Jovan Jovanovi Zmaj - Alija (1891)

Alija, Alija, ti u zurlu svira,

A svirkom i pesmom u srce me dira.
Spusti sada zurlu da jegleniemo,
- ta to valjda smemo!
Neemo o Hristu, o proroku, svecu,
Neemo o krstu, ni o mlad mesecu;
Ni o svetom pismu, ni o Al'koranu,
- Sve to god nas deli, stavimo na stranu.
Ne pitam te ta se u moeji ui,
Ni kako ivuje u svojoj si kui.
Neu da te pitam te me briga nije
Ni ta ti se jede ni ta ti se pije.
Ne pitam te: ija je staza u raj kraa ?
Ve te pitam samo: Zna li da smo braa ?
A ti uti, uti, pa misli duboko,
A uz to ti suza navire na oko,
Ta je suza ista, sa izvora stara,
I ta suza meni jasno odgovara.
Gleda i ti moju jedna im je mati -,
Haj, naa e suza opet da nas zbrati,
Ona e da zagrli sinke jednog roda,
Mi ve oseamo da krv nije voda.
to su stari jadi itetili teko,
Sve e to prebolet srce nam viteko.
Pa kad sine sloga, zvezda naa nova,
Smirie se kosti naih pradedova.
Bice opet sree, ponosa i slave
I snage, i sjaja, i vrline prave.
Pesme nae nee naginjati plau,
- Blagoslov ce stignut zagrljenu brau.
Ui, dakle, brate, ui decu tvoju,
Ja u uit moju,
Da se bratski grle, slonim duhom krepe
Pradedova svojih amanete lepe.