Teka bugarska izma

Ubio sam 60 popova, 200 inovnika i preko 3.000 civila. Vlasti uvele nove
nastavne planove i kolske udbenike

Ostaci Srba stradalih u Surdulici

U srcu porobljene Evrope, kada su Austrougarska i Nemaka bile na vrhuncu moi, u

okupiranoj i podeljenoj Srbiji narod je, poetkom 1917. godine, podigao ustanak za osloboenje
od agresora. Voa tog oruanog pokreta masa bio je vojvoda Kosta Vojinovi, rezervni
potporunik srpske vojske. Mladi intelektualac, kolovan u Beogradu i Beu, borio se i u
Balkanskom ratu kao obveznik, a 1914. godine kao dobrovoljac u odredu vojvode Vuka. Branei
odstupnicu srpskoj vojsci 1915. godine, teko je ranjen u istonoj Srbiji i zato je ostao u kui
svog oca u Kosovskoj Mitrovici da bi vidao ratne rane.
Sve to se zbivalo u Toplikom ustanku vezano je za linost Koste Vojinovia. Meutim,
danononi san o slobodi nije dosanjao: stradao je u 26. godini ivota, 23. decembra 1917. godine.
Okupator je podelio Srbiju prema ranijem dogovoru izmeu Centralnih sila i Bugarske od
6. septembra 1915. godine. Austrougarska je formirala Vojni generalni guvernman Srbija, a
Bugarska Vojnoinspekcijsku oblast Morava i Vojnoinspekcijsku oblast Makedonija.
Vojske dve drave na samom poetku okupacije nemilosrdno su poele da gaze sve
odredbe meunarodnog ratnog prava. Stvaran je reim sa ciljem dugotrajne okupacije, a vlasti su
taj najvaniji zadatak poele da ostvaruju uvoenjem novih nastavnih planova i kolskih
udbenika. U vojnom pogledu sav aktivni i rezervni boraki sastav srpske vojske (regruti,
poslednja odbrana, dobrovoljci) odmah je sproveden u zarobljenike logore. Tamo su, uz
prinudan rad, drani u starim vojnikim kasarnama ili kazamatima i fiziki i zdravstveno
unitavani do smrti.

Na osnovu ankete koju je sproveo vajcarac Aribald Rajs, utvrene su stravine brojke.
Samo u Vranjskom okrugu od novembra 1915. do aprila 1916. godine, pobijeno je oko 500
intelektualaca i oko 3.000 ostalih itelja Vranja i okoline.
Bugarska vlada je prema srpskom stanovnitvu sprovodila najdrastinije mere - od
svakodnevnih hapenja do ubijanja. Pukovnik Kalkandijev, komandant 42. puka bugarske
vojske odgovoran je za najvea zlodela uinjena srpskom narodu. Na suenju 1918. godine pred
bugarskim vojnim sudom, prema zapisu amerikog novinara Vilijema Drajtona, branio se
sledeim reima: "Ubio sam 60 popova, 200 inovnika i preko 3.000 civilnih lica ne obazirui se
da li je neko bio Srbin, Jevrejin, Ciganin ili Turin, jer sam raspolagao punim ovlaenjem moje
vlade da ubijem svakog na koga posumnjam da bi mogao biti tetan ili opasan po Bugarsku".
Presuda je bila oslobaajua!
Kakva je bila genocidna politika bugarskih vojnih i civilnih vlasti najbolje ilustruju
injenice o stradanjima u Dubokoj dolini, tesnoj i vlanoj jaruzi kod Surdulice. Ve pominjani
novinar V. Drajton nazvao je "Sloter hauz of Serbia" (srpska kasapnica). Posleratni istraivai
daju razliite brojke ubijenih: Sreten Dini navodi 5.000-6.000 ljudi, dr Jovan Hadi-Vasiljevi 2.000, ali izgleda da je najverovatnija procena dr Aribalda Rajsa - 2.000 do 3.000 mukaraca,
ena i dece.
Mesto gde su stradali neduni Srbi posetio je dr Rajs, posle osloboenja i ostavio sledei
zapis: "To je jedna jaruga dosta duboka ali tesna kroz koju protie jedan potoi kada pada kia...
Trebalo je samo podii suvo lie, kopati malo i videti ta zemlja skriva... Poto smo izvadili
kosti od najmanje pet leeva, od kojih jednog svetenika koga smo poznali po odei... saznali
smo da ta raka sadri jo veliku koliinu kostiju drugih leeva. Konstatovao sam, takoe, veliko
kamenje koje pokriva raku, od kojih su mnogi poprskani krvlju, kao da su delati svoje rtve
ubijali kamenjem i bacali u raku. Cigani su me uveravali da ovi nesrenici nisu svi bili mrtvi
kada su ubijani kamenjem i bacani u raku".
U Austrougarskoj okupacionoj zoni, takoe je vreno interniranje mukaraca od 15 do 50
godina, kao i svih pripadnika vojno-politikih organizacija ("Narodna odbrana", "Crna ruka",
"Jugoslovenski klub"), zatim zaposlenih iz novinskih redakcija i sportskih organizacija "Duan
Silni" i "Obili". Tokom okupacije 1915. i 1916. godine uhapeni su slati u logore Boldogason,
Arad, Aah, Drocendorf, Kekeret, Nameer, Neider, egled, Hajnrihsgrinu, Vac, eki
Brauna, kao i u Doboj i Petrovac na moru. Zatoeno je 150.000 civila iz Srbije i srpskih
podanika iz Austrougarske monarhije. Meu interniranim bilo je ena i dece mlae od 17 godina.
Srpski narod, pritisnut okupatorskom izmom, preivljavao je teke dane ekajui
sveobuhvatnu ofanzivu za konano osloboenje zemlje. Meutim, ratne okolnosti u drugoj
polovini 1916. godine na raznim frontovima jasno su ukazale da je dan osloboenja Srbije bio
jo daleko. Do tog dana, u drugoj polovini 1918. godine, u Srbiji e se mnogo toga jo dogaati,
a naroito u februaru i martu 1917. godine, kada e u Toplikom ustanku narod iznedriti svog
ratnog vou Kostu Vojinovia Kosovca, vojvodu i rezervnog potporunika Srpske vojske.
(Nastavie se)

Beg od zuluma Arnauta

Kosta Vojinovi dodao svom imenu nadimak Kosovac pamtei svoje poreklo.
Dobrovoljci dali veliki doprinos u Kolubarskoj bici

Porodica Koste Vojinovia

U velikom ratnom vrenju u Srbiji s kraja 19. i poetkom 20. veka zapoeo je svoje
odrastanje Kosta Vojinovi. Poreklom je sa Kosova i Metohije, iz okoline Vuitrna, odakle su
njegovi stari pobegli u Srbiju, ispred arnautskog zuluma. Mladi Kosta e kasnije u Toplikom
ustanku svom imenu i prezimenu dodati nadimak Kosovac, istiui na taj nain svoje poreklo, ali
i nadahnue za borbu koju su na toj svetoj srpskoj zemlji veno vodili njegovi preci.
Kosta Vojinovi je roen u Smederevu, 13. maja 1891. godine, gde su se nastanili
roditelji posle dolaska sa Kosova. Porodica Vojinovi bila je za ono vreme dobro stojea, u
svakom pogledu. Otac Jovan zavrio je vojne kole u Rusiji i po povratku u Srbiju radio kao
dravni inovnik u Glavnoj poreskoj upravi, a kasnije bio predsednik optine u Kosovskoj
Mitrovici. Od oca je uo prve prie o srpskom stradanju, jer je za ono vreme imao solidno
obrazovanje i poznavao srpsku istoriju.
Dok je jo bio mali, Kosti je umrla majka Sofija. Maehu nije prihvatio, pa je najvei deo
vremena provodio kod majine porodice, naroito kod ujaka Pante Grujia, oficira srpske vojske
koji je u Prvom svetskom ratu, bio komandant Moravske divizije. Za pokazanu hrabrost i
uspeno rukovoenje divizijom u ratu odlikovan je Karaorevom zvezdom sa maevima treeg
i etvrtog stepena i postao dvostruki vitez asti i unapreen u in generala. Svakako je mladi
Kosta i od ujaka Pante sluao kazivanja o rodoljublju, borbama, pobedama i stradanju srpskog
ivlja.
Osnovno kolovanje Kosta Vojinovi zapoinje u Smederevu a nastavlja u Beogradu sve
do estog razreda gimnazije. Nakon toga, otac Jovan mu, posredstvom austrijske firme "enker",
koja je imala svoje predstavnitvo u Beogradu, omoguava nastavak kolovanje na Trgovakoj
akademiji u Beu. Sa diplomom trgovca i odlinim znanjem nemakog jezika, vraa se u Srbiju,
u Vranje, gde mu otac slubuje.

Mladi Kosta e tu izbliza videti i upoznati brojne borce, srpske rodoljube, koji su u
Vranju imali svoju bazu. Odatle su, preko stare srpsko-turske granice, stizali na prostor
Makedonije da bi se borili za osloboenje porobljenog srpskog naroda. Upravo tada, sa zetom
Duanom Kaliem, osnovao je firmu s nazivom "Komisiono-pediterska radnja KaliVojinovi".
U Vranju je u to vreme delovao deo Glavnog odbora Srpske revolucionarne organizacije,
koji je rukovodio makedonskim poslovima, a time i etnikim borbenim akcijama. U njemu su
bili Ljubo Davidovi, bivi ministar; Ljubo Jovanovi, profesor univerziteta; V. Kari, apotekar
iz Vranja; S. Zlatianin, profesor Vranjske gimnazije; Jovan Nenadovi, artiljerijski kapetan; dr
Dragia uri, statistiar; Ljubo Vulovi, kapetan i Petar Pei, major i drugi.
U akcijama na makedonskom prostoru uestvovali su ve prekaljeni gorski vukovi: Jovan
Stojkovi Babunski, Jovan Stanojkovi Dovozenski, Vasilije Trbi, Pavle Mladenovi, Vojislav
Tankosi, Savatije Miloevi, Joksim Mihajlovi, ore Skopljane, Vojin Popovi, kasnije
poznat kao vojvoda Vuk i drugi.
Svakodnevno putujui svojim trgovakim poslom mladi Kosta Vojinovi je nalazio
vremena da neopaen zae u srpska sela i uspostavi kontakt sa etnicima od kojih je dobijao
informacije o borbama i uspesima srpskih boraca. To je u njemu uvrivalo veru da e ubrzo
doi dan kada e celi srpski narod biti slobodan.
Uspenu poslovnu karijeru mladog trgovca prekida obaveza prema otadbini 1911.
godine kad odlazi na odsluenje vojnog roka. U vojnoj kasarni u Beogradu stekao je potrebna
znanja za odbranu zemlje, koja e, tako se ispostavilo, odmah primeniti u praksi. im je skinuo
uniformu, zapoeo je Prvi balkanski rat, pa je u borbeni stroj stupio kao obian redov i proao je
put od Kumanova do Bitolja.
Nakon zavretka rata i osloboenja srpskih teritorija Kosta Vojinovi se vraa svojoj
preduzetnikoj firmi da nastavi trgovake poslove, ali naglo prekida posao im je zapretila
Austrougarska. Odmah se dobrovoljno javlja da brani otadbinu i ubrzo stupa u Jadarski odred,
kojim je komandovao ve proslavljeni Vojin Popovi, vojvoda Vuk.
Veliki doprinos pobedi srpske vojske u 1914. godini koja je krunisana slavnom
Kolubarskom bitkom, dali su i dobrovoljci meu kojima je bio i Kosta Vojinovi. Za ispoljenu
hrabrost i umeno vojniko vladanje, proizveden je u in rezervnog potporunika Srpske vojske.
U septembru 1915. godine, kada se trojni okupator svom silinom ponovo ustremio na
malenu Srbiju iscrpljenu prethodnim borbama i satrvenu epidemijom pegavog tifusa, rezervni
potporunik Kosta Vojinovi naao se u obnovljenom Odredu vojvode Vuka koji je upuen na
planinu emernik, prema Bugarskoj, da bi osigurao bok srpskim armijama.
U tim krvavim bitkama Kosta Vojinovi se junaki borio i bio ranjen, ali iz borbenog
stroja nije izlazio, ve se sa odredom povukao do sela oko Vuitrna. Tu ga je uz vrstu "besu"
prihvatio Arbanas Ali alja i ilegalno prebacio do Kostinog oca Jovana, koji je do okupacije
slubovao u Kosovskoj Mitrovici, kao predsednik optine.
(Nastavie se)

Komite razbile andarme

U blizini Leposavia, na Kosovu i Metohiji, dvojica ve iskusnih ratnika, od 16. do
18. avgusta 1916. godine, formirae Ibarsko-kopaoniki ustaniki odred

Ibarsko-kopaoniki etniki odred

Kad je Kosta Vojinovi stigao na Kopaonik, ve su bile poele pripreme za ustanak. Tada
se umnogome menja aktivnost rezervnog potporunika srpske vojske i biveg austrougarskog
liveranta. Vie nije samo agitator, ve dobija ulogu neposrednog organizatora etnikih jedinica
i pokreta otpora. Svesrdnu pomo dobie od etnikih grupa koje su ve krstarile tom i susednim
planinama, a najjaa od njih bila je grupa Uroa Kostia Rudinca. U blizini Leposavia, na
Kosovu i Metohiji, dvojica ve iskusnih ratnika, od 16. do 18. avgusta 1916. godine, formirae
Ibarsko-kopaoniki ustaniki odred, prvu organizovanu oruanu formaciju na teritoriji okupirane
Srbije.
Odred je u prvim danima brojao samo pet boraca: Kosta Vojinovi, potporunik komandir; Uro Kosti Rudinac iz Rogozne; Aleksandar Piper iz Kosovske Mitrovice; Vlajko
Vladisavljevi iz Leposavia; Proka Plani iz Zemanice pod Kopaonikom i Radomir Gai sa
Kopaonika.
Narod pritisnut stravinom okupatorskom torturom snano je prihvatio oruano
organizovanje u etnike odrede koji se ire od Kosovske Mitrovice prema Brusu i Kruevcu. O
tome svedoi i austrougarski general-major Hugo Kerhnave u izvetaju pretpostavljenima: Kao
organizator i voa etnikog rata protiv austrougarske vlade, prvi se istakao srpski kapetan druge
klase Kosta Vojinovi. Njegove su ete ve krajem 1916. izvele vie uspenih udara i iznenadnih
napada. Tako im je uspelo da namame i unite u zasedi celu andarmerijsku patrolu od 14 ljudi.

U prvom sukobu, koji se zbio 10. septembra 1916. godine kod sela Babice, stradalo je 30
andarma, a ostali su se razbeali. Kosta je neprijatelja nadmudrio iako je bio opkoljen. Brzo
razmiljajui kako da se izvue iz uskog potoka on je odluio da jednu desetinu uputi u pravcu
koji je napada oekivao, i andarmi su zakljuili da su se etnici dali u bekstvo, pa su se svi
sjurili na tu stranu. Desetina je u odreenom trenutku stala i poela da prua estok otpor, za to
vreme Vojinovi je sa glavninom zaao iza lea okupatora i silovitom vatrom ih unitio.
Ohrabreni prvim uspenim akcijama ustanici Koste Vojinovia, septembra i oktobra
1916. godine, vode uspene borbe oko Brusa, kod Belog brda na Kopaoniku, u ataru sela
Blaeva i Trske, gde je uniteno poterno odeljenje od 42 vojnika. Na drugom strani, u Ibarskoj
dolini i na Rogozni, istie se i Uro Kosti Rudinac sa svojom etom.
U to vreme u tabu srpske Vrhovne komande razmatrani su razni planovi kako bi se
vojsci omoguio brz prodor u okupiranu otadbinu. Zato je, sem ostalog, u Obavetajnom
odeljenju srpske Vrhovne komande doneta odluka da se na prostor Toplice i Jablanice poalje
sposoban srpski oficir koji e organizovati i pripremiti etnike jedinice za diverzantska dejstva i
spremno ekati poetak ofanzive.
Pukovnik Danilo Kalafatovi, naelnik Obavetajnog odeljenja, u tajnosti je do detalja
isplanirao taj zadatak koji je, bez znanja srpske vlade i ministra vojnog generala Boidara
Terzia, odobrio general Petar Bojovi, naelnik taba Vrhovne komande.
Za izvrenje vanog, u sutini obavetajnog zadatka, odabran je rezervni porunik Kosta
Milovanovi Peanac, koji je dobro poznavao teren jugoistone Srbije.
Meu istoriarima postoje razliita miljenja, zato je izabran ba Peanac. Poto se
njegov izbor i slanje u Toplicu podudara sa poetkom priprema za otro razraunavanje sa
pukovnikom Dragutinom Dimitrijeviem Apisom, voom organizacije Crna ruka, koja nije
bila u milosti vrhovnog komandanta srpske vojske regenta Aleksandra Karaorevia, Peanac
je poslat u misiju s ciljem da obuzda mladog Kostu Vojinovia, ije politiko opredeljenje nije
bilo poznato. Peanac je kasnije priznao da nije bio uvuen u organizaciju crnorukaca iz linih
razloga, pa je, verovatno, i zbog toga bio pogodan za taj vaan zadatak.
Njegov zadatak je 21. avgusta 1916. godine u Vrhovnoj komandi formulisan u pet taaka:
da u predelu Toplice i June Morave pronae zaostale vojne obveznike i organizuje ih za
etniku akciju; da stupi u vezu sa Albancima na Kosovu i pridobije ih za borbu protiv
Centralnih sila; da razvije propagandu u narodu i odri veru u skori povratak srpske vojske i
osloboenje; da akcije etnika ponu tek kada srpska vojska bude u blizini i Bugari ponu da
odstupaju. Podrazumeva se stroga tajnost, a on e se kretati u albanskoj odei radi konspiracije.
Eksplozivom koji ponese ruie komunikacije, pre svega mostove, ali tek kada srpska vojska
bude blizu.
Nakon dobijanja zadatka Kosta Milovanovi je poloio zakletvu i 15. septembra 1916.
godine avionom dvokrilcem tipa njepar krenuo na odredite. Francuski pilot Rene Kornemon
je izveo pravi letaki podvig jer je bez ikakvih navigacijskih sredstava, uz Peanevo poznavanje
terena, avion prizemljio na uskom proplanku zvanom Ravne livade, kod sela Mehane u
kurumlijskom kraju. Avion je uspeno uzleteo i vratio se u bazu.
(Nastavie se)

Ustanak po volji naroda

Taktika dogovorena na sastanku 300 etovoa iz june Srbije. Peanac uzalud
traio da se saeka pogodno vreme

Rodoljub Milinko Vlahovi

Prvi susret imenjaka, izaslanika Vrhovne komande srpske vojske porunika Koste
Milovanovia Peanca i Koste Vojinovia Kosovca, u narodu ve poznatog i priznatog
ustanikog voe, desio se 8. novembra 1916. u selu Gornje Spance kod Blaca.
Peanac je povodom toga zapisao u dnevniku: ...Uvee u G. Spance, se sastanem sa
potporunikom g. Vojinoviem, koji ivi sa etom u Kopaoniku; jedinstveno oduevljenje;
uinio mi se kao ovek dobrog karaktera; priao mi je pobude koje su ga rukovodile da se
odmetne u goru; zatim kako je pobio neke Arnaute.
U belekama za naredni dan dodaje: ... Dooe i neki graani iz Kurumlije na sastanak,
oduevljenje, zdravice i bratimljenje izmeu etnika mojih i g. Vojinovia. Vojinovi tog dana
poe Kopaoniku. Tu sam mu dao uputstva ta i kako treba da radi, i sa njim se bratski
pozdravio.
Srdanost, oduevljenje i bratstvo izmeu dvojice rukovodilaca etnikih jedinica u
Toplici i Jablanici nee dugo potrajati. Izmeu njih e zapoeti da tinja tihi sukob koji e
naroito biti izraen tokom rasprava o dizanju i voenju ustanka i zadrae se sve do propasti
ustanka. To se u poetku nee primeivati, jer je svako morao da izvrava svoj zadatak.
Vojinovi je eleo da sprovodi volju naroda, to je znailo da neprijatelja treba
uznemiravati, nanositi mu stalne gubitke i u pogodnom momentu dii ustanak u svim krajevima
jugoistone Srbije. Nasuprot tome, Kosta Milovanovi, voa po nareenju Vrhovne komande,
to mu je bio najjai argument u svim raspravama, traio je da se eka i narod u potaji sprema za
borbu. Spremiti se i ekati pogodno vreme, sauvati narod od rtava, nije vreme za borbu,
to su bile Peaneve parole.
Na organizaciju i aktivnost Topliko-jablanikog ustanka imae znatan uticaj i dolazak
grupe crnogorskih etnikih voa. Poetkom oktobra 1916. godine, stigla je grupa koju su
predvodili intelektualci: kapetan prve klase Milinko Vlahovi i njegov brat Toko, student
filozofije; profesor Jovan Radovi i podnarednik Milan Drljevi, student prava. Njihova
prvobitna namera je bila da se preko Rumunije i Rusije domognu Solunskog fronta i tamo sa
srpskim jedinicama uestvuju u osloboenju zemlje. Kad su stigli u Srbiju i uli da postoje
etnike jedinice na prostoru Toplice i Jablanice, gde su imali brojne roake, odustali su od te
namere da bi uestvovali u pripremama za dizanje narodnog ustanka.

Oruana dejstva etnikih jedinica nisu jenjavala sve vreme dok su se pripremale za
ustanak. U tome je, naroito, prednjaio potporunik Kosta Vojinovi sa odredom naoruanih
boraca. Velike uspehe je imao u borbama kod Belog Brda, Blaeva i Treske. Njegov odred je
neprekidno krstario u kopaoniko-toplikom podruju i vodio borbe sa austrijskim poternim
odeljenjima.
Peanac, meutim, nije odobravao njegove borbene aktivnosti, pa je na svaki nain
pokuavao da umanji znaaj tih akcija. Tako je krajem decembra 1916. godine na adresu
Vojinovia stiglo vrlo uvredljivo pretee pismo nominalnog voe Peanca, u kome ga optuuje
da na svoju ruku izaziva i pre vremena zapoinje borbu s okupatorom, pritom pljaka, otima i
siluje, ubija bez suenja...
Pismo je estitog i istinoljubivog Kostu Vojinovia jako pogodilo i uvredilo. Neistine
koje mu je natovario na plea raestile su ga, pa je u ljutnji estoko negirao sve navedeno, uz
napomenu na kraju da nije duan da mu polae raune, jer ne raspolae nikakvim dokazima (jer
ih niko nije video) da je on stvarno upuen od srpske Vrhovne komande za vou ustanka.
Do sukoba i nesporazuma dvojice voa dolazie i kasnije, ali to nee uticati na umanjenje
Vojinovievog borbenog duha i zalaganje za hitno podizanje svenarodnog ustanka protiv
okupatora. To se jasno vidi iz podataka da je pred samo savetovanje u selu Obiliu, Kosta
posetio sela u Dobriu i Pustoj reci gde dri patriotske govore, formira seoske ete i imenuje
etovoe. Narod ga prihvata kao istinskog vou koji nije vezan samo za Kopaonik i gornju
Toplicu ve i za dobriki i pustoreki kraj. On razume i shvata narodnu odluku za odluno
odbacivanje najavljene mobilizacije mladia za bugarsku vojsku.
Takav odluan narodni stav - da je ustanak neminovan - Kosta Vojinovi je ispoljio i na
savetovanju 300 etovoa iz june Srbije, u pustorekom selu Obiliu, gde se vealo o pitanjima
borbe protiv okupatora. Kosta Vojinovi i Dimitrije Dimitrijevi (Pop Mita Komita) bili su veliki
zagovornici hitnog podizanja opteg narodnog ustanka. Da je to bila realnost potvrivali su i
dogaaji koji su se zbivali u same dane savetovanja.
Iz toplikog sela Pasjaa, Vojinoviu su javljali: planiramo napad na okolne varoi, jer
pustiti ga (neprijatelja) da se snai bilo bi ravo za narod i zato je najbolje grunuti na njega svom
snagom, iznenaditi ga i oteti oruje i municiju to se nalazi po magacinima.
Poto su mnoge etovoe podrale Vojinovievo gledite, usvojena je odluka o podizanju
ustanka. To je bila prva velika pobeda Koste Vojinovia Kosovca, nad snagama koje je
predvodio Kosta Peanac. Na sastanku etovoa Vojinovi je potvren za komandanta Ibarskokopaonikog odreda sa zvanjem vojvode i zaduen za delovanje u kopaoniko-toplikom
podruju. Tada su usvojene i druge odluke koje su imale veliki znaaj za organizaciju i poetak
ustanka u Toplici i Jablanici.
(Nastavie se)

Bombai slomili Bugare

Bugarski akt da svi mukarci od 19 do 40 godina starosti, podleu dunosti u
redovnoj vojsci... srpski narod je shvatio kao tenju okupatora da sinove i oeve
suprotstavi svojoj brai

Osloboena Kurumlija

Dok su se etnici i ustanici pripremali za odluujui okraj sa okupatorom, teror je

svakim danom bio sve ei. U tom cilju bila je usmerena i bugarska zvanina naredba za
mobilizaciju Srba za njihovu vojsku na Solunskom frontu.
Bugarski akt da svi mukarci od 19 do 40 godina starosti, podleu dunosti u redovnoj
vojsci... srpski narod je shvatio kao tenju okupatora da sinove i oeve suprotstavi svojoj brai u
borbama na Solunskom frontu. Da srpska mlade gine za veliku Sanstefansku Bugarsku, nije se
smelo dozvoliti, bilo je jasno u svakoj srpskoj kui. Srbi su nacionalne vrednosti podigli iznad
svojih ivota, spontano i silovito rekli ne bugarskim teritorijalnim aspiracijama i lanom mitu
o Bugar-Moravi.
Vojvoda Kosta Vojinovi Kosovac od tog dana postaje stvarni narodni voa ustanka, jer
nakon sastanka u Obiliu uspeva da svoju ideju o ustanku sprovede na terenu. Svoje vostvo e
potvrditi u krvavom obraunu sa arnautskim i bugarskim andarmima u Kurumliji, koji su se,
nakon silovitog ustanikog napada, zabarikadirali u zgradi naelstva.
ta se zbivalo u Kurumliji i okolnim selima, rekonstruisao je istraiva i istoriar
Dragoljub . Mireti. U selu Makovcu, 25. februara, ustanika eta Ilije Radonjia (Ica
Kalajdija) saekala je manji bugarski andarmerijski odred sastavljen od arnautskih plaenika,
koji su poli da pljakaju seosko stanovnitvo, i potpuno ga unitila. To je bio signal narodu da
uzme oruje u ruke i svom silinom krene na bugarski garnizon u Kurumliji.

Bugari i Arnauti bili su dobro utvreni, posebno u zgradi Sreskog naelstva, odakle su
pruali silovit otpor. Borba je nastavljena i 26. februara pod komandom Radeta Vlahovia, koji
je vodio dobro naoruani odred od 80 boraca, ali uspeha nije bilo. U to vreme vojvoda Kosta
Vojinovi bio je na putu za Kurumliju. Saznavi za borbe u gradu, ubrzao je kretanje i stigao na
poprite kada je bilo najpotrebnije.
Preuzeo je komandu nad svim ustanikim etama, prestrojio borbeni poredak i
organizovao novi napad s manjim sastavima. Borcima je dao nove, konkretne zadatke, ojaao
bombaka odeljenja i dao im prednost u napadu. Takvom vetom taktikom ustanici, pod
Kostinom neposrednom komandom, ubrzo su slomili otpor neprijatelja.
Kosta Vojinovi je u osloboenom gradu, na centralnom trgu, okupio stanovnitvo i
odrao vatreni patriotski govor, estitao svima slobodu i proglasio 28. februar 1917. godine
danom poetka opteg ustanka u toplikom i jablanikom kraju. Iz osloboene Kurumlije na sve
strane su krenule glasonoe da raznesu naredbu da se sav narod digne na ustanak.
Kao odgovoran stareina koji se dri vojne hijerarhije, Vojinovi 28. februara obavetava
vojvodu Peanca da je grad osloboen i da je iz neprijateljskog stroja izbaeno 150 ljudi,
zarobljena velika koliina naoruanja i municije i da je stradalo 15 srpskih boraca.
Peanac je u prvi osloboeni grad u porobljenoj Evropi stigao 1. marta i odmah izrazio
neslaganje zbog preuranjenog dejstva ustanika. On je ipak stavljen pred svreni in: priznati
pobedu i ii dalje zahuktalom rekom ustanka ili uiniti sve da se narodni pokret zaustavi. Lukav i
obazriv po prirodi nije eleo ni na jednu stranu. Nevoljno je prihvatio svreni in i pozvao narod:
U svetu borbu, sa orujem u ruci, da olakamo akciju naim dragim herojima koji nam nose
slobodu i pruaju nam ruke i pozivaju nas, da i mi osvetlamo obraz pred celim svetom... Tim
reima je, u stvari, potvrdio Vojinoviev proglas o optem ustanku. Sada su bili promenjeni
odnosi: Vojinovi je stvarni voa narodnog ustanka, to e poremetiti i dalje komplikovati
odnose izmeu dvojice rukovodilaca.
Osloboenje Kurumlije ulilo je novu snagu toplikim etnicima da krenu u optu
ofanzivu. Prokupaki ustanici pod komandom porunika Vladimira Treboljevca usvajaju plan za
napad na bugarski garnizon u gradu. Pre toga upuuju pismo bugarskom komandantu u kojem
trae da se celokupan vojniki sastav preda. Poto odgovor nije stigao, napad je izvren u ranim
jutarnjim asovima, 2. marta 1917. godine, tano u planirano vreme, u 5 asova. Truba je
oznaila pokret i ustanike snage nagrnule su iz svih pravaca. Borba ustanika bila je snano
podrana od stanovnitva. I ensko i muko, i staro i mlado, sve je izalo na ulice sa prirunim
sredstvima da dotue neprijatelja.
Bugarski vojnici su, izgleda, oekivali estok napad i uz borbu su se povlaili ka centru.
U pogodnom trenutku zatvarili su se u zgradu Sreskog naelstva. Od rafala mitraljeza tada gine
svetenik Radivoje Vuini, potom dva borca i jedna ena, koja je pozivala Bugare na predaju
(Nastavie se)

Poklon poljske plemkinje

Srpsko znamenje izradila je Jelena Lovret, Poljakinja plemike krvi
U borbom zahvaeno Prokuplje stie vojvoda Kosta Vojinovi, koji je hitro krenuo u
pomo. Preuzima komandu nad svim trupama i odluno nastupa: formira bombako odeljenje
koje silovitim dejstvom Bugare sabija na drugi sprat naelstva. Drama se, meutim, nastavlja i
Vojinovi pravi novi plan: alje zarobljenog bugarskog porunika Harizanova s porukom
komandantu garnizona da se odmah predaju ili e zgrada odleteti u vazduh!
Bugarski major Popov poznaje vojvodu Kostu Vojinovia i zna da se u takvoj situaciji ne
bi alio. Pucnji iz zgrade naglo prestaju i okupatorski vojnici u koloni izlaze, bacaju oruje i
predaju se. Zarobljeno je 845 Bugara, etiri oficira i 20 podoficira.
Na zgradi naelstva u Prokuplju, trenutak docnije, zavijorila se ustanika zastava - srpska
trobojka sa dravnim grbom i natpisom ivele srpske vojvode i komite. Srpsko znamenje
izradila je Jelena Lovret, Poljakinja plemike krvi. Do okupacije je ivela u gradu s muem,
graevinskim inenjerom, koji je u tom vreme bio negde na Solunskom frontu. Oduevila se
mladim Kostom, koga je prvi put videla kako preruen prolazi pored bugarskih straa na
periferiji grada. Od tada je ustanicima doturala lekove, duvan, hranu i informacije. Bugari u nju
kao dravljanku Austrougarske nisu sumnjali. Nisu znali da je jednom spasla Vojinovia sigurne
smrti kad je javila da mu Bugari spremaju zasedu.
Vojvoda Kosta Vojinovi, kome se 3. marta pridruio i izaslanik Vrhovne komande
vojvoda Peanac, organizuje u centru narodni miting. Svima estita pobedu i dri vatreni
patriotski govor. Potom svi idu na sveanu liturgiju u crkvu Svetog Prokopija koju dri prota
Glia Kojaevi. Kasnije je u kafani Jug Bogdan odrana narodna zabava, s ciljem da se
narodu podigne moral i vrati samopouzdanje.
Nakon poetnog oduevljenja u gradu i okolini Vojinovi nastoji da zavede red i
normalizuje rad svih slubi. U tom pravcu najpre je raspodelio ratni plen: vie od dve hiljade
puaka, dva mitraljeza, mnogo revolvera, sto sanduka municije... Neprijatelj je za sobom ostavio
i mnogo od naroda oduzete stoke, hrane - od suvog mesa i masti - do nekoliko tona sira, pasulja,
krompira, suvih ljiva i pekmeza... Bilo je planirano da se sve to poalje za Bugarsku, jer je
godina bila nerodna.
U gradskim i prirunim bolnicama mnogo je ranjenika i bolesnika (ustanika, civila i
zarobljenika) kojima je potrebno adekvatno i struno leenje, ali medicinskog kadra nije bilo.
Pridravajui se strogo enevske konvencije da se ne pravi razlika meu ranjenicima, Vojinovi
odmah alje dva pisma bugarskom komandantu, pukovniku Protogerovu, u Ni. Prvim pismom
se trai lekar - hirurg: Poto ovde ima vei broj vaih Bugara ranjenih i to teko, a nema
strunih lekara, sanitetskog materijala i potrebnih instrumenata ... ast mi je sa gledita
humanitarnosti...

U drugom pismu trai od Protogerova da odmah zabrani svojim vojnicima da zlostavljaju

nevini narod, jer treba da ima na umu da u Prokuplju ima oko 800 zarobljenika, vojnika i
civilnog stanovnitva, pa i ena - uiteljica, sa kojima se lepo postupa. U pismu se dalje trai da
Protogerov odmah izda takvo nareenje svojim vojnicima i podrunim vlastima. ... inae u ja
sve pod no, jer i mi znamo klati i ubijati no, to je ivotinjski a ne oveanski. Umesto
medicinske pomoi Kosti je javljeno da je krvolok Protogerov donosioce pisma uhapsio i
likvidirao.
Vojinovi je, ipak, uspeo da zbrine sve ranjene i povreene uz svesrdnu pomo
austrijskog vojnog lekara Vladislava Rajia, Hrvata rodom iz Splita, koji je preko naroitih veza
u tajnosti ustanicima dostavljao sanitetski materijal.
I u osloboenom Prokuplju je Kosta Peanac pokuavao da omalovai aktivnosti ustanika
i Koste Vojinovia, stalno naglaavajui da je ustanak preuranjen, borbe nepotrebne i da on nije
izdao nareenje, a jedini, kao izaslanik Vrhovne komande, ima pravo na to. Predloio je i
originalnu ratnu varku: da se nou iznesu napunjene slamarice i da jedni po njima tuku a da
drugi jauu. To bi stvorilo utisak da etnici tuku narod koji nee da im se pridrui, a za to vreme
bi trebalo da svi ustanici napuste grad i evakuiu plen. Time bi se, po Peanevoj zamisli,
izbeglo dalje prolivanje narodne krvi. Sve prisutne stareine su predlog ismejale i nazvale ga
kukavikim.
Peanac je bez ikakvog dogovora, naredio hitno prekidanje ustanka i rasputanje
ustanikih sastava!
Kosta Vojinovi Kosovac se otro suprotstavio takvoj odluci i ceo Peanev scenario
nazvao kukavikim. Potom je jasno i glasno, dodao: Ne moe se niko, pa ni sam kralj odupreti
elji naroda! Stavio je ruku na drku revolvera i poslao jasan znak ko je, u tek osloboenoj
ustanikoj dravi, glavni voa. Sukob se zavrio tako to se Peanac povukao, a svu vlast u
gradu prepustio Vojinoviu.
Ustaniki sud koji je formirao vojvoda Kosta Vojinovi u osloboenom Prokuplju odmah
je poeo da radi. Dogaaj sa jednog suenja, za potonja pokolenja, sauvala je pesnikinja Danica
Markovi.
Sudilo se nekim enama koje su moralno posrnule, jer su ljubavisale sa okupatorskim
vojnicima. Presueno im je - veala! Toj kazni se usprotivila Angelina Ili, Uianka, koja je kao
uiteljica radila u gradu i udala se za advokata Iliju Ilia. Potovana kao patriota, esto je odlazila
u okolna mesta, pomagala ustanicima, hrabrila ih... I Vojinoviu je bila od velike pomoi... Ali
sada mu, pred masom naroda, prua otpor, traei da se ene puste, jer su dovoljno kanjene.
Vojinovi odbija takav nain razmiljanja - pravedni moraju da budu svirepi!
- Jesi li ti svetac? - pita gospoa Ili.
- Jesam - uzvraa mladi vojvoda Vojinovi.
- Upravo sveci su najvie pratali. I ti e oprostiti...
Tako je i bilo.
(Nastavie se)

Prokuplje glavni grad!

Nova drava imala oko milion itelja i vojsku od 12.782 puke. Austrijski major
Ratki bezglavo pobegao iz Blaca

Polazak toplikih "gvozdenih" u Prvi balkanski rat

Vojvoda Kosta Vojinovi je prvo preselio svoj tab u osloboeno Prokuplje. Pozvao je
potom Marka Pavlovia i postavio ga za komandanta grada reima: "Gospodine majore
(Pavlovi je bio kapetan u rezervi ali ga je narod zvao major) moja je elja, a i svih graana, da
Vi, u obnovljenoj Srbiji u prestonici Jug-Bogdanovoj, budete prvi komandant". Za njegovog
zamenika imenovao je Aleksandra Stevia, a za predsednika optine Milana Nikolia. Uveo je
red u gradu, obrazovao komandu mesta i ostale organe vlasti. U osloboenom Prokuplju
Vojinovi je 3. marta napisao i objavio Zakon po kome e se suditi.
Vojne i civilne vlasti su iz osloboenog Prokuplja uputile narodu jugoistone Srbije
proklamaciju za opti ustanak.
Tako je punim intenzitetom zaivela "Ustanika drava" sa centrom u Toplici i seditem
u Prokuplju. Prostirala se 80 kilometara po pravcima sever - jug i istok - zapad, i imala je oko
milion stanovnika i ustaniku vojsku od 12.782 puke i 364 konjanika, koja je branila kruni
front od oko 240 kilometara.
Borbe za osloboenje toplikog kraja nisu bile zavrene ulaskom ustanika u Prokuplje.
Trebalo je oterati Austrijance iz Blaca, gde je bio smeten garnizon kojim je komandovao major
Ratki. Ustanici su razradili plan, tako to bi napad izveli iz tri pravca. Iz pravca Prokuplja
oekivala se pomo odreda Koste Vojinovia. etama odreenim za napad komandovali su:
Milo Miloevi, Jerotije enadi i Vuko Panti.
Napad na Blace zapoeo je 4. marta u 4 sata i trajao sve do 14 asova, ali uspeha nije
bilo, jer se okupator branio jakom artiljerijskom vatrom iz dobro utvrenog objekta. Ustanici su
bili primorani na povlaenje.
im je uo za ovu borbu Vojinovi je pohitao iz Prokuplja sa celim svojim odredom i
mitraljeskim odeljenjem. Reka kod Dragueva bila je nadola, ali je on ipak preao, poto je prvi
stao na ve skoro potopljeni most. Pred Blace je stigao 4. marta u 22 asa.

Ustanici su se ubrzo ponovo prikupili i izvrili novi juri na Blace. Major Ratki je
razbijen i bezglavo je pobegao kroz Jankovu klisuru, a u stopu su ga gonili Vuko, Milo i
Jerotije. U toj borbi su obe strane imale znatne gubitke. Ustanici su u Blacu zaplenili velike
koliine oruja i municije, hrane, opreme i sve to razdelili narodu. Sloboda je u Blace stigla
sledeeg dana, 5. marta, praktino, bez borbe. Vojinovi je za komandanta svih snaga u gradu
postavio Vuka Pantia.
Oslobaanjem Blaca, cela Toplica je bila osloboena od okupatora.
Dok je Kosta Vojinovi u Prokuplju uvrivao ustaniku vlast Kosta Peanac je bio na
nekakvim pregovorima sa iptarima da bi ih pridobio za borbu protiv okupatora. Kada se vratio
u grad naao je dosta stabilan front koji se protezao od Mramora i June Morave, preko ua
Toplice i dalje pravcem izmeu Leskovca i Lebana. Desetog marta 1917. godine vojvoda
Vojinovi predao je komandu Kosti Peancu i pourio na Kopaonik da se obrauna sa
austrougarskim snagama, koje su se kretale od Kruevca prema Blacu i Kurumliji.
Odlazak vojvode Koste Vojinovia sa fronta, istoriar Milivoje Perovi u svojoj studiji
"Topliki ustanak 1917" ocenjuje kao nevojniki potez koji zasluuje osudu. Kasniji istoriari i
istraivai se, meutim, s tom otrom ocenom nisu sloili, jer su nali da je Vojinovi otiao iz
Prokuplja s ciljem da sprei Austrijance koji su zapretili da podele slobodnu teritoriju.
Iz podataka koje sadri njegov Operacijski dnevnik i koji se nalaze u raznim njegovim
naredbama vidi se razlog Vojinovievog odlaska. eleo je da oslobodi Brus, ime bi bilo
automatski osloboeno i celo podruje Kopaonika i Bruskog sreza.
urei prema Kopaoniku Vojinovi u blizini Blaeva tue austrijsku desnu kolonu, koja
je pokuala prodor dolinom Toplice prema Kurumliji. Na prevoju Mramor, iskusni amilovi, u
koga je Vojinovi imao najvie poverenja, postavio je zasedu Austrijancima u obliku potkovice.
Vojnici i stareine 102. puka povuenog sa fronta na Soi, nenaviknuti na etniki nain
ratovanja, lako su uleteli u pripremljenu zamku. Odjeknula je ubitana vatra srpskih boraca koji
su se nalazili u zaklonima. Zabunu u neprijateljske redove dodatno je unela ustanika eta koju je
Vojinovi odredio da neprijatelja napadne s lea. Okupator se nije ni snaao, a odjeknula je
komanda: "Bacaj bombe" a zatim "Juri na no".
U toj borbi, prema sopstvenim podacima, austrijski 102. puk na Mramoru je ostavio 50
mrtvih vojnika i jednog oficira, uz 16 ranjenih. Cela komora, sa 20 vojnika i jednim lekarom,
pala je u ruke ustanika. U paninom bekstvu prema Brusu, izgubili su jo 126 vojnika.
O toj sjajnoj pobedi svojih boraca Kosta Vojinovi je javio Kosti Peancu: "Neprijatelj je
na Mramoru do nogu potuen, izginuli su kao mravi..."
To su Austrijanci priznali posle rata. Pukovnik Kerhnove o pohodu 102. puka je pisao:
"...snage jedne nae ete pod komandom natporunika Klugea bile su gotovo u potpunosti
pobijene".
Bez obzira na teak poraz na Mramoru, Austrougari su se brzo konsolidovali i nastavili
nastupanje.
Dok je vojvoda Kosovac razvijao dejstva prema Brusu s namerom da ga zauzme i krene
ka Kruevcu, dobija obavetenje da su Bugari zauzeli Prokuplje, Blace i Kurumliju i da je i
njegov odred pred okruenjem. Ipak, on se vetim manevrom izvlai bez gubitaka.
(Nastavie se)

Pukovi stigli sa Soe

Okupator prikupio veliku silu radi guenja ustanka. Komite probijaju blokadu i
prebacuju se u Toplicu

Austrijanci streljaju ustanike

ta se zbilo meu ustanicima kada su tako brzo neprijatelju prepustili slobodnu teritoriju?
Istoriari razliito ocenjuju krizu ustanikog otpora. Mnogi tvrde da taktika frontalne odbrane
slobodne teritorije nije bila pravi izbor, dok drugi svaljuju krivicu iskljuivo na Kostu
Milovanovia Peanca koji je samo posle dva dana raspustio front i predao Prokuplje bez borbe.
Kao da je jedva ekao da se rei Vojinovia i da se potom povue u planine i dobro sakrije.
Okupator je pripremio silovit udar iz svih pravaca, uz upotrebu jakih snage. Prema planu,
prvo je trebalo izvriti pregrupisavanje snaga i sukcesivno ih uvoditi u borbena dejstva, i drugo u borbu protiv ustanika maksimalno angaovati Albance.
Na ustaniku teritoriju ubrzo su stigli austrougarski pukovi sa Soe, iz Rumunije i Italije,
bugarske regimente sa Solunskog fronta i jedan deo andarmerije iz Bosne.
Prema istraivanjima akademika Andreja Mitrovia, Bugari su najhitnije, do 7. marta,
koncentrisali 15 i po bataljona sa 22 mitraljeza i 28 topova. Austrijanci su prikupili sve ono to
su mogli u tom trenutku. Od ukupno 16 poternih eta, 12 su poslali prema Toplici.
Austrougarska vrhovna komanda je sa fronta na Soi povukla i poslala u Toplicu 102.
peadijski puk, jednu brdsku bateriju, 3. graniarski lovaki bataljon, jedan bataljon landturma i
jedan oklopni voz. Iz Bosne je povuen jedan andarmerijski bataljon. Nemci su ve imali jedan
bataljon iz Vranja, a sa Solunskog fronta povukli su jo jedan bataljon kao i jednu etu za
obezbeenje pruga. Svoje usluge ponudio je albanski prvak Hasan Pritina, angaujui svoje
andarme da udare Srbe s lea.
Okosnicu bugarskih snaga inili su 25. dragomanski puk i 1, 10. i 11. opolenski puk. Sa
Solunskog fronta povuena je i jedna eskadrila aviona, koja je bila stacionirana u Niu i aktivno
uestvovala u guenju ustanka.

Na ustaniku slobodnu teritoriju koju je branilo oko 13.000 uglavnom slabo naoruanih
boraca pripremala se da krene sila od oko 30.000 odlino naoruanih vojnika, uz podrku
artiljerije i avijacije.
Protiv takve sile ustanici nisu imali nikakvog izgleda.
Iako je okupator relativno brzo zauzeo slobodne teritorije u Toplici, Kosanici i Jablanici
ustanici se nisu predali niti pomirili sa novonastalim stanjem. Posebno etnici pod komandom
vojvode Koste Vojinovia, iji je Ibarsko-kopaoniki odred i u vreme najvee krize rastao.
Njemu prilaze borci, etovoe ali i cele jedinice: vojvoda pop Mita komita sa svojim sastavom,
Maan Stojovi sa Pasjakom etom i drugi.
I pored sve nepovoljnijih okolnosti Vojinovi ne prekida borbe na Kopaoniku i oko
Brusa, elei da proiri sukobe na teritoriji koju uporno dre Austrijanci. On stalno kontaktira sa
svojim glavnim uzdanicama: amiloviu javlja da je doao u arevo i od njega trai izvetaj o
situaciji; Jevremu Dimitrijeviu naglaava da istraje i da su Austrijanci ve propali; Kosti
Vukoviu poruuje da se Brus po svaku cenu mora zauzeti jo noas ili sutra u zoru. Iz
svakog izvetaja jasno se uoava prevelik optimizam Koste Vojinovia i njegovih boraca.
Meutim okolnosti su sasvim drugaije.
Akcija koju je organizovao potpukovnik Jarmija poela je koncentrinim nastupanjem
okupatorskih snaga iz vie pravaca ali nije dala nikakvih rezultata. Austrijski vojnici su bili
toliko fiziki iscrpeni, da su bili skoro nesposobni za svaku borbu. Kapetan Farka javlja da je
samo 24. marta izvrio 107 streljanja - verovatno nad seljacima koje je proglasio za komite.
Izgorela su sela Sagonjevo, Seoce, Blaevo, Belo Polje, Iriii, Kaliminci.
Prema podacima tajne arhive krajskomande u Kruevcu, im je poetkom aprila prola
prva racija, Vojinovi se pojavio u selu Sagonjevu. Delovi njegovog odreda drali su poloaje na
sagonjevskoj Crnoj uki, a manje jedinice su bile u Merezu, Selovi i uu. Prema podacima
austrijske obavetajne slube, on je tada imao 200 dobro naoruanih komita (po nekima 300).
Odred mu je bio vrlo dobro organizovan. U tom kraju se zadrao nekoliko dana i 7. aprila
je traio vee koliine brana. Izdao je i proglas stanovnitvu da se u roku od tri dana svi za
borbu sposobni mukarci, moraju javiti u njegov odred.
Vojinovi se 10. aprila pod borbom povlai od Sagonjeva preko Crne uke prema Poaru.
Bugarske trupe nastupaju za njim sa topovima i mitraljezima. Jedanaestog aprila se javlja da su
te trupe prele Poar, a da se Vojinovi povlai u pravcu upe.
Trinaestog aprila zabeleeno je da se Vojinovi povlai kod sela Rataja blizu
Aleksandrovca. U Krivoj Reci na Kopaoniku 18. u zoru potpuno ga opkoljava jedna eta
Rupievog andarmerijskog bataljona jaine 350 boraca. Prema izvetaju komandira te ete,
kada je borba poela, on je uo samo neiju komandu: Juri. Svi na noeve! Tako su komite
probile blokadu i izvukle se bez ikakvih gubitaka, a napadai su mogli samo da ih prebroje - 40
boraca meu kojima i 2 ene.
Bugari ga 19. aprila opkoljavaju kod sela areva, ali se Vojinovi pod borbom probija u
pravcu sela Batote. Kombinovane okupatorske snage od Brusa, Blaca i sela Zlatara opkoljavaju,
22. aprila Vojinovia kod manastira Strmca, no on se i odatle probija. Potom se Vojinovi
prebacio u Toplicu, na bugarsku teritoriju.
(Nastavie se)

Krvavi pir nad narodom

Prema podacima Anketne komisije stradalo 20.000 ljudi i zapaljeno 50.000 kua.
Austrijanci nude Vojinoviu asne uslove za predaju

Bugarski vojnici spremaju veala

Borbene snage vojvode Koste Vojinovia, u izmenjenim uslovima, striktno se drei

etnikog naina ratovanja, nastavljaju da vode neprekidne borbe sa promenljivim uspehom.
Okupator, uporedo s progonom glavnog voe ustanka, sprovodi krvavi pir osvete nad
stanovnitvom. U svirepom obraunu sa srpskim ivljem, prema podacima Anketne komisije,
formirane u Narodnoj skuptini posle Prvog svetskog rata, stradalo je oko 20.000 ljudi i
popaljeno oko 50.000 kua.
Neprijatelj unitava neduni narod ali etniku borbu ne moe da zatre: u izvetaju vioj
istanci austrijski baron Kun priznaje ... sve pobunjenike voe uspele su da se sakriju na
bezbedna mesta...
Bugarska komanda u jednom svom dokumentu, takoe, konstatuje: Nijedan od njihovih
vienijih ljudi i organizatora do sada nije uhvaen.
Svoju vitalnost i odlunost odred vojvode Vojinovia naroito je pokazao u bici na brdu
Kaljaja, blizu sela Grgura. Na tom ispresecanom zemljitu dve bugarske ete, sa dva topa i dva
mitraljeza opkolile su njegove borce i itav dan pokuavale da ih unite. I pored nadmonosti
neprijatelja, etnici su se odlino branili i naneli mu ozbiljne gubitke.
Bila je to jedna od najznaajnijih bitaka etnika vojvode Koste Vojinovia protiv
bugarskih snaga nakon guenja ustanka u Toplici i Jablanici.
Bugarska komanda nezadovoljna uinkom svojih snaga, krajem maja, ponovo konstatuje:
U bugarskom podruju mir nije u potpunosti uspostavljen... ustaniki pokret ponovo je oiveo u
poreenju sa martovskim pokretom, koji je bio u velikom stilu, razlika je u tome to se mi danas
suoavamo sa rasutim manevarskim etama.
Zato komandant Moravsko vojno-inspekcijske oblasti pukovnik Darvingov, stari
bugarski komita u Makedoniji, 16. jula 1917. godine, objavljuje naredbu o promeni taktike u
borbi protiv srpskih etnika. Naredba sadri i uputstvo pukovnika Tasova o formiranju i dejstvu
kontraeta, iju okosnicu sainjavaju bugarske komite sa iskustvom iz ratovanja u Makedoniji.
Kontraete su bile manje jedinice od 50 ljudi, dobro naoruane i opremljene za
samostalna dejstva na tekom terenu po vie nedelja, bez kontakta sa komandom. Na elu je bio
iskusni komitski vojvoda. Njihov zadatak je bio da gone sasvim odreenu srpsku etu danima,
nedeljama i mesecima, sve dok je ne unite.

Bugari su u tom cilju doveli 64 bugarske komitske ete. Na prostoru Jablanice i Toplice
razmileli su se bugarski planinski vodovi koji su predvodili vojvode: Krum Zoograf, Tane
Nikolov, Peta Rozov, Todor Orovanin, Iko Dmitrov, Mihajlo Undazov, Slavo Pirev, Tano
Stojanov, Trajko Pavlov, Nikola Gramaev, Hristo Cvetov, Velko Mandraev i drugi.
I Austrijanci su pribegli istoj taktici. Za likvidiranje Vojinovievih etnika formirali su
poterni puk, koji se sastojao od andarmerijskog bataljona S, bosanskohercegovakog
bataljona, jednog dragonskog eskadrona, jedne brdske baterije i dve ete pod komandom Dervibega. Dejstvo tih snaga bilo je koncentrisano od 18. jula prema Jastrepcu i Kopaoniku.
Okupatorske mobilne i uvebane snage danima tragaju za Vojinoviem, ali su on i
njegovi borci neuhvatljivi i za Bugare i Austrijance. Po brdima i selima jure ih vojnici,
dobrovoljci vrbovani od neprijatelja i narodni izdajnici, koji su preli na okupatorsku stranu.
Znajui za potere, Kosta Vojinovi, prema navodima austrijskog pukovnika Kerhnave, odgovara:
Ja ne dozvoljavam da me Austrijanci jure okolo ko zeca. Radije u sam da napadam. I napadao
je: odluno, smelo i uspeno.
Austrijanci shvataju da besomuna jurnjava za etnikim vojvodom ne daje rezultate pa,
nemajui drugog izlaza, pokreu prepisku s Vojinoviem nudei mu asne uslove za predaju.
Za pokretanje prepiske, po ovlaenju Generalnog guvernera, bio je zaduen zapovednik
Kosovske Mitrovice.
Vojinovi je pismo primio 15. aprila 1917. godine na Gou od delovoe optine
Staniinci. U njemu okupator naglaava: Vama i svim Vaim ljudima osiguravam i jemim za
ivot ako mi se najdalje do 20. aprila 1917. po novom u 8 as. uvee u Mitrovici osobeno
prijavite. Mi emo sa Vama iskljuivo kao sa politikim protivnicima postupati i kao takve po
mogustvu najblae kazniti, stavljajui Vam u izgled i pomilovanje. Sve ovo zajemujem Vam
mojom oficirskom au kao i vlau koju kao cesarski i kraljevski okruni zapovednik od
Njegovog Velianstva posedujem. - Krajskomandant
Istog dana vojvoda Kosta Vojinovi alje odgovor:
Primio sam Vae pismo od 11 aprila i na isto Vam sledee odgovaram:
I. - Kao asnom oveku - oficiru srpskom i vojvodi komitskom koji je svome kralju i
otadbini poloio zakletvu na vernost ne dolikuje mi predati se enski.
II. - Ja verujem vaoj asnoj oficirskoj rei koja treba da je svetinja za svakoga potenoga
oveka ali pretpostavite sebe u mome poloaju.
III. - Ne mogui vie mirno gledati kako Arnauti, tolerirani od vaih vlasti, ubijaju,
pljakaju i siluju enski svet nezatien, u naoj od Vas privremeno-zaposednutoj otadbini
odskoio sam pre godinu dana u goru i da iz nje sa ostalim mojim etnicima spreim zlo koje se
bilo i u bugarskoj teritoriji jako razvilo. I, blagodarei Bogu, rad moj imao je i uspeha, koji su
bili u poslednje vreme dostigli vrhunac koji su i Vama i Bugarima i celome svetu dobro poznati.
Mnoge potere za mnom od strane Vae i bugarske vojske ostale su bez uspeha kao i ucene i
mnoge e jo ostati.
(Nastavie se)

Ne brinem za svoj ivot

Kosta Vojinovi nastavlja u pismu austrijskom komandantu: Sve to sam dobra
imao Vi ste mi ga oduzeli u sporazumu sa Turcima

Topliki ustanici, vojvoda Peanac trei sleva

Kosta Vojinovi nastavlja u pismu austrijskom komandantu: Sve to sam dobra imao Vi
ste mi ga oduzeli u sporazumu sa Turcima. Mogue da Vam nije poznato, gospodine
komandante, da sam oteen samo od tamonje optine i Vae vojske prilikom vaeg ulaska u
Mitrovicu na 100.000 dinara, to Vam celo graanstvo moe posvedoiti kao i bivi okruni
komandant, potpukovnik Volg kome je to bilo dostavljeno.
Oca starog i bolesnog oterali ste mi u ropstvo, ostavljenog polumrtvog od velikog boja,
majku, bratia i sestru pohapsili ste, kuu mi raskuili pa zato ja da ivim? Prema svakom
vaem uhvaenom oficiru i vojniku bio sam tolerantan i ovean zato vam masu primera mogu
navesti. Kad sam masu vaih vojnika i oficira pa i lekara doktora Carievia iz Novoga Pazara
potedeo.
Predavati vam se neu nikada iv, samo mogu mrtav, a ako mi budete ispunili donje
uslove, dau vam asnu oficirsku re da od dana ispunjenja nee ni jedna od vaeg andarma ili
vojnika glava zaboleti od strane moje kao i sviju mojih ljudi i ustanika.
Uslovi sledei:
1. - Da mi se otac pusti iz ropstva i mati, sestra i brat iz apsa.
2. - Da mi se nadoknadi oteta od 100.000 dinara.
3. - Da mi se izda objava da mogu sa orujem ii gde hou.
4. - Da mi se ivot osigura od strane Guvernemana kao i svima mojim etnicima i
ustanicima, da im se dozvoli da mogu kod svojih kua mirno iveti kao i da ne mogu biti
internirani.

U protivnom podii u ustanak i u umadiji, Studenici, Rudniku gde sam ve poao i

neka vas ne iznenadi sudbina tamonjih dana koju su Bugari doiveli.
Prilog: moja slika.
Od krajskomande u Kruevcu, 20. aprila 1917, Vojinovi je dobio odgovor:
Komitskom voi Kosti Vojinoviu - Kosovcu
U okolini Kriva Reka - Vlajkovci
Na vae pismo br. 125 od 2. aprila (po starom kalendaru), koje sam primio 16. aprila,
doao je od cesarskih u kraljevskog austrijskog vojnog generalnog guvernmenta za zaposednute
zemlje Srbije sledei odgovor odnosno odluka koja vam se daje doslovno na znanje i to:
Cesarski i kraljevski vojni generalni guvernment se sa neprijateljem bez najvie zapovesti
ne pogaa. Vojni i generalni guvernment potuje i priznaje u Kosti Vojinoviu neprijateljskog
oficira i u njegovim neposrednim drugovima neprijateljske vojnike. Ako se Kosta Vojinovi
pouzdava u vojniko vitetvo cesarsko i kraljevsko neka se bezuslovno preda.
Vojni generalni guvernment u Srbiji.
Istoga dana Vojinovi odgovara i na ovo pismo i naglaava:
Samo u tom sluaju ako Guvernment ispuni uslove prema pismu br. 125 od 15. aprila
ove godine, pristau da raspustim ete i da nastanem da se ubudue ni jedan nemio sluaj - sukob
ne desi, niti makakav ustanak.
U tom bi sluaju mogli svu vojsku sa granice Bugarske povui i posadu svesti na
minimum; u protivnom samo moete posvednevno uzalud vojsku gubiti bez da ma kakav cilj
postignete, to Vam kao primer moe posluiti poslednji dogaaj od 6. aprila tekue godine, po
starom koji se desio u Krivoj Reci.
Vojinovi je 27. aprila dobio pismo od komandira Tree ete poternog bataljona,
kapetana Geroa, u kome mu ovaj javlja:
1. - Vreme za predaju produava se do 10. maja te e svaki pojedinac biti primljen kao
redovni srpski vojnik i sa njim e se lepo postupati.
U sluaju predaje do ovog vremena:
1. - Bie rodbina Koste Vojinovia na slobodu u rodni kraj putena.
2. - Sa Kostom Vojinoviem postupie se kao sa srpskim oficirom te e mu se dozvoliti
slobodno kretanje na podruju cesarskog i kraljevskog zemljita.
Gero jo jednom poziva Vojinovia i njegove ljude da u cilju predaje pou u pravcu
Ravnih Njiva, a on im garantuje ivot.
Na pismu se potpisao i bugarski porunik Danev, sa napomenom: I od strane bugarskih
vlasti i mene lino garantuje vam se ivot i sloboda. Molim odgovorite.

Istoga dana Vojinovi odgovara obojici. Pismo Gereu, u izvodima glasi:

Predati se ni u kom sluaju neu iv, ve samo mrtav. asnom srpskom oficiru ne
dolikuje predati se enski. Onda najmanje brinem za moj ivot kada su u pitanju ivoti hiljadama
moje brae jer sam ga rtvovao za svoj rod. Produivanje roka predaje izlino je. Samo u tom
sluaju mogu rasturiti ete ako se budu svi uslovi ispunili prema mojim ranijim pismima.
Vojinovi dalje kae: Nisam ja voa razbojnike bande koji se napljakao para pa se
predaje da pomou istih ivot spase, ve sam ja srpski oficir koji je pozvan da nou i danju bdi
nad svojim narodom i upuuje isti da ne zaboravi svoju narodnost, veru i otadbinu. Za svoju
rodbinu ne brinem i radujem se to stradam za svoju otadbinu.
I u pismu poruniku Danevu, Vojinovi ponavlja da se nee predati iv, a onda za Bugare
kae da su se poneli kao varvari i nehriani, da nisu ubijali vojnike ve ene i decu. Imajte na
umu da je svetski rat i da se ne zna ta vau otadbinu sutra eka.
Na kraju postavlja uslove pod kojima bi, eventualno, rasturio svoje ete:
1. - Da mi se izda objava od Vrhovne komande bugarskog carstva da mogu slobodno
iveti na bugarskoj teritoriji i gde elim bez da se predajem. U tom bih sluaju nastojao da se
vie ne desi ni jedan sukob i da sve iz ume vrate kuama.
2. - Svim mojim etnicima da se izda objava da mogu iveti mirno kod kua i da im se
ivot zagarantuje kod vae Vrhovne komande.
- Da mi se isplati 40.000 dinara koliko sam oteen od Vae vojske.
(Nastavie se)

Ne alim srpske izrode

Vojinovi poruuje okupatoru da srpski narod ne gubi veru u slobodu. Poternica
za vojvodom uz nagradu od 20.000 kruna

Pokuaj dogovora Bugara i etnika

Iz komande u Kruevcu, prosleuje se poruka Vojinoviu:

Kosti Vojinoviu, komitskom vojvodi.
Austrijska glavna komanda odobrila je odgovor koji je vojni generalni guverner ve vama
dao i osim toga je odredila:
1. - Rok za predaju Koste Vojinovia i njegovih najvie 40 ljudi, a koji su njegovi najblii
drugovi, produava se do 10 maja, no s tim da po isteku toga roka za vas i za vae drugove
prestaje pravo da se sa vama kao sa vojnicima postupa.
Ako se vi do toga roka predate:
2. - Bie vama porodica Vojinovii putena iz internacije u svoju domovinu.
3. - Priznaje se da se sa Kostom Vojinoviem kao sa zarobljenim srpskim oficirom
postupa no samo s tom razlikom, to e se njemu, za vreme rata, dozvoliti izvesna sloboda kao
konfiniranom.
4. - U sluaju da se preda, kad stigne u Beograd, bie Kosti Vojinoviu isplaeno 100.000
kruna.
5. - Sa drugovima Koste Vojinovia, ako se budu predali u gornjem roku, postupae se
kao sa zarobljenim srpskim vojnicima.
6. - Kosti Vojinoviu i njegovim drugovima ne moe se dopustiti da za vreme trajanja
rata ostanu u Srbiji.

Vojinovi je i nove uslove za predaju odbio, insistirajui na onima koje je ranije postavio.
Krajskomanda iz Kruevca depeom prenosi Beogradu nepokolebljiv stav srpskog vojvode i
predlae da se sa njim vie ne pregovara, nego da se raspie poternica uz nagradu od 20.000
kruna onome ko ga uhvati.
Prvog maja Vojinovi je dobio novo pismo od kapetana Geroa, u kome mu pie da je
dobio nove instrukcije od viih vlasti: Ako se vi do 10. maja bezuslovno ne predate, ne samo da
vam se nee uzeti u obzir osobita susretljivost u ispunjenju vaih elja, ve e vam se svaki
postupak kao sa srpskim oficirom oduzeti. Na isti nain ete uskratiti da vai etnici kao srpski
vojnici susretani budu. Gero napominje da je ovo poslednja prilika koja mu se prua te neka
dobro razmisli.
Vojinovi odmah odgovara:
I ovom prilikom ostajem pri tome da samo ako guvernment cesarski i kraljevski za
zaposednute zemlje Srbije ispuni moje predloge mogu i ja ispuniti ono to sam u mom pismu
izloio.
U Vojinovievom dnevniku za 2. maj zabeleeno je da je dobio pismo od kapetana
Geroa i porunika Genova, komandanta Blaeva. Porunik Genov mu pie.
Gospodinu Kosti Vojinoviu - Kosovcu,
Vi ste, gospodine Kosta Vojinoviu, kao srpski oficir, prema vaem miljenju stali u red
komita kao oslobodilac srpskog naroda, da biste sa jednim delom, od vas nagovorenih, a moda i
nepromiljenih Srba, oslobodili taj narod. Takav postupak ne odgovara jednom srpskom oficiru.
Prema dananjem stanju, narodno osloboenje od beda i nevolja nalazi se u Vaim rukama. Vi
biste trebali da se sa svojim drugovima udaljite iz ove zemlje, te da svoj narod ostavite na miru...
Ovaj poar, koji danas gori svuda, spremali ste Vi i Vai drugovi. Porunik Genov.
Vojinovi mu odmah odgovara:
Potovani kolega,
Milo mi je to alite na narod, a to je i dunost svakoga pravog hrianina poto i Sveto
pismo kae: Ko tebe kamenom ti njega hlebom. Vi ste pozvani da tedite ovaj narod ako
mislite da njime vladate, a moja je dunost da svoj narod od zla branim i da u njemu
podgrejavam duh srpski i veru hriansku.
Na prvom mestu ja sam rtvovao svoj ivot, pa oca, majku, sestru i brau koji svi i danas
trunu u austrijskim kazamatima - rtvovao sam i enu i veliko imanje koje je sve opljakano, pa
zato da alim srpske izrode i pijune koji se sada kod vas nalaze i vode vas samo da ginete ludo.
Srpski narod robovao je 500 godina, pa je opet slobodan postao, pa jo toliko neka
robuje, ipak ne moe i ne sme izgubiti nadu da e uskoro biti slobodan i dokle god ne postanemo
slobodni, dotle nee nestati ljudi koji e ii po narodu i opominjati ga da je vreme da se sam
oslobodi, kao to su nai stari radili, pa sve iako ne bude Vojinovia bie drugih.

Ali sada to i nije potrebno jer se za nau slobodu danas bore Englezi, velika Rusija,
Francuzi, Talijani, Belgijanci, Portugalci, Rumunija, Japanci, Amerikanci, pa kada bude dolo da
ove velike drave propadnu od Nemake, Austrije, Turske i Bugarske, onda ni Srbiji ne treba
nezavisnost. Pa ni u tom sluaju ne bi vam se Vojinovi predao ve bi sebi neku slavnu i srpskog
oficira dostojnu smrt sazdao.
Moji etnici ni od koga nisu uzeli hleb a da nisu platili, a to je na narod ostao go i
gladan, to ste mu vi tu sreu doneli.
Vi moete ubeivati i uveravati neprosveeni narod da Srbije nee vie biti, ali valjda
neete meni tu apsurdnost govoriti tim pre to im je dovoljno poznata situacija na svim
frontovima pa i na makedonskom sa koga i vi bez sumnje topovske tutnje sluate. Neka bog da
da se ovaj krvavi i strani rat zavri pa da se mi nekada u graanstvu sastanemo, te bismo tada
imali vie prilike da jedan drugog kritikujemo.
Skreem vam opet panju da posle 7. maja 1917. ne mogu ni jedno pismo primiti. Primite
pozdrav. Vojvoda Kosta Vojinovi - Kosovac.
Petog maja Vojinovi je u dnevniku zabeleio da je iz Kruevca dobio novo pismo od
austrijske komande sa naslovom: Pogaanje sa Kostom Vojinoviem prekinuto.
(Nastavie se)

U kralju trae spasioca

Oekuje se od Vrhovne komande da vrati nadu srpskom narodu. Za uhvaenog
komitu 1.000 kruna, za vojvodu 40.000

Kosta Vojinovi

Kosta Vojinovi je 6. maja uputio jo jedno pismo bugarskom komandantu Blaeva u

kome mu saoptava:
Na pitanja zato ne odoh na front odgovaram vam da sam i na njemu bio i opet u biti
sve dotle dokle jednog vaeg vojnika bude bilo u mojoj otadbini. Kakva suprotnost kod dva
bratska naroda: dok mi dolazimo u vau zemlju da se bratimimo i prolivamo nau dragocenu krv
za vau slobodu kod Jedrena da bi oslobodili svoju brau - nebrau od turskog zavojevaa, vi
posle kratkog vremena upadoste muki u nau otadbinu da nas vaim robovima uinite, da
palite, ubijate, silujete i vrite mnoga nedela, to ni Tatari nisu u svoje vreme radili.
Ja ne palim, ne pljakam, ne obeaujem, ve sam sa pukom u ruci. I najzad,
opominjem izdajnike i sve one koji su sa naim krvnim neprijateljem, - a to ste vi i Austrija - i
koji upropaavaju svoju brau, da znaju da e Vojinovi i njima stati nogom za vrat, kao i
dosada to je mnogima stao.
Iz celokupne prepiske jasno se vidi da Kosta Vojinovi nijednog momenta nije razmiljao
o predaji niti da iz toga za sebe izvue neku korist.
Austrijance je naroito zabrinjavalo to to je Vojinovi uvek uspevao da odri vrstu
disciplinu i visok moral svojih boraca, i to je odred odlino organizovao i svojim ljudima po
cenu smrtne kazne zabranio svako razbojnitvo i pljaku.
Austrijanci su na razne naine pokuavali da uhvate Vojinovia i razbiju njegov odred.
Kad nisu uspeli borbom raspisali su poternicu sa velikom nagradom onom ko uhvati vojvodu ili
ivog etnika. Tako su 20. maja raspisali nagradu od 1.000 kruna za svakog uhvaenog komitu,
za mrtvog 500, a za svakog jataka 200 kruna. Vojinovi je bio ucenjen sa 40.000 kruna.
Ni ta ucena nije urodila plodom. To potvruje i akt kruevake krajskomande, od 7. jula
1917: ali do danas se nije desio ni jedan jedini sluaj da je koji Srbin predao vlastima nekog
bandita ili da nam je pruio pomo da bi dobio tu nagradu.
Shvatajui da je stanje krajnje ozbiljno i da preti potpuno unitenje naroda, jer masovno
strada, vojvoda Kosta Vojinovi Kosovac, 23. jula 1917. godine, u selu Via, odrava sastanak
sa 100 etnika, kome ne prisustvuje vojvoda Kosta Peanac. Nakon rasprave doneta je odluka o
slanju ustanike delegacije na Solunski front sa izvetajem za Vrhovnu komandu.

Vojvoda Vojinovi je sa saradnicima sastavio izvetaj u kome opisuje zloinaka

zverstva okupatora na teritoriji Toplice i Jablanice, narodne motive za podizanje ustanka, stanje
na terenu, svoj lini stav i preporuuje mere za poboljanje uz neophodnu pomo Vrhovne
komande srpske vojske.
U izvetaju vojvoda Vojinovi, sem ostalog navodi: Da bih ovom predstojeem zlu stao
unekoliko na put i da bih na narod unekoliko spreio da ne srlja besvesno u oiglednu propast
optuujui jedni druge - ime bi svesrdno posluio neprijatelju da doe do potrebnog cilja poveo sam se idejom da, iako pod najteim okolnostima, organizujem komitsku etu i da
gerilskim etovanjem ubedim narod da Srbija nije zauvek propala, da e ona jo vea biti, da se
za nau pravednu ideju danas najvee carevine bore...
U daljem tekstu on objanjava 25-dnevnu ustaniku borbu, a potom i slom ustanka pred
mnogo nadmonijom okupatorskom silom. Zatim dodaje: Narod je poeo gubiti svaku nadu i,
mada uje topovske pucnje sa fronta, veli: bar je kralj mogao aeroplanom poslati neka pisma da
vidimo ta se radi i ta e biti od nas...
Na kraju izvetaja vojvoda Kosta Vojinovi upozorava i trai: Ako srpska Vrhovna
komanda eli povesti rauna o srpskom narodu koji sada pati ovamo i koji jo u njoj i u nama
gleda spasioce, onda neka jedino izvoli ispuniti ova neophodna, potrebna naa traenja:
1. Da odmah otponu aeroplanima u masi razbacivati po selima i svim mestima
agitacione plakate u korist Srbije i etnika;
2. Da se jedan od g. g. oficira ispoalje aeroplanom na mesto koje budem oznaio da isti
donese izvesnu sumu novaca da se pomognu familije onih koji se danas tamo i ovamo bore, kao i
seljaci koji su postradali i familije inovnika. Da se od iste sume izdre ete koje svakodnevno
rastu da se podigne ugled i moral u narodu i kod etnika;
3. Da se aeroplanom ispoalje jedan spreman hirurg i lekovi, kao i zavoji i materijal;
4. Da se putem kanala kroz Albaniju ispoalje jedna eta dobrovoljaca iz svih krajeva sa
orujem i municijom radi uverenja naroda i vrenja agitacije;
5. Da nam se dadu instrukcije o daljem radu kao i znakovi aeroplana.
Samo pod ovim uslovima moi e se spasti na narod konane propasti i organizovati u
veem broju kao i odsudni udar zadati neprijatelju prilikom odstupanja. U tom bi sluaju i
Arnauti sa kojima vodimo pregovore prili k nama. A u protivnom e se na narod pod
Austrijom potpuno pokatoliiti i postae najvei austrofili - a narod pod Bugarskom postati bolji
Bugari nego oni u Sofiji.
U potpisu: Komandant Ibarsko-kopaonikog odreda komitski vojvoda - rez. potporunik
Kosta Jov. Vojinovi-Kosovac.
U odsustvu ostalih vojvoda, saglasan sa izvetajem i radom: komitski vojvoda Dimitrije
Dimitrijevi, svetenik.
Tako pripremljen izvetaj trebalo je da urui delegacija: pop Dimitrije Dimitrijevi,
Aleksandar Piper, Ratko Stefanovi, Grk Petar Pikula, Proka Plani, Vlajko Vladisavljevi i
Vlastimir Vukovi.
(Nastavie se)

Izdaja skupo kotala!

Najbolje etovoe prelaze Bugarima i odaju sve veze, jatake i puteve. Vrhovna
komanda nareuje prekid svake etnike akcije

Jovan Ili i Sinia Stefanovi

Na put dug 400 kilometara, grupa sa izvetajem Vrhovnoj komandi pola je 23. jula
1917. godine iz sela Babice, na Kopaoniku. Putovanje se odvijalo uz stalne neprijateljske potere.
Izmeu Tetova i Gostivara dolo je do sukoba, gde je poginuo Ratko Stefanovi. Pop
Dimitrijevi, Piper i Grk Pikula, posle okraja, zarobljeni su na Suvoj gori i kasnije sprovedeni u
Ni gde su posle ispitivanja muki stradali.
Plani, Vukovi i Vladisavljevi su nou 28/29. avgusta proli neprijateljski front,
izmeu Ohridskog i Prespanskog jezera, i 4. septembra 1917. godine Vojinoviev izvetaj
predali pukovniku Danilu Kalafatoviu.
Vrhovna komanda 24. septembra 1917. godine dostavlja pismo ministru vojske u kome
obrazlae stanje u predelu Toplice i Jablanice i zahtev Koste Vojinovia da se poalje pomo sa
instrukcijom kako da se to izvede.
Shvatajui teku situaciju, Vrhovna komadna srpske vojske u Solunu odluuje da poalje
novog izaslanika sa direktivama ustanikim voama. Za sprovoenje tog dosta komplikovanog
zadatka Vlada je odobrila 10.000 dinara za potrebe ustanika u Toplici. Sredinom oktobra u
okupiranu Srbiju kree kapetan Jovan Ili, avionom, kojim pilotira iskusni avijatiar Sinia
Stefanovi.
U direktivi su naglaeni zadaci: da nae vojvode Kostu Peanca i Kostu Vojinovia i da
im saopti nareenje Vrhovne komande da odmah obustave svaku etniku akciju i dizanje
opteg ustanka; da ete rasture do najslabijeg sastava i dre ih u tajnosti; da lino preuzme
komandu nad svim vojvodama i etnikim sastavima; i da zapone oruanu akciju kada dobije
nareenje od Vrhovne komande.
Avion je poleteo iz Kore 29. oktobra u 14 asova. No, prilikom sputanja kod sela
ilova u Gornjoj Jablanici, nesreno je udario u drvo i zapalio se. Jedno bugarsko poterno
odeljenje bilo je u blizini te odmah priskoilo i uhvatilo oba lana posade, koji su ipak uspeli da
pre toga zapale sve hartije. Peanac je kasnije priao da je i sam bio u blizini, no nije mogao
intervenisati usled neprijateljske nadmonosti.

Zahvaljujui sve veoj izdaji, Odred vojvode Vojinovia, 16. oktobra 1917. godine, na
predelu izmeu areva i Treaka je opkoljen i prinuen da prihvati borbu pod veoma
nepovoljnim uslovima. Doivljava teak poraz, ranjen je u nogu i gine mu mnogo ljudi. U toku
noi nekako uspeva da se izvue i sa preostalim borcima ponovo zametne trag.
Kada su na zastanku sveli raune, u eti je nedostajalo mnogo boraca: poginuo je
zastavnik ete narednik Janiije Dimi, Stanka Petrovi-Dimi, njegova velika ljubav, koju nije
uspeo da preali. Poginulo je 18 boraca, a 10 je ranjeno i ostalo na bojitu. Zaplenjena je cela
komora i dragocena arhiva, koja nikad nije pronaena.
Krug se sve vie suava, ali Vojinovi se i dalje bori kao gonjena zver. Na jednom mestu
zapisao je u belekama: Beriet je poneo, no zemlja je pusta, crna od paljevina, nigde svadbe,
nigde sabora.
U dnevniku za 8. septembar belei da se na Cerovici ceo dan borio sa dve bugarske ete.
Devetog septembra zabeleio je borbu kod sela Katavara. Belei da se sve vie etnika predaje i
da su oni najopasniji zato to odmah prokazuju neprijatelju ne samo puteve kuda se etnici kreu
nego i baze iz kojih se snabdevaju, jatake...
Borbe koje u dnevniku belei Kosta Vojinovi evidentirane su i u bugarskim izvetajima,
potpisanim od pukovnika Darvingova.
U njima se, sem ostalog, navodi: da su delovi 11. opolenskog puka doli 20. septembra
oko podne u sukob sa Vojinoviem na koti 875 kod sela Vue. Vojinovi je imao oko 90 ljudi i
uporno se drao. Ipak je razbijen i ubijena su mu etiri etnika.
Polovinom septembra 1917. Vojinovi je imao borbu s Bugarima u selu Obrtnicu, i o
tome u dnevniku kae: Oko 12 sati primetio je straar bugarsku vojsku od 100 do 150 vojnika i
nekoliko konjanika. Po konju doratu odmah sam saznao da je to eta vojvode Tane Nikolova. Ja
sam odmah rasporedio etnike moje i spremno oekivao da na nas naiu. Dogledom sam video
da su se uputili naim tragom. Kad su doli do raskrsnice koja vodi za Bokoloran i Pesti poe
vojvoda da vri raspored i krenue k nama u streljakom stroju. Kada su naili na levokrilnu
zasedu pripucali su nai, u to smo i mi udarili s boka i s lea.
Na znak trube otvorila se ogorena borba koja je trajala do 4 asa posle podne. Bombama
smo ih nekoliko puta odbili kada su na juri poli; tu su mnogi njini izginuli, a vojvoda, pogoen,
pao je sa konja i dugo kukao. Vojnici se dozivahu i pitahu: Kade je vojvoda? - Zaginal, be! uo se odgovor. Konja njegova i psa hrta uhvatili smo. Nekoliko njihovih ranjenika uhvatio sam
ali ih ipak nisam hteo pobiti. Poto im je pomo poela pristizati, to smo se povukli. U ovoj borbi
na no i bombu poginulo je njihovih oko 40 komita i na Ramiz Ali Draga smrtno je ranjen...
Vojinovi dalje belei da su ga 16. septembra opkolili Bugari na Vikoj uki, ali se pod
borbom prebacio preko Toplice. Poginuo mu je jedan etnik. Osamnaestog septembra poslao je
svoje najbolje etovoe Kostu Vukovia i Milivoja Raievia da nabave hranu. Meutim, oni su
se predali Bugarima, kao i mnoge druge etovoe. Ne samo to su odale sve veze, jatake i
puteve, nego su krenuli na elu bugarskih poternih odeljenja. To su inili: Jovan Bulaji, Jovan
Jeli, ore Koprivica, Novica Veljovi, potom i Vukovi i Raievi.
Oni vode bugarsku vojsku i obavezuju se da e Vojinovia ubiti ili iva uhvatiti.
(Nastavie se)

Ranjen Kosta pobegao!

Dva bugarska dokumenta, izdata u oktobru (prvi od pukovnika Darvingova u Niu,
a drugi od taba Operativne vojske u ustendilu), opisuju kraj ustanka. U prvom
se kae da je: predavanje etnika postalo masovno...

Tane Nikolov sa srpskim etovoama

Dva bugarska dokumenta, izdata u oktobru (prvi od pukovnika Darvingova u Niu, a

drugi od taba Operativne vojske u ustendilu), opisuju kraj ustanka. U prvom se kae da je:
predavanje etnika postalo masovno. Bugarske vlasti vode pregovore sa jo nepredatim
etnicima, a to demoralie i ostale koji se inae ne bi predali. Drugi dokument poinje reima:
etniki pokret je na izdisaju.
Bugari su evidentirali da je od 5. do 20. oktobra bilo 47 sukoba sa komitama, ali je
najvanija borba voena 16. oktobra sa Kostom Vojinoviem izmeu areva i Treaka u kojoj je
ovaj potpuno razbijen: 17 etnika mu je poginulo, cela arhiva mu zaplenjena a on, ranjen, sa
svega nekoliko drugova je izmakao. U toku oktobra predalo se jo 13 etovoa, 134 etnika i 24
razbojnike voe. Pa ipak, izgleda da duh nezadovoljnika jo nije potpuno slomljen, - kae
se dalje u tome dokumentu.
U gonjenju razbijene Vojinovieve ete uestvovali su i Austrijanci sa dva mitraljeza. O
toj borbi koja, je zapravo poetak kraja Vojinovievog etovanja i Toplikog ustanka, govori i
telegram Drugog poternog bataljona upuen Okrunoj feld-andarmerijskoj komandi u
Kruevcu. U tom telegramu se kae: da je Vojinovi 16. oktobra istono od Treaka bio
pobeen i razbijen. Na mestu okraja ostalo je 18 mrtvih i 10 ranjenih komita. Meu mrtvima
bila je i njegova ljubavnica. Celokupna oprema i arhiva Vojinovieve ete pala je u ruke
Bugarima. Borba je trajala od 11 sati pre podne do kasno u no. Bugari su imali 3 mrtva i 1
ranjenog. Izmeu Male uke i Treaka Vojinovia su napadali prva bugarska eta i mitraljesko
odeljenje, dok su ga sa juga napadali druga bugarska eta i kontra eta.
O toj veoma traginoj borbi pisao je i sam Vojinovi. U njoj mu je propala arhiva i oba
dnevnika - operacioni i lini njegov. Na dva lista beleaka (nalaze se u Prokuplju u Arhivu
Toplice) Kosta je zapisao: U samu zoru opkoljeni smo od austrijske vojske, bugarske vojske i
naih izdajnika na Livadicama - Ivaljku. Potkazan sam od etnika (sleduju imena) koji su se
predali, uhvatili su nam zasede na mestima koja su im bila poznata, a kojima nam je jedini izlaz
bio.

Kad smo naili na njih oni su otvorili na nas vatru mada su se Bugari bili povukli i ubili
zastavnika narednika Janiija Dimia, Stanku Petrovi, roenu Dimi, ora Dimia, Spasoja
Kojia, Ivana Mijovia i Todora Pavlovia. U toj ogorenoj borbi ranjen sam teko u nogu,
opkoljen od izdajnika i od vojske neprijateljske borio sam se ranjen do same noi. Bugari su
imali 12 ranjenih i 6 mrtvih.
Ranjeni Kosta Vojinovi Kosovac, sa malobrojnim ljudstvom, sve tee se kretao i
izmicao pojaanoj poteri okupatora. Za njim su jurili 11. opolenski puk, 18 bugarskih
kontraeta i austrijski poterni puk. Poternim snagama komanduju lino general Nerezov, a
zamenik mu je potpukovnik Atanasov. Austrijske snage predvodi pukovnik Klem.
Kosta Vojinovi nee da bei, nee ni da se preda. Njegova glava je ucenjena sa 40.000
kruna. Verner, komandant okrune andarmerije u Kruevcu kae: Skoro dve godine gonimo i
unitavamo ove razbojnike, a oni se jo uvek pojavljuju - ve smo se zamorili.
Svoje kretanje i poslednje borbe Vojinovi opisuje na raspalim listiima:
Od 3. oktobra do 3. novembra nalazio sam se u Kuli i leio rane. Potera je bilo velikih
za mnom. Naroito su me traili predati etnici. Njima je elja bila da ja poginem te da se oni
spasu odgovornosti pred srpskim sudom za poinjena zla i krae kojima sam ja sve podatke
pohvatao. Sedmog novembra, zbog velikih potera u ovome kraju, iako nisam prezdravio, morao
sam se po najveoj hladnoi i snegu premestiti za Rankovicu kod sela ipovca. Tu sam od strane
Jovana Bulajia i vojske bugarske opkoljen. Borili smo se nekoliko sati potom smo se povukli. U
borbi su poginula dva bugarska vojnika i tri su ranjena, a ostali su se razbegli. Potkazali su nas
seljaci iz ipovca.
Osmog novembra preli smo preko Igrita na planinu umatu, tu smo se smestili u
kolibu, koju su etnici napravili (blizu sela Trmka, njegovog omiljenog sklonita). Na nogu jo
ne mogu da se naslonim.
Predali su se etnici Martin Mladenovi i Petar Prstojevi. Oba nisu htela da se
interniraju ve su se primili u bugarsku komitsku etu. Bugarske vlasti, poto sam ubio vojvodu
bugarskog Tana Nikolova i vojvodu Kruma, nisu primoravale nijednog etnika koji se predao da
uzme oruje i poe protivu srpskih komita, ve im je stavljen uslov: ili vole da se interniraju ili
pak da stupe u ete bugarske i da nas hvataju. Mnogi su zahtevali da se interniraju i oni su
oterani, a oni koji to nisu hteli danas idu i vode vojsku na nas, tuku narod i pljakaju, optuuju
one Srbe koji su ih hranili i od Bugara uvali, pokazuju gde je ta od materijala zakopano itd.
Za vreme od 7. novembra do 25. novembra nalazio sam se u Toplici. Opkoljeni u kui u
selu Lazarevcu probili smo se bez ikakvih gubitaka. Potkazivali su me imuniji graani seljaci, a
sirotinja nam izlazila na susret i uvala. Sve one etnike i oficire nae koji su sa orujem ili
protivu mene i mojih etnika povezali su Bugari, razoruali i sve vezane sproveli za Prokuplje.
Tu su ih sasluali i svi su drugi dan pogubljeni. Tako je na narod laknuo duom i oprostio se
izdajnika.
(Nastavie se)

Presuda poslednjim metkom

U pukaranju s Bugarima u selu Lazarevcu, gde se skrivao uz pomo Vuka
Pantia, Kosta Vojinovi je izgubio konja, to mu je znatno otealo kretanje

U pukaranju s Bugarima u selu Lazarevcu, gde se skrivao uz pomo Vuka Pantia,

Kosta Vojinovi je izgubio konja, to mu je znatno otealo kretanje. Umesto take koristio je
puku. Za svoje skrovite ponovo bira selo Trmku, 10-15 kilometara zapadno od Kurumlije. Tu
je u dnevnik zapisao:
"Dvadeset esti novembar. Danas proslavljam moje krsno ime - Prepodobnog Sv. ora
Alimpija. Zasada se ograniih na zemunice poto je sneg pao."
Bugari pripremaju poslednju ofanzivu, koja e doi glave poslednjem srpskom ratniku i
vojvodi Toplikog ustanka. Komandant Moravske oblasti general Nerezov alje 18. novembra
zapovest: komandantu Drugog brigadnog okupacionog rejona u kojoj nareuje da se 8. decembra
otpone sa sistematskim i stalnim gonjenjem komitskih eta sve do njihovog konanog
istrebljenja. Taj rejon je nazvan rejonom usiljenog dejstva. U toj akciji uestvovalo je, pored
postojeih 11 kontraeta, jo sedam komitskih kontraeta.
Da bi unitili Vojinovia, i Austrijanci su preduzimali razne mere. Tako su, na primer,
17. oktobra 1917. obrazovali specijalni lovaki puk tako to je svaka krajskomanda u Srbiji
izdvojila po 26 dobrovoljaca. Puk je brojio oko 500 dobro naoruanih vojnika, koji su morali
znati srpski jezik.

Puk je, meutim, ubrzo rasformiran, jer prema zvaninom saoptenju, "nije pokazao
nikakve naroite uspehe. Za sve vreme samo se jednom sukobio sa banditima, i to nou - bilo je
pucnjave sa obe strane, ali bez gubitaka. Razbojnici sa vrlo velikom panjom i opreznou vre
svoj zadatak, a teren je lo i pomo stanovnitva velika te su u stanju da svaki sukob izbegnu".
Aleksandar Deroko pie: "Vodei borbe iz dana u dan, izvlaei svoj odred iz
beznadenih situacija i probijajui se kroz zamke i zasede koje mu je neprijatelj postavljao,
Vojinovi bi najzad ranjen. Teko ranjenog etnici su ga prenosili dalje i krili, dok najzad,
decembra 1917, ne bi opkoljen kod sela Grgura u Toplikom okrugu. Borio se do pretposlednjeg
metka, a poslednji je namenio sebi odravajui re da iv pasti neprijatelju u ruke nee. Tako
zavri ovaj junak bez straha i mane. Nije mu bilo sueno da prieka jo devet meseci pa da vidi
san svoga ivota ostvaren. Bugarska eta koja ga je opkolila u poslednjoj borbi nagraena je sa
90.000 leva."
U dokumentu koji je Milivoje Perovi pronaao u bugarskoj arhivi se kae: "Videi
besmislenost svoje borbe i tete za narod etnici koji su se sami predali, gonili su svoje drugove
to su jo ostali u umi. Na primer, Jeli, Koprivica, Evgenije Cvetkovi, upi, Nika
Kutrimovi, Ica Kalajija, Rade Vlahovi i mnogi drugi vieni etovoe. ak je i stanovnitvo
uzelo velikog uea u gonjenju preostalih etnika. U Prokuplju je obrazovan komitet za
hvatanje Peanca, a u mnogim selima obrazovane su kontraete za gonjenje etnika. Vojinovi je
bio otkriven i ubijen kod sela Grgura od dve takve seoske kontraete, a pre toga bio je ranjen kod
sela Sudimlja ba pomou svojih bivih etnika koji su najbolje otkrivali mesta njegovog
kretanja i boravka."
Poslednje odredite usamljenom i ranjenom Kosti Vojinoviu bila je stara vodenica na
potoku pored sela Grgura. Tu je vojvoda Kosta Vojinovi Kosovac presudio sam sebi.
Kada je okupator uao u vodenicu, naao je beivotno tele velikog srpskog vojvode i na
paretu isprljanog papira njegovu poslednju elju: da ga sahrane na mestu pogibije.
Neprijatelj mu je elju ispunio, ali tek poto su njegovo telo svima pokazali u Kurumliji.
Sahranjen je u jednoj jaruzi pored vodenice.
Po zavretku Prvog svetskog rata, rezervni porunik Vukoje Todorovi, Vojinoviev blii
roak po majci, pokupio je njegove posmrtne ostatke i dostojno ih sahranio na groblju pored
grgurske crkve. Kosti velikog vojvode i njegovih drugova, uz sve poasti, sahranjeni su u parku
pored grgurske crkve, 1940. godine. Tu je srpskom vojskovoi podignut spomenik kakav
dolikuje borcu za slobodu, rad akademskog vajara Rista Stijovia.
Kraj