni subjekti jedu manje ipsa od
negojaznih koji nisu jeli sendvi. Ali, gojazni subjekti su jeli istu koliinu ipsa bilo da je
to bilo posle sedvia ili ne. Tako, gojazni subjekti su zapravo oni koji zanemaruju poruku
iz tela da im ne treba hrana, a privueni su samim izgledom hrane. Slino naem pacovu
iz prvog dela, oni jedu zato to ima jela i to ono privlano izgleda, lepo je servirano i
lepo mirie. Negojazni subjekti jedu jer im se jede a prestaju kad se osete siti, bez obzira
na to koliko privlano deluje neko jelo. Na osnovu toga ahter zakljuuje da je jedan od
osnovnih faktora razlike izmedju gojaznih i negojaznih nain na koji deifrujemo klju za
reagovanje, znake iz unutranjosti tela (siti smo i ne gledamo u hranu) ili izvan svog tela
(siti smo, ali zanemarimo to kada vidimo lepu hranu).

,
40 .
,
.
, ,
.

.

.
.

( ).
. Gojaznost, koja je sa ekspanzijom trita brze hrane, preplavila
svet, sloen je i mnogostruk fenomen. Najee, gojaznost je posledica neuravnoteenog
odnosa izmedju kretanja i ishrane. Smanjenje jednog, a poveanje drugog, najee

67

uklanja problem. Dugotrajnost problema, medjutim, proizilazi i iz drugih izvora, ponekad

je ovek zatvoren u etiri zida, obavlja statine, neprijatne i repetitivne stvari,
nezadovoljan je sobom i drugima, sputan je u iskazivanju oseanja, postoji potisnuta
autoagresija, ima slabu kontrolu ponaanja ili neki drugi izvor. Preterana gojaznost,
najee, ukazuje na postojanje emocionalnih tegoba. Istraivanja pokazuju da je veina
ukupnog oveanstva nezadovoljna svojim izgledom, tanije, svojom telesnom teinom.
Poreklom iz istog izvora, iako po izgledu simptoma sasvim drugaije, anoreksija i
bulimija su posledice emocionalnih tegoba. Anoreksija je stanje organizma u kome je,
usled dugog gladovanja, dolo do poremeaja metabolikih funkcija i ravnotee razmene
materija, to uslovljava pojavu pozitivne povratne sprege to se manje jede, osoba je
manje gladna i tako u krug, dok na kraju ne dodje do potpunog gubitka kontakta sa
potrebom. Iako potpuno nouhranjena, takva osoba i dalje veruje da je debela i nastavlja sa
dijetom. Posledice mogu da budu (naalost esto jesu) ak i tragine, zato to osoba nije
svesna da je uhvaena u krug iz koga ne moe da izadje, ne osea normalan ciklus gladi,
niti uvidja da joj je zdravlje ugroeno. Sa psiholokog stanovita, neobino je da ovakva
osoba moe i dalje zadrati sliku sebe (subjektivnu sliku) kao debele, otromboljene,
masne osobe, jer sopstvena slika o nama samima (self-koncept) ne mora uopte biti
istinita, najee i nije objektivna, nego je obojena naim unutranjim vidjenjem sebe.
Tako se dogadja da neka mlada devojka, i pored jasne slike u ogledalu koja je pokazuje
kao veoma mravu, i dalje dri dijetu jer sebe vidi kao debelu. Sa druge strane bulimija,
potreba da prejedanjem, ne mora da stvori gojaznu osobu. Ove osobe imaju napade jela
kada ne mogu da prestanu sa unoenjem hrane. esto se desi da, kada osete da vie ne
mogu da jedu, izazivaju povraanje, da bi mogle da nastave da jedu. Bulimine osobe
takodje, u osnovi poremeaja, kriju emocionalni uzrok. Osoba koja ima bulimiju ne mora
biti gojazna, jer je obino svesna poremeaja pa se trudi da ne zadrava viak hrane u
telu. Ono to je simptomatino je nesposobnost da se zaustavi u uzimanju hrane i pored
nedvosmisleno jasnih signala iz tela.
Psiholoke osnove veih poremeaja nagona gladi preterana gojaznost, bulimija
i anoreksija, kriju u svojoj osnovi problem ljubavi i sigurnosti koju smo morali da
steknemo u ranim fazama dobijanja hrane. Fetus u majnoj utrobi svoju glad zadovoljava
automatski, preko krvotoka majke. Posle rodjenja, posebno u prvim mesecima ivota,
primorani smo da razvijemo sloeni sistem komunikacije sa okolinom, posebno sa
majkom koja je izvor hrane i time uslov preivljavanja. Kada se u ovoj sloenoj
komunikaciji koja ima veliku emocionalnu teinu, dogodi neki oteavajui faktor,
posledice mogu pogoditi itav kasniji ivot deteta. Tako, na primer, majka koja svoju
ljubav iskazuje hranom, moe preterati i izazvati otpor prema hrani kod deteta, tako da
dok se ona goji, dete slabi. Tako da se esto, hrana ili gladovanje doivljavaju ne kao ono
to realno jesu, nego kao simbol neega drugoga panino ustraena osoba, koja nije na
vreme hranjena kao beba, itav ivot e brinuti o tome ta ima za jelo, da li ima dovoljno
za jelo i da li e uvek imati dovoljno za jelo... Anorektina osoba moe biti ponosna to je
izborila bitku protiv niskog poriva svog tela (iza ega se nazire oseaj krivice) i slino.
Hrana, umesto sredstva za zadovoljenje potrebe postaje simbol, predstava neeg drugog,
dobija unutranja znaenja koja mogu da se razviju do ekstrema koji su pretnja za fiziko
zdravlje.

68

31. SEKSUALNI MOTIV

Seks spada u jedan od najjaih motivatora u ljudskom ponaanju. On takodje nosi
i veliku bioloku teinu pomae u preivljavanju i irenju vrste. Kod oveka,
aktiviranje ovog nagona se deava pod mnogostrukim uticajima gena, hormona, linog
iskustva i sredine u kojoj se ovek kree. Genetski, oko osme nedelje po zaeu, formira
se jedan od osnovnih polnih ograna enski ili muki. Embrion ima jasan pol. Istraivai
su pokuali da uvide uticaj hormona za razvoj polnih odlika u jednom eksperimentu je
enka impanze nosila enske mladunce. Tokom trudnoe su joj ubrizgani jaki muki
hormoni. Rodile su se genetske enke, ali sa razvijenim polnim organima oba pola
(Crider).
Pored gena i hormona, kod ovek snaan uticaj igraju socijalni faktori kao i lino
iskustvo. Rano emocionalno povezivanje i uspostavljanje toplih odnosa sa majkom (prvo)
a zatim i sa drugim osobama u porodici, bie osnov za razvoj svih kasnijih kontakata i
emocija. U tom smislu su rana liavanja i rani konflikti, veoma opasni za dalji razvoj, ne
samo seksualnog ponaanja nego i emocionalnosti u celini. U jednom istraivanju
(Harlow) su mladunci impanza, enka i mujak, drani u potpunoj socijalnoj izolaciji.
Imali su sve optimalne fizike uslove ali bez socijalnih uslova ljubavi, razmene i
uspostavljanja odnosa sa drugima. Kada su kao zrele jedinke stavljene zajedno u kavez,
nisu se prepoznali kao potencijalni seksualni partneri. Nisu ak ni mogli da uspostave
pozitivne odnose, nego su pokazivali neprijateljstvo u stupali u borbu. Kliniki nalazi kod
oveka pokazuju neto slino, jaki seksualni i emocionalni poremeaji esto vuku korene
u ranom iskustvu, neemu to se dogodilo u ranom detinjstvu i to je ostavilo negativan
trag kroz ceo ivot.
Kultura i zajednica interveniu u seksualnom nagonu tako to postavljaju
direktne (eksplicitne) i indirektne (implicitne ili prikrivene) zabrane ili pohvale za ovakva
ponaanja. Posmatrano kroz razliite zajednice, stav prema seksualnosti je veoma razliit
od potpuno liberalnog (neke plemenske zajednice nemaju nikakve inhibicije seksualnog
ponaanja), do potpuno konzervativnog (postoanje tabua u tradicionalnim kulturama).
Isto tako, prema epohama, moemo da primetimo velike razlike u stavovima od
potisnute seksualnosti (viktorijansko doba, religijska uverenja) do liberalizacije (na
primer, hipi-pokret koji je doneo prvu masovnu seksualnu revoluciju). Istorijska
istraivanja pokazuju, npr da je do 1917. godine u americi ispod 30% enske populacije
imalo predbrani seks a istovremeno preko 80% muke populacije seks je bio drutveno
daleko prihvatljiviji za mukarce, nego za ene. U sledeoj dekadi 1918 1927 enski
procenat je porastao za 5% a muki za 10%.
Istraivanja su takodje pokazala da enski deo populacije ima ee probleme sa
postizanjem zrelih seksuanih odnosa, nego muki, to je verovatno posledica vekovnih
zabrana koje su implicitno sauvane u vaspitanju. Isto tako, osobe koje imaju pozitivan
stav prema seksu imaju due, bogatije i kvalitetnije seksualne veze, nego osobe koje su
vaspitane u negativnom stavu prema seksu.
Formiranje polne uloge je veoma sloen razvojni proces koji poinje po samom
rodjenju. Bebe se oblae u unapred zadate boje, prema svom polu. Formiranje polne

69

uloge poiva na uspostavljanju emocionalnih odnosa sa roditeljima, kasnije vrnjacima i

partnerima. Istraivai (Donsonova studija, 1972) smatraju da je za seksualnu ulogu
osnovno uspostaviti kvalitetan odnos sa roditeljem suprotnog pola, jer se na osnovu ove
bazine veze, kasnije razvijaju posebne zrele veze. Ako iz nekog razloga roditelj
suprotnog pola ne uspe da uspostavi blisku vezu punu ljubavi i sigurnosti (bude hladan,
udaljen, preterano otar, preterano zahtevan, kanjava, kontrolie, odbacuje...), dete se
tada okree roditelju koji je adekvatniji (istog pola) i time nastaje homoseksualni osnov
za budue veze.
Poremeaj seksualnog nagona Danas je seksualni nagon, naini ispoljavanja i
zadovoljavanja, veoma liberalizovan, tako da neka ponaanja (na primer, masturbacija,
homoseksualizam) koja su ranije smatrana nastranim, sada legitimna. U tom smislu,
poremeaj seksualnog nagona moe biti shvaen kao onaj koji odstupa od bioloke
funkcije ili povredjuje i nanosi fiziku ili psiholoku tetu nekome od partnera.
Na primer, studije homoseksualnog ponaanja pokazuju relativno stabilne
procente homoseksualnosti u razliitim vremenima 4% kod mukaraca i 3% kod ena.
Osoba koje su imale najmanje jedno homoseksualno iskustvo u ivotu ima znatno vie,
oko 37% mukaraca i 28% ena. Do 1973. godine se homoseksualnost tretirala kao
psiholoki poremeaj ali je te godine, usled liberalizacije kriterijuma normalnosti u
seksualnom ponaanju, uklonjena sa liste. Uenje seksualne uloge, iako u osnovi genetski
odredjeno, nalazi se pod snanim uticajem porodinog oblika vaspitanja, a posebno
kvaliteta odnosa sa roditeljem suprotnog pola.

32. RODITELJSKI MOTIV

U ontogenetskom procesu se roditeljski nagon javlja najkasnije i zahteva najveu
psiholoku zrelost. Spada takodje u fundamentalne nagone kojima se omoguava
opstanak vrste i zajednice. Ovaj nagon je, kao i svi ostali kod oveka, pod snanim
kulturalnim uticajima, pa e naini na koje se neguju deca zavisiti od obiajne kulture
zajednice. Postupci roditelja prema deci, nain nege i zadovoljavanja deijih potreba ne
variraju samo izmedju kultura, ve i u okviru iste kulture tokom vremena. Ponekad su
uzroci medjugeneracijskog nerazumevanja razliiti uslovi pod kojima su generacije
podizane.
Roditeljski nagon se oslanja na oseanje ljubavi, odgovornosti, altruizma,
humanosti i sposobnost empatije (uivljavanja u oseanja drugih).
Preko odnosa dete roditelj se aktiviraju ne samo urodjene predispozicije da
budemo zatitnici slabijih od sebe, nego je kao i kod svih nagonskih sadraja, ovde
kultura takodje od velikog znaaja. Svaka kultura propisuje i podrava odredjeni tip
roditeljskog odnosa i na osnovu toga gradi krupniju zajednicu. Istraivai razlikuju etiri
porodina tipa koja se neguju u svetskim zajednicama prema dijadnom odnosu koji mu je
u osnovi. Tako postoje otac sin porodice, majka sin porodice, mu ena porodini
tipovi i brat brat porodini tipovi. Otac sin je karakteristian tip konzervativnih
zajednica, obino su osnove odnosa podredjenost, poslunost, hijerarhija i potovanje
predaka. Deaci se pripremaju da preuzmu ulogu oca, da nastave tradiciju i uvaju

70

tradiciju. Majka sin odnos je emotivan i retko se sree (u Indiji) a poiva na zavisnosti
sina od nege majke. Otac je manje vana figura a zajednica nalii na matrijarhat. Mu
ena je najzastupljeniji tip odnosa i podrazumeva da se par koji se slobodno birao
povezuje u zajednicu, a deca se radjaju iz emotivne veze. Brat brat tipovi odnosa su oni
koji naglaavaju vrnjake i vrnjaku grupu, deca rano naputaju roditeljsku zatitu i
povezuju se u grupe sa sebi slinima. Ovaj tip se pojavljuje u organizaciji indijanskih
plemena (Kordi, 2007).
Preporuka za itanje o nagonima: Govorio je sa ivotinjama, Konrad Lorenc

OSTALI MOTIVI: BORBENOST, RADOZNALOST

Motiv borbenosti ili agresivnosti je povezan sa ponaanjima koja imaju odbrambenu
funkciju za opsatanak jedinke. Istraivai u psihologiji se ne slau oko toga da li ovaj
motiv spada u urodjene, prirodne motive kod oveka ili je to proizvod socijalnih uticaja
koji deluju kroz vaspitanje.
Najpoznatiji autori koji su smatrali daje agresivno ponaanje prirodjeno oveku su
Frojd, koji je prirodu libida, ivotne energije video kao seksualno agresivnu energiju u
svakom pojedincu i Konrad Lorenc, koji je na osnovu prouavanja instinktivnog
ponaanja kod ivotinja, zakljuio da je ovaj motiv dominantan i kod ljudi.
Za razliku od njih, humanistika psihologija koja je svoj procvat imala sredinom
20-og veka, zastupa ideju da su ljudi u svojoj osnovi neagresivni a da je agresivno
ponaanje posledica uskraenosti, nemogunosti oveka da razvije sve svoje potencijale.
Uzroci agresivnosti su u socijalnom okruenju, nisu prirodna odlika oveka.

33. HIJERARHIJA MOTIVA TEORIJA ABRAHAMA MASLOVA

Kada se ljudi posmatraju kao jednistvena grupa, na pitanje o tome ta im je
osnovni motivator u ivotu, ljudi daju razliite odgovore. Izmeu velikog broja odgovora
ukazuju se klase ili grupe odgovora koji su meusobno slini, tako da ljude moemo
prema dominantim vrednostima da svrstamo u tipove ekonomski tip, estetiki tip,
politiki tip, religiozni tip i slino. Svako od nas ima svoje motivaciono polje vrednosti
prema kojima teimo da upravimo svoje ponaanje i koje utie na nae postupke, misli i
oseanja. Na prvi pogled deluje kao da je slika motiva jasna i da se ljudi jednostavno
svrstavaju u kategorije motiva, ali to nije tako.
ovek tokom ivota prolazi kroz razliite razvojne procese i faze i ono to nam
predstavlja snanu motivaciju u jednom trenutku ivota, ve u sledeem ne mora uopte
da igra bitnu ulogu ovek je procesno bie pa tako i njegove vrednosti evoluiraju
zajedno sa njim. Abraham Maslov u svojoj teoriji motivacije shvata motiv kao razvojno
promenjiv.
U svojoj teoriji Maslov razrauje ideju da linost prolazi kroz faze razvoja motiva
i da te faze imaju kod svih ljudi isti redosled. Svi smo krenuli istim putem ali do koje e
se faze ovek razviti, ta e mu biti dominanto i najvanije u tom trenutku, zavisi od
konkretne linosti koju posmatramo.

71

Svaka faza ima svoj dominanti motiv. Kako linost zadovolji dominanti motiv,
ona ga prevazilazi i na taj nain aktivira motiv sledeeg (vieg) hijerarhijskog nivoa. To
znai da se motivi ne tretiraju statino kao jednom zauvek zadati nego dinamino, jer
prevazilaenje jedne grupe motiva otvara polje vioj motivaciji da se pojavi.
Ovo smo znali iz linog iskustva ako smo gladni, teko nam je da se
usredsredimo na bilo ta drugo to nije u slubi gladi. U svemu emo videti aluzije na
hranu. Glad je hijerarhijski nii motiv, bioloki motiv i kada ga zadovoljimo moemo da
aktiviramo sledei razvojni nivo potreba.
Da bi se, na primer, aktivirao motiv postignua i da bi se elja za postignuem
aktivirala, svi prethodni motivi moraju biti zadovoljeni ne moemo biti gladni, edni, u
borbi za opstanak. Moe se desiti da se linost zaglavi na nekom stepenu razvoja
motiva i da zbog toga nije u mogunosti da aktivira druga motivaciona polja. Na alost,
ivotne okolnosti esto pokazuju da je tako ljudi koji provedu itav ivot borei se
protiv gladi i bede (prema procenama meunarodnih institucija to je skoro 5/6 ljudske
zajednice), nee biti u situaciji da u punoj meri aktiviraju i razviju motiv aktuelizacije ili
neki od viih motiva.
Redosled (hijerarhija) motivacionih polja po Maslovu izgleda ovako:
snaga
motiva

ivotni tok
bioloki
motivi

motivi
sigurnosti

drutveni afirmacija samoaktuelizacija

motivi

Prevazilaenje prethodnog motivacionog nivoa ne znai zauvek napustiti tu grupu

potreba, naravno, ako smo siti neemo to biti zauvek. Potreba e se ritmiki pojavljivati
kao motivator u naem ivotu. Ono to je prevazieno je strah od toga da potrebu neemo
moi da zadovoljimo i vezanost za nju.
Bioloki motivi su najstariji motivacioni mehanizam, odgovorni su za fiziki
opstanak oveka, za nagonski deo linosti i zadovoljenje bazinih nagona. Motiv
sigurnosti se javlja ve kod novoroeneta i ogleda su u vezanosti za majku (osobu koja
se brine o bebi), plau kada majka izae iz vidokruga, strahu od jakih zvukova, smicanja
podloge, naglih promena u prostoriji i slino. Drutveni motiv se naziva i gregarni i
ogleda se u ovekovoj potrebi za pripadanjem grupi (porodici) i emotivnom vezivanju za
druge ljude. ovek ima snanu potrebu da uestvuje u zajednici, razmenjuje sa njom u
razvija se u okviru nje. Afirmacija podrazumeva isticanje linosti, ispoljavanje njenih
kvaliteta u okviru neke grupe. Afirmacija je zasnovana na potrebi da se istaknemo kao
linosti, individue, sa svojim kvalitetima, mogunostima i postignuima. Ovaj nivo se
naziva i motiv postignua i on je esto bio ptredmet istraivanja u psihologiji.
Hijerarhijski najvii nivo je motiv samoaktuelizacije ili samoostvarenja do koga se
najtee i dolazi, jer kako vidimo treba prei dug put kroz motive, zadovoljenje i

72

prevazilaenje motiva i transformisanje linosti prema novom motivacionom sistemu.

Samoaktielizovan (samoostvaren) ovek je onaj koji razvija sve svoje kapacitete u punoj
meri, on je celovita linost ija su dela visokog kvaliteta bez obzira na to ime se bavi.
Samoaktuelizovan ovek se razlikuje od afirmisanog po tome to je nezavisniji u svom
stvaranju i ponaanju.
U shvatanju hijerarhije motiva treba da imamo na umu da prelazak sa polja na
polje nije sasvim linearan i jednostavan. Tu se ne radi o naglim prelazima nego o
postepenim promenama linosti koje nisu upadljive. Takoe, kada se zadovolje motivi
prethodnog nivoa oni nisu naputeni i dalje postoje i zadovoljavaju se, ali nemaju vie
dominantnu mo u linosti. Onaj motiv koji je najkasnije razvijen i koji ima najviu
poziciju u hijerarhiji ne ukida svoje prethodnike ali ih stavlja u nov kontekst umetnik
koji je obuzet procesom stvaranja (samoaktuelizacija) ima toliko jak motiv da je u stanju
da se odrekne drugih motivatora u stanju je da se osami, odupre pritisku grupe, istrpi
izolaciju, kritiku, ponienje, a nekada ak radi umetnike vizije ugrozi i svoje telo. To je
mogue zato to je samoostvarenje najvii i najjai motivacioni faktor ukoliko do njega
uopte i stignemo i on povratno utie na sve prethodne motivacione nivoe.
Maslov veruje da veina ljudi nikada ne stigne do samoostvarenja i da vrlo mali
broj ljudi postie ovaj nivo. Klinike studije neuroza donekle potvruju ovaj stav
ukoliko nismo uspeli da prevaziemo oseanje straha, nemoi, tuge ili neko drugo jako
oseanje ono e se uvek aktivirati u slinim ivotnim okolnostima i tada emo teko
razviti samostalnost, uravnoteenost, tolerantnost, samopotovanje i druge osobine
emancipovane linosti. Mnogi budistiki koncepti se sa ovim slau, iako oni to govore
drugim jezikom ukoliko nam je dua zakaena za neku elju ili oseanje, neemo
moi dalje duhovno da napredujemo, pa je jedan od najvanijih razvojih zadataka oveka
da se oslobodi svojih demona pomou uzdravanja, odricanja od elja ili preko
zadovoljenja elja koje nas uvodi u sledeu razvojnu fazu.
Maslov u opisu samoostvarenih ljudi govori da su to tolerantne linosti,
neupadljive u izgledu i komunikaciji, koje ne naginju politikim ili estetskim otrim
opredeljenjima, ne upadaju u kompeticiju sa drugim ljudima, imaju nesalomiv kreativni
potencijal ali se ne sukobljavaju i slino. Jo jedna ideja moe da nam bude od koristi
samoaktuelizovan ovek stvara u skladu sa svojim humanim vrednosnim sistemom i
nezavistan je od posledica toga. Samoaktuelizovan ovek ne ivi u izolaciji (nije otiao u
pustinju ili manastir) nego ivi sa ljudima ali u okviru ljudske zajednice deluje na
poseban nain. Umetnik koji je prestao da stvara zato to ga publika ne prihvata, umetnik
koji stvara u skladu sa onim to mu publika sugerie, umetnik koji ima ideju da svojim
delom prodrma, zaprepasti uspavanu sredinu, umetnik koji stvara da bi prodao delo ili
dobio nagradu sigurno nije samoaktuelizovan ovek. On je ostao u domenu odnosa
afirmacije i njegovo stvaranje zavisi od grupe kojoj pripada, bilo da je u skladu sa njom
ili u otporu prema njoj, jer otpor nije znak slobode nego znak vezanosti u obrnutom
smeru.
Neobino snaan glas samoaktuelizovanog oveka uemo u pesmi Bertolda
Brehta Zato da se pominje moje ime?
Prema Maslovu, veoma mali broj ljudi uspeva u tome da zadovolji svoje bazine
motive i time aktivira sledee stepenice razvoja. Samoostvarena osoba je zadovoljila sve
ostalo i sada tei samo tome da se menja, razvija, stie nova iskustva i uiva u njima. On
je pokuao da u svojoj studiji izvedenoj 1968. godine, objasni osobine onih koji su stigli

73

do samoaktualizacije. Zakljuuje da zdrave, ostvarene osobe imaju sledee karakteristike:

superiornu percepciju sveta oko njih (vide ono to drugi ne primeuju), veliko prihvatanje
sebe i drugih ljudi, vei stepen spontanosti u oseanjima i aktivnostima, veu
usredsredjenost na probleme i zadatke oko sebe (ne na one u sebi), veu distancu od
svakodevnog i elju za privatnou, veu autonomiju i vei otpor prema pritisku da se
konformiraju, otvorenost i divljenje za svet oko njih, poveanu identifikovanost sa
oveanstvom, jaku i intimnu povezanost sa ljudima, vei znaaj daju jednakosti i
odbijaju predrasude, imaju sloen i duboko usadjen sistem vrednosti.
Maslova je posebno interesovalo kako se samoostvarene osobe ponaaju u
gradjenju odnosa sa ljudima, posebno u ljubavi. Zakljuuje da takve osobe vole radi
toga to su ljudi vredni ljubavi, a ne radi toga da bi dobile ljubav zauzvrat (M, 1962), da
su manje vezane za ljubav ali vie uivaju u njoj, seksualne odnose smatraju delom
ljubavne veze, nisu vezani za seks i redje ga trae od neaktualizovanih osoba, ali u njemu
vie i dublje uivaju. Takve osobe tee da budu u drutvu sebi slinih i tada grade vesele,
zabavne, pozitivne veze.
Abraham Maslov je u svojoj teoriji motivacije govorio o samoaktualizovanoj linosti,
onoj koja se u potpunosti ostvaruje, kao o kreativnoj osobi koja postie da ivi ispunjenim
ivotom. Motivacioni aspekt linosti se, po njegovoj ideji, razvija kroz proces, kretanje du
kontinuuma u kome se odreene dominantne oblasti motiva sukcesivno smenjuju. U
poetnim fazama razvoja linosti pojavljuju se bazini bioloki motivi i motiv sigurnosti, koji
su u funkciji obezbeivanja opstanka. Ukoliko je linosti omogueno da razvojno proe kroz
ove faze, ispolji, zadovolji i prevazie ove nivoe motivacije, ona time otvara nova, sloenija
motivaciona polja prema drutvenim motivima i motivu ljubavi. Uspeno aktiviranje i
zadovoljenje ovih motiva otvara najvie faze procesa razvoja motivacije, motive afirmacije i
samoaktuelizacije. Afirmacija se odnosi na prepoznavanje linosti u grupi i priznanje od
strane drugih, a samoaktuelizacija (ili samoostvarenje) spada u najvii motiv i do njega, kako
Maslov veruje, ne stie skoro niko. Samoostvarenje podrazumeva aktivaciju i zadovoljenje
najsloenijih, najviih ljudskih kapaciteta, pesnik mora da pie, a slikar da slika, ako ele da
ive u miru sa samim sobom, veruje Maslov. Linost koja je dostigla stepen
samoaktualizovanosti je vrlo retka, postigla je najvii stepen slobode, snage volje i
autonomije, ne postupa vie prema spoljanjim nego prema unutranjim (interiorizovanim)
vrednostima. Samoaktualizovana osoba je, prema Maslovu, kreativna u svakom segmentu
svog ivota, zadovoljnija je ivotom, ima oseaj da ivi punom snagom, ima stabilne ljubavne
relacije i prijateljstva i ispoljava stvaralaku energiju ne samo u oblasti posla, nego na itavom
ivotnom planu. Ona esto ne mora da bude prepoznata kao takva od strane svoje sredine,
ne izdvaja se po izgledu ili ponaanju, nego je izdvaja njeno ivotno postignue. Neke od
osobina koje se pojavljuju kod samoostvarene osobe su vea usmerenost na stvarnost, vii
stepen prihvatanja sebe, drugih i prirode, spontanost i jednostavnost u ponaanju. Kada se
bave nekim predmetom postoji jaa usredsreenost na polje rada, nego na same sebe, esto
se dobrovoljno povlae i usamljuju. Usamljivanje se ovde pojavljuje kao privremena
posledica potrebe da se koncentrie na rad i nema negativne emocionalne tonove kao to je
sluaj sa usamljivanjem iz psihotapolokih, odbrambenih ili depresivnih razloga. Ovakva
osoba ima naglaenu autonomiju i nezavisnost od trenutnih, linih ili drutvenih vrednosti,
motiv za istraivanjem je jai od potrebe za poau, uspehom ili popularnou.
Komunikacija sa drugima je obeleena nestereotipnim, otvorenim nainom osloboenim
procenjivanja, pojavljuje se oseaj jedinstva ili dubinske povezanosti sa drugima i sa itavim

74

svetom. Nije retko pojavljivanje mistikih iskustava, koje Maslov odvaja od religioznih i
povezuje sa izmenjenim stanjima svesti. Razvijaju duboke emocionalne odnose sa malim
brojem ljudi, ali prihvataju svakoga sa otvorenou, imaju jasan oseaj za dobro ili zlo,
smisao za humor i veliku inventivnu energiju. Usmereni su prema optem ljudskom i
relativno su nezavisni od konkretnih kulturnih obrazaca (Savi, 1994).
Vie za itanje u
Abraham Maslov Teorija motivacije

34. Kriterijumi normalnosti

NORMALNO I NENORMALNO
Istorija pitanja
Pitanje o tome gde lei i kakva je granica izmedju normalnog i nenormalnog u ljudskom
ponaanju je stara koliko i ljudska zajednica. Kako smo videli tokom prouavanja pitanja
predmeta psihologije, tokom najveeg dela istorije ljudske zajednice postojalo je uverenje
da je granica izmedju ove dve oblasti jasno odredjena, objektivna, a najee ak i fiziki
merljiva preko fiziolokih i biolokih parametara. Sve do skora (sredine devetnaestog
veka) nauke o oveku, a posebno medicina, verovale su u to da preko fizikih, spoljnjih
parametara moemo lako i nedvosmisleno utvrditi da li je neko normalna ili nenormalna
osoba. Frenologija je, na sistematin nain pokuala da dokae da se odredjene oblasti
ljudskog tela, a najvie oblik lobanje, odnose na psihike osobine linosti, te da ako
dovoljno dobro poznajemo topologiju lobanje, zatim paljivo opipamo neiju glavu, sa
sigurnou moemo tvrditi da je osoba normalna, ili da ne pripada toj kategoriji.
Naravno, kasnija provera je pokazala da nema osnova takvim prepostavkama i
frenologija se danas smatra jednim od naivnih pokuaja koje je nauka inila u svom
razvoju. Ipak, verovanje da su psihike osobine (vrline i mane) direktno vidljive ilavo
istrajava. Pogledajmo prikaz likova u stripovima, na primer, negativan lik je uvek nekako
i ruan, grub, hladan, dok je pozitivan lik uvek lep, skladan, uravnoteen...
Istorija tretmana nenormalnosti je duga ali ima zajednike karakteristike koje se
provlae kroz vreme odbojnost zajednice prema onima koji su preli normiranu
granicu, grubost u pristupima i leenju, uverenje da nenormalnost poiva na istim
osnovama kao i fizika bolest pa se treba leiti istim sredstvima i tako dalje. Da je
odstupanje od normalnosti u psiholokom smislu neto drugo nego dobiti zaraznu bolest,
na primer, tekovina je tek skoranje civilizacije. Neke od osobina granice izmedju
normalnog i nenormalnog treba napomenuti.
Relativnost kriterijuma
Kada bi postojala univerzalna mentalno zdrava osoba, tada bi sve zajednice na svetu i sve
istorijske spohe imale isti kriterijum. Oigledno je da ono to je vailo za normalno ak u
tako bliskoj prolosti kao to je jedan vek, ne mora vaiti i danas iako ivimo u toj istoj
zajednici. Relativnost kriterijuma se vidi u svim domenima, na primer, razvedena ena je
bila nenormalna pre sto godina, oduzimanje dece pravnim putem bilo bi nezamislivo,

75

seksualno iskustvo devojaka pre braka bilo bi devijantno ponaanje i slino. Isto tako se
zajednice izmedju sebe razlikuju u modelima normalnosti pa samim tim i u koracima
kojima modele neguju. Neke plemenske zajednice tokom podizanja deaka namerno
izazivaju jarost i bes jer se veruje da deak mora da bude dobar ratnik. Majke koje doje
deake, poto ih ponude hranom, kad dete pone da sisa naglo sklanjaju dete i ponu da
ga tresu. Kod deteta to izaziva jak bes, ponekad ak i fras. Roditelji veruju da je to dobro
za dete jer e ono postati snaan ratnik koji e umeti da titi svoju zajednicu. U naoj
zajednici bi se to smatralo zlostavljanjem. Kriterijum normalnosti nije univerzalan nego
ga grade ljudi kroz pravila zajednice. Zato on zavisi od drutva i od istorijskom momenta
u procesu njegovog razvoja.
Relativnost dijagnostikovanja nenormalnog
Tokom razvoja ljudske zajednice verovalo se da je granica izmeu psihiki
normalnog i nenormalnog stanja i ponaanja jasna i da je praviti razliku izmeu ova dva
pola jednostavan posao. Istorija pokazuje da je odnos zajednice prema onome to smatra
nenormalnim bio dominantno odbrambeni, i da su osobe koje na bilo koji nain nisu
odgovarale kriterijumima normalnog bile podvrgavane kaznenim postupcima koji su
ponekad izazivali fiziko oboljevanje pa i smrt. Dovoljno je pogledati istoriju
pshijatrijskih tretmana karakteristinih za veinu drutvenih ureenja izolacija,
vezivanje, kanjavanje, isterivanje demona, fizika prisila, teki fiziki rad, bievanje,
zatvaranje u prostorije sa istim takvim bolesnicima i slino pa da primetimo da je
tretman psihikih oboljenja do 19. veka bio izjednaen sa tretmanom zaraznih bolesti.
Verovalo se da je mentalno obolela osoba napadnuta nekim nepoznatim organizmima, da
je treba leiti sredstvima kojima ondanja medicina raspolae i ako to ne bi uspelo,
izolovati ili ubiti.
Normalnom osobom danas nazivamo onu osobu koja uspeva da adekvatno
funkcionie u svojim socijalnim ulogama, koja uspeva da razvije zrele odnose sa drugim
ljudima, koja prihvata odgovornost za svoj ivot i ivot onih koji od nje zavise, koja je u
stanju da tolerie (izdri) odreeni stepen frustracije bez gubitka psihike ravnotee i koja
ne odstupa znaajno od kriterijuma svoje sredine. Sve ovo to je reeno jo uvek nije
dovoljno da se u potpunosti opie normalna linost i zato se ona ee opisuje
negativnom definicijom normalna osoba je ona koja nije znaajno odstupila od
uobiajenog, prihvaenog naina ponaanja u nekoj zajednici.
Socijalni eksperiment koji je izveo Rozenhan 1973. godine, ubedljivo ocrtava
relativnost kriterijuma normalnosti. Rozenhan se dogovorio sa svojim saradnicima koji su
prethodno potvreni kao psiholoki normalne osobe, da se prijave u nekoliko poznatih
psihijatrijskih klinika. Trebalo je da kau da ponekad uju glasove, a da sve testove i
intervjue izvedu na normalan nain. Svi subjekti su bili zadrani u bolnici kao psihotini
pacijenti. Po prijemu u bolnicu, svi subjekti su se ponaali na uobiajen nain. Ni jedan
nije otputen iz bolnice i ni jednom od njih nije revidirana dijagnoza. Reakcije koje su
nastupile u javnosti su bile veoma burne. U sledeem koraku, Rozenhan je javno objavio
da e ponoviti eksperiment i nije nita uinio, ve je pratio promenu broja zadranih
pacijenata u duevnim bolnicama. Utvrio je da se u vreme kada je objavio da e poslati
svoje subjekte, prijem u bonice smanjio za 20%. Ovaj eksperiment ima i dublji znaaj ukazuje na potrebu za preispitivanjem naina na koji drutvo krasifikuje i prepoznaje
nenormalnost.
76

Danas, sa boljim i dubljim poznavanjem psihologije, kao i sa boljim poznavanjem

raznovrsnih oblika ljudskih zajednica koje postoje, znamo da otra granica izmeu onoga
to spada u normalno i nenormalno ne moe sa sigurnou da se povue. Jedna osoba
moe biti prepoznata kao normalna u jednoj a nenormalna u nekoj drugoj zajednici. Isto
tako, svaka osoba se nalazi u razvojnom toku pa tako oblik ponaanja u nekom trenutku
moe prelaziti okvire normalnog a u nekom sledeem biti u okviru njih. Gotovo da nema
nikoga meu nama ko barem jednom nije izgubio glavu, mislio sve najcrnje, digao
ruke od svega, naao krivca za sve svoje ivotne probleme, trao meu ljudima kao
crna ovca i slino. U toku svog ivota se kreemo i menjamo pa tako i dijagnostikovanje
ljudi na normalne i nenormalne nije nikada konano i nepromenjivo.
Kulturalna uslovljenost normalnosti
Antropoloka posmatranja pokazuju da ponaanje koje je u nekoj kulturnoj
zajednici normalno, u drugoj moe biti prepoznato kao nenormalno ili ak ugroavajue i
opasno. Na primer, roditelji koji su ostavili dete u kolicima napolju, dok oni u restoranu
piju kafu, smatra se normalnim ponaanjem u nordijskim zemljama. Kada je jedan par to
uinio u Severnoj Americi, javnost se do te mere alarmirala, da im je zapretilo
oduzimanje deteta. Glasnoa govora, jaina gestikuliranja, facijalna ekspresija se
razlikuje izmeu kultura. Kod nas je uobiajeno da nastavnik trai od deteta da ga gleda u
oi dok govori. U Japanu bi to bilo prepoznato kao neposlunost i drskost. ovek koji
glasno govori i mlati rukama u jednom sluaju predstavlja normalnu osobu a u drugom
nekoga ko je izgubiio ivce i treba ga smiriti.
Zajednice se, takoe, izmeu sebe razlikuju i po stepenu u kome toleriu/sankcioniu
ponaanja izvan utvrenih normi. Tamo gde je tradicionalno ureenje dominantno, manji
je stepen tolerancije prema odstupanju.
Uticaj epohe Ne samo da se drutva u jednom vremenskom preseku razlikuju izmeu
sebe, nego se i ista zajednica u toku vremena razvija i menja kriterijume normalnog, kao i
svoj stav prema odstupanju. Ono to je dozvoljeno nama, pitanje da li bi bilo dozvoljeno
naim prabakama. Nai potomci e iveti u drugaijim zahtevima od onih u kojima smo
mi.
Mentalno zdravlje danas Iz prethodno objanjenog je lako primetiti da kada danas
pokuamo da definiemo ta je to mentalno zdravlje, dobija se daleko oprezniji i
relativniji odgovor, nego to je to ranije bio sluaj. Danas se, opreza radi, mentalno
zdravlje definie veoma liberalno kao sposobnost efikasnog mentalnog funkcionisanja u
ivotnim okolnostima. Smatramo mentalno zdravima osobe koje uspevaju da efikasno
upravljaju svojim postupcima, oseanjima i motivima da bi postigli pun kvalitet
psihikog ivota.

77

OSNOVNA PODELA PSIHOPATOLOKIH POREMEAJA

35. NEUROZE
Klinika psihologija je oblast koja se bavi psihopatolokim poremeajima kao
predmetom posmatranja i tretmana. U mnogim segmetnima, ona se oslanja na nalaze
medicine, fiziologije i biologije. Postoje razliite vrste podela psihikih poremeaja, od
kojih emo pomenuti podelu prema poreklu, prema vrsti i prema sadraju poremeaja.
Prema poreklu mentalne tekoe se dele na organski uzrokovane (imaju izazivaa
materijalnog porekla) i psihogene (uzroci su u dinamici linosti). Kako iskustvo u svetu
pokazuje, psiholoki poremeaji i tekoe retko kada imaju organske uzroke ijim se
uklanjanjem osoba lei. Mnogo ee, sluaj je da psihike tegobe imaju dinamski
karakter, to jest, da su poreklom iz dinamike odnosa u porodici iz koje osoba potie.
Tako, na primer, psihotini napad izazvan trovanjem alkoholom ili ugljenmonoksidom,
na primer, spadaju u organski uzrokovane. Napadi straha i panike bez vidljivog uzroka,
spadaju u psihogene.
Prema vrsti se poremeaji mogu razvrstati u dve velike kategorije, od kojih je svaka
zapravo skup veoma razliitih klinikih slika, na neuroze i psihoze. Razlikuju se prema
stepenu teine poremeaja, uestalosti javljanja, strukturi poremeaja (poremeaju
ravnotee u linosti) i slino.
Prema sadraju postoji veoma mnogo razliitih podela. Ovim podelama se opisuje
funkcionalni deo linosti na koji se poremeaj odnosi. Na taj nain govorimo o
afektivnim poremeajima (poremeaj oseanja), poremeaju ponaanja, poremeaju
nagona i slino.
Neuroze spadaju u lake i uestalije oblike mentalnih poremeaja. Najee su simptomi
neuroze vidljivi pri komunikaciji osobe sa drugima, jer tu esto dolazi do konflikata i
ispada. Neurotini poremeaj ne donosi destrukciju linosti, niti nuno unitava
postignue neurotine osobe, ali znaajno ometa njeno normalno, efikasno ponaanje u
odredjenim provokativnim ivotnim okolnostima. Frojd je, na primer, verovao da su svi
ljudi do izvesne mere neurotizovani ali da postoje razlike u stepenu izraenosti neuroza
kod nekoga one zahvataju mali deo linosti, izazivaju slabije emocije i mogu se
zanemariti, dok kod nekoga zahvataju vei deo linosti i nose snanu emocionalnu teinu,
ime smetaju osobi da uobiajeno fukcionie u svakodnevnim okolnostima.
Ponekad se neopravdano koristi izraz neurotina osoba, poreklom iz starije
psihologije. To podrazumeva uverenje da neka osoba moe biti potpuno zdrava ili
potpuno neurotina i da ne postoje stepeni izmedju ova dva stanja. Danas se opravdano
koristi izraz neurotina ponaanja ili neurotini simptom koji zahvata samo jedan
segment linosti ali ne i linost u celini. Time se ukazuje na jednu bitnu odliku
neurotinih poremeaja, a to je da oni ne zahvataju celovitu linost, ne odraavaju se na
svaki trenutak njenog ivota, sve to misli, ini, osea, nego samo na ogranieni deo
funkcionisanja.
Frojd je objanjavao neurozu kao unutranji sukob izmedju nepomirljivih zahteva
super-ega i ida. Dok id sadi potrebe, nagone, impulse koji su pokretai ponaanja, superego, kao steena i dobijena struktura poinje da nas optereuje krivicom, unutranjim
zabranama, kontrolom, procenjivanjem sebe i svojih postupaka, uporedjivanjem nas
samih sa zamiljenim idealima i slino. Sadraji iz ida bivaju odbaeni od super-ega kao
opasni, neprihvatljivi ili sramni. Poto ovek nije svestan ove unutranje svadje jer se

78

ona odvija na podsvesnom polju, u situacijama koje provociraju njegov konflikt, teie da
se ispoljava neurotinim ponaanjem. Tako neurotino ponaanje spada u na naivni
pokuaj da se zatitimo od bolnih uvida na neadekvatan nain. Na primer, osoba sa jakom
krivicom e uvek unapred da se pravda i osea da je napadnuta, osoba koja nema
poverenja u ljude e teiti da izabere takve ljude koji e da opravdaju njeno nepoverenje,
osoba koja se osea odbaenom e u svakoj komunikaciji videti negativne elemente i
slino.
Naini na koje ljudi mogu da ispolje svoje neurotine simptome su otvoreni i
neogranieni, poneki put ak neobino matoviti. To su naini na koje naa podsvest
nalazi izraza u svakodnevnom ivotu i zato je svaki oblik neuroze ne samo izraz
patolokog, nego i kreacija za sebe. Bez poznavanja osobe i njene line istorije, simbola,
verovanja, motiva, oseanja, teko moemo da razumemo neurotine simptome.
Neki od oblika neurotinih poremeaja su opsesije (osoba ima fiksaciju ili
vezanost za neki cilj i sve podreuje tome), kompulzivna ponaanja (ritualizovana, kruta
ponaanja od kojih osoba ne moe da odstupi), poremeaji straha (anksioznost, napadi
panike), somatoformni poremeaji (pronalaenje bolesti u nekom delu tela bez ikakvog
organskog pokazatelja) i druge.
Na primer, osoba optereena unutranjom krivicom moe da se ispolji preteranim
pranjem i higijenom, osoba optereena seksualnim konfliktom e svoje potisnute nagone
videti u drugima, osoba koja ima oseaj inferiornosti e teiti da se istakne u svakoj
situaciji i tako dalje.

36. PSIHOZE
Psihoze spadaju u tee i redje oblike mentalnih poremeaja. Za razliku od neuroza
kod kojih osoba, iako je upala u poremeeno ponaanje, uspeva da ouva kontrolu i svest
o sebi, kod psihoza dolazi do poremeaja opaanja realnosti. To se naziva distorzijom
(deformisanjem) realnosti. U tom stanju, osoba gubi oseaj za granicu izmedju sebe i
spoljanjeg sveta, pa esto pokazuje bizarna ponaanja, ili kri drutvene konvencije i
norme, a da toga nije svesna.
Psihotini poremeaji zahvataju celokupno ponaanje linosti i zato su uoljivi za
sredinu u kojoj osoba ivi.
Neki od najee prouavanih oblika su shizofrenija, manino-depresivna
psihoza, reaktivna psihoza i paranoidna psihoza. Shizofrenija spada u tee oblike
poremeaja jer podrazumeva dublje cepanje i konfuziju svesti. U shizofrenoj epizodi
osoba nije u stanju da saobraa sa realnou, ona ima ubedljive halucinacije koje ne moe
da razlikuje od realnih dogadjaja. Dolazi do stapanja realnog i irealnog, svest o sebi se
menja. Tokom trajanja napada, veoma je teko ostvariti komunikaciju sa osobom. Na
sreu, periodi napada se smenjuju sa periodima u kojima osoba dolazi sebi pa je tokom
tog perioda mogue izvoditi terapiju.
Manino- depresivnu psihozu odslikava postojanje faza kada je osoba prepuna
energije (manija), ne moe da se smiri, stalno je u pokretu, nadiru joj ideje, puna je
inicijative, previe govori, svuda odlazi. Tokom manine faze, nije redak sluaj da se
osoba preterano kiti, stavlja previe detalja, ukrasa, boja, razgovara sama sa sobom jer

79

nije u stanju da uti. U sledeoj fazi nastupa suprotno stanje osoba gubi interes,
energiju, postaje teko pokretna, ne reaguje na podsticaje, ponekad prestaje da govori, ne
uzima hranu, ne komunicira, ne vodi rauna o higijeni i drugo. Ova faza (depresivna) je
kritino mesto kada se osoba osea na dnu i kada joj je potrebna posebna pomo.
Reaktivna psihoza nije pravi i tei oblik poremeaja, ve nastaje kao vrsta
emocionalnog odgovora na neki realno teak stresni doivljaj. U osnovi poremeaja se
nalazi reakcija na oseajni ok. Sa proticanjem vremena, uz pomo porodice, vrnjaka,
prijatelja ili terapeuta, osoba uspeva da prevazidje psihiku krizu i da se nikada vie u nju
ne vrati. Ponekad, deca koja su bila izloena tekim ratnim razaranjima i traumama
tokom raspada Jugoslavije, pokazivala su sklonost da prestanu da se igraju, prestanu da
govore, prestanu da uzimaju hranu ili spavaju. Iako po slici koja se stvara to podsea na
psihotini poremeaj, moe se zapravo smatrati emocionalnom reakcijom na realno teke
ivotne okolnosti. Iznenadna smrt bliske osobe se moe nalaziti u osnovi ovog
poremeaja, nesposobnost da se osoba uhvati u kotac sa velikom koliinom bola,
uslovljava povlaenje od drugih, iskrivljavanje realnosti i izlaenje izvan
konvencionalnog ponaanja.
Paranoidna psihoza se karakterie postojanjem izmatanog vieg znanja, svesti
o zaveri, spoznaji koja nije dostupna drugima, otkrivanja urote protiv osobe.
Paranoidna osoba iskreno veruje da zna bolje od drugih ljudi ta se deava, bilo sa njom
ili u njenoj okolini. Ona moe biti samo oprezna pred opasnostima, ako je laki oblik, a
moe i naneti povrede drugima verujui da je napadnuta, ukoliko je naglaen oblik
paranoidnog poremeaja. Postoji itava skala paranoidnog ponaanja. Za ovaj oblik
psihoze je karakteristino da osoba postaje potpuno neosetljiva na realnost nije je
mogue ubediti realnim dokazima jer ona zna, osea, obavetena je o neemu to
ne postoji.
Ne samo struna literatura, ve i knjievnost, poezija, dramska umetnost, filmska
umetnost, novine i javni mediji, prepuni su opisa psihiki poremeenih osoba. Drutvenoj
zajednici, ova grupa ljudi predstavlja se kao velika i realna opasnost. Kao odgovor,
zajednica preduzima niz kaznenih i kontrolnih mera kojima tei da stavi pod kontrolu ili
izoluje ove ljude. Istina je da postoje pojedinci koji predstavljaju pretnju zajednici,
medjutim realno, teina njihovih dela kao i broj, ne predstavlja nikakvu posebnu opasnost
u poredjenju sa globalnim zagrevanjem, zagadjenjem, uticajem genetski modifikovane
hrane ili osiromaenog uranijuma, ije je vreme poluraspadanja 10 000 godina. Isto tako,
moe se primetiti na osnovu studija u Srbiji 2007 (Psiholoke novine, struktura poinilaca
zloina), teke zloine sve ee ine osobe koje nisu prepoznate kao psihiki
poremeene, nego kao osobe poremeenog sistema vrednosti (sociopatija). Moe se
slobodno rei da stepen demokratinosti drutvene zajednice od najranijih oblika do
danas, moe da se posmatra kroz tretman osoba koje odstupaju od normi, kao to kae
Artemidor Sveci i ludaci oblae se u uto (Pongratz, Santner).
Afektivni poremeaji - depresija
Depresija je oblik poremeaja koji karakterie odsustvo energije, pad aktiviteta i
gubitak motivacije. Osoba gubi interes za stvari oko sebe, druge ljude, sve joj predstavlja
napor, povlai se u sebe. esto prestaje da se kree, zatvara se u sobu, lei u krevetu
okrenuta prema zidu, ne osea glad i e. Depresija je u osnovi prikriven izraz tuge. Zbog
toga osoba stie uverenje da ivot ne vredi, da ona sama nema vrednosti kao ni ljudi oko

80

nje. Svakodnevni dogadjaji joj izgledaju bezvredni, napori uzaludni, ne prihvata podrku
i pohvalu od osoba oko sebe. Depresija ima tendenciju da samu sebe odrava kroz sve
veu izolaciju. Osobi koja pati od depresije je mogue pomoi tako to e se podsticati da
se aktivira. U poetku uz pomo malih zaduenja i zadataka koje moe i ima snage da
obavi, a kasnije ukljuivanjem u sredine koje podravaju, pronalaenjem interesa i
aktivnosti koje donose zadovoljstvo i slino.
Depresija je najei povod suicidu. Da bi osoba uinila zlo sebi (time i svojim
bliskim osobama) mora da se dogodi jaka lina kriza iz koje se ne vidi izlaz. Statistike
pokazuju da u svetu stepen samoubistava raste sa ekonomskim statusom zajednice
najvei je u ekonomski visokorazvijenim sredinama kao to je Japan ili SAD. U kriznim
vremenima, uzrast na kome se pojavljuje suicidno ponaanje se sputa prema niim
goditima. Dok je u vreme ekonomske stabilnosti najnii uzrast bio 16 godina, sa
poveanjem drutvene krize se spustio na 14 godina. Samoubilake tendencije znaajno
su ee kod ena nego mukaraca, ali je broj uspenih samoubistava znaajno vei kod
mukaraca.

37. MENTALNA HIGIJENA I TERAPIJA

Koncept mentalnog zdravlja
Koncept mentalnog zdravlja
Definicija mentalnog zdravlja pati od iste bolesti kao i definicija zdravlja uopte
negativna je, tanije, definisana je preko onoga to ono nije a ne preko onoga to jeste.
Dok se zdravlje tela definie kao odsustvo bolesti, mentalno zdravlje je opisano kao
efikasnost u mentalnom funkcionisanju u svakodnenim ivotnim okolnostima. To znai
da pri proceni mentalnog zdravlja neke osobe obraamo primarno panju na to kako se
ona ponaa, kakva oseanja ima, kakve motive i vrednosti, ukratko, da li je funkcionalna
u svojim ivotnim ulogama. Ako osoba funkcionie dovoljno efikasno da njeni ivotni
problemi ne iziskuju profesionalne intervencije, govorimo o mentalno zdravoj osobi.
Ovo je praktina definicija zdravlja i ona ne zalazi u unutranja stanja osobe dok
god ona ne predje izvan socijalno zadatih margina. Svaka socijalna zajednica ima svoj set
ponaanja koja odgovaraju odredjenim ulogama zna se, na primer, ta bi trebalo, ta
mora, a ta nikako ne sme da ini jedna majka, svetenik, lekar, suprug i tako dalje.
Ukoliko osoba ne moe da funkcionie u svojim ivotnim ulogama, govorimo o
mentalnom poremeaju.
Orijentacija na dinamske pravce
Mentalni poremeaji i tekoe su iroka grupa razliitih sadraja, koji se
klasifikuju na neuroze, psihoze, poremeaje i tekoe. Tekoe su najlaki oblik
mentalnih problema i najee se reavaju savetovanjem. Savetovanje je postupak slian
psihoterapiji ali razliit u smislu to se bavi lakim problemima, kod funkcionalnih osoba.
Savetovanje podrazumeva davanje podrke i razvijanje ivotnih strategija reavanja, i
moe da ga vri ne samo psihoterapeut, nego i savetnik (u nekim zemljama su savetnici
ei od terapeuta i zakonom obavezni na intervenciju u odredjenim okolnostima kao to
su razvodi, line krize, profesionalne krize i drugo). U naoj zajednici tradicionalno ulogu
savetnika imale su osobe kao to su svetenici, uitelji, lekari, stari ljudi, rodjaci i slino.

81

Sa nastupanjem profesionalizacije se uloga savetnika pridaje obuenim osobama, mada je

znaaj linih savetnika i dalje ostao ogroman.
Vrste terapije
Postoji nekoliko uobiajenih postupaka kojima se organizuje i izvodi pomo u
prevazilaenju psihikih tekoa i oboljenja. Stepen angamana i nain rada, najpre
zavise od teine problema to je jai poremeaj, zahvaen je vei deo linosti i time je
potreban radikalniji zahvat da bi se pomoglo. Kod najteih oboljenja kao to su
psihotina, potrebno je upotrebiti to vie sredstava individualnu terapiju, porodinu
terapiju, grupnu terapiju i medikamente.
Terapija medikametnima iako spada u este, posebno se neguje u
psihijatrijskom radu, treba naglasiti da medikamenti lee samo one psihike poremeaje
koji su izazvani fizikim uzrocima, to je manji procenat. Veina psihikih oboljenja se
ne lei medikamentima, ve oni samo ublaavaju simptome poremeaja. Na primer, ako
neka osoba ima ponovljene pokuaje samoubistva, korisno je umiriti je lekovima do
granice do koje se uklanja opasnost od ispada. Ali za psihologa to nije kraj, nego poetak
terapijskog rada, jer terapija poiva na promeni linosti koja mora biti svesna. Veina
medikamenata ima simpotmatsko delovanje i po prestanku uzimanja, aktiviraju se isti oni
problemi koji su bili prekriveni delovanjem leka.
Individualna psihoterapija podrazumeva postupak uspostavljanja odnosa klijent
terapeut, u kome se kroz dijadno gradjenje odnosa aktiviraju, prepoznaju i raspliu
osnove linog problema. Ovaj individualni oblik rada je poznat odavno, iako je u iu
javnosti dospeo tek Frojdovim radom. Postoji razgranato polje psihoterapijskog rada od
kojih su najpoznatiji pristupi psihoanalitiki, humanistiki, kognitivni, bihejvioralni i
niz drugih koji spadaju u meavine postojeih. Sutina terapije je uverenje da e klijent
kroz niz razgovora, analiza i suoavanja, uspeti da sagleda sebe, svoje probleme i
oseanja i time rekonstruie svoj ivot na efikasniji nain.
Porodina terapija podrazumeva da u procesu leenja uestvuje itava porodica.
Ovaj pristup ima osnova u nalazima da je koren psihikog poremeaja uvek poreklom iz
bliskih porodinih odnosa, posebno odnosa sa roditeljima. Zato terapija, ukoliko tei da
bude efikasna, mora da promeni itav porodini sklop odnosa, a ne samo jednu osobu.
Porodina terapija poiva na nalazu klinike psihologije da se odelo cepa po avovima,
tj. porodica je dinamina celina u kojoj se razboli ne onaj koji je najvie poremeen, nego
onaj koji je emocionalno najslabiji. Leenje najslabijeg lana bez leenje celine koja ga je
proizvela, ne daje nuno dobre rezultate. Rad sa porodicom je znaajno efikasniji oblik
rada iako ga nije uvek lako izvoditi, ve i zbog injenice da porodica u kojoj se radja
patologija, nejee ni sama nije u stanju da se sa tim suoi, pa odbaci svog obolelog
lana kao da je on strano telo u njoj.
Grupna terapija je oblik rada u kome se grupa formira u cilju medjusobnog
pomaganja, podrke i promene. Grupa ima svog terapeuta ija je uloga manje direktivna i
vie demokratina nego u individualnoj terapiji. Idealno je ako ovaj oblik terapije moe
da se kombinuje sa ostalim oblicima. Poznato je da je ovek veoma osetljiv na druge
ljude (setimo se Aovog ogleda gde je troje oevidaca dovoljno da osobu ubedi da je
kraa linija dua). Grupa terapija ima za cilj da kroz razvoj odnosa izmedju lanova i
podrku njihovom medjusobnom radu, dovede do pozitivne promene linosti. esta je
praksa da se grupe formiraju prema zajednikom problemu alkoholiari, narkomani,

82

sucidne osobe, osobe sa poremeajima ponaanja i slino. Savremena praksa pokazuje da

su najefikasnije meovite grupe koje nisu birane po principu zajednikog problema, jer
raznolikost osoba doprinosi bogatijem sadraju rada (Newman, LD).

38. UENJE
ak i kada radimo neto to smatramo jednostavnim, na primer, hodamo ulicom,
na mozak je tog trenutka zauzet mnogim stvarima - koordinacijom pokreta i
odravanjem ravnotee, on neprekidno proizvodi nove odgovarajue pokrete, naa misao
tee u vie smerova, nae opaanje belei objekte oko nas, primeujemo ljude sa kojima
se zaobilazimo, izbegavamo rupe, prelazimo na zeleno svetlo, na sluh belei zvukove
oko nas. Ako nas neko zamoli da rekonstruiemo viene objekte, uz malo napora,
iznenadiemo se koliko smo toga u stanju da se setimo. Pa ipak smo bili uvereni da
nismo nita uili tokom svih tih dogaaja.
Uenje je mnogo iri pojam od onog to se obino pod njim podrazumeva. Osim
to uimo u koli ovaj proces se pojavljuje u svakom trenutku naeg ivota, u direktno
ispoljenom ili nevidljivom obliku uimo u svakom trenutku u kome doivljavamo,
opaamo, imamo oseanja, misli, predstave, kreemo se kroz prostor. Najee taj proces
protie neopaeno i nismo svesni da uimo. Samo mali deo uenja protie kroz nau
svest, toliko mali da ga naunici smatraju vrhom ledenog brega (Lindzi, Hol 1975) pri
emu se najvei i najvaniji po opstanak deo nikada ne otkriva svesti. Tu je na snazi
ekonomija svesti kada bi sve informacije, obrade, sinteze i integracije koje se u nama
odvijaju bile dostupne svesti, verovatno je da ne bismo mogli normalno da
funkcioniemo, niti bismo imali gde toliko bogatsvo podataka da smestimo.
Psihologija i biologija se slau u konstataciji da je opstanak i napredak ljudske
vrste usko povezan sa ogromonom sposobnou oveka da se neprekidno usavrava i
prilagoava kroz intelektualne procese i kroz najvaniji od njih uenje.
Prosti i sloeni oblici uenja
Istraivai danas znaju da postoji vei broj razliitih oblika uenja. Razlike
izmeu njih su vezane za uee/odsustvo svesti, stepen automatizacije pri uenju,
strukture koje uestvuju u procesu uenja, razliit znaaj koji pojedini oblici imaju za
opstanak oveka, fleksibilnost nauenog, sadraj (objekat) uenja i slino.
Najjednostavniji oblici uenja ne zahtevaju uee svesti, odvijaju se automatski, imaju
veliki znaaj za opstanak i preivljavanje ali se zato tee modifikuju i prilagoavaju
konkretnim ivotnim okolnostima. to je oblik uenja vii, to je on meki, fleksibilniji,
prilagodljiv okolnostima, na njega je lake uticati. Ali je zato i za pojavu takvih oblika
potrebno mnogo vie rada, uticaja, sazrevanja, neuralnih potencijala, vremena i fizikih
okolnosti koje to omoguavaju. Istraivanja organizacije ovekovog saznajnog sistema
nam pokazuju jo i to da se sloene saznajne funkcije, one koje su najmlae i najfinije,
prve i gube kada doe do nepredvienih okolnosti kao to su pad koliine kiseonika u

83

vazduhu, pad krvnog pritiska u organizmu i slino. Tada se fine saznajne funkcije briu,
gube, i ustupaju mesto jednostavnijim oblicima uenja.
Razliiti oblici uenja se pominju u literaturi. Neki od njih se pojavljuju samo kod
oveka, neki kod viih oblika sisara a neki kod svih ivotinja.
Oblici uenja
Habituacija
je oblik prostog prilagoavanja nervnog sistema nekoj ivotnoj situaciji u kojoj smo
stalno izloeni nekoj stimulaciji. Zamislimo da smo uli u neku prostoriju u kojoj je buka
u poetku ujemo buku ali u jednom neprimetnom momentu prestajemo da je budemo
svesni habituirali smo se ili adaptirali na nju. Ljudi imaju veliki kapacitet da se
habituiraju ili da ne primeuju veliki broj stvari zvocanje ene, neurednog mua, decu
koja kmee, hrkanje onoga sa kim delimo sobu, radio koji svira, neprijatne mirise.
Moemo da se prilagodimo skoro svemu, ak i veoma neprijatnim iskustvima, ako se
ponavljaju dovoljno esto. (Lindzi, 1975). Habituacija se pominje kao granini oblik
uenja, neki e autori sporiti da je to uenje uopte ali ono ipak odraava sposobnost
organizma da se prilagoava konkretnoj ivotnoj situaciji.
Senzitizacija
je spremnost organizma da reaguje na odreeni nain u odreenim situacijama ak i kada
takva reakcija nije adekvatna. Kad nas neko zastrai stranim priama, spremni smo da
posle toga u svakom unju ujemo pretnju, skoimo na svaki i najmanji pokret. U strahu
su velike oi kae izreka. Ako impanzama pokaemo zmije iza pregrade (majmuni se
veoma plae zmija) i ako tada pljesnemo dlanom o dlan, majmun e dobiti snaan napad
panike, ba kao da je napadnut. Jedna ista stimulacija u normalnim ivotnim okolnostima
izaziva sasvima razliitu reakciju nego u stanju senzitiziranosti.
Asocijacije
Spajanje elemenata svesti u celinu se zove povezivanje putem asocijacija. Dva sadraja
su koincidirala i vremenu, prostoru, smislu ili su slini po neem drugom, i dogodilo se
da su se automatski slepili u celinu. Ovaj princip spajanja bio je poznat starim Grcima
i zbog toga se govori da je Platon zaetnik psihologije uenja on je govorio o
asocijacijama po slinosti i kontrastu. Asocijacija je lepak koji dri vie asociranih
elemenata u celinu. Uenje putem asocijacija je bilo jedno od dominirajuih objanjenja
uenja u psihologiji. Bihejviorizam je iao tako daleko da je svako ovekovo ponaanje i
uenje, teio da objasni asocijacijama nauili smo da nas mama hrani pa smo uz to
prihvatili i funkciju govora, nauili smo da jedan izraz lica uvek ide uz kaznu pa smo se
uz taj izraz lica uvek oseali kanjeno, vezali smo prijatnost i neprijatnost za itav niz
asocijativnih elemenata i to nas, veruju bihejvioristi, vodi u ivotu. Danas se zna da su
ova objanjenja dobra u razumevanju emotivnog ivota ali se nisu pokazala dovoljno
uspenim u objanjenju ba onih sloenih oblika uenja koji su upravo karakteristini
samo za oveka kao najrazvijeniju vrstu usvajanje govora, apstraktno miljenje,
simboliku komunikaciju i drugo.

84

Klasino uslovljavanje
Pavlov je prvi uoio da ukoliko se odreeni set dogaaja dovoljan put ponovi, ivotinja
poinje da reaguje na dogaaj kao na celinu. Ako su oveku zaduenom da hrani pse
kripale izme, ivotinje su ubrzo poele da se raduju hrani na sam zvuk kripanja. Zvuk
kripe se pretvorio u znak koji najavljuje hranu. Pavlovljeva istraivanja uenja putem
klasinog uslovljavanja , koja su mu Nobelovu nagradu 1904. godine i ruska fizioloka
kola su izvrile znatan uticaj na psihologiju uenja. ema uslovljavanja izgleda ovako
uslovni stimulus
zvuk zvona
bezuslovni stimulus
hrana

---------------------------------

uslovna reakcija
refleks orijentacije
bezuslovna reakcija
luenje pljuvake

gde primeujemo da se stvorila nova, dotada nepostojea veza izmeu razliitih

dogaaja. Ovo je osnovni oblik uenja veruju istraivai Pavlovljeve kole.
Kako se to odraava na ljude?
Sam Pavlov nije imao nameru da preuveliava znaaj svojih nalaza, niti da ih
nekritiki proiruje na oveka. Dogodilo se to bez njegovog zalaganja. Uslovljavanje je
ubrzo proglaeno osnovnim i jedinim oblikom uenja sve u naem intelektu je nastalo
kroz graenje mrea ovakvih veza, pa i veoma apstraktni i sloeni oblici miljenja.
ovekova misao, veruju oni, samo je splet asocijacija.
Otkrivi ovaj oblik uenja, naunici su uspeli da izazovu u eksperimentalnim
uslovima neogranieno veliki broj razliitih ponaanja ak i kod veoma jednostavnih
organizama kao to je jednoelijski paramecijum ukoliko se dovoljan broj puta u
rastvor u kome je paramecijum sa vrha igle ubrizga bakterija (omiljena hrana)
paramecijum hrli prema igli im se ona svaki sledei put pojavi u blizini (Gelber, 1952).
Ako se fetusu u majinoj utrobi izloi vibracija pa posle nje jak zvuk, fetus e posle
nekoliko ponavljanja poeti na vibraciju da reaguje kao da nailazi zvuk.
Poetkom dvadesetog veka, ameriki naunik Votson izvodi eksperiment kojim
eli da pokae znaaj uenja uslovljavanjem. On eksperimentie sa dobrovoljcem
malim Albertom, detetom bez roditelja. Poto utvruje da se dete rado igra sa
eksperimentalnim mievima, on u sledeoj fazi, kada god dete pokua da se priblii miu,
proizvodi veoma snaan zvuk. Ubrzo se stvara veza izmeu mia i jakog zvuka (za dete
je to snaan strah) pa ve i samo prisustvo mia u prostoriji izaziva panian strah. Ubrzo,
dete poinje da se boji svega belog, eksperimentatora u belom mantilu, svega dlakavog,
krzna, kose... Reakcija se iri na vei broj slinih situacija, to je generalizacija uenja.
Danas se klasinom uslovljavanju ne pripisuje ba toliki znaaj, ono ne moe da
objasni sve, ali neto ipak moe. Neki bazini i prostiji oblici ponaanja mogu da se
objasne ovim principom. Na primer, emocionalno uslovljavanje, fobije, neuroze,
sujeverja, anksiozni strahovi i slino. Terapija koja se bavi neurotinim poremeajima
obiluje ovakvim informacijama osoba koja je u detinjstvu bila kanjavana zatvaranjem
u orman kao odrasla osoba dobija klaustrofobiju, vojnici koji su preiveli rovovsku borbu
i intenzivan strah vezali za boravak u rovu dobijaju klaustrofobiju, osoba koja je u

85

detinjstvu dobila snaan oseaj krivice vezane za prljave ruke (runa dela) kao odrasla
dobija koenje prstiju i slino. Beskrajan je broj naina na koji asocijativno povezujemo
stvari u ivotu. Sujeverje se moe razumeti kao pogrena generalizacija i povezivanje.
Ako smo tri puta sreli osobu koju retko sreemo i ako nam se posle toga desilo neto
lepo, smatraemo sam susret sa ovom osobom uzrokom neeg lepog. Isto vai i u
obrnutom smeru, i to je esto bio povod da se u tradicionalnim drutvenim zajednicama
neto loe pripisuje ljudima, obino eni, na primer, urokljivo gleda - pa domainu ugine
koko, pree preko puta - pa domain doivi nesreu, nekako je naljute - pa domainu
krave vie ne daju mleko... Putem asociranja jedan dogaaj postaje povezan sa drugim
automatski i bez uea svesti. Ove pogrene generalizacije nisu ak morale ni nama da
se dese, one mogu biti predate sa generacije na generaciju broj trinaest, prolazak ispod
merdevina, crna maka koja nam prelazi put, sedenje na uglu stola, razbijanje ogledala i
druga ponaanja su neto to nam je predato kao izaziva baksuza a da mi to nismo lino
proveravali.
Instrumentalno uslovljavanje
Klasino uslovljavanje se oslanja na postojee, prirodno date modele ponaanja
ivotinja se i inae osvre na zvuk, kao i to lui pljuvaku dok se hrani. Novitet je samo
veza (asocijacija) koja se izmeu njih stvara.
Kod instrumentalnog uslovljavanja se stvara novi oblik ponaanja koji nije dotada
prirodno postojao na primer, ivotinje naue da se okreu, klanjaju, ire krila ili penju
na dve ape u prisustvu nekog uslovnog stimulusa.
Instrumentalno uslovljavanje modelira ponaanje putem nagradi i kazni. Instrumentalno
uslovljena ivotinja ili ovek naue da zbog nekog efekta (nagrade ili izbegavanja kazne)
izvode odreena ponaanja. Ona ponaanja koja dovode do pozitivnog efekta bie
uvrena i ponavljana svaki put kada se naemo u istoj situaciji. Amerika kola
bihejviorizma je dalje razvila ideju da se celokupno ljudsko ponaanje moe objasniti
instrumentalnim uslovljavanjem i da je ovek samo proizvod rasporeda nagrada i kazni
koje su ga oblikovale. Nita to inimo, veruju oni, nije nezavisno od nagrade ili kazne
koja sledi ili koja je sledila nekad u nekom momentu ivota. Iako je veliki deo psihologije
poao ovim smerom a veliki deo ide jo uvek, na kraju se mora priznati da je nain
sagledavanja oveka kao instrumentalnog bia preterano pojednostavljenje. Time se od
oveka oduzima miljenje, govor, apstrahovanje, stvaranje - pogotovo umetnost ne moe
da se objasni na taj nain. Jo neto treba priznati, svoenje oveka na stimulus
odgovor emu izrodilo je primenjene pristupe koji nisu uvek bili u interesu oveka.
Leenje elektrookovima, modifikovanje ponaanja preko nagraivanja i kanjavanja,
surova eksperimentacija sa ivotinjama, a ponegde i sa ljudima nazvanim dobrovoljci,
ideja stvaranja oveka prema zadatom obrascu, esto je igra na ivici ili ispod ivice
humanosti.
Istraivanja uticaja nagrade i kazne na decu su mnogobrojna i ona nas upuuju na
neke od vanih zakljuaka. Kao prvo, uticaj nagrade ili kazne na svu decu nije isti. Na
primer, ekstrovertna deca lake istrpe kaznu nego introvertna deca. Introvertna deca bolje
reaguju na nagradu nego na kaznu. Implikacije u vaspitnom i obrazovnom procesu su
sledee pristup deci ne sme da zavisi iskljuivo od vaspitnog cilja koji imamo ve i od
mogunosti, interesovanja i razvojnog perioda u kome se dete nalazi, takodje od

86

njegovog temperamenta, motivacije, emocionalnog profila, socijalne situacije roditelja i

mnogih drugih vanih faktora.
Motorno uenje
Oblik uenja u kome savlaujemo neku motornu vetinu (vetinu pokreta).
Uenje se upranjava iskljuivo direktnom vebom izvoenjem aktivnosti. Na primer,
da bismo savladali vonju bicikla, moramo da pokuamo da vozimo bicikl. Isto se dogaa
sa drugim motornim vetinama skijanje, vonja kola, fine manuelne vetine, precizno
crtanje, gaanje u metu, ples, sviranje muzikog instrumenta, kucanje teksta, hirurki
zahvati, samo su neke od vetina koje zahtevaju dugo vebanje. Ove vetine se ne mogu
uiti indirektno i veoma su osetljive na vebu, kao to jedan muziar kae ako ne
vebam jedan dan osetim, ako ne vebam dva dana, publika oseti. Kada se dobro
savladaju, motorike vetine su dugotrajno zabeleene i otporne za zaboravljanje. Moe
nam se dogoditi da godinama ne sednemo na bicikl, ali emo to kasnije izvoditi kao da
nije bilo pauze.
Uenje po modelu
Jedan od socijalnih oblika uenja koje je primetio i istraivao Bandura (Bandura)
je uenje koje se zasniva na posmatranju uzora. Dete je sposobno da ui i usvaja
ponaanja koja se od njega oekuju pomou posmatranja ili pomou potkrepljivanog
modela. Ako se deca u istraivakim uslovima izloe ne linoj aktivnosti, nego
posmatranju aktivnosti modela (vaspitaa) ona usvajaju ponaanja koja nisu ranije imala,
a koja su replika ponaanja modela. Prema Banduri ovo je opservaciono uenje kod koga
ne postoji uvebavanje ponaanja. Malo sloeniji oblik uenja po modelu je kada se dete
izlae modelu koji pokazuje ne samo ponaanje, nego i dobija nagradu, potrkrepljenje za
takvo ponaanje. Ovaj oblik uenja je nazvao vikarijsko uenje, to znai, uenje preko
supstituta, zamene za lino uenje. Pri tome se pretpostavlja da se dete postavlja u ulogu
modela i na osnovu ishoda tudjeg ponaanja izvodi zakljuke i modeluje sopstveno
ponaanje. Uenje po modelu se smatra vanim za usvajanje socijalnih uloga, ono se
oslanja na veliki kapacitet deteta da usvoji, transformie i kombinuje ono to je nauilo
od modela i na taj nain formira sopstveno ponaanje.
Uenje uvianjem
Spada u najvie oblike uenja. Ispitivao ga je Keler. Posmatrajui ponaanje impanzi u
kavezu doao je na ideju da kod ovih oblika majmuna postoji inteligentno ponaanje.
Kada je stavljao majmune u problemsku situaciju koju oni ne mogu da ree na osnovu
primene ve postojeih reenja, nego moraju da grade novi, Keler je primetio da
ponaanje majmuna odslikava unutranji proces uvianja. Na primer, impanza treba da
dohvati bananu ali nije dovoljno da se popne na kutiju. Treba da se seti da naslae manje
kutije na vee i da tako dohvati. Ili, ne moe da dohvati bananu postojeim tapom ve
treba da uvue tanji tap u deblji i tako ga produi. Keler je ustanovio da ne mogu svi
majmuni da dou do reenja. Neki od njih neprekidno ponavljaju pogrene strategije.
Jedan deo grupe impanza je meutim, pokazao drugaiji oblik ponaanja. Posle
neuspelih pokuaja naputao je polje, sedao i davao znake kao da razmilja. Zatim je
iznenada davao utisak kao da se ozario i tada bi u nizu neprekidnih pokreta direktno
izvodio ponaanje koje dovodi do cilja. Momenat promene ponaanja, ozarenje, naziva se
87

uvianjem, pa je ovaj oblik nazvan uenje uvianjem. To je ponaanje koje je graenje

novog odgovora u novoj situaciji. Uvianje se oslanja na prethodno iskustvo i znanje ali
ih i prevazilazi i zato se smatra oblikom inteligentnog ponaanja. Keler je ak ustanovio
da se impanze izmeu sebe veoma razlikuju kao indidvidue u pogledu sposobnosti
uvianja, slino kao to se ljudi razlikuju meu sobom u intelektualnim sposobnostima.
Uenje govora i ovladavanje govorom je jedno od najsloenijih polja istraivanja
u psihologiji. Govor spada u najvie intelektualne funkcije jer podrazumeva stvaranje
unutranjeg semantikog polja koje je proizvod sloenog odnosa izmeu deteta i drugih
ljudi. To je najsloeniji oblik uenja karakteristian iskljuivo za oveka, jer ni jedna
poznata ivotinjska vrsta nema simboliki apstraktni sistem koji poiva na apstrahovanju,
tj. rei. Kada se danas u svakodnevnoj praksi koristi pojam uenje, najee se misli na
verbalno uenje sa verbalnom reprodukcijom kao to je to sluaj sa kolskim uenjem.

39. PAMENJE
U svakom momentu smo izloeni neprekidnom prilivu informacija. Najvei deo
tih informacija protie mnogostrukim tokovima ispod praga svesti i nikada ne prelazi
granicu svesti. Ukoliko usmerimo panju na neku od informacija, tada ona dospeva u
svest. Ono to nam ne dospeva u polje panje protie izvan svesti, a tek mali deo ostaje
zabeleen. Od svega to primimo kao informaciju, dakle, tek mali deo biva osveen a od
toga dela se jo manji deo uva u seanju. Tako da za pamenje i seanje kao svesne
funkcije moemo rei da se nalaze tek na vrhu piramide.
Uobiajeno razumevanje pamenja govori da je to zadravanje tragova u mozgu,
informacija o dogaajima koje smo doiveli. Postoje oblici pamenja koji funkcioniu uz
akciju svesti ali i izvan opsega svesnog, na primer, nae telo moe da pamti prijatna ili jo
ee neprijatna iskustva i da reaguje automatski u odreenim, slinim situacijama, a da
mi toga nismo svesni niti imamo iakava uticaj na to.
RAZLIITE VRSTE MEMORIJE
Postoji vie podela memorije. Naveemo neke koje se najee pojavljuju u
istraivanjima.
Primarna memorija koja se naziva kratkoronom memorijom, je proces koji se
pojavljuje kada neposredno primamo vizuelne ili slune informacije. Kada od ljudi
traimo da zapamte neki materijal (najee se istrauje na besmislenom materijalu), na
primer, serije brojeva, slogove ili slike, primeuje se da se zapameni materijal veoma
brzo gubi iz memorije. To je kriva zaboravljanja koja pokazuje da se tragovi pamenog
gube u vremenu.

%
zapamenog

80

88

20
3
6
9
12
15
vreme zadravanja u sekundama

18

Dugorona memorija spada u dugoroni oblik pamenja i tu pohranjene injenice o

naem ivotu. Neke od njih e trajati izvesno vreme
To su oblici pamenja koji se razlikuju na osnovu duine trajanja zapamenog.
Kratkorona memorija ima svoj tok pri emu odreena koliina informacija neprekidno
ulazi i izlazi iz nje, ne zadravajui se dugo. Dugorona memorija sadri nae uspomene i
sve to smo uspeli da zapamtimo za due vreme. Najkrai oblik memorije je nazvan
ikonika memorija koja sadri veoma kratko izloene ulne utiske oko 5 milisekundi.
To je ujedno i najplii nivo obrade informacija.
Vizuelna memorija Ljudi se razlikuju po strategijama koje koriste pri pamenju i
reprodukovanju informacija. Vizuelno memorisanje se oslanja na pamenje slike koja je
u jednom momentu bila dostupna. Uobiajeno, sposobnost vizuelne memorije je
ograniena, traje izvesno vreme a zatim se gubi i pone da zadobija matovite elemente.
Postoje izuzetno daroviti ljudi kod kojih je kapacitet vizuelne memorije vei nego kod
drugih i deluje kao neogranien. Oni mogu, na primer, da u svom umu listaju knjige
koje su nekada videli i tano proitaju ono to na svakoj stranici pie. Deca koja imaju
poveanu sposobnost vizuelnog pamenja mogu da posmatraju sliku koja je odavno
sklonjena i da na zahtev ispitivaa prebrojavaju elemente na slici, na primer, na pitanje:
Da li na slici ima drugih zgrada? dete odgovara potvrdno. Na pitanje koliko ih je,
odgovor se odlae dok traje prebrojavanje, a zatim se daje taan odgovor. Na pitanje da li
postoji toranj, dete je u stanju da potvrdi, a da takodje i kae koliko asova pokazuju
kazaljke na satu tornja. Vizuelno memorisanje je karakteristino kod osoba koje su inae
sklone vizuelnizaciji. Kada reprodukuju neki utisak iz ivota, one sklapaju oi i
pokuavaju da u mislia vide seanje.
Podela memorije prema vremenskoj dimenziji
Postoji skora (epizodika) i dalja (lina) memorija. U psihologiji linosti, posebno tokom
analize ponaanja, snova, patologije, uspomene se dele prema vremenu nastanka. Tako
psihoanaliza prepoznaje blisku prolost i dalju prolost. Bliska prolost se negde naziva i
epizodikom memorijom i ona odgovara naem pamenju dogaaja od prethodnog dana
(Cavallero) dok je dalja prolost onaj zapameni sadraj koji odgovara vremenskoj taki
udaljenoj od sadanjosti. Ovo je naroito vano kod psihoanalitikih tumaenja snova
skora prolost, dogadjaji od prethodnog dana se prepoznaju u scenariju sna. Ali oni su
samo odabrani simboli koji prikrivaju sadraje iz dalje prolosti sa kojima imaju veze.
Oni tako predstavljaju okida za pojavu simbola neto to smo sluajno opazili,
pomislili ili nam se dogodilo prethodnog dana pojavljuje se u snu. Mi na svesnom planu
ne razumemo zato je do toga dolo. Naa podsvest, medjutim, na taj nain ostvaruje plan

89

da se izrazi i to tako da ispod simbola skore prolosti lei povezan simbol iz dalje
prolosti koji nam je lino veoma bitan ali koji smo zaboravili. Traganje za dubinskim
simbolom, kljunim simbolom iz dalje prolosti vodi se uz pomo terapeuta ili
analizatora snova i trai od snevaa da svesno i uz napor evocira sve to mu se javlja u
svesti u vezi sa prikazanim simbolom.
U jednom snu, na primer, sneva vidi svog kolegu koji ima kljun. U analizi
sutradan, on izvetava da je prethodnog dana sreo kolegu, koji mu se uinio slian
jednom drugu iz razreda (dalja istorija) koji je bio velika kukavica. Slinost izmedju
kolege (epizodika) i starog druga koji je zaboravljen i njihova slinost, dodale su kljun
na osobu koja se smatra kukavicom (pile).
TEORIJE PAMENJA
Istraivanja pamenja pokazuju da se u tom procesu zapravo odigrava vie
razliitih procesa. Pored rada na svesnom nivou, velika koliina informacija nikada ne
dospeva do praga svesti. Prema duini trajanja, memorija se deli na ikoniku (do 5
milisekundi), kratkoronu, dugoronu i operativnu. Ikonika memorija koja lei na
samom poetku lanca prenosa i obrade, traje veoma kratko i operie stalno. Iz nje
informacija dospeva u operativnu memoriju, koja nije mesto ne kome se neto arhivira,
nego vie sistem, kanal kroz koji informacija tee dalje na dublje nivoe obrade.
Operativna memorija je u direktnoj vezi sa funkcijama koncentracije i panje, ima
ogranien kapacitet i vri funkciju distributera. Stariji pristupi pamenju, oni iz 19. veka
su se uglavnom odnosili na dugorono pamenje, tj. neku vrstu rezervoara infomacija
koje su nam dostupne akcijom svesti. ve rana istraivanja su pokazala koliko je
pamenje podlono stalnoj doradi, preradi i menjanju od strane subjektivnih faktora, tako
da vie predstavlja konstrukt (tvorevinu) nego reprodukciju neega to se dogodilo.
Postoje teorije spontanog zaboravljanja, koje zaboravljanje vide kao proces prirodnog
brisanja tragova u mozgu. Brisanje se dogadja zbog metabolikih procesa koji teku
neprekidno i istiskuju stare signale iz mozga. Prema teoriji aktivnog zaboravljanja, proces
zaboravljanja ima sistematski tok zaboravljaemo prema algoritmu koji odredjuje da se
vitalno bitni elementi pamenja nikada ne gube, dok neki drugi iezavaju. Frojdova
teorija podrazumeva da je zaboravljanje u skladu sa podsvesnim mehanizmima koji
prikrivaju neprijatne injenice i potiskuju ih iz svesti, tako da je njegova teorija podvrsta
teorija aktivnog zaboravljanja. Prema teoriji retroaktivne inhibicije na primer, prethodno
naueno ometa ono to se usvajalo kasnije, to znai da postoji interakcija izmedju onoga
to ulazi u memoriju i onoga to u njoj ve jeste.
Prema teoriji veitosti pamenja, ne postoji zaboravljanje u pravom smislu, nego se
vremenom gubi dostupnost podataka u memoriji. Zagovornici ove teorije nalaze potvrde
u iskazima osoba koje su preivele komatozna stanja, kliniku smrt, operacije mozga bez
anestezije ili su bile pod stanjem hipnoze. Osobe su u stanju da do detalja tano
reprodukuju zaboravljenje doivljaje, kao da u sadanjem trenutku ponovo proivljavaju
iste dogadjaje. Ova plastinost memorije pokazuje da je memorijski prostor daleko
bogatiji nego to nam deluje na osnovu svakodnevnog iskustva, najvei deo memorisanog
materijala nije nam ni potreban u svesti. Zato se on pohranjuje na mesta na kojima se ne
gubi sasvim, ve ostaje mogunost dopiranja do ovih podataka u izuzetnim ivotnim
okolnostima.

90

Pamenje u obrazovanju Koncept obrazovanja koji je danas dominantan daje ogroman

znaaj pamenju i reprodukovanju. Skoro svako ispitivanje u obrazovnom procesu se
oslanja na reprodukciju zapamenog, na osnovu ega se uenicima/studentima dodeljuje
ocena. U tom smislu se previe esto zanemaruje injenica da reprodukcija zapamenog
nije isto to i kvalititetno znanje. Znati neto znai posedovati znanje o sadrajima koji su
uklopljeni u celovit saznajni koncept osobe, imaju vezu sa njenim linim ivotom i
ivotnim situacijama kroz koje prolazi ili e tek proi. Istraivai su u naim kolama
ustanovili da se najvei deo kolskog gradiva ne odnosi na ivotno relevantne situacije,
da se gradivo oslanja na veliku koliinu zapamenih injenica i da su zbog toga uenici
razvili strategije uenja napamet da bi se zadovoljio ktierijum reprodukovanja. U takvom
procesu se znanje i potreba za uenjem, naalost, pomeraju izvan kole u druga polja
aktivnosti (Pei, Emp. istr. 2004). Tendencije u obrazovanju bi morale u skorijoj
budunosti da se preokrenu od koncepta ta (sadraj) ka konceptu kako (process), to
bi se moglo izraziti i kao pomeranje od memorisanja prema procesu miljenja.
REPRODUKCIJA I ZABORAVLJANJE
Za zaboravljanje se smatra da je to proces brisanja tragova u mozgu ili gubljenja
dostupnih informacija. Teorije zaboravljanja pokuavaju da ree pitanje uzroka i principa
po kojima tee proces zaboravljanja kao i faktore koji ovaj proces ubrzavaju ili
usporavaju.
Greke pamenja su situacije u kojima nismo svesni iskrivljenja zapamenog
materijala. One se dogadjaju zato to pamenje nije automatski proces repliciranja
dogadjaja, nego delimini konstrukt koji nastaje pod dejstvom faktora linosti. Neki od
izvora greaka u pamenju lee u tome to pamenje obino obuhvata opte perceptivne
podatke dok izbacuje detalje, zatim pamenje se odvija uvek u kontekstu (okruenju) u
kome se neto dogadja i tada se tumai prema smislu situacije. Nadalje, ovek tei da
nadopunjuje nedostajue podatke i elemente situacije tako to ih spontano ugradjuje i
osmiljava. Mogue je i da naknadno tumaenje neke situacije iskrivi zapameno. Tada
ono to smo zapamtili bude iskrivljeno naknadnim tumaenjem. Na primer, poznato je da
postoji tendencija kod nekih ljudi da posle nekog vanog i snanog doivljaja naknadno
pronalaze predznake i upozorenja koji nisu realno postojali.
Poremeaji funkcija pamenja su takodje i amnezije koje se odnose na
nemogunost evociranja odredjenih dogadjaja, a ponekad i itavog perioda. Postoje
retrogradne amnezije, anterogradne i potiskivanje.

40. MILJENJE
Miljenje je najvanija opta kognitivna funkcija. Postoji mnogo razliitih oblika
miljenja: rezonovanje, reavanje problem-situacija, suenje, razlikovanje, apstrahovanje,
generalizacija, predvianje, kontrola, oekivanje, matanje, zamiljanje, sanjarenje...
Miljenje je povezano sa sveu, panjom, govorom, emocijama, motivima, potrebama,
percepcijom i svim drugim procesima i funkcijama linosti, tako da nijedan elemenat ne
ostaje nezavistan od ostalih.

91

Razvoj funkcije miljenja

Najpoznatiji istraivai miljenja u psihologiji su bili Volfgang Keler, an Pjae i
Lev Vigotski. Oni su dali najvei doprinos ovoj oblasti istraujui je sa razliitih
aspekata. Keler se bavio inteligentnim ponaanjem, stvaranjem koncepta orudja i
reavanja problema kod ivotinja. Pjae se bavio ontogenetskim razvojem miljenja
posmatrajui odnos izmedju sazrevanja deteta i stvaranja misaonih koncepata.
Pjae u svom modelu kognitivnog razvoja navodi faze:
Senzomotorna inteligencija formiraju se kroz aktivnost senzo-motorne eme,
dete na odredjeni sklop drai reaguje odredjenim nainom.
Predoperacionalna faza operacije su misaone procedure, one se oslanjaju na
pojmove. Od druge do sedme godine se svet shvata egocentrino, iz pozicije sopstvenog
doivljaja.
Konkretne operacije od 7. do 11. godine se stvaraju sve sloenije misaone
operacije ali one se oslanjaju na konkretne objekte i relacije.
Formalne operacije od 11 godine se savladavaju apstraktne operacije, reavaju
se sve sloeniji problemi i dete koristi logiko miljenje.
Vigotski se takodje bavi razvojnim fazama miljenja ali ga on postavlja u kulturno
istorijski kontekst. Za razliku od Pjaea, Vigotski pretpostavlja da je funkcija miljenja
potpuno drutveno uslovljena (fiziko sazrevanje tu nije bitan faktor ve samo preduslov)
i prenosi se kroz interakciju izmedju deteta i fizike/socijalne sredine. Pomou usvajanja
relacija spolja, od drutvenih prenosnika, misao postaje pounutrena, tj. internalizovana,
unosi se u individualni misaoni repertoar deteta i tako od drutvene i spoljanje, postaje
lina i unutranja. Vigotski povezuje funkcije miljenja i govora, koje u ranim razvojnim
fazama taku nezavisno (govor se pojavljuje nezavisno od misli, a misao pre govora). U
kasnijoj fazi ove funkcije se ukrtaju, pa govor i misao poinju dijalektiki da formiraju
jedno drugo. Pojavljuje se unutranji govor, uproeni govor koji se odvija nesvesno u
svakome od nas dok mislimo. Miljenje kod zrele osobe podrazumeva postojanje
aktivnog unutranjeg polja u kome se odvijaju sloene simbolike funkcije.
Reavanje problema
Kelerova istraivanja faze reavanja problema kod ivotinja su utrla put
istraivanjima procesa misaonog reavanja situacija. Problem-situacija je ona u kojoj se
nalazimo kada nam je nepoznato ta treba da uinimo kao odgovor na problem da bismo
ga prevazili ili razreili. Nae prikupljeno iskustvo, znanje i mogunosti koje imamo
nam omoguavaju da doemo do reenja, ali da bismo to postigli potrebno je da ih
upotrebimo i kombinujemo na nov nain.
Kako se razreavaju problemi zavisi od mnogo faktora kako u realnoj situaciji
tako i u linosti onoga koji traga za reenjem. Ako zanemarimo vrstu problema i
posmatramo ta se dogadja u situaciji pravljenja strategije reenja, pokazuju se odreeni
esti naini na koji se pristupa problemima. Postoje tri opta naina na koji ljudi
postupaju kada se nau u problem-situaciji: pokuaji i pogreke, postepena analiza i
reavanje uvianjem.
Pokuaji i pogreke je oblik reenja kada naslepo i bez reda primenjujemo
mogua reenja. Ako se slepim pokuajima ne doe do reenja, osoba se obino sasvim
razoara. Ako doe do reenja, osoba se obino i sama iznenadi i ne zna ta je uradila to
92

je dovelo do efekta. U slinim situacijama u budunosti e opet poeti sa slepim

pokuajima. Ova strategija je karakteristina za situacije kada smo pod snanim pritiskom
da neto preduzmemo ali nemamo ni najblau informaciju o tome ta i kako treba uraditi.
U realnom ivotu ove potpuno slepe pokuaje ljudi esto upranjavaju iako ivotne
situacije skoro nikada nisu slepo pogaanje izmeu jednako verovatnih mogunosti.
Zamislimo da nam automat nije izbacio kafu - moemo pokuati da ga udaramo,
utiramo, pritiskamo dugmad sluajnim redom, protresamo strujni kabl i slino. Ako nam
u nekom momentu kafa pristigne, neemo znati koji od ovih pokuaja je dao rezultat. U
tom smislu, reenja ovog tipa nemaju vrednost uenja i ne obogauju nae iskustvo ak i
kada su sluajno efikasna. Neke linosti su sklone ovom tipu reenja i one obino imaju
problema u ivotnim situacijama koje zahtevaju sloene i promiljene poteze. Keler je
primetio posmatrajaui impanze u problem-situacijama da jedan deo njih pokazuje
skolonost za pokuaje i pogreke i da nema sposobnost da pree na vii i sloeniji nivo
reavanja. Nesposobnost da se rei situacija je praena stalnim ponavljanjem pogrenih
pokuaja a nekada i izlivima jakih negativnih emocija majmun se odjednom razbesni i
pone da lomi predmete u kavezu.
Postepena analiza podrazumeva da se postepeno i u vie koraka dolazi do
razumevanja problema. Napredovanje ka reenju je postepeno i sistematsko jer postoji
strategija pomou koje reavamo. Na primer, pronalazak jednog od najvanijih lekova
danas, penicilina, se pripisuje postepenom i viegodinjem sistematskom prouavanju
koje je Fleming vrio u svojim laboratorijama. On je sistematski pravio rasade bakterija a
zatim ih izlagao dejstvu svih supstanci koje su mu bile dostupne. Pa ak i tada je
sluajnost uestvovala penicilnska bu je sluajno dospela sa hleba u jedan od rasada.
Neke od ivotnih situacija koje zahtevaju postavljanje sistema su one kada znamo da je
reenje negde izmeu zahvaenih mogunosti ali ne znamo tano koja je to varijanta.
Ako igramo deiju igru potapanje podmornica, na primer, znamo da se skriveni
objekti nalaze u okviru polja. Ako posmatramo skrivalice iz novina, znamo da emo
vremenom otkriti skriveni objekat. Strategije koje koristimo su drugaije nego kod slepog
pogaanja.
Reenje uvianjem spada u vid inteligentnog ponaanja gde je potrebno na nov i
kreativan nain prekombinovati postojee injenice. U osnovi svakog velikog otkria se
nalazi reenje putem uvida. Uvid se pojavljuje i u mnogim drugim situacijama, svako od
nas je imao trenutke u kojima je novo razumevanje bljesnulo u svest. Jedan poznati
matematiar otkriva svom prijatelju psihologu da je najvee i najradosnije otkrie u
njegovom ivotu ono kada je otkrio da niz kamenia izbrojan sa jedne i sa druge strane
niza, daje isti broj! Najvee otkrie Antajnovog ivota bilo je, prema njegovim reima,
kada je sa etiri godine otkrio kako radi kompas. Tesla pominje kao jedno od najveih
svojih otkria kada je svoj drveni brodi uspeo da pokrene uzvodno od toka potoka
(pomou kalema). Otkrie uvidom se dogaa na svakom ivotnom koraku.
Keler je prouavao ponaanje u problemskim situacijama i on govori o etiri opte
faze kroz koje se reenje uvianjem pojavljuje: xx, inkubacija, iluminacija, verifikacija.
Od ega zavisi sposobnost linosti da probleme reava uvianjem? Neki od
faktora koji utiu na ovu sposobnost su improvizacija, stepen funkcionalne fiksiranosti i
iskustvo u prethodnim situacijama. Spremnost da improvizuje je individualna

93

karakteristika pojedinca koja moe biti iskazana u manjem ili veem stepenu. Neke osobe
lako ulaze u improvizaciju a neke osobe ne mogu da izdre stepe neizvesnosti koji
improvizacija nosi. Funkcionalna fiksiranost se odnosi na sklonost osobe da odreene
predmete i situacije u svom okruenju vezuje za strogo ogranien broj funkcija i
mogunosti. U jednom eksperimentu je ispitanicima traeno da ugase sveu sa razdaljine
od dva metra. Prethodno su im pokazani jedan po jedan predmeti koji su ponueni:
staklene cevi, metalni tap i kutija gita. Zatraeno je da prethodno napiu to vie
moguih funkcija koje svaki predmet moe da ima. Reenje se sastojalo iz provlaenja
metalne cevi kroz staklene, spajanje staklenih jedna do druge pomou gita, a zatim
duvanje kroz cev. Pokazalo se da su sve osobe koje su u prethodnom koraku navele tri
potrebne funkcije predmeta sa lakoom reile zadatak. One koje su navele dve od
potrebnih funkcija su u veini reile zadatak, dok je manje od polovine onih koji su naveli
samo jednu ili nijednu potrebnu funkciju uspele da ree zadatak (Lindzey, 1975).
Kada smo suvie fiksirani za uobiajene funkcije objekata oko nas, onda nismo u
stanju da stvorimo kreativna reenja. Umetnost zato esto koristi ovo izmetanje
svakodnevice kao motiv svakodnevni predmeti gube svoje uobiajene funkcije i
dobijaju estetski kvalitet delovi alata, kuni aparati, igrake, tkanina, limenke, metalni i
stakleni otpad, kamenje u prirodnom obliku, ak i veoma kratkotrajni materijali kao to je
hrana i organske materije, postaju graa umetnikog dela. Izgleda da je to dobra veba
protiv funkcionalne fiksiranosti.
Prethodno iskustvo ima dvostruko dejstvo na sposobnost uvianja ako su
prethodne situacije bile suvie sline sledeoj onda osoba po inerciji nastavi sa starim
nainom reavanja. U jednom istraivanju je ispitanicima dat niz zadataka sa bokalima i
traenim zapreminama u litrima (Lindzey, 1975). Na primer, pomou bokala zapremine
21, 127 i 3 litre, izmerite zapreminu od 100 litara. Ako nastavimo sa nizom slinih
zadataka ispitanici e razviti strategiju reavanja. Ako u jedan zadatak ubacimo reenje za
koje nisu ptrebna sva tri bokala nego dva, veina ispitanika ne moe da rei problem u
traenom vremenu. U tom sluaju govorimo o negativnom uticaju iskustva na sposobnost
uvianja. Posmatranja izvedena na uspenim ahistima, krojaima, kuvarima i vajarima
pokazuju da se kod njih razvila odreena iskustvena sposobnost razumevanja sa opteg
nivoa (heuristika) prema pojedinanom i tada oni u procesu graenja uvida mentalno
testiraju i biraju mogue reenje.
Faze reavanja problem situacije obino teku u sledeem poretku:
uoavanje problema pojavljuje se svest o tome da postoji potreba za
reavanjem ili modifikovanjem neke situacije,
formulisanje problema razjanjava se situacija i njeni uslovi, upoznaje se sa
svim znaajnim injenicama,
inkubacija povlaenje od aktivnog traganja, udaljavanje od problema i
naputanje dotadanjih, neuspelih strategija, u ovoj fazi elaboracija problema
nije vie svesna ve se sputa ispod nivoa svesti. U ovoj fazi imaju znaaja
nove ideje, naoko nevezane za probem, analogije i metafore koje su udaljene
od problema,
iluminacija (eureka) osveivanje reenja, otkrie situacije iz novog ugla,
verifikacija aktivno oprobavanje reenja.

94

Predvidjanje
Predvianje podrazumeva da je naa funkcija miljenja usmerena na budunost,
na ono to tek treba ili moe da se odigra. Naini na koje se odnosimo prema budunosti
mogu da se razviju u neogranieno veliki broj razliitih pristupa. Krajnost je kada
verujemo da se nikako ne moe uticati na budue dogaaje, a takoe, sa druge strane
kada verujemo da je svaki dogaaj podloan uticaju. U prvom sluaju govorimo o
predeterminaciji uverenju da je sve unapred zapisano i da se dogaaji odigravaju
nezavisno od bilo ije aktivnosti. Sve to ovek moe da uradi, u tom sluaju, je da
dopusti odmotavanje niza dogaaja. Verovanje u sudbinu je jedno od uobiajenih
uverenja ovog tipa i ono podrazumeva da ta god inili, od svoje sudbine ne moemo
pobei. U drugom sluaju govorimo o samo-determinaciji ili ideji da iskljuivo mi
utiemo na dogaaje. To znai da je neophodno neprekidno se boriti i kretirati ivotne
dogaaje. Jasno je da su oba stava samo krajnosti, a velika veina ljudi se u svojim
postupcima nalazi na sredini izmeu njih, dakle, neprekidno odmeravamo i procenjujemo
da li u odreenim ivotnim okolnostima moemo ili ne moemo da utiemo na sled
dogaaja, kao to govori stara izreka da treba imati snage da promenim ono to mogu,
da ne promenim ono to ne mogu i mudrosti da vidim razliku izmeu ta dva.
Predvianje je vana funkcija zbog toga to na osnovu njega moemo da
kontroliemo dogaaje i tu je nae znanje i iskustvo od velikog znaaja. Jedan od
osnovnih zadataka psihologije je i da stvori osnova za predvianje buduih postupaka,
oseanja, doivljaja, motiva, potreba kod ljudi.
Predikciju je mogue izgraditi na osnovu naunog znanja, na osnovu iskustva, na
osnovu intuicije ili na osnovu sluajnog pogaanja. Potreba da se predviaju dogaaji
postoji u svim vremenima i zajednicama i ona je odraz ovekove potrebe da se osea
sigurnim.
Iako su znanje, iskustvo i poznavanje verovatnoe sigurna osnova za predvianje,
ipak su igre na sreu, kockanje i klaenje jedna od najstarijih zabava civilizacije, a vraipogaai postoje u svakoj zajednici samo u razliitim oblicima. ivotna osiguranja i
osiguranja imovine, samo su oblici klaenja sa verovatnoom. U stara vremena su
vraevi bili vaan izvor informacija koji je pomou predvianja uticao na postupke ljudi.
Danas je nauka preuzela istu funkciju, koju obavlja na drugaiji nain. Predikcija se u
nauci i primenjenim disciplinama najee vri sa odreenom verovatnoom, na primer,
praenje deijeg razvoja se zasniva na verovatnoi da e dete odreenog uzrasta biti u
stanju da izvri odreeni motoriki i kognitivni zadatak. Ako neko pojedinano dete ne
odgovara svojoj uzrasnoj grupi mi moemo samo da predviamo sa odreenom
verovatnoom da je dete napredno ili zaostalo i da e tako ostati i ubudue. Ako nam
lekar kae da imamo bolest koja u 50% sluajeva prolazi sama a u 50% pomou lekova,
da li nam to pomae u odluci ta da radimo?
Predvianje u snu je jedna od starih tema psihologije i ona se obrauje u
Jungovoj, Fromovoj, tekelovoj teoriji. Neki istraivai veruju da se tokom sna osoba
izmeta od svakodnevice, oslobaa zahteva realnosti i tako moe slobodnije da sagledava
situaciju. Uvidi koji se ponekad pojavljuju u snovima mogu da budu veoma snani i da na
taj nain utiu na ovekove postupke u budunosti. From opisuje san pacijenta koji u snu
vidi svoju enu kao neprijatelja neto to samom sebi budnom ne sme da prizna. San u

95

tom smislu bolje predvia ponaanje osoba nego budna svest. Istorijski izvori esto
govore o predvianjima krupnijih istorijskih dogaaja navodno je roenje Aleksandra
Makedonskog bilo predvieno jer je jedan od dvorana sanjao Aleksandrovu trudnu majku
koju prekriva velika svetlost i sputa se na njen stomak (Brook, 1987). Josifov san iz
Biblije je imao funkciju predvianja, san cara Konstantina u vezi sa usponom
Hrianstva, a tako i mnogi drugi.
Predvianje na osnovu intuicije znai da neka osoba donosi zakljuke o buduim
dogaajima ne na osnovu realnih injenica, nego na osnovu iracionalnog, skraenog
miljenja koje nije logike prirode. Intuitivna predvianja nije mogue verbalno objasniti,
kontrolisati ili izazivati. Neka istraivanja intuicije pokazuju da se pre radi o crti linosti
nego o obliku miljenja. Setimo se da i Jung pominje intuiciju kao jednu od etiri
osnovne funkcije linosti. Nevolja sa intuitivnim predvianjima je to su
najnepouzdanija, a perma nekim is traivanjima, nisu daleko od sluajnog pogadjanja.
Poremeaj funkcije miljenja
Poremeaji funkcije miljenja proizilaze iz ireg uzroka poremeaja linosti.
Poremeaj miljenja se esto vezuje uz tea psihika oboljenja dok je kod lakih ee
dolo do negativnih promena u emotivnom ili motivacionom bloku. Najvei broj ljudi
ak i kada prolazi kroz snane emocionalne stresove uspeva da ouva funkciju miljenja.
Miljenje se kod mentalno uravnoteenih ljudi menja i pod dejstvom intoksikacije, psihoaktivnih supstanci, gubitka kiseonika, izmenjenih stanja svesti, lezija centralnog nervnog
sistema ili drugih fizikih uzroka. Kod teih psiholokih poremeaja javlja se realtivno
trajna negativna promena na funkciji miljenja.
Najkrupniji poremeaji miljenja su relativno retki i oni zahvataju itavu linost.
Nazivaju se deluzije, mentalne obmane (kod nas je u upotrebi re manija iako to nije
sretan prevod) i karakterie ih kompletna orijetacija linosti, njenih percepata, emocija,
postupaka, prema sadraju mentalne obmane. Najee obmane su manija progranjanja i
manija veliine.
Kada osoba umisli da je progonjena i da se drugi ljudi udruuju u zaveru protiv
nje, ona poinje u svakom koraku da prepoznaje potvrde za svoja uverenja. U blaem
obliku, ovo je prepoznatljivo kod svakoga od nas, ako verujemo da nas neko mrzi onda
emo da prepoznajemo znake i tamo gde ih nema. Ova ideja moe da bude sasvim
nerealna, na primer, osoba veruje da je proganjaju Marsovci, fantastina bia, neka
poznata linosti i slino. Ubica Dona Lenona, na primer, veruje da je sukob izmeu njih
bio line prirode iako ga ovaj nikada nije sreo ni video. Izvor zavere moe da bude
prepoznat i u nekome od bliskih osoba pa se deavaju naoko neoekivani lini i porodini
sukobi.
Ideja veliine postoji kod ljudi koji veruju da su izuzetne linosti, od
neprocenjivog znaaja, zasluga i vanosti. Oni poseduju jedinstveno znanje o neemu o
emu ostali ljudi ni ne slute da postoji, komuniciraju na poseban nain sa nekim
parapsiholokim silama, imaju reenje za neki veliki svetski problem, patentirali su
neponovljiv patent kojim se neto veliko reava, imaju posebne sposobnosti ili neto
drugo. Jedan istraiva govori da je njegov klijent na terapiji bio tako uverljiv u svojoj
prii da komunicira sa biima na drugoj planeti gde ga slave kao kralja, da je i njega kao
terapeuta uvukao u tu priu. Kada je video da i terapeut veruje u to, prestao je sa

96

matanjem, jer mu nije odgovaralo da na toj planeti budu dva kralja umesto jednog
(Lindzey, 1975).
Snaga poremeaja miljenja moe da bude veoma velika, tako da osoba iskreno
veruje u svoju obmanu ova iskrena vera snano deluje na intuitivno orijentisane ljude
koji ponekad poinju da se okupljaju oko ovakve osobe, da je proglaavaju svojim voom
i idolom, da je slede i oboavaju, da je proglaavaju duhovnim ili umetnikim ocem, pa
ak i da idu veoma daleko u ovom oboavanju u zatvaranje u tajno drutvo, izabrani
krug.

Konkretno i apstraktno miljenje

Kada je objekat miljenja neto direktno opaajno dostupno govorimo o
konkretnom miljenju. Ono se odnosi na konkretne, fiziki date objekte koji se nalaze u
perceptivnom polju u odreenom trenutku. Psihologija je pokazala da se apstraktno
miljenje kao veoma sloena saznajna funkcija razvila poreklom iz konkretnog miljenja.
Faza konkretnih operacija je faza razvoja inteligencije u kojoj dete razvija mentalnu
sposobnost da ovlada konkretnim objektima, odnosima i pojmovima.

41. KREATIVNO MILJENJE

Kreativno ili stvaralako ponaanje je ono koje dovodi do originalnog otkria,
reenja problem situacije na nov nain, stvaranja umetnikih ili naunih dela, stvaranja
novih i originalnih mogunosti u svakodnevnim ivotnim situacijama. Postoji mnogo
psiholokih studija kreativnosti ali jasna, pozitivna definicija kreativnosti nije napravljena
mnogo se ee kreativnost definie negativno, pomou onoga to nije, nego pomou
odreenja ta jeste. esto, kreativno miljenje se definie kao ono koje je usmereno
prema novim idejama i reenjima koje do tada nisu postojale ali koje nose poseban
kvalitet i imaju poseban znaaj za ljude i zajednicu. Ovakvim definicijama psihologija
pokuava da uhvati neke od vanih elemenata kreativnosti originalnost, stvaranje novog
i znaaj koji to nosi za zajednicu ljudi.
Kreativno miljenje je tema koja se nalazi izmeu psihologije saznanja i
psihologije umetnosti, zato to povezuje dva udaljena predmeta miljenje i kreativnost.
Ona se bavi pitanjem na koji nain se gradi misaoni proces stvaranja reenja i alternativa
u ivotnim situacijama. Kreativno miljenje je povezano sa situacijama kada se naemo u
neoekivanim ivotnim (profesionalnim) okolnostima i kada se potencijalno reenje
situacije ne moe izvesti na osnovu ve postojeeg iskustva nego je potrebno
kombinovanje i konstrukcija novih reenja. U veini ivotnih situacija ovaj proces tee
automatski i mi smo retko kada svesni svog misaonog toka. U odreenim, izmenjenim
okolnostima utvreni naini, utabane staze naih misli nisu dovoljne da izaemo na
kraj sa situacijama u kojima smo se nali. Tada se reenje situacije oslanja na promenu

97

misaonog toka i graenje novih alternativa. Ponekad je ovaj proces svestan i oigledan, a
mnogo ese se dogaa nesvesno i na manje vidljivom nivou.
Najei istraivaki postupci izgledaju tako to se pojedinci ili grupe dovode u
problem-situacije i posmatra se na koji nain se stvara reenje. Na taj nain je mogue
posmatrati ne samo tok procesa miljenja, nego i razliite uticaje koji postoje na
kreativno miljenje, kao to su, na primer, da li smo efikasniji pojedinano ili u grupi, da
li su efikasnije demokratske ili autokratske grupe, da li variranje instrukcije koju dajemo
ili razliit raspored predmeta u problem-situaciji utie na pojavu reenja i slino.
Strategije reavanja
Naini na koje ljudi reaguju mogu se svrstati u nekoliko grupa:
1. Sluajni pokuaji i pogreke ovaj tip reavanja postoji i kod ivotinja. ovek koji se
naao u nekoj neoekivanoj situaciji pokuava na slepo da doe do reenja. Zamislimo
da smo se zaglavili u liftu. Prvo to e veina ljudi uraditi je ponoviti komandu, a zatim
pokuati nasumce pritiskanjem bilo kog dugmeta, drmusanjem lifta, skakanjem,
otvaranjem zatvaranjem vrata i slinim nasuminim pokuajima. Ukoliko se lift
pokrene, neemo biti u stanju da otkrijemo ta je iz naeg repertoara bilo odgovor na
problem. To je i osnovni nedostatak nasuminih reenja u svakoj slinoj situaciji emo
morati da ponavljamo isti repertoar ponaanja. Do reenja se ne dolazi svesno i zbog toga
ne moemo u budunosti da ponovimo reenje.
2. Postepena analiza pojedini ljudi su skloni da u potrazi za reenjem stvaraju sisteme
kako bi ispitali to vei broj alternativa, a da im to manje promakne. Ova strategija je
efikasna kada nam je do reenja veoma stalo (na primer, traimo lek protiv bolesti ili
reenje nekog vanog problema). Strategija potrage za reenjem poiva na rednom
ispitivanju pojedinanih potencijalnih reenja dok se stigne (ili ne stigne) do pravog.
Strategija postepene analize za razliku od sluajnih pokuaja zahteva koncept reenja,
nije sluajna. Ali, efikasna je jedino ako smo sigurni da moemo da pokrijemo sve
kritine situacije. Tada se pristupa traenju igle u plastu sena. Primer iz istorije nauke
je pronalazak penicilina, izum koji je spasao milijarde ljudskih ivota a do koga se stiglo
kombinacijom postepene analize i sluajnosti. Istraiva je dugi period svakodnevno
kombinovao zasade razliitih prirodnih agenasa i bakterija, u elji da otkrije eventualnog
snanog biolokog neprijatelja bakterija. Posle ogromnog broja pokuaja, sluajem je na
jedan bakterijski zasad pala mrvica buavog hleba, uina jednog od asistenata koja je
smesta unitila bakterije. Postepenom eliminacijom dolo se do otkria da je to penicilin.
3. Uvianje podrazumeva postojanje unutranjeg mentalnog plana na kome se odigrava
reavanje problema. Najvei doprinos istraivanju uvianja je dao Volfgang Keler,
ispitujui ponaanje impanzi u prirodnom rezervatu na Tenerifima, krajem Prvog
svetskog rata. On je uoio da se reavanje uvianjem moe smatrati visoko inteligentnim
ponaanjem. Ako je ivotinja jednom dospela do uvida, kod svake sledee sline situacije
se reenje primenjuje odmah, a ne posle serije istraivakih ponaanja. Uvianje se
odnosi na stvaranje misaone sheme problem-situacije i povezivanje elemenata te situacije
na nov nain. Da bi se pojavilo reenje, potrebno je reorganizovati problem-situaciju, a to
znai, videti iste stvari na nov nain. Tako dve nevane kutije postaju deo graevine kada
se stave jedna na drugu, dva tapa treba uvui jedan u drugi da bi se njime dohvatilo, dva
kanapa treba povezati da bi se stiglo do cilja, i slino.

98

Suoeni sa situacijama u ivotu kada postoji prepreka da neto postignemo,

koristimo strategije kojima reavamo takve situacije. Kada se reenje problema oslanja na
pravljenje novih, originalnih tvorevina, govorimo o uvianju problema. Ono u prvoj fazi
podrazumeva suoavanja se problemom, graenje pokuaja reavanja a zatim mentalne
reogranizacije problema u svesti, promenu uvida i reenje problema.
Na primer, kada ispitanicima zadamo zadatak da privrste sveu na zid i upale je
a u prostoriji se nalaze kutija ibica, kutija penadli i svea, ovaj zadatak je teko reiti iz
prvog pokuaja (Duncker, 1945 iz Gerow, 1997). Ovde je reenje isprazniti kutiju
penadli, parom penadli probuiti kutiju i pribosti je za zid. Zatim na kutiju staviti sveu
i upaliti. Veina ispitanika ne uspeva da rei problem, zato to postoji takozvana
funkcionalna fiksiranost za svrhu, funkciju predmeta oko nas. Kutija penadli se opaa
iskljuivo kao to to uobiajeno jeste. Predmete koji nas okruuju vidimo u skladu sa
svojom uobiajenom svrhom. To znai da nam je potrebna promena toka misli i naina
posmatranja predmeta da bismo reili problem. Istraivai utvruju da ak i mala
promena problem-situacije poveava broj ljudi koji su u stanju da ree. Na primer, ako se
na kutiji penadli nalazio natpis penadle, reenje je bilo znatno ree nego ako na kutiji
nije nita pisalo, a penadle se nalazile razbacane u prostoriji. U prvom sluaju smo
funkcionalno fiksirali predmet a u drugom je taj isti predmet manje odreen. to je manje
odreen, to je vei potencijalni stepen slobode koju imamo u tome ta sa njim moe da se
radi.
Istraiva po imenu Mejer je stavljao ljude u problem-situacije u kojima je, na
primer, traeno da zaveu dva ueta jedan za drugi. Uad su visila sa plafona i nije ih bilo
mogue istovremeno dohvatiti rukama jer su bili na prevelikom rastojanju, ali ih je pod
veim nagibom bilo mogue vezati jedan za drugi. U poetnim koracima, ispitanici su
pokuavali da dok dre jedno ue dohvate drugo ali to nije bilo mogue. Jedan deo je
odustajao od reavanja, jedan deo je ponavljao isto neuspeno reenje, a jedan deo je
pokuavao sa novim reenjima. U jednom trenutku je pomonik istraivaa, kao sluajno
prolazio kroz prostoriju, rukom dohvatio i ovla zaljuljao jedno ue. Jedna grupa
ispitanika je odmah povezala ovo sa potencijalnim reenjem zavezali su neki od
predmeta iz prostorije na kraj jednog ueta, zaljuljali ga a zatim ga dohvatili u letu, drei
drugo ue. Majer je ovo blago ljuljanje konopca, pomo u miljenju, nazvao direkcija
ili usmerenje misaonog toka ka reenju. Direkcija pomae samo kod onih ljudi koji su
spremni na promenu toka misli ali nije imala uticaj na one koji su ponavljali jednu
neuspenu strategiju reavanja. Iz istraivanja se takoe vidi da razliiti ljudi razliito
doivljavaju istu situaciju. Dok jedni vide predmete u okruenju kao potencijalna orua
za reavanje, oni do tog reenja najee i dou. Grupa koja nije u stanju da uoava nove
elemente u situaciji nije bila u stanju da se pomeri dalje od ponavljanja neuspenog
reenja.
Faktori kreativnog miljenja
Proces miljenja tei da tee na automatizov nain mnogi sadraji misli, kao i
ponaanja koja iz toga proizilaze, ne dopiru do povrine svesti, ve se vre automatski.
Jedna od karakteristika kreativnog miljenja je naputanje automatizma, tj. uoavanje
onoga to do tada nismo bili u stanju da uoimo. Istraivai koji se bave ovom temom
istiu da su kognitivni stil (opti nain miljenja koji osoba ima) i fleksibinost presudni za

99

pojavu kreativnog miljenja. Neki od vanih aspekata koji poveavaju kreativnost

miljenja i ansu reenja su:
Izmena perceptivnog seta spremnost da izaemo izvan perceptivno datog,
doivljavajui ga na nov nain. Primer, ne videti metlu samo kao sredstvo za ienje,
nego motku kojom se moe dohvatiti predmet iza reetaka. Percepcija je proces kojim
uoavamo predmete oko sebe. Da bismo kreativno mislili potrebno je uoiti ne samo ono
to je odmah vidljivo, nego i ono to nam se na prvi pogled nije inilo vanim. Tako neki
predmet sa periferije naeg interesa moe da dospe u centar i da postane orue za reenje.
Izmena kognitivnog seta razumeti stvari na otvoren nain a ne nuno u vezi sa
svojim konkretnim znaenjem, naputanje stare strategije i potraga za novom. Razbijanje
kognitivnog seta znai proirenje mogunosti koje predmeti nude penadle vie nisu
predmeti u kutiji nego odue za privrivanje.
Predodreenost ponaanja predodreeno ponaanje, oekivano i uhodano,
oteava stvaranje novih reenja. Obiaji, rutine, rituali, odreuju ponaanje, kanaliu ga i
umanjuju ansu za stvaranjem kreativnog reenja. Na primer, na uobiajeno pitanje pri
upoznavanju Dobar dan, kako ste? se zapravo ne oekuje odgovor. Jedan psiholog je
pri ritualu upoznavanja tokom javnog skupa psihologa na ovu frazu davao odgovor:
Dobro sam, danas mi je umrla ena. Skoro sve kolege su se napravile da nisu ule, i od
stotinu psihologa je samo jedan rekao:alim. Predodreenost ponaanja olakava nae
svakodnevno funkcionisanje ali je u situacijama kada je potrebno proizvesti neto novo,
oteavajua i usporavajua okolnost.
Razumevanje sloenosti spremnost da se prihvati sloenost pojava i da se ista
pojava posmatra iz razliitih uglova, olakava pojavu kreativnog reenja.
Dranje opcija za odgovore otvorenom to je due mogue odlaganje brzog
opredeljivanja i odravanje tenzije. Situacije u kojima nismo zapeatili reenje nego
ostavljamo prostor za dalje traganje, pogoduju kreativnom miljenju.
Uzdrati se od procenjivanja procenjivanje, pozitivno i negativno je ustvari
usmeravanje odgovora. Ovo je posebno vano kada se traga u grupi i kada postoji
voditelj procesa. Ukoliko voditelj procesa komentarie, procenjuje, kritikuje i hvali,
grupa nee biti u stanju da razvije sva potencijalna reenja. Praktina implikacija se vidi u
kolskoj nastavi tamo se voditelj bavi procenom vie nego podsticanjem i odravanjem
pozitivne napetosti, tako da je kreativno miljenje u koli teko ili nemogue odrati.
Korienje optih i irokih kategorija, pre nego konkretnih i uskih. Kreativno
miljenje e se kretati u sferi opteg, pre nego u sveri konkretnog pojedinanog sluaja.
Traganje za reenjem treba da se bavi klasom situacija a ne jednom konkretnom.
Precizno pamenje sposobnost operisanja veom koliinom informacija utie na
produktivnost osobe. Osobe koje tanije pamte, proizvode vei broj efikasnih reenja.

Negativan uticaj na kreativno miljenje

Kreativno miljenje se smatra suprotnim od kritikog miljenja, tako da faktori
koji pogoduju kritikom miljenju imaju negativan uticaj na kreativno. Najsnaniji
negativni uticaji su vezani za:
Konformizam, potreba da se ne odstupa od standarda i pravila grupe.
Konformizam je drutvena osobina linosti koja se razvija kod svih ljudi ali
postoje razlike u stepenu izraenosti kod svakog pojedinca. Uzrastom se ova

100

osobina uveava, kako se uveava znaaj grupe (vrnjaka) za dete. Svoj

maksimum dostie u periodu puberteta i adolescencije i posle toga pone da
opada dok ne dostigne stabilan nivo. Odnosi se na saobraavanje vrednostima
grupe, ponekad i bez obzira na lini stav. Osoba koja se snano konformira e
retko u procesu kreiranja potencijalnih reenja biti u stanju da menja tok misli i
oprobava alternative, a takoe e biti uplaena od neprihvatanja ili podsmevanja
od strane grupe.
Cenzura, strog, kritian stav prema promaajima, kanjavanje neuspeha.
Procenjivanje neijih postupaka je prirodan deo miljenja i dinamike odnosa u
grupi. Meutim, ljudi se veoma razlikuju izmeu sebe u osetljivosti na kritiku,
kao to se i kritika moe odnositi na razliite stvari. Cenzura je iskljuiva,
negativna, zabranjivaka procena koja je okrenuta nalaenju negativnog u
procesima. Cenzura (a kako su istraivanja pokazala, ak i blaga kritika) ima
snaan negativan efekat na kreativnost miljenja.
Brzina odgovora, to bri odgovori, to manja kreativna vrednost. Reakcije naprvi-pogled su retko kada visokog kvaliteta jer brzina i kvalitet reenja su u
negativnoj vezi. Da bi se stvorilo i testiralo vie reenja potrebno je investirati
vreme i biti slobodan od opreteenja rokom.
Neke od osobina linosti kao to su autoritarnost, egocentrizam i rigidnost ine
ponaanje krutim i time umanjuju mogunost otkria novih reenja kroz menjanje
misaonog toka. Autoritarnost je osobina koja ini da neko preuzima vostvo u
grupi i time namee sopstveni kognitivni stil. Autoritarna osoba tee naputa
neuspena reenja. Egocentrizam podrazumeva da osoba ne moe da prihvati
reakcije i sugestije drugih, nego postupa kao da je sama sebi centar procesa. Zbog
zatvorenosti prema saradnji i mogunostima koje stvaraju drugi lanovi grupe,
egocentrina osoba postupa kao da je sama i time onemoguava sebe u
kreativnom miljenju. Rigidnost (krutost) je uoptena definicija za razliite oblike
nefleksibilnog miljenja i ponaanja i o njoj e vie biti rei u drugim poglavljima.

Istraivanja su pokazala da osobe koje imaju visok nivo motiva za postignuem, tee
naputaju problem koji ne mogu da ree, od onih sa niim nivoom motiva. Tako da
ako postavimo neko misaoni problem grupi, njeni lanovi razliito reaguju, neko
lake a neko tee odustaje. Na primer, moe se posmatrati kako reaguju osobe kada
im se da zadatak da devet taaka poveu sa etiri linije ne diui olovku sa papira
(problem 1.)

Ili drevni zadatak: Poreaj 10 vojnika u pet redova po etvoricu. (problem 2)

42. DIVERGENTNA I KONVERGENTNA PRODUKCIJA

101

Ono to je za oblast miljenja i kreativnosti zanimljivo je Gilfordova ideja o

razlikama izmeu konvergenentog i divergentnog miljenja (misaone produkcije).
Konvergentno miljenje se dogaa kada vie potencijalnih ideja (reenja) saimamo i
biramo jedno koje odgovara. Na primer, potrebno je reiti matematiki problem i postoji
samo jedno tano reenje. Divergentno miljenje se dogaa kada postoji vie od jednog
potencijalnog reenja, pa se stvara neogranieni broj ideja na osnovu jedne poetne ideje.
Konvergenento miljenje odgovara kolskim zadacima. Divergentno miljenje opisuje
kreativne procese i odgovara stvaralatvu.
ematski prikaz ova dva modela bi izgledao ovako:
Konvergentna produkcija
poetak stvaranja

Divergentna produkcija
poetak stvaranja

produkt

produkti

Konvergentno miljenje je karakteristian oblik miljenja u nastavi, to je uobiajen

nain na koji se predaju nauke, posebno prirodne discipline koje su pretoene u kolske
programe. Ovaj put misli iza sebe ima pretpostavku da postoji samo jedan pravi odgovor na
zadato pitanje/problem ili samo jedno mogue reenje nekog problema. Sa njim smo se
sretali tokom itavog kolovanja. Kada god smo dobili napisano pitanje ili zadatak, od nas se
oekivalo da damo unapred odreeni odgovor koji prikazuje nae znanje. Unapred oekivani
odgovor zapravo znai da postoji samo jedna istinita mogunost, ili jedna prihvatljiva
mogunost reenja. Ako ne ponudimo ba taj odgovor, na e se odgovor smatrati netanim
ili neprihvatljivim.
Divergentno miljenje se razvija u obrnutom smeru. Na jednu zadatu situaciju osoba
stvara veliki broj (potencijalno neogranien broj) moguih odgovora ili reenja od kojih se
sva smatraju prihvatljivim. Kod divergentne mentalne produkcije postoji sloboda izbora ili
stvaranja reenja ali zato ne postoji objektivna vrednost produkta. Dok su nas na kontrolnim
zadacima tokom kolovanja lako ocenjivali trebalo je samo uporediti konvergentni produkt
sa unapred zadatim reenjem, kod divergentnih zadataka (koji su vrlo retki tokom
kolovanja) ne postoje unapred zadata reenja, tano ili netano, kao ni potpuno jasno
izraena mera kvaliteta reenja. Nastavnik koji bi potovao divergentne produkte i koristio
divergentno miljenje u nastavi bi imao tekoa da dodeli ocene.
Jo je opasnija varijanta u kojoj nastavnik pokuava da razvije kreativnost tako to je
ocenjuje. Tada oni uenici koji odgovaraju njegovoj/njenoj predstavi kreativnosti dobijaju
naziv kreativnih, a ostali nekreativnih osoba, pa se pod idejom kreativnosti i otvorenosti
pedagokog stava, pojavljuje dogmatizacija, stigmatizacija (anti-talenti) i diskriminisanje
uenika.
Na osnovu navedenog moemo da razumemo zato se tokom kolovanja postignue
na testovima kreativnosti smanjuje - to je zato to kolski zadatak potencira konvergentno
miljenje. Svi testovi inteligencije poivaju na konvergentnom modelu jer postoji unapred
zadato ocenjivanje tanosti. Tako vidimo da deca koja su sklonija konvergnentom modelu
102

miljenja pokazuju bolje postignue na testovima i u koli, ne zato to su inteligentnija ili

kreativnija, nego zato to im zadatak vie pogoduje. Kreativnija deca trae vie vremena da bi
razvila divergentno, raznoliko miljenje i ideje. Ako se ovaj proces ne podri (u obrazovanju
se ne podrava dovoljno), takvo dete e podbaciti na standardnim testovima i tako pruiti
loiju sliku nego to odgovara realnosti. U najgorem sluaju, podbacivanjem e odrediti dalju
sudbinu svog kolovanja.

Faktori koji podravaju divergentne procese u radu sa ljudima

Ova grupa faktora se delimino preklapa sa faktorima kreativnog miljenja, ali dok je
kreativno miljenje vailo za problem situacije, kreativno ponaanje u irem smislu obuhvata
itavu linost i njenu svakodnevnu ivotnu praksu. Za razliku od kreativnog miljenja, koje je
blie konvergentnom procesu jer posmatra jedno, najuspenije reenje, faktori divergentnih
procesa podrazumevaju kreativnost u celini i otvorenost ishoda, koja vie nalii realnom
ivotnom okviru. U veini situacija u ivotu zaista ne moemo unapred da znamo kakva
reenja ili opcije budunost nudi. Aktivni smo i tragamo, otvaramo nove mogunosti i
ispitujemo, ponaamo se kao da smo u otvorenom prostoru u kome, najee, ne znamo ta
treba uraditi. ivot stvarno tako i izgleda: mnogo vie lii na umetniko stvaranje i
ovladavanje nepoznatim, nego na izvoenje programiranih, efikasnih opcija.

Ne-procenjivanje Odsustvo neposredne ocene onoga to se produkuje je vano

da bi se omoguilo stvaranje to veeg, slobodnog broja odgovora/dela. To nije isto
to i potpuno odsustvo evaluacije. Evaluacija, vrednovanje nekog procesa ili
produkta mora da postoji, u radu sa decom je to vaan oblik interakcije, ali je kljuno
vreme i nain na koji se evaluiranje vri. Neprocenjivanje je vano obezbediti u
poetnim fazama rada, kada se generiu ideje u to veem broju i sa to manje
cenzure, na primer, u periodu izrade skica za vizuelna reenja, istraivanja neke
tehnike ili variranja potencijalnih scena u pozoritu. Ovo se postie tako to se
zaustavlja procenjivanje u grupi kada se ono pojavi. Umesto toga, vraamo se na
aktivnost, izvorni doivljaj i posmatranja svega to se u tom polju pojavljuje. Ovaj
aspekat je posebno vaan sa pozicije ocenjivanja u nastavi umetnosti. Ocene iz
likovnog i muzikog obrazovanja bi trebalo da budu evaluacije na optem planu rada
i postignua uenika, a nikako procena postizanja slinosti sa modelom ili procena
kreativnih potencijala. Sistematski uticaj obrazovanja na rezultate na testovima
kreativnosti je negativan. Potrebno je razgraniiti neprocenjivanje koje je neophodno
u fazi stvaranja reenja, od evaluacije, koja dolazi na kraju i obuhvata prezentovanje i
razvijanje kriterijuma kojima se vrednuju opti procesi i postignua. Evaluacija je
neophodna zato to predstavlja komunikacioni in. Potpuno ukinuti procenjivanje
deijeg rada ili umetnosti uopte, ne bi bilo ni mogue ni korisno. in vrednovanja se
dogaa stalno i neophodan je deo estetskog doivljaja.

Vremenska sloboda i odsustvo roka pourivanje, rad pod vremenskim pritiskom

i svest o vremenskom ogranienju, utiu negativno na kvalitet produkcije. Kada se u
divergentnim zadacima ostavi dovoljno vremena, tada deca koja su u stanju da
proizvedu mnogo razliitih odgovora prednjae po kvalitetu ispred dece koja rade
brzo. Veina testovnih situacija, ipak, predstavlja zadatak sa ogranienim vremenom,
tako da rezultati koji se tako dobijaju favorizuju decu koja brzo rade i koja pokazuju

103

veu fluentnost (kvanitet) nego fleksibilnost (kvalitet) produkta. Neki istraivai,

meutim, primeuju da potpuno ostavljanje vremenske slobode, ukidanje roka, ne
donosi najbolje rezultate i da je potrebno imati, makar najire smernice za zadatak.
Autobiografske i biografske studije pokazuju da kada su umetnicima zadavani striktni
rokovi u okviru kojih neko delo mora da se stvori, da je to esto imalo negativan uticaj
na kreativni potencijal, jedan deo umetnika je imao tekoa ili sasvim prestajao da radi.
Treba napomenuti da ovaj faktor ne obuhvata samo vremensko ogranienje, nego i
obavezu koja se preuzima (svest da neto mora brzo da se zavri), a ponegde ima i
komponente komercijalizacije stvaranja, potpisuju se ugovori koji propisuju konkretne
obavezne odnose, a esto i kvanitet i oblik dela. To se odnosi na situacije u kojima autor
preuzme ugovornu obavezu da neto proizvede, koja podrazumeva platu i obavezujui
ritam rada. Pisci, posebno pesnici, izvetavaju da veoma teko mogu da rade kada znaju
u kom periodu treba da zavre roman, pa ak i koliko strana on treba da ima. Studije na
piscima pokazuju da postavljanje jasnih smernica u vremenu i obimu, ima obrnut efekat
na kreativnost umetnik zanemi, osea se sputano, pone da osea krivicu to nije
produktivan dok vreme odmie. Za neke oblike kreativnog stvaranja, s obzirom na
umetniko polje, ipak postoji pozitivan uticaj roka, jer podstie osobe da preuzmu
inicijativu. Na primer, postavljanje roka i zahteva kako da delo izgleda, veoma
nepovoljno utie na slikare, ali nema loih efekata na glumce (Risti, 2010).

Odsustvo takmienja i nagrade postojanje kompeticije izmeu stvaralaca se

zdravim razumom prihvatalo kao pozitivno za kvalitet produkcije. To je verovatno,
zato to se kompeticija pokazalo podsticajnom u sportu, privredi, trgovini i drugim
profitnim delatnostima. Istraivanja su veinom pokazala da takmienje ima
negativan uticaj na kvalitet kreativnog dela, a to se posebno odnosi na interno
takmienje, rivalitet izmeu lanova tima. Istraivai koji veruju u kompeticiju
(mnoge drutvene grane se upravo na nju oslanjaju) su pokuavali da dokau da ona
pozitivno utie na stvaranje. Neki istraivai su ubacivali novanu nagradu kao
podsticaj za deije delo. Terman xx, na primer, meri kreativno postignue dece u
osnovnoj koli tako to jednu grupu dece (kontrolna grupa) verbalno poziva da
stvore to originalniji odgovor. Drugoj grupi dece nudi novac, ak ulazi u razred sa
svenjem novanica i prebrojava ih pred njima, sa reima: Ovo e pripasti onome
ko stvori najbolje delo. Prema njegovim nalazima, deca su radi novca stvarala
brojano vie, kao i originalnije produkte. Veina istraivanja, ipak, ne postupa
ovako, ve na suptilnije naine meri uticaj takmienja na postignue i uglavnom se
utvruje da takmienje utie vie na kvanititet odgovora (proizvodi se vie) nego na
kvalitet. Jezikom psihologije umetnosti reeno, takmienje i nagrada imaju uticaja na
fluentnost (kvanitet) , ali ne i na fleksibilnost (kvalitet) odgovora, koja je kljuna.

Saradnja izmeu lanova grupe ima pozitivniji uticaj na kvalitet produkcije nego
takmienje. Pod saradnjom se podrazumeva uzajamno prihvatanje i podrka izmeu
lanova. Mnogi autori (na primer Pikaso i Brak, Van Gog i Gogen) tvrde da je
njihovo delo proizalo iz saradnje sa drugima i osetljivosti da se od drugih prime
elementi koji kasnije bivaju integrisani u delo. Saradnja moe da ima razliite oblike,
od fizikog meanja u proces stvaranja dela, do simbolinih nadogradnji kroz druga

104

dela, oblike, rei. Saradniki uticaji su retko u fokusu istraivanja kreativnosti, najvie
zato to su njihovi efekti veoma suptilni, nevidljivi golim okom, a efekti odloeni.

Sloboda izraza Sloboda deijeg izraza je ak pravno zagarantovana svoj deci

Konvencijom o deijim pravima Ujedinjenih Nacija, ija je potpisnica i naa zemlja.
Sloboda izraza je usko povezana sa ne-procenjivanjem, tanije, ne moe se osloboditi
izraz ako nije slobodan od tue procene, kao to ne moe biti slobodan i zbog
mnogih drugih ogranienja. U relnim ivotnim okvirima, ne moe se oekivati
apsolutna sloboda izraza, jer sam izraz ve u sebi sadri sintaksu svog jezika (tehnike
slikanja, knjievne ili muzike tehnike), ono to psihologija umetnosti zagovara je
delovanje u okviru otpimalnog opsega kao linije koja se protee od potpune kontrole
do odsustva kontrole, ili izmeu zadatosti i odsustva zadatosti. Sloboda izraza u radu
sa decom podrazumeva da svaiji doprinos i delo postaje jednako vano i vredno,
bez obzira na to kakva su oekivanja i zadaci pred decu postavljeni. U tom smislu bi
se moralo prispitati pitanje ocenjivanja u oblasti predmeta umetnosti u kolama, jer
sadanje studije ukazuju na negativna uticaj ocene na kreativnost u polju umetnosti.
Ukazuje se slika da nastavnici u nastavi umetnosti zapravo ne ocenjuju kreativnost,
nego trud koji je neko uloio.

Odsustvo ili liberalnost uzora/modela To ne znai da deci ne treba nuditi

modele i uzore pri radu, ve znai da uzor koji se nudi mora imati odreene kvalitete.
Uzor koji slui kao polazna ideja, uzor koji dozvoljava varijacije, uzor koji pomae u
igri ovladavanja tehnikom, uzor koji je fleksibilan, mogunost izbora uzora i izbora
stepena do koga emo ga se pridravati, su nuni da se ne bi izgubila kreativnost u
radu. Modelovanje deijeg stvaralatva se dogaa lako i nevidljivo, jer je uenje u
saradnji sa odraslim prirodan oblik uenja. Ono to odrasli nudi u tom odnosu,
trebalo bi da bude otvorenog ishoda (i ovako i onako), nezavreno (tako da izaziva
reakciju deteta) ali da ipak ima strukturu koja se detetu nudi.

Sloboda tehnike Ovladavanje tehikama izraza je skoro dominantan sadraj

nastave umetnosti danas. Deca se ue tehnikama izraza od najranijeg uzrasta, na
predkolskom. Zbog poverenja u tehniku, nastavnici umetnosti je esto
preuveliavaju pa tako tehnika umesto naina izraavanja, postaje zamena za izraz.
Deci se esto ne ostavlja sloboda prihvatanja ili kombinovanja tehnika, pa tako
tehnika uspelost dela treba da zameni kreativni kvalitet. Tako se stvaraju imitativna
dela bez kreativnosti savreni Paja Patak postaje lepi od nepravilnog ia Glie,
ma koliko ovaj drugi bio originalan i autentian. Veina nastavnika umetnosti insistira
na savladavanju tehnika izraza vie nego na izgraivanju stava prema delu, tako da
dobijamo kontra-efekat uenja za umetnost. Na primer, dete savlada recitovanje i ne
ume vie da varira verbalni izraz, ili to je jo ee, deca steknu jake otpore prema
umetnostima jer ih posmatraju kroz niz mukotrpnih vetina koje sa njihovim
interesima i motivima nemaju dodirnih taaka.

Tolerancija na neodreenost Kod kreativnih procesa ne postoji unapred

zagarantovan uspeh, niti je potpuno jasno ta je uspeh, a ta nije. Glavni efekti
kreativnog ponaanja se vide odloeno. Da bismo za neim tragali, mora nam se
ostaviti mogunost traganja, a to na praktinom planu znai da moramo prihvatiti

105

odreeni stepen haosa, nereda, upropatenih mogunosti, promaaja i nepoznanice.

Nastavnici esto govore da im je ovaj deo uloge bio teak, izgledalo je kao da je
nastupilo rasulo, nisu znali ta treba da rade. Po mom iskustvu, u trenucima kada se
kreativnost pojavljivala u visokoj meri, pojavljivale su se i osobe koje dolaze da
utiaju decu jer smetaju susednoj uionici, da pospreme sav taj nered, gledaju
prekorno u voditelja jer je izgubio kontrolu nad grupom i dozvolio haos.
Kreativnost, meutim, zahteva stepen tolerancije na nepredvidljivost. Istraivai koji
se bave disciplinom nazvanom neuroestetika (Lehrer, 2009) pokazuju, na primer, da
kreativno esto znai vieznano i nedovoljno odreeno. Zagonetni utisak koji
postie Mona Liza posledica je neodredjenog, zbunjujueg izraza koji je slikar
stvorio. Ako posmatramo gornji deo lica, samo oi, a ostatak lica perifernim vidom,
ne dobija se nikakva neodredjenost lice se raduje. Kada nam pogled skrene do
uglova usana, informacija je paradoksalna one su tune. Zbunjenost naeg duha nas
nagoni da aramo oima po slici. Neuralni psiholozi pokazuju da neodredjenost
perceptivnog sklopa umetnikog dela privlai na mozak, on varira naine prijema i
voli da bude zbunjen pred umetnou.

Orijentacija na proces vie nego na proizvod zadatak koji je usmeren na

proizvod, tj. ishod koji je jasno definisan, ima negativan uticaj na raznovrsnost
stvaranja reenja. Na primer, nije isto ako deci kaemo: Napravite neto to vam se
svidja. ili ako kaemo: Napravite crte tuem, obratite panju na linearnost i
perspektivu i da bude pejza sa nebom i oblacima. U drugom sluaju e ubrzo
radovi poeti da nalie jedan drugom konvergirae prema ishodu koji se trai da bi
se postiglo prihvatanje i dobra ocena. Nastava umetnosti je izgubila osnovno
svojstvo kreativnosti, onda kada je poela da definie ishode kreativnih procesa da bi
se dobila ocena, od kada postoji unapred zadat produkt deije stvaralatvo se od
tada osiromauje svodjenjem na broj, tehniku i detaljisanost crtea (ocena iz
likovnog). Naprotiv, procesna i istraivaka priroda stvaranja, makoliko bila teko
izvodiva, neophodan je uslov kreativnosti deci bi se morala ostaviti sloboda da
biraju tehnike, vreme izrade. Trebalo bi da se prua pomo u procesu, podri
razmena, radoznalost, ostavi sloboda da se upropasti materijal, ne zavri zapoeto,
menja tehnika i izmilja nova, prati i podrava prirodna stvaralaka energija.

arolikost grupe istraivanja pokazuju da u grupama u kojima postoji prisustvo

razliitih osoba prema polu, uzrastu, rasi, socijalnom poloaju, obrazovanju,
etnikom poreklu ili nekoj drugoj osobini, raste broj i kvalitet kreativnih odgovora
(Paulus, 2003). Raznolikost grupe, posebno ako je perceptivno oigledna, na primer,
vidimo da su sa nama osobe druge rase ili etnike grupe, drugog pola ili iz druge
zajednice, pojaava kreativnu otvorenost grupe i daje kvalitet stvaranju odgovora iz
mnogo uglova. O arolikosti grupe je posebno vano voditi rauna ako su proizvodi
grupe socijalno znaajni, na primer, donoenje reenja za strategije obrazovanja,
borbe protiv siromatva ili slinih oblasti. Istorija pokazuje da su neke od pogrenih
ili znaajno tetnih odluka donoene iz najbolje namere ali od strane homogenih
grupa koje nisu imale svest o pluralizmu uglova iz kojih neto moe da se sagleda.

Odlaganje donoenja zakljuaka - donoenje brzih zakljuaka je faktor koji

blokira pojavu kreativnih ideja. Brzo zakljuivanje spreava preispitivanje i

106

proirivanje ideja. Istraivanja u kojima je posmatrana grupna dinamika u situacijama

kada je ishod rada grupe neki vaan zakljuak, pokazuju da je veina grupnih odluka
samo potvrda onoga to su lanovi ve doneli sa sobom kao gotove zakljuke. Na
primer, kada lanovi sudske porote daju inicijalno miljenje pre poetka diskusije,
kasnije u velikoj veini finalnih odluka ponavljaju inicijalno miljenje veine (Paulus,
2003).

Neslaganje lanova grupe - prirodna tenja lanova grupe za jednoglasjem se

navodi kao oteavajua okolnost za pojavu kreativnosti. Postoji jak uticaj veinskog
jezgra i tenja ka koheziji. U grupnim situacijama, jaka potreba za jedinstvenim
stavom svih lanova grupe spreava pojavu kreativnih ideja. lanovi kohezivnih
grupa sa spremni da prihvate neistinit (Aovi ogledi) ili rizian zakljuak ukoliko
postoji snana saglasnost izmeu svih. Delovanje veine na manjinu u procesu
kreativnih zadataka najee je kontraproduktivno, i dovodi do toga da se manjina
polarizuje i priklanja veini. Zato neki autori pokuavaju da uvedu buntovnika,
osobu koja ima zadatak da se suprostavlja dominantnom stavu grupe, koja svojoj
kritikom deluje na smanjenje pritiska veine. Istraivai, meutim, nalaze da ima
razlike izmeu lanog i autentinog buntovnika. Kada je ista osoba svesno igrala ovu
ulogu, efekti po kreativnost grupe nisu postojali ili su bili minimalni. Ali, kada su u
grupi postojali autentini buntovnici, ova grupa je pokazivala znaajno vei stepen
kreativnog postignua (Paulus, 2003).

43. STANJA SVESTI

Jedno osnovno i etiri izmenjena stanja svesti
Pod osnovnim stanjem svesti u naunoj literaturi se danas podrazumeva
normalno, budno stanje. Na njega se odnosi vei deo introspektivnih istraivanja koja se
bave tokom svesti, sadrajem svesti, kvalitetima svesti itd. Osnovno stanje svesti je ono u
kome se nalazimo kada smo budni i kada normalno mentalno funkcioniemo. Ono ima
vie dimenzija na osnovu kojih ga opisujemo: procese, sadraje, tok, kvalitete, intenzitet
itd. Svesno stanje obuhvata vie procesa svest o unutranjem i spoljanjem svetu, svest
o onome to nam je u svesti i svest o nama samima kao svesnom biu.
Osim normalnog, budnog stanja, opisana su i prouavana etiri izmenjena stanja:
snovi, meditacija, hipnoza i izmenjena stanja koja su posledica uticaja psihoaktivnih
supstanci.
Svest
Svest je sloen, izazovan, subjektivan i do sada nepotpuno istraen fenomen.
Objektivne metode istraivanja svesti- kao to su beleenje fiziolokih parametara
svesnog stanja ili bihejvioralnih komponenti miljenja nisu se pokazale dovoljnim da bi
nauka napravila pozitivan ulaz u ljudsku misao. Fizioloki pristup svesti se podudara sa
fiziolokim pristupom snovima upuuje nas na to da se proces odigrava u ljudskoj
psihi. Ali koji je sadraj procesa, zato ba na takav nain, koji se zakoni tu pojavljuju,
koje su karakteristike sadraja? Odgovori na ova kljuna pitanja jo uvek se oslanjaju na
107

introspekciju iskaz subjekta. A iskazu se nekada veruje a nekada ne. U svakom sluaju
ima velika ogranienja.
Svest je jedan od prvih objekata ispitivanja u psihologiji od momenta kada se ona
odvojila kao samostalna nauka. Prva interesovanja ila su u pravcu pronalaenja i
izuavanja elemenata svesnog iskustva jer se verovalo da je ona tvorevina povezivanja
razliitih elemenata u svesnu celinu (ovaj cigla-malter model povezuje se Platonovim
zakonima asocijacija).
Jedan od prvih istraivaa svesti bio je Viljem Dejms koji je osnovao
laboratoriju za eksperimentalnu psihologiju 1872. Osnovni metod istraivaa je
introspekcija ili posmatranje sopstvenih sadraja i stanja u toku njihovog odvijanja.
ezdesetih godina dvadesetog veka se pojavljuju istraivanja svesti pomou hipnoze,
meditacije, psihoaktivnih droga ili pomou drugih namerno izazvanih izmenjenih stanja
svesti. Ova istraivanja nisu omiljena medju pozitivno orijetisanim naunicima primer
Kastaneda ne zna se da li je lagao, matao ili iskreno opisivao sadraj svesti.
Pokuaji davanja definicije svesti obino imaju organienja na pr. opisuje se
sadraj svesti a ne proces zbir svih spoljnih i unutranjih stimulusa i dogadjaja kojih smo
svesni u nekom datom vremenu. Svest tee, tok svesti je spontana, stalna smena
razliitih sadraja. Teko ju je kontrolisati, usmeravati ili koncentrisati. Neki istraivai
se bave manipulacijom sa sveu, vebama za poveanje koncentracije ili panje, i slino.
Fizioloki pokazatelji svesti nisu jednostavni ne postoji jedna lokacija koja kada se
aktivira, govorimo o svesnom oveku, ve se pre radi o istovremenoj aktivaciji vie
udaljenih oblasti (Dehaene, Naccache 2001). Najei nalazi govore da je pri svesnom
opaanju rei, na primer, primeena masivnija aktivnosti levog, prefrontalnog dela
mozga, kao i da se modani zapisi razlikuju kada neto opaamo svesno kao objekat ili
nesvesno (kao mrlju).
Predsvesno i nesvesno
Pojmovi su poreklom iz psihoanalize. Frojd je verovao da je veina mentalnih
sadraja nesvesna, a strukturu svesti poredi sa santom leda u kojoj je najvei deo sadraja
potopljen (nedostupan svesnom), jedan manji deo je blizu ivice svesti, naziva se
predsvasno, a mali deo je iznad nivoa vode (praga svesti). Glavno poprite ivotnih sila,
potreba i dinamikih procesa se odigrava ispod praga svesti. Neki manji broj mentalnih
sadraja moe da dospe u fokus svesti jer se nalazi na granici i onda govorimo o
predsvesnom sadraju. Da bi smo do takvih sadraja doli, potrebno je da se posebno
usredsredimo i obratimo na njih panju.
Medjutim, veliki broj mentalnih sadraja opaaja, oseta, predstava, misli,
emocija, motiva itd. ostaje daleko od svesnog poimanja. Tada govorimo o nesvesnim
sadrajima. Oni mogu dospeti do svesti samo u izuzetnim situacijama i pod odredjenim
uslovima. Na primer, nesvesnih sadraja postajemo svesni u situacijama u kojima smo u
mogunosti da se izolujemo od realnosti, umirimo i opustimo. Tada telesna relaksacija
biva praena koncetracijom, svesnim stanjem uma. U takvim situacijama se ponekad
dogadja da iznenadni snani i neoekivani mentalni sadraji nahrupe u svest kao da imaju
sopstvenu pokretaku snagu i esto izazovu iznenadjenje kod samog subjekta. Slini
efekti se ciljano izazivaju u toku hipnotikog sna, vodjene fantazije ili drugih

108

terapeutskih metoda. Na prvi pogled izgleda kao da su sadraji doli odnekud spolja,
noeni sopstvenom inercijom i kao da njihova snaga nadilazi i iznenadjuje samog
subjekta. Osveivanje nesvesnog, njegovo budjenje i dovodjenje u svesno polje jedan je
od naina da se ovlada unutranjim konfliktima i motivima. Osoba koja uvidja ta se u
njoj dogadja, zato neto ini ili izbegava, zato neto osea, na putu je ka mentalnom
zdravlju. Ona nee vie biti rob unutranjih vatri (motiva iz ida) nego neko ko razumski
prevazilazi nesvesne tenzije.
Svest i panja
Postoji jasna veza izmedju svesnosti i panje. Aktivnost panje se vezuje za
aktivnost specifinih regija u ljudskom mozgu. Osnovne karakteristika panje su da je
fluidna, selektivna i kratko traje. Fluidna zato to se neprekidno pomera sa sadraja na
sadraj, selektivna, jer postoji opseg stimulusa koje prima i ostatak polja koje ne prima,
relativno kratkotrajna jer ju je teko dui vremenski period drati pod kontrolom.
U zavisnosti od toga ta je u fokusu panje zavisi i mogue trajanje panje.
Ekoloki znaajniji stimulusi oni koji imaju veliku vanost - e lake ui u fokus i due
se u njemu zadrati i obratno. Proseno trajanje panje je razliito za razliite zadatke..
Kod prostih mentalnih zadataka, panja nam pobegne u proseku posle 9 minuta. Kod jo
jednostavnijeg zadatka, npr, posmatranja ekrana i ekanja da se neto desi, panja e nam
pobei posle 3 minute (vidi vigilance teorije). Sloene, izazovne, interesantne aktivnosti
mogu nam veoma dugo drati panju, ak toliko dugo da ne osetimo glad, edj ili
iscrpljenost dok smo njom obuzeti. Fluktuiranje panje bi moralo da bude uzeto u obzir
kod organizovanja trajanja nastave ili asa. Uobiajena duina po kojoj se organizuje
nastavni as (45 min) nas upuuje na pretpostavku da bi sadraj nastave morao da bude
aktivirajui, veoma interesantan i primamljiv, ukoliko oekujemo da se poanja odri.
Panju grupe je tee odrati nego panju pojedinca. Panja odrasle osobe je vebana i
zbog toga je dugotrajnija i podlee kontroli vie nego ro je to sluaj sa decom. Na
osnovu svega toga nazire se preporuka za organizacju i trajanje aktivnosti sa decom
sadanje trajanje asa je predugo, a posebno je teko podnoljivo mlaoj deci. Izlaz moe
biti organizovanje raznovrsnih aktivnosti u okviru asa ili skraenje asa. Isto tako, treba
imati na umu da je 45 minuta kontrolisane panje sasvim razliit zadatak za jednog
sedmogodinjaka i petnaestogodinjaka.
Iz iskustva vidimo da se poetna panja sa kojom uenici zaponu as ubrzo
pretvori u matanje, letargiju ili dreme iz koga nas je tako esto trzao nastavniki glas:
Ne slua? Ponovi ta sam poslednje rekao? Istraivanja raena na Istitutu za psihologiju
u Beogradu, pokazuju da su uenici, suoeni sa monotonom nastavom i neprimerenim
obrazovnim zahtevima, razvili irok program strategija kojima pobeuju dosadu na asu:
pravim se da gledam i klimam glavom a mislim na svoje stvari, pravim se da hvatam teze
a crtam i krabam, gledam u neku taku i mislim o neemu, priam kad me ne uje, itam
kad me ne vidi, spavam otvorenih oiju i slino (Pei, J. 2004).

Granice svesti
109

Istraivai koji se bave sveu nisu postigli konsenzus oko toga ta je granica
svesti. Deava se da neka informacija dospe do samog praga svesti ali ne ue u nju, na
primer, prikazana je ekstremno kratko ili vrlo nejasno dok smo bili koncentrisani na neto
drugo. Takva percepcija se zove subliminalna (potprana) jer je intenzitet doao do
apsolutnog praga svesti ali ga nije preao. Na toj ideji poivaju tehnike sugestije, audio
traka koje se sluaju pred spavanje i slino. Istraivanja nedvosmisleno potvruju da je
uticaj ovakvih poruka na svest nikakav. Na primer, ako bismo gledaocu nakratko trepnuli
(oko 5 milisekundi) poruku tipa Pijte koka-kolu, to moe da izazove naknadno
pojavljivanje ove poruke u svesti, u nekom buduem momentu desie se da nam bljesne
ova poruka, a da nismo sigurni kada i gde smo je videli. Ova potprana, subliminalna
informacija postoji, ali nema takvu snagu kolika joj se pripisivala naime, nee uticati na
to da li emo mi postupiti prema poruci.
U jednom istraivanju je motivisanim studentima dat audio-program za
poboljanje pamenja ili poveanje samopotovanja (Greenwald, 1991 iz Gerow 1997).
Ispitanici su podeljeni u etiri grupe - prve dve grupe su dobile odgovarajue trake, ali
druge dve grupe su dobile trake sa pogrenom nalepnicom za poboljanje pamenja je
data traka sa programom za poveanje samopotovanja i obrnuto. Primeene su slabe
pozitivne promene na bazi autosugestije onaj ko je verovao da radi na samopotovanju
je imao oseaj da je poveao samopotovanje ak i kada su trake bile namenjene
poboljanju pamenja, i obratno. U svim grupama je bilo blago poveano i
samopotovanje i pamenje.
Iako je vidljivo da neki uticaj subliminalne informacije postoji, on se ne moe
posmatrati izvan celine linosti jer ovek nije pasvini levak u koji se informacija usipa,
nego ima aktivistiki odnos prema informacijama oko sebe, bilo da je toga svestan ili ne.
Filozofije i religije koje nam dolaze sa istoka se uglavnom bave granicama svesti,
izmenama granica i posmatranjima procesa koji se u njoj dogadjaju. Jedan od uslova
duhovnog napredovanja u njima, uvek je rad na proirenju svesti, najee pomou
tehnika meditacije, fizikih vebi, mentalnih vebi i izmena stava prema sopstvenom telu
i duhu.
Budui da je svest holistiki fenomen, celovit i opti pojam, ona nam na
dananjem stupnju razvoja zapadne nauke, najee nije dostupna, nije od interesa i ak
se prepoznaje kao hipotetiki konstrukt, tj. neto to pretpostavljamo da postoji ali
nemamo konkretnih naunih ulaza u taj fenomen. I pored takvog stava, granini fenomeni
oblasti svesti (hipnoza, trans, religiozni zanos, komatozno stanje, devijacije svesti) ne
prestaju da budu najintrigantnja tema pishologije, filozofije i medicine.
Stepeni svesti
Svest se uobiajeno posmatra kao dihotomna ima nema funkcija, ili smo svesni
ili nismo. Zdravorazumski jezik nalae da ovek u jednom trenutku ivota moe biti
svestan ili bez svesti, a ne moe biti nita izmedju. Veina istraivaa, meutim, priznaje
da postoje stepeni svesti, moemo biti manje ili vie svesni du nekog kontinuuma svesti,
tanije da svest kao pojam nije jedinstvena stvar.
Uspenski, na primer, pedesetih godina dvadesetog veka, pokuava da napravi spoj
izmedju nauke o svesti i tradicionalne medicine, i uvodi ideju da je svest slojevita,
verujui da ovek prolazi kroz sledee faze svesti: san, budno stanje, samosvest i

110

objektivnu svest. On veruje da ljudi u veini sluajeva razvijaju samo prva dva stanja,
dok su druga dva stanja proirene svesti i veoma mali broj ljudi ih postie. Dok je san
smatrao potpuno subjektivnim, najniim stanjem u kome ovek nema kontrolu nad silama
sna, budno stanje je smatrao za stepen objektivnijim, jer u njemu moemo da operiemo
silama u materijalnom svetu. Ipak, kae on, ljudi vie veruju da su budni, nego to su
zaista budni, jer stepen nae budnosti vie nalii na dreme sa nedostatkom koncentracije.
Dokaz za to je, kae Uspenski, naa nesposobnost da se seamo, nepreciznost i
rasplinutost pamenja, koja je proizala iz nedovoljne budnosti svesti. Trei stepen,
samosvest je, prema njemu, stepen sutinskog upoznavanja sebe kao subjekta, potpuno
osveivanje unutranjeg prostora linosti, a kod normalnih ljudi u normalnim
okolnostima se deava samo izuzetno, kao bljeskovi koji nastaju u nestaju bez ikakve
kontrole. Zbog toga, Uspenski smatra da je zadatak psihologije budunosti da pomogne
oveku na putu proirenja svesti, a poetni korak je ovladavanje i upoznavanje sa linim,
unutranjim psiholokim poljem u svakome od nas. Moramo shvatiti da psihologija
zapravo znai samoprouavanje. To je druga definicija psihologije. (Ouspensky, P. D.
Psihologija mogue evolucija oveanstva, str. 22).
Najvii nivo svesti, objektivna svest, prema autoru, je stepen koji se postie samo
izuzetno, skoro nikad, i u istoriji se vezuje za prosvetljene osobe. U etvrtom stanju
svesti, to jest u stanju objektivne svesti, trebalo bi da znamo punu istinu o svemu: u
mogunosti smo da prouavamo stvari po sebi, svet u svom samoubistvu. (Isto, str.
29).
Postoje autori koji idu u radikalnim pravcima u prouavanju svesti, Bela Hamva,
na primer, pedesetih godina prolog veka, zastupa ideju da je svesnost u ljudskoj prolosti
bila na viem nivou nego danas, da je ovek tokom evolucije prihvatio orijentaciju svesti
prema dole, tj. prema materijalnoj, odbacujui duhovnu stvarnost. Posledica toga je
suavanje svesnosti i preokretanje svesti od sutinskog prema nesutinskom - on veruje,
kao i Jung da se put prema proirenoj svesti nalazi kroz vraanje u podsvesno gde se
nalazi rezervoar boanske energije i da je upravo podsvesno mesto gde je mogue
proirenje svesti (Hamva, B. Hrianstvo-sciencia sacra).
Slojevitost svesti u udbenicima psihologije danas se opisuje kao kontinuum koji
bi poinjao predsvesnim sadrajima - onima koji bi mogli da dospevaju u svest u
odreenim okolnostima, potisnuta seanja, oseanja, informacije na granici praga i slino.
Na suprotnom kraju kontinuuma bi bila vrhunska, ista svest, omiljena tema filozofije i
religije, naime stanje vrhunske svesnosti u kojoj ovek postaje mnogostruko svesno bie
koje u jednom vremenskom momentu kao da sagledava sve.
Neki istraivai predlau sledeu hijerarhiju svesti:
predsvest svest o spoljnjem svetu svest o procesima u sebi svest i o spoljnjem
svetu i o procesima u sebi, na vrhu piramide svest o sebi koji sve to opaa.

111

O sebi koji opaam

O procesima u sebi
O procesima u spoljnjem svetu
Predsvest

Kao to vidimo, najviim stepenom svesnosti se smatra svesnost o tome da smo

svesni, pa takvim idejama, iako veoma zanimljivim, izlazimo iz polja psihologije u
dodirna polja filosofije, religije i graninih disciplina metafizike.
Fizioloki pokazatelji svesti
Aktivnosti kore velikog mozga moemo pratiti pomou finih elektroda koje
belee promene ispod povrine lobanje (EEG zapis). esti talasi male amplitude su
karakteristini za budno stanje i panju. Oni se premetaju na razliita mesta pod
lobanjom. Kada se ovek nalazi u oputenom stanju, tada se njegovi modani talasi
usporavaju a poveava im se amplituda. To nazivamo alfa talasima. Kada se ovak
uznemiri, alfa talasi se gube i pojavljuju se ponovo slabi, esti talasi.
Elektro-encefalografski zapis ima mnogostruku upotrebu u psihologiji i medicini,
a pomou njega se mogu registrovati patoloke funkcije mozga, kao i promene stepena
svesnosti. Potpuni gubitak svesti je karaterisan slabim, retkim i neregularnim modanim
talasima, kao na primer, za vreme komatoznog stanja ili dubokog sna.
Fizioloki zapis na dananjem stupnju razvoja instrumenata moe da nam ponudi
uvid u to u kom se stanju svest nalazi. Ipak, o sadraju svesti, tome na ta mislimo, na
osnovu fiziolokih parametara ne moemo nita saznati. Sadraj svesti ostaje na nivou
introspektivnog iskaza onoga ko neto doivljava, i verujemo na re onome koji govori,
bez direktnih materijalnih potpora za to. Ukratko, na dananjem stupnju razvoja
neuronauke, sadraj misli nije neto to se fizioloki moe zabeleiti, jer je suvie fina
pojava. Krupnije pojave, kao to su postojanje svesne aktivnosti, panja i budnost,
moemo da registrujemo elektro-encefalografskim zapisom i to je ujedno granica koju
nam dananja nauka nudi.

44. I izmenjeno stanje svesti

SNOVI
Spavanje i snevanje se smatraju izmenjenim stanjima svesti. Teorije koje
pokuavaju da objasne san variraju u svojim polazitima od isto fiziolokih pokuaja (pr.
teorija kurlusa, cerebralne ishemije, pada miinog tonusa i sline) do spekulativnih,
teorijskih pretpostavki koje ponekad zalaze i u metafiziku, kao to je na primer sluaj sa
112

Jungovom teorijom. Fizioloke teorije veruju da su san i spavanje spolja merljiva,

bioloki data stanja u kojima se mozak i ostatak ljudskog organizma na neki nain iste,
regeneriu i pripremaju za sledei period budnosti.

Istorijat interesovanja za snove

Prema istorijskim izvorima interes za snove je veoma star iz vremena Starog
Egipta i Mesopotamije sauvani su zapisi koji seu do 3000 godina pre nae ere. To su
prvi sanovnici. U njima se obrauje znaenje pojedinih simbola sna ta znae, koje
dogaaje predskazuju, odakle simboli dolaze i slino. Uporedna analiza drevnih
sanovnika, tumaenja snova sa poetka nove ere, srednjevekovna tumaenja,
tradicionalna narodna bajanja, nauna analiza simbola i druga polazita se kod pitanja
znaenja simbola slau oko nekih kljunih stavki. Dobija se slika po kojoj snovi imaju
neobino snanu univerzalnu simboliku kroz razliite epohe, drutvene grupe, koncepte
sveta i naine razumevanja oveka.
U starom Egiptu snovi su pratili drutvenu hijerarhiju, pa je tako san faraona bio
direktan izraz boga poruka je bila od najvee vanosti za itav narod pa je postojala
kategorija eksperata, svetenika koji su se njime bavili. Hijeratski sanovnik koji datira iz
1100 godine pre n.e. bavi se simbolima koji bi trebalo da obinom oveku pomognu da
razume i tumai svoje snove sasvim nalik dananjim sanovnicima i sadri formulu
kada neko u snu vidi... Knjiga se deli na dva poglavlja: snovi dobrih i snovi zlih ljudi.
Takoe se pri tumaenju uzimaju u obzir linost snevaa, njegove/njene ivotne prilike,
telesni tip, temperament, karakter...
Zanimljiva je ogromna slinost koju snovi i sanovnici imaju kroz vreme i kulture.
Atleta je pred Olimpijske igre 400 god. pre n.e. sanjao da je rodio dve crne devojice.
Tokom igara ga je disk udario, od ega je trajno oslepeo, prema zapisu iz vremena Stare
Grke (Brook, Oxfords Book of Dreams). Iako je ova vrsta tumaenja prognana iz nauke,
ona istrajava na nivou mita ili obiaja u svakom narodu. Kod slovenskih plemena je, na
primer, bilo uobiajeno tumaiti snove kao deo svakodnevne realnosti, to se zadralo
preko odreenih rituala ije poreklo vie ne moemo da prepoznamo. Na primer, na
Bogojavljenje, u januaru, postoji ritual kojim se priziva vidoviti san, pa se u toku sna
oekuje odgovor na neko postavljeno pitanje. Prema narodnom verovanju, odreeni
kalendarski dani su dani kada je granica izmeu donjeg sveta (u Hrianstvu preobraeno
u svet mrtvih) i naeg sveta veoma tanka, tada su snovi reiti.
Prednauna shvatanja sna
Veliki broj razliitih objanjenja i razumevanja snova nam je dostupan direkto, ili
preko istorijskih izvora, a ponekad i indirektno preko simbolikih znaenja rituala,
porekla imena i znaenja rei i slino. Neke od zajednikih karakteristika su verovanje u
predvianje u snu, verovanje u poruku sna, verovanje u realitet sna i slino. Prema zapisu
antropologa, poglavica jednog plemena je sanjao da je bio u Americi. Po buenju, on
okuplja itavo pleme, stavlja na glavu ameriki eir, i pripoveda o svom putu (Mead).
Saplemenici tretiraju san ravnopravno sa realnim iskustvom.

113

Teorije snova
Stari Grci su razlikovali bogove koji su zadueni za proces spavanja (Asklepije) i proces
sanjanja (Onir). Teorije spavanja se primarno bave fiziolokim parametrima odmaranja i
posebnog telesnog stanja tokom noi, dok su teorije snova iskljuivo psiholoko polje jer
se bave sadrajem svesti tokom sna. Najpoznatije teorija snova danas su Frojdova i
Jungova, koje se bave istraivanjima naina rada sna, tj. obrazovanja sadraja u
snevaevoj psihi. Pored ovih teorija, psihologija poseduje bogato polje istraivanja
snevanja kao bio-fiziolokog, evolutivnog, klinikog ili kongitivnog (saznajnog) procesa.
Ove teorije su manje poznate iroj javnosti, ali jednako atraktivne i korisne u
razumevanju ovog fenomena. Tako kognitivne teorije koje su u usponu, pokazuju da je
san ne samo saznajni misaoni proces, nego je to i osnovni i veoma bitan oblik miljenja
bez koga naa memorija ne bi mogla da funkcionie. Psiholozi pokazuju da se, na primer,
u trenutku kada je prva ivotina poela da sanja, pre 150 miliona godina, mozak ivotinje
znatno smanjio i unapredio, jer je poeo da obavlja kvalitativno novu, sloeniju funkciju
tokom noi da obradjuje informacije kroz san.
Fiziologija spavanja i snevanja
U uobiajenim ivotnim okolnostima, oveku je potrebno oko 8 sati spavanja u
toku 24-satnog ciklusa. Ljudi se razlikuju izmeu sebe po potrebi za snom, tako da neko
mora da spava vie od 9 sati, a neko spava vrlo kratko i osea se odmornim posle toga.
Istorijski zapisi govore da je meu istorijskim linostima, a kasnije i meu umetnicima i
naunicima bilo onih koji su spavali neobino kratko za Teslu se, na primer, govori da
je spavao manje od 3 sata tokom noi. Potreba za snom je individualna a takoe zavisi i
od uzrasta osobe dok novoroenad spava tokom skoro itavog dnevnog ciklusa,
periodi budnosti se sa uzrastom poveavaju. Istorijski eksperiment koji su izveli
Ezerinski i Klajtman pokazuje da su potreba za fizikim odmorom i potreba za
snevanjem dve razliite komponente nonog odmora. Oni su dve grupe ispitanika tretirali
razliito- dok su obe spavale u jednakom trajanju, jedna nije imala REM fazu, pa su se
dogodile veoma burne negativne posledice. Dok nam se telo relativno brzo odmori,
ciklusi snevanja (REM faze) se periodino pojavljuju tokom cele noi. Liavanje ljudi
snevanja, ak i kada im omoguimo da dovoljno dugo spavaju (bez REM-a) ima
nesagledive, snane tetne posledice po linost dolazi do pada panje, poremeaja
funkcija miljenja, poremeaja rezonovanja, deluzija, cepanja svesti, halucinacija i
ponekad do trajnih patolokih stanja svesti.
Ritmovi
Istraivai otkrivaju tokom 50-ih godina 20. veka da je ovek multioscilatorni
mehanizam i da je san smeten u okvir ciklusa dnevno none smene aktivnosti, nazvan
cirkadijalni ritam. U okviru dnevnog, cirkadijalnog ritma koji po istraivaima traje
priblino 24 asa, smeteni su manji, komponentni ritmovi koji odredjuju mnoge vane
funkcije organizma metabolike, hormonalne, neuralne itd. Istraivanja izvedena u
peinama pokazuju da bez svetlosti i ostalih pokazatelja doba dana nazvanih zeitgeber-i

114

ovaj ciklus traje neto due od 24h a to je navelo ponekog istraivaa na pretpostavku da
ovek dolazi sa druge planete.
Osnovni ritam po kome ovekova svest osciluje se naziva ultradijalni i traje 90
minuta. Ritam snevanja osciluje po ultradijalnom ritmu na taj nain to se u tok jednog
spavanja ukomponuje nekoliko manjih ritmova koji zajedno ine jedan noni ciklus
spavanja. Kada se novorodjene rodi, ultradijalni ritam je dominantan i beba se budi
posle kratkih ciklusa spavanja. Sa odrastanjem ovi mini-ritmovi se postepeno prikupljaju
u jedan jedinstven noni ciklus spavanja i ciklus nonog spavanja je formiran tek oko
uzrasta od 1,5 godine (^ovek i ritam, S. ^izmi).
Noni ciklus spavanja moe se podeliti na period fizikog oporavka organizma i
period snevanja. EEG zapis, posmatranje slabih elektrinih promena ispod povrine
lobanje, pokazuje da se spavanje odlikuje karakteristinim promenama u vremenu. Na
poetku je kratak ciklus padanja u san kada se telo oputa, svest se postepeno gubi,
disanje se usporava, misli postaju nejasne. Posle ove prve faze poinje faza fizikog
oporavka organizma koja je praena postepenim usporavanjem modane aktivnost. Posle
etiri stadijuma tonjenja u spavanje, javlja se nadublji san nazvan delta fazom. Telo se
tada nalazi u najveoj oputenosti, metaboliki procesi u ogranizmu se usporavaju a
modana aktivnost pada na svoj minimum nekoliko impulsa male amplitude u sekundi.
Fiziolozi su skloni da ovu fazu sna nazovi #mala smrt# zbog stanja oganizma koje gotovo
lii na komatozno, tj. na odsustvo svesti i modanih funkcija. Posle ovog perioda
spavanja, poinju na zapisu da se primeuje aktivacija, pojava talasa visoke frekvence,
takozvanih vretena koji oznaavaju da se dogadja modana aktivnost.
Pojava vretena najavljuje prelazak organizma na poseban oblik spavanja
snevanje ili sanjanje koje je praeno brzim onim pokretima i nazvano REM (rapid eye
movement). ovek koji je probudjen tokom ove faze izvetava da je upravo sanjao i u
stanju je da ispria san. Pored brzih onih pokreta fazu snevanja prate i mnogi drugi
fizioloki pokazatelji: pojava oputanja miia grla, ubrzanje pulsa, porast krvnog
pritiska, oputanje muskulature itd. Na nivou EEG zapisa vidimo da je stanje snevanja
veoma blisko budnom stanju svesti i zato se snevanje naziva posebnim stanjem svesti
iako sneva nije budan.
Istraivanja pokazuju da je upravo vreme provedeno u REM fazi odgovorno za
nae dobro funkcionisanje i oseaj odmornosti sledeeg dana.
Ljudi se razlikuju izmeu sebe po tome koliko vremena provode spavajui.
Istraivanja pokazuju da ljudi koji imaju veu potrebu za snom su nervozniji, zabrinutiji,
skloni umetnosti, kreativniji i nekomformisti. Ljudi koji krae spavaju su energini i
ekstrovertni ( Hartman, 1973).
Poremeaji spavanja
Zbog svoje fundamentalne vanosti za kompletno funkcionisanje oveka
(fizioloko kao i psiholoko), subjektivni oseaj i objektivni status sna su veoma osetljivi
na sve uticaje na koje i linost u celini. Sve to je za nas fiziki i psiholoki znaajno ima
prilike da se odrazi i u sadraju i kvalitetu spavanja i sna.
U literaturi koja se bavi ovom temom videemo da se spavanje i snevanje tretiraju
kao isti fenomen, tj. uopte se ne prepoznaje razlika izmeu njih. Meutim, poremeaji
fiziologije spavanja i poremeaj snevanja se razliito odraavaju na oveka.

115

a. Nesanica (insomnia)
Fizioloka definicija nesanice i zdravo-razumska se razlikuju. U svakodnevnom
znaenju, nesanica je nesposobnost da se zaspi - ovek koji od toga pati biva umoran,
legne u krevet i ne moe da zaspi. Medjutim, istraivanja pokazuju da veoma veliki broj
ljudi ima problema sa nesanicom (po nekim autorima ak 80% oveanstva) koja se
iskazuje u drugom obliku oni naime spavaju, i to vremenski dovoljno dugo. Meutim,
ujutru ustaju umorni, nenaspavani i subjektivno skoro u istom stanju kao to su bili
prethodne veeri. To je fizioloka nesanica koja se iskazuje nedovoljnim vremenom
provedenim u REM fazi.
U sluaju u kome ovek ne moe da zaspi, najee se radi o nagomilanoj tenziji
(motornoj ili psihikoj) i metode oputanja ili rituali pre spavanja su tu od velike pomoi.
Cilj ovih postupaka je da se osoba oslobodi svakodnevih optereujuih misli i fizike
napetosti ime se omoguava oputanje, pad tonusa miia, pad telesne temperature i
ulazak u prve faze sna. Nesanica moe da bude izazvana mnogim drugim faktorima,
optereenjem, nagomilanim negativnim emocijama, konzumiranjem psihoaktivnih
supstanci, fiziolokim promenama organizma, poremeajima hormonalne ravnotee,
starou itd.
Kada se govori o problemu spavanja, najee se radi o tome da iz nekog razloga
nismo mogli da prodjemo kroz neophodnu koliinu REM ciklusa u toku noi. U
standardnom nonom odmoru od 8 sati, REM faza bi trebalo da se pojavi oko 4 5 puta i
da ovek u njoj provede oko 20 45 minuta. Ukoliko smo na primer, konzumirali oljicu
kafe pred spavanje, istraivanja pokazuju da e to pomeriti pojavu prve REM faze na
kasniji deo noi. Znai, sanjaemo isto kao i bez kafe ali je pojava prvog snevanja
vremenski pomerena. Uticaj psihoaktivnih supstanci je znatno jai tako da neke od njih
znatno oteavaju pojavu REM-a. Iz istog razloga nije preporuljivo medikamentima
reavati problem nesanice oni nas samo opijaju, umiruju periferiju organizma, telo
provede mnogo vremena u snu bez snova, bez REM faza. Iskljuivi krivac za nesanicu
kao i za oseaj odmornosti tokom sutranjeg dana, kako govori fiziologija je vreme
provedeno u REM ciklusu.
Ljudi koji su u stanju depresije, na primer, pokazuju da se REM period pojavljuje
mnogo ranije nego kod ne-depresivnih, da je broj pokreta oiju mnogo vei, a sadraj
snova se bavi dogaajima iz prolosti mnogo ee nego kod normalnih snevaa (iz
Zimbardo, 1995). Istraivai belee da veina populacije ljudi smatra da nema dovoljno
vremena za spavanje (proseno nedostaje sat I po), pate vie ene nego mukarci, I to 1,5
put vie starijih nego mlaih. Pilule za spavanje pomau samo u prvoj fazi, kasnije je
potrebna sve vea I vea doza, a kada se prekine, problem postaje mnogo vei nego to je
bio pre uzimanja pilula (Gerow, 1997)
Ljudski organizam poseduje veliku plastinost i prilagodljivost tako da kod
premora ili premalog broja REM faza u toku jedne noi sledi povean broj REM faza
tokom sledeih noi kojim se nadoknadjuje izazvan gubitak. Takodje, kod tekoa pri
ulasku u san, REM faze se pomeraju na drugi deo noi tako da osoba koja kasno zaspi ili
teko zaspi to nadoknadi snovima pred jutro.
Pored nesanice, postoje poremeaji spavanja kao to su hodanje u snu (u narodu
mesearenje), govor u snu, noni strahovi, none more, narkolepsija (nekontrolisano
padanje u san), nona apneja (zastoj u disanju) i mnoge druge.

116

b. Mesearenje (somnabulizam)
Ova vrsta poremeaja sna je intrigantna i esto opisivana u literaturi i
kinematografiji, a jedan od razloga je to je somnabulizam upadljiv oveka koji
nesvestan govori, hoda ili ini besmislene stvari je lako uoiti. Kod uobiajene situacije,
dok ovek spava, bilo da sanja u tom trenutku ili ne, njegov motoriki izlaz miii,
pokreti, govor je blokiran, a sadraj svesti se odvija na unutranjem planu. U
somnabulizmu se iz razliitih razloga ovaj motoriki izlaz aktivira, pa tada ovek ini
najrazliitije stvari, ponekad vrlo sloene i otvorenih oiju, a da toga uopte nije svestan,
na primer, govori. ponekad ak odgovara na pitanja, hoda, operie kunim apatima,
presvlai se Jedna od karakteristika mesearenja je da se osoba sutradan ni najmanje ne
sea onoga to je radila, pa je u stanju i da se uvredi i svaa, tvrdei da se to nije odigralo.
Osobe koje govore u snu su ponekad u stanju da svoj govor izvode u obliku dijaloga
saekaju da neko neto izgovori, a zatim one kao da odgovaraju. Ovakva verbalna
produkcija iako na prvi pogled deluje svesno, je ipak nesvesna i proizilazi iz unutranjih
sadraja a ne iz realne situacije. Istraivanja na deci pokazuju da je somnabulizam pod
uticajem naslednog faktora, da postoji tendencija u porodici nekoga od roditelja, kao i da
se pojaava kada osoba trpi psiholoki pritisak u realnosti poveani zahtevi za
uspehom, stresne situacije i slino.
c. Narkolepsija
Ovaj, veoma redak poremeaj se iskazuje kroz iznenadni i neodoljivi napad
spavanja u toku dnevnog ciklusa kada bi trebalo da budemo budni. Uzroci mogu biti
razliiti fizika bolest, dugotrajna izloenost monotnim stimulusima, snano uzbuenje,
delovanje psihoaktivnih umirujuih sredstava i slino.
Pojava iznenadne neodoljive sanjivosti je pratea i kod penjanja na velike visine
(visinska bolest) kada je snabdevanje centralnog nervnog sistema kiseonikom oteano.
ovek pokuava iznenadnim zevanjem da nadoknadi manjak kiseonika a ukoliko se
vazduni pritisak i dalje smanjuje, dolazi do sve jae pospanosti a zatim i do padanja u
san. Ovaj san je, meutim, vie besvesno stanje izazvano smanjenom koliinom
kiseonika nego to je pravi san.
Zamor i dreme proizilaze iz loeg kvaliteta sna ili nedovoljno vremena
provedenog u spavanju. Na rpiemr, osobe koje su hronino neispavane jer im posao
poinje rano ujutru, sa lakoom e zaspati usred buke ili guve u gradskom prevozu i
probudie se tano u momentu kada treba. Oko 4-5% ljudi pati od neispavanosti.
Poremeaji sadraja sna
Ova grupa poremeaja se odnosi na sadraj sna a ne na fizioloke preduslove
spavanja. U izvesnim ivotnim situacijama se moe javiti kod svih ljudi a takoe se javlja
i kod psiholokih poremeaja.
a. None more
Nona mora je vrsta snova koja ima izrazito negativne emocije u svom scenariju.
Po poravilu, kako navode istraivai, sadraj more tei da se ponavlja kod iste osobe.

117

Neki od najeih sadraja nonih mora su: snovi o padanju i propadanju, snovi o
gubljenju delova tela ili komadanju, snovi o proganjanju i paninom beanju, snovi o
paralizi (beimo, ali kao da smo nepokretni ili viemo ali ne izlazi glas), snovi u kojima
mi napadamo nekoga i slino (Kelerman). Svaka individua u nekom periodu svog ivota
moe imati none more i to takve da je njihov sadraj karakteristian ba za tu osobu na
primer, ljudi esto opisuju snove u kojima nisu mogli da se probude iako su budni, u
kojima su im ispadali zubi, u kojima im se neprekidno pojavljivala ista slika itd. Mora
nas obuzima nekom snanom negativnom emocijom (obino je to strah, nelagodnost,
uas, tuga, oaj i islino) i esto dovodi do buenja. Za razliku od teih poremeaja
snevanja, momenat buenja je istovremeno i momenat otrenjenja osoba postaje svesna
da je sve bilo igra nestvarnog unutranjeg teatra i u budnom stanju se sea dogaaja iz
sna.
Treba napomenuti da pojava nonih mora kod ljudi nije nuno znak mentalne
poremeenosti istraivanja pokazuju da svi ispitanici koji su u stanju da pamte snove u
odreenim periodima svog ivota pate od mora. Pojava mora se poveava kod izloenosti
stresu, pri fizikoj bolesti, u post traumatskom stresnom sindromu kao posledica realnih i
tekih ivotnih iskustava, u periodima ivota kada se osoba nalazi u dubokim dilemama,
pod optereenjem itd.
b. Noni strah i noni teror
Noni strah je pojava da osoba koja se budi iz none more ne moe izvesno vreme
da ovlada svojom emocijom iz sna. San kao da nastavlja da utie na budno stanje i posle
buenja. Sadraj sna se produava i postoji tekoa sa buenjem osoba se brani,
pokuava da pobegne, plae ili vie jo neko vreme posle buenja. Smiruje se tek
postepeno i potrebno je izvesno vreme da shvati da je to bio san.
Ovaj oblik poremeaja snevanja moe imati i ekstremnu formu jedan ratni
veteran je osloboen otpube za ubistvo svoje ene u toku noi jer je imao seriju izrazitih
nonih terora u kojima je sanjao sebe kao rtvu napada. U nesvesnom stanju, mislei da
se brani od napadaa, ubio je sopstvenu enu.
Poremeaji snevanja imaju razliite oblike ali o poremeaju u pravom smislu rei
memo govoriti tek kada sadraji iz sna ponu da negativno utiu na nae budno stanje, na
nae normalno svakodnevno iskustvo.
ISTRAIVANJA SNOVA

Pamenje snova
Svi ljudi prolaze kroz REM faze. Neki ljudi sasvim dobro pamte snove a neki
ljudi tvrde da nikad nisu sanjali. Naravno, ovo nije tano jer psiholoka istraivanja
pokazuju da ve sasvim malo liavanje subjekata od snevanja (Ezerinski i Klajtman,
1950) moe da izazove katastrofalne psihike posledice. Snovi se deavaju ali se teko
pamte ili se uopte ne pamte. Mnoga istraivanja pokuavaju da ustanove u emu je
razlika izmedju onih koji pamte i onih koje ne pamte snove pa tako neka od njih pokazuju
da ekstrovertirane osobe, ivlji temperamenti ne pamte snove dok introvertirane osobe,
estetski orijetisane osobe, osobe sklone introspekciji lake pamte snove. Isto tako,
pamenje snova se javlja u ekstremnom obliku kod psihotinih bolesnika, ali i samo
vezbanje obinih ljudi u observaciji i vodjenju dnevnika rezultira u boljem pamenju

118

snova. Mora se rei da su nalazi na ovu temu zasada nesaglasni tako da pravog odgovora
jo nema.
Lucidni snovi
San me vara na drvenoj grani,
trai cvee, a na mene slee...
Duan Radovi
Obino, snovi imaju veliku snagu pa je sneva u toku sna potpuno obuzet
doivljajem i nema nikakvu distancu u odnosu na njega. Sadraj sna je doivljen kao
apsolutna realnost.
Lucidni snovi su snovi u kojima sneva uspeva da ouva svest o tome da sanja. U
momentu sna, razvija se i posmatraka uloga snevaa, pa on zna da sanja a istovremeno
je unet u dogaaje sna. Vebom snevaa moe se postii i kontrola sadraja sna kao i
uticaj na sadraj. Sneva tada moe svesno da vodi san prema eljenom ishodu ili da
preureuje dogaaje sna prema sopstvenim potrebama. Lucidni snevai su dragocen izvor
istraivanja sadraja sna jer mogu da daju informacije o slici sna, ulnim utiscima,
likovima sna i slino bolje nego to se to oubiajeno radi. Neki istraivai (LaBerge,
1990) treniraju subjekte tako da kada se pojavi REM stanje, ukljuuju crvenu lampicu.
Pomou ove lampice subjekat biva upozoren da poinje san i tada ulazi u sadraj sna iz
pozicije posmatraa i subjekta istovremeno. Istraivai uglavnom veruju da je razvijanje
kontrole sna pozitivnog uticaja na mentalno stanje, mada ima i suprotnih miljenja. Neki
istravai koriste lucidnu metodu da bi doli do dragocenih podataka o snu iz prve ruke,
jedan sneva unapred zadaje matematike zadatke za likove koji e u snu pojaviti. Kada
se likovi pojave, on ima zadaje zadatke i ustanovljuje da likovi mogu raltivno samostalno
da reavaju lake algebarske zadatke ali ne mogu tee ili one za koje je potrebno sloeno
raunanje (xx).
Preporuke za itanje:
Sigmund Frojd: Tumaenje snova
Sigmund Frojd: Uvod u psihoanalizu
K. G. Jung: ovek i njegovi simboli
Erih From: Zaboravljeni jezik
Pongratz, Santner: Carstvo snova

119

45. II izmenjeno stanje svesti

Meditacija
Meditacija je svesno, voljno izazvano izmenjeno stanje svesti koje se po svojim
objektivnim (EEG zapis) i subjektivnim karakteristikama razlikuje i od budnog stanja i od
stanja snevanja. Raznovrsne metode koje nas ue meditaciji zahtevaju fokusiranje svesti na
neki obino unapred zadat - objekat, sliku, re, zvuk. Poviena panja, fizika oputenost,
koncentracija na samo jedan, uzak objekat svesti, uvodi nas u meditativno stanje. Meditativni
doivljaj se opisuje kao relaksirana svesnost, slabija telesna aktivnost, smanjena samosvest i
doivljaj ega, a poveana opta svest.
Subjekti koji praktikuju meditaciju, nalaze se u stanju oputenosti i svesne
koncentracije. Miii su maksimalno oputeni, disanje je sporo i malo produbljeno, unos
kiseonika manji, srani puls smanjen, na unutranjem planu se sadraj svesti opisuje kao
prazna svest koja se izmeta izvan subjekta.
Jasan fizioloki pokazatelj meditativnog stanja se opisuje kao poseban modani
ritam alfa ritam (regularan ritam od 10 oscilacija u sekundi). Po svojim doivljajnim
sadrajima meditativno stanje svesti pokazuje razliite ulne efekte kod razliitih ljudi
oseaj lebdenja, oseaj tonjenja, vizuelni oset svetlosti, kinetike oseaje u
ekstremitetima, oseaj topline, oseaj hlaenja, gubljenje oseaja iz tela, slabe ili jae
slune osete, oseaj vuenja ili upanja, oseaj naduvavanja tela i mnoge druge. Takoe,
ovo stanje dovodi do psiholokih doivljaja koji se razliito opisuju - kao maksimalno
oputanje, oslobaanje, poveana svest, utapanje u nita, izlazak van vremena i prostora,
blagost, milina, vie znanje i drugi, verbalno neopisivi kvaliteti.
Meditativno stanje nije jednostavan doivljaj koji je karakteristian za pojedinu
linost ve ispitanici govore o procesnoj promeni kod oveka koji meditira. Tokom
vremena, sadraji meditativne svesti se menjaju, mogu biti prijatni ali i veoma neprijatni i
pretei, tako da se uvoenje u stanje meditacije obino odvija uz nekoga ko je iskusniji i
ko igra ulogu vodia kroz proces. Naroitu sklonost prema meditiranju nalazimo u
azijskim religioznim konceptima koji ovo stanje vide kao jedan od oblika kroz koji se
dua proiava, razreava od vezanosti za materijalno i podie u viu duhovnu ravan.
Ovo posebno stanje svesti je zbog svojih psiholokih efekata blisko sa religioznim
doivljajima i sve poznate religije ga koriste na razliite naine kao oblik duhovnog
uenja. Hrianstvo e svoje duhovne uenike uvoditi u uenje kroz oputanje,
usamljivanje, savladavanje telesnih zahteva i ponavljanje molitvi a to su sve uvodne
operacije za meditativno stanje.
Danas postoji tendencija da se meditaciji pripisuju metafizika, nejasna,
mistifikovana dejstva na linost u celini. Svaka od posebnih religija svojata pravo na
pristup Bogu i boanskom i to najee ba kroz meditativno stanje svesti, nazivajua ga
razliitim imenima. Pojava promene linosti pod uticajem meditacije je nedvosmisleno
potvrena ali su efekti merljivi i konkretni na primer, pacijenti koji pate od
anksioznosti, nespecifinih glavobolja i visokog krvnog pritiska postiu znaajno
poboljanje fizikog stanja kroz meditaciju (Shapiro, Gilber, 1978). Ljudi kod kojih se
pojavio dugotrajan neurotian strah pokazuju znaajna poboljanja posle 6 nedelja
meditacije (Raskin, Bali, Peek, 1980).
Za razliku od ovakvih nalaza, druge grupe istraivaa ne nalaze jasne pozitivne
promene na subjektima, na primer, u sposobnosti ovladavanja stresom (Holmes, 1984 iz

120

Gerow, 1997). Pokazalo se da su meditirajui subjekti podloniji stresu nego oni koji ne
meditiraju. Moe se, naravno, postaviti prigovor i jednoj i drugoj strani u vezi sa
poetnim namerama istraivaa, kao i istoom istraivakih postupaka.
Razumno je pretpostaviti da e budua istraivanja svesti morati da uzmu u obzir
meditativno stanje kao izvor saznanja o oveku i njegovom mentalnom sklopu. Ne samo
zbog merljivih fiziolokih i psiholokih efekata, nego i zbog opteg znaaja koji tema
ima. Ali e se to morati uiniti na nov, demistifikovan i sistematian nain. To e pomoi
da se svest kao objekat prouavanja oslobodi bremena podrazumevanih istina i uvede u
polje jasno artikulisanih pojmova i termina.

46. III izmenjeno stanje svesti

Hipnoza
Kao fenomen je opisana veoma davno. Vodi se diskusija o tome da li spada u
posebno stanje svesti. Poznato je da se tokom hipnotikog transa ljudi mogu ponaati na
neoekivane naine i pokazivati drugaije mogunosti nego u normalnom, budnom
stanju.
Hipnoza je stanje krajnje sugestibilnosti kada osoba postaje veoma podlona
sugestijama hipnotizera (Kre, Krafild, 1973). Iako ovo stanje nije obeleeno posebnim
encefalografskim zapisima, tj. nema karakteristini sklop modanih talasa, ovo izmenjeno
stanje svesti je obeleeno posebnom sposobnou koju neki ljudi imaju da u odgovoru na
sugestije hipnotizera izmene svoju percepciju, pamenje, motivaciju, osetljivost i samokontrolu. Istraivanja pokazuju da hipnotiko stanje nije stanje budne autosugestije kao ni
podlonosti sugestiji, nego da spada u posebna stanja.
Osobine hipnotikog stanja su: poveanje sugestibilnosti, fokusiranje panje,
naglaeno korienje mate, nesposobnost ili nespremnost da se reaguje lino i direktno
prihvatanje distorzije (izmene) realnosti (Gerow, 1997).
Najznaajnije ime u prouavanju hipnoze i njeno uvoenje u oblast (ili graninu
oblast) nauke je Mesmer, koji je svoja prouavanja hipnotikog transa i njegovog dejstva
na linost zapoeo u drugoj polovini 18. veka. On je verovao, slino tradicionalnoj
medicini naeg vremena, da je ljudsko bie zapravo polje sila (on je imao u vidu
magnetne sile) koje se nalaze u odreenoj ravnotei. Bolest, fizika ili mentalna je
poremeaj ravnotee ivotnih sila pa je na lekaru zadatak da oveka povrati u stanje
ravnotee. Svoje leenje je zasnivao na dejstvu magnetnih sila (ponekad i odaslanih
preko ljudskih ruku) koje dovode do ponovnog balansa. Dejstvo jednostavnog
prevlaenja rukama ili slabim magnetima iznad ljudi koji oputeno lee je izazivalo
izmenu njihovog psihikog stanja i ulazak u hipnotiko stanje svesti. Mesmer je svoja
istraivanja animalnog magnetizma postepeno sve vie sa naunog prevodio u
parapsiholoki metod, dodajui scenske elemente, veliki broj ljudi u publici, pratee
vizuelne efekte. Posledice toga su bile gorke po njega.
Nauna javnost njegovog vremena, istrana komisija na elu sa Bendaminom
Franklinom, proglasila je Mesmera varalicom a njegova istraivanja zabranjenim.
Zabranjen i obeleen, Mesmer odustaje od daljih istraivanja. Ali se istraivanje i
upotreba hipnoze nije time okonala.

121

U devetnaestom veku, u vreme kada su prirodne nauke beleile uspon, hiponiza je

vaila za legitimnu naunu metodu, korienu u medicini. Osobine i sposobnosti koje je
pokazivala osoba u hipnotizovanom stanju, esto su veoma odudarale od onog u budnom.
Istraivai u devetnaestom veku pomou hipnoze ele da otkriju stariji i optiji
mehanizam za koji veruju da lei u osnovi ljudske svesti. Ispitaniku kome je
onemogueno da gleda (prostorija u potpunom mraku) su donoeni predmeti razliitih
boja i sugerisano da e videti vrhovima prstiju. Pokazalo se da su subjekti mogli da tano
razvrstavaju uzice po bojama, gledajui vrhovima prstiju, ak da su mogli da od grupe
ponudjenih fotografija izdvoje jednu na kojoj je lice deteta. Istraivai ne mogu da
objasne ove fenomene, ali uvidjaju da zadaci ovog tipa umaraju subjekte vie nego drugi,
i da se gledanje vrhovima prstiju odigravalo tako to je subjekt okretao fotografiju
naopako i prelazio prstima preko kontura (Myers, 2001).
U dvadesetom veku se interes za hipnozu menjao od radoznalosti i umerenog
korienja do naputanja ideje da ona uopte i postoji. U svom prouavanju svesti,
podsvesti i metoda leenja psihikih oboljenja, Frojd je koristio hipnozu. Hipnotiki san
omoguava u tom smislu, prolaz do nesvesnog i pristup onim oseanjima, potrebama,
uspomenama, mislima i motivima koji nisu dostupni budnoj svesti koja je pod kontrolom
cenzora. U ranijim fazama rada sa neurotinim pacijentima Frojd je pomou hipnoze
stupao u dodir sa podsveu hipnotisanog. U kasnijim razvojnim fazama, Frojd je skoro
napustio hipnozu kao metodu ali se ona i danas u umerenom stepenu koristi kao pomono
terapijsko sredstvo.
Hipnotika indukcija je pojava da odreenim koracima moemo da uvedemo
ljude u hipnotiki san. Naini na koje hipnotizer uvodi nekoga u stanje hipnoze se veoma
razlikuju u crtanim filmovima se redovno predstavlja kao elipsa koja se okree a
varijacije su neograniene. Hipnotika indukcija podrazumeva fiziko oputanje,
usmeravanje panje, smanjivanje osetljivosti na realnost i uvoenje subjekta u
imaginativnu dimenziju.
Hipnotika sugestija se odnosi na dejstvo hipnotizera na subjekta. Subjekat ulazi
u stanje poviene osetljivosti na sugestiju koje je praeno suavanjem svesti i povienom
panjom usmerenom na hipnotizera. Kako istraivanja strukture linosti pokazuju, nije
samo osobina linosti nazvana sugestibilnost odgovorna za spremnost ili nespremnost
subjekta da ue u hipnostiko stanje postoje tu drugi faktori koji se ne mogu
jednostavno objasniti crtama linosti. Spremnost da budemo hipnotisani ili ne je relativno
stabilna osobina linosti ali ona nije svodiva na druge osobine linosti nego kao da ima
izvesnu samostalnost. Ako smo bili podloni ulasku u hipnozu kao deca, biemo to i kao
odrasli a svoj vrhunac ova spremnost ima oko 12-te godine ivota. Posle toga blago
opada dok se ne zaustavi na nekom nivou.
Post-hipnotika sugestija je pojava da sugestija (uputstvo, naredba, predlog) data
subjektu tokom hipnotikog stanja, deluje i posle prestanka tog stanja. Osoba koja je pre
hipnotike sugestije pokazivala neko karakteristino ponaanje, pod uticajem posthipnotike sugestije moe da ga drastino promeni. Ovo preneseno dejstvo hipnotikog
sna na budno stanje je bio razlog da se hipnoza smatra jednim od osnovnih i

122

najefikasnijih metoda leenja mentalnih oboljenja u devetnaestom i na poetku

dvadesetog veka. Pacijent koji pati od neke vidljive neurotine tegobe, na primer,
histerine oduzetosti ruku, biva podvrgnut hipnozi. Hipnotizer mu sugerie da e posle
buenja oseati i pokretati svoje ruke i naravno, tako i biva. Osoba se smatra izleenom
(ak je moda taniji termin isceljenom) i time se smatra da je neurotini problem
zauvek reen. Naalost, kako se to ubrzo pokazalo, dejstvo post-hipnotike sugestije je
ogranieno, pa se nakon nekog vremena vraao bilo isti simptom, bilo slian simptom u
drugom obliku. Kao da je izvor neuroze ostao nedrnut dok smo menjali samo nain
ispoljavanja.
Ova injenica je povela Frojda prema naputanju hipnoze kao metode leenja i
prema otkrivanju podsvesnog dela linosti, njegove snage i uticaja na svestan deo. Tamo
su locirani neurotini konflikti pa se zbog toga tamo nalazi i klju njihovog razreenja, a
hipnotiki uticaj na simptom nije isto to i izleenje.
Pitanje koje interesuje mnoge ljude je do koje mere je subjekt sugestibilan, tj.
koliko daleko moe hipnotizer da ide u svojim zahtevima i da podinjava subjekta svojoj
volji. Odgovor koji je dobijen potvruje da je u hipnotikom stanju svesti vie re o
odnosu izmeu hipnotisanog i onoga koji hipnotie, nego to se to vidi na prvi pogled.
Hipnotisani pristaje da bude hipnotisan (nisko sugestibilni ljudi ne mogu uopte da budu
hipnotisani) i pristaje na sugestije ali samo do one mere dok se one ne sukobe sa
njegovim linim moralom ili sistemom vrednosti. I u najdubljem snu, pokua li hipnotizer
neto to se osobi ne svia, ona se odmah budi iz sna i komentarie njegovo ponaanje. Iz
toga se vidi da hipnotika sugestija tipa ubij, ukradi, podvali, uini neto glupo,
banalno, ili kupi ovaj proizvod uopte nemaju dejstva ukoliko nisu u skladu sa naim
moralom.
Podlonost sugestiji je spremnost osobe da ue u hipnotiko stanje. Postoje velike
individualne razlike po ovoj osobini a osobina se pokazala stabilnom kroz vreme. Jedna
studija praenja koja je trajala 10 godina, je pokazala da osobe zadravaju podlonost
hipnozi kao stabilnu osobinu linosti. Najvei broj ljudi (istraivano na studentima), oko
40% nije podlono hipnozi ni pod kojim uslovima. dok je oko 10% visoko podlono
hipnozi, dok se veina ljudi nalazi izmeu ova dva ekstrema mogue ih je hipnotisati ali
pod odreenim uslovima. Posmatrano na osnovu uzrasta, najvea podlonost je u ranoj
adolescenciji a kasnije opada. Najvee slinosti izmeu ljudi po ovoj osobini postoje kod
jednojajanih blizanaca, to ukazuje na izvesnu genetsku zasnovanost ove osobine.
Podlonost hipnotikoj sugestiji nije povezana ni sa jednom poznatom osobinom linosti
istraivanja pokazuju da to nije konformizam, niti preterana poverljivost prema
ljudima. Istraivai potvruju da je sugestibilnost relativno stabilna osobina
sugestibilne osobe ee sede u desnom delu uionice nego u levom. Neki istraivai se
zato bave idejom da je kod njih korienje desne hemisfere mozga ee nego kod
nesugestibilnih ispitanika (Carlson, 1990).
Hipnozi su podloniji ljudi koji su kao deca bili kanjavani, ljubitelji knjievnosti,
oni koji redovno tre i glumci (Gerow, 1997) a to se tumai povienom spremnou da
se mata i odvoji od realnosti. Tokom hipnotikog transa smo u stanju da uradimo
neoekivane stvari ali ipak u skaldu sa naom linou nita sramno ili glupo neemo
uraditi ako i inae nismo na to spremni.

123

Hipnoza danas
Dalja sudbina hipnoze je ila prema pokuajima da se ona nekako korisno
upotrebi. Na primer, svedoci nekog kriminalnog dogaaja koji ne mogu da se sete svih
detalja dogaaja, podvrgavaju se hipnozi. Pokazalo se da pojedini subjekti veoma tano
opisuju dogaaj (poviena percepcija) pa je mogue rekonstruisati broj tablice vozila,
broj karte koju je otmiar pokazao i slino, to je mnogo puta dovelo do uspenog
hapenja. Meutim, neki subjekti retuiraju dogaaj dodajui im svoja oekivanja,
dramatiku, slike dogaaja koji se nisu odigrali kao da mataju na temu dogaaja i
njihovo hipnotiko svedoenje je neupotrebljivo. Ovo se dogaa zbog toga to u stanju
hipnoze granica izmeu spoljanjih dogaaja i unutranje, psihike realnosti nije otra
kao pri budnom, svesnom stanju. Istraivanja pokazuju da je broj onih koji mogu
precizno i verno da prikau dogaaj manji od broja onih koji mataju i dodaju svoje
elemente, pa se metoda hipnoze u rekonstrukciji dogaaja koristi samo izuzetno kao
pomono sredstvo.
Redukcija bola je jedno od najkorisnijih dejstava hipnoze. Zubari koji uspeju da
malo dete uvuku u priu i vode je na zanimljiv nain, nee morati da koriste anesteziju.
Deija svedoenja potvruju da ona uopte ne oseaj bol i strah u toj situaciji. Pacijenti
koji pate od kancera se mogu obuiti u kontroli bola istraivanja pokazuju da se bol ne
moe ukinuti ali se oseaj bola redukuje na polovinu. Jedno istraivanje proverava efekte
tri uticaja ubedljiva instrukcija, placebo pilula i hipnoza. Ubedljiva instrukcija je
davanje relevantnih i korisnih informacija o tome ta treba da uinimo u sluaju oseanja
jakog bola. Placebo efekat podrazumeva da smo ispitanike ubedili da emo im dati
koristan medikament, a posle toga im se daje supstanca koja ne izaziva nikakav efekat
najee je to fizioloki rastvor, tj. obina destilisana voda. Rezultati pokazuju da je
uinak instrukcije u smanjenju bola najslabiji, uinak placebo pilule (zapravo
autosugestije da e nam biti bolje) neto vei, a uinak hipnoze najvei ali samo kod
subjekata koji su podloni hipnozi. Druga istraivanja pokazuju da pod hipnozom, iako
smo nesvesni bola, postoji jedan deo linosti (eksperimentator ga naziva skriveni
posmatra) koji ostaje svestan bola i moe da precizira mesto i intenzitet bola ak i ako
ga izbacimo iz svesnog dela uma (iz Zimbardo, 1995). Tako ruka uronjena u led, a koja
realno boli, ne biva primeena kod hipnotisanog ispitanika. Kada mu se da prilika da
drugom rukom pokae stepen bola, on pokazuje realan stepen bola iako govori i ponaa
se kao da ga ne boli.
Ukratko, hipnoza se pokazala korisnom kod redukcije bola kao i tokom terapije.
Ona nije pouzdana kod pojaavanja memorije i kod evociranja svedoenja naknadne
provere pokazuju da se kod sugestivnog pojaavanja memorije, pored stvarnih uspomena
pojaavaju i drugi, izmiljeni sadraji i iskrivljene uspomene (Carlson, 1990).

47. IV izmenjeno stanje svesti

Psihoaktivne droge
U irem smislu svaka materija u organizmu izaziva psihike promene
U irem smislu posmatrano, svaka supstanca koju unosimo u organizam a koja
izaziva efekat na nae psihofiziko stanje, moe se nazvati psihoaktivnom supstancom.
Tako moemo rei i da hrana i tenost koje dospevaju u na organizam izazivaju u njemu
psiholoki efekat, psiholoku promenu, kao to kae Duko Radovi: Onaj ko veeras
124

nije veerao pihtije, sanjae pihtije, a onaj ko je veeras veerao pihtije, sanjae naunu
fantastiku.
Znajui za ovaj efekat jo iz drevnih vremena, ovek tei da vodi rauna o onome
to jede ili pije jer skoro da ne postoji supstanca koja se moe uneti u organizam a da ne
izazove nikakve efekte. Tako u narodnom verovanju na primer, svaka trava ima svoju
duu i prema tome i svoj efekat na oveka iz ega se kasnije rodila nauka o leenju i
lekovitom bilju, pa i farmacija kao egzaktna nauka. Homeopatija, na primer, grana
tradicionalne medicine, istrauje ravnoteu razliitih supstanci u ljudskom telu pa tako
nadoknauje nedostatak ili viak neke supstance to za posledicu ima izleenje oveka i
promenu njegovog psihikog stanja. Takoe, iz toga proizilazi, ono to je za nekoga lek
za drugog moe biti otrov u zavisnosti od stanja organizma.
Aktivirajue ili umirijue dejstvo hrane i pia na organizam poznato je i koristi se
od najstarijih vremena. Po jednom drevnom, naivnom uverenju, jedenjem ili pijenjem
unosimo u organizam duu te materije pa samim tim postajemo ono to jedemo i
pijemo. Na tom uverenju poiva ideja priea, a to je motiv biblijske legende o tajnoj
veeri dok zajedno veeraju i ispijaju Isusovu krv, apostoli simboliki primaju duh svog
uitelja i postaju on. Meu srpskim narodnim verovanjima naroito su esta ona koja na
osnovu jedenja ili pijenja neke materije, menjaju ne samo fiziko stanje oveka, nego i
njegovo mentalno zdravlje, zdravlje njegovih bliskih pa ak i itavu njegovu sudbinu.
Post koji postoji u svim religijama odvija se kroz smanjeno i izmenjeno uzimanje hrane
to za efekat treba da ima smirenje oveka, njegovo oienje i simbolie pobedu nad
vlau neposrednih, zemaljskih potreba.
U uem smislu radi se o hemijskim supstancama prirodnog ili sintetikog porekla
Psihoaktivna supstanca u uem smislu je hemijsko jedinjenje koje izaziva
promenu svesnog iskustva preko promene normalne modane aktivnosti. U vreme kada je
Viljem Dejms zapoinjao istraivanja svesti znalo se za alkohol, kokain, marihuanu i
nitro-oksid (smeljivi gas). Danas je broj psihoaktivnih supstanci neuporedivo vei i
poveava se iz dana u dan. To je ogroman izvor zarade za farmaceutsku industriju a
takoe i za ilegalnu narko-industriju koja danas dri znatnu koliinu ekonomske moi u
svetu.
Psihoaktivne supstance su u poetku odigrale pozitivnu ulogu u istraivanjima
svesti do mnogih nalaza ne bi bilo mogue doi na drugi nain. One utiu na promenu
opaanja, oseanja, kognitivnih procesa i ponaanja. Istraivai se nadaju da e nalazi
dobijeni upotrebom PA supstanci pomoi u razumevanju jo nereenog kljunog pitanja
odnosa izmeu sadraja svesti (onoga to doivljavamo) i fiziolokih promena (promena
na mozgu) koje to prate, jer setimo se, odnos izmeu unutranjeg doivljaja i spoljanjih,
fiziolokih manifestacija nije jednostavno linearan.
Veliki broj PA supstanci su derivati dobijeni iz biljaka koje imaju psihoaktivne
sastojke. Takve supstance su poznate milenijumima i koristile su se u medicinske,
rakreativne ili druge svrhe. Poslednja polovina 20-og veka i poetak 21. su obeleeni
porastom upotrebe isto sintetikih PA supstanci, u poetku samo kao lekovi, postepeno
sve u iroj upotrebi u medicini i zloupotrebi u polju stvaranja bolesti zavisnosti.
Uobiajena podela PA supstanci je prema optem efektu na psihiko stanje, pa se tako
ova grupa supstanci deli na: sedative, stimulanse i meovite halucinogene droge.

125

Sedativne PA supstance
Barbiturati, benzodiazepam (valijum), alkohol dejstvo izmeu 4 16h, smanjuju
napetost, strah, nesanicu, greve, umerena zavisnost.
Sedativno stanje znai smirenost, oputenost pri kojoj je osoba budna ali
distancirana od realnosti. Granica izmeu sedacije i trovanja je vrlo tanka, pa blago
poviena sedacija brzo moe postati stanje trovanja organizma. Na tom stupnju ponaanje
postaje nekoordinisano, vreme reakcije se produava, refleksi se usporavaju, gubi se
spretnost, nastaju smetnje u govoru. Sedativi su depresanti centralnog nervnog sistema, i
pretpostavlja se da blokiraju sinaptike veze u nervnom sistemu. Najpoznatija sedativna
supstanca je alkohol koji se upotrebljava vie od 4000 godina i koja se dobija prirodnim
putem. Negde se ova grupa supstanci naziva i depresanti zbog svog dejstva. Broj smtri
izazvanih alkoholom je na nivou oveanstva veoma visok (110 000 godinje u SAD).
Iako na prvi pogled deluje kao da stimulie, alkohol usporava rad nervnog sistema,
poveava izbacivanje tenosti, poviuje prag osetljivosti ula (posebno vida). Koliina od
0.1 do 1% u krvi se smatra pijanstvom u svim zemljama. Koliko se pije i koliko
alkoholisanosti tolerie, zavisi od sociokulturnih faktora, na primer Evropljani ine jednu
osminu oveanstva ali piju polovinu proizvedenog alkohola u svetu. Stopa unoenja
zavisi od mnogo faktora siromatvo, nezaposlenost, socijalna iskljuenost (Indijanci u
rezervatima pkazuju nekoliko puta vii stepen alkoholisanosti nego ostale etnike grupe).
Danas je dominantna upotreba sedativa u medicinske svrhe. Najira upotreba
blagih sedativa je pri terapiji nespecifinih psiholokih i fizikih problema, krvnog
pritiska, glavobolja, anksioznih stanja, nesanice i slino. Umerene koliine sedativnih
supstanci izazivaju oputanje i umirenje. Postepeno poveavanje doze izaziva redom
malaksalost, gubitak svesti, komu i smrt.
Stimulativne PA supstance
Amfetamini, kokain, nikotin, kofein kratko dejstvo, visoka zavisnost (osim kofeina).
Dejstvo na linost je kroz poveanu samouverenost, energiju i aktivnost, euforiju.
Simptomi umora nestaju pri upotrebi ovih supstanci pa ih zato esto koriste studenti u
ispitnom periodu, vozai kamiona, piloti na dugim letovima i sportisti. Stimulansi ne
stvaraju energiju, kako to konzumentu izgleda, nego uklanjaju znake umora i zabrinutosti
pa kao sekundarno dejstvo, poveavaju postignue. U sluaju kofeina, kao i kod
konzumiranja aja, kakaa i okolade, male koliine prirodno dobijenih supstanci se unose
u ogranizam, a zavisnost koja se stvara je veoma slaba i bezopasna. Posmatranja
subjektivnog oseaja kod ljudi je pokazala da se tokom neradnih dana kod velikog broja
ljudi javlja snana, nespecifina glavobolja. Analiza je pokazala da se radi o blagoj
kofeinskoj zavisnosti u toku radnog dana konzumiramo vie kafe nego vikendom, pa
smo navikli organizam na odreenu koliinu kofeina.
Amfetamini spadaju u sintetike supstance koje pojaavaju sposobnost panje,
aktivitet i koncentraciju i zato su prve upotrebe bile u svrhu poveanja borbene
spremnosti u II svetskom ratu jer smanjuju umor i poveavaju poveavaju
samouverenost. Danas se (zlo)upotrebljavaju kada je potrebno maksimalno poveati
koncentraciju i panju, u izuzetnim ivotnim okolnostima. Amfetamini imaju kao efekat
viestruko poveanje radne efikasnosti, koncentracije i optimizma. Kada se predozira,
amfetamin izaziva paranoidna psihotina ponaanja, koja brzo iezavaju posle leenja.

126

Ulina droga krek je proien oblik kokaina, zbog svoje jeftinoe i dostupnosti
ova droga ozbiljno ugroava mlade a zajedno sa tim i itave drutvene zajednice.
Opijati
Morfin, heroin, kodein smanjuje bol, deluju 3 6 asova, izazivaju visoku zavisnost.
Dejstvo na bol je takvo da zavisnik ima oseaj bola ali on postaje podnoljiv.
Psiholoko dejstvo je snano zadovoljstvo koje je teko opisati. Statistike zavisnika iako
zaostaju za realnou, pokazuju da na primer, polovina zavisnika u SAD ivi u Njujorku
a zvanian broj je oko 1000 000 ljudi. Posebno snaan i brz po dejstvu i zavisnosti je
heroin. Psiholoka zavisnost od ove supstance je ekstremno jaka pa tako vremenom,
heroinski zavisnik razvija ivotni stil koji mu svojom inercijom ne dozvljava da izae iz
zavisnosti. Medicinske statistike pokazuju da je smrtnost kod zavisnika od heroina
najvea u odnosu na ostale grupe i to ne toliko zbog osnovnog dejstva supstance, koliko
zbog bonih efekata infekcija, neuhranjenosti, hepatitisa, HIVa, kriminalizacije. Heroin
je zapoeo svoj put u siromanim etvrtima i getima i proirio se na sve drutvene grupe.
Nastao je kao odgovor na ekstremno siromatvo i socijalnu iskljuenost: Nisam
jednostavno radio nita. ivot je bio bez smisla, bez cilja. Svaki dan je bio isti. Nisam
uestvovao ni u emu, nisam uivao ni u emu. Kako meni izgleda, ljudi koji u to uu,
nemaju nikakvih interesovanja, nema pravog znaenja za njih, pa se uhvate za to
(zavisnik, 17 godina, Lindzey Holl, 1975).
Halucinogene i meovite
LSD, PCP, meskalin, psilocibin, kanabis trajanje razliito oko 8h, nepoznat tip
zavisnosti.
Halucinogene droge pored toga izazivaju snanu distorziju svesti, smanjuju
samokontrolu, smanjuju kontakt sa realnou i zbog toga su osobe koje ih konzumiraju u
stanju neuraunjivosti. Drugi naziv za ovu grupu, psihodeline je poreklom od grkih rei
koje znae irenje svesti. este posledice su snane halucinacije o promeni spostvenog
tela i vizuelne precepcije, kao i depersonalizcija gubljenje svesti o sebi. Vrlo mala
koliina supstance izaziva jake promene svesti.
LSD je otkriven 1930. g. i dobijen je iz gljive. Kasnija otkria potvruju prisustvo
halucinogenih supstanci i u drugim biljkama pejota kaktusu, psilocibe meksikane gljive
i slino.
Opijati i halucinogene droge su u veoma irokoj upotrebi. Pokreti za legalizaciju
upotrebe blagih opijata neprestano vre pritisak na javno mnjenje od 1968. godine kada je
prvi put masovno skrenuta panja javnosti na iroku rasprostranjenost upotrebe droga.
Iako se kao jedan od argumenata navodi i to da je marihuana po svojoj toksinosti manje
opasna od nikotina, treba istai da je ono to je pre 40 godina bila istina, odavno vie nije
marihuana je zbog aditiva koji se dodaju i ukrtanja vrste, umnogostruila svoju
toksinost i spada u veoma toksine supstance. Delovanje umerene doze
tetrahidrokanabinola iz marihuane izaziva meovito sedativno i halucinogeno dejstvo,
relaksiranost, gubitak socijalnih granica, veselost uz objekte koji izgledaju duboki, ivi i
otriji nego to ih normalno vidimo.
Medicina se interesuje za ovu grupu PA supstanci zbog toga to je njihova
hemijska struktura slina strukturi prirodnih transmitera u nervnom sistemu. Neke od

127

supstanci su bliske dopaminu ili serotoninu, veoma snanim prirodnim agensima nervne
aktivnosti.
Zbog visoke zavisnosti koju izazivaju, este zastupljenosti, niske cene (jer se naa
zemlja nalazi na putu trgovine narkoticima) i korupcije koja je pratea pojava trgovine
narkoticima, ova grupa supstanci je est uzrok kriminalizacije drutva, propadanja
porodica i konano, individualnog propadanja velikog broja ljudi.

Zavisnost
Psihoaktivne supstance menjaju mentalne procese i ponaanje. U centralnom
nervnom sistemu se vezuju za sinaptike receptore, blokirajui ili izazivajui odreene
druge reakcije. Na taj nain one menjaju finu komunikacionu strukturu nervnog sistema i
utiu na svest, pamenje, opaanje, raspoloenje i ponaanje. Dua upotreba istih
supstanci tei da izazove toleranciju na supstancu, pa je tada vea koliina supstance
potrebna da bi se postiglo isto dejstvo. Kada se telo navikne na odreeno prisustvo
supstance, govorimo o fiziolokoj zavisnosti nedostatak supstance izaziva burnu telesnu
reakciju koja moe imati teak ishod. Psiholoka zavisnost se moe pojaviti kod svih
supstanci i u tom sluaju osoba doivljava konzumiranje kao ogromno zadovoljstvo.
ivotni okvir osobe koja je psiholoki zavisna orijenite se postepeno sve vie prema
nainu na koji e se dobaviti supstanca i prema konzumiranju. Sposobnosti i kapaciteti
koje osoba ima postepeno se redukuju i preorijentiu tako da celokupni ivotni plan biva
sveden na ciklus konzumiranja i potrage za novom dozom. to dublje tone u problem,
osobi je sve tee da se iz njega pomeri, modeli pomoi postaju slabi i neadekvatni,
kontakti sa prijateljima i porodicom se pogoravaju i redukuju a konativni deo linosti
(volja) slabi. Tada se postepeno zatvara krug iz koga postaje sve tee izai.
Posebna opasnost u pojavi psiholoke zavisnosti je to to se ona razvija brzo i
nevidljivo osoba je ubeena da nije zavisna, da moe da se uzdri, da moe da prekine
kad god poeli, da je to samo jedna bezopasna situacija, da ako svi to rade moe i ona i
slino. Kada postanemo svesni zavisnosti bude kasno da se iz nje bezbolno izae.
Istraivanja pokazuju da se problem adikcije ee javlja kada je odnos izmeu onoga ko
je zavistan i majke bio udaljeniji u detinjstvu kao i u porodicama koje nisu postavljale
granice detetu. Nespremnost da se postavi i potuje lina granica, stvorie tekoe da se
kasnije savlada zavisnost.
Problem adikcije od psihoaktivnih supstanci prerastao je okvire individualne
patologije iako se tako tretira. On je socijalna, kolektivna patologija ije su razmere
nesagledivo vee i opasnije. Iako je postalo oigledno da se individualna problematika
narkomana ne moe razviti u vakuumu i sama od sebe, ve se ona uvek oslanja na
postojeu socijalnu patologiju (slabu kontrolu u porodici, dostupne dilere, korupciju,
spregu trgovine narkoticima sa drugim delovima drutva, nezainteresovanost socijalnih
institucija), jo uvek se pristupi problemu narkomanije posmatraju dominantno
individualno i kliniki. Zbog toga su i efekti ovakvih pristupa veoma skromni, i naalost,
ne mogu da prate vrtoglavo brz tempo kojim se socijalna patologija zavisnosti razvija..
Poslednjih godina raste broj programa rehabilitacije koji ukljuuje okruenje
adikta, prvenstveno njegovu porodicu i prijatelje. Efekti programa koji pokuavaju da

128

stvore sistemsko reenje kroz menjanje polja odnosa u kome zavisnik ivi, su trajniji i
vei nego efekti individualnih tretmana.

129