DANSE MACABRE

...Sa dna ociju njenih mrak i praznina buja,

a lobanja joj,cvecem ovencana,
mlitavo se na krhkim prsljenovima leluja,
O,nistavnosti divna,luckasto doterana!
Neki ce mozda reci da si karikatura,
jer zaneti su mesom i ne mogu da pojme
otmenost neizrecenu covecijeg kostura.
Al' skelete visoki,po ukusu si mome!
Dodje li,iskezena,tu gde se zivot gosti
da pir pokvaris?Ili,gonjena strasti koja mamuza tvoje jos pokretljive kosti,upade
lakoverna u vrzin-kolo slasti?
Da li se nadas da ces uz pesmu violina
prognati mracne snove,ruganje sto te mori?
Zelis li da ti vrtlog razbludnih svetkovina
stisa pakao koji u tvom srcu gori?
Neunistivog,drevnog bola sasudo stara!
Neprestani nosioce gluposti i krivice!
Vidim gde iza krivih resetaka od rebara
jos gamize guja crna koja se tobom hrani.
Doduse,strepim da li ce koketerija tvoja
postici cilj za kojim se toliko mucno trudi;
zar podsmeh shvati iko sred ovog sramnog roja?
GROZOTOM SAMO SNAZNE OPIJAJU SE GRUDI.
Ambis ociju tvojih uzasne misli krije,
vrtoglavica preko njihovih rubova lije...
I gnusace se mudri igrac dok se cuje
vecni smeh s tvoja trideset i dva zuba.
Pa ipak,ko jos nije kostur grlio snazno?
Koga jos nije grobna odrzala hrana?
Odeca,miris,ukras...zar je to ovde vazno?
KO JE TU GADLJIV,SMATRA SEBE ZA LEPOTANA.
Bajadero bez nosa....
nek' cuju ti igraci sto se na tebe ljute;''ZALUD VAM,GORDELJIVCI,PUDER I SMINKA
SILNA,
NA SMRT BAZDITE!
KOSTI MOSUSOM OBASUTE,

LESEVI LAKOVANI!''
Od hladnog senskog keja do indijskih krajeva
krdo smrtnika skace,pijano,bez oduska,
ne videci gde kobno kroz procep neba seva
truba Andjela,nalik na crni grlic puske.
O, smesno Covecanstvo,ispod svakog svoda
smrt se prizorom divnim tvoga grcenja gosti,
i cesto kao i ti namirisana,doda malo podsmeha svoga tvojoj poludelosti.