Conks in cross section Gljive u preseku

Tekst je preuzet sa linka: http://collections.mun.ca/PDFs/omphalina/Volume02No5.pdf Kako se radi o

Kanadskom podneblju, gde je jedna od najzastupljenijih vrsta drvea Breza, nije udo to se u tekstu spominje,
kao najea, gljiva koja za nas nema neki veliki znaaj. Morfoloki opis, sa druge strane vai za bilo koju od ovih vrsta, nezavisno od
dela sveta u kome se nalazite. Tako da se opisi dve vrste koje su od najveeg znaaja za nas (Bukov trud i Vrbina drvenka), mogu u
potpunosti primeniti na naim prostorima pa i cele Evrope. (prim. prev.)

Andrus Voitk

Pet najveih i najznaajnijih gljiva koje rastu na deblima drvea po poreanih po lakoi raspoznavanja su:
Piptoporus betulinus - Brezina Guba (lekovita, protivupalno dejstvo prim.prev), Fomitopsis pinicola etinarsku trud, Ganoderma applanatum - Pljosnata sjajnica (Ne treba je meati sa Ganoderma Lucidum ili
Reishi lekovitom gljivom, prim.prev), Fomes fomentarius Trud (bukov) i pripadnice Phellinus igniarius
complex Vrbina drevnka ili obina drvenka. Prve dve prouzrokuju braon trule, ostale belu. Sve mogu biti slabi
paraziti, mada se prevashodno mogu nai na uginulim stablima. Sve se mogu nai na brezi, mada Fomitopsis
pinicola preferira etinare. Osim P. betulinus, sve su viegodinje. Svaka ima karakteristian izgled, u
potpunosti opisan u knjigama, sa dobrim slikama kojima se ilustruje tipian izgled. Meutim, s vremena na
vreme, daleko od knjiga i duboko u umi, mogu izgledati zbunjujue, inei prepoznavanje na osnovu spoljnog
izgleda oteanim ak i za gljivare veterane ( a kamo li pelare, poremene izletnike u svet gljiva prim.prev.)
U ovakvim sluajevima, dobro je znati da se vie mogu razlikovati na osnovu pogleda u unutranjost nego po
spoljanosti. Za ovakvu identifikaciju, najbolje je podeliti gljivu vertikalno po sredini. Kao i kod ostalih morfolokih
obeleja, postoje tipina a i ona druga. Dodue, ni jedna karakteristika nije potpuno pouzdana u bilo kom
sluaju. Starost, nivo razvoja, veliina, vreme, pozicija, vremenski uslovi i vreme berbe, svi mogu uticati kako na
spoljanji, tako ina izgled u preseku.
BELEKA: Svi popreni preseci su orijantisani kao da su gljive privrene za uspravno stablo koje je sa desne strane,
projektovani ulevo

Piptoporus betulinus Brezina Guba

M|'*

U stvari, treba brinuti samo o ostale etiri vrste jer

se najea (ne kod nas prim.prev), Piptoporus
betulinus, gotovo uvek nepogreivo moe
identifikovati. Boja ju se kree od bele do
crvenkasto braon. Ima malu povrinu priljubljenja
uz stablo, bilo sa strane ili u vidu bone izrasline
razliite duine, ponekad ak i visei. Sloj pora je
horizontalan. Nalazi se iskljuivo na brezi a lako se
prepoznaje po povijenom obodu produenom ispod
nivoa povrine koju obrazuju pore. Budui da je
jednogodinja gljiva, ima samo jedan sloj pora.
Meso je meko i belo bez oigledne strukture i
slojevitosti. (Ova gljiva se koristi i kao strop za fino
otrenje, a poznata je po antiupalnom dejstvu. Od
pet navedenih, jedina je koja se koristi u
medicinske svrhe prim. prev).

MPHALINA

Fomitopsis pinicola etinarski trud

Fomitopsis pinicola je takoe vrlo lako prepoznati
zahvaljujui karakteristinoj crvenoj traci. Dok je
mlada i dok traka nije toliko oigledna moe doi do
greke u prepoznavanju. (Pominjanje ove gljive moe
biti od znaaja prevashdno pelarima koji u svojoj
blizini imaju etinarske ume. Obzirom da je narodsko
ime trud treba je napomenuti makar u svrhe
raspoznavanja. Da li je od koristi za pelare? Nije
pronaen podatak. Prim.prev)
Boja u preseku je be, znaajno svetlija od preostale
tri, koje su sve braon u preseku. Slojevi cevica su
izraeni, odvojeni tankim hifitnim slojem, a slojevi
tekue i 1-2 prethodne godine su svetlije boje, tekue
godine malo tamnije od bele boje. Presecanje esto
prouzrokuje parcijalno odvajanje slojeva. Masa je
drvenasta, sa karakteristinim zavijutcima slinim
godovima drveta. Povrina pora je pod uglom u odnosu dodiru, obrazujui velike sloene structure.
na Zemlju od oko 45. Susedni plodovi se spajaju pri

12 O

MPHALINA

Ganoderma
sjajnica ^

applanatum

Pljosnata

Ganoderma applanatum, umetnika gljiva, se takoe

lako prepoznaje kada ju je izgled klasian ravan. Ne
iznenauje da moe zauzeti i druge oblike, kao to je
kopitast (kao kod bukovog truda prim. prev.), a i
klinast oblik se moe nai. Jo jedan oblik ove gljive
je neravana vornovata gornja povrina esto
spojena sa svojim susedima. Najee se nalazi na
brezovim panjevima (u Kanadi prim.prev.), a ree
na uspravnim stablima. ee od ostalih gljiva, ova
moe obuhvatiti i okolno bilje, ak i manje bunasto
rastinje. Tokom sporulacije, karakteristino je za ovu
gljivu da je pokrivena sopstvenim sporama braon
boje. Iako padaju nadole, lebdenjem u vazduhu bivaju
ponete nagore i taloe se na vrhu gljive. Povr koju
obrazuju pore potamni kada se blago zagrebe, to je
ini zanimljivom za crtanje, zbog ega je i dobila
umetniki epitet.
U preseku, boja je tamnije od prethodne dve gljive, sa
crvenim ili blago rozim tonovima kroz braon, a porna
povr je blago nagnuta ka gore u odnosu na
horizontal. Cevasta struktura je izraena, razdvojena
slojem braon i belih hifita. To i nekoliko linija belih
hifita kroz masu, paralelnih sa vrhom si izraene
karakteristike.

MPHALINA

13

Fomes fomentarius Bukov trud ili samo trud

Fomes fomentarius, trud/lua/kopito, je lako prepoznati u
klasinoj pojavi, kao to je to sluaaj sa dve gljive srednje
veliine na sredini slike iznad. Njih dve su peseene na pola.
Metuim, ima puno varijacija izgleda ove gljive u veliini, boji i
obliku da se nakada samo uz pomo preseka moe
jednoznano utvriditi da li se radi ba o njoj.
Svei vrhovi ora su beli. POvrina koju obrazuju pore je
paralelna Zmelji. Gornja povrina je tamnije boje tamnije
braon. Slojevi starih pora su prepoznatljivi, ali donekle
stopljeni preko beliastih hifita ija debljina varira na
granicama. Rezultat toga je da se slojevi ne razdvajaju
prilikom seenja. Treba primetiti da su slojevi cevica, braon
masa i pokrov raspoznatljivi jedno u odnosu na drugo.

4 O

MPHALINA

Karakteristika preseka je mekani barunasti sloj mase iznad

slojeva cevica tamo gde je gljiva privrena za stablo. Ovaj
sloj esto ostaje privren za drvo, usled svoje mekoe, pri
odvajanju gljive od stabla koa to se moe videti na primeru
srednje gljive na donjoj slici. Na manjim primercima se
najbolje moe videti mekano jezgro. Na veima se jezgro
pokidalo, i granulacija spreava kompletan uvid u izgled
preseka. Primetite da je srednji primerak iseen malo ukoso u
odnosu na orijentaciju cevica, tako da je malo tee razabrati
izgeld cevastih slojeva.
Kod nas se ova gljiva esto moe nai in a drugim vrstama
listpoadnog drvea, poput vinje, topole, vrbe lipe, a ree
hrasta. prim.prev.

Phellinus igniarius complex

Vrbina drvenka ili obina
drvenka
Phellinus igniarius, predstavlja complex
vrsta na razliitim domainima. Mnoge su
morfoloki identine i mogu se definisati
samo na osnovu toga na kojoj vrsti
domaina-drveta su se nale. Za neke je
ak potrebno sekvencionisanje gena kako
bi se utvrdila tana podvrsta. Telo ove
gljive se lake raspoznaje u odnosu na
prethodno opisane po izboenom donjem
delu, ali se neke koje su paralelne sa
Zemljom, tee mogu razaznati u odnosu
na prethone tri, a da i ne pominjemo
meusobno razlikovanje. Sapajaju se sa
susednim gljivama.
Jedna karakteristika svih drvenki je da
pokrivni sloj vremenom pocrni i ispuca.
Bukov trud takoe moe da dobije crnu
boju, ali je to mat boja a ne sjajna i ne
ispuca kao drvenka.
Presek svihdrvenki je isti, bilo da se radi o
ispuenim, paralelnim sa tlom ili blago
nagnutim uvis. Od svih pomenutih vrsta,
kod drvenki se najtee mogu razlikovati
cevasta od mekane structure, a starji
slojvei cevica su najtanji. Boja im je
najzatvorenija braon. Unutranjojs je
takoe podloa pukotinama, i to esto ne
po ravnima tkiva.
Kod nas se ova gljiva takoe koristila za
potpalu vatre, kao i trud to se koristi.
Njeno meko tkivo je slino kao kod truda.
Nema podataka o korienju pelarstvu,
mada je verovatno nekad koritena,
obzirom na velike slinosti sa trudom u
pojedinim sluajevima. Posebno onda
kada se trud trai na topolama i vrbama.
(prim. prev.)

'MPHALINA