P & I dijagrami

Simboli za identifikaciju procesa i instrumentacije

P&I dijagrami (Process & Instrumentation diagram)
ISA S5.1
JUS M.A0.100
JUS M.E4.021
JUS M.E4.022
JUS M.E4.023
JUS M.E4.024

1984/1992Instrumentation Symbols and Identification

instrumenti i ureaji za merenje i regulaciju u industrijskim
1979
procesima - grafiki simboli osnovni principi
1998 eme procesnih postrojenja vrste ema
1998 eme procesnih postrojenja uputstva za crtanje
1998 eme procesnih postrojenja grafiki simboli
1998 eme procesnih postrojenja oznake

Cilj ovog standarda jeste da se ustanove jedinstvene oznake za instrumente i sklopove

koji se koriste za merenje i regulaciju
Oznake procesne opreme (kotlovi, rezervoari, pei, motori, pogoni...) nisu deo ovog
standarda, i koriste se iskljuivo u cilju ilustrovanja primene simbola instrumentacije.
Ovaj standard je razvijan radi primene u okviru procesne industrije kao to su: hemijska,
naftna, proizvodnja elektrine energije, klimatizacija, metalska industrija, itd.
Ostale oblasti, kao to su: astronomija, navigacija i medicina koriste veoma specifinu
instrumentaciju koja se razlikuje od standardne industrijske opreme, tako da navedene
oblasti nisu pokrivene ovim standardom. Ipak, standard je veoma fleksibilan i postoji
mogunost prilagoenja, tako da se on moe primeniti i u okviru nekih posebnih oblasti
(van procesne industrije).
Standard je pogodan za primenu u situacijama kada se ukazuje potreba za simbolikim
predstavljanjem, odnosno identifikacijom, nekog instrumenta, ureaja, upravljake funkcije
ili petlje. Najee primene su u okviru:
Projektantskih skica;
Edukativnih primera;
Tehnikih lanaka, dokumentacije i diskusija;
Dijagrama na kojima su prikazani instrumenti, petlje upravljana ili logika rada
pojedinih ureaja ili sklopova;
Funkcionalni opisi delovanja;
Dijagrami tokova: procesa, mehanikih, elektrinih sistemi, cevovoda, itd;
Tehniki crtei;
Specifikacije, narudbenice, prospekti i sl.;
Identifikacija (oznaavanje) instrumenata i upravljakih funkcija;
Instrukcije, crtei i zapisi za instalaciju, upotrebu i odravanje ureaja.
Namena ovog standarda jeste da obezbedi dovoljnu koliinu informacija i omogui bilo
kome pregledanje bilo kog dokumenta u vezi merenja i upravljanja procesima (naravno taj
"bilo ko" treba da poseduje osnovna tehnika predznanja o procesu) i razumevanje
principa rada tog sistema. Ovakav nain predstavljanja sistema merenja i upravljanja u
procesima ne zahteva prethodno obimno predznanje vezano za merne i regulacione
ureaje, odnosno principe njihovog rada, konstrukcione i tehnike karakteristike.

str. 1 od 11

P & I dijagrami

Metode oznaavanja i simboli uvedeni ovim standardom su pogodni za primenu u okviru

svih klasa procesa. Njihova primena nije samo u oznaavanju diskretnih instrumenata i
njihovih funkcija, ve i u okviru kontinualnih (analognih) funkcija sistema koji se esto
oznaavaju terminima "deljeni displej", "deljeno upravljanje", "distribuirano upravljanje",
"upravljanje raunarom".
Standardom je obezbeena identifikacija i simboliko oznaavanje kljunih funkcija nekog
instrumenta. Detaljnija objanjenja vezana za konkretni instrument se daju u okviru
posebnih specifikacija, tabela, listi podataka i sl.
U okviru standarda je obezbeena identifikacija svih instrumenta i/ili ureaja koji se nalaze
u kontrolnoj petlji. Korisnik moe, po sopstvenoj zamisli, da ove oznake dopunjuje
serijskim brojevima ureaja, rednim brojem ureaja, oznakom podruja ili pogona i ostalim
slinim tipovima oznaka.

Definicije pojmova
U cilju jednoznanog tumaenja standarda, potrebno je definisati odreene pojmove.
Pristup (pristupano) - termin vezan za ureaj ili funkciju koja moe biti upotrebljena ili
detektovana (najee vizuelno) od strane operatora u cilju izvrenja neke upravljake
akcije. Na primer promena radne take (set-point), promena naina rada runoautomatski, on-off akcije, i sl.
Alarm - ureaj ili funkcija koji daju audio - vizuelni signal da je neka promenljiva u procesu
izala van dozvoljenih granica. Nije preporuljivo da se alarmni ureaji koriste za redovnu
manipulaciju pogonom i/ili procesom.
Dodeljivanje - izraz koji oznaava direktno voenje signala od jednog do drugog ureaja
bez potrebe za dodatnim manipulacijama, transformacijama ili izmeni oiavanja.
Balon - kruni simbol koji se koristi za oznaavanje i identifikaciju namene odreenog
instrumenta ili funkcije. Moe da sadri i brojanu oznaku.Sinonim za Mehur.
Iza panela - izraz koji se koristi da oznai lokaciju instrumenata u okviru instument panela,
rekova i panela. Ureaji koji se nalaze iza panela nisu u normalnoj eksploataciji dostupni
operateru i nisu predvieni za lokalnu, odnosno montau na panel. esto se izraz iza
panela koristi u smislu "ureaj u normalnom radu nije dostupan operateru"
Binarno - izraz koji je vezan za signale i/ili ureaje koji imaju samo dve diskretne pozicije
ili stanja. esto se koristi izraz binarni signal (kao suprotnost analognom signalu) i on
definie stanja tipa on-off, visoko-nisko i sl., a ne kontinualno promenljive veliine.
Logika jedinica - ureaj ili funkcija koji vri neku (ili vie) raunskih ili logikih operacija
nad nekim ulaznim signalima i rezultate obrade prosleuje kao signale na svoj izlaz.
Logika jedinica se esto naziva i logiki relej.
Konfigurabilan (podesiv) - izraz koji se koristi za ureaje ili sisteme ije se funkcionalne
karakteristike mogu birati ili menjati programiranjem ili na neki drugi nain. Ovaj izraz
(koncept) ne dozvoljava promenu oienja u cilju promene konfiguracije.

str. 2 od 11

P & I dijagrami

Kontroler - ureaj promenljivog izlaza koji vri regulaciju upravljane promenljive na zadati
nain. Kontroler moe biti samostalni analogni ili digitalni instrument ili ekvivalent takvog
instrumenta u okviru sistema sa raspodeljenim upravljanjem.
Automatski kontroleri menjaju izlaz automatski u skladu sa izmerenom vrednou
procesne promenljive. Manualni (runi) kontroleri svoj izlaz ne menjaju u zavisnosti od
izmerene vrednosti procesne promenljive, ve se njihov izlaz podeava iskljuivo runo.
Kontroler najee predstavlja integralni deo upravljake petlje.
Upravljaka stanica - stanica sa runom manipulacijom kojom se vri izbor reima
upravljanja u regulacionoj petlji runo-automatski. esto se zove i sklopka runoautomatski. esto se operaterov interfejs u okviru distribuiranog sistema upravljanja zove
upravljaka stanica.
Regulacioni ventil - ureaj koji slui za neposrednu regulaciju jednog ili vie tokova fluida
u nekom procesu. Razlikuje se od runih on-off i sigurnosnih ventila
Konvertor - ureaj koji prima informaciju u jednom obliku i prosleuje je na svoj izlaz u
drugom. Konvertor ne treba brkati sa transmiterom, ureajem koji signal merenja sa nekog
senzora transformie u drugi oblik i prosleuje ga dalje u sistem. Na primer sonda za
merenje temperature se prikljuuje na transmiter, a ne na konvertor.
Digitalni - termin kojim se oznaava ureaj ili signal koji koristi binarne cifre da
reprezetnuje kontinualne vrednosti ili diskretna stanja.
Distribuirani sistem upravljanja - sistem koji se funkcionalno sastoji od vie celina koje
su fiziki odvojene i meusobno mogu biti udaljene.
Finalni elemenat upravljanja - ureaj koji direktno upravlja regulisanom promenljivom.
esto se zove i regulacioni ventil.
Funkcija - namena ili akcija odreenog ureaja.
Identifikacija - sekvenca slova ili cifara, ili oboje koja slui da oznai odreen instrument
ili petlju.
Instrument - ureaj koji direktno ili indirektno meri i/ili upravlja odreenom promenljivom u
procesu. Ovaj termin u sebi sadri i senzore, finalne elemente upravljanja, logike jedinice,
elektrine signalne ureaje, sklopke i tastere. Termin se ne odnosi na delove, koji su
sastavne komponente nekog instrumenta.
Instrumentacija - kolekcija instrumenata odnosno njihovih primena ija je namena
nadzor, merenje i upravljanje, ili bilo koja njihova kombinacija.
Lokalni - lokacija instrumenta koji se na nalazi ni na panelu, ni na konzoli ni u komandnoj
sobi. Lokalni instrument se obino nalazi u blizini senzora ili regulacionog ventila. est ose
re polje (u polju) koristi kao sinonim za lokalni.
Lokalni panel - panel koji nije centralni ili glavni panel. Lokalni paneli se esto nalaze u
blizini podsistema ili pod-podruja u okviru nekog procesa.

str. 3 od 11

P & I dijagrami

Petlja - kombinacija dva ili vie instrumenata ili upravljakih funkcija povezanih tako da
signal prolazi od jednog ka drugom u cilju merenja i/ili upravljanja procesnom
promenljivom.
Runa upravljaka stanica - Ureaj ili funkcija koja ima manualno podesiv izlaz koji se
koristi da pokrene (aktivira) jedan ili vie udaljenih ureaja. Pomou ove stanice se ne
moe vriti izbor naina upravljanja procesom runo-automatski (nije isto to i upravljaka
stanica). Ova stanica moe da bude opremljena kompletnom signalizacijom. esto se
naziva i runa stanica.
Merenje - utvrivanje egzistencije ili odreivanje tane vrednosti neke promenljive
veliine.
Monitor - uopteni izraz za jedan ili grupu instrumenata koji slue za merenje i
prikazivanje statusa ili vrednosti jedne ili vie promenljivih veliina u cilju izdvajanja
korisnih informacija. Ova izraz se esto koristi u smislu analizator, indikator ili alarm. Moe
da se koristi i kao Monitoring.
Svetlosna indikacija - sinonim za pilot svetla ili monitoring svetla. Svetla koja slue za
indikaciju koja su trenutno stanja i ureaji u sistemu aktivni (prisutni). Ovo nije alarmni
signal koji prikazuje nenormalna radna stanja sistema.
Panel - struktura koja ima grupu instrumenata montiranu na sebi. U njoj se nalazi i
interfejs operator-proces i jedinstvena je u pogonu (procesu). Panel se moe sastojati iz
vie sekcija, ormana, konzola ili pultova. Sinonim je za instrument ili komandna tabla.
Na panelu - termin vezan za ureaj koji se montira na panel, i u normalnoj eksploataciji je
dostupan operateru. Funkcija koja je regularno dostupna operateru.
Proces - bilo koja operacija ili njena sekvenca koja obuhvata promenu energije, stanja,
strukture, dimenzija i drugih osobina koje se mogu definisati kao podaci.
Procesna promenljiva - promenljiva veliina procesa.
Program - ponavljajua sekvenca akcija koja definie zavisnost izlaza od ulaza, preko
fiksnih relacija.
Programabilni logiki kontroler - kontroler sa, obino, vie ulaza i izlaza koji u sebi
sadri izmenjiv program.
Relej - ureaj ija je funkcija da neku informaciju prosledi u izmenjenom ili neizmenjenom
obliku. Izraz relej se esto koristi da oznai neki logiki element (jedinicu).
esto relej oznaava elektrinu, hidraulinu ili pneumatsku sklopku koja se aktivira
odreenim signalom. Izraz relej se koristi i da oznai funkciju (akciju) koju izvodi relej.
Skeniranje - utvrivanje vrednosti, po unapred zadatom redosledu, svake promenljive
naizmenino. Funkcija ureaja za skeniranje je utvrivanje stanaj i/ili vrednosti svake od
promenljivih veliina procesa. Ureaj moe imati i dodatne funkcije kao to je zapisivanje
vrednosti i/ili alarm.

str. 4 od 11

P & I dijagrami

Senzor - deo petlje ili instrumenta koji je u direktnom kontaktu sa procesnom

promenljivom. Na osnovu toga se pojavljuje odgovarajui, unapred odreeni, jasan signal
na izlazi senzora.
Set point - ulazna promenljiva kojom se podeava eljena vrednost upravljane veliine.
Set point se moe postavljati runo, automatski ili moe biti programiran. Njena vrednost
se izraava u istim veliinama kao i upravljana veliina.
Deljeni kontroler - kontroler koji sadri unapred programirane algoritme koji su najee
dostupni, konfigurabilni i dodeljivi. Omoguava da vei broj procesnih promenljivih bude
urpavljan pomou jednog ureaja.
Deljeni displej - Operatorski interfejs, esto video ekran, koji slui da na zahtev operatora
prikae odreene informacije koje su bitne za upravljanje procesom.
Sklopka - ureaj koji spaja. razdvaja, selektuje ili premotava jedan ili vie krugova i nije
konstruisan kao kontroler, relej ili regulacioni ventil. esto se upotrebljava da oznai
funkciju koju obvlja sklopka.
Test taka - veza u procesu u kojoj nije ni jedan instrument konstantno povezan, ve slui
za povremeno ili naizmenino vezivanje instrumenata.
Transduktor - uopteni izraz za ureaj koji prima informaciju u jednom ili vie razliitih
fizikih oblika, modifikuje informaciju i/ili njenu formu ako je potrebno i daje odreeni izlazni
signal. U zavisnosti od primene transduktor moe biti senzor, transmiter, relej, konvertor ili
neki drugi ureaj.
Transmiter - ureaj koji meri vrednost procesne promenljive preko senzora i na izlazu
daje signal ija vrednost u stacionarnom stanju unapred poznata (i odreena) funkcija
procesne promenljive. Senzor moe, a i ne mora biti integrisan sa transmiterom.

Kratak pregled naina oznaavanja (identifikacije) elemenata u sistemu

Opte napomene
Svaki instrument ili funkcija mora biti oznaen alfanumerikom oznakom ili tagom, tag
brojem (tag - etiketa, oznaka, tablica), kao to je prikazano na slici 1.
Tipine oznake
TIC 103 Identifikacija instrumenta - tag broj
T 103 Identifikacija petlje
103 Broj petlje
Identifikacija funkcije
TIC
Prvi slovo
T
Naredna (sledea) slova
IC
Proirene oznake
10-PAH-5A
Oznaka
10
Opcionalni prefiks
Opcionalni sufiks
A
Napomena: crtice kao separatori su opcionalne
Slika 1. Alfanumerike oznake - tagovi, tag brojevi
str. 5 od 11

P & I dijagrami

Identifikacioni broj petlje u kojoj se nalazi instrument u sebi moe sadrati neku kodiranu
informaciju, kao to je npr. oznaka pogona u kome se elemenat nalazi. Takoe, mogue je
izabrati odreene serije brojeva radi oznaavanja odreene funkcije. Na primer brojevima
od 900 do 999 se oznaavaju petlje ija je prvenstvena uloga zatitno-sigurnosna.
Svaki instrument se na shemi (dijagramu) predstavlja simbolom. Uz taj simbol se obino
pie alfanumerika oznaka.
Funkcionalna identifikacija
Identifikacija funkcije svakog instrumenta se sastoji od slova, prikazanih u tabeli 1. Oznaka
se sastoji od prvog slova koje oznaava tip merene ili aktivacione promenljive i jednog ili
vie narednih slova koji oznaavaju funkciju (operaciju) koji dati elemenat vri.
Funkcionalna identifikacija instrumenta se vri prema njegovoj funkciji u sistemu, a ne
prema konstrukciji. To znai da e mera diferencijalnog pritiska sa zapisivanjem merene
veliine koji se koristi za merenje protoka nekog fluida imati oznaku FR (FlowRecorder),
indikator pritiska koji se koristi za merenje nivoa tenosti LI (LevelIndicator) a pritiskom
pogonjena sklopka koja je vezana za pneumatski transmiter nivoa LS (LevelSwitch).
Kada se instrument nalazi u petlji, prvo slovo se bira prema inicijalnoj a ne prema direktno
upravljanoj promenljivoj. To znai da e regulacioni ventil kojim se regulie protok fluida u
cilju upravljanja nivoom tenosti u rezervoaru imati oznaku LV (LevelValve) a ne FV(Flow
rateValve)
Naredna slova u okviru identifikacije funkcije slue za specifikaciju jedne ili vie pasivnih,
izlaznih i/ili funkcija zapisa. Slova modifikatori se mogu upotrebljavati kao dodatak
narednim slovima, ako je to potrebno. Slova modifikatori se mogu dodavati kako iza prvog,
tako i iza narednih slova. Primer, oznaka TDAL sadri dva modifikatora. Slovo D
(Differential) menja merenu promenljivu T (Temperature) u novu "Diferencijal
Temperature". Slovo L (Low) ograniava izlaznu funkciju A (Alarm) na alarm niske
vrednosti merene promenljive.
Sekvenca identifikacionih slova poinje prvim slovom, kako je prikazano u tabeli 1. Zatim
slede slova koja oznaavaju pasivnu ili funkciju ispisa u proizvoljnom redosledu. Nakon
toga slede slova koja oznaavaju funkciju izlaza u proizvoljnom redosledu, osim u sluaju
gde oznaka izlaza C (Control) prethodi slovu V (Valve), tako da PCV je regulacioni ventil
pritiska. to se tie slova modifikatora, ona stoje neposredno iza slova na koje se odnose.
Ureaji sa vie funkcija mogu se na dijagramu prikazati sa onoliko balona (koji se
meusobno dodiruju) koliko je potrebno da se oznae sve merene veliine, izlazi i/ili
funkcije koje pripadaju tom ureaju. Tako se regulator temperature sa pripadajuom
sklopkom moe predstaviti pomou dva balona koja se dodiruju i u kojima se nalaze
oznake TIC-3 (TemperatureIndicateControl) i TSH-3 (TemperatureSwitchHigh). U pisanom
delu dokumentacije koristie se oznaka TIC/TSH-3. Ako je potrebno moe se koristiti
oznaka TIC-3 za uopteni opis sistema ili naruivanje opreme, dok se oznaka TSH-3 moe
koristiti u emama elektrinih kola.
Preporuka je da se broj slova za identifikaciju dri na minimumu. Ukupan broj slova u
oznaci elementa ne bi trebao da prelazi etiri. Broj slova se moe smanjivati na sledee
naine:
str. 6 od 11

P & I dijagrami

Organizovanje slovnih oznaka u podgrupe, kako je to prikazano na primeru

regulatora temperature sa pripadajuom sklopkom
Izostavljanjem slova za sline funkcije. Slovo I (Indicate) se moe izostaviti ako
ureaj istovremeno prikazuje i zapisuje (R) vrednost izmerene veliine.

Sva slova u okviru funkcionalne identifikacije su VELIKA.

Identifikacija petlji (mernih i regulacionih krugova)
Identifikacija petlje se sastoji od prvog slova i numerike oznake. Svakom instrumentu
unutar petlje se dodeljuje ista numerika oznaka, i u sluaju paralelne numeracije, isto
prvo slovo. Svaka petlja ima jedinstven identifikacioni broj. Ako se neki ureaj ili instrument
nalazi u veem broji petlji, tada nosi oznaku one kojoj dominantno pripada.
Oznaavanje petlji moe biti paralelno ili serijsko.
Paralelno oznaavanje znai da numerika sekvenca poinje od istog broja za
svako novo prvo slovo, npr. TIC-100, FRC-100, LIC-100, AI-100 itd.
Serijsko oznaavanje koristi jednostavnu seriju brojeva za oznaavanje petlji u
okviru projekta ili veih celina u okviru projekta, bez obzira na prvo slovo. Na
primer TIC-100, FRC-101, LIC-102, AI-103 itd.
Oznaka petlje moe poeti brojem 1, ili bilo kojim drugim pogodnim brojem, kao na primer
001, 301 ili 1201. Ovaj broj u sebi moe sadrati i neku kodiranu informaciju, a preporuka
je da oznaka bude to jednostavnija.
Ako u petlji postoji vie instrumenata koji imaju istu funkcionalnu identifikaciju, tada se
broju petlje moe dodati sufiks, na pr. FV-2A, FV-2B, FV-2C ili TE-25-1, TE-25-2 itd. Ipak,
esto je pogodnije i loginije koristiti razliite oznake za instrumente, na pr. FV-2, FV-3
umesto FV-2A, FV-2B. Sufikse bi bilo poeljno primenjivati prema sledeem uputstvu:
Koristiti velika slova, A, B, C itd.
Za instrument koji ima vie razliitih ulaza za promenljivu istog tipa i vri njihov
prikaz (merenje temperature na razliitim mestima u procesu i tampanje
njihovih vrednosti) pogodno je posebno numerisati primarne elemente (senzore)
na primer TE-25-1, TE-25-2, TE-25-3 gde sufiks senzora odgovara identifikatoru
prikazane (odtampane) veliine.
Sufikse je mogue definisati i preko naizmeninih serija brojeva ili slova.
Ako instrument ima vie funkcija, mogue je definisati njegovu oznaku u skladu sa svim
funkcijama. Tako e ureaj za zapisivanje protoka FR-2 sa perom za beleenje pritiska
PR-4 imati oznaku FR-2/PR-4. Ureaj sa dva pera za zapisivanje pritiska je PR-7/8, a
signalni prozor za alarm visoke i niske temperature TAHL-21. Crtica izmeu brojeva nije
neophodna ako funkcije i/ili ureaji nisu jasno razdvojeni.
Pribor instrumenata koji se eksplicitno ne prikazuju na diagramu, a potrebno ih navesti
zbog njihove funkcije (merai istoe vazduha, zaptivai, poklopci...) nose istu oznaku
petlje kao i ureaj za koga su funkcionalno vezani. Naredna slova mogu biti razliita, a
mogue je i da cela oznaka bude ista kao nadreeni ureaj a da se iza oznake doda re
koja oznaava funkciju dodatnog pribora. Primer: mera istoe vazduha koji se nalazi
ispred meraa pritiska PI-8, moe imati oznaku PX-8 ili PI-8 CISTOCA.

str. 7 od 11

P & I dijagrami

Tabela 1. Identifikaciona slova

Prvo slovo
Naredna slova (3)
Pasivna ili
Izlazna
Merena ili inicijalna
Modifikator
Modifikator
funkcija ispisa
funkcija
promenljiva

A analiza (5,19)
B gorionik, sagorevanje
C korisnikov izbor (1)
D korisnikov izbor (1)
E napon
F

protok

alarm
korisnikov izbor (1) korisnikov izbor(1) korisnikov izbor (1)
regulacija (13)
diferencijalni (4)
senzor (primarni
element)
odnos
(razlomak) (4)

G korisnikov izbor (1)

H ruka
I struja (elektrina)
J snaga
K vreme,

vremenski raspored
nivo

L
M korisnikov izbor (1)

staklo, nadzorni
ureaj (9)
visok (7,15,16)
indikacija (10)
skeniranje (7)
brzina
promene (4,21)
svetlo (11)

korisnikov
izbor (1)
otvor,
ogranienje
taka konekcije
(test taka)

O korisnikov izbor (1)

pritisak, vakum

Q koliina, kvantitet
R radijacija
S brzina, frekvencija
T temperatura

korisnikov
izbor (1)

usrednjavanje,
u sredini (7,15)
korisnikov
izbor (1)

integraljenje,
sumiranje (4)
zapisivanje (17)
sigurnost (8)

U multivarijabilni (6)
V vibracije,

sklopka (13)

viefunkcijski (12)

transmisija,
prenos (18)
viefunkcijski (12) viefunkcijski (12)
ventil, klapna,
otvor za
vazduh(13)

mehanika analiza (19)

W teina, sila
X ne klasifikovano (2)

nizak (7,15,16)

trenutan,
prolazan (4)

N korisnikov izbor (1)

P

upravljaka
stanica (22)

okno, izvor
x - osa

dogaaj, stanje,
prisustvo (20)

y - osa

pozicija, dimenzija

z - osa

ne klasifikovano (2) ne klasifikovano ne klasifikovano (2)

(2)
relej, raunanje,
konverzija
(13,14,18)
drajver, aktuator,
neklasifikovano,
finalni regulacioni
elemenat

(1) "Korisnikov izbor" znai da se na poetku projekta moe definisati znaenje datog
slova. Jedno slovo moe imati tano odreeno znaenje u projektu. Na primer slovo N
moe na prvom mestu da znai "koeficijent elastinosti" a kao naredno slovo "osciloskop".

str. 8 od 11

P & I dijagrami

(2) Ne klasifikovana slova slue da pokriju ne navedena znaenja koja e se koristiti samo
jednom ili ogranienom broju. Ako se koristi, kao prvo ili naredno slovo moe imati
proizvoljan broj znaenja, u okviru istog projekta. Osim u sluaju kada se koristi za oznaku
jednoznanog simbola, potrebno je znaenje navesti na dijagramu, pored balona sa
oznakom.
(3) Gramatiki oblik narednih slova se bira prema potrebi "indikacija" moe biti "idikativan",
"indikator" itd.
(4) Bilo koje prvo slovo, kada se koristi sa modifikatorima D (diferencijalni), F (odnos,
razlomak), M (trenutni), K (brzina promene), Q (itegrator, suma) ili njihovom kombinacijom
smatra se da predstavljaju novu veliinu i tretiraju se kao prvo slovo. TDI i TI predstavljaju
dve razliite veliine, diferencijal (razliku) temperature i temperaturu.
(5) Prvo slovo A pokriva sve vrste analize, tako da je vrstu analize potrebno navesti na
dijagramu pored balona.
(6) Prvo slovo U, multivarijabilan se opciono koristi umesto kombinacije prvih slova.
(7) Upotreba modifikovanih termina "visok", "nizak", "srednji", "usrednjen" ili "skeniranje" je
opciono
(8) Pojam "sigurnost" se odnosi na ureaje ija je uloga iskljuivo zatitna i sigurnosna.
(9) Pasivna funkcija G se primenjuje kod instrumenata i/ili ureaja kod kojih nema
kalibracije, kao to su vodokazna stakla ili TV monitori.
(10) "Indikacija" se uglavnom koristi za definisanje analognog ili digitalnog ispisa aktualnog
merenja.
(11) Pilot svetlo koje je deo petlje treba da ima iza prvog slova, slovo L.
(12) Naredno slovo U, viefunkcionalan se opciono koristi umesto kombinacije oznaka
razliitih funkcija.
(13) Ureaj koji spaja, razdvaja ili premouje jednu ili vie petlji moe biti sklopka, relej,
on-off regulator, regulacioni ventil i slino, u zavisnosti od primene.
(14) Uobiajeno je da se znaenje narednog slova Y pie na dijagramu pored balona sa
oznakom. To nije potrebno ako se sa slike jednoznano moe protumaiti uloga datog
ureaja.
(15) Modifikovani termini "visok", "nizak", "srednji", "usrednjen" odgovaraju vrednostima
merene promenljive, a ne vrednosti signala, osim ako se drugaije ne navede. Na primer
alarm visokog nivoa LAH e biti aktivan ak i kad nivo padne ispod zadate vrednosti.
(16) Termini "visok" i "nizak", kada se upotrebe u kombinaciji sa ventilom znae: ventil
potpuno otvoren i potpuno zatvoren, respektivno.
(17) re "zapis" znai permanentno uvanje podatak u obliku u kom je omogueno njihovo
ponovno pozivanje (pregledanje). Na primer, magnetni disk.

str. 9 od 11

P & I dijagrami

(18) "Transmiter" nije isto to i "konvertor", pogledati poglavlje sa definicijama pojmova.

(19) Prvo slovo V "vibracije, mehanika analiza" se koristi uglavnom kod andzora maina,
dok se A kao "analiza" koristi za druge, uoptene vrste analize.
(20) Prvo slovo Y se koristi kada je re o upravljanju sistemom po dogaajima (eventdriven) za razliku od upravljanja po vremenskom planu (time-driven, time schedule-driven).
(21) Modifikator K u kombinaciji sa prvim slovima L, T ili W oznaava brzinu promene
merene ili inicijalne promenljive.
(22) Naredno slovo K oznaava upravljaku stanicu, dok naredno slovo C oznaava runi
ili automatski regulator (kontroler).

str. 10 od 11

P & I dijagrami
Tabela 2. Najee kombinacije slova.
Ureaji za
zapis

kontroler
inicijalna
merena
promenljiva

Prvo
slovo

zapis

indikacija

slep

ARC

AIC

BRC

BIC

napon

ERC

EIC

EC

brzina protoka

FRC

FIC

FC

protok zbirni

FQC

FQIC

relativni protok

FFRC

FFIC

FFC

HIC

HC

analiza

gorionik
sagorevanje
korisn. izbor

C
D
E
F
FQ
FF
G
H
I
J
K
L
M
N
O

runo

senzori

test
take

otvori
sonde

AP

AW

Nadzor.
ureaji,
stakla

sigur.
ure.

final.
elem.

zapis

indik.

visok

nizak

komb.

zapis

indik.

slep

AC

AR

AI

ASH

ASL

ASHL

ART

AIT

AT

AY

AE

BC

BR

BI

BSH

BSL

BSHL

BRT

BIT

BT

BY

BE

ER

EI

ESH

ESL

ESHL

ERT

EIT

ET

EY

EE

FR

FI

FSH

FSL

FSHL

FRT

FIT

FT

FY

FE

FQR

FQI

FQSH

FQSL

FQIT

FQT

FQY

FQE

FQV

FFR

FFI

FFSH

FFSL

FE

FFV

BW

AV
BG

BZ

FCV, FICV

EZ
FP

FG

FV

HS

HV

struja

IRC

IIC

IR

II

ISH

ISL

ISHL

IRT

IIT

IT

IY

IE

IZ

snaga

JRC

JIC

JR

JI

JSH

JSL

JSHL

JRT

JIT

JT

JY

JE

JV

vreme

KRC

KIC

KC

KCV

KR

KI

KSH

KSL

KSHL

KRT

KIT

KT

KY

KE

KV

nivo

LRC

LIC

LC

LCV

LR

LI

LSH

LSL

LSHL

LRT

LIT

LT

LY

LE

LV

PRC

PIC

PC

PCV

PR

PI

PSH

PSL

PSHL

PRT

PIT

PT

PY

PE

PP

PDC

PDCV

PDR

PDI

PDSH

PDSL

PDRT

PDIT

PDT

PDY

PE

PP

QR

QI

QSH

QSL

QSHL

QRT

QIT

QT

QY

QE

RR

RI

RSH

RSL

RSHL

RRT

RIT

RT

RY

RE

korisn. izbor
korisn. izbor
korisn. izbor

PD
Q
R
S
T

diferencijal pritiska

TD

diferncijal
temperature
multivarijab.

Z
ZD

Solenoidi
releji
logiki
ureaji

korisn. izbor

pritisak, vakum

Transmiteri

korisn. izbor

U
V
W
WD
X

samopobudni
regulacioni
ventili

Sklopke i
alarmi

PSV
PSE

PV

PDRC

PDIC

koliina

QRC

QIC

radijacija

RRC

RIC

RC

brzina, frekvencija

SRC

SIC

SC

SCV

SR

SI

SSH

SSL

SSHL

SRT

SIT

ST

SY

SE

temperatura

TRC

TIC

TC

TCV

TR

TI

TSH

TSL

TSHL

TRT

TIT

TT

TY

TE

TP

TW

TDRC

TDIC

TDC

TDCV

TDR

TDI

TDSH

TDSL

TDSHL

TDRT

TDIT

TDT

TDY

TE

TP

TW

UR

UI

VR

VI

VSH

VSL

VSHL

VRT

VIT

VT

VY

VE

VZ

WSHL

WRT

WIT

WT

WY

WE

WZ

WDRT

WDIT

WDT

WDY

WE

WDZ

YT

YY

YE

YZ

vibracije
teina/sila
diferencijal teine/sile

UY

WRC

WIC

WC

WCV

WR

WI

WSH

WSL

WDRC

WDIC

WDC

WDCV

WDR

WDI

WDSH

WDSL

YIC

YC

YR

YI

YSH

YSL

PDV
QZ
RW

RZ
SV
TSE

TV
TDV
UV

ne klasifik.
dogaaj, stanje,
prisustvo
pozicija/dimenzija
mera/devijacija

ZRC

ZIC

ZC

ZCV

ZR

ZI

ZSH

ZSL

ZDRC

ZDIC

ZDC

ZDCV

ZDR

ZDI

ZDSH

ZDSL

ZSHL

ZRT

ZIT

ZT

ZY

ZE

ZV

ZDRT

ZDIT

ZDT

ZDY

ZDE

ZDV

str. 11 od 11