1.

ZAVARLJIVOST AUSTENITNIH KROM - NIKLOVIHELIKA

Zavarljivost austenitnih krom - niklovih elika odreuju tri osnovna faktora:
1. Sklonost prema pojavi pukotina u zoni rastopljenog materijala ava ili u osnovnom
materijalu. Ova sklonost u znatnoj mjeri zavisi od strukturnih osobina metala.
2. Izluivanje karbida kroma, koje uslovljava meukristalitnu koroziju
3. Obrazovanje intermetalidne - faze pri odreenim koncentracijama kroma i
temperaturnimuslovima: ova "pojava doprinosi povienju krtosti elika.
U ovom radu razmotreni su razliiti vidovi zavarljivosti austenitnih krom-niklovih
elika, uzimajui u obzir namjenu zavarenih konstrukcija.
1.1. Klasifikacija austenitnih elika
Meu nehrajuim austenitnim krom - niklovim elicima koji se primjenjuju za
izradu zavarenih konstrukcija, razlikujemo sljedee razliite grupe:
1. Austenitni elici tipa 18 Cr-8 Ni (18% Cr, 8% Ni) sa ili bez dodataka drugih
specijalnih legirajuih elemenata, kao to su molibden, titan, kolumbijum i dr.
2. Austenitni elici tipa 20 Cr-10 Ni (20% Cr, 10% Ni) sa dodacima legirajuih
elemenata ili bez dodataka.
3. Austenitni elici tipa 16 Cr-13 Ni sa dodacima legirajuih. elemenata ili bez njih.
4. Austenitni vatrootporni elici, hemijski postojani pri visokim temperaturama,
izmeu kojih su najrasprostranjeniji austenitni elici tipa24 Cr-12 Ni i 25 Cr-20 Ni
sa ili bez dodataka mangana, molibdena, niobijuma itd.
1.1.1. Uticaj razliitih legirajuih elemenata
Krom je osnovni element koji karakterie nehrajue i vatrostalne elike. On
poboljava njegovu otpornost prema koroziji. Ve pri sadraju 5% kroma elik pokazuje
povienu postojanost prema hemijskoj koroziji, ali da bi elik zaista postao nehrajui,
treba poveati koncentraciju krom na 12 do 13%. Ova osobina suprotstavljanja
hemijskom dejstvu ostvarena je obrazovanjem tanke povrinske opne oksida korma, koja
titi metal od dalje oksidacije.

Na slici 1 prikazan je dijagram stanja sistema eljezo-krom. Krom, kao alfageni"

element, tj. stabilizator -faze, suava -oblast, koja se prostire u temperaturnom
intervalu izmeu 1400C i 900C.

Slika 1. Dijagram stanja sistema elezo-hrom

Taka A sniava se najprije sa 910 na 850C pri poveanju koncentacije kroma od
0 do 8%, a zatim ponovo raste do 1000C pri 12 do 13% Cr. Taka transformacije AAkoja
se nalazi pri 1400 C za isto eljezo, sa uvoenjem kroma postepeno se sniava i
poklapa se sa takom ARpri temperaturi 1000C i sadraju kroma od 12%.
Cjelokupna oblast dijagrama stanja, koja odgovara koncentraciji kroma iznad 13%,
predstavlja oblast legura, koje zadravaju strukturu -faze bez ikakve strukturne
transformacije. Prema tome, legure ove oblasti nisu podlone kaljenju. Pri zagrijavanju
takve legure iznad odreene temperature, zrno pravilno poveava dimenzije usljed
pregrijavanja, ali predstavlja nepovratan proces pri hlaenju, usljed nepostojanja take
transformacije. Prema tome, poslije takve termike obrade legura zadrava
krupnozrnastu strukturu, to izaziva poveanje njene krutosti. Unutar -petlje sa
temperaturnim intervalom 900 do 1400C legura ima austenitnu strukturu, a pri
koncentraciji kroma 12 do 13% legura ima dvofaznu strukturu, + .Ova koncentraciona
granica od 13% kroma karakteristina je samo za legure bez ugljenika. U prisustvu
ugljenika - gamagenog" elementa, -petlja se iri pri jednovremenom irenju dvofazne
oblasti + .

Slika 2. Uticaj ugljenika na irenje - petlje

Pri viim koncentracijama kroma pojavljuje se nova, -faza, u oblasti ako 45%
kroma, dajui vrsti rastvor u koncetracionom intervalu 42 do 48% kroma, ili dvofaznu
strukturu + pri sadraju kroma ispod ili iznad navedenog intervala. Ovaj dio dijagrama
veoma je znaajan, poto obrazovanje -faze izaziva poveanje krtosti legura eljezokrom.
Kao rezime moe se rei, da legure sistema elezo-krom sa sadrajem do 12%
kroma imaju jednofaznu feritnu strukturu pri temperaturama ispod take A3, zatim u
oblasti ogranienoj petljom A3A4 obrazuje se austenit. Ovakve legure su osetljive prema
termikoj obradi, a posebno, mogu se kaliti na temperaturama od 950 do 1200C.
U koncentracionom intervalu 12 dO' 13% kroma, legura dobija dvofaznu strukturu i
jednovremeno je podlona strukturnim transformacijama. Ovakve legure imaju vrlo finu
martenzitnu strukturu. Pri koncentracijama kroma iznad 13%, legura je sa jednofaznom
feritnom strukturom bez take transformacije. Dodavanje gamagenih" elemenata, kao
to su ugljenik, nikl, mangan, itd. iri gamapetlju.
Ugljenik, kao gamageni" element, iri gama oblast u legurama eljezo-krom i
stvara, s druge strane, sa ostalim sastojcima legure eljezo-krom vie kompleksnih
karbida. Karbid kroma (Fe, Cr)3C, obrazuju se u ovim legurama pri malim
koncentracijama kroma (Cr < 10%). Poveanje njegove koncentracije u legurama dovodi
do obrazovanja kromom obogaenih karbida tipa (Cr, Fe) 7 C3 i (Cr, Fe)4 C4.

Dijagram na slici 2 pokazuje uticaj ugljenika na irenje gama-petlje. Dijagrami na

slici 3 omoguavaju praenje izmena linija transformacije dijagrama stanja sistema
elezo-ugljenik u zavisnosti od sadraja kroma.

Slika 3. Uticaj kroma na pomeranje linija dijagrama stanja sistema eljezo-ugljenik;

oznaka Cm znai karbid
Take G i N pribliavaju se, teei zatvaranju gama-oblasti i irenju oblasti
i + .Poev od 6% Cr pojavljuje se trofazna oblast + + karbidi, koja se iri sa
uveanjem sadraja kroma. Znaajna injenica je da se eutektoidna taka S pomijera
ulijevo pri poveanju koncentracije kroma. Pri sadravaju 12% kroma eutektoidna taka
se nalazi pri 0,48% ugljenika, dok u ugljeninim elicima eutektoidni sadraj ugljenika
iznosi 0,85%. Uz to granica rastvorljivost ugljenika u gama-fazi pomjera se u oblasti
visokih temperatura kuda se jednovremeno pomjera i taka S.Pri sadraju 18% kroma, oblast nestaje sve do koncentracije ugljenika manje od 0,30%. Kada je koncentracija
ugljenika manja od 0,15%, legura ima jednofaznu strukturu , a pri viem sadraju
ugljenika dvofaznu strukturu + . Eutektoidna taka S pomjera se ka temperaturi
1030C pri sadraju ugljenika ne veem od 0,30%. Trofazna oblast + + karbidi pri
tome je veoma razvijena.
Nikl, slino ugljeniku, jeste gamageni" element, tj. stabilizator -faze, koji tei
povienju prokaljivosti elika i sniava kritinu brzinu kaljenja.Uvoenje nikla u sistem
eljezo-ugljenik pri 18% Cr iri gama oblast i dovodi do nestajanja oblasti i + karbidi,
pomerajui eutektoidnu taku nanie.

Slika 4. Uticaj nikla na irenje y- oblasti u eliku sa 18% hroma

oznaka Cm znai karbid
elici sa sadrajem 18% Cr i 2% nikla osetljivi su prema kaljenju usljed prisustva
nikla i dobijaju osobine nerajuih elika zahvaljujui prisustvu kroma. Oni pripadaju
elicima martenzitnog tipa, isto kao i elici koji sadre 13% Cr ali bez nikla. elik sa
sadrajem 4% nikla posle kaljenja sa 900C ima martenzitnu strukturu, a ako
temperatura kaljenja nije manja od 1100C, onda austenitnu strukturu; meutim, ovaj
austenit je nepostojan i razlae se pri termikoj obradi otputanja. Poevi od 5% Ni
oblasti i + karbidi nestaju, a pri 8% nikla praktino se zapaa samo struktura austenita
i + karbidi.iroko rasprostranjeni (klasini) elici sa sadrajem 18% kroma i 8% nikla pri
vrlo niskom sadraju ugljenika imaju stabilnu jednofaznu austenitnu strukturu. Prisustvo
ugljenika dovodi do izluivanja kompleksnih karbida sa fazom. Austenitna oblast se iri
sa poveanjem koncentracije nikla, naroito pri temperaturama od 1000C, to svjedoi o
povienju rastvorijivosti karbida sa poveanjem koncentracije nikla.
Na primjer, poevi od temperature 1200C granina rastvorljivost ugljenika iznosi
0,40% za elik tipa 18 Cr-8 Ni, i 0,60% za elik tipa 18 Cr- 12 Ni. Dijagram stanja trojnog
sistema eljezo krom - nikl daje predstavu o raspodeli razliitih strukturnih sastojaka pri
brzom hlaenju elika sa sadrajem 0,10% ugljenika (prema Metal Handbook).

Slika 5. Strukturni sastojci legura trojnog sistema eljezo-nikl-krom (C 0,10%) pri brzom
hlaenju sa temperature tenog stanja
elici tipa 18 Cr-8 Ni nalaze se na granici oblasti metastabilnog austenita. Termiki
ciklus pri zavarivanju nerhajuih elika tipa 18 Cr-8 Ni treba da dovede do pojave
metastabilnog austenita u neposrednoj blizini oblasti Am+ martenzit. Dovoljno je meutim,
uvesti u takav elik bilo kakav alfageni" element (krom, titan, silicijum, niobijum), da bi se
ova oblast pomjerila prema oblasti sa dvofaznom strukturom austenit i ferit.Pri analizi
eflerovog dijagrama ove transformacije e biti detaljnije razmotrene. Rezimirano, nikl
stabilizuje austenit, dajui klasini nehrajui elik tipa 18 Cr-8 Ni. Austenitna struktura
ovih elika nema take transformacije i, shodno tome, sklona je ka porastu zrna pri
pregrevanju. Modificirajui dejstvo nikla znatno smanjuje ovu tendenciju rasta zrna, koja
bi se mogla oekivati pri zavarivanju.
Mangan, koji je takoe gamageni" element, poviava stabilnost austenita u
austenitnim krom-niklovim elicima. Mangan moe djelimino ili potpuno da zamijeni nikl.
Postoje austenitni krom-manganovi i krom-nikl-manganovi elici koji u veini sluajeva
imaju dvofaznu strukturu. Ovi elici se odlikuju dobrom zavarljivou slino krom-niklovim
elicima.
Silicijum, je alfageni" element, koji poviava postojanost prema oksidaciji
austenitnih krom-niklovih elika pri dejstvu agresivnih gasova u uslovima povienih
temperatura. Ovaj element, slino kromu, doprinosi obrazovanju feritne faze. Suvie
visoka koncentracija silicijuma poveava sklonost ka pojavi pukotina austenitnih elika pri
povienim temperaturama. Usljed toga, treba ograniiti sadraj silicijuma u austenitnim
elicima da bi se spreilo obrazovanje pukotina u procesu zavarivanja. Naroito je veliki
znaaj silicijuma u elicima sa visokim sadrajem nikla.

Aluminijum, kao ,,alfageni" element, slino silicijumu, titi metal od oksidacije pri
visokim temperaturama. Preporuuje se ogranienje njegovog sadraja u elicima,
predvienim za zavarivanje, da bi se izbjegla poviena sklonost ka pojavi pukotina.
Molibden, kao alfageni" element, stabilizuje -fazu. On utie ne samo kao
element koji odreuje strukturno stanje elika, ve i kao element koji doprinosi hemijskoj
postojanosti elika u nekim korozionim sredinama, na primjer, u nekim kiselinama, ili
sredinama zasienim jonima Cl+, prema kojima je postojanost kroma nedovoljna.U
optem sluaju, sadraj molibdena u austenitnim elicima iznosi 2 - do 3,5%. Pri ovim
koncentracijama molibden pokazuje bitan uticaj na strukturu elika, pa ga treba uzeti "u
obzir u eflerovom dijagramu koji e biti opisan. Molibdenu se takoe pripisuje povienje
plastinosti austenita pri visokim temperaturama, pa prema tome sniavanje njegove
sklonosti ka pojavi toplih pukotina.
Volfram, kao alfageni" element nema neposrednog uticaj a na korozionu
postojanost elika. On se uvodi u sastav elika u cilju povienja mehanikih osobina pri
visokim i niskim temperaturama.
Titan, se uvodi u austenitne elike u cilju suzbijanja tetnog uticaja ugljenika. Ovaj
element ima vei afinitet ka ugljeniku od kroma i obrazuje karbide titana koji prethode
obrazovanju i izluivanju karbida kroma u oblasti temperature oko 700C. Prema tome,
uticaj titana se svodi na obrazovanje karbida titana i spreavanje osiromaenja austenita
kromom u oblasti izluivanja (po granicama zrna) to se smatra osnovnim uzrokom
meukritalitne korozije.Titan je snaan alfageni" element a njegov sadraj u ovim
elicima iznosi 0,4 do 0,5%, tj. oko etiri puta vei od sadraja ugljenika. Titan doprinosi
takoe usitnjavanju zrna niskougljeninih elika; meutim, ova njegova osobina u
austenitnim krom-niklovim elicima je znatno slabije izraena.
Niobijumu austenitnim elicima ima istu ulogu kao titan, tj. niobijum spreava
obrazovanje i izluivanje karbida kroma zahvaljujui svom visokom afinitetu prema
ugljeniku. Niobijum na taj nain spreava osiromaenje kromom granica austenitnih
zrna.Niobijum, slino titanu, jeste snaan alfageni" element; doputeni sadraj niobijuma
u elicima je deset puta vei od sadraja ugljenika, meutim, u austenitnim elicima tipa
18 Cr- 8 Ni ne preporuuje se vea koncetracija niobijuma od 1%. Zahvaljujui svome
alfagenom" dejstvu niobijuma pokazuje pozitivan uticaj na osobine vatrostalnih legura sa
visokim sadajem kroma i nikla, (na primjer, legura 25 Cr-20 Ni i 25 Cr-12 Ni), pomaui
irenje oblasti feritne faze.
Azot utie na austenitne elike slino ugljeniku i niklu i ima snano gamageno"
dejstvo kao i ovi elementi. Azotom se moe potpuno ili djelimino zamijeniti nikl u
nehrajuim elicima u sluaju nestaice ovog metala (1% azota ekvivalentan je 10%
nikla). Dobro je poznato da azot utie na usitnjavanje feritnih zrna.
Bakar ima slabo izraene gamagene" osobine i praktino ne pokazuje primjetnog
uticaja na strukturu nehrajuih elika. On se uvodi u ove elike u cilju poboljanja
hemrjske postojanosti u nekim korodivnim sredinama.

2. OPTE OSOBINE AUSTENITNIH ELIKA

2.1 Fizike osobine
Temperatura topljenja austenitnih elika tipa 18 Cr - 8 Ni (i njemu slinih) nalazi se
u granicama izmeu 1400 do 1430C u zavisnosti od sadraja ugljenika. Dodavanje nekih
elemenata dovodi do snienja temperature topljenja. Tako na primjer, legure koje sadre
2 do 3% silicijuma, imaju temperaturu topljenja oko 1380C, a u sluaju nehrajuih
elika sa 3% molibdena ova se temperatura sniava na 1370C.
Srednja gustina elika tipa 18 Cr-8 Ni iznosi 7,93 0,02. Uvoenjem u elik 2 do
3% molibdena njegova gustina se neto poveava. Srednja gustina vatrostalnih elika sa
viim sadrajem nikla (20 do 25%) iznosi 8,04 + 0,02.
Koeficijent linearnog irenja austenitnih elika je znatno vii od onog u obinim
elicima. Ovaj se koeficijent u nekoliko mijenja u zavisnosti od vrste austenitnih elika. U
tabeli 1 navedeni su srednji koeficijenti linearnog irenja nekih vrsta austenitnih elika pri
razliitim temperaturama.
Tabela 1. Srednji koeficijenti linearnog irenja pri razliitim temperaturama
Tipovi elika
18 Cr 8 Ni
18 Cr 8 Ni 3 Mo
25 Cr 12 Ni - 25 Cr 20 Ni

Koeficijenti linearnog irenja

0 do 100C 0 do 300C
0 do 650C
16,910-6
16,010-6
14,410-6

17,810-6
16,210-6
16,210-6

18,710-6
18,510-6
17,410-6

Modul elastinosti austenitnih elika skoro je isti kao i u nisko ugljeninih elika
ija srednja vrijednost iznosi 20 000 kp/mm 2. Vrijednost modula elastinosti se veoma
brzo smanjuje sa povienjem temperature:
Temperatura 20C
200C 400C 800C
Modul elastinosti 20 000 18 400 16 600 12 000 kp/mm 2
2.2. Mehanike osobine
Statike mehanike osobine razliitih tipova austenitnih elika se malo razlikuju za
odreenu vrstu elika. Kao srednje vrijednosti osnovnih mehanikih karakteristika mogu
se navesti:
zatezna jaina
55 do 65 kp/mm2
granica razvlaenja 20 do 30 kp/mm 2
izduenje (1 = 5d)
40 do 60 %
Ugljenik i azot imaju veliki uticaj na mehanike osobine elika pri statikim
naprezanjima. Ovi elementi poviavaju jainu austenitnih elika.

Tabela 2. Vrijednosti granice razvlaenja i zatezne jaine u zavisnosti od sadraja

ugljenika i azota
Sadraj
ugljenika %

Sadraj
azota %

Granica
razvlaenja
kp/mm2

Zatezna jaina
kp/mm2

0,020
0,020
0,065
0,065
0,060
0,140
0,200
0,200
0,210
0,305

0,04
0,14
0,075
0,210
0,040
0,200
-

18,0
30,0
25,5
25,5
37,0
31,0
31,0
43,5
43,0
36,5

60,1
67,7
64,0
64,0
74,5
72,0
72,0
83,0
76,0
81,3

Epruvete su bile podvrgnute ispitivanju poslije austenitizacije pri 1150C i kaljenja

u vodi. Molibden nema bitnog uticaja na mehanike osobine. Njegova uloga, meutim,
raste sa poveanjem koncentracije ugljenika. Uvoenje titana, koji lako obrazuje nitride
(TiN), neutralie uticaj azota. Na taj nain, elik tipa 18 Cr - 8 Ni sa 0,06% ugljenika i
0,21% azota ima statiku zateznu jainu 74 kp/mm 2, a uvoenje u ovaj elik 0,5% titana
sniava zateznu jainu na 64 kp/mm 2, tj. do polaznih vrijednosti, karakteristinih za elike
koji ne sadre azot.
Mehanike osobine austenitnih elika mijenjaju se naravno sa postojanjem ili
nepostojanjem razliitih faza. Za elik sa isto austenitnom fazom (Slika 6)sa sadrajem
izmeu 10 do 13% nikla, zatezna jaina elika se neznatno mijenja dok se u isto vrijeme
granica razvlaenja znatno smanjuje, a izduenja se poveavaju. Tj. dvofaznoj oblasti,
austenit + ferit, zatezne jaine i granica razvlaenja se poviavaju sa uveanjem koliine
feritne faze, dok se osobine koje karakteriu deformacionu sposobnost metala neznatno
mijenjaju.

Slika 6. Uticaj mikrostrukture na mehanike osobine krom--niklovih elika (C = 0,05%)

pri razliitim sadrajima nikla (prema Houdremont-u)
Slika 7. Uticaj mikrostrukture na veliinu magnetnog zasienja
Srednje vrijednosti mehanikih osobina elika sa austenitno- feritnom strukturom
(koliina feritne faze 20 do 25%) pri niskoj koncentraciji ugljenika su sljedee:
-

zatezna jaina
granica razvlaenja
izduen je
udarna ilavost (epruveta UF)
tvrdoa

70 kp/mm2
40 kp/mm2
30%
20 kp/cm2
210 HB

Zatezna jaina i granica razvlaenja dostiu maksimalne vrijednosti u legurama sa

feritno - martenzitnom strukturom pri 50% martenzita. Pri tome izduenje naglo opada.
Mehanike osobine legura u feritnoj oblasti takoe se smanjuju.

Na slici 6 pokazana je promjena mehanikih osobina nehrajuih elika sledeeg

hemijskog sastava:
-

ugljenik
krom
titan
nikl

0,05%
20,0 %
0,5 %
2 do 13%

Maksimalna vrijednost magnetnog zasienja (slika 7) karakteristina je za elike

sa feritnom strukturom. Ona se neto smanjuje pri pojavi martenzita u strukturi.
Vrijednost magnetnog zasienja isto austenitnih legura jednaka je nuli. Prema tome,
prisustvo feritne faze u austenitnim elicima daje im magnetne osobine.
2.3. Osobine austenitnih elika pri povienim temperaturama
Austenitni elici imaju visoke mehanike osobine pri povienim temperaturama, a
elici sa viim sadrajem kroma i nikla (25 Cr-12 Ni i 25 Cr-20 Ni) pripadaju klasi
vatrootpornih elika, poto oni zadravaju visoke mehanike osobine sve do temperature
od 1000C. Na bazi ovih srednjih hemijskih sastava proizvedene su i druge vrste
austenitnih elika sa povienom otpornou prema puzanju.
Ugljenik u austenitnim elicima tipa 18 Cr - 8 Ni veoma jako utie na njihove
osobine pri povienim temperaturama. Na slici 8 prikazane su vrijednosti naprezanja,
koja prouzrokuju izduenje 510 -4 % pri ispitivanju izmeu 25-og i 35-og asa (koeficijent
Veritas). Ovakav uticaj ugljenika moe se objasniti jedino obrazovanjem karbida po
granicama zrna austenita i u ravnima klizanja, te se na taj nain suprotstavljaju
deformacijama.
Azot jasno poveava otpornost prema puzanju elika tipa 18 Cr - 8 Ni sa 0,07% C.
Ako se u ovaj elik uvede 0,2% azota njegova otpornost prema puzanju se znatno
poveava. Obrazovanje nitrida aluminijuma pri uvoenju aluminijuma u austenitne elike,
ublaava uticaj azota.
Uticaj molibdena na puzanje austenitnih elika je veoma osjetljiv. Molibden vri
analogan uticaj na osobine puzanja i drugih legiranih elika, na primjer, krommolibdenovih elika postojanih pri povienim temperaturama.
Vanadijum takoe doprinosi povienju otpornosti elika prema puzanju, ali njegov
uticaj je naroito efikasan u prisustvu malih koliina molibdena. Sadraj molibdena treba
da bude u granicama 0,5 - 1%, a vanadijuma 0,4%.

Slika 8. Uticaj ugljenika na otpornost prema puzanju austenitnog elika tipa 18 Cr 8 Ni

(prema Binder)
Titan i niobijum pozitivno utiu na poveavanje zatezne jaine elika pri
povienim temperaturama, naroito u intervalu 550 - 700C. Dodavanje eliku titana i
niobijuma (od svakog po 0,5%) pozitivno utie na spreavanje puzanja sve do
temperature od 700C (Slika 9). Pri viim temperaturama, povienje otpornosti prema
puzanju postie se poveanjem koncetracije u eliku titana i niobijuma do 1,5%.
Treba primjetiti da je vrijednost jaine loma za ove austenitne elike pri 800C jo
veoma visoka i iznosi 20 do 25 kp/mm 2.
2.4. Osobine austenitnih elika pri niskim temperaturama
Austenitni elici imaju veoma dobre osobine pri niskim temperaturama. Ovi elici
nemaju temperaturu prelaza u krto stanje (prelaznu temperaturu). Sa snienjem
temperature udarna ilavost se postepeno smanjuje bez pojave bi-modaliteta u raspodeli
udarnih osobina.
Nikl poboljava osobine elika pri niskim temperaturama. Ova osobina moe se
dovesti u vezu sa injenicom da kritina taka martenzitne transformacije ''Ar" opada sa
poveanjem sadraja nikla (slika 9).

Slika 9. Uticaj nikla na pomeranje temperature martenzitne transformacije

Krom je u tom pogledu manje gogodan jer, naprimer, udarna ilavost feritnih
elika sa 15 do 18% kroma pri temperaturama oko 20C praktino je jednaka nuli.
Molibden i niofoijum podjednako nepovoljno utiu na mehanike osobine austenitnih
elika pri niskim temperaturama.
U tabeli 3 dati su rezultati ispitivanja udarne ilavost, pri 160C za dodatni
rastopljen materijal nanijet sa tri vrste elektroda bazikog tipa i to: 18 Cr-8 Ni (bez
molibdena i niobijuma), 18 Cr-8 Ni sa 3% molibdena i 18 Cr-8 Ni, sa 1% Nb. U tabeli je
dat i hemijski sastav ovih materijala. Rezultati ispitivanja pokazuju nepovoljan uticaj
alfagenih elemenata (molibdena i niobijuma) na udarnu ilavost rastopljenog dodatnog
materijala pri niskim temperaturama.
Tabela 3. Ispitivanja udarne ilavosti pri 160 C

Hemijski sastav rastopljenog dodatnog

materijala (%)

Tipovi
elektroda
C

18 Cr-8 Ni
0,06
18 Cr-8 Ni
0,07
3Mo
0,10
18 Cr-8 Ni-1Nb

Mn

Si

Ni

Cr

Mo

Nb

1,83
1,72
2,00

0,51
0,48
0,57

8,87
9,08
8,95

18,91
18,75
19,35

2,82
-

1,08

KUF srednja
vrijednost iz
10 proba
(kp/cm2)

Rasipanje
vrijednosti
udarne
ilavosti
(kp/cm2)

5,2
4,0
1,3

4,6-5,9
4,1-5,0
0,8-2,1

3. SKLONOST MATERIJALA AVA PREMA POJAVI PUKOTINA

Mnogi istraivai, a naroito amerika kola Tielsche, Zapffe, Schaeffler itd.
prouavali su sklonost elektroluno nanijetog rastopljenog dodatnog materijala prema
pojavi pukotina. Kao rezultat ovih istraivanja konstruisan je efflerov dijagram.
O uzrocima pojave pukotina u materijalu ava i osnovnom materijalu postoje razliite
hipoteze. Najvjerovatnija od ovih je hipoteza Capfea, koja objanjava sklonost prema
pojavi toplih pukotina jednofaznih austenitnih legura prisustvom tanke silikatne opne po
granicama austenitnih zrna. tetan uticaj silikatne opne se moe umanjiti ako se stvore
uslovi koji doprinose izluivanju druge jedne faze po granicama zrna austenita, na
primjer, -ferita. Meutim, treba izbjegavati preveliku koliinu feritne faze jer nije naroito
povoljna poto izaziva smanjenje visoke plastinosti austenitnih elika.
Kao potvrda hipoteze Capfea moe da poslui injenica da poveanje
koncentracije silicijuma (Si > 0,60%) u nanijetom materijalu ava doprinosi povienju
osjetljivosti austenitnog rastopljenog dodatnog materijala prema pojavi pukotina. Poznato
je takoe da austenitne elektrode sa oblogom rutilnog tipa, daju rastopljeni dodatni
materijal vee sklonosti prema pojavi pukotina nego elektrode bazinog tipa. Ovo se
objanjava povienim sadrajem silicijuma u rastopljenom dodatnom materijalu
nanijetom rutilnim elektrodama. Iako se eflerov dijagram koristio uglavnom za analizu
uslova zavarivanja raznorodnih spojeva (zavarivanje feritnih elika austenitnim
elektrodama), on takoe moe biti od velike pomoi pri izboru sastava dodatnog
materijala za zavarivanje austenitnih krom - niklovih elika.
3.1. eflerov dijagram
eflerov dijagram ima vrlo veliki znaaj pri zavarivanju krom-niklovih elika poto
on omoguava da se razgranie uslovi zavarivanja raznorodnih i jednorodnih spojeva
elektrodama austenitnog tipa. eflerov dijagram proizilazi iz Maurerovog dijagrama koji
razgraniava oblasti razliitih strukuturnih sastojaka krom - niklovih elika u zavisnosti od
stvarnih koncentracija nikla i kroma.
Iz analize ovog dijagrama vidi se da koncentracija 12% kroma predstavlja graninu
taku dviju znaajnih oblasti strukturnog stanja legura: ferit + perlit i ferit + martenzit.
Koncentracija 12% kroma predstavlja takoe i donju granicu korozione postojanosti
kromovih elika. Za obrazovanje austenitne faze pri ovoj koncentraciji kroma, u metalu je
neophodno uvesti 10% nikla. Vidi se takoe odmah, da elici sa sadrajem 13 do 14%
kroma imaju dvofaznu strukturu: ferit + martenzit.
Niklovi elici imaju martenzitnu strukturu poev od 12% nikla. Austenitna faza u
takvim elicima javlja se pri sadraju nikla iznad 20%. Taka A na dijagramu sa slici 10,
koja odgovara sastavu klasinog elika tipa 18 Cr-8 Ni, nalazi se u austenitnoj oblasti.
Taka B, koja odgovara sastavu nehrajueg elika tipa 20 Cr-10 Ni, takoe se nalazi u
jednofaznoj austenitnoj oblasti. Prema Maurerovom dijagramu vatrostalni elik tipa 25 Cr12 Ni, (predstavljen takom C) nalazi se u dvofaznoj oblasti, dok legura tipa 25 Cr-20 Ni
ima austenitnu strukturu (taka D).

Slika 10. Dijagram Maurera

Velika zasluga eflera je u tome to je pri izradi dijagrama uzeo u obzir
gamageni" i alfageni" uticaj razliitih elemenata koji ulaze u sastav legura. Dijagram ima
sljedee koordinatne ose: na ordinatnoj osi nanosi se ekvivalent
(Ni)= Ni% + 30% C + 0,5 Mn%, a na apscisnoj osi ekvivalent
(Cr) = Cr% + Mo% + 1,5 Si% + 0,5 Nb%.
U ovim izrazima Ni%, Cr%, C% itd. predstavljaju stvarne koncentracije ovih
elemenata u leguri. Klasina predstava eflerovog dijagram prikazana je na slici 11, gdje
su oblasti postojanja razliitih struktura legura razgraniene pravim linijama. Primjena
ovog dijagrama pri izuavanju zavarivanja raznorodnih zavarenih spojeva, na primjer,
feritnih zakaljivih i austenitnih elika, prikazana je u mnogobrojnim publikacijama. Ova
istraivanja a posebno ona koja je izvrio efler pokazala su, da se osetljivost prema
pojavi pukotina austenitnog rastopljenog materijala smanjuje pri prelazu od isto
austenitne strukture prema dvofaznoj austenitno - feritnoj strukturi.

Slika 11. Dijagram eflera

Take A, B, C, D, E odgovaraju hemijskom sastavu osnovnog materijala (tabela 3)
take 2, 3, 4 hemijskom sastavu rastopljenog dodatnog materijala (tabela 4).
Za odreivanje sadraja ferita bez primjene dijagrama u austenitno-feritnim
elicima bili su predloeni razliiti obrasci. Izmeu ostalih, R.Thomas predloio je
obrazac za odreivanje maksimalne koncentracije nikla (Ni)max u zavisnosti od drugih
elemenata u eliku:
Nimax

(Cr 2 Mo 16) 2 Mn

30 (0,10 C ) 12
12
2

Tada je sadraj ferita u eliku:

F% = (Ni)max - Ni%

Kao primjer uzmimo rastopljeni dodatni materijal sljedeeg hemijskog sastava:

C
Mn
Si

0,05%
1,2 %
0,60%

Ni
Cr
Mo

10%
20%
3%

Koordinate take X za ovaj elik na eflerovom dijagramu nalaze se iz izraza:

(Ni) = 10 + (30 X 0,05) + (0,5 X 1,2) = 12
(Cr) = 20 + 3 + (1,5 X 0,6) = 24
Tj. legura se nalazi u dvofaznoj oblasti sa sadrajem priblino 18% ferita u
strukturi. Ako se primjeni obrazac R. Thomasa za analizu ovog materijala ava, imat
emo:
Nimax

(20 6 16) 2 1,2

(30 0,05) 12
12
2

odakle je:

Nimax 21,3

a koliina feritne faze je:

F= (Ni)max Ni(%) = 21,3 10 = 11,3%
Saglasno ovom izrazu, sadraj ferita treba da bude oko 11% dok, prema
eflerovom dijagramu, on treba da bude 18%. Ova se razlika ne moe objasniti samo
uporoivanjem eflerovog dijagrama, u kojem su oblasti razliitog strukturnog stanja
legura razgraniene pravim linijama umesto krivim. Procentualna koliina ferita odreuje
se polazei od graninih uslova postojanja legura sa jednofaznom isto austenitnom i
dvofaznom austenitno-feritnom strukturom. Ovi se uslovi mogu izraziti u obliku linearne
zavisnosti:
(Cr)c = 0,93 (Ni) + 6,7
to odgovara pravoj = 0%.

a)

b)

Slika 12. Mikro struktura ava

a) Mikro struktura ava izraenog austenitnom elektrodom tipa 20 Cr - 10 Ni - 3 Mo.
Elektrolitsko nagrizanje u vodenom rastvoru oksalne kiseline. Po granicama
austenitnih zrna feritna mrea (oko 15% -ferita). U = 1700
b) Mikro struktura ava izraenog austenitnom elektrodom tipa 20 Cr - 10 Ni - 3 Mo;
faza slabo obojena pri nagrizanju fericijanidnim reaktivom sa zagrijavanjem.
U = 1200
Ako je ekvivalent krom (Cr) vei od sraunatog (Cr) c znai da se legura nalazi u
austenitno-feritnoj oblasti i u tom sluaju:
%= 3[(Cr) (Cr)c], predstavlja koliinu ferita u rastopljenom dodatnom materijalu.
Ako je ekvivalent (Cr) manji od sraunatog (Cr) c tada se ispitivana legura nalazi u
austenitnoj oblasti. Proraun koliine ferita u leguri za koju je (Ni) = 12 i (Cr) = 24.
(Cr)c = 17,8 znatno je manji od ekvivalenta (Cr) i prema tome, koliina ferita treba da
iznosi:
% = 3 [24 18] = 18%
Delta-ferit se lako raspoznaje pri metalografskoj analizi izbrusaka poslije
nagrizanja. Elektrolitiko nagrizanje u 10% - tnom vodenom, rastvoru oksalne kiseline
omoguava otkrivanje granica ferita bez njegovog bojenja. Alkalno toplo nagrizanje
pokazuje lako obojeni ferit. Na taj nain metalografski je lako razdvojiti dvije faze i . Isti
reaktivi (kiseli ili bazini) jasno boje karbide kroma.
Vei broj istraivanja, izvrenih u oblasti zavarivanja austenitnih elika austenitnim
elektrodama, bio je usmjeren ka odreivanju koliine ferita, neophodne za spreavanje
obrazovanja mikropukotina u materijalu ava i osim toga, spreavanju obrazovanja faze. Rezultati ovih istraivanja veoma su vani pri konstruisanju opreme, predviene za
eksploataciju pri visokim temperaturama i pritiscima. U tom cilju P. Puzak i njegovi sa
radnici izuavali su dvije elektrode bazinog tipa sa oznakama 347 i 304 prema
amerikim standardima.
U istraivanjima P. Puzdka s jedne strane je vreno navarivanje na jako
ukljetenim limovima debljine 25 mm, a s druge strane je vreno zavarivanje debelih
limova sa samoukljetenjem. U prvoj seriji ispitivanja odreivana je sklonost prema pojavi

pukotina u osnovnom materijalu, a u drugoj u materijalu ava. Rezultati ispitivanja,

prikazani su u tabelama 6 i 7.

Tabela 4. Hemijski sastav osnovnog materijala

Karakteristike
osnovnog
materijala
C
Mn
Si
S
P
Cr
Ni
Mo
Nb+Ta
Ekvivalentni Ni
Ekvivalentni Cr
% prema
efleru
(Cr)c (prema
eferianu)
%

0,09
1,46
0,53
0,012
0,021
18,2
10,6
0,26
1,15
14
19,60

347 sa niskim
sadrajem C i
visokim
sadrajem Nb
0,03
1,44
0,74
0,014
0,025
17,9
13,5
0,21
0,98
15,12
19,5

Tipovi elika
347 sa niskim
sadrajem C i
niskim
sadrajem Nb
0,04
1,40
0,52
0,017
0,022
18,1
13,9
0,22
0,50
15,8
19,2

isti austenit

19,7
0

20,8
isti austenit

Standardn
i 347

Standardni
304

304 sa niskim
sadrajem C

0,09
1,01
0,52
0,024
0,027
18,8
9,7
0,30
12,9
19,6

0,03
1,07
0,50
0,013
0,031
18,6
10,4
0,43
11,8
19,5

isti austenit

21,4
isti austenit

18,6
3

17,6
6

Tabela 5. Hemijski sastav dodatnog materijala

Karakteristike dodatnog
materijala
C
Mn
Si
Cr
Ni
Mo

Probe rastopljenog dodatnog materijala

1
2
3
4
0,10
0,08
0,07
0,07
2,5
1,29
1,33
1,33
0,29
0,34
0,24
0,30
19,3
19,4
20,2
21,9
11,3
11,0
10,4
9,9
0,13
0,11
0,12
0,12

Nb+Ta

0,81

0,67

0,67

0,16

(Ni)
(Cr)
% (prema efleru)
(Cr)c (prema Seferianu)
%

15,55
20,35
austenit
21,2
austenit

14,05
20,24
2
19,7
1,5

13,17
20,9
7
18,95
6

12,67
22,90
13
18,50
13

Ispitivanja sa elektrolunim zavarivanjem na jako ukljetenim limovima (tabela 6),

pokazuju da su elici koji sadre 4 7% feritne faze, praktino neosjetljivi prema pojavi
pukotina, dok pri odsustvu ferita sklonost ka obrazovanju pukotina raste (taka A do C),
tj. kada metal ima isto austenitnu strukturu (slika 11).
Metal nanijet elektrodama koje daju dvofaznu strukturu odlikuje se smanjenom
osetljivou prema pojavi pukotina. Pri zavarivanju elektrodama, iji rastopljeni dodatni
materijal ima 7% ferita, broj pukotina je dva puta manji, a sa 13% ferita osjetljivost prema
pojavi pukotina iznosi svega 8%.
Tabela 6. Ispitivanja rastopljenog dodatnog materijala nanetog elektrolunim
zavarivanjem
Koliina ferita u
osnovnom
materijalu
prema
eflerovom
dijagramu
4%

Tragovi (3%)

Pukotine u
rastopljenom
dodatnom
materijalu sa
sadrajem
7% faze
-

Pukotine u
rastopljenom
dodatnom
materijalu sa
sadrajem
13% faze
-

Koliina
pukotina %
(zavarivanje
bez dodatnog
materijala)

Take na
eflerovom
dijagramu

Osnovni
materijal

304 (standardni)

304 nizak
procenat ugljika

7%

Tragovi (3%)

347 (standardni)

Tragovi (1%)

Tragovi (1%)

347 (nizak
procenat
ugljenika i
Niobijuma)
347 (nizak
procenat
ugljenika i visok
procenat
Niobijuma)

Srednja
koliina (14%)
Vrlo velika
koliina (90%)

Mnogo
(46%)

Malo (8%)

Vrlo velika
koliina (89%)

Malo (8%)

Tragovi (2%)

Rezultati ispitivanja zavarenih spojeva potvruju vrijednosti predviene na osnovu

analize eflerovog dijagrama. isto austenitni elici B (nizak, sadraj ugljenika i 1% Nb) i
C (nizak sadraj ugljenika i nizak sadraj Nb) veoma su skloni prema pojavi pukotina.

U eliku A ( = 0) dolazi do obrazovanja pukotina pri krupnozrnastoj i orijentisanoj

strukturi. U elicima D i E sa koliinom feritne faze 4 i 7% obrazovanje pukotina se ne
opaa.

4. IZLUIVANJE KARBIDA
4.1. Meukristalna korozija
Ako se zavareni spoj iz austenitnog elika ak i sa niskim sadriajem ugljenika
(0,06%) podvrgne ispitivanju protiv korozije, u vrijuem reaktivu Monipenija moe se
primijetiti pojava dve nagriene zone, koje se prostiru simetricno u odnosu na osu ava.
Ove zone su ire i na veem rastojanju od materijala ava pri oksiacetilenskom
zavarivanju, nego pri elektrolunom zavarivanju (slika 13).

Slika 13. Makrostruktura ava izvrena aksiacetilenskim zavarivanjem

U osnovnom materijalu pri nagrizanju reaktivom Monnypenny pojavljuju se zone
izluivanja karbida. Ove oblasti, koje se otkrivaju gore ukazanim nainom, predstavljaju
zone u kojima se razvija meukristalitna korozija, koja prodire najradije granicama
austenitnih zrna i razara kompaktnost metala. Ovaj tip korozije naroito vezan za
austenitne elike i predstavlja jedan od uzroka nedovoljne zavarljivosti elika,
namijenjenih za izradu opreme, kod koje se postavlja zahtjev visoke korozione
postojanosti. Zahvaljujui detaljnim istraivanjima Straus-Bejna, Eborna i Raderforda,
Krivoboka i Hudrerrna, definisana oblast kritinih temperatura "osjetljivosti" elika
prema kooziji, koja se nalazi u intervalu 480 - 470. Ova osjetljivost zavisi od velikog
broja faktora naroito od hemijskog sastava elika i trajanja njegovog zadravanja pri
kritinim temperaturama.

Slika 14. Uticaj vremena zagrijavanja na poloaj zone kritine temperature

Sastav ispitivanog elika: C = 0,08% Cr = 18,1%; Ni = 8,9% (prema Bain i Aborn)

a)

b)

c)

Slika 15. Promjena osjetljivosti prema meukristalitnoj koroziji u zavisnosti od trajanja

zadravanja pri ispitivanju austenitnog elika tipa 18 Cr - 9 Ni (C = 0,08%) pri 650C

Iz dijagrama na slici 14, koji pokazuje promjenu osjetljivosti prema meukristalnoj

koroziji elika sa 0,08% C u zavisnosti od temperature (prema rezultatima Bejna i
Eborna), vidi se da se kritina zona osjetljivosti pomijera ka strani niskih temperatura sa
uveanjem vremena zadravanja sa 20 min na 1000 asova. Jednovremeno sa
uveanjem vremena zagrijavanja poveava se osjetljivost prema meukristalitnoj koroziji.
Ispitivanjem osjetljivosti" nehrajuih elika prema koroziji, koja se ocjenjuje prema
dubini korozije u zavisnosti od trajanja zadravanja pri datoj temperaturi, ustanovljeno je
da osjetljivost prema koroziji prolazi kroz maksimum, a zatim se ponovo smanjuje.
Na slici 15 prikazan je karakter promjene osjetljivosti" prema meukristalitnoj
koroziji elika sa 0,08% pri 650C. Najprije se primjeuje poviena sklonost ka izluivanju
karbida pri trajanju zadravanja oko sto asova, a zatim iza perioda maksimalne
osjetljivosti nastupa period obnavljanja antikorozionih svojstava (regeneracija strukture)
zadravanjem u toku hiljadu asova.

5. OBRAZOVANJE SIGMA - FAZE

Pri razmatranju dijagrama stanja sistema Fe - Cr ve je bilo ukazano na postojanje
- faze pri ekviatomnom hemijskom sastavu eljeza i kroma. Ovo tvrdo i krto
intermetalidno jedinjenje predstavlja jedan od uzroka poviene krtosti visokokromnih
legura, kao i austenitnih elika na bazi eljezo + nikl + krom. Sigma faza je ve bila
otkrivena i pri prouavanju razliitih drugih legura, koje predstavljaju binarne sisteme
prelaznih metala prve, due periode Mendeljejeve tablice: eljezo - vanadijum,
nikl - vanadijum, kobalt - krom, kobalt - molibden, mangan - krom, mangan - vanadijum, a
takoe u trojnim sistemima: eljezo - nikl - krom, nikl - krom - molibden. S druge strane u
nikl - krom legurama do dananjeg vremena nije otkrivena - faza.
Temperatura maksimalne postojanosti faze pri 47% Cr, iznosi 820C. Pri 600C
postoje oblasti razliitih faza, koje imaju sljedee koncentracione granice:
21 do 41% kroma za dvofaznu oblast +
41 do 50% kroma za jednofaznu oblast
50 do 71% kroma za dvofaznu oblast +

Slika 16. Dijagram stanja sistema eljezo - krom u oblasti - faze

G. Pomey je utvrdio koncentracione intervale - faze pri 650C: 42,88% i 50,58%
Cr. Ova faza transformie se u - fazu pri 825C sa veoma malom brzinom.
Nepreciznost dijagrama stanja sistema Fe - Cr ispod 600C objanjava se vrlo malom
brzinom transformacije . Isto tako pri 800C ova reakcija se odvija tako sporo, da
su uslovi transformacije do dananjeg dana ostali nerazjanjeni.

5.1. Fizike osobine sigma - faze

- faza je znatno tvra od poetnog ferita. Ferit u leguri, koja sadri 48% Cr, ima
tvrdou od 250 Vikersa (97 HRB) a poslije transformacije u tvrdoa dostie 900
Vikersa (67 HRC). Na slici 17 ucrtana je kriva promjene tvrdoe u procesu strukturnih
transformacija pri razliitim temperaturama:
-

pri 820C (kriva 1) -faza je stabilna i tvrdoa legure iznosi oko 260 Vikersa. Ova
vrijednost tvrdoe ostaje konstantna, nezavisno od trajanja zadravanja

pri 800C (kriva 2) tvrdoa legure se poveava sa napredovanjem transformacije

i dostie maksimum od 850 Vikersa (66 HRC) poslije zadravanja od 300
sati

pri 780C (kriva 3), kada transformacija protie za 20 sati, tvrdoa dostie
relativno brzo maksimlnu vrijednost;
Sastojak - faza ima veu gustinu = 7600 od poetnog ferita.

Slika 17. Promjena tvrdoe legure sistema Fe - Cr

5.2. Sigma - faza u legurama eljezo krom - nikl
Da bi se bolje razumjela transformacija u u austenitnim elicima, neophodno je
razmotriti trojni dijagram eljezo nikl - krom, pri razliitim temperaturama. Pri 1100C
obrazuju se samo tri stabilne strukturne oblasti (slika 18.a) - faza na strani bogatijoj
kromom (feritni elik). - faza na strani bogatijoj niklom (austenitni elik) i dvofazna
oblast + izmeu dvije jednofaznie oblasti (austenitno - feritni elik). Uvoenje etvrtog
alfagenog elementa (Ti, Nb, Mo, V, itd.) pomijera granice svih faznih oblasti nanie
(prema strani trougla eljezo nikl"), irei time feritnu oblast. Nasuprot, dodavanje
gamagenog elementa pomijera krive navie, irei austenitnu oblast.
Pri temperaturi 800C, na trojnom dijagramu (slika 18.b) opaaju se sljedee faze:
-

jedna - faza obogaena eljezom, i drufa - faza obogaena kromom

- faza, obogaena niklom
- faza oko dvojnog sistema eljezo - krom pri 50 do 60% Cr

Pri 600C na dijagramu se opaaju iste ove faze pri neznatnom pomijeranju
njihovih granica u poreenju sa prethodnim dijagramom.

a)

b)

Slika 18. Trojni dijagram sistema eljezo krom - nikl

a) pri 1100C, b) pri 800 C
Da bi se pratila transformacije i a superponirajmo dijagram trojnog
sistema pri 1100C sa dijagramom pri 800C (slika 19) i izvrimo analizu novog
dijagrama:
a) Feritni elik. Nastajanje i irenje oblasti - faze prema strani niih koncentracija
kroma kad se prelazi od 1100C na 800C pokazuje da e se - faza lako
obrazovati u feritnim elicima i to pri relativno niskim temperaturama.
b) Austenitni elik je predstavljen takom A pri 1100C (na dijagramu slika 19). Pri
800C austenit, bogatiji kromom od matinog rastvora, doprinosi obrazovanju
neznatne koliine - faze. Ako u procesu hlaenja krom difunduje u granice
austenitnih zrna, usljed ega u nekim mikro zapreminama njegova koncentracija
skoro dvostruko prelazi koncentraciju kroma u matinom vrstom rastvoru, u ovim
zapreminama e se obrazovati - faza, istina, sa veoma malom brzinom.

Slika 19. Tumaenje transformacije i

c) Austenitno - feritni elik. Pretpostavimo da hemijski sastav dvofaznog ( + )
elika odgovara taki B u dvofaznoj oblasti pri temperaturi 1100C (slika 19).
Pri 800C legura e imati strukturu + . Sigma - faza je neto bogatija kromom
od matinog ferita, a novoobrazovani austenit je bogatiji niklom od matinog
austenita. Ovaj austenitno - feritni elik pretrpit e fazu transformaciju ako se
zadrava na 800C, kada se s jedne strane obrazuje - faza iz ferita do potpuno
njegovog nestajanja, a s druge strane se obrazuju nova zrna austenita obogaena
niklom.
Iz razmatranja dijagrama slijedi da se - faza moe vrlo lako obrazovati iz - faze
ak i pri relativno niskim koncentracijama kroma. Za dvofazne legure naj karakteristinija
je fazna transformacija , koja je praena obogaenjem austenita niklom.
Obrazovanje - faze iz - faze protie znatno manjom brzinom i u veini sluajeva za
odvijanje ove transformacije potrebno je lokalno obogaenje mikrozapremina kromom,
putem difuzije, to je prikazano na slici 20.
Transformacija + u + je reverzibilna. Ako se elik sa dvofaznom strukturom
+ zagrije sa 800 do 1100C, onda se - faza brzo transformie u ferit istog
hemijskog sastava. Ako je trajanje zadravanja pri temperaturi zagrijavanja veliko onda
se opaa homogenizacija austenita i ferita. Ovo objanjava mogunost pojave
intermedijarnog ferita u procesu razlaganja - faze pri visoko temperaturnom
zagrijavanju austenitnih elika.

Slika 20. Mikrostruktura elika tipa 25 Cr20 Ni. U = 1000

Zagrijavanje na 825C u toku 400 h. Vide se kristali - faze obrazovani pri
transformaciji . Nagrizanje rastvorom glicerina u carskoj vodi
Na proces obrazovanja a-faze utiu sledei faktori:
a) Alfageni legirajui elementi (Si, Al, Ti, Mo, Nb) doprinose obrazovanju - faze
obogaene kromom i olakavaju transformaciju - faze usljed prisustva ferita.
b) Elementi koji obrazuju karbide. Ako legirajui elementi, koji se dodaju eliku,
obrazuju karbide (Ti, Nb, Zr), onda se obrazovanje karbida kroma izbjegava.
Pri tome taka na dijagramu, koja odgovara hemijskom sastavu legure,
pomijera se prema strani povienih koncentarija kroma, to olakava
obrazovanje - faze.
Najpouzdanije sredstvo za spreavanje obrazovanja - faze je poveanje
koncentracije nikla, poto je praktino nemogue smanjiti koncentraciju kroma iz razloga
korozione postojanosti i suprotstavljanja oksidaciji.
c) Heterogenost razliitih ari livenih elika moe da bude uzrok transformacije
, koja protie tim bre ukoliko je - faza bogatija kromom.
d) Prezasienost vrstog rastvora kromom pri brzom hlaenju moe da dovede
do nastajanja faze ak i pri odsustvu faze
e) Veliine zrna utiu na karakter izluivanja - faze. Ako legura ima sitnozrnu
strukturu, - faza se izluuje po granicama zrna. Postoje mnogobrojne
nakupine bez meusobne veze i takva je struktura najmanje sklona krtosti.
U legurama sa krupnozrnom strukturom, migracija - faze po obimu zrna je
oteana, pa se ona skuplja po duim stranicama. Ovim se objanjava njen
dominantni uticaj na meukristalitnu krtost.

f) Uticaj zagrijavanja u oblasti kritinih temperatura takoe ima veliki znaaj.

Povienje temperature u ovoj oblasti doprinosi ubrzanju difuzije elemenata, pa
prema tome, jednovremeno i poveanju koliine izluene faze.
g) Intenzivna hladna deformacija metala olakava izluivanje - faze.
h) Pojava zamora pri povienim temperaturama ili na primjer puzanje, olakavaju
obrazovanje faze ali u isto vrijeme se otpornost prema puzanju elika
18 Cr-8 Ni - Nb, postojanjem - faze poviava ako se ona javlja u obliku sitnih
estica jer blokira granice zrna. Ova se pojava moe javiti pri srednjim
temperaturama, niim od 600C i za ogranieno vrijeme.
i) Pojava krtosti hromnih feritnih elika pri 475 C ak i onih sa 13% pri
veoma dugom zadravanju na ovoj temperaturi, mogla bi se objasniti
izluivanje a-faze, iako ovaj strukturni sastojak nikad nije otkriven
metalografskim posmatranjem.
5.3. Obrazovanje sigma - faze u avovima
Meukristalitno izluivanje karbida i pojava - faze su dvije vrlo razliite pojave.
Krtost izazvana - fazom, ispoljava se u temperaturnom intervalu 650 do 800C i zavisi
uglavnom od duine zadravanja pri ovim temperaturama. Kritina temperatura tj.
Temperatura koja odgovara maksimalnoj brzini transformacije , iznosi oko 720C.
Krtost se moe ograniiti pri niskoj koliini - faze (2 do 3%) i kada - faza ne obrazuje
mreu po granicama austenitnih zma (to je prikazano na slici 21). Nasuprot, udarna
ilavost se brzo smanjuje kada koliina ferita premai 12%. Ispitivanje krtosti zavarenih
avova, izazvane transformacijom , prikazano je na slici 22. Izraeno je pet
epruveta sa razliitim sadrajem ferita (od 3 do 12% a) u rastopljenom dodatnom
materijalu, elektrodama tipa 20 Cr - 10 Ni 1Nb.

Slika 21. Mikrostruktura elika tipa 20 Cr - 10 Ni sa 3% - ferita

Slika 22. Uticaj poetnog sadraja ferita na udarnu ilavost austenitnog elika tipa
20 Cr - 10 Ni - 1 Nb

a)

b)
Slika 23. Mikrostruktura ava. U = 1600

Na slici a prikazana je mikrostruktura ava izvrenog austenitnom elektrodom tipa

25 Cr - 20 Ni (C = 0,10%). Zagrijavanje na 780C u toku 100 h. U osnovi austenitnih zrna
vidi se nekoliko iglica - faze i svijetli kristali karbida. Na slici b prikazana je
mikrostruktura ava sa slike a. Zagrijavanje na 780C u toku 500 h. Struktura - faze je
kompaktnija i razvijenija.
Epruvete su bile podvrgnute austenitizaciji pri razliitim temperaturama u intervalu
izmeu 980 i 1100C u cilju rastvaranja karbida, a zatim su bile izloene procesu
uveanja krtosti pri 730C u toku 300 sati.
Iz rezultata ispitivanja (sa slike 22) izvuen je sljedei zakljuak:
-

povienje temperature austenitizacije ima pozitivan uticaj pri bilo kojem sadraju
ferita

udarna ilavost ravnomjerno se smanjuje sa poveanjem sadraja ferita.

Uticaj vremena zadravanja na transformaciju u zavarenim avovima moe

se pratiti na primjeru dvije mikrostrukture (slika 23, a i b), koje su uzete iz tekuih
istraivanja raznorodnih spojeva zavarenih elektrodama, koje obezbjeuju dobijanje
vatrostalnog rastopljenog dodatnog materijala tipa 25 Cr - 20 Ni. Zadravanje u toku 100
sati pri 780C dovodi do nastajanja iglica - faze (slika 23.a). Poveanje vremena
zadravanja do 500 sati pri istoj temperaturi doprinosi razvoju igliaste strukture i
intenzivnijem izluivanju - faze (slika 23.b). Transformacija moe se objasniti
hemijskom heterogenou materijala ava, pri emu se u zonama najbogatijim kromom
stvaraju zaeci - faze.

6. TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA AUSTENITNIH ELIKA

Za spajanje nehrajuih elika mogu se koristiti svi postupci zavarivanja:
-

oksiacetilenski postupak, koji se uglavnom primjenjuje za zavarivanje limova malih

debljina (d < 3 mm). Ovaj postupak zahtjeva upotrebu specijalnog topitelja

postupak elektrolunog zavarivanja obloenim elektrodama za spajanje metala

bilo kojih debljina

postupak elektrolunog zavarivanja u zatitnoj atmosferi argona primjenjuje se

uglavnom za izradu zavarenih spojeva malih i srednjih debljina. Prednost je u
tome to primjena topitelja pri ovom postupku zavarivanja nije potrebna

postupak zavarivanja atomizovanjem vodonika, koji se u poslednje vrijeme

relativno malo koristi, ne zahtjeva primjenu topitelja

postupak zavarivanja elektrinim otporom. Da bi se spreilo nastajanje pojava u

vezi sa meukristalitalnim izluivanjem karbida zavarivanje treba izvoditi sa
kratkim reimima topljenja i hlaenja.

6.1. Oksiacetilensko zavarivanje

S praktine take gledita, najvea tekoa koja se javlja pri oksiacetilenskom
zavarivanju ovih elika je obrazovanje tekotopljivog oksida kroma. Ovo uslovljava
neophodnost briljivog regulisanja plamena za zavarivanje i primjenu, u toku zavarivanja,
topitelja sposobnog da prevede u trosku obrazovani oksid. Sastav jednog topitelja na
bazi kalcijum - fluorida, koji se primjenjuje pri oksiacetilenskom zavarivanju austenitnih
krom - niklovih elika je:
-

kalcijum fluorid
anhidrid borne kiseline
kalcijum karbonat
natrijum silikat - vodeno staklo, (35 Be)

10%
25%
25%
40%

elik debljine do 2 mm zavaruje se bez zakoenja ivica, a iznad 3 mm sa

zakoenjem ivica pod uglom od 45 (ugao otvora lijeba 90). Usljed povienog
koeficijenta toplotnog irenja austenitnih elika, pripajanje ovih limova se mora izvoditi sa
posebnom panjom. Pripajanje treba izvriti na manjim rastojanjima i neto - jae, nego
to je to sluaj u obinih elika.
Primjenjeni dodatni materijal mora biti hemijski homogen. Meutim, preporuuje se
primjena dodatnog materijala bogatijeg legirajuim elementima, da bi se kompenzirao
njihov gubitak usljed oksidacije.
6.2. Elektroluno zavarivanje
Elektroluno zavarivanje austenitnih elika ne stvara nikakve tehnoloke tekoe.
Ovim postupkom se moe zavarivati elik bilo koje debljine. Izbor elektrode uglavnom
zavisi od krajnje namjene zavarenog spoja. Po pravilu, treba teiti da se dobije hemijski
homogen zavareni spoj. Ranije je bilo istaknuto da je isto austenitni dodatni materijal
vie sklon pojavi pukotina, pa se stoga preporuuje, ako to dozvoljavaju postojei uslovi,
primjena elektroda, koje daju rastopljeni dodatni materijal sa 5 do 8% sadraja ferita.
Primjena elektroda bazinog tipa povezana je sa nekim tehnolokim tekoama i iziskuje
zavarivanje jednosmjernom strujom. Meutim, ove elektrode omoguavaju da se sa
veom sigurnou dobije rastopljeni dodatni materijal traenog hemijskog sastava i,
posebno, omoguavaju da se ogranii sadraj silicijuma. Elektrode sa ferolegurama u
oblozi omoguavaju da se kompenzira oksidacija potrebnih elemenata, a takoe da se
legira rastopljeni dodatni materijal. S druge strane, bazine troske, dobijene iz obloga
bazinog tipa, efikasno prevode u trosku oksid kroma.
Izbor elekroda odreuje se prema nameni zavarenog spoja:
a) ako se postavlja zahtjev da zavareni spoj bude otporan prema hemijskoj
koroziji, tada osnovni materijal treba birati tako da sadri vrlo nisku koliinu
ugljenika (C < 0,03%) ili da bude stabilizovan niobijumom ili titanom. Sastav
elektrode treba da bude istog tipa kao osnovni materijal, ili jo bolje,
stabilizovan niobijumom

Rastopljeni dodatni materijal treba da ima dvofaznu strukturu sa malo ferita (5 do

10% - ferita). Feritna faza ne utie negativno na hemijsku koroziju.
b) ako zavareni komadi treba da se suprotstave dejstvu visokih temperatura, kao
na primjer, u sluaju pregrejaa pare izmenjivaa toplote, onda materijal ava
treba stabilizovati, sa niskim sadrajem feritne faze (2 do 4% ), kako bi se
sprijeilo obrazovanje - faze u toku eksploatacije ove opreme u oblasti
kritinih temperatura
c) ako su elektrode predviene za zavarivanje zakaljivih feritnih elika ili platiranih
elika (zavarivanje raznorodnih metala), to je prije svega, neophodno preduzeti
mjere da se sprijei pojava pukotina, jer se ovde vie ne javlja pojava
meukristalitnih izluevina i obrazovanja - faze. Shodno tome, elektroda
treba da obezbijedi dvofazni rastopljeni dodatni materijal u kojem je doputen
sadraj ferita do 10%. Pri tom neophodno je ograniiti u rastopljenom
dodatnom materijalu sadraj ugljenika (C manji ili jednak 0,06%).
Pri elektrolunom zavarivanju nerajuih elika neophodna je vrlo briljiva
priprema ivica limova; oblik leba zavisi od debljine zavariva-nih limova.
6.3. Zavarivanje u zatitnoj atmosferi argona
Pri ovom postupku zavarivanja, argon kao inertni gas, titi rastopljen metal od
oksidacije legirajuih elemenata, posebno kroma, usljed ega otpada primjena
specijalnih topitelja. Drugo preimustvo ovog postupka je visoka proizvodnost. U tabeli 7
dati su parametri runog zavarivanja elika 18 Cr - 8 Ni topljivim i netopljivim volframovim
elektrodama u funkciji debljine zavarivanih limova a za razliite poloaje zavarivanja.
U sluaju zavarivanja topljivom elektrodom kao dodatni materijal koristi se
elektrodna ica od nehrajueg elika. Ekonomska preimustva ovog postupka dolaze
osjetno do izraaja pri zavarivanju limova debljine vee od 4 mm. Pri tome se kao
dodatni materijal koristi ica prenika 1,2 do 1,6 mm.
6.4. Zavarivanje atomizovanjem vodonika
Ovaj postupak je bio koriten za zavarivanje tankih limova iz nehrajueg elika
pri emu se priprema limova vri povrtanjem ivica. U izvijesnim prinudnim poloajima
zavarivanja postupkom atomizovanjem vodonika, neophodna je primjena specijalnog
topitelja. Poslije pojave postupka elektrolunog zavarivanja u zatitnoj atmosferi argona,
zavarivanje atomizovanjem vodonika nehrajuih elika je skoro potpuno naputeno.

6.5. Zavarivanje elektrinim otporom

Pri zavarivanju nehrajuih elika ovim postupkom ne nastaju nikakve tehnoloke
tekoe. Za zavarivanje nehrajuih elika primjenjuju se praktino sve podvrste
zavarivanja elektrinim otporom (takasto, avno i sueono). Jedini faktor koji nepovoljno
utie na metalurke procese pri ovom postupku zavarivanja, jeste izluivanje karbida
kroma usljed vie ili manje dugog dejstva termikog ciklusa zavarivanja na metal. Da bi
se izbjeglo izluivanje karbida, neophodno je da se vrlo briljivo regulie period pritiska
elektroda i vrijeme proputanja struje, koje treba da bude znatno krae nego pri
zavarivanju niskougljeninih elika. Isto tako intenziteti struje zavarivanja treba da budu
nii nego pri zavarivanju niskougljeninih elika. Preporuuje se primjena viih pritisaka
usljed poviene krutosti limova iz nehrajuih elika.
Tabela 7. Parametri runog zavarivanja
Sueoni av
Debljina Intenzite Prenik
Prenik
lima
t struje elektrode dodatne
(mm)
(A)
(mm)
ice (mm)
0,6
23-30
1,2
0,8
40
1,2
1
70
1,6
1,5
90
1,6
2
100
1,6
1,5
3
125
2,5
2
4
175
2,5
3
6
300
3,2
4
12
400
4
6
av na uglu (spoljni ugaoni av)
Debljina Intenzite Prenik
Prenik
lima
t struje elektrode dodatne
(mm)
(A)
(mm)
ice (mm)
1
1,5
2
3
4
5
12

70
90
100
125

1,6
1,6
1,6
2,5

Debljina
lima
(mm)

Preklopni ugaoni av
Intenzite Prenik
Prenik
t struje elektrode
dodatne
(A)
(mm)
ice (mm)

1
80
1,6
1
1,5
110
1,6
1,5
2
115
1,6
1,5
3
140
2,5
2
4
195
2,5
2
5
325
3,2
4
12
425
4
6
Ugaoni av (unutranji ugaoni av)
Debljina Intenzite Prenik
Prenik
lima
t struje elektrode
dodatne
(mm)
(A)
(mm)
ice (mm)

1
1,5
2
2
3
4
6
12
4 l/min do 2 mm debljine
Potronja argona 5 l/min do 6 mm debljine
6 l/min iznad 10 mm debljine lima

75
100
110
130
185
310
410

1,6
1,6
1,6
2,5
2,5
3,2
4

1,5
1,5
2
3
3
4
6

U tabeli prikazani su parametri runog zavarivanja elika 18 Cr 8 Ni topljivim i

netopljivim volframovim elektrodama u zatitnoj atmosferi argona. Negativni pol na
elektrodi.

Elektronsko upravljanje mainama za zavarivanje posebno je interesantno pri

zavarivanju nehrajuih elika. Nehrajui elici nemaju taaka transformacije.
Makrostrukture zavarenih taaka u nehrajuim elicima, za razliku od niskougljeninih
elika, ne pokazuju zone transformacije. Ispitivanje makroizbrusaka poslije nagrizanja
moe da pokae difuziju elemenata u eliku ka periferiji zavarene take to je prikazano
na slici 24.

Slika 24. Makrostruktura zavarenog spoja austenitnog krom - niklovog elika, izvrenog
takastim zavarivanjem

BIBLIOGRAFIJA
[1] L. Colombier i J. Hochmann: Aciers inoxudables et aciers rfractaires (1955), Dunod,
dit. Paris.
[2] P. Bastien i J. Dedieu: C. R. Acad. Sciences, 231 (1950), 862: Mtaux et Corrosion, 11
(1951), 423.
[31 H. Tielsche: Welding Journ. Suppl., vol. 30, 5 (1951), 209s; Welding Journ.
Research. Suppl., 8 (1950), 361s. [4] C. A. Zapffe: Journ. Iron and Steel. Inst., 154
(1946), 123. [5] A. L. Schaeffler: Welding Journ. Suppl., 10 (1947), 601s. [6] R. D.
Thomas: Metal Progress, 9 (1946), 474.
[7] P. Puzak, W. R. Apblett i W. S. Fellini: Welding Journ. Suppl., 1 (1956), 9s. [8] E. C.
Bain, T. N. Aborn i J. J. B. Rutherfort: Trans, Amer. Soc. Steel Treat,
XXI (1933), 481. [9] Houdremont: Arch, fr d. Eisenhtt, 34 (1933), 187. [10] P.
Schafmeister: Arch, fr d. Eisenhtt (1936), 405; (1937), 13. [11] P. Chevenard: Congrs
Intern, des Mines, de la Mtall. et de Gologie applique (1935), 321. [12] Binder, Brown
i Franks: Trans. A. S. M. (1942), 1301. [13] Sheridan i Kieffer: Trans. A. S. M. (1949),
1347.
[14] J. M. Vialle i Van den Bosch: Mtaux, vol. X, 115 (1935).
[15] G. Pomey: tude des alliages fer-chrome voisins de la composition quiatomique, Publication IRSID, srie A, n 117, nov. 1955.
U ovoj publikaciji moe se nai obimna bibliografija o a -fazi. [16] A. J. Cook i F. W.
Jones: Journ. Iron and Steel Inst. (1943), 148. [17] H. J. Goldschmidt: Research, 2
(1949), 243; 4 (1951), 343. [18] P. Bastien i G. Pomey: C. R. Acad. Sciences, 239 (1954),
1636. [19] A, M. Curran i A. W Rankin: Weld. Jour., 3 (1955), 205.
L. K. Poole: Weld. Jour. Suppl., 328 (1953), 403s.
A. L. Schaeffler: Trans. A. S. M., 42 (1950), 978. [20] A. Boutte: Publ. A 14, Centre
d'information du Nickel, Paris. [21] R. Arnaud: Soud. et Tech. Conn, vol IV, 1112
(1950), 259.