Bazelski komitet za bankarski nadzor (Basel Committee on Banking Supervision), osnovan

krajem 1974. godine kao jedan od komiteta pri BIS banci , i ima za cilj unapreenje bankarskog
nadzora na nivou celog sveta. Do skora su ga cinile zemlje lanice deset najrazvijenijih zemalja
sveta plus Luksemburg i panija. Izvorni mandat Komiteta za bankarski nadzor bio je da se bavi
izazovima meunarodne bankarske regulacije u svetu koji se poetkom sedamdesetih godina XX
veka suoio sa velikim rastom meunarodnog bankarstva. Iste godine kada je osnovan, Bazelski
komitet za bankarski nadzor suoio se sa meunarodnom krizom uzrokovanom propau Hertat
banke (Herstatt Bank) koja nije bila u mogunosti da izmiri plaanja koja su dospevala prema
drugim bankama (u iznosu od 60 miliona dolara), to je izazvalo veliki meunarodni poremeaj
u plaanjima koji je potrajao nekoliko dana. Taj dogaaj je jasno pokazao da finasijske krize nisu
vie ograniene samo na jednu zemlju i da je neophodna meunarodna koordinacija da bi se
spreilo prelivanje buduih kriza preko nacionalnih granica. Ve je prvi predlog Bazelskog
komiteta koji je usledio 1975. godine, kasnije poznat kao Bazelski konkordat ustanovio pravila
koja u poslovanju meunarodno aktivnih banaka odreuju odgovornost regulatora i zemlje
domaina i zemlje iz koje banka potie.
Bazelski komitet za bankarski nadzor je forum za raspravu izmeu nacionalnih organa za
nadzor i mesto za meusobnu razmenu informacija, ukljuujui razmenu iskustava o uspenosti
metoda i tehnika nadzora aktivnosti meunarodno aktivnih banaka. Na njemu je vie puta
dogovarana grupa minimalnih standarda koje nacionalni regulatori treba da postave u svom
nacionalnom nadzoru da bi se dobio eljeni stepen nadzora u meunarodnom bankarstvu. S
vremen n vreme, Komitet koristi ovj zjedniki forum d rzviju smernice i supervizorske
stndrde u oblstim u kojim su poeljne. U tom smislu, Odbor je njpozntiji po njegovim
meunrodnim stndrdima o dekvtnosti kpitl; Osnovni principi z efektivnu bnkrsku
superviziju, ko i Ugovor o prekogrninom bnkrskog ndzoru.
Komitet podstie kontkte i srdnju meu svojim lnovim i drugim bnkrskim
supervizorskim orgnima. On cirkulie u superviziji irom svet i putem objvljenih i
neobjvljenih rdov dje smernice z resavanje pitanja bankarske supervizije. Kontkte dodtno
ojva Meunrodn konferencij bnkrskih supervizor (ICBS), koji se odrava svke dve
godine. Poslednja ICBS je odrn u Singpuru u jesen 2010. godine .
Sekretrijt Komiteta se nlzi u BIS banci u Bzelu, vjcrsk, i uglvnom je kdrovski
osposobljen sa profesionlnim supervizorima koji se privremeno tu upuuju iz lnica institucij.
Pored tog to preduzim sekretrski poso z Komitet i njegove brojne strune pod odbore,
Sekretarijat je spreman d dje svete ndzornim orgnima u svim zemljm. Gospodin Stefn
Volter je generlni sekretr Bzelskog komitet.

1. ISTORIJAT BAZELSKOG KOMITETA ZA

SUPERVIZIJU
Naftni ok koji je potresao svet poetkom osme decenije 20. veka (1973./74.) brzo se proirio na
bankarski sektor. Niz rastuih poremeaja doveo je do bankrotstva Bankhaus Herstatt sredinom
1974. godine. Sa ciljem preduzimanja preventivnih mera kako bi se izbegle vee negativne

posledice u oblasti bankarstva, krajem iste godine guverneri zemalja lanica G10 su osnovali
Bazelski komitet za kontrolu banaka. Komitet se redovno sstje etiri put godinje. On im
etiri glvne rdne grupe koj se tkoe redovno sstju.
Danas lanstvo u Komitetu ima 13 zemalja: Belgija, Holandija, Francuska, Kanada, Japan,
Luksemburg, Nemaka, Italija, panija, Velika Britanija, SAD, vedska i vajcarska. Zemlje
predstvljaju njihove centrlne bnke, kao i vlsti s formlnom odgovornou z kontrolu
bonitet bnkrskog poslovnj kada predstavnik nije centrln bnk. Trenutni predsednik
Odbor je gospodin Nout Vellink, guverner Bnke Holndije, koji je nsledio g. Hime Krun
1. jul 2006. godine.
Komisij ne poseduje nijedan formlni ndncionlni ndzorni orgn, i njegovi zkljuci nikd
nisu ni nmervli d imju prvnu sngu. Umesto tog, on formulie iroke supervizorske
stndrde, smernice, izjve i preporuuje njbolje prkse u oekivnju d e pojedinne vlsti
preduzeti korke d ih sprovedu kroz detljne rnmne - zkonske ili n drugi nin - koje su
njbolje z njihove ncionlne sisteme. N ovj nin, Komitet ohrbruje priblivnje k
zjednikim pristupim i zjednikim stndrdima, bez pokuj detljnog usglvnj
ndzornog tehnik zemlj lnic. Komitet podnosi izvetj guvernerima centrlnih banaka
svojih zemlj lnic i efovima ndzora. On tri njihovo odobrenje z svoje glvne inicijtive.
Ove odluke pokrivju vrlo irok spektr finnsijskih pitnj.
Komitet je imao kao prvobitni cilj uspostavljanje kontakta izmeu regulatornih vlasti zemalja
lanica. Kroz zajedniko zalaganje oekivalo se popunjavanje praznina u mrei kontrolora i
unapreenje procesa kontrole. Komitet je definisao tehnike kojima bi se postavljeni ciljevi
ostvarili: prvo, kroz razmenu informacija; drugo, kroz poveanje efikasnosti tehnika za kontrolu
banaka koje posluju na meunarodnom nivou, i tree, postavljanjem minimalnih standarda tamo
gde se to zahteva.
Posebno zalaganje Komiteta ostvareno je na polju kontrole banaka koje posluju internacionalno,
i u te svrhe su postavljena dva cilja: 1) ne dopustiti bilo kojoj stranoj bankarskoj instituciji da
izbegava kontrolu na bilo kom nivou, i 2) kontrola i nadgledanje treba da budu adekvatni. Sa
ciljem to potpunijeg ostvarenja ovih zahteva donet je prvi dokument jo 1975. godine poznat
pod nazivom Konkordat. Od mnogo veeg znaaja je dokument izdat maja 1983. pod nazivom
Principi kontrole bankarskih stranih institucija kojima je detaljno ureena tematika raspodele
nadlenosti izmeu domaeg i stranog regulatora. On predstavlja revidiranu verziju Konkordata,
u kojoj je u odnosu na stari dokument proirena tematika na nove trine uslove i nove propise iz
oblasti konsolidovanog izvetavanja meunarodnih bankarskih grupa.
Osamdesetih godina prolog veka na pomolu je bila jo jedna kriza kriza prezaduenosti, to je
ostavilo uticaja na rizike na meunarodnom nivou. Koeficijenti adekvatnosti kapitala su se
znatno pogorali i sve je govorilo u prilog tekim vremenima pred kojima se nalazi svetsko
bankarstvo. Jo jedanput Komitet je pokuao da nizom svojih aktivnosti pobolja tadanje stanje.
Akcenat je stavljen na razvoj novih modela za merenje rizika i u skladu sa tim i za merenje
adekvatnosti kapitala. Rezultat prvobitnog zalaganja je bio skup standarda pod nazivom Bazel I
koji je donet 1988. godine. Prema ovom okviru neophodno je bilo da banke odravaju koeficijent
adekvatnosti kapitala na nivou od minimalno 8% sve do 1992. Krajem 1991. godine ovaj okvir je

doiveo jo jednu transformaciju ili preciznije reeno, bio je dopunjen delovima u kojima su
preciznije data objanjenja u vezi sa optim odredbama za primenu Sporazuma kao i
objanjenjima koja su se odnosila na potencijalne stavke u podobnom kapitalu banke (re je o
optim rezervama za gubitke po kreditima). Dve godine kasnije, u septembru 1993. potvreno je
da su sve banke iz grupe G10 ije je poslovanje bilo meunarodnog tipa ispunile osnovne
zahteve u vezi sa odlukama iz 1988.
Prednosti i pozitivni efekti primene Bazel I standarda :
Porast adekvatnosti kapitala meunarodno-aktivnih banaka
Relativno jednostavna struktura
Primena u razliitim zemljama irom sveta
Jaanje konkurencije banaka na meunarodnom nivou
Porast discipline u procesu upravljanja kapitalom
Benchmark za procenu banaka od strane uesnika na finansijskom tritu.
Meutim, iako je Bazel i predstavljao zanaajan pomak u upravljanju rizicima i superviziji
banaka, vremenom su njegovi nedostaci doli do izraaja, a to su :
Adekvatnosti kapitala zavise od kreditnog rizika, dok su ostali rizici izostavljeni iz analize;
U oceni kreditnog rizika nema razlike izmeu dunika razliitog kvaliteta i rejtinga;
Akcenat je na knjigovodstvenim, a ne trinim vrednostima;
Neadekvatno sagledavanje rizinosti i efekata upotrebe modernih finansijskih instrumenata,
kao i tehnika ublaavanja rizika
Pri tom, najvie je zamerano to to je prvenstveno tretirao kreditni rizik. Pri tome, zamerke su
bile upuene na nain na koji se pristupalo razliitim klasama kredita - za sve kredite, nezavisno
od stepena rizinosti, primenjivan je isti koeficijent od 8% u razvijenim zemljama, odnosno u
zemljama sa veim izloenostima riziku koristio se i vei koeficijent (kod nas 12%) .
Neki od nedostataka Bazel I standarda, posebno oni koji se tiu trinog rizika, otklonjeni su
kroz primene i dopune preporuka 1993. i 1996. godine i to kroz uvoenje novog instrumenta za
ocenu trinog rizika VaR - Value at Risk (ili na srpskom vrednost pod rizikom, vrednost
izloena riziku). Meutim, neotklonjeni nedostaci i dalji razvoj delatnosti banaka uslovili su
viegodinjii rad Komiteta i nastanak novih preporuka i standarda 2004. godine, poznatih pod
nazivom Bazel II.
Tako je u aprilu 1993. godine izdat niz normi u kojima se po prvi put pominje, pored kreditnog,
postojanje trinih rizika (definisanih kao kamatni, devizni, robni i cenovni rizik). Na detaljan
nain je bio utvren pristup novim rizicima. Ovaj dokument je postao sastavni deo Bazel II
standarda, i ugraen je u Standardni model. S obzirom na znaaj trinih rizika, Komitet je
krenuo u dalji razvoj ove tematike. Sledea stepenica je bio razvoj modela kojima se bankama
dozvoljavalo da same odrede svoje potrebe za kapitalom uz korienje sofisticiranih modela. U
Bazel II standardima ovaj deo se odnosi na Interne pristupe procene kapitala.

Prethodne faze vodile su stvaranju novog sporazuma poznatog pod nazivom Bazel II, iji je
predlog sainjen poetkom 1999. godine, dok je konana verzija usvojena u junu 2004. Iako
rezultati rada komiteta na poetku nisu imali obavezujui karakter uvoenje Bazel II standarda
za zemlje EU je postalo zakonski obavezujue od januara 2007. dok je u SAD primena kasnila
pola godine (jul, 2007).
Kao to je opte poznato Bazel II se sastoji od tri meusobno povezana skupa pravila koji se u
argonu zovu stubovi:
1) minimalni zahtevi za kapitalom,
2) proces ispitivanja koja vri supervizor i
3) trina disciplina.

Slika 1 Tri stuba Bazela II

Prvi stub obuhvata i detaljno definie minimalne zahteve za kreditni, trini i operativni rizik.
Bankama je data i mogunost fleksibilnijeg izraunavanja rizika, imajui u vidu da e banke
imati interne sisteme za merenje rizika (ARIB Advanced Internal Rating-Based), koji e biti
prilagoeni potrebama i specifinostima svake banke, odnosno karakteristikama odreenih
portfolia unutar banke. Mogunost diferenciranja hartija od vrednosti (HOV) po rizicima, prua
opciju odabira najprofitabilnijih plasmana za zadati nivo rizika, kome je banka spremna da se
izloi, kao i ostvarivanje zahtevanog profita uz najmanji rizik. Posledica ovog pristupa je
smanjivanje minimalne stope zahtevanog kapitala, pa tako, neka istraivanja pokazuju da se ova
stopa, pri punoj primeni Bazel II standarda, u proseku smanjuje za 1,2%, to moe uticati na
smanjenje trokova poslovanja.
Drugi stub uvodi novi pristup upravljanju rizicima i proceni adekvatnosti kapitala od strane
banaka i ukazuje na neophodnost primenjene efikasne supervizije iji je akcenat na analizi
procesa interne adekvatnosti za pokrie svih rizika kojima su u ovom poslovanju izloene,
ukljuujuji i rizike koji nisu u potpunosti obuhvaeni Stubom 1. Supervizor, dakle, treba da
analizira i proceni adekvatnosst ovog internog precesa banke, radi odreivanja da li menadment
banke primenjuje korektnu procenu svih rizika i da li je izdvojio adekvatan kapital u odnosu na
obim i vrstu svojih poslovnih aktivnosti.

Proces supervizije bazira se na etiri principa iji je cilj unapreenje internih sistema upravljanja
rizicima i kontrole, a to su:
1) Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP)
2) Proces supervizije (SREP)
3) Kapital iznad minimalnog nivoa
4) Intervencije supervizora

Slika 2. Osnovni principi supevizorskog nadzora

Stub 3 podstie informisanje trita o baninoj izloenosti rizicima (to e uticati na porast
transparentnosti). Na taj nain, omoguava se smanjenje opteg trinog rizika, i poveava
uporedivost i fer konkurencija meu bankama. Supervizori imaju irok spektar mera koje mogu
koristiti da zahtevaju od banaka da ine obelodanjivanja relevantnih informacija. Nain na koji
supervizor odgovara ukoliko principi obelodanjivanja nisu ispotovani, zavise uveliko od
zakonskog ovlaenja koje supervizor ima, i kreu se od opomena i smernica do manje ili vie
strogih kazni.
Bazel II standardi predstavljaju dopunu amandmana iz 1995./1996. uz tri naroito bitne izmene.
Prvo, uz kreditni i trini rizik uvodi se sve izraeniji operativni rizik. Drugo, u
Standardizovanom pristupu znaajno mesto se daje eksternim kreditnim agencijama iji autputi
slue za klasifikaciju svih kompanija iz portfolija banke, to u krajnjoj instanci utie na nivo
kapitalnih zahteva. Tree, omoguava se bankama da same ustanove modele za merenje rizika u
njihovom poslovanju i u skladu sa tim rezultatima da izdvajaju neophodni kapital. Ovo je i
najvea novina koju su doneli Bazel II standardi. Savremene finansije i istraivanja u oblasti
rizika, omoguili su razvoj sofisticiranih kvantitativnih pristupa merenja rizika plasmana i
verovatnoe neizvrenja dogaaja. Kljuni faktor u upravljanju rizikom postaje VaR - Value at
Risk ili na srpskom vrednost pod rizikom, vrednost izloena riziku. On se izraunava za svaku
od tri grupe rizika i u skladu sa tim se odreuje visina ekonomskog kapitala.

Slika 3. Evolucija Bazelskih standarda

2. INFORMATOR BAZELSKOG KOMITETA ZA

SUPERVIZIJU
Funkcije
Komitet dje forum z redovnu srdnju n bnkrskim supervizorskim pitnjim. Tokom
poslednjih godin, on se rzvio u telo z odreivnje stndrd u svim spektim bnkrske
supervizije.
lnstvo
Visoki zvninici odgovorni z bnkrsku superviziju ili finnsijske stbilnosti u centrlnim
bnkm i vlsti s formlnom odgovornou z kontrolu bonitet bnkrskog poslovnj gde to
nije centrln bnk.

Tabela 1. Zemlje lanice Bazelskog komiteta

Predsednik

Nout Vellink, predsednik Bnke Holndije.

Sekretrijt
Generlni sekretr: Stefn Vlter, uz podrku osoblj do 14 godin.
Uestlost sstnk
Bzelski komitet se obino sstje etiri put godinje.
Izvetvnj
Bzelski komitet z superviziju bnk izvetva Zjedniki komitet guvernera centrlnih
bnk i efova ndzor iz njenih zemlj lnic (ne centralne banke).
Jnje prudencijlnih supervizorskih stndrda na svim glvnim tritim iziskuje:
rzvoj i irenje politike rdov sa irokim spektrom pitanja o nadzoru irom svet;
potrg z supervizijskom srdnjom kroz podrku z regionlni supervizijski komitet i
sponzorstvo meunrodne konferencije svke dve godine;
srdnj s FSI u prunju ndzorne obuke u Bzelu i n regionlnom ili loklnom nivou.
Glavne podgurpe Bazelskog komiteta
1) Grupa za implementaciju standard (Standards Implementation Group SIG)
2) Grup z rzvojnu politiku (Policy Development Group PDG)
3) Rdn grup z runovodstvo (Accounting Task Force ATF)
4) Bzel konsultativna grupa (Basel Consultative Group BCG

Slika 4. Zgrada Bazelskog komiteta

3. ORGANIZACIJA BAZELSKOG KOMITETA ZA

SUPERVIZIJU
Rd Komiteta je orgnizovn u etiri glvn pod-odbor:
1) Grupa za implementaciju standarda (Standards Implementation Group SIG)
2) Grup z rzvojnu politiku (Policy Development Group PDG)
3) Rdn grup z runovodstvo (Accounting Task Force ATF)
4) Bzel konsultativna grupa (Basel Consultative Group BCG)
SIG je prvobitno osnovn s ciljem d deli informcije i promovie doslednost u implementciji
Bzel II okvira. U jnuru 2009. njen mndt je bio proiren i n implementciju uputstv i
stndrd Bzelskog komitet uopte. Njom predsedv g. Jose Mri Roldn, generlni direktor
za bnkrsku regultivu u Bnci pnije.
Trenutno SIG im dve podgrupe koje dele informcije i diskutuju o odreenim pitnjim
veznim z implementciju Bzel II. Vlidciona Podgrup istruje pitnj vezn z vlidciju
sistem koji se koriste z generisnje i ocene prmetr koji slue ko ulzi u unutrnje ocene
zsnovne na pristupu kreditnom riziku.

Opertivni rizik Podgrup se bvi pitnjim koj se odnose pre sveg n implementciju
nprednih pristup z merenje opertivnog rizik u bankama. Mr. Mitsutoshi Adchi, zmenik
ef bnke Jpn, predsedava ovom grupom.
Osnovni cilj PDG je d podri Komitet identifikovnjem i pregledanjem nastalih supervizijskih
pitnj i, po potrebi, predle i rzvij politiku koj promovie zdrv bnkrski sistem i visoke
supervizorske stndrde. Grupom je predsedvo gospodin Stefn Vlter, generlni sekretr
Bzelskog komitet.
Sedm rdnih grup podnosi izvetj PDG: Grupa za uprvljnje rizikom i modelirnje
(RMMG), Operativna grupa za istrivnje (RTF), Rdn grup z likvidnost, Podgrup za
definiciju kapitala, Grup z nadgledanje kapitala, Grupa za trgovake knjige (TBG) i Grupa za
prekogrnine bnkarske rezolucije.
ATF radi na tome da se osigur d meunrodni runovodstveni i revizorski stndrdi i u prksi
promoviu vrsto i ispravno uprvljnje rizicim u bnkm, podri trinu disciplinu kroz
trnsprentnost, i oj sigurnost i stbilnost bnkrskog sistem. D bi se ispunila ova misija,
Rdn grup rzvij smernice za oprezno izvestavanje i uzim ktivnu ulogu u rzvoju
meunrodnih runovodstvenih i revizorskih stndrd. Gospo Silvij Mthert, zmenik
generlnog direktor, Frncusk bnk, predsedava ovom grupom.
BCG pru forum z produbljivnje angaovanja Komiteta s supervizorim irom svet o
bnkrskim supervizorskim pitnjim. On omoguv irok ndzornih dijlog s zemljm
nelnicm o novim inicijtivm Odbor, rano u procesu okupljanja visokih predstvnik iz
rzliitih zemlj, meunrodnih institucij i regionlne grupe bnkrskih supervizor koji nisu
lnovi odbor. BCG je predsedvo g. Krl Cordevener, zmenik generlnog sekretr
Bzelskog komitet.

4. ZAJEDNICKI FORUM (JOINT FORUM)

Formlni knli z koordinciju s supervizorim iz nebnkrskih finnsijskih institucij
ukljuuju Zjedniki forum, z koji Sekretrijt Bzelskog komiteta obezbeuje funkciju
sekretara, ko i Koordincione grupe. Zjedniki Forum je osnovn 1996. godine z revnje
pitnj zjednikog bnkrstv, hrtij od vrednosti i sektora osigurnj, ukljuujui i regulisnje
finnsijskog konglomert. Koordincion grup je via grup ndzornih kretora stndrd koja
se sstoji od predsednik i generlnog sekretr Komitet, Meunrodne orgnizcije (IOSCO) i
Meunrodnog udruenj supervizor osigurnj (IAIS), ko i predsednika Zjednikog forum i
Sekretrijta. Koordincion grup se sstje dv put godinje d se rzmene miljenj o
prioritetim i kljunim pitnjima od interes z ndzorne kretore stndrd. Poloj predsednik
i funkcija sekretra z Koordincione grupe rotir izmeu lnic predstvnik tri kretora
stndrd svke dve godine.

Predsednik
Trenutni: Toni D'Aloisio, Austrlijska komisija za hrtije od vrednosti i investicije
Prethodno: John C Dugn, kontrolor vlut, SAD (2007-decembr 2009)
Dirk Vitteveen de Nederlndsche bnke (2006-septembr 2007)
In Donston, Hong Kong, Komisija za hrtije od vrednosti i fjuerse (jun-decembr 2005)
Gej Hjui Evns, Velik Britnij, Uprava za finansijske usluge (2004-jun 2005)
Jose Mri Roldn, Bnk pnije (2002-2003)
Jrl Simreng, Finnsinspektionen - vedsk (2000-2001)
Aln Kmeron, ustrlijski Komisij z hrtije od vrednosti i investicije (1998-1999)
Tom De Svn de Nederlndsche bnk (1996-1997)
Zjedniki forum se sstoji od jednkog broj visokih bnaka, osigurnj i hrtij od vrednosti.
Uestlost sstnk
Zjedniki forum obino sstje tri put godinje.

Slika 5. Zasedanje Zajednickog foruma (Joint Forum)

Glvne podgrupe:
1) za procenu rizik i kpitla
2) za superviziju konglomerta
3) za korisnike podobnosti.
lanstvo

Tabela 2. lanstvo u Zajednikom forumu (Joint Forum)

5. BAZEL III
Bazelski komitet je 12. septembra prosle godine izglasao odluku o uvoenju najnovijih Bazel III
standarda na razvijenim tritima. Bazel III predstavlja nadgradnju Bazela II. Novi set pravila e,
izmeu ostalog, podrazumevati poveanje oprativnog kapitala, odnosno odvajanje dodatne sume,

to bi sluilo kao "buffer" u sluaju dodatnih nestabilnosti na tritu. Pravila podrazumevaju da

bankarski sektor prikupi stotine milijardi evra kako bi ispunio zahteve.
Od banaka se zahteva da odnos kapitala i njihove ukupne imovine iznosi 7%, ali je dugi rok za
poetak primene tih propisa umirio strahovanja da e kreditori morati pouriti da prikupe kapital.
Novi zahtev koji propisuje koeficijent kapitala prema imovini predstavlja znaajno poveanje u
odnosu na trenutni zahtev od 2%, ali je nii u odnosu na oekivanja banaka sa poetka godine.
Osim toga, rok za primenu propisa je u nekim sluajevima produen sve do januara 2019.
Banke u Evropi e u veini sluajeva morati poveati kapital, posebno u Nemakoj, paniji i jo
nekim zemljama.
Bie potrebno prikupiti stotine milijardi evra. Banke e morati godinama zadravati ostvareni
profit, koji nee moi podeliti deoniarima ili utroiti za isplatu bonusa. Nadalje, neke banke e
morati nabaviti dodatna sredstva na tritu kapitala.
Prvobitna oekivanja su bila da e Bazel III pri implementaciji imati isti uticaj kao i dolazak
krize 2008. godine, to bi ugrozilo rast ekonomija, meutim rok do 2019. godine omoguava
postepeno prilagoavanje banaka novim uslovima.
I dok je u bankarskom sektoru bilo protivljenja, sa druge strane, uvoenje Bazel III standarda
podrali su Evropska komisija, Meunarodni monetarni fond, Komitet evropskih bankarskih
supervizora (CEBS) i gotovo sve vlade zapadnih zemalja ukljuenih u rad Bazelskog komiteta.

Slika 6. aljiv prikaz dogovora za uvoenje Bazela III

6. BAZEL STANDARDI U SRBIJI

U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, pored osnovnog cilja postizanje i odravanje
stabilnosti cena, Narodna banka Srbije ima za cilj i ouvanje finansijske stabilnosti.
Naa zemlja ima vrlo skromna iskustva u primeni Bazel standarda mada se njihovo prisustvo kod
nas belei jo od kraja osamdesetih godina. Jo tada ovi standardi su imali samo formalni
karakter, odnosno nisu bili u aktivnoj upotrebi o emu moe da posvedoi i stanje naeg
bankarstva u periodu 1991.-1993. ak ni nakon reforme zakonodavstva o bankama 1993. godine
nije dolo do bitnijih promena. Iako su principi Bazela I bili znatno ire ukljueni nego to je to
bio sluaj na poetku, formalna priroda ovih odluka nije se izmenila.
Novi talas usklaivanja naeg sistema kontrole i revizije banaka u skladu sa evropskim, pa i
svetskim standardima poeo je 2006. godine, nakon to je u godini koja je prethodila donet novi
Zakon o bankama. Od velikog znaaja je bilo prepoznavanje operativnog i trinih rizika, kao i
ustanovljena obaveza formiranja posebnih odeljenja za upravljanje rizikom.
Meutim, ni u ovoj fazi nije ostvaren sutinski pomak u odnosu na dotadanju praksu, jer su
uneti samo neki novi principi Bazel II standarda, ali je izvetavanje prema regulatoru tj. NBS i
dalje bilo zasnovano na meunarodnim raunovodstvenim standardima. U skladu sa tim banke
su nastavile da izrauju agregirane izvetaje, primera radi podnosi se izvetaj o sumi sredstava
investiranih u akcije, pri emu se ne pravi razlika izmeu hartija sa razliitim stepenom rizika.
Imajui u vidu znaaj poslovanja i supervizije banaka u kontekstu ouvanja stabilnosti
finansijskog sistema i posredno itave ekonomije, Narodna banka Srbije kontinuirano preduzima
aktivnosti na unapreenju regulatornog okvira radi daljeg jaanja stabilnosti i dalje
harmonizacije sa meunarodnim principima i standardima iz oblasti poslovanja i supervizije
banaka. U tu svrhu a u skladu sa preporukama Bazelskog Komiteta za superviziju banaka
(BCBS), Narodna banka Srbije je krajem 2007. godine zapoela proces uvoenja Bazel II
standarda u Srbiji. Naime, BCBS ohrabruje implementaciju Bazel II standarda od strane
supervizora zemalja irom sveta, ali u vremenu koje sami supervizori odrede kao optimalno,
odnosno konzistentno sa njihovim supervizorskim prioritetima.
Osnovni ciljevi uvoenja Bazel II standarda u Srbiji:
dalje jaanje stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog sistema;
unapreenje procesa upravljanja rizicima u bankama i procesa supervizije zasnovanog na
rizicima;
jaanje transparentnosti i trine discipline;
usklaivanje sa uslovima poslovanja na meunarodnom finansijskom tritu;
harmonizacija sa propisima Evropske unije - Direktivama EU 48/2006 i 49/2006;
stvaranje jae veze izmeu kapitalnih zahteva i izloenosti rizicima na nivou banke.
U skladu sa Strategijom uvoenja Bazel II standarda i Operativnim planom, planirana je puna
implementacija Bazel II standarda od 1. januara 2011. godine. Implementacija Bazel II standarda

u Srbiji je transparentan proces. Sve relevantne informacije o ovom procesu su dostupne na sajtu
NBS.
Povodom inicijativa banaka i Udruenja banaka Srbije u vezi sa primenom Bazel II standarda, a
uvaavajui primedbe o potrebi znaajnijih ulaganja u IT sisteme i ljudske resurse, kao i
vremenu neophodnom za prilagoavanje poslovnih procesa banaka novom regulatornom okviru,
Narodna banka Srbije je odluila da se inicijalno planirani rok za punu primenu tih standarda
odloi sa 1. januara 2011. na 31. decembar 2011. godine, uz probni period izvetavanja u skladu
sa novim regulatornim okvirom na dan 30. septembar 2011. godine.
Ovakva odluka doneta je imajui u vidu i injenicu da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona
o bankama, koji daje dodatni osnov Narodnoj banci Srbije za objavljivanje novog regulatornog
okvira usklaenog sa Bazel II standardima, jo uvek nalazi u skuptinskoj proceduri.
Bazel II standard obavezuje na primenu metoda Value at Risk (VaR) koji podrazumeva (pr)ocenu
potencijalnog gubitka portfolia u odreenom vremenskom periodu sa odreenim stepenom
poverenja, odnosno verovatnoe. Cilj je doi do modela koji najblie opisuje realno stanje stvari
na tritu. Jasno je da e ovaj pristup podrazumevati inkluziju statistikih metoda i modela, kao i
stohastinost, to podrazumeva ukljuenost strunog kadra i pouzdanu softversku podrku.
Pitanje kadra predstavlja znaajan problem na naem tritu. Na Ekonomskom fakultetu u
Beogradu se ve osam godina organizuje jednogodinji Master program, International Master in
Quantitative Finance (IMQF). Grupa vodeih domaih i meunarodnih strunjaka koluje
vrhunske eksperte iz oblasti kvantitativnih finansija u upravljanja rizicima. To je za sada jedini
program u regionu koji daje znanja potrebna za ovu zahtevnu oblast. Takoe, kratke programe za
obuku menadera rizika nudi Junoevropski centar za savremene finansije (South European
Center for Contemporary Finance - SECCF). Verujemo da e se u budunosti zahtevati licenca za
menadere rizika, koji e jedini imati ovlaenje da upravljaju rizicima u banci. Stoga, deficit
menadera rizika, gledano sa makro stanovita, moe predstavljati sistemski problem pri
uvoenju Bazel standarda.
Banke na naem tritu su pristupile uvoenju standarda na razliite naine. Odreena grupa
banaka e kupiti gotov softver, dok su neke banke poele izradu i konstrukciju svojih softvera
koji e biti korieni pri zadovoljavanju Bazel standarda. Jedini domai proizvod koji se namee
kao jedinstveno reenje pri uvoenju Bazel standarda je RiskGuard* , koji je proizvod
dugogodinjeg rada Centra za investicije i finansije (CIF).
Nesumnjivo je da e banke biti suoene sa trokovima, koji obuhvataju obuavanje kadrova za
nove zadatke, kao i prilagoavanje informacionih sistema novim potrebama. Meutim,
oekivanja su da e benefiti uvoenja novih standarda daleko prevazilaziti trokove, jer e banke
konano imati izvetaje koji ne ispunjavaju samo formu, ve e sadrati krucijalne informacije za
donoenje odluka. Sa druge strane, NBS e imati uvid u pravu sliku stanja u bankarskom sektoru,
to e dovesti do optimizacije pri donoenju odluka.
Specifinost naeg trita je injenica da e odreeni broj banaka dobiti podrku iz svojih matica
u inostranstvu, to ini veinu bankarskog sektora. To moe uticati na ubrzavanje procedure, ali
se mora uzeti u obzir i potreba prilagoavanja naem tritu.

Grafikon 1 Kretanje vrednosti portfolia, njegova volativnost i struktura

Praktino, na osnovu novih odluka NBS koje se tiu harmonizacije domae regulative sa Bazel II
standardima, nae banke su u obavezi da razvijaju sveobuhvatni sistem za upravljanje rizicima
koji e biti u potpunosti prilagoen njihovom poslovanju, to je uostalom i jedan od osnovnih
zahteva drugog stuba Bazela II. Drugim reima, potpuno preputanje upravljanja rizicima
matinim bankama bez odgovarajueg transfera znanja nee biti mogue. Proces uspostavljanja
takvog sistema moda jeste zahtevan, ali u mnogome doprinosi izgradnji ljudskih i
informacionih kapaciteta, koji su od sutinske vanosti ne samo za budue upravljanje rizicima,
ve i za celokupno poslovanje.
Kao to je sluaj bio u zapadnim ekonomijama, smanjivanje potrebnog kapitala moe dovesti do
smanjenja trokova poslovanja banaka, i nadalje, smanjivanja kamatnih stopa. Meutim, mora se
uzeti u obzir specifinost naeg bankarskog sektora.

Grafikon 2. Praenje kretanja imovine i obaveza tokom vremena pomou ALM koncepta

6.1. Organizacija uvoenja Bazel II standarda

Komisija za kontrolu banaka formirae posebnu Radnu grupu za uvoenje preporuka i standarda
Bazel II. Komisija e imenovati pet lanova Radne grupe od ega jednog predsednika i jednog
zamenika, sa mogunosu naknadnog imenovanja novih lanova, a u skladu sa potrebama i
izazovima sa kojima e se susreti Radna grupa tokom procesa implementacije Strategije.
Generalni direktor, odnosno zamenik generalnog direktora Sektora za kontrolu poslovanja
banaka prati primenu Strategije i Operativnog plana aktivnosti i odgovoran je za njihovo
sprovoenje. Komisija e imati ulogu nadzornog tela nad predvienim aktivnostima i radom
Radne grupe.
Predvieno je da se sastanci Radne grupe sa Komisijom odravaju jednom meseno, po potrebi i
ee. U procesu uvoenja Bazel II standarda, Radna grupa e saraivati sa Udruenjem banaka
Srbije kroz kvartalne konsultacije sa svim bankama u Srbiji. Proces uvoenja Bazel II standarda
bie zasnovan na principu transparentnosti. U tom smislu, Strategija je objavljena na sajtu NBS i
dostupna svim zainteresovanim licima. Takoe, UBS, banke i sva zainteresovana lica su na
adekvatan nain ukljuena u realizaciju ove Strategije i njenog krajnjeg cilja. Radna grupa, dakle
ima operativnu ulogu u ostvarivanju Strategije, a u inicijalnoj fazi uvoenja Bazel II standarda
preduzela je sledee aktivnosti:
Izvrila gep analizu izmeu Bazela II i postojee domae regulative i prakse iz oblasti
supervizije banaka
Izvila komparativnu analizu primene Bazel II standarda od strane drava lanica Evropske
Unije, kao i zemalja iz okruenja.

U februaru 2008. godine Radna grupa je izradila Operativni plan aktivnosti uvoenja Bazel II
standarda kojim se precizno utvruju aktivnosti i rokovi za sprovoenje Stretegije.

6.2. Upitnik o Bazel standardima

U skldu s dopisom zmenik generlnog direktor Sektor z kontrolu poslovnj bnk od
18.09.2009. godine upuenog svim bnkm, Rdn grup je sprovel Upitnik 2 o primeni Bzel
II stndrd. Upitnik je dostvljen svim bnkm n teritoriji Republike Srbije, kojih im ukupno
34. N isti su odgovorile sve bnke, to predstvlj odziv od 100%.
Neki od dobijenih podataka su:
rukovodstvo bnk smtr uvoenje Bzel II stndrd u Srbiji znjnim procesom. Od
ukupno 34 bnke, z njih 17 (50% od ukupnog broj bnk) uvoenje Bzel II stndrd
predstvlj visok prioritet; srednji prioritet uvoenju Bzel II stndrd pridje rukovodstvo 15
bnk (44% od ukupnog broj bnk), dok nizak prioritet udoenja Bazel II standard pridaje
samo 2 banke (6% od ukupnog broja banaka).
Prioritet koji rukovodstvo banaka pridaje implementaciji Bazel II standarda

 Prem miljenju njveeg broj bnk, kko strnih tko i domih, primen internih model
z uprvljnje rizicim i izrunvnje kpitlnih zhtev predstvlj njznjniju prednost
primene Bzel II stndrda. Oko 45% bnk, u veoj meri domih ko moguu prednost vidi
veu fleksibilnost individulni pristup bnkm. Tkoe, oko 25% bnk smtr d e
implementcij Bzel II stndrd omoguiti smnjenje kpitlnih zhtev.
Mogue prednosti Bazel II standarda koje su do sada identifikovane

Njvei problem s kojim se bnke susreu u vezi s primenom Bzel II stndrd su, pre
sveg, trokovi obuke kdrov i izgrdnje informcionih sistem, unpreenje informcione
tehnologije rzvoj model i bz podtk, ko i nedosttk kdrov. Strne bnke koje su
lnice bnkrskih grup, pridju vei znj problemu unpreenj informcione tehnologije u
odnosu n ostle bnke. Z dome i mle bnke njvei problem je nedosttk kdrov, ko i
trokovi obuke kdrov i izgrdnje informcionih sistem.

Mogui problem kod primene Bazel II standarda identifikovani do sada

Ukupno 3 strne bnke iz grupe njveih bnk ocenjuju znnje svojih zposlenih o Bzel II
stndrdim ko odlino. Vein bnk ocenjuje znnje svojih zposlenih ko ko osnovno
(47% tj. 16 bnk) ili solidno (41% tj. 14 bnk). Smo jedn bnk je nvel d njeni
zposleni nisu uopte upoznti s Bzel II stndrdim. Jsno se uov d vee bnke ocenjuju
znnje svojih zposlenih bolje nego to to ine mnje bnke. Tkoe, strne bnke su u proseku
povoljnije ocenile znnje svojih zposlenih od domih bnk.
Znanje zaposlenih o Bazel II standardima

 Njzstupljeniji vid edukcije zposlenih, u oblstim relevntnim z Bzel II, koju bnke vre
je: obuk putem seminr koje dre eksperti drugih institucij, ko i obuk u okviru bnke,
obuk n nivou grupe kojoj bnk pripd i obuk uz pomo eksternih konsultnt. Oko 6%
bnk jo uvek ne sprovodi nikkvu edukciju, to su uglavnom dome bnke. Njvee
bnke, ko i strne bnke imju zstupljene sve vrste edukcije, nroito edukciju n nivou
grupe kojoj bnk pripd, dok dome i mle bnke uglvnom sprovode edukciju putem
seminr.
Nain na koji se vri obuka zaposlenih u oblastima relevantnim za Bazel II

ZAKLJUAK
Kao posledica burnih godina u svetskom bankarskom sektoru u prethodnim decenijama, Bazelski
komitet za superviziju banaka predloio je 1999. godine set pravila, nazvan Bazel II standardi,
koji su usvojeni 2004. godine. Iako prvobitno ova pravila nisu imala obavezujui karakter, ve
2007. godine primena Bazela II standarda u zemljama Evropske unije postala je zakonska
obaveza. Bazel II standardi osmiljeni su kao skup pravila koji e omoguiti bankama bolji uvid
u rizik sa kojim se suoavaju, bolje regulisati minimalne zahteve kapitala, ali i odrediti
supervizora za bankarske poslove i poveati trinu disciplinu.
Proces uvoenja Bazel II standarda u poslovne banke u Srbiji poeo je 2006. godine, a obaveza
kompletnog korienja Bazel II procedure kod domaih banaka stupa na snagu 1. januara 2011.
godine.
Od 2008. godine Narodna banka Srbije (NBS) je pristupila sprovoenju detaljnog plana za
uvoenje Bazel II standarda kod nas. Prema nacrtu NBS iz oblasti kontrole poslovanja, banka je

duna da upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinanih plasmana i na nivou celokupnog

kreditnog portfolia.
Potencijalna korist pri uspostavljanju novih standarda na naem tritu moe dovesti, pre svega,
do jasnije slike o stepenu izloenosti banaka riziku. Dosadanja kontrola rizika nije omoguavala
sofisticirane metode merenja rizika, pa su tako svi plasmani bili gotovo isto rangirani, to nije
omoguavalo jasan uvid u nivo rizika kome je banka izloena, i samim tim, i potencijalne
gubitke. Pored toga, rizik e biti podeljen na tri nivoa: kreditni, trini i operativni, to e
omoguiti uvid u jasnu sliku koji od ova tri rizika najvie moe da ugrozi plasmane banke. Ovo
je izuzetno vano, s obzirom da su banke najveim delom izloene kreditnom riziku, i to
indeksiranom u stranoj valuti. Za to Nacrt NBS nalae da je banka duna da, za plasmane
ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom, procenjuje uticaj promene
kursa dinara na finansijsko stanje i kreditnu sposobnost dunika, a naroito da analizira
adekvatnost novanih tokova dunika u odnosu na promenjeni nivo kreditnih obaveza pod
pretpostavkom da e doi do odreenih promena kursa dinara na godinjem nivou.
Onog trenutka kada banke usvoje novi nain izvetavanja bie ostvarena korist na dva polja,
najmanje. Kao prvo, bankama e se isplatiti sredstva koja su uloile u materijalne i ljudske
resurse, jer e konano imati izvetaje koji ne ispunjavaju samo formu, ve su zaista od velike
koristi za donoenje odluka o iznosu kapitala koji e se izdvajati. Sa druge strane, regulator e na
bazi ovakvog izvetavanja imati u vidu pravu sliku stanja u bankarskom sektoru, te e i sa
njegove strane biti postignuta optimizacija kod donoenja odluka. Naravno, ove koristi e biti
ostvarene samo uz podrku adekvatnog kadra i tehnologije, na obe strane, kako kod banaka tako
i kod NBS kao regulatora. Ohrabruje injenica da su neke banke ve krenule sa izradom
sopstvenih modela radi poveanja preciznosti izvetavanja prema svojima maticama, ije je
sedite najveim brojem u zemljama EU.
LITERATURA
1. Cvetinovi, Milivoje, Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2008.
2. Hadi, Miroljub, Bankarska regulacija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006.
3. Milenkovi, Ivan, Meunarodno bankarstvo, Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet
Subotica, Subotica, 4. Vukovic, Dragoslav, Bazel II znaaj za banke, Udruenje banaka Srbije,
Beograd, 2006.
5. http://www.bazel2.rs
6. http://www.bis.org/bcbs
7. http://www.cgekonomist.com
8. http://www.cif.co.rs
9. http://www.docstoc.com
10. http://www.ekapija.com
11. http://www.nbs.rs
12. http://www.paragraf.rs/strane/aktuelne-vesti
13. http://www.scribd.com/doc/53478466/Bazel-standardi