RADNJE I PROCESI U SAOBRAAJU

Bez obzira na brojne podele i kvalifikacije greaka, uzroka, okolnosti i sl.

nepropisno, nepravilno, neblagovremeno ili nepreduzimanje radnji u saobraaju ima
dominantni uticaj na nastanak nezgoda. Zato je zakonodavac u postojeoj regulativi
znaajnu panju posvetio njihovom defiinisanju. Kao radnje u saobraaju Zakon o
osnovama bezbednosti saobraaja precizira:

ukljuivanje
polukruno okretanje
kretanje vozilom unazad
pomeranje vozila
promena naina kretanja
skretanje
zaustavljanje i parkiranje
obilaenje
preticanje
obavetavanje itd.

RADNJA

KARAKTERISTI^NI
PARAMETRI

Ukljuivanje

Bezbedno rastojanje

Prestrojavanje

Put i vreme izmicanja

Polukruno okretanje
Skretanje (ulevo, udesno)
Vonja unazad
Naglo koenje
Zaustavljanje i parkiranje
Obilaenje i preticanje
Kretanje
Sleenje
Prolaz kroz krivinu

Zaustavni put vozila iz

suprotnog smera
Zaustavni put vozila iz
suprotnog smera
Brzina i duina vonje
Usporenje
Preglednost
Duina preglednosti,
ubrzanje
Bono odstojanje
Bezbedno odstojanje
Granina brzina na
zanoenje i prevrtanje

VRSTA SAOBRA]AJNE NEZGODE

Boni sudar, sudar otpozadi, izletanje
sa puta
Boni sudar, sudar otpozadi, izletanje
sa puta
Boni sudar
Boni sudar
Sudar otpozadi, izletanje sa puta
Sudar otpozadi, izletanje sa puta
Nalet na zaustavljeno vozilo
^eoni sudar, nalet na zaustavljeno
vozilo, izletanje sa puta
Bono eanje, izletanje sa puta
Sudar otpozadi
Izletanje i prevrtanje, naleti

UKLJUIVANJE
Rastojanje za bezbedno ukljuivanje

S uk

V2 V2 t ub
V2 t ub

2
2

V2 brzina vozila koje nailazi (brzina

toka) (m/s);
a ubrzanje vozila koje se ukljuuje
(m/s2);
Suk rastojanje za bezbedno
ukljuivanje (m).

Bezbedno rastojanje za ukljuivanje vozila u zavisnosti od

kategorije puta i prosenog ubrzanja vozila:
Vrsta puta
Naseljeno mesto
Put van naselja
Put rez. za saob. motornih vozila
Auto-put

V2 km/h
60
80
100
120

a m/s2
2.0
1.5
1.2
1.0

Suk m
78
175
335
570

POMERANJE VOZILA (IZMICANJE)

Tok izmicanja ili promene saobraajne trake putnikog vozila
Ukupan put izmicanja (Siz) je

Siz V0 (tru 2,51

Bp

sg

Vreme bonog izmicanja

tiz tru tei tru 2,51

tru-vreme reagovanja vozaa na upravljanje (0,3-0,5 s);

tei-vreme efektivnog izmicanja s;
Bp-boni pomak vozila m;
s-koeficijent bonog prianjanja (s0,8);
g-ubrzanje Zemljine tee 9,81 m/s2.

Bp

sg

POTREBNO RASTOJANJE ZA BEZBEDNO PRESTROJAVANJE

D
d

S2

l1

Sx
V2

V2

V1

V1

S1

Bezbedno rastojanje na kome vozilo moe zapoeti prestrojavanje

Sx

V1 t p
2

tp

V2 V1
a

BONO ODSTOJANJE POTREBNO ZA BEZBEDNO KRETANJE

Bui 0,2 0,005 Vi

Bui-bono odstojanje od ivice kolovoza do desne strane vozila

(jednog ili drugog, i=1,2); m .
Vi-brzina kretanja vozila (i=1,2)

km/h .

MIMOILAENJE

Br 0,4 0,005 (V1 V2 )

gde su: V1 i V2-brzine vozila

koja se mimoilaze km/h

Udaljenosti i bona odstojanja pri kretanju i mimoilaenju

vozila u zavisnosti od naznaenih brzina

Zbir brzina (V1+V2)

km/h

20
40
60
80
100
120
140
160
180
200
220
240

Bono odstojanje za
bezbedno
mimoilaenje
(Br) m
0,50
0,60
0,70
0,80
0,90
1,00
1,10
1,20
1,30
1,40
1,50
1,60

Brzina
V km/h

10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
110
120

Bono odstojanje za
bezbedno kretanje
Bu m
0,25
0,30
0,35
0,40
0,45
0,50
0,55
0,60
0,65
0,70
0,75
0,80

SLEENJE (BEZBEDNO ODSTOJANJE PRI KRETANJU VOZILA U

NIZU ILI KOLONI)
bezbednog odstojanja dva vozila na
poetku
posmatranja;
odnosno
koenja prvog vozila:

V0 t r (b1 b2 ) V02
Sr

Sr0
3,6
26 b1 b2
Sr -bezbedno odstojanje dvaju vozila m;
tr -vreme reagovanja sistema voza - vozilo s;
V0 -brzina kretanja vozila km/h;
b1 -usporenje pri ekstremnom koenju prednjeg vozila m/s2;
b2 -usporenje pri ekstremnom koenju zadnjeg vozila m/s2;
Sr0 -bezbedno odstojanje izmeu zaustavljenih vozila m.

Preporuueno se bezbedno odstojanje

1,1V0
Sr
2,5 0,30V0 2,5 0,3V0
3,6

SKRETANJE ULEVO

S2 V2

2S1
a

tsk

2S1
a

Bezbedno odstojanje za skretanje ulevo (S2) u funkciji duine

skretanja (S1) i irine saobraajne trake (S1').

PROCES OBILAENJA

I OPTI SLUAJ OBILAENJA (SA KONSTANTNOM BRZINOM)

a) Put obilaenja Sob=L1+L2+L3+L4 m

L1-duina vozila koje vri obilaenje m;
L2-duina vozila ili nepokretnog objekta koji se obilazi m;
L3-bezbedno odstojanje izmeu vozila koje vri obilaenje i nepokretnog objekta na poetku
obilaenja m;
L4-bezbedno odstojanje izmeu vozila koje vri obilaenje i nepokretnog objekta na kraju
obilaenja m.

L3=L4=0,5V1

V1- brzina vozila pri obilaenju objekta km/h.

b) Vreme obilaenja

tob

Sob
V1

Sob - put obilaenja izraen u m,

V1-brzina vozila koje vri obilaenje m/s

Za sluaj obilaenja u uslovima kada iz suprotnog smera dolazi drugo vozilo, tada put
za bezbedno obilaenje ne sme biti vei od:

Sob

Sra V1
V1 V3

Sra - bezbedno odstojanje do vozila (3) koje dolazi iz suprotnog smera m;

V3 - brzina vozila koje dolazi u susret km/h.

c) Bezbedno odstojanje do vozila (3)

3,6Sra
t ob
V1 V3

S (V V3 )
Sra ob 1
V1

Sra Sob V3tob

m

Sra

t ob (V1 V3 )
3,6

II) OBILAENJE SA KONSTANTNIM UBRZANJEM I USPORENJEM VOZILA

a) Vreme obilaenja kod obilaenja sa ubrzavanjem i usporavanjem je:
tob=tub+tus

gde su:
tub-vreme ubrzavanja s
tus-vreme usporavanja s;
a ubrzanjevozila m/s2
b-usporenje vozila m/s2.

tub 2Sob

b
a(a b)

b) Put obilaenja (Sob)

tub

tus 2Sob

Sob

a
b(a b)

i 1

b
tus
a

tob 2Sob

a b
ab

2
2
a t ub
b t us
Sob

2
2

c) Maksimalna brzina (Vm) koju vozilo u toku obilaenja moe da postigne je:
Vm=V1+a*tub
Vm=V1+b*tus

m/s, ili
m/s.

Vm V1 2Sob

ab
a b

d) Bezbedno odstojanje do vozila (3) koje dolazi iz suprotnog smera brzinom V3, je:

SR Sob V3tob Sob V3 2Sob

Vm V1 2V3
SR Sob
Vm V1

a b
ab

III OBILAENJE SA KONSTANTNIM UBRZANJEM I USPORENJEM PRI

OGRANIENOJ (Vog) ILI MAKSIMALNOJ (Vmax) BRZINI

Sob

a) Put obilaenja (Sob),

i 1

b) Vreme obilaenja (tob) se sastoji od vremena ubrzavanja, vremena usporavanja i

vremena u kome se vozilo kree dostignutom ogranienom brzinom (tv):
tob=tub+tus+tv
s.
2

t ob

2
Sob Vog V1 a b

Vog
ab
2Vog

c) Bezbedno odstojanje (SR) do vozila (3) koje dolazi iz suprotnog smera brzinom
V3, je:

SR Sob V3tob

Vog2 V12 a b
V3

SR Sob 1
1
ab
2Sob
Vog

IV) OBILAENJE SA UBRZAVANJEM DO POSTIZANJA OGRANIENE

(Vog) ILI MAKSIMALNE (Vmax) BRZINE

b) Vreme obilaenja (tob) se

dobija na sledei nain:

c) Brzina postignuta na kraju puta

obilaenja (Vog) bie

tob=tub+tv m,

2
atub
Vog V1 Sob V1tub 2

tob
a
Vog

Vog V1 a

2Sob
V1 2aSob
a

d) Bezbedno odstojanje(SR) do vozila (3) koje dolazi iz suprotnog

smera brzinom V3, je:

SR Sob +V3tob=

SR Sob V3

2Sob
a

PROCES BEZBEDNOG PROLASKA KROZ KRIVINU

Stabilnost vozila u krivini moe se posmatrati kao mogunost bonog:

zanoenja;

prevrtanja

Fc T
G

hT

Y
Y

s
Z

Zd

Pri razmatranju brzine vozila razlikujemo tri tipa krivina:

a)

bez poprenog nagiba;

b)

sa pozitivnim poprenim nagibom ( );

c)

sa negativnim (kontra) poprenim nagibom.

Granina brzina vozila u horizontalnoj krivini bez poprenog nagiba moe se

odrediti prema sledeim obrascima:
a) Granina brzina vozila na zanoenje

Vgz g b R

m/s,

gde je:
gubrzanje Zemljine tee 9.81 m/s2;
bboni koeficijent trenja (b0,8 );
R radijus krivine m.
b) Granina brzina vozila na prevrtanje odreuje se prema izrazu:

Vgp gR

c
2hT

m/s,

c-rastojanje od teita vozila do ose prevrtanja m;

hT-visina teita vozila m

Granina brzina vozila u horizontalnoj krivini sa poprenim nagibom

a) Granina brzina vozila na zanoenje odreuje se prema izrazu V R g tg b
gz
1 b tg
b) Granina brzinu vozila na prevrtanje odreuje se prema izrazu

V gp gR

c hT tg
hT c tg

Granina brzina pri kretanju vozila u krivini sa negativnim poprenim nagibom

a) Granina brzina vozila na zanoenje odreuje se prema izrazu Vgz R g

b) Granina brzinu vozila na prevrtanje odreuje se prema izrazu Vgp R g

b tg
1 b tg

c hT tg
hT c tg