Ubistvo u Atini

Ko stoji iza likvidacije kapetana Vilijama Nordina, amerikog mornarikog ataea u Grkoj(?).
Obavetajac sa diplomatskim imunitetom. Pravila trgovanja poverljivim informacijama.
SVETSKE novinske agencije prenele su 28. juna 1988. godine dramatinu vest: kapetan Vilijem
Nordin, ameriki mornariki atae u Grkoj (koji je, po prirodi stvari, bio izvrsno maskirani
obavetajni oficir), dignut je u vazduh uz pomo daljinski aktiviranog automobila bombe. Nesrea se
desila na samo 150 metara udaljenosti od njegove atinske rezidencije. Vlasti su tvrdile da je atentat
izvrila tajna teroristika organizacija "17. novembar", leviarske orijentacije, kojoj policija u Grkoj
dugo godina nije uspevala da ue u trag. Pre Vilijema Nordina, pripadnici "17. novembra", ubili su
1975. godine jo jednog visokog amerikog obavetajnog oficira - efa stanice CIA u Atini Riarda
Vela!
Kapetan Vilijem Nordin stigao je u Atinu 1985, kada je postavljen za vojnog izaslanika SAD u Grkoj,
s uobiajenim diplomatskim statusom, imunitetom i prateim povlasticama i privilegijama koje uz to
idu. Skinut sa nosaa aviona "Saratoga", na kojem je pre prekomande u Atinu sluio kao mornariki
pilot na lovcima presretaima, Nordin je prvo upuen u Obavetajnu upravu Mornarice (ONI), a
zatim je imenovan za vojnog ataea u Grkoj. U Atini se vrlo brzo uklopio u politike i klimatske
prilike, kao i u odnose koji su vladali kako u vojnoj sekciji, tako i u celokupnoj obavetajnoj stanici
ambasade smetenoj u impozantnoj zgradi na elitnoj aveniji Vasilisis Sofijas.
LEGALNE poslove vojnog izaslanika kapetan Nordin obavljao je rutinski: prisustvovao je manevrima
grke vojske, bio je uvek na "licu mesta" i lino osmatrao, pratio je grku vojnu i strunu literaturu,
odlazio na diplomatske prijeme, prikupljao podatke iz raznih drugih otvorenih izvora i slino.
Meutim, pored ovih aktivnosti, Nordin je, naravno tajno, uestvovao u mnotvu znaajnih
sekundarnih akcija obavetajne sekcije ambasade kojom su rukovodili obavetajni oficiri iz CIA.
Struno, Amerikanci su to zvali "pomonim operacijama".
U tim operacijama, koje obuhvataju "metu" ili objekat koji se "cilja", odnosno pijunira, koriste se
pomone ekipe koje prate odreene, sa obavetajnog aspekta, zanimljive ljude. Pored toga, ove
pomone ekipe tajno su osmatrale ispred sovjetske i drugih socijalistikih ambasada u Atini,
ukljuujui i one arapske (zajedno sa iranskom), kako bi se videlo ko dolazi i izlazi iz tih zgrada.
Pored ovoga, raen je itav niz drugih aktivnosti: otvarana je i kontrolisana pota i pisma, pribavljani
su personalni dosijei grke policije i slube bezbednosti, kontrolisani su putnici na aerodromima i
brodovima, kao i spiskovi hitnih poiljki, prislukivani su telefonski razgovori.
Te operacije mogu biti veoma korisne, jer omoguavaju visoki kvalitet obavetavanja, ali se najee
preduzimaju da bi se otkrili i proverili ljudi koje Amerikanci u Grkoj zaista trebaju, kako bi ih mogli
pridobiti kao agente koji e im dostavljati vane informacije. Pomone operacije su bile vane za
detaljno "snimanje", odnosno upoznavanje osobe na koju su "ciljale" obavetajne sekcije amerike
ambasade i prikrivena stanica CIA. To je bilo posebno vano, jer su tako otkrivani motivi koji su
navodili te ljude da prihvate ili odbiju ameriki poziv za saradnju, a svrstavani su u sledee
kategorije: "snaga karaktera", "slabii", "problemi", "ambicije", "neuspesi", "neprijatelji", "ranjivost".
DRUGI tip akcija koje su obavetajne sekcije amerike ambasade u Atini stalno realizovale jeste
poslovna saradnja izmeu CIA i grkih obavetajnih, tajnih i policijskih slubi. Kontakti sa tim
slubama poznati su, u argonu obavetajaca, kao "povezane operacije", a svrha im je bila da se
razmenjuju informacije, organizuju zajednike akcije u "operativnoj okolini" korisnoj za obe zemlje i
da se ubacuju agenti u strane obavetajne slube koje su, takoe, operativno delovale u grkom
glavnom gradu.
Osnovno pravilo za Amerikance u razmeni takvih informacija bilo je da se ne daje nita dok to nije
toliko potrebno. ini se da je bez obzira na promene u obavetajnoj sferi, ovo pravilo ostalo na snazi
i danas. Drugo ameriko pravilo, kojeg su se pridravali i oficiri CIA i vojni izaslanici, bilo je da se u

"posao" ulazi samo ako je osiguran ist dobitak ili prihvatljiva ravnotea u razmeni u korist
Amerikanaca. Na primer, interni propisi u CIA ili DIA (Vojnoj obavetajnoj slubi) propisivali su koja
se vrsta informacija moe razmenjivati i nalagali su da se o tome vodi poseban protokol.
Gledano iz ugla iste obavetajne doktrine, sve su povezane operacije kompromitujue, ak i samo
njihovo postojanje znai da je obavetajna sekcija ambasade SAD spremna da neto plati, odnosno
da mora neto rtvovati: najmanje, to je da mora otkriti pravi identitet obavetajnog oficira, a u ovom
sluaju to je bio kapetan Nordin. Dodue, uvek postoji nada da vrednost povezanih operacija s
obavetajnim slubama domainima nadmauje amerike gubitke, odnosno da e pribavljena korist
(pribavljene informacije) biti vee od priinjene tete. Ali, to se nije uvek i ostvarivalo.
FATALNA GREKA
FATALNI ishod provaljivanja pravog identiteta kapetana Nordina ovaj izuzetak je svakako potvrdio.
Jer sa stanovita kontraobavetajne aktivnosti bila su i ostala tri najvanija principa tzv. povezanih
operacija:
prvo, ne postoji prijateljski nastrojena obavetajna sluba,
drugo, u sve povezane slube i njihove zajednike operacije ubacuju se protivnici (u ono vreme
Sovjeti) ili lokalne revolucionarne grupe,
tree, sve operacije koje Amerikanci preduzimaju zajedno s povezanom slubom zemlje domaina,
kompromitovane su ve od samog poetka.
(NASTAVLJA SE)

Rizik u etiri oka

Na pouzdanu informaciju ili procenu ne moe se raunati bez direktnih kontakata sa buduim
saradnicima, a to podrazumeva otkrivanje identiteta. Nema ozbiljnije obavetajne aktivnosti
bez posredstva lokalnih slubi.
BILI su to razlozi to su odreeni obavetajni izvetaji CIA i nalazi vojnih ataea nosili oznake
NOFORN, odnosno (zabranjeno irenje), ime se sluenje izvetajima ograniavalo samo na
amerike ustanove. Ove su oznake upotrebljavane za to da povezane slube zemlje domaina ne bi
primile informaciju iz poverljivih izvora u sklopu redovnh programa razmene. Ako se sve to znalo,
logino se postavlja pitanje - zbog ega je Vilijem Nordin uestvovao u akcijama uplitanja s grkim
tajnim slubama?
Osnovni razlog je leao u tome to su povezane operacije ipak korisne, i ponekad neophodne, bez
obzira na mogui rizik. One proiruju ogranienu upotrebu amerikog ljudstva na stranoj teritoriji i
otvaraju vrata CIA i amerikim vojnim slubama za dugoronije ubacivanje u obavetajnobezbednosni sistem zemlje domaina. Osim toga, ponekad, na izriiti zahtev obavetajne sekcije
ambasade SAD, domae slube mogu preduzeti razliite kontraobavetajne i antiteroristike akcije,
kao to su racije, hapenja ili prepadi.
Prema ondanjoj amerikoj obavetajnoj doktrini u nekomunistikim zemljama, kakva je Grka,
politika stanice CIA i akcije vojnog ataea bile su usmerene na pomaganje lokalnim slubama
bezbednosti kako bi poveale svoje sposobnosti. Naravno, samo onda ukoliko te slube ele pomo,
i ako vladajua stranka nije otvoreno neprijateljski raspoloena prema SAD.
POMAUI novano, uvebavajui i snabdevajui lokalne slube kao to je, na primer, grka

policija, amerike obavetajne agencije dobijale su informacije do kojih drugaije, verovatno, ne bi

mogle da dou zbog nedovoljnog broja slubenika u obavetajnoj i vojnoj sekciji ambasade. Praksa
u Grkoj pokazala je da je CIA lake pribavljala takve informacije od povezane grke slube, nego
od pet ili deset fiktivnih firmi ili kompanija u Atini, iza kojih je stajala CIA.
Kontrolu putnika pristiglih na meunarodni aerodrom Elinikon, Amerikanci su daleko lake obavljali
ukoliko im je lokalna tajna sluba ili carinska kontrola dostavila spiskove putnika u avionima (ili
brodovima, ako je bila re o atinskim lukama u Pireju i Faleronu, odnosno, pristanitu Trokadero).
Prislukivanje telefona u Atini i iroj okolini bilo je ostvarivo samo posredstvom lokalnih slubi,
posebno u sluajevima kada je trebalo kontrolisati mnogo linija. Pisma su lake kontrolisana ako se
u tome saraivalo sa lokalnim strunim slubama, nego da se ameriki obavetajci uputaju u
dugotrajno vrbovanje agenata u potanskim slubama. Zato je glavno pravilo CIA za podrune
operacije glasilo: Ako upadnemo u nevolje i doe do skandala, udarac e primiti lokalna sluba, a
ne CIA. Slobodno se moe rei da se po ovom pravilu postupa jo uvek.
U praksi, obino ef obavetajne stanice pri amerikoj ambasadi odrava kontakte sa efom domae
slube. U vreme kad se desilo ubistvo kapetana Nordina, stanica u Atini imala je nekoliko sekcija
slubenika koji su radili iskljuivo na povezivanju s Grcima u planiranju akcija i razmeni informacija.
Tu vai opte pravilo da se lokalnoj grkoj slubi predstavi najmanji broj oficira iz politike i vojne
sekcije ambasade i to, po mogunosti, samo oni koji su angaovani u povezanim operacijama vee
ili manje sloenosti.
NARAVNO, ameriki obavetajni oficiri u pojedinanim operacijama, koje se izvode bez znanja
grke vlade, ministarstava odbrane i policije, moraju biti zatieni od mogueg kompromitovanja s
lokalnom slubom. Pored operativaca CIA i vojnih izaslanika (armijski, mornariki i vazduhoplovni
ataei), u tim poslovima korieni su i ameriki obavetajni slubenici koji imaju lani status
biznismena, novinara ili turista.
Pomo CIA lokalnim slubama nije se ograniavala samo na to da pomogne u poboljanju
profesionalne sposobnosti lokalne slube. Operativno ciljanje, tj. vrbovanje ljudi iz grkih slubi
vodili su odgovarajui oficiri CIA, ali i operativci iz amerikih vojnih obavetajnih slubi, tako da
lokalna sluba izvrava samo one zadatke koji nedostaju u operativnom programu celokupne
obavetajne stanice pri amerikoj ambasadi. Drugim reima, Grci koji su na to pristali, angaovani
su da rade za ameriku korist, ali su istovremeno iskljuivani iz svih tajnih operacija raznih sekcija
koje su zatiene diplomatskim imunitetom i smetene u zgradi ambasade SAD.
Kada se sve ovo ima u vidu, sasvim prirodno se postavlja pitanje - zato su ameriki obavetajni
oficiri, pa i slubenici ranga vojnog ataea (kao to je bio Vilijem Nordin), izlagani riziku da budu
kompromitovani i lino ugroeni kad im se otkrije pravi identitet i funkcija?
Odgovor je jednostavan. Line veze izmeu slubenika CIA i drugih amerikih obavetajnih slubi i
njihovih kolega iz grkih lokalnih slubi bile su veoma vane, jer se upravo od tih amerikih
obavetajaca pri ambasadi oekivalo da ukau i procene one pripadnike grkih tajnih slubi koji bi
mogli biti pogodni kao agenti za ubacivanje u punktove zanimljive za Amerikance. Da bi mogli da
daju dobru i pouzdanu procenu, ameriki obavetajci su morali da imaju direktan, neposredan
kontakt i razgovore u etiri oka sa potencijalnim saradnicima, a to je esto podrazumevalo i da
otkriju svoj identitet.
(NASTAVLJA SE)

Odmazda gradske gerile

Ubistvo amerikog obavetajca u reiji teroristike grupe 17. novembar. Blindirani ford
mogao je da zatiti od svakog metka, ali ne i paklenog paketa sa 25 kg plastinog
eksploziva.

AMERIKI obavetajci koji su uestvovali u ovim povezanim operacijama mogli su samostalno da

daju novac ljudima iz lokalnih slubi. Raunalo se, naravno, da e lokalni kolega neto od tog novca
strpati u svoj dep, iako je predieno da se ta svota upotrebljava iskljuivo za zajednike
obavetajne operacije. Tehnika se svodila na to da se lokalni policajac ili obavetajac navikne da
prima i neto ekstragotovine, tako da ne zavisi o obavetajnoj stanici ambasade samo u strunom
nego i u finansijskom pogledu, posebno kad je pod vrstom kontrolom. Tako, malo-pomalo,
profesionalni pripadnik lokalne slube (policijske ili obavetajne), a s njim i njegova rejonska
dounika mrea uestvuju (dobrovoljno ili direktnom ucenom) u izvrenju zadataka i obavljanju
poslova u korist SAD, a da o tome niko iz njegove slube nita ne zna, posebno ne njegovi
pretpostavljeni.
Postepeno ovaj zavrbovani agent poinje da izvetava o svojoj sopstvenoj slubi, njenoj
sposobnosti, komunikacionim mogunostima, istragama, rukovoenju, uvanju podataka, odnosima
s javnou, antiteroristikim aktivnostima, o politici svoje vlade i pripadajueg ministarstva. Tako on
postaje lojalan, pre svega CIA, odnosno Amerikancima, koji njegovu spremnost za saradnju
nagrauju laskavim verbalnim pohvalama i neto veom koliinom novca od uobiajenih svota.
Naravno, dobro je poznata injenica da su operacije ubacivanja u lokalne tajne slube i policiju od
velike vanosti zbog poloaja tih slubi u politikoj stabilnosti zemlje. Izvetaji takvih agenata od
neprocenjive su vanosti u sluaju moguih dravnih udara ili veih politikih i socijalnih nemira.
Sve ovo omoguava obavetajnoj sekciji ambasade SAD i stanici CIA da i dalje preduzimaju
samostalne operacije putem domaih oficira, koji su zavrbovani i koji se angauju kao ubaeni
ameriki agenti. To je konani pogodak u obavetajnom ciljanju. Istovremeno, zavrbovani domai
policajci i obavetajci povezanih operacija mogu iscrpno da izvetavaju o naporima koje ine
njihove slube da otkriju samostalne operacije amerikih obavetajnih agencija. To je za CIA i
Amerikance od izuzetne vanosti, jer uvek idu korak ispred svojih konkurenata.
Vie od dve godine kapetan Vilijem Nordin imao je sree i uspeha u ovim pomonim i povezanim
operacijama. Pored toga, kao bivi mornariki pilot stekao je pedantne navike vojnika: rano
ustajanje, fizike vebe, doruak u tano odreeno vreme, odlazak na posao, nabijeni dnevni red
aktivnosti, i tako redom. Bio je vet i precizan u poslu, ali i u sportskoj dvorani - skvo, koarka,
odbojka, boks, rvanje. Trenirao je odbranu, razoruanje, onesposobljavanje, ak, i ubijanje golim
rukama.
I tako, u utorak, 28. juna 1988. godine, nekoliko minuta pre osam ujutru, ovaj do tada po svim
procenama atinske stanice CIA odlino maskirani obavetajni oficir, slubeno za javnost mornariki
atae, napustio je svoju kuu u predgrau Atine i uao u svoj automobil. To je bio oklopljeni ford
granada, koji je bio u stanju da izdri rafale svih kalibara streljake municije, kao i pogotke runim
bombama. Nordin je, kao i obino, klimnuo na pozdrav grkom policajcu koji je s otkoenim
automatom straario pred njegovom rezidencijom i tano u osam ujturo okrenuo klju u bravi
motora. Sasvim lagano zapoeo je vonju uz usku, drveem zasenjenu ulicu. Prevalivi prvih stotinu
metara, Nordin je, ne poveavajui brzinu proao pored parkirane tojote i uinio poslednju stvar u
ivotu.
POLICAJAC na strai, koji je pogledom pratio automobil, kasnije je izjavio da je prvo odjeknula
velika, strahovita eksplozija. Potom je plamen zahvatio ford granadu, i sve je bilo gotovo za pet

sekundi. Naknadna policijska istraga pokazala je ta se zapravo dogodilo. U parkiranoj tojoti bilo je
smeteno 25 kilograma visokorazornog plastinog eksploziva koji je posle detonacije stvorio takav
vazduni pritisak da je krov oklopljenog automobila jednostavno prsnuo kao lim na obinoj konzervi,
a Nordin je bio mrtav pre nego to je njegovo obezglavljeno telo tresnulo na plonik desetak metara
dalje.
Plamen iz unitenog automobila suknuo je pet metara uvis, teki motor izleteo je poput katapulta,
sva vrata su se raspukla i otpala, a starac koji je sedeo pedesetak metara udaljen od mesta
eksplozije, odleteo je sa stolice i zavrio u bolnici sa povredama zadobijenim od sitnog
automobilskog stakla koje se rasulo 200 metara unaokolo.
SutRadan su svi grki i ameriki dnevni listovi objavili vest da je teroristika grupa 17. novembar
oduzela jo jedan ameriki ivot. Ubistvo kapetana Vilijema Nordina jo jednom je pokazalo visoku
osposobljenost organizacije 17. novembar, koja se u to vreme smatrala za jedinu evropsku grupu
gradske gerile koju dravni organi bezbednosti nisu uspeli da neutraliu ili da se u nju infiltriraju.
Uprkos znaajnoj pomoi italijanskih civilnih i vojnih strunjaka za terorizam i amerikog FBI, grka
policija i Centralna obavetajna sluba nisu uspeli da razotkriju - ko zapravo ini 17. novembar.
Znalo se da je grupa zasnovana na snanom oseanju antiamerikanizma, a tehniki detalji izvoenja
akcija podseali su na sofisticiranost italijanskih Crvenih brigada, zapadnonemaki Bader Majnhof i francusku Direktnu akciju. Saoptenja 17. novembra traila su da se iz Grke
neodlono protera 3.500 amerikih vojnika i zatvore sve etiri velike iznajmljene amerike vojne
baze locirane oko Atine i na Kritu, kao i jo 20 manjih vojnih instalacija na severu Grke.
(NASTAVLJA SE)

Droga kao oruje

Svedoenje dr Timoti Lirija, o eksperimentima CIA na ljudskom mozgu posredstvom LSD. ta
je podrazumevala psihodelina revolucija u vreme senatora Makartija.
KAPETAN Nordin bio je trei ameriki dravljanin sa diplomatskim statusom kojeg je ubila ova
grupa. Tome treba pridodati jo i seriju od 14 velikih atentata i bombakih akcija u kojima je bilo
devet mrtvih i preko stotinu ranjenih amerikih i grkih graana (osobe na slubi u amerikim
bazama, policajci, vladini inovnici, industrijalci, brodovlasnici, policijski dounici).
Grupa je dobila ime u znak seanja na studentsku pobunu 17. novembra 1973. godine na atinskoj
Politehnici, koju je vojna hunta uguila krvavo, bukvalno pregazivi tenkovima 46 odnosno 59
studenata, a mecima ranivi 1.100 studenata. Prvo ubistvo lanovi grupe izvrili su u Atini 23.
oktobra 1975. godine kad su iz neposredne blizine na pragu stana izreetali Riarda Vea, efa
stanice u CIA u amerikoj ambasadi. Svoje rtve grupa je uglavnom ubijala pitoljem kolt M 1911
kalibra 45, amerikog porekla, preciznim hicima u elo, vrat i srce. Meutim, u sluaju Nordina,
primenjen je bejrutski stil auto bomba napunjen eksplozivom s daljinskim paljenjem.
Grka policija u istrazi je utvrdila da 17. novembar u planiranju atentata nije nita propustio teroristi su znali pravi identitet pomorskog ataea (posledica povezanih operacija?), njegove
funkcije, radijus kretanja, navike i sve ostale sitnice potrebne za izvoenje operacije. Eksperti iz
grke obavetajne slube zakljuili su da je Nordin praen, moda, jo od 1985, a kao definitivna
meta odabran je nekoliko meseci pre akcije. To dokazuje i sam nain izvrenja atentata.
NAIME, da bi usmerili snagu eksplozije na svoju rtvu, teroristi su u toku noi vreama cementa
opasali tojotu, ostavljajui slobodnu samo onu stranu (u vidu levka) pored koje je proao autom

Nordin. Tojota je naravno, bila ukradena, bombu su iz prazne vile s druge strane ulice aktivirala
dva maskirana oveka, koji su zatim pobegli na ukradenom motociklu. Iza sebe nisu ostavili nikakve
tragove, otiske prstiju, niti bilo ta drugo to bi usmerilo istragu. Sve u svemu, posao je uraen
veoma profesionalno.
Kao mogui razlozi za ubistvo Nordina pominjani su razgovori, voeni u to vreme, o obnavljanju
zakupa amerikih baza. Meutim, bilo je i onih dobro obavetenih izvora bliskih grkoj vladi, koji su
tvrdili da je ovo bio samo povod, a da se stvarni uzrok nalazio u Nordinovoj ukupnoj obavetajnoj
delatnosti u Grkoj.
Grka policija uspela je tek u julu i avgustu 2002. godine (14 godina posle ubistva Nordina) da
razbije 17. novembar i pohapsi mnoge vane lanove ove organizacije.
Bivi profesor psihologije na Harvardu dr Timoti Liri, u knjizi Seanja objavljenoj 1996. godine u
SAD, otkrio je da je iza istraivanja i eksperimenata sa nekim drogama, na prvom mestu sintetikim
narkotikom LSD, stajala CIA!
- Polovinom pedesetih i poetkom ezdesetih godina, kada sam na Univerzitetu Harvard
eksperimentisao ovom drogom iju je primenu na ljudima omoguavala i finansirala CIA, bila je to
jedna od najstroe uvanih dravnih tajni. Meutim, 1965. godine jednostavno je zabranjen dalji rad
sa LSD i monici su od svega oprali ruke. Mene su, meutim, optuili za rasturanje tog narkotika
(to sam stvarno radio, ne sporim, istovremeno ga ispitijui i na sebi), pa sam osuen na 67 godina
zatvora. U meuvremenu, opet zahvaljujui CIA i njenom vetom manipulisanju, zabranjen mi je
pristup i boravak na bilo kojem kontinentu na svetu...
U svojoj knjizi, Liri ne samo da razobliava mnoge dosad veto skrivane tajne, ve otkriva i neke od
planiranih akcija koje bi, da se postupilo po ve vienom scenariju, i te kako izmenile svet.
POD terminom psihodelina revolucija, Timoti Liri je praktino lansirao LSD. U poetku su on i
njegove kolege sa Harvarda, a za potrebe CIA ispitivali uticaj ove droge na ovekovu psihu, tanije
na mozak. Polazite je bila Lirijeva teza da se oveji mozak moe reprogramirati i da je to najlake
ostvarljivo ba upotrebom droge. Od poetka se, takoe, verovalo da je za to najpodesniji sintetiki
narkotik LSD, za koji se u to vreme verovalo da je potpuno bezopasan. Proteklih decenija, naalost,
tu zabludu u nekodljivosti dramatino su demantovale desetine hiljada, pre svega mladih, koji su
irom sveta umrli upravo zbog uivanja LSD. A to se nastavlja i dalje.
Da li je Liri, sa saradnicima, najzad uspeo da reprogramira ljudski mozak, on nita nije rekao.
Meutim, podatak da je CIA odustala od daljih eksperimenata sa ovom drogom (to ne znai da nije
nastavljeno sa nekom drugom) upuuje na procenu da je, to se ciljeva CIA tie, to bio - potuni
promaaj.
Poetni cilj, meutim, bio je pokuaj da se pomou LSD i njenog delovanja na volju ljudi neutraliu
one politike grupe i pojedinci koji su u Americi proglaeni neistomiljenicima, tanije protivnicima
zvanine (unutranje i spoljne) politike Vaingtona. Kako je to bilo vreme poslednjih trzaja lova na
vetice u SAD, koji je pokrenuo senator Makarti, protivnicima su bili smatrani svi - bez obzira na
profesiju, poreklo, boju koe i religiju - koji su imali iole slobodoumnije ideje, pogotovo one
leviarske. Istovremeno, pod udar psihodeline revolucije trebalo je da dou i crnake voe i
crnaki pokreti koji su se borili protiv rasne diskriminacije i segregacije.
(NASTAVLJA SE)

Ogledi kontrole uma

CIA je, navodno, ula u istraivanja metoda upravljanja ljudskom voljom, stavovima i
ponaanjem. Ko je naredio da se prekinu istraivanja sa LSD, nije izvesno, ali raun je platio
dr Timoti Liri, profesor sa Harvarda, lan eksperimentalnog tima CIA.

OSIM nastojanja da se pomou LSD suzbiju unutranji neprijatelji, CIA je nameravala da ovu drogu
koristi i za obuzdavanje revolucionarnih pokreta i kretanja irom sveta - obelodanio je Liri, ne
precizirajui da li je to ikada pokuano, ako jeste gde i sa kakvim rezultatima.
Ipak, ako je to jo nedostupno javnosti, danas vie nije tajna da je studiozno raeno na projektu "MK
ultra", ifrovanom nazivu istraivanja taba tehnikih usluga u okviru CIA. Re je o seriji ispitivanja
niza hemijskih i biolokih supstanci koje bi mogle postati "borbena sredstva", a zna se i da je tab,
zaista, ispitivao i njihove "ratnike performanse". Ne zna se, samo, da li su opiti bili tek laboratorijski
(dakle, eksperimentalni) ili i praktini. Neka iskusta iz Vijetnamskog rata, i sve to je tokom njegovog
trajanja koristila amerika strana, govore da je tih praktinih primena bilo. Ako je verovati
strunjacima koji su svojevremeno radili za tab tehnikih usluga CIA, bilo je planirano, ak i to, da
se odreene koliine LSD pomeaju sa pitkom vodom u nekom gradu i tako kod stanovnitva
izazove stanje u kojem im vie nee biti do toga da se brane."
Ova ideja, koliko je poznato, nije ostvarena, a zato - takoe nije obelodanjeno. Nema ni neoborivih
dokaza (iz potpuno razumljivih razloga, jer se uvaju kao stroga tajna) da je CIA nekim od "borbenih
sredstava", na kojim je radio njen tab tehnikih usluga, uklonila odreeni broj domaih i inostranih
protivnika. O tome se samo nezvanino pria, a u te pekulacije spada i pria da je jedna od
planiranih meta mogao biti i kubanski predsednik Fidel Kastro. Meutim, Timoti Liri o tome nita ne
govori u svojoj knjizi.
LIRI u "Seanjima", istina, pominje Meri Pinto Majer, "poslednju veliku ljubav predsednika
Kenedija", za koju tvrdi da je uivala LSD, te da je "planirala da supruge ili devojke najmonijih ljudi
uini zavisnim od ove droge". Da li je na tu pomisao dola sama, ili je i ona bila deo eksperimenta
iza kojeg je stajala CIA, Liri ne kae ni re, ali tvrdi da je "delom zahvaljujui i njemu niz
svojevremeno velikih glumakih imena Holivuda i te kako koristilo LSD".
Panju zasluuje i Lirijeva tvrdnja da je tajni rad sa LSD i drugim narkoticima prekinut 1965. godine,
navodno zato to je "dotadanja tajna o tome provaljena".
Bez obzira na to da li je ba Bela kua, iz nekih tajnih razloga, zaista naredila da se prestane sa
istraivanjima oko LSD, tek, injenica je da se sva krivica za te eksperimente sruila na Lirija.
Odmah je izbaen sa Harvarda i osuen na, ak, 67 godina zatvora - pod optubom da je meu
mladima "propagirao upotrebu LSD". Gde je iveo kada je, posle est godina provedenih u zatvoru,
puten na slobodu, naunik ne objanjava, ali zato kae da se "nikada nije odrekao daljih
istraivanja sa LSD", i da ga je "ispitao na sebi, jer je njegov strastveni uivalac i danas". U
"Seanjima" Liri ne kae nita ni o nainu na koji je LSD "pobegao" iz tajnih laboratorija u kojima je
ovaj sintetiki narkotik ispitivan pod nadzorom CIA.
Istina, Liri ne skriva da je i posle odleane zatvorske kazne zagovarao korienje ove droge, ali ni
pomena o tome da je, moda, i to bio deo masovnog ispitivanja njenog delovanja. Ipak, priznaje na
kraju knjige, da je "trovao mlade", ali samo kao "beznaajni deo velikog mehanizma"!
CIA je postala zainteresovana za kontrolu ljudskog uma i ponaanja jo ranih pedesetih godina,
kada su poele da krue prie o novoj metodi zvanoj "ispiranje mozga", navodno sprovoenoj na
zarobljenicima u Koreji, Kini, istonoj Evropi i SSSR. Kao odgovor na to, CIA je zapoela sa
istraivanjem naina upravljanja ljudskom voljom, stavovima i ponaanjem, odnosno "kontrole uma".
U tom programu pod tajnim nazivom "MK ultra", CIA je sprovodila eksperimente na ovom polju.

Utroeni su milioni dolara na istraivanja i eksperimente koji su se izvodili na univerzitetima,

istraivakim centrima, zatvorima i bolnicama za psihijatrijske bolesnike. Godinama su i "ljudski
zamorii", dobrovoljci i "nesvesni subjekti" bili izloeni napadima na psihu - od hipnoza i unoenja
droga koje menjaju um, do gubitka seanja, elektrookova i mentalnog maltretiranja.
Za rukovoenje projektom "MK ultra" bio je odgovoran Sidni Gotlib, ugledni hemiar iz redova CIA,
koji je bio posebno zainteresovan za tada malo poznatu supstancu zvanu "polusintetika droga" ili
LSD. Otkrivena od vajcarskog hemiara jo za vreme Drugog svetskog rata, LSD je nije bila
ispitana tokom pedesetih, kada je projekat "MK ultra` zapoeo sa radom. NJena oigledna
sposobnost da znaajno promeni svest ovek fascinirala je Gotliba. Bezbojna, bez mirisa i ukusa,
ova droga je bila pogodna za podmetanje u hranu ili pie.
Najzloglasniji eksperiment CIA sa LSD (za koji se zna) odigrao se na jednom sastanku vladinih
slubenika. Jedan od "nesvesnih subjekata" (kako su oznaavani neobaveteni uesnici u
eksperimentu) bio je niko drugi do Frenk Olson 43-godinji biohemiar koji je radio u vojnom centru
za bioloka istraivanja u Fort Detriku, u Merilendu.
Specijalizujui se za bakterioloki rat, centar je ukljuio i grupu za "specijalne akcije", koja je blisko
saraivala sa naunicima CIA u stvaranju hemijskih i biolokih agenasa za korienje u tajnim
operacijama, ukljuujui i atentate. Olson je bio upravo na visokom poloaju u timu za specijalne
akcije, ali ga to nije spaslo da izbegne uee u morbidnom eksperimentu.
(NASTAVLJA SE)

Smrt agenta Olsena

lanovi taba tehnikih usluga, meu kojima je bio i Frenk Olson, konzumirali pie sa LSD,
posle ega je ovaj pao u depresiju, da bi zavrio skokom sa 13. sprata hotela "Stetler" u
NJujorku. Da li tajne slube zloupotrebljavaju pripadnike "sedme sile".

U NOVEMBRU 1953. godine, neki vodei ljudi iz taba tehnikih usluga CIA i Jedinice za specijalne
akcije iz Fort Detrika, ukljuujui i Sidnija Gotliba i Frenka Olsona, okupili su se u vikendici u
udaljenm umovitom predelu zapadnog Merilenda. Posle veere, Olson i jo nekolicina ljudi su
poslueni jo jednom turom pia. Dvadesetak minuta kasnije Gotlib im je otkrio da je u pie ubacio
LSD kako bi proverio efekat njegovog dejstva na prisutne.
Rasprava je uskoro postala vrlo zbunjujua, ljudi su priali nepovezano i brzo se zavrila. Do
sledeeg jutra, prema kasnijem svedoenju Olsonovog efa potpukovnika Vinsenta Raveta, Olson je
i dalje raspravljao sam sa sobom. Na povratku kui bio je neobino povuen. - Neto strano se
desilo - seala se kasnije njegova ena Elis. - itav vikend je bio vrlo melanhonian i priao o
nekakvoj greci koju je napravio.
Tokom sledeeg dana, Olsonu je bilo sve gore u stalnom uverenju da je uradio neto loe. Zabrinut,
Gotlibov i Ravetov pomonik Robert Lebruk, poslao je Olsona u NJujork da razgovara sa doktorom
Heroldom Abramsonom, imunologom bez osnovne psihijatrijske prakse, ali sa dozvolom za rad na
najpoverljivijim poslovima.
Do trenutka kad se Abramson sreo sa pacijentom, Olson vie nije verovao Ravetu i Lebruku. Priao
je da CIA eli da ga se doepa. To je bilo uoi Dana zahvalnosti, pa su uz Abramsonovu dozvolu,
Olson i njegovi pratioci krenuli avionom za Merilend da bi kod kue proveli praznik. Ali, pre nego to

su stigli, Olson je rekao Ravetu da je previe rastrojen da se suoi sa porodicom. Tako je nazad za
NJujork, Olson krenuo samo s Lebrukom. Doktor Abramson je video Olsona i zakljuio da je
psihotian i preporuio hospitalizaciju.
ISTOG dana uvee, Olson i Lebruk su iznajmili sobu u hotelu "Stetler" u NJujorku. Nekoliko sati
kasnije, Olsonovo telo lealo je na trotoaru 13 spratova nie. Prema prvom izvetaju koji je CIA dala
Olsonovoj porodici, Lebruk se probudio kada je Olson proleteo kroz prozorsko staklo. Lebruk je,
navodno, izjavio da se probudio i video da je prozor razbijen i da je Olson nestao. U zakljuku, CIA
je predstavila incident kao samoubistvo oveka sklonog depresiji. Tek 22 godine kasnije, Rokfelerov
istrani odbor je objavio svoje otkrie o pravoj pozadini Olsonove smrti. Za manje od mesec dana
predsednik Derald Ford je pozvao Olsonovu udovicu sa troje dece u Belu kuu i izvinio se za akciju
koju je nazvao "neoprostivom". Porodici su predata odgovarajua dokumetna CIA u vezi sa sluajem
i kompenzacija (odteta) od 750.000 dolara.
Ali, zagonetna smrt je nastavila da proganja Olsonovu porodicu. Frenkov sin Erik, kliniki psiholog,
sumnjao je da je samo jedna doza LSD mogla da dovede njegovog stabilnog i smirenog oca da
posle devet dana oduzme sebi ivot. Godinu dana poto je preminula Olsonova supruga Elis, 1994.
godine telo Frenka Olsona je iskopano i tim forenziara ga je prouio. Nalazi su ukazivali na ispaljeni
hitac u glavu i nedostatak posekotina po licu od prozorskog stakla. Ve odranije sumnjiav u
zvaninu verziju, Olsonov sin Erik je pretpostavljao da je njegovog oca ubila CIA, moda zbog toga
to je uzimanje LSD stimulisalo njegov jezik da pria i da oda tajne povezane sa ispitivanjem
biolokog oruja.
Hroniari, istoriari i CIA nastavili su da tvrde i veruju da Olsonova smrt nije bila ubistvo ve rezultat
nemarnog, sramno nepromiljenog eksperimenta. Ipak, nova otkria su uverila njujorkog tuioca da
septembra 1997. pokrene istragu o ubistvu Olsona, a na insistiranje njegovog sina Erika. Istraga je
pokrenuta, iako je dve godine pre toga preminuo Sidni Gotlib, kljuni svedok u sluaju i rukovodilac
"MK ultra". Za porodicu Frenka Olsona, istina o njegovoj smrti ostae, moda zauvek, nerazjanjena.
OGROMNI budet CIA od nekoliko milijardi dolara ne troi se samo na tajne operacije koje su
usmerene na svrgavanje Fidela Kastra, hvatanje Osame bin Ladena i drugih terorista Al kaide ili
nekog treeg "neprijatelja" amerikih interesa, kao to je donedavno bio Sadam Husein, nego se
koristi i za plaanje novinara, svetenika, biznismena i drugih mirnodopskih poslenika koji
povremeno rade za CIA ili neku drugu od amerikih pijunskih agencija. To se odavno znalo i tu
nema nieg novog. Stara je i poznata praksa da novinari, kada se nau na okupu i na nekom
delikatnom zadatku, poesto zadirkuju jedan drugog - ko za koju obavetajnu slubu radi i ko je
meu njima zapravo novinar, a ko samo to izigrava.
Krajem februara 1996. godine, u Sjedinjenim Dravama je bila pokrenuta snana debata, prvo u
tampi, a onda i u Kongresu, vezana za staro pitanje: da li CIA moe i sme da ubacuje svoje agente
meu novinare ili da novinare angauje kao svoje privremene obavetajce?
Ovo pitanje je, na prvi pogled, trebalo da bude deplasirano, jer je jo 1977. godine u SAD donet
propis koji kae da CIA, ili bilo koja druga obavetajna agencija, ne sme zloupotrebljavati novinarsku
profesiju ni u jednom, ni u drugom pogledu (novinari kao obavetajci odnosno obavetajci kao
novinari). Ali, propisi i postoje da bi bili kreni i malo je ko verovao da su se CIA i druge obavetajne
agencije pridravale ovog propisa.
(NASTAVLJA SE)

pijun sa pres legitimacijom

Bivi ef CIA Don Doj kae da se u izuzetnim prilikama moe koristiti novinar u pijunske
svrhe, ali i da se profesionalni obavetajac predstavlja kao novinar.

PROPIS o zabrani zloupotrebe "sedme sile" donet je zbog toga to se smatralo da obavetajne
agencije obilato koriste mogunosti koje prua novinarska profesija. Novinari su svuda tamo gde je
kritino, svata vide i mogu da pitaju, svuda mogu da stignu, u stalnom su kontaktu sa ljudima,
dogaajima i dokumentima. Nije ih lako ni zaustaviti, ni izbaciti. Prosto reeno, idealni su za
obavetajce saradnike. Kada su na Kapitol holu, krajem februara 1996. kongresmeni priterali uza zid
tadanjeg direktora CIE Dona Doja da kae kako stvari stoje po pitanju potovanja ovog propisa,
Doj je kazao da CIA shvata duh tog propisa da se novinari i novinarstvo "ne smeju" koristiti za
pijunske tajne operacije, ali je dodao da bi i to, kao i svako drugo pravilo, moglo da ima izuzetaka.
Kakvih i kada - insistirali su kongresmeni.
- Pa, recimo takve - odgovorio je Doj - kada nastupe izuzetne situacije, kada su u pitanju ameriki
ivoti i vitalni interesi. Recimo, kad teroristi uzmu taoce amerike graane, i postoji realna opasnost
da e ih pobiti, ili kada neka zemlja ili grupa zemalja zapreti upotrebom oruja za masovno unitenje
(nuklearno, hemijsko, bioloko). U takvim sluajevima, novinari bi mogli da budu od dragocene
pomoi.
- Razumem nezadovoljstvo novinarske zajednice, ali kad se nae pred situacijom - ivot ili smrt, CIA
moe da razmotri mogunost korienja novinara u pijunskoj operaciji - izgovorio je direktor CIA
Don Doj pred lanovima senatskog Komiteta za bezbednost, prilikom podnoenja redovnog
godinjeg izvetaja o pretnjama koje ugroavaju naciju". Doj je tada objasnio da se ne radi samo o
tome da CIA ima moguost da angauje profesionalnog novinara kao agenta, ve i da odobri
profesionalnom obavetajcu da se zvanino predstavlja kao novinar. Isti princip moe se primeniti i
na svetenstvo i pripadnike humanitarnih i mirovnih misija (otuda i zloupotreba humanitarnih i
posmatrakih misija UN i OEBS u Iraku, Bosni i na Kosmetu), kao i na biznismene i strunjake iz
raznih oblasti.
IZJAVE direktora CIA Dona Doja odmah su izazvale otre reakcije u amerikoj javnosti, posebno
meu novinarima. Tako je predstavnik mree CNN Tom Donson zathevao da ubudue ni u kom
sluaju novinari ne treba da pokrivaju pijunske akcije. Razlog je bio to su takve manipulacije od
strane CIA ve mnogo puta nakodile novinarima poslatim u antiameriki nastrojene zemlje, jer su ih
tamo sumnjiili, pa i optuivali kao pijune, zbog ega su neki novinari i smrtno stradali.
Ted Kopel, legenda amerikog novinarstva i voditelj popularne emisije "Najtlajn" TV mree Ej-Bi-Si
energino se tada usprotivio i samoj ideji da CIA zadri zakonsko pravo da novinare koristi za svoje
tajne operacije. On je izrazio strahovanje (prisutno i kod mnogih drugih ljudi) da e CIA, bez obzira
na to ta budu odluili Senat i Kongres, nastaviti da svoje operativce "proglaava novinarima",
obrazlaui to maglovitim i nejasnim tvrdnjama da je re o "akciji od izuzetne nacionalne vanosti".
I verske organizacije, crkva, mediji i ostale institucije u SAD traile su tada od Doja da CIA prestane
sa "izuzecima" jer je postalo vidljivo da samo postojanje "izuzetaka" u inostranstvu stvara privid da
su svi ameriki novinari i humanitarni radnici zapravo - agenti CIA.

Branei se od talasa reagovanja i optubi, direktor CIA Don Doj je ponovio da "ne moe iskljuiti
moguost da ameriki novinari, svetenici ili mirovni i humanitarni aktivisti i dobrovoljci nee biti
angaovani u tajnim operacijama", ali je i obeao da e "o svakoj odluci CIA da za ovu vrstu
operacija koristi usluge neprofesionalaca biti obaveteni predsednik SAD, kao i savetnik za
nacionalnu bezbednost, poto je re o osetljivim akcijama".
DIREKTOR CIA Doj je tada (21. jula 1996) pred lanovima senatskog Odbora za obavetajne
aktivnosti priznao da lino nije imao potrebe da pravi izuzetke po ovom pitanju (znai da nije koristio
novinare u pijunske svrhe) - otkako je maja 1993. godine postavljen za direktora CIA, niti "zasada
ima nameru da to ini".
Za razliku od Doja, Robert Gejts, jedan od amerikih "obavetajnih vukova", koji se na elu CIA
nalazio od novembra 1991. do januara 1993. godine, priznao je da je u tom periodu "uinio nekoliko
izuzetaka - i to samo kad se radilo o neposrednoj opasnosti po amerike interese i graane".
Jo jedan bivi direktor CIA admiral Stensfild Tarner, u razgovoru sa novinarem ruskog asopisa
"Sovereno sekretno", u novembru 1996. godine, na pitanje ta misli o angaovanju novinara za
potrebe CIA, rekao je sledee:
- Postoje dva aspekta. Moe li saradnik CIA raditi pod platom novinara? I drugo: Moemo li moliti
novinare da nam dostavljaju informacije. Moj odgovor na oba pitanja jeste: Ne! Dodue, postoje
izuzeci u trenucima vanrednih situacija. Na primer, kada su nai postali taoci u Iranu, reili smo da
nam jedan novinar pomogne da odredimo mesto gde se oni nalaze. Iskreno mislim da mnogi
razgovori na tu temu nisu uvek imali pravu osnovu. Ali, nema oveka u KGB koji ne misli da mi
novinare koristimo za to. Nema nikog u CIA koji ne misli da je "pravda" nafilovana pijunima. Ali,
kada smo mi visoko uzdigli slobodu tampe, smatrao sam neophodnim da se pridravam pravila da
ne uvlaimo novinare, koje sam nasledio od svog prethodnika Dorda Bua. Uneo sam ispravku na
raun izuzetaka i reenje sam mogao jedino ja da donesem. Smatrao sam da sebi ne treba da
vezujem ruke.
- Ima li danas agenata CIA koji rade pod platom novinara?
- Mislim, ne! Mogu da pretpostavim, ako toga ima, onda je to samo nain da se prodre u neku, da
kaem, neprijateljsku zemlju i to je jedini nain da se tamo ode.
(NASTAVLJA SE)

Sluaj agenta Blisa

Inenjer Riard Blis, angaovan na poslovima u Rusiji za jednu ameriku kompaniju, bavio se
i obavetajnom delatnou, pa je uhapen. Bezbednosne i obavetajne agencije SAD posle
11. septembra imaju odreene ruke u korienju svih sredstava za zatitu nacionalnih
interesa.

DON Doj je smatrao "nerazumnim da se CIA unapred odrie mogunosti da mudro koristi izvore
informacija" kao to su, na primer, one koje se odnose na sudbinu amerikih talaca, a "do kojih,
zbog prirode posla svojih veza, mogu doi samo novinari". U takvim sluajevima, smatra Doj,
predsednik i nacija oekuju da CIA upotrebi sva raspoloiva sredstva da otkrije i sprei dogaaje.
Izgleda da je Doj bio dosta ubedljiv, jer su i lanovi senatskog Odobra bili skloniji logici CIA pa se
tako potpredsednik Odbora, demokratski senator iz Nebraske Bob Keri usprotivio bilo kakvom
pokuaju da se "ogranii pravo CIA na izuzetke" uz pomalo frazersko upozorenje da "niko nema
pravo da bilo kom patriotski orijentisanom Amerikancu zabrani saradnju sa CIA".
Svestan da javna debata o tajnim akcijama CIA postaje sve "uarenija" i da poinje da deli naciju,
direktor Doj je predloio kompromisno reenje: pre nego to direktor ili zamenik direktora CIA
odlue da u skladu sa odobrenim "izuzeem" angauju nekog van redova Agencije, angaovanje
mora da odobri senatski Odbor, a potencijalni kandidat iz redova novinara ili "drugih" morae da
proe strog test.
To je bilo 1996, a kakvo je trenutno stanje po pitanju potovanja zabrane o zloupotrebi novinara,
svetenika i humanitaraca u obavetajne poslove za potrebe CIA ali i ubacivanju operativaca CIA u
novinarske i humanitarne timove, grupe biznismena, teko je rei. Ako se zna da su posle
teroristikih napada na NJujork i Vaington 11.septembra 2001. godine sve obavetajne i
bezbednosne agencije u SAD dobile odreene ruke i mogunost korienja svih sredstava u zatiti
nacionalne bezbednosti, onda nije teko pretpostaviti da su novinari, humanitarci, biznismeni i
obavetajci ponovo na istom zadatku. Kako ih samo razlikovati?
Do sada je zabeleno nekoliko sluajeva u kojima su ameriki obavetajci ili poslovni ljudi i
biznismeni na obavetajnom zadatku, otkriveni i optueni u stranim zemljama za pijunau.
Najilustrativniji je, sluaj Riarda Blisa (29) inenjera za telikomunikacije koji je uhapen 25.
novembra 1997. u Rostovu na Donu (Rusija), zbog sumnji da se bavio pijunaom. Blis je radio u
kompaniji Kvalkom koja proizvodi telekomunikacionu opremu, a koja je obezbeivala Rusiji moderne
sisteme telekomunikacije u projektima u eljabinsku, Rostovu i Moskvi.
U saoptnju Federalne slube bezbednosti (FSB Rusije), tvrdilo se, meutim, da je Blis obavljao
topografska ispitivanja sa velike udaljenosti pomou ilegalno uvezenih satelitskih risivera i da je
pribavljao tajne informacije o izvesnim "zabranjenim" zgradama u podruju Rostova. Konkretno,
koristio je ureaj GPS (sistem za globalno poziciranje), kojim je merio jainu radio signala od
centralnog komunkacionog prenosnika.
Naravno, to nije nita sporno, to je sastavni deo Blisovog redovnog posla, ali su, izgleda, ruski
kontraobavetajci otkrili (ili posumnjali) da je Blis izaao van granica svojih aktivnosti i da se upustio
u prikupljanje obavetajnih podataka. Na pitanje da li je Blis mogao da bude pijun bez znanja

Kvalkoma, Dan Peg, potpredsednik ove kompanije je odgovorio: "Kae se nikad ne reci nikad, ali ja
smatram da je to apsolutno nemogue". Portparol FSB Aleksandar Zdanovi je izjavio povodom
pritvaranja Blia, da ali to se i posle hladnog rata obavlja pijunaa protiv Moskve i da veina
prijavljenih sluajeva spada u oblast industrijske pijunae. "Rad obavetajne i kontraobavetajne
slube praktino nije prestao i svaka zemlja koristi specifine metode za odbranu nacionalnih
itneresa", rekao je Zdanovi.
Naravno, iz amerike ambasade u Moskvi su tvrdili da Blis "sigurno nije pijun", podseajui da je
jedan Amerikanac sa Vest Pointa takoe nakratko pritvoren u slinom sluaju 1995. godine, dok je
obavljao ispitivnja ivotne sredine, ali da je ubrzo puten.
Posle nekoliko dana intenzivnih pregovora na relaciji Moskva - Vaington i telefonskog razgovora
izmeu amerikog potpredsednika Al Gora i ruskog premijera Viktora ernomirdina, ruske vlsti su
6.decembra 1997. pustile Riarda Blisa iz zatvora uz kauciju i naredile mu da napusti zemlju. Tako
se, veoma brzo, okonao jedan pijunski skandal koji je dobio veliki publicitet, ali koji, ima se utisak,
nije ostao razjanjen do kraja. Da li je Blis zaista pijunirao, ili je bez razloga uhapen? SAD su
optuile Rusiju da je uinila presedan hapsei radnika jedne amerike firme koja izvodi vaan
projekat izgradnje telefonske mree u Rusiji.
Hapenje Blisa predstavljalo je prvi takav sluaj od okonanja hladnog rata. Kao svojevrsno
upozorenje Rusima da takvi sluajevi vie ne bi trebalo da se ponavljaju, ameriki zvaninici su
uputili Moskvi i upozorenje da bi zbog takvog ponaanja ruskih vlasti Amerikanci mogli znatno da
smanje ulaganja u rusku privredu. Moda je upravo ovo upozorenje o smanjenju ekonomske pomoi
Rusiji predstavljalo osnovni razlog da ruske vlasti preu preko svega i odustanu od daljeg insistiranja
na utvrivanju Blisove odgovornosti za pijunau. To je najbolja potvrda da se odnos snaga na
globalnom nivou bitno promenio.
(NASTAVLJA SE)

Enigma - trei ovek

Ameriki pijuni upalisu u klopku prilikom pokuaja da za svoje namere angauju (vrbuju)
slubenika - specijalistu zaposlenog u jednom od strogo kontrolisanih objekata ruskog
Ministarstva odbrane.

U pregovorima bezbednosnog karaktera izmeu Izraelca i Palestinaca prisutan je i trei ovek, to je

agent CIA. Odluujua uloga amerike obavetajne agencije na Bliskom istoku, Hapenje i
proterivanje Riarda Blisa nije, meutim obeshrabrilo amerike obavetajce da nastave sa svojim
aktivnostima na tlu Rusije, pa su usledile nove neprijatne situacije. Naime, u aprilu 2002.godine
ruska FSB onemoguila je pokuaj operativaca CIE da se domognu tajnih dokumenata u vezi
najnovijih tehnikih dostignua u razvoju ruskog naoruanja, kao i dokumenata sa podacima o vojno
tehnikoj saradnji Rusije i zemalja tzv. zajednice nezavisnih drava.
Ameriki pijuni upalisu u klopku prilikom pokuaja da za svoje namere angauju (vrbuju) slubenika

- specijalistu zaposlenog u jednom od strogo kontrolisanih objekata ruskog Ministarstva odbrane. U

saoptenju FSB izdatim ovim povodom, navedeno je da su na delu uhvaeni agenti CIE koji su pod
maskom diplomatskih slubenika delovali u Rusiji i jo jendoj zemlji ZND. Re je bila o slubeniku
CIE Dejvdiu Robertsonu i treem sekretaru Konzularnog odeljenja ambasade AD u Moskvi - Jundci
Kisinder. Ustanovljeno je da je Dejvid Robertson "odravao konspirativne susrete sa ruskim
dravljaninom u inostranstvu", a da su Amerikanci na teritoriji Rusije vezu odravali koristei tajna
mesta (javke) i poiljke. Upravo taj deo aktivnosti realizovala je Jundi Kisinder.
Iako su postojali dokazi o njihovoj pijunskoj aktivnosti, operativci CIE nisu zadrani u pritvoru.
Jundi Kisinder je odmah napustila Moskvu, a posle nekoliko dana to je uinio i Robertson. Izgleda
da su i ovoga puta "dobri partnerski odnosi" izmeu Rusije i SAD i "vii interesi" (ekonomski) bili
presudni da se incident zavri proterivanjem operativaca CIE. Po svemu sudei, sve je dogovoreno
u Madridu, gde su se ba u trenutku otkrivanja amerikih pijuna vodili pregovori izmeu dravnog
sekretara SAD Kolina Pauela i ruskog efa diplomatije Igora Ivanova, kojima je prisustvovao i
ambasador SAD u Moskvi Aleksandar Verbou.
U akciji palestinskog bombaa - samoubice na jerusalimskoj pijaci 30. jula 1997.godine, poginulo je
16 ljudi a na desetine je bilo povreeno. Istraujui pozadinu ovog krvavog dogaaja i osobe i
organizacije koje su iza toga stajale, izraelske i palestinske vlasti saglasile su se, nekoliko dana
kasnije u Jerusalimu, da e sve to saznaju o samoubilakom napadu saoptiti na sastancima
trolane komisije, u kojoj je pored izraelskog i palestinskog predstavnika, trei lan bio niko drugi do
ef stanice CIE u Tel Avivu! Ovaj mehanizam, koji je utanaio ameriki bliskoistoni posrednik Denis
Ros, omoguio je SAD da preuzmu ulogu vrhovnog arbitra u sukobu izmeu Izraelaca i Palestinaca
koji je eskalirao posle bombakog napada.
Dogovoreno je da se identitet efa stanice CIA Tel Aviv ne objavljuje niti da se on pojavljuje u
javnosti, ve da svoje procene o stepenu saradnje palestinsko-izraelske strane u jaanju
bezbednosti i uspostavljanju mira, saoptava direktno amerikom ambasadoru u Tel Avivu Martinu
Indaku i direktoru CIE Dordu Tenetu. Oni su to prosleivali amerikom dravnom sekretaru
Madlen Olbrajt a ona predsedniku Klintonu. Vii funkcioner Klintonove administracije ovim povodom
je objasnio kako e ameriki obavetajci nastaviti svakodnevnu saradnju s obavetajnim slubama
Izraela i Palestinaca i kad se istraga oko bombakog napada okona.
"Idealno bi bilo da se bezbednost osigurava kontinuitetom saradnje. Ali ne mogu da budem siguran
da li e ef stanice CIA u Izraelu igrati takvu ulogu veno", izjavio je ameriki diplomata. Naravno,
nije igrao takvu ulogu veno, ali je nije ni okonao tako brzo kao to su neki pretpostavljali.
Kada je u oktobru 1998. godine u Istonoj sobi Bele kue potpisan mirovni sporazum izmeu Izraela
i Palestinaca prema odbredbama "Vaj river memoranduma", jedna stolica u punoj sali za sveanost
ostala je prazna. U nju je trebalo da se smesti direktor CIA Dord Tenet, jer je Agencija imala velike
zasluge u uspenom voenju mirovnih pregovora u izletitu Vaj i za potpisivanje sporazuma kao
krune tog rada. Ali, ef najmonije tajne slube na svetu izabrao je da ostane podaleko od prejakih
reflektora domae i svetske javnosti. Po zavretku samita u Vaju otiao je do sedita CIE u Lengliju
kod Vaingtona.
Dord Tent i CIA igrali su i igraju znaajnu ulogu na Bliskom istoku jo od 1996.godine, ali se o
tome u javnosti skoro nita nije znalo. U nizu "prikrivenih operacija CIA je, koristei sve veze i sa
izraelskom i sa palestinskom obavetajnom slubom, nastojala da kao posrednik povee njihove
antiteroristike aktivnosti. U tome je imala odreenih, iako nezadovoljavajuih uspeha. Tenet je
putujui u vie navrata u tajnosti u Jerusalim i na Zapadnu obalu organizovao uvebavanje
palestinskih obavetajaca u tajnoj bazi smetenoj u Severnoj Karolini. Zajedno sa svojim
potinjenim, efom stanice CIE u Tel Avivu reavao je sve ozbiljnije sporove izmeu izraelske i
palestinske strane.

Prema odredbama "Vaj river memoranduma" CIA je po prvi put izala iz senke na svetlo dana i na
otvorenu scenu svetske diplomatije, postajui tako odgovorna za kontrolu i verifikaciju najosetljivijih
odredaba ovog sporazuma. Iako se u memorandumu nije direktno i otvoreno navodilo ime CIA znalo
se da je Agencija dobila ulogu "posrednika" pa i "sudije" koji ima pravo da hapsi osumnjiene
teroriste, aktivno uestvuje u njihovom ispitivanju i predlaganju visine kazne ukoliko se utvrdi njihova
krivica.

(NASTAVLJA SE)

Agent glavni svedok

U pregovorima izmeu Izraelaca i Palestinaca kljunu poziciju po pravilu ima ovek CIA.
Kratak vek sporazuma iz Vaja. Natenijahu veoma radikalan u svojim zahtevima prema
palestinskom voi Arafatu.

USVOJENIM sporazumom osnovani su ameriko-palestinski i ameriko-izraelski komitet. Prvi je

imao zadatak da "svake dve nedelje analizira korake koji su preduzeti kako bi se eliminisali pozivi na
terorizam i onemoguila podrka strukturama koje planiraju, finansiraju, snabdevaju i podstiu
terorizam", dok je drugi komitet trebao da "pomogne i podstakne saradnju u spreavanju
krijumarenja oruja i eksploziva u oblasti pod palestinskom jurisdikcijom".
Iako sporazum iz Vaja nije dugo trajao, jer su izraelsko palestinski sukobi obnovljeni 2000. godine,
ipak je specifian po tome to je CIA uloila prilian napor u postizanju kompromisa oko usvajanja
sporazuma, ime je prela sa terena pijunae i tajnih operacija na teren meunarodne diplomatije,
to je krajnje neobino za jednu pijunsku organizaciju. Ali, CIA je po mnogo emu postala poznata i
osobena, pa i po ovoj ulozi, koja je, u svakom sluaju, bila pozitivna i korisna.
O tome je govorio i tekst objavljen u oktoru 1998. godine u pariskom "Figarou" iz pera novinara Filipa
elieja i an-aka Mevela: "Mirovni proces je poput droge. Kada ga jednom okusite, teko ga se
moete reiti, to se najbolje moe videti po predsedniku Bilu Klintonu koji je tokom est dana bio
potpuno obuzet diplomatskim ekvivalentom pijane svae. Postoji opasnost da na tom putu izgube i
duu kao to se to desilo svemonoj CIA koja je, protivno svojoj volji, napustila pijunski zanat i
postala mirovni sudija".
EF filijale u Tel Avivu je verovatno eleo da ostane pri svojoj misiji "klasinog" obavetavanja i, to
je jako vano, da radi inkognito. Traganje za nekom formom ivota koja bi odgovarala Izraelcima i
Palestincima gurnula ga je na radikalno medijatizovanu diplomatsku scenu. Ovaj ovek bez lica
postao je glavni oevidac svakog mogueg kompromisa izmeu Mediterana i Jordana.
Na plantai Vaj, direktor Agencije Dord Tenet - kome je najverovatnije priskoio u pomo pijunski
ef iz Tel Aviva - uvek je u blizini Medlin Olbrajt i Bila Klintona. "Kad stvar krene naopako,

profesionalci tame ostaju hladnokrvni", kae jedan bivi funkcioner Stejt departmenta.
CIA je navikla na suptilne igre utroje i nastavlja tamo gde diplomatija poinje da posustaje.
Osamdesetih godina CIA je destilisala svoje informacije, as Iranu, as Iraku, kada je izgledalo da
e jedna strana naneti sudbonosni udarac onoj drugoj. Godine 1990. Robert Gejts, tadanji ef CIA,
esto je putovao izmeu Islamabada i NJu Delhija, nosei strogo poverljiva dokumenta u pokuaju
da sprei izbijanje sukoba u Kamiru. Na Bliskom istoku, plan Bele kue e jo vie potencirati ovu
ulogu posrednika, CIA e postati arbitar u jednom veoma osetljivom pogaanju u skladu sa kojim
svaki dodatni pedalj palestinske autonomije zavisi od konkretnih antiteroristikih mera. Ovim
ugovorom, filijala u Tel Avivu - replika Mosadovog ogranka u Vaingtonu - ne zadovoljava se
protokom informacija ili opremanjem i treningom mlade palestinske policije. Ona briljivo knjii svaki
napor koji jedna i druga strana ulau. Tako je od pijuna postala pisar na kojeg se svaljuju kritike
svih strana u procesu.
Uz njeno posredovanje, u decembru 1997. utanaen je "Memorandum o bezbednosti". Arafat ga je
prihvatio, a Netanijahu odbacio, javno dezavuiui svoje generale koji su pristali na princip
"reciprociteta" u odnosu na nasilje, bilo da je ono delo Palestinaca ili izraelskih kolonista. U julu, CIA
je podnela Arafatu novu verziju ugovora, koja je sainjena na zahtev Izraela. Ovaj put, ef
palestinske vlasti ga je odbio. Od tada, Dord Tenet kao da je postao "zavisnik ove igre". esto
putuje u region i postaje nezamenljiv posrednik u Vaju.
Neki od zahteva premijera Netanijahua predstavljaju visok politiki rizik za Arafata kao to su
disciplinovanje islamistikog pokreta Hamas i ekstradicija svih Palestinaca osumnjienih za
teroristike aktivnosti izraelskim vlastima. ak i Karmi Gilon, bivi ef in Beta (izraelske
bezbednosti), smata da je jedan takav zahtev "nemogu".
Svojom arbitraom, CIA je postala talac politike igre. Posle odbacivanja prvog memoranduma,
jedan od odgovornih u in Betu dao je sledei komentar: "Sjedinjene Drave su pokuale da
uspostave poverenje i to je ilo previe dobro. Oigledno da ova vlada odbija da prihvati da
Palestinci evoluiraju u dobrom smeru to se terorizma tie".
Manje je poznato da se u pozadini potpisivanja mirovnog izraelsko-palestinskog sporazuma iz Vaja
nalazila jedna pijunska afera - sluaj izraelskog pijuna Donatana Polarda. Naime, direktor CIA
Dord Tenet je zapretio svojom ostavkom i povlaenjem iz mirovnih pregovora kad je saznao da je
izraelski premijer Netanijahu uslovio Polardovim putanjem na slobodu potpisivanje sporazuma s
Arafatom i Klintonom u Beloj kui.
(NASTAVLJA SE)

Operacija ruenja Sadama

Predsednik Bu potpisuje naredbu o zbacivanju irakog diktatora. CIA obnavlja saradnju sa
Kurdima. Masud Barzani tajno u Vaingtonu.

DONATAN Polard analitiar amerike vojne mornarike obavetajne slube, za 18 meseci svoje
pijunske saradnje sa prijateljskom zemljom Izraelom (1984 - 1985), prodao je ne samo gomile
poverljivih podataka vezanih za pojedine drave ve i itavu strukturu satelitskog nadziranja i
komunikacionih sistema za prislukivanje (ceo jedan prirunik poznat u obavetajnom argonu kao
"Biblija"). Povrh svega, dostavio je Izraelcima i planove amerikog napada na SSSR (tada jo ceo) i
podatke o sovjetskim oruanim sistemima.
Poverljive informacije Polard je slao u takvim koliinama da je izraelski Mosad bio prinuen da
zakupi jedan bezbedan stan u Vaingtonu, opremivi ga najmodernijim fotokopir-mainama i
fotografskom opremom gde su presnimavana dokumetna. Pretpostavlja se da je Izrael jedan deo
materijala dobijenog od Polarda preprodavao Moskvi u zamenu za doputanje ruskim Jevrejima da
se isele u "zemlju otaca".
Pripadnici CIA i FBA i ostalih slubi zaduenih za bezbednost energino su branili stav kako
Polardu, Amerikancu koji je pijunirao za Izrael, osuenom na doivotnu robiju, nikad ne bi trebalo
podariti slobodu, iako je tajne informacije slao (prodavao) prijateljskoj i saveznikoj dravi. Ali krajnja
desnica u Izraelu uporno je zahtevala njegovo putanje, pa je premijer Netanijahu pokretao ovo
pitanje prilikom svakog susreta sa Klintonom. Za vreme zavrnice pregovora u Vaju Netanijahu je
objasnio Klintonu da mu je neophodno Polardovo oslobaanje - i zajedniki povratak avionom u
Izrael - kako bi obezbedio neophodnu podrku desnog krila njegove koalicije za mirovni sporazum
koji e potpisati sa Arafatom. Drugim reima, Donatan Polard na slobodi u zamenu za potpisivanje
mirovnog sporazuma.
DIREKTOR CIA Dord Tenet, meutim, bio je svestan da e se suoiti sa pravom pobunom meu
pripadnicima tajnih slubi u SAD ukoliko se, kao lan pregovarkog tima u Vaju, saglasi sa
oslobaanjem oveka koji je svojom pijunskom delatnou, i to u kratkom roku, naneo velike tete
nacionalnoj bezbednosti, po mnogima ak neprocenjive tete. Tenetu je u pomo priskoilo i 60
senatora koji su uputili Klintonu kategorian zathev da Polarda zadri iza reetaka. Predsednik
Klinton je, na kraju, izloen ovim pritiscima odbio zahtev izraelskog premijera, ali je obeao da
preispita ponovo ceo sluaj "Polard", to je bilo trei put u razmaku od pet godina. Ali, u svetu
pijunae vae nemilosrdni, nepisani zakoni za izdajice, pa se Donatan Polard i dalje nalazi iza
zidina strogo uvanog zatvora Batner u Severnoj Karolini.
Napredujui "korak po korak" ka svom cilju - svrgavanju Sadama putem vojne invazije na Irak,
ameriki predsednik Dord Bu je poetkm 2002. godine potpisao naredbu kojom se CIA
obavezuje da sprovede tajnu operaciju u cilju zbacivanja Sadama Huseina, ukljuujui i njegovu
fiziku likvidaciju. Ovaj tajni program obuhvatio je i korienje amerikih oruanih snaga. U
direktivama izdatim CIA navodi se pruanje pojaane podrke opozicionim grupama i snagama
izvan i unutar Iraka, ukljuujui novac, oruje, obuku, opremu i obavetajne informacije. Kao jedna
od mogunosti navodi se i rasporeivanje pripadnika "tajne armije" CIA i amerikih specijalnuih
snaga na teritoriji Iraka, po istom scenariju kakav su ranije primenili u Avganistanu.
U tom cilju, zadatak operativaca CIA bio je da identifikuju ciljeve, pojaaju obavetajne aktivnosti na

tlu Iraka i izgrade veze sa eventualnim buduim liderima i grupama na pripremi preuzimanja vlasti
posle obaranja Sadama Huseina. CIA se, naravno, vrlo disciplinovano drala nareenja predsednika
Bua i ozbiljno je prionula na posao.
SREDINOM decembra iste 2002. "Los Aneles tajms" je na naslovnoj strani objavio da su
Sjedinjene Drave u tajnosti obnovile saradnju sa Kurdima (ta saradnja nikad nije ni prekidana) na
severu Iraka i da se ameriki obavetajci ve mesecima nalaze na tom podruju radi pripreme za
invaziju na Bagdad. Pored ostalog, montirali su prislune sisteme radi praenja i snimanja svih vrsta
radio i elektronske komunikacije, ali su istovremeno tragali i za lanovima islamske ekstremistike
grupe Ansar al islam (Pristalice islama) za koju se tvrdilo da je povezana s Al kaidom.
Centri u Kurdistanu, u kojima su boravili obavetajci CIA i amerikih specijalnih snaga, nalazili su se
u Arbilu, Dohuku i Sulejmaniji. Uz pomo kurdskih gerilaca, Amerikanci su popravljali aerodrome u
ovom regionu. Najznaajniji je bio onaj u Bajreliju, koji je osposobljen i za sletanje velikih
transportera tipa "C 130 herkules". Ameriki specijalci iz redova "zelenih beretki" i mornarikih
"foka", obuavali su Kurde u izvoenju diverzantskih i obavetajnih akcija protiv irake armije. Dakle,
ratna mainerija je ve bila u zamahu.
Poetkom jula 2002. godine, lider Kurdistanske demokratske partije Masud Barzani je, posredstvom
funkcionera CIA, boravio u Vaingtonu, gde je s visokim predstavnicima administracije razmatrao
pitanja vezana za "budunost" Iraka. Barzani je, naime, zastupao stav da njegovi ljudi nee
uestvovati u bilo kakvim operacijama dok ne vidi "koja je alternativa reimu Sadama Huseina".

(NASTAVLJA SE)

Oma za Sadama
Kako je pripreman plan za svrgavanje irakog diktatora. Opoziciji pomo SAD. Napad na Irak,
u pripremama, nije slovio kao rat, nego promena reima.

OSIM pojedinanih, u SAD i drugim zapadnim zemljama organizovani su i grupni skupovi irakih
opozicionara. Oko 200 predstavnika razliitih opozicionih grupa okupilo se u Briselu (Belgija) od 15.
do 22. novembra 2002. godine, sa ciljem da saine konture opte politike u periodu posle svrgavanja
Sadama Huseina. Sloili su se da opozicija eli demokratski, pluralistiki federalni Irak, uveravajui
SAD, Tursku i Iran da ne postoji bojazan o izdvojenoj kurdskoj dravi.
Oma za Sadama, dakle, ve je bila pripremljena. Ali, u Brisleu je jo jednom ponovljeno da
opozicija nije u stanju da sama zbaci Sadama, ve da je neophodna snana podrka sa strane - od
SAD. Na tom pitanju planeri u Pentagonu i operativci CIA i specijalci na terenu u Kurdistanu ve su
bili daleko odmakli s pripremama za invaziju. Lideri irake opozicije na skupu u Briselu ukazali su na
jo jedno vano pitanje: predstojei napad na Irak ne bi trebalo da se tretira kao rat, ve kao
organizovana promena reima. Ukoliko bi Amerikanci poveli kampanju da unite iraku vojsku bili bi

smatrani za okupatore, a ne za oslobodioce. Mora stalno da se naglaava da je akcija usmerena

prema obaranju reima Sadama Huseina, a ne prema irakom narodu. Amerikanci su ovu sugestiju
prihvatili i zato su dali naziv operacija "Iraka sloboda".
Klju uspeha je, dakle, bio u tome da se dobro odrede ciljevi. Raunalo se, izmeu ostalog, da e i
meu snagama lojalnih Sadamu kada krenu snani udari iz vazduha i estoka ofanziva sa kopna iz
vie pravaca, doi do diferencijacije i da e biti onih koji e moda eleti da promene stranu, to e
se kasnije pokazati kao tano predvianje.
Vojna obuka irakih opozicionara sprovoena je, uz pomo amerikih obavetajaca i instruktora, u
Kurdistnau, SAD, Britaniji, Maarskoj i na Bliskom istoku. ef Vojnog saveta u egzilu, koji deluje pri
Irakom nacionalnom kongresu, general Tafik al Jairi, koji je bio zaduen za koordinaciju poslova
vojne obuke, priznao je u Londonu 23.avgusta 2002.godine da su iraki oficiri u egzilu otvorili centre
za prijem 200.000 (!) bivih vojnika koji e se dii protiv Sadama Huseina. Cilj ovih centara bio je da
ispitaju dobrovoljce i provere njihove borbene sposobnosti. Centri su se nalazili u Vaingtonu,
Londonu i neotkrivenim mestima na Bliskom istoku.
"Sadam je militarizovao celo irako drutvo. Postoji na desetine hiljada dezertera koji e iskoristiti
priliku da se bore protiv njega", izjavio je Jairi i dodao da je 1580 oficira dezertiralo iz irake vojske
ali da su im njihovi ljudi i dalje odani.
Jedan od ovih centara nalazio se i u amerikoj vojnoj bazi Tasar u Maarskoj, gde se poetkom
2003.godine okupilo oko 3000 irakih dobrovoljaca (Iaana, Kurda, Turkmena), protivnika reima
Sadama Huseina, koji su emigrirali u mnoge zemlje. Iako su informacije o njihovim pripremama bile
strogo uvane, ipak se u tampi pominjala brojka od 1500 amerikih instruktora koji su obuavali ove
Iraane da budu prevodioci, uvari reda i bezbednosti i vodii amerikim borbenim jedinicama, a
moda i za uee u borbenim akcijama. Dobrovoljci su doli sa svih strana - iz Kanade, Australije,
Velike Britanije, SAD.
Truski dobrovoljac Gaan LJotis (28), potvrdio je u razgovoru sa novinarima da je dobio vizu i novac
od amerike ambasade u Ankari za put u Tasar i da je ponosan to e imati priliku da se bori sa
Amerikancima u Iraku jer eli da oslobodi svoj narod.
ta se sve dogaalo za vreme i posle operacije "Iraka sloboda", dobro je poznato i pripada istoriji
ratovanja. Posle dvadeset dana borbi - uz relativno male gubitke - amerike trupe ule su u Bagdad,
9.aprila 2003.godine i tako, konano, izvrile nareenje predsednika Bua izdato poetkom
2002.godine. Izostale su tee bitke izmeu angloamerikih i irakih oklopno mehanizovanih i
artiljerijskih jedinica, kako su predviali analitiari. Mnoge je iznenadio dosta slab otpor irakih
jedinica u odbrani Bagdada. Zbog ega su tako postupili?
Ruski ambasador u Iraku Vladimir Titorenko, izjavio je posle dolaska u Moskvu "kako je izmeu
irakih generala i Amerikanaca dolo do tajne nagodbe, po kojoj iraka armija i Republikanska garda
nee ulaziti u sukobe sa angloamerikim snagama, pa je zbog toga Bagdad tako brzo i zauzet". Po
svemu sudei, glavni posao obavila je CIA preko svojih veza i operativaca u Iraku, pri emu su bili
angaovani Iraani, lokalni stanovnici, koji su imali dobre kontakte s lokalnim vojnim komandatima.
Osim toga, deo posla odradio je i Vojni savet u egzilu, koji je okupio prebegle oficire iz irake vojske,
koji su takoe uticali na svoje dojueranje kolege da se ne bore.
Da je izmeu irakih generala i Amerikanaca postojao sporazum da irake regularne snage ne ulaze
u sudar sa trupama koalicije, moglo se videti i na terenu kada su ameriki tenkovi i marinci gaali
naputene irake tenkove. U nekoliko sluajeva, su ak, gaani iraki oklopni transporteri u zadnji
deo gde su vrata bila irom otvorena, pa se jasno videlo da je transporter bio prazan, bez posade.
Pored toga, bilo je vidljivo da su skoro svi iraki vojni aerodromi zauzeti bez velikih oteenja i bilo

kakvih borbi, a da su amerike krstaree rakete jednostavno bile usmeravane na druge ciljeve, a ne
na irake vojne aerodrome. Prosto je bilo neshvatljivo gde su "isparili" iraki dalekometni topovi,
viecevni bacai raketa, tenkovi i samohodna orua. Tvrdi se da oni nisu ni uvoeni u borbe i da su
sklonjeni na sigurno i neoteeni predati anglo amerikim trupama. Zato mnogi istiu da je CIA, u
stvari, dobila ovaj rat i tako ubeleila jedan veliki plus u svojoj "biografiji".
(NASTAVLJA SE)

Izdaja po tarifi
Svrgavanje irakog diktatora potvrdilo je pravilo CIA po kojem ne postoji nita to se novcem
ne moe kupiti i strahom srediti. Sadamove sinove odao stric Navaf Zejdan Muhamed i za tu
uslugu dobio 30 miliona dolara.
SADAMA Huseina su izdali i njegovi bliski roaci - visoki vojni komandanti koje je vrbovala CIA. Prvi
je lider Republikanske garde general Maher Sufijan al Tikriti, koji je posle dogovora sa
Amerikancima naredio svojim vojnicima da ne brane Bagdad. Amerike snage su 8. aprila 2003,
uoi pada irakog glavnog grada, kada je bagdadski aerodrom ve bio zauzet, saoptile da je
Sufijan al Tikriti, pomonik Sadamovog sina Kusaja, mrtav, ali to je bila lana vest. Istina je bila da
se general Al Tikriti godinu dana ranije dogovorio sa Amerikancima da 100.000 pripadnika elitne
Republikanske garde ne brani Bagdad, a da zauvrat on i njegova porodica, u sluaju napada, u
najveoj tajnosti budu prebaeni avionom u neku ameriku vojnu bazu.
Pored Sufijana, sa Amerikancima se nagodio komandant Fedajina, kao i drugi Sadamov roak, Ali
Abdel Raid al Tikriti, koji je obavetavao angloameriku koaliciju o kretanju irake vojske.
Ali, tu nije bio kraj izdajama u redovima Sadamovih saradnika. Jake snage amerike vojske, uz
upotrebu helikoptera i oklopnih vozila, opkolile su 22. jula 2003. godine u gradu Mosulu, na severu
Iraka, jednu vilu i posle estoke, viesatne pucnjave likvidirale su dvojicu sinova Sadama Huseina Udaja i Kusaja. Informaciju o lokaciji gde se skrivaju Amerikancima je dostavio niko drugi do Navaf
Zejdan Muhamed, Sadamov brat i vlasnik vile u kojoj su se Udaj i Kusaj krili. Potkaziva je tako
zaradio 30 miliona dolara, jer je ameriki dravni sekretar Kolin Pauel odobrio nagradu od 15 miliona
dolara osobi koja pomogne u hvatanju bilo kojeg od dva sina biveg irakog predsednika. Za glavu
Sadama Huseina obeana je nagrada od 25 miliona dolara.
VERUJE se da e posle ubistva Sadamovih sinova, Navaf Zejdan Muhamed sa porodicom biti
smeten u Americi, gde e dobiti obeani novac, promeniti ime i trajno se nastaniti. Tako se jo
jednom, na delu, potvrdilo staro operativno pravilo CIA da "na svetu ne postoji nita to se novcem
ne moe kupiti i strahom srediti".
Nagrada od 30 miliona dolara, isplaena Navafu za izdaju sinovaca je 15 puta vea od do tada
najvee sume koju su SAD isplatile za pomo u pronalaenju neke osobe. Pre toga Stejt department
je isplatio dva miliona dolara osobama koje su omoguile 1995. godine hvatanje u Pakistanu
Ramzija Jusefa, koji je zatim izruen i osuen u SAD za uee u prvom napadu na Svetski
trgovinski centar u NJujorku 1993. godine. U periodu posle toga, dakle od 1995. godine Stejt
department je platio jo oko 10 miliona dolara osobama koje su pomogle u hapenju lica
osumnjienih za terorizam za kojima su SAD tragale. Te nagrade obino iznose do 5 miliona dolara,
ali ameriki dravni sekretar ima pravo da ih povea.

Za pomo u pronalaenju Osame bin Ladena, voe teroristike organizacije Al kaida, koju SAD
smatraju odgovornom za teroristike napade u septembru 2001. godine, nudi se, kao i za Sadama
Huseina, nagrada od 25 miliona dolara.
Dodue, sudbina Sadama Huseina bila je nepoznata, jer iako je svrgnut sa vlasti i vojno poraen,
tada jo nije bio uhapen niti je pronaeno njegovo telo. To Amerikancima nije smetalo da odmah
krenu u stabilisanje stanja i formiranje posleratne irake vlade, u skladu sa principima koje su sa
opozicionim grupama ve ranije dogovorili. Odmah su se pojavila i reagovanja koja su isticala da
ovo nije bio prvi put da Vaington odigra glavnu ulogu u toj zemlji. CIA je bila umeana u dva
dravna udara u Iraku za vreme najmranijeg perioda Hladnog rata, ukljuujui i pu iz 1968, koji je
Sadamu Huseinu utro put do vlasti!
Roder Moris, bivi zvaninik Stejt departmenta i lan Saveta za nacionalnu bezbednsot iz vremena
predsednika Donsona i Niksona, otkrio je 20. aprila 2003. da je CIA 1963. godine dve godine posle
neuspelog pokuaja SAD da obori tadanju kubansku vladu, na elu sa Fidelom Kastrom, pomagala
da se organizuje krvavi udar u kojem je svrgnuta prosovjetska iraka vlada generala Abdela Karima
Kasema. "Kao i u Iranu 1953. godine, uglavnom se radilo o amerikom novcu, ak i o amerikom
uestvovanju na terenu", izjavio je Moris, podseajui na dravni udar u Iranu i povratak aha koga
su tada podrale SAD.
KASEM, koji je dozvolio irakim komunistima da budu na odgovornim mestima u vladi je ubijen, i
drava je zavrila u rukama partije BAAS. U to vreme, Sadam Husein, operativac partije BAAS,
studirao je prava u Kairu, jednom od mesta s akojih je CIA planirala iraki dravni udar. Prema
Morisovim reima, Sadama, koga je predsednik SAD Dord Bu nazvao jednim od "najbrutalnijih
diktatora", bio je na platnom spisku CIA! Pet godina kasnije, 1968. godine, CIA ohrabruje pobunu
untuar partije BAAS, koju predvodi Sadam Husein i Ahmed Kasan al Bakr, koji e 1979. predati vlast
u ruke svog ambicioznog tienika Sadama.
"To je bio reim kojem su, nesumnjivo, kumovale SAD", smatra Moris i dodaje da je uloga koju je
CIA imala u Iraku bila "primarna".
Portparol CIA je odbio da kometnarie Morisove tvrdnje o umeanosti Agencije u irake dravne
udare, ali je izjvio da je tvrdnja kako je Sadam Husein primao platu od agencije "potpuno smena".
Posle viemesene potrage, amerike trupe uhapsile su Sadama Huseina 13. decembra 2003.
godine u podrumu na jednoj farmi u blizini njegovog rodnog grada Tikrita. Bio je zarastao u kosu,
bradu i vidno zaputen. Nimalo nalik na onog diktatora koji je vie od dvadeset godina vrsto i
surovo vladao Irakom i vodio tri velika rata: protiv Irana i dva protiv ameriko koalicionih snaga
(1991. i 2003). Trenutak hapenja Sadama Huseina znaio je i kraj trinaestogodinjih pokuaja i
tajnih operacija CIA da se on ukloni sa vlasti.
(NASTAVLJA SE)

ef - ruski pijun!
Jedan od rukovodilaca CIA Oldri Ejms, ef Sektora za kontrapijunau protiv SSSR,
provaljen kao ovek KGB. Najvei udarac CIA od njenog postojanja. ivot na visokoj nozi
agenta, avanturiste i zavodnika Ejmsa.

IAKO se posle raspada SSSR tvrdilo da je prolo vreme "hladnoratovskog totalnog pijuniranja" i da
se ulazi u period vee saradnje na obavetajnom planu nekadanjih ljutih protivnika, CIA je u tom
periodu doivela nekoliko tekih "udaraca". Otkriveno je vie "krtica" u redovima CIA koji su
godinama dostavljali poverljive informacije sovjetskoj, odnosno ruskoj strani, ime su naneli veliku
tetu amerikoj obavetajnoj zajednici i nacionalnoj bezbednosti. Radilo se o slubenicima CIA koji
su bili na visokim i odgovornim funkcijama, pa su zato i informacije koje su "prodavali" bile dosta
"teke", odnosno znaajne.
Prvi na toj "razarajuoj" listi je Edvard Li Hauard, koji je 1985. godine prebegao u Moskvu, jer je bio
identifikovan kao mogui agent KGB. Hauard je od 1981. godine bio zaposlen u Agenciji i ostao je
upamen kao prvi oficir CIA koji je odluio da napusti svoje poslodavce i svoju domovinu u korist
KGB. U avgustu 1985. godine FBI je oznaio Hauarda kao mogueg agenta KGB, na osnovu
informacija koje su dobijene od Vitalija Jurenka, sovjetskog agenta koji je preao na ameriku
stranu. Hauard je zatim pobegao u Moskvu, gde je, prema tvrdnjama amerikih obavetajaca, dobio
"status dravnog gosta".
Meu informacijama koje je Hauard odao KGB nalazi se i ime jednog amerikog agenta koji je radio
u Moskvi, kao i ime ruskog naunika, strunjaka za izgradnju nevidljivih aviona, koji je radio za
Amerikance. Kao posledica toga, ameriki obavetajac je bio proteran iz SSSR-a, dok je ruski
naunik uhapen i kasnije pogubljen.
Edvard Li Hauard je umro u Moskvi, 12. jula 2002. godine, od posledica povrede vrata prilikom pada
u svojoj dai nedaleko od Moskve.
POSLEDICE "podzemnog rada" Edvarda Li Hauarda bile su, metuim, gotovo zanemarljive u
odnosu na ono to je CIA uradio Oldri Ejms. On se nalazio na jednoj od elnih funkcija u CIA, na
dunosti efa Odeljenja za kontrapijunau protiv SSSR, odnsono Rusije. Dakle, glavni ovek koji je
upravo trebalo da se bori protiv delovanja ruske obavetajne slube na teritoriji SAD, postao je ruski
pijun! Bio je to pun pogodak ruske "razvedke".
Oldri Ejms je otrkiven i uhapen u februaru 1994. godine i tokom devetomesene kongresne istrage
ustanovljeno je da je vie od devet godina, zajedno sa suprugom, pijunirao za Sovjetski Savez, a
kasnije i Rusiju. S obzirom na to da je imao pristup najpoverljivijim dokumentima, kao i uvid u
spiskove amerikih agenata u SSSR i zemljama biveg istonog bloka, Ejms je doprineo otkrivanju
preko sto amerikih pijuna, od kojih je u SSSR deset njih likvidirano!
To je prouzrokovalo gubitak praktino celokupne "obavetajne aktive" na terenu tada glavnog
globalnog protivika. Ejms je time priinio najveu tetu nacionalnoj bezbednosti SAD u istoriji CIA, a
za takav uinak dobio je nagradu od preko dva miliona dolara.
injenica da toliko dugo nije otkriven, iako je, kako je naknadno utvreno, ostavljao upadljive
tragove, ukazuje da je najvea i najmonija pijunska organizacija na svetu omanula u "pijuniranju"
i kontroli sopstvenih redova. Ejms je, naime, iza sebe ostavljao dokaze i tragove koje bi uoili i
amateri. Na slubi u Rimu se, recimo, toliko opijao da ga je jednom sa ulice pokupila italijanska
policija. U svojim kontaktima sa sovjetskim diplomatama (i oficirima KGB) nije uvek sainjavao
propisane zabeleke i izvetaje.
Pretpostavljenima i ljudima iz unutranje bezbednosti CIA i FBI nisu bili sumnjivi ni njegov ivot na
visokoj nozi, niti este "ljubavne avanture". Sve u svemu, iako mu dosije ni izdaleka nije bio ist i

regularan, Ejms je postavljen za efa kontrapijunae u sovjetskom odeljenju (!), to mu je

omoguilo da doe do jo poverljivijih i "teih" informacija. Od 1985. godine CIA poinje da gubi
svoje agente u Sovjetskom Savezu, to je nedvosmisleno signaliziralo da postoji "krtica" u
sopstvenim redovima. Pokretane su, ak, i neke interne istrage, ali bez naroitih rezultata jer su
informacije i dalje "curele".
ZNAJUI da se u centrali CIA u Lengliju slubenici koji naputaju zgradu vie ne pretresaju, Ejms je
jednom prilikom u dve obine plastine kese izneo etiri kilograma strogo poverljivih telegrama, koji
su Sovjetima omoguili da identifikuju deset amerikih agenata koji su delovali na njihovoj teritoriji, i
da ih onda, polako, jednog po jednog "eliminiu". Tek onda se neko od rukovodilaca CIA "dosetio"
da pod kontrolu stave i efa kontrapijunae Ejmsa i klupko je poelo da se odmotava, a zavrilo se
spektakularnim hapenjem i velikim skandalom.
Nakon veridbe sa suprugom Rozario, Ejms je iz Meksika otiao u Vaington. Rozario ga je pratila.
Uzeli su mali apartman. U tom periodu, do venanja, Rozario je stalno putovala za Bogotu i Meksiko.
Venali su se 3. avgusta 1985. godine. Iste godine u martu Ejms je poeo da radi za Sovjete, o
emu Rozario tada nije imala pojma.
Priseajui se, kasnije, tih dana, ona je ispriala da joj je Ejms objanjavao svoju finansijsku
situaciju, znai, neposredno pred venanje, kada je ve sa Sovjetima uao u posao. Govorio je da
ima starog prijatelja Roberta iz ikaga sa kojim je poeo da ulae novac u poslove. Tvrdio je da
Robert to odlino radi. Rozario nita nije posumnjala jer se mnogo ljudi time bavilo: Oldri Ejms je,
po njenim reima, oduvek voleo da ivi lepo. Imao je odlian ukus. Lepo se oblaio i voleo dobro da
pojede. Posle zavrenog kursa italijanskog jezika, prebaen je u stanicu CIA u Rimu.

(NASTAVLJA SE)

Remont tajne slube

Posle afere Ejms nametnula se potreba reorganizacija kompletne slube. Budet CIA tri
milijarde dolara godinje, milijardu dolara vie nego Stejt departmanu. Raspad SSSR
iznenadio najmoniju agenturu na svetu.

FEDERALNI istrani biro poinje da nadgledla Ejmsove aktivnosti 1992. Postavili su "bubice" u kui i
u kolima. Pratili su kola i nadgledali okolinu. Smestili su se u neposrednom komiluku. U to vreme
FBI je snimio i nekoliko komentara njegove ene koji su se odnosili na Ruse. Obelodanjeni su u
trenutku njenog hapenja, kao potvrda da je bila upoznata sa muevljevim pijunskim aktivnostima.
Prilikom jedne Oldriove misije, Rozario mu je rekla: "Nadam se da nisi zabrljao stvar". Drugom
prilikom mu je kazala da se nada da se u izgubljenom koferiu ne nalaze stvari koje ne bi trebalo
da se tamo nalaze. Opominjala ga je i sugerisala da Rusima poalje poruku pre nego to situacija
postane gora. Jednom prilikom je sugiresala da postoji mogunost da je kua ozvuena. Drugom
prilikom je govorila da Oldri mora na matovitiji nain da unosi pakete u SAD. Ti inkriminisani
razgovori, kao i dogaaji, rezultirali su optubom da se bavi pijunaom.
"Veina tih inkriminisanih incidenata desila se krajem 1993. godine. Uspaniila sam se... Prestraila.

To je bio jeziv oseaj straha. Tada sam prvi put u svom ivotu rekla: "Boe, ta se to deava". Glupo
sam mislila da u, ako sve to glavno izgovorim (sve to je snimljeno), moi da predupredim neto jo
gore. Naravno, u tome nisam uspela", priznala je na sasluanju Rozario. Oldri Ejms je osuen na
doivotnu robiju, a supruga Rozario je dobila pet godina zatvora.
Od hapenja do suenja, Ejms je "debrifovan" (obavetajni izraz za sasluavanje) punih est
meseci. Posebne, detaljne razgovore sa njim vodio je predsedavajui Obavetajnog komiteta
Kongresa. Iz svega je sainjena prilino detaljna slika Ejmsovih aktivnosti i slabosti u radu CIA-e.
Istraga o skandalu koji je trajao devet godina zavrena je za devet meseci. Obavetajni komitet
Kongresa - nadzorni organ civilnih obavetajnih agencija u SAD - svoj izvetaj je sainio na 136
strana.
Zbog svega, Ejms e "ostati veni simbol birokratske nesposobnosti", izjavio je, na konferenciji za
novinare, senator Denis Dekonini, predsedavajui Obavetajnog komiteta, koji je kao glavni razlog
Ejmsovom nesmetanom devetogodinjem radu naveo engleski izraz koji bi se najpotpunije preveo
kao "javaluk". Da li se radilo o neopreznosti, oputenosti ili nesposobnosti ljudi zaduenih za
unutranju kontrolu bezbednosti (kontraobavetajnu) unutar CIA, ali i FBI?
Sve ovo je posluilo kao povod za preispitivanje "kulture tajne birokratije", njene (ne)odgovornosti, i
u krajnjem ishodu, s obzirom na velika sredstva koja troi i novog globalnog okruenja svrsishodnosti CIA-e. Prva "kolateralna" rtva "sluaj Ejms" bio je tadanji direktor CIA Dejms Vulsi.
U pismu koje je pred sam kraj 1994. godine dostavio predsedniku SAD Bilu Klintonu, Vulsi je kao
razloge svoje ostavke naveo da se ueleo porodice i da eli da joj nadoknadi sve proputene
vikende i praznike. Klinton je ostavku "sa aljenjem" prihvatio i poeo delikatan posao traenja
zamene.
Velika debata o amerikoj obavetajnoj slubi koja je pokrenuta posle otkrivanja Oldria Ejmsa,
imala je svoje rezultate: Obavetajni komitet je osnovao posebnu komisiju koja je trebalo do marta
1996. da predloi novi koncept amerikog obavetajnog rada "za 21. vek". Ovu komisiju predvodio je
bivi sekretar za odbranu Les Aspin, a meu najee iznoenim predlozima bili su da CIA revidira
trokove i smanji svoj personal. Ukupna svota koju su SAD tada troile za obavetajne operacije (12
civilnih i vojnih agencija) iznosila je 28 milijardi dolara, od ega je CIA troila tri milijarde, to je bilo
milijardu vie od Stejt departmenta.
I pored tolikih para, smatrali su mnogi, CIA je omanula kada je njena pouzdanost ibla najpotrebnija:
krajem osamdesetih potcenjuje ekonomsku krizu u Sovjetskom Savezu i ne sagledava njegov skori
raspad. Iako je unitenje SSSR bio njihov krajnji cilj, ameriki pijuni su, kada se to napokon
dogodilo (mnogo bre nego to su oni oekivali), ostali bez kompasa. Otkrivanje Oldria Ejmsa bilo
je zato samo katalizator, ubrziva procesa "generalnog remonta" CIA-e, koji je ionako bio neizbean.
Radilo se o procesu kompletne reorganizacije slube, koja se u trinim privredama preduzimala u
kompaniji koja je bankrotirala.
"Tokom hladnog rata naciji je bila potrebna velika obavetajna sluba, i uglavnom je imala. Ali od
1985. naovamo nije bio u stanju da kae da li je bila dobra ili loa, a od 1990. niko ne ume tano da
objasni zato nam uopte treba" - komentarisao je tadanju situaciju na stranicama "NJujork tajmsa"
Alen Godman, bivi operativac CIA-e, koji je kasnije postao dekan u koli za diplomatiju na
univerzitetu Dordtaun.
Na sve optube i osporavanja CIA je reagovala svojim argumentima: "SAD su preklale sovjetskog
zmaja, ali posthladnoratovska planeta ostaje dungla prepuna otrovnih zmija koje mogu da ugrizu
Sjedinjene Drave". Na njihovu alost i veliko iznenaenje, zmija koja ih je ubrzo ujela ponovo je
dola iz redova CIA. Radilo se o visokom funkcioneru Agencije Haroldu Dimu Nikolsonu, koji je
poverljive dokumente i tajne, kao i Oldri Ejms, dostavljao Spoljnoj obavetajnoj slubi Rusije.
(NASTAVLJA SE)

Agent u mrei svojih

Perspektivni obavetajac Harold Nikolson odavao tajne CIA ruskoj obavetajnoj slubi, po
"debeloj" tarifi. Hapenje na Vaingtonskom aerodromu. Dug spisak amerikih mladih
obavetajaca dostavljen Moskvi.

SA skupocenim "roleksom" na ruci i deset rolni filma na kojima su se nalazila 74 tajna dokumenta
skrivena u runom prtljagu, Dim Nikolson, vrhunski pijun CIA, proao je 16. novembra 1996.
godine sigurnim korakom kroz izlaz 24 vaingtonskog aerodroma "Dalas", siao niz stepenice i
izaao na pistu. Let je trebalo da ga odvede u NJujork, na prvu stanicu puta ka Junoj Africi, a onda
u Rim, zvanino, na antiteroristiki zadatak CIA. Odatle je planirao da odleti u Cirih, kako bi se u
tajnosti sastao sa agentom ruske Spoljne obavetajne slube - SVR (Sluba vnjene razvedke).
NJemu bi predao tajna dokumenta koja je snimio i jednu kompjutersku disketu sa jo neto tajni CIA.
Moskovski pijun dao bi mu jo 50.000 dolara u gotovini. U tu svrh u torbi koju je poneo iz
Vaingtona nalazila su se i dva prazna kaia za novac, jedan za noenje oko struka, drugi za nogu.
Rusi su mu dotad, za neto vie od dve godine, isplatili 300.000 dolara. Deo te sume bio je na
raunu u vajcarskoj banci. Dim Nikolson se tog jutra oseao kao car. Bio je bogat, uveren da
Agencija nema pojma o njegovoj izdaji, imao je mladu ljubavnicu s kojom je planirao da se oeni. Bio
je kao Betmen, leteo je u Evropu u jo jednu veliku avanturu. Sutradan je trebalo da napuni 46
godina.
Koraajui preko piste ka stepenicama aviona, Nikolson je primetio neobino veliki broj radnika oko
kolica za prtljag, svi su nosili uniforme "Ameriken erlajnza". U trenutku kada su poeli da mu prilaze shvatio je.
- Da li je vae ime Harold D. Nikolson?
- Da.
- Hapsimo vas. Zbog pijunae.
HAROLD Dejms Nikolson, za prijatelje Dim ili Nik, nije neki obian pijun. Bivi ef stanice CIA u
Bukuretu, pametan, obrazovan i vet, najvii je oficir CIA koji je ikada uhvaen i osuen zbog
pijunae protiv SAD. Dim Nikolson je bio jedan od najsposobnijih i najuglednijih obavetajaca CIA,
na dobrom putu da ue u direktorsku elitu Agencije. Sin poznatog vojnog pilota, i sam nekadanji
uspeni kapetan amerike vojske, 44-godinji Nikolson je pune dve godine pre hapenja slao Moskvi
mnotvo najpoverljivijih dokumenata klasifikovanih kao "dravna tajna" i za te "usluge" bio plaen
hiljadama zelenih novanica.
Gramzivost je dola Nikolsonu glave: iako je naizgled iveo skromno, u skladu sa svojom godinjom
platom od 73.000 dolara, primeeno je da esto putuje u inostranstvo i troi na skupe poklone svojoj
deci o kojoj je brinuo posle razvoda. Spajao je svoj opasni pijunski posao sa zadovoljstvom i
uivanjem - poverljive informacije predavao je ruskim agentima u Bangkoku ili Singapuru gde se
sastajao sa tajlandskom ljubavnicom.
Izmeu 1994. i 1996. godine iskusni obavetajac je uvebavao generacije mladih agenata CIA kako
da prikupljaju informacije od Rusa i regrutuju ih kao amerike pijune. Ono to je bilo najtetnije u
njegovom dvostrukom pijunskom radu jeste injenica da je imena ovih mladih agenata CIA
dostavljao Moskvi, to je bilo pogubno I menjao se brzo ka rukovodeem vrhu: slubovao je u Manili
od 1982. do 1985. godine, gde je "stupio u kontakt sa sovjetskim diplomatama", nastavio je takvu
aktivnost u Bangkoku i Tokiju, a 1990. godine postaje ef stanice CIA u Bukuretu, to je u rangu
ambasadorskog mesta. S ruskim obavetajcima kontaktirao je po zadatku kao zamenik efa stanice
CIA u Kuala Lumpuru, i direktor CIA Don Doj veruje da je tada - 1994 - poeo da prodaje
poverljive informacije Moskvi.

POD prismotrom zbog svog neobinog stila ivota, Nikolson je prebaen u julu 1996. godne u
Kontraobavetajni centar CIA i tu je primeeno da uzima bez ikakvog loginog objanjenja poverljive
dokumente oznaene kao "Rusija" i "eenija". Kad je krajem juna iste godine putovao u Singapur,
agenti CIA su ga tajno pratili i uspeli da snime trenutak kad Nikolson sputa torbu sa kamerom u
prtljanik automobila sa tablicom ruske ambasade. Nekoliko dana kasnije na raun Nikolsona u
banci stiglo je 20.000 dolara, pa je "dobri tata" kupio svom 18-godinjem sinu automobil vredan
12.000 dolara.
Agenti iz slube za Unutranju kontrolu i bezbednost CIA su, konano, u novembru 1996. godine
uspeli da snime Nikolsona kako u svojoj kancelariji fotoaparatom snima poverljive dokumente, pa je
izdat nalog za hapenje i elitni ameriki obavetajac lien je slobode 16. novembra 1996. godine na
aerodromu u Vaingtonu. Bio je iskreno zaprepaen, uopte nije bio svestan da CIA uz pomo FBI
oko njega mesecima plete sve guu mreu.
CIA je pokuala da prikrije razmere tete koju je nainio Nikolson. Premda su priznale da je Nikolson
odao imena pijuna koji su proli obuku na "Farmi", tajnoj bazi Kamp Peri u kojoj CIA nove
pripadnike ui zanatu i obuava u raznim vetinama, vlasti nisu otkrile koliko je to imena. Desetak?
Dvadesetak? Istina je bila mnogo gora.
- Bilo ih je ukupno oko 300 - priznao je kasnije Nikolson. - Imena, datumi roenja i specijalizacije. Svi
koji su proli terenski kurs zanata.
(NASTAVLJA SE)

Veliki mamac Rusa

Kada je od ruskih obavetajaca poeo da stie veliki novac, Dim Nikolson je "propevao". To
to je uradio Nikolson vie je od izdaje, glasio je komentar efa CIA. Prvi kontakti sa
suprotnom stranom u Kuala Lumpuru.

DIM Nikolson je dve godine, od 1994. do 1996. godine bio instruktor na "Farmi", kako je popularno
oznaavana baza "Kamp Peri" u blizini Vilijemsburga u Virdiniji. U tom razdoblju diplomirale su
etiri klase polaznika, poto su nauili pijunske vetine poput regrutovanja i "rukovanja" agentima,
izbegavanja praenja i nadzora (u argonu CIA poznato kao "hemijsko ienje"), nevidljivog
pisanja... Nikolson je ruskim obavetajcima dao identitet svakoga od njih, kao i mesta irom sveta na
kojima bi mogli da "isplivaju", ukljuujui i Moskvu. Betmen je prodao "Farmu".
Za rusku SVR ta informacija je predstavljala isto zlato. Umesto da sami pokuavaju da otkriju koji je
slubenik amerike ambasade ili ameriki biznismen zapravo pijun CIA, to su zahvaljujui
Nikolsonu unapred znali.
Kada su unutar CIA otkrivene razmere tete koju je naneo Dim Nikolson, nastao je haos. tab CIA
u Lengliju u Virdiniji, shvatio je da Agencija mora da prekine sve operacije. Mnogo je karijera
uniteno - CIA je morala da povue ljude iz svojih stanica u celom svetu. Slubenici Direktorata za
operacije, tajne ruke Agencije, koji su jedva ekali da dobiju posao van zemlje i ponu da regrutuju
agente, najednom su vraeni u tab, na inovniki posao.
Ali, to nije bilo sve. Nikolson je posle hapenja objasnio zbog ega su Rusi zapravo eleli ta imena:
"Znaaj identiteta jeste u tome to otkriva druge agente". Slubenici CIA u Moskvi i na svim drugim

mestima pokuavaju da regrutuju agente koji rade, na primer, u ministarstvima spoljnih poslova ili
pijunskim agencijama svojih zemalja. Praenjem slubenika CIA, kojeg je Nikolson identifikovao,
SVR Rusije je mogla da sazna identitet svakog agenta u Rusiji ili van nje, koji rade za CIA. "To im je
olakalo posao", objasnio je Nikolson.
DIREKTOR CIA Dord Tenet o tome se izrazio otrije. U pismu sudiji koji je osudio Nikolsona na
doivotnu robiju, Tenet je napisao: "G. Nikolson je izdao svoje prijatelje i kolege i doveo njihove
ivote u opasnost. G. Nikolson je otkrio... imena i poloaje velikog broja slubenika CIA iji posao
zavisi od sposobnosti da rade u tajnosti. Neki od tih slubenika vie ne mogu da obavljaju odreene
vane zadatke za koje su obueni. Nekoliko drugih, onih koji su radili u programu najstroe tajnosti,
morali smo da povuemo jer su njihovi zadaci, kao i njihovi ivoti, dovedeni u opasnost".
Gotovo svako ko je poznavao Dima Nikolsona mislio je da je on fini momak - veoma inteligentan,
krajnje elokventan, drueljubiv. Norbert Geret bio je ef stanice CIA u Manili, na Filipinima, kada je
Nikolson bio tamo: "Bio je jedan od najboljih slubenika u stanici", seao se Geret. "Vrlo
samopouzdan, sjajno prisustvo duha". A drugi kolega iz Manile kae: "Bio je vrlo prijatan momak.
Uivanje je otii s njim na pivo..." Kako se onda Dim Nikolson, pijun kojeg su svi voleli, upleo u
tako neprijatan posao?
Poelo je dve godine ranije, 1994, u Kuala Lumpuru, glavnom gradu Malezije. Nikolson je bio
zamenik efa stanice CIA. Radio je iz amerike ambasade, "pokriven" funkcijom slubenika Stejt
departmenta. Zbog posla, Nikolson se sastajao sa "rezidentom" ruske SVR, efom stanice u ruskoj
ambasadi, kojeg je "vodio ka regrutaciji", odnosno vrbovanju. Teko da je Agencija zaista oekivala
kako e vrbovati "rezidenta" SVR. Sam Nikolson je naprosto "kaio firmu".
"Znali su ko sam ja", priznaje Nikolson. "Za nas je bilo dobro da s njima imamo nekakav kontakt.
Momci u Agenciji to zovu kaenje firme. Da bi ljudi znali kod koga da dou ako ele da prebegnu".
U to vreme, Nikolson je iza sebe imao rasturen brak sa Lorom Sju Kuper. Napustila ga je posle 21
godine zajednikog ivota, 1992. u Bukuretu, gde je bio ef stanice CIA. Nikolson je dobio
starateljstvo nad troje dece, dvojicom sinova i kerkom, i oni su bili s njim u Kuala Lumpuru. Kako
Nikolson kae, sve je dao Agenciji - i zbog toga zapostavio porodicu.
"Do tog trenutka ceo ivot posveiva sam svojoj zemlji", objanjavao je Nikolson. "Rezultat toga, bio
je raspad mog braka. Smatrao sam da neto dugujem svojoj deci. Redosled znaajnih stvari u mom
ivotu se promenio."
Nikolson je izraunao da e ga razvod kotati 25.000 dolara - toliko novca nije imao. NJegov mandat
u Maleziji bliio se kraju, a Agencija je odbila da ga produi. "Kad se vatim u SAD morau da plaam
i stan... Sve se nekako nakupilo. Razvod me je unitio."
A trebalo je misliti i o Lili. Nikolson se u Maleziji zaljubio u mladu enu kineskog porekla koja je radila
u amerikoj ambasadi. Upoznali su se 1993, a na prolee 1994. godine, ve su vrlo ozbiljno poeli
da razmiljaju o venanju. Da li to znai da je Lili bila jo jedan motiv zbog kojeg je odluio da
pijunira za Moskvu? Nikolson je o tome rekao: "Dosta se toga zbilo u isto vreme... Mislim da Lili nije
bila glavni razlog zbog kojeg mi je bio potreban novac". Ali, nedugo poto je od Rusa poeo da
dobija velike svenjeve novca, Nikolson je obavestio CIA da e se venati sa Lili.
Krajem maja 1994. Nikolson je poeo da razmilja o nezamislivom. "Dok sam razmiljao o tome ta
da uradim imao sam komare - sanjao sam da sam u zatvoru", objanjava dalje Nikolson. "Ali, kada
ste na terenu radite dosta nezakonitog i gotovo uvek se izvuete bez posledica. `Rukovanje`
agentima, postavljanje ureaja za prislukivanje u kue, provale. Nekako sam poeo da oseam da
sam iznad svega".
(NASTAVLJA SE)

Izdaja tajnog agenta

Kako je Dim Nikolson, obavetajac predodreen za uspenu karijeru, upao u klopku ruskih
pijuna. Prvi kontakt sa Jurijem Vlasovim. Rusi ne ale dolare.

SEDAMNAESTOG juna 1994. i pored komara, Nikolson je uao u rusku ambasadu i ponovo se
sastao sa "rezidentom". Jurij Vlasov je bio ovek pedesetih godina, veteran pijunskog zanata,
sluio je Indiji i odlino govorio engleski. Ruski pijuni vie ne lie na stereotip iz stripova o KGB.
Vlasov je krupan ovek, visok skoro metar i devedeset, teak stotinak kilograma, sed, vrlo negovan i
elegantan - odeven u dobro skrojena i skupa odela.
Nikolson je odmah preao na stvar: "Spremam se da odem odavde", rekao je Vlasovu. "Imam velike
probleme oko razvoda i preseljenja sa decom u SAD. Treba mi 25.000 dolara". Vlasov je dugo
utao. A onda je mirno rekao: "To ne bi trebalo da bude problem".
Sa tih nekoliko jednostavnih rei Dim Nikolson je bio zavrbovan i preao je na drugu stranu
ogledala, u dvostruki svet iz kojeg nema povratka. On je to dobro znao, kao i Rus. Zamenik efa
stanice CIA upravo je ponudio da izda svoju zemlju. Da li se uplaio, zgrozio svojih postupaka? Ne.
"Regrutovao sam nekoliko desetina agenata da izdaju svoje zemlje, da sabotiraju svoje zemlje. To
mi je bio posao. Posle izvesnog vremena u izdaji nisam video nita naroito."
U tom trenutku, tvrdi Nikolson, njegov stav prema Rusima se promenio. "Nisam smatrao da Rusija
predstavlja pretnju SAD. Radio sam protiv ruske pijunae na svim svojim mestima i poeo sam da
ih potujem. Objavili smo pobedu nad Sovjetskim Savezom - Rusija je ostala demokratka zemlja.
Nekada jeste bila na prijatelj, velika babaroga i imperija zla, ali ja je vie nisam video u tom svetlu".
NEOBINO je to je Nikolson napravio svoj prvi potez samo sedam nedelja poto je Oldri Ejms
osuen na doivotni zatvor zbog pijuniranja za Moskvu. Oldri Ejms je bio kriv za egzekuciju deset
Sovjeta koji su radili za CIA. Nikolson je, meutim, priznao da presuda izreena Ejmsu na njega nije
uticala.
Jurij Vlasov, iskusni pijunski as, odmah je preao na posao: "Na tom prvom sastanku priali smo
uopteno o tome ta bih ja mogao da obezbedim. Rekao sam mu da u biti instruktor na `Farmi`",
sea se Nikolson.
"ta si to zgreio?", nasmejao se Vlasov.
Ali, ovek iz SVR trenutno je shvatio znaaj Nikolsonovog novog posla. "Obojica smo znali da mogu
da obezbedim identitete i on se vrlo zainteresovao... Poeo je da me ispituje o mojoj novoj slubi."
Vie iz naina na koji je Vlasov govorio nego iz njegovih rei, Nikolson je shvatio da je Rus zabrinut,
da prilino oprezno prihvata neverovatnu priliku. Da li je u pitanju trik CIA? Ali, bilo je potpuno
neuveno - nikada se u "biznisu" nije dogodilo da se oficir CIA ponudi Rusima kao "mamac", lani
dobrovoljac. A "rezidentu" Vlasovu nije bilo ni na kraj pameti da odbije oveka iz CIA. U tom sluaju
imao bi tota da objanjava svojim pretpostavljenima zbog ega je propustio tako sjajnu priliku.
Nedelju dana kasnije, Nikolson se vratio u rusku ambasadu da se sastane sa Vlasovim i uzme svojih
25.000 dolara. "Doneo je novac u novanicama od 100 dolara, sveanj debeo nekoliko ina. Stavio
sam ga u dep", opisao je trenutak Nikolson. "Odmah mi je pruio novac. Rekao je da su u Moskvi
ostavili na stranu, za mene, 75.000 dolara." Onda su, koliko se Nikolson sea, zajedno izali na
ruak.
Tokom sastanka sa Rusom juna te godine, Nikolson je predao imena petnaestak agenata koje je
CIA regrutovala u Kuala Lumpuru. Neki su bili Malezijci, neki iz drugih zemalja.
Dvadeset devetog juna 1994. godine Nikolson je otiao u rusku ambasadu na poslednji susret sa
Vlasovim. Moskva je odobrila sve, rekao je "rezident". Nikolsonov sledei kontakt sa SVR bie u NJu
Delihiju za Boi 1995. godine. Nikolson je trebalo da poalje signal Moskvi - dopisnicu sa potisom
Nevil R. Stejki, na adresu u Zimbabveu. Kako e se u NJu Delhiju sastati sa drugim oficirom, a ne sa

Vlasovim, SVR Rusije je snimila nekoliko fotografija kako bi Rus mogao da ga prepozna.
NAREDNOG dana Nikolson je telegrafski poslao 12.000 dolara na svoju tednu knjiicu u Judinu u
SAD. To je prvi trag koji je ostavio za sobom. Onda je, sa svojom decom, odleteo za SAD i javio se
na dunost na "Farmi", u "Kamp Peri", gde je naredne dve godine proveo kao instruktor. Avgusta te
godine okonana je duga brakorazvodna parnica i Nikolson i Lili poeli su da prave planove za
venanje. Zbog toga to je strankinja, CIA je za buduu nevestu zahtevala test na poligrafu detektoru lai, i Lili ga je prola. Na Boi, Nikolson je odleteo u NJu Delhi. Uao je u predvorje
hotela "Meridijen" nosei kesu za kupovinu i asopis, sa satom na desnoj ruci - ba onako kako su
Rusi traili. Kao u nekom pijunskom filmu priao mu je krupan, crnokosi ovek i upitao ga - da li je
tu sa odreenom turistikom grupom. "Ne", odgovorio je Nikolson, "tu sam sa drugom grupom" rekao je i kojom. Rusi te dijaloge za prepoznavanje zovu "parole".
Krupan ovek Sergej (Serjoa) Poljakov, bie agent zaduen za Nikolsona sve do hapenja na
vaingtonskom aerodromu. Poljakov, koji je u Iranu krajem sedamdesetih godina pijunirao za KGB,
sin je Aleksandra Poljakova, u vreme SSSR-a monog lana Centralnog komiteta Komunistike
partije. Kada je postao Nikolsonov "rukovalac", imao je 43 godine. Rekao je Nikolsonu da je ef
odeljenja SVR za junu Aziju.
U predvorju hotela, Nikolson je predao kesu u kojoj se nalazila prva trana dosijea sa "Farme". Te
iste noi Nikolsona je na ulici pokupio automobil. Odveli su ga u zgradu za koju misli da je bilo rusko
trgovinsko predstavnitvo. Tu mu je Poljakov dao jo novca. "U Delhiju novac se nalazio u braon
papirnoj kesi", kazivao je Nikolson. "Otvorio sam je i video da je u pitanju oko 50.000 dolara. Svakih
10.000 bilo je povezano trakama. Nisam traio toliku sumu. Iznenadila me je."
(NASTAVLJA SE)

Dve provere detektorom

Kako su Rusi pripremali Dima Nikolsona za detektor lai, a potom ga proverili da li i njih
lae. Uprkos vebama iskusni obavetajac omanuo na poligrafu.
SASTAJALI smo se tri dana. Preostala dva dana u Delhiju proveli smo vebajui kako da pobedimo
poligraf. Nekoliko puta su me testirali poligrafom. SVR je savreno dobro znala da CIA redovno, a
sve ee i nasumino, podvrgava svoje slubenike poligrafu. Da li su mu Rusi savetovali da uzme
neka sredstva da bi nadmudrio detektor lai? "Nikakva sredstva, samo psiholoke pripreme", otkrio
je Nikolson.
Ali, SVR je imao jo jedan motiv. Podvrgli su Nikolsona poligrafu kako bi videli da li njih lae. "Pitali
su me: Da li si bilo koga izvestio o svojim kontaktima sa nama? Verujem da su pitanja bila
usmerena na testiranje toga da li sam pravi dobrovoljac." Rusi su bili zadovoljni. Naloili su
Nikolsonu da kupi lap-top kompjuter da bi mogao da pone da skuplja tajne CIA na disketama.
Na "Farmi", Nikolson je radio na kompjuterima. CIA je "Farmu" tretirala kao ispostavu u inostranstvu,
tako da je kroz bazu u Vilijemsburgu prolazilo mnotvo tajnih dokumenata. Nikolson bi odtampao
ono to mu treba, odneo kui, ubacio informacije u svoj kompjuter i iskopirao ih na diskete za Ruse.
Sve u svemu, prema jednom slubeniku CIA, Nikolson je predao "verovatno stotine" dokumenata i
izvetaja.
U JULU 1995. godine Nikolson je poslao jo jednu dopisnicu u Zimbabve i krenuo u Dakartu,
mesto svog narednog susreta sa Poljakovim. Sastali su se u jednom parku u indoneanskoj

prestonici. Nikolson je opet isporuio vreu za kupovinu punu tajni. Posle susreta u parku, Nikolsona
su opet pokupila kola sa ulice i odvezla u kompleks stambenih zgrada u kojima ive Rusi. Poljakov
je oveku iz CIA pruio jo 50.000 dolara. Nikolson je razmotao uvijeni novac i pogledao koliko
otprilike ima. Narednog dana sastali su se na istom mestu.
Poljakov je od Nikolsona zatraio da nabavi dokumenta CIA koja bi otrkila politiku SAD prema
eeniji, regionu Rusije koji je u to vreme pokuavao da se otcepi i zapoeo krvari gerilski rat protiv
ruske vlasti. Kako e Vaington reagovari ako Boris Jeljcin preduzme iru vojnu akciju?
ovek iz SVR traio je zatim da mu Nikolson ispria sve to zna o debrifingu (ispitivanju) Oldria
Ejmsa koje je obavila CIA. U zamenu za blau kaznu Ejms je pristao da otkrije ta je sve dao
Rusima. Debrifing Oldria Ejmsa trajao je mesecima. Kada bi imala tajni izvetaj CIA o tom
debrifingu, Moskva bi tano znala ta je Ejms otkrio Lengliju o svojoj pijunai - a ta moda nije
rekao ljudima koji su ga ispitivali. SVR bi tano znala koliko CIA zna.
Kako je Nikolson mogao da se doepa izvetaja o Ejmsu? Debrifing je poslat svim stanicama CIA na
svetu. Gomila izvetaja, hrpe materijala o tome ta je otkrio Ejms. Sastojao se od devet razliitih
delova, odnosno vezanih izvetaja. S obzirom na to da je CIA tretirala "Farmu" kao stanicu,
Nikolsonu je sve to bilo dostupno. U Dakarti je preneo Rusima neto podataka o Ejmsu koje je ve
imao i obeao da e nabaviti jo. Pre nego to je otiao, Rusi su ga obuili da koristi ifrovane
diskete i od tada je predaao ifrovani materijal.
Iz Dakarte Nikolson je odleteo u Kuala Lumpur da se vidi s Lili. CIA je odobrila njihov plan da se
venaju. Ali, Nikolsonovo troje dece nisu bili oduevljeni idejom o maehi koja je jedva neto starija
od njih. Nikolson je raskinuo sa Lili i vratio se na "Farmu".
TRI meseca kasnije, na radaru CIA pojavio se prvi upozoravajui blesak. esnaestog oktobra 1995.
Nikolson je podvrgnut redovnom ispitivanju poligrafom. ena koja je vodila test na detektoru lai
rekla mu je da je lagao kada ga je pitala da li skriva kontakte sa inostranom obavetajnom slubom.
To je zabrinulo Nikolsona. Uprkos vebama u NJu Delhiju omanuo je na poligrafu. Zatraili su od
njega da se za etiri dana pojavi na jo jednom testu i zatim na jo jednom, 4. decembra 1995.
godine. Posle poslednjeg testa vie ga nisu zvali, i Nikolson je pomislio da se izvukao. Ali nije bilo
tako.
Uoi debakla sa Oldriom Ejmsom, CIA je uvela niz klopki, u sklopu reformi iji je cilj bio hvatanje
"krtica". Od svih slubenika se, recimo, trailo da svake godine popune "izjavu o finansijama", a tada
je uvedeno i nasumino testiranje detektorom lai.
Posle Nikolsonovog hapenja direktor CIA Don Doj hvalisao se da je pijun dolijao zahvaljujui
upravo tim reformama. Ali, test detektorom lai od 16. oktobra predstavljao je, zapravo, redovni ispit
i nije imao nikakve veze sa post-Ejmsovskim reformama. A sve do tog trenutka ni traak sumnje nije
pao na Dima Nikolsona.
Godine 1964. Nikolsonovi su se preselili u vazduhoplovnu bazu Edvards u pustinji Kalifonije gde je
Dim radio na odravanju pijunskog aviona SR-71 "blekbird". Tu je, pre gimnazije, upoznao svog
najboljeg prijatelja - Leonarda Bejstruma. Ubrzo su otkrili zajedniko interesovanje - pijune.
"Jo od osme godine eleo sam da budem obavetajac. U Edvardsu bismo Leni i ja otili na plivanje,
a onda u biblioteku baze gde smo proitali sve knjige koje su napisane o CIA. Bilo je i dosta
pijunskih serija na televiziji."
Nikolson je otiao na dravni univerzitet Oregona uz pomo vojne stipendije. Pri kraju fakulteta
upoznao je Loru Kuper, malu plavokosu brucokinju. Venali su se posle nekoliko meseci, juna
1973. i otili u Fort Kempbel, gde je Nikolson zapoeo karijeru u vojsci kao oficir u 101. vazdunojurinoj diviziji. Zatim je poslat na Okinavu, gde je obavljao dunost komandira signalne obavetajne
jedinice. Godine 1979. odluio je da se vrati civilnom ivotu. Naao je posao, ali se prijavio i CIA.
Sledee godine dobio je poziv iz CIA i u oktobru je poeo da radi za Agenciju. Posle obuke na
"Farmi" poslali su ga u Manilu, gde su Nikolson i jedan mladi kolega, svojim smelim poduhvatima
zaradili nadimak Betmen i Robin. "Bili su najbolji mladi oficiri", pria Norbert Geret, ef njihove
stanice u Manili: "Zgodni i sposobni, agresivni i energini. Nikada niste mogli da im date previe
posla."
(NASTAVLJA SE)

Zamka za krticu
Nikolson je 1996. trebalo da ode za efa CIA u Etiopiju, ali je FBI zahtevao da ostane u
Vaingtonu, da bi bio pod budnim nadzorom. Ko je provalio ameriog agenta koji je odavao
tajne ruskoj tajnoj slubi?

NIKOLSONU se dopalo poreenje sa junakom iz stripova Betmenom. Kasnije, kada je postao ruski
pijun, svoje tajne poruke potpisivao je sa "Bet" i brojem poruke. Peta poruka je, recimo, nosila
potpis "Bet 5". Na njegovim registarskim tablicama u SAD pisalo je 8888 BAT. U Bangkoku, na
Tajlandu, dosta je bio odvojen od porodice. Duga razdoblja provodio je u Aranjapratetu, odakle je
vodio operacije u okupiranoj Kambodi - pijunirao Vijetnamce i sa "kalanjikovim" prelazio granicu.
Nikolson je brzo napredovao u Direktoratu za operacije CIA. Posle dve godine provedene u tokijskoj
stanici, poslat je za efa stanice u Bukuretu.
NJegova ena takoe je poela da radi za CIA. Lora Nikolson prola je u Vaingtonu obuku o
izbegavanju nadzora (praenja). U Bukuretu je traila "mrtve take", skrivena mesta koja pijuni
koriste za komunikaciju i ostavljanje poruka, i jednom ili dvaput pratila je Nikolsona. Ali, njen osnovni
zadatak bio je upravljanje elektronskim prislunim poloajem koji je otkrivao prislune ureaje u
amerikoj ambasadi.
- Imala sam ogroman prijemnik sa ekranom koji je pratio kretanje radio-talasa. Imala sam etiri
odvojene antene koje su bile usmerene na ambasadorovu kancelariju i kancelariju CIA. Radila sam
na tavanu, u sobici bez ikakve izolacije. Bez grejanja, bez rashlaivanja vazduha, bez prozora. Leti
je bilo vrlo toplo, a zimi sam sedela umotana u ebe. Pokuavala sam da ulovim razgovore u
ambasadi na istoj frekvenciji koju je odailjao prislukiva - priala je o tim danima Lora Nikolson.
Drugim reima, ako bi uspela da uje razgovore iz amerike ambasade, to bi znailo da se ukljuila
u frekvenciju koju su Rumuni ili KGB koristili za svoje prislune ureaje.
U TO vreme Nikolsonovi su imali troje dece - Deremija, Star i Nejtana. Ali, brak nije iao najbolje.
Poetkom juna 1992. godine Lori je otila u Vaington, a Dim je dobio premetaj u Kuala Lumpur,
gde e pokuati da rei finansijske probleme koje je doneo razvod, prodajom tajni Rusima.
Decembra 1995, ubrzo poto je poligraf upozorio CIA da je Nikolson moda problem, on je odleteo u
Cirih. U predvorju hotela "Novotel" dao je ifrovane diskete Sergeju Poljakovu, koji mu je uruio
125.000 dolara, uobiajenih 50.000 plus 75.000 koje je SVR za njega ostavila na stranu. Diskete su
sadravale jo informacija o ispitivanju Oldria Ejmsa i jo imena pitomaca CIA. Te veeri, kada je
Poljakov proitao sadraj diskete, veerali su u japanskom restoranu. Poljakov je u razgovoru
nabacio: "Neto toga je novo". Nikolson je pomislio da to verovanto znai kako Rusi imaju jo jedan
izvor unutar CIA.
Narednog jutra Nikolson je otiao u banku i otvorio raun sa 61.000 dolara. Na poleini podsetnice
Rolanda Kelera, jednog od direktora banke, zapisao je broj rauna - 9020-324-56-3. FBI je
podsetnicu s brojem naao u Nikolsonovom novaniku kada su ga kasnije uhapsili na aerodromu.
NIKOLSON se vratio svom poslu na "Farmi", sada bogatiji za etvrt miliona dolara, zahvaljujui
SVR-u. Ali u zimu 1996. FBI je otvorio njegov dosije poto je od CIA dobio izvetaje o Nikolsonovim
finansijama. Prema zakonu iz 1995. godine, CIA je duna da obavesti FBI im posumnja da je krtica
unutar Agencije predala tajne informacije stranoj dravi. U Nikolsonovom sluaju ne postoji takvo
zvanino obavetenje. Pozvali su FBI tek nekoliko meseci posle prvog alarmantnog testa na
poligrafu. S druge strane, treba rei da je u Nikolsonovom sluaju saradnja izmeu dveju agencija,
koje su u prolosti bile estoki suparnici, bila bolja nego u ranijem hvatanju krtica unutar CIA.
- Radili smo zajedno na ovom sluaju - kae Don Luis, pomonik direktora FBI zaduen za
kontraobavetajno delovanje. - Od Ejmsovog sluaja imamo ljude koji su potpuno u toku i rade u

CIA.
Istraga koju je FBI zapoeo tog prolea bila je deo irih napora obeju agencija da identifikuju
dogaaje "koji ne mogu da se objasne sluajem Ejmsa ili drugim poznatim uzrocima". Osim testova
na poligrafu, FBI je analizirao Nikolsonova putovanja i neobjanjiva ulaganja velikih suma novca u
banke. Nikolson je, meutim, sumnjao da ga je izdao drugi izvro SVR unutar CIA ili neki ruski prebeg
koji je za njega znao. Ali, nije se pojavio nijedan dokaz koji bi to potkrepio.
Nikolson je 1996. trebalo da ode za efa stanice CIA u Etiopiju, ali je FBI trai oda on ostane u
Vaingtonu gde su mogli da ga dre pod prismotrom. I tako je tog leta Nikolson premetan u Centar
za kontraterorizam u centrali CIA u Lengliju. FBI je ozvuio svaku prostoriju u njegovoj novoj kui,
kao i telefone, i instalirao video-kameru u njegovu kancelariju u Lengliju. Dvadeset estog juna 1996.
godine, Dim Nikolson je odleteo u Singapur i odseo u hotelu "angri-La". Tamo su ga doekali
agenti FBI, kao i singapurske vlasti koje je FBI obavestio.
SLUBA ZA SEKRETARA
OBAVETAJNI i istrani biro Stejt departmenta je mala ali vana agencija na polju obavetavanja i
prikupljanja informacija. Deluje preko mree operativaca u ambasadama i diplomatskim
predstavnitvima SAD i njen glavni zadatak je da dravnom sekretaru SAD dostavlja obavetajne
analize i procene nezavisno od drugih obavetajnih agencija.
Biro, izmeu ostalog, uestvuje u donoenju nacionalnih obavetajnih procena i drugih dokumenata
koji treba da odraavaju konsenzus svih obavetajnih slubi, odnosno lanica Amerike obavetajne
zajednice.
(NASTAVLJA SE)

Posao ispod stola

Kada je zakljuio da nema kamera na plafonu, Nikolson se zavukao pod sto i pola sata
fotografisao dokumenta. Sluaj agenta Daglasa Freda Groata. pijunaa ostaje ono to je i
bila - drugi najstariji zanat na svetu.

NIKOLSON je opet primio 50.000 dolara u gotovini. Ali, ovoga puta, dok se vraao zagledajui u
svaki izlog kako bi video da li ga neko prati, zaista je bio pod prismotrom. Narednog dana videli su
kako stavlja svoju torbu za kameru u prtljanik automobila sa ruskim diplomatskim tablicama. Uao
je ka zadnjem seditu kola da se jo jednom nae sa Poljakovim.
Iz Singapura Nikolson je odleteo za Tajland, a zatim, sa svojom prijateljicom iz Aranjaprateta na
Havaje. Odatle su otili u Oregon da se nau sa Nikolsonovim roditeljima i decom. Nikolson je sinu
Deremiju dao 12.000 dolara da kupi kola. Mesec dana kasnije, Nikolson je obavestio tab u
Lengliju da namerava da se oeni.
Jedanaestog avgusta 1996, FBI je pretresao Nikolsonov "evrolet". Na disku njegovog lap-topa
(kompjutera) agenti su otkrili delove izbrisanih dokumenata CIA. Osim toga, nali su disketu sa
izvetajima o agentima CIA koji su kao biznismeni ili turisti posetili Rusiju, o ruskim krstareim
raketama, sistemima za priguivanje zvuka dizel-podmornica i dizajnu podmorskog oruja. Ta
disketa nikada nije stigla do Moskve - Nikolson je uhapen pre nego to je mogao da je preda SVR.

STVAR se brzo privodila kraju. Dvanaestog novembra 1996, etiri dana pred Nikolsonov put u
Evropu, video-kamera FBI skrivena u plafonu kancelarije u centrali CIA u Lengliju snimila je
neobinu scenu. Nikolson se popeo na stolicu i pregledao plafon. Oigledno nije otkrio kameru, jer
se zatim zavukao ispod svog pisaeg stola i punih pola sata fotografisao dokumenta.
U svojoj zatvorskoj eliji, dok je razgovarao sa amerikim novinarem koji je pravio priu o njegovom
dvostrukom pijunskom radu, Nikolson je bio ogoren na CIA: "Trebalo je da shvate da imam
problema i da me zaustave". Posle hapenja bio je iznenaen to FBI i CIA nisu pokuali da ga
"okrenu" da radi protiv Rusa. Oekivao je da e se to desiti ako ga ikada uhvate. I dalje je verovao
da u CIA postoji jo jedna ruska "krtica".
Nikolsonov sluaj zabrinuo je ameriku kontraobavetajnu slubu vie nego ijedan drugi. LJudi na
odgovornim mestima u FBI su se pitali: Da li to znai da se pojavio novi soj pijuna? LJudi koji imaju
sve? Taj ovek nije bio gubitnik. To je nova vrsta. Zabrinjavajua. Da li je u pitanju slom morala?
Hladni rat okonao se pre vie od deset godina kolapsom Sovjetskog Saveza. Zbog ega onda
Rusija i SAD i dalje jedni druge pijuniraju? Valjda zato to dokle god bude pijunskih agencija, one
e pokuavati da prodru i neutraliu jedna drugu.
Sluaj Harolda Dima Nikolsona nije bio i poslednji sluaj slubenika CIA da rade za rusku, odnosno
drugu stranu obavetajnu slubu. To je potvrdilo hapenje, poetkom aprila 1998. godine, biveg
agenta CIA Daglasa Freda Groata, pod optubom da je dvema stranim dravama odavao tajne o
tome kako je CIA uspela da deifruje njihove kodirane komunikacije!
PEDESETOGODINJI Daglas Groat, koji je radio za CIA 16 godina, sve dok nije otputen 1996,
takoe je optuen i zbog toga osuen na dugogodinju robiju, za pokuaj iznuivanja vie od pola
miliona dolara od svojih poslodavaca, pretei da e u suprotnom otkriti navedene tajne stranim
vladama. Groata je uhapsio FBI.
Otkrivanje poverljivih podataka dogodilo se u martu i aprilu 1997. godine, dok je do iznuivanja
novca dolo u maju 1996, i trajalo je do februara naredne godine. Groat je radio kao tehniki oficir u
Direktoratu za nauku i tehnologiju CIA. Poslednji put je imao pristup poverljivim podacima 1993, kad
je i bio suspendovan zbog "linih problema".
Tadanji ameriki javni tuilac Vilma Luis rekla je, posle sasluanja okrivljenog, da je Groat tokom
rada u CIA uestvovao u tajnim akcijama iji je cilj bio deifrovanje kriptografskih sistema stranih
vlada. Tuilac Erik Dublije je rekao na sudu da je Groat u CIA proao obuku "u putovanju sa lanim
dokumentima", ali i da poseduje osetljive obavetajne podatke koji bi mogli da nanesu "ozbiljnu
tetu" nacionalnoj bezbednosti ako bi bili otkriveni. Dord Tenet, ef CIA, izjavio je tada da se puni
obim tete nanete nacionalnoj bezbednosti jo mora utvrditi. "Optube protiv gospodina Groata su
izuzetno ozbiljne. NJegovo hapenje pokazuje da e se amerika vlada neumorno boriti protiv onih
koji bi eleli da pijuniraju... kao i da neemo podlegati ucenama", rekao je Tenet. CIA nije tada, ba
kao to je rekao njen direktor, podlegla ucenama. Groat je osuen, kontraobavetajne mere su
pootrene, ali on sigurno nije i poslednja "krtica" u redovima CIA. Dok je ljudi, bie i pijunae, a to
znai i sluajeva kao to su Oldri Ejms, Harold Dim Nikolson ili Daglas Groat. pijunaa dotle
ostaje ono to je i bila - drugi najstariji zanat na svetu, kau podjednako astan kao i prvi.

KRAJ