Finansijsko racunovodstvo,

Ciljevi izucavanja finansijskog racunovodstva jeste sagledavanje studenata

zn-anjem potrebnim za ocenjivanjem finansijskog polozaja i rezultata poslovanja

preduzea,raz-vija se sposobnost za brzo donosonje poslovnih odluka vezanih za
poslovanje preduzea,potr-ebe za svim nivoima menadzmenta. Preduzece
predstavlja osnovnu eliju sistema.privredni si-stem predstavlja deo drustvenog
sistema pravnog sistema socio kulturnog ostvarujuci misiju na trzistu. Preduzece
minimalno ostvaruje kontakte sa okruzenjem. Preduzece deluje na okrue-nje ali i
okruzenje deluje na preduzece razmenom materije,energije i informacija. preduzee
iz okruzenja nabavlja inpute ,materijal,radnu snagu a za uzvrat okruzenju
isporucuje i pruza usluge .medjusobna interakcija znaci input transformacijom
inputa u autput.preduzece u savremenim uslovima ostvaruje sistem koji je u stalnom
pokretu sto je uslovljeno da svako pre-duzece ima autonomiju donosenjem
planova,ciljeva strategije ali istovremeno je odgovor-na za greske koje bi ucinilo u
tom procesu. Za svaku propast odgovorni su vlasnici preduzeca ili nosioci
preduzeca.preduzece mora da ostane,da se ne ugasi, ne iskljuci sa trzista,mora
stalno da radi.da bi se to obezbedilo preduzecem treba upravljati. Upravljanje znai
proces
upravlja-nja,ciljevi
koji
su
u
funkciji
ostvarenja
opsteg
cilja
preduzeca.upravljanje se ostvaruje na osn-ovu sukcesivnih,neprekidnih donosenja
poslovnih odluka ostvarenim u svim nivoima upravlja-nja preduzeca. Upravljacko
racunovodstvo je namenjeno rukovodstvu preduzeca i ima za cilj obezbedjivanje i
analiziranje informacija nuznih za upravljanje preduzecem.,kao i obezbee-nje
informacija za potrebe kontrole,planiranja i poslovnog odlucivanja. Da bi informacije
bile tacne ,objektivno realne finansijski izvestaji koji su poslati moraju biti
tacni.usmerenost raun-ovodstva ka zahtevima upravljanja preduzeca kroz kontrolu i
planiranje poslovanja predstav-lja sustinu upravljackog racunovodstva.upravljacko
racunovodstvo obezbedjuje detaljne in-formacije iz poslovanja preduzeca. Da bi
informacije bile tacne ,objektivne,realne finansijski iz-vestaji koji su poslati moraju da
budu objektivno tacni.te informacije pruza raunovodstvo. Krajnji proizvod i
finalni proizvod racunovodstva su finanskijski izvetaji.raun-ovodstvo
evidentira poslovne promene koje se ostvaruju izmedju njega i okruzenja preduzeca i
sastavlja finansijske izvestaje.to je racionalni pristup ili racionalni proces upravljanja
gde se menadzment oslanjao na svoj princip. finansijsko racunovodstvo ima cilj
da obezbedi i analizira informacije o ostvarenim efektima poslovanja i to za eksterne
korisnike /poreski org-ani,drzavni organi,akcionari i dr ./ finansijski izvestaji su
namenjeni spoljnim korisnicima/ vlasnici,kreditori,fiskalni organi,naucni instititi/ i
vlasnicima internim korisnicima menadzerima. Za razliku od spoljnih korisnika,kojima
su
finansijski
izvestaji
jedini
informacioni
izvor
o
stanju
i
uspehu
preduzeca,menadzerima u ijoj nadleznosti je sastavljanje i prezentovanje finansijskih
izvestaja i drugi informacioni izvori. Racunovodstvo se zasniva na nominalnom i
moraln- om robnom toku.nominalni tok su finansijski tokovi vezani za novcane
transakcije,plaa-nja,uplate,tekuci racun i realni robni tok su proizvodni tokovi usluge.
Racunovodstvo je na-ucni proces,sistem kojim se kvalitativno obuhvataju
ekonomske transakcije u cilju kontrole,an-alize i delovanja na ekonomske
aktivnosti.naucni proces merenja ,obrade i prezentovanje ekon-omskih informacija i
poslovnih informacija sa ciljem da korisnicima informacija omoguci do-nosenje
odluka,cinjenica .moramo da identifikujemo odredjene transakcije,merenja,obradu prezentovanje.da prikupimo informacije,da ih obradimo. informacija se odnosi na
poslovanje
preduzeca
i
moraju
da
budu
prezentovane
korisnicima.racunovodstvena
funkcija
sastoji
se
u

registrovanju,klasifikaciji,sumiranju i interpretaciji ekonomskih transakcija. velika

pode-la raunovodstva je u odnosu na oblast na koju se odnosi,predmet i aspekt
analize,specifi-nosti raunovodstvo se deli na 1.makroraunovodstvo/drutveno
raunovodstvo
2.
Mikrora-unovodstvo/raunovodstvo
preduzea,poslovno
raunovodstvo.
1.makroraunovodstvo se nekada nazivalo drutveno
knjigovodstvo
drutveno ra- unovodstvose razvilo iz
potrebe
drutva,drave,uvida u ekonomsku aktivnost zemlje,ekono-mske aktivnosti i rezultata
aktivnosti nacionalne ili privredne ekonomije. Predmet raunov-odstva
su
agregati proizvodnje koji odravaju rezultate nacionalne privrede-drutveni proiz-vod i
nacionalni dohodak. Podela makroraunovodstva je na 1.sistem drutvenog
proizvoda i nacionalno dohodka, 2.input-output,3.tabele, 4.sistem finansijskih tokova,
5.bilans plaanja i bilans drutvenog bogastva/nacionalni bilans/.privredna aktivnost
jedne zemlje proistie iz razliitih transakcija koje se klasifikuju ,sumiraju i prezentuju
na makro nivou. Te aktivnosti se najbolje prezentuju na makro nivou preko odreenih
kategorija koje se zovu bruto domai proizvod. Ili nacionalni dohodak. Bruto domai
proizvod je koliina svih roba i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odreenom
vremenskom periodu najee je to jedna godina.sastoji se iz prenetih i ostvarenih
vrednosti. U vrednost spadaju materijalni trokovi i amortizacija plus novoostvarena
vrednost .nacionalni dohodak je razlika izmeu bruto domaeg proizvoda i prenete
vrednosti.kada se od bruto domaeg proizvoda odbiju naturalni trokovi i amortizacija
dobija se nacionalni dohodak.mikro ili poslovno raunovodstvo se vodi u preduzeima
i odnosi se na ekonomske transakcije u preduzeu i obuhvata knjigovodstvo sa
bilansom,obraun trokova i uinaka,ili rezultata ,raunovodstvenu analizu i
ekonomske procese koji se izraavaju u novcu i to kao planiranje i raunovodstveni
nadzor.esto se postavlja pitanje da li je knjigovodstvo isto to i raunovodstvo .nije
knjigovodstvo predstavlja najvaniji deo raunovodstva .bez knjigovodstva nema
raunovodstva ,bez knjigovodstva nema analize ,nema planiranja,nadzora, ali se ne
moe staviti znak jednakosti izmeu knjigovodstva i raunovodstva. Raunovodstvo
ima interne i eksterne zadatke .interni zadaci bi bili aurno,uredno i tano i po
hronolokom redu evidentira sve stvarno nastale predmete u jednom preduzeu u
odreenomposlovnom
momentu.svako
preduzee
se
osniva
da
traje
neogranieno.pored ovog zadatka da evidentira sve poslovne promene na imovini,na
obavezama,kapitalu,prihodima,rashodima zadatak raunovodstva je i da izrauje
razne
kalkulacije,kalkulacije
cene
kotanja,prodajne
cene,razne
analize,planovi,izraunavanje
rentabiliteta
poslovanja,kontrola
profitabilnosti.
Eksterni zadaci raunovodstva su polaganje rauna prema dravi ,
to znai :ako radi mora i da plaa porez,ali i informisanje.neophodno je da
vlasnici,poverioci,zaposleni i ostala zainteresovana javnost bude informisana o
uspenosti preduzea o njegovom poslovanju. Bilans stanjaprua informativnu
osnovu za ispitivanje finansijskog stanja ili finansijskog statusa u jednom trenutku ili u
kraem ili duem vremenskom periodu, radi dobijanja opte slike finansijskog stanja
pre svega radi ocene stanja ili razvoja poloaja ,sigurnosti i likvidnosti, a to se
postie ispitivanjem strukture i imovine kapitala rauna pokria (u kom je stepenu
imovina finansirana iz sopstvenih i tuih izvora likvidnost.celokupnost sredstava
prema konkretnim oblicima (aktiva) i prema svojim izvorima(pasiva)predstavljena u
vidu dvostranog pregleda naziva se bilans.bilans je dvostruki prikaz jedne iste
stvari.na levoj strani u aktivi ,iskazana su sredstva prema svom sastavu,prema
konkretnim oblicima,razvrstanim prema svojoj funkciji u preduzeu na osnovna i
obrtna sredstva.na njegovoj desnoj strani,pasivi obuhvaena su ista ta sredstva
prema nainu pribavljanja,prema izvorima.usled toga,leva strana(aktiva) i desna
strana bilansa(pasiva) moraju uvek biti u ravnotei. Bilans uspeha predstavlja
pregled prihoda i rashoda ostvorenih u toku obraunskog perioda a funkcija rauna
uspeha u utvrivanje ostvarenih rezultata prikazivanjem razvoja prihoda i rashoda u
obraunskom periodu. Knjigovodstvo sa bilansom obuhvata knjigovodstvo

,iventar,iventarisanje,godinji raun i specijalni bilans.knjigovodstvo sme da obuhvata

samo one poslovne transakcije koje su stvarno nastale. 2 uslov je da li su te poslovne
promene izazvale promene na imovini,na kapitalu,na obavezama,prihodima ili
rashodima. 3 uslov je da poslovne promene moraju da budu izraene u novcu
vrednosti,dinari,dolori ,4 uslov svaki poslovni dogaaj mora da bude dokumentovan.
Iza svakog poslovnog dogaaja mora da postoji neki dokument.ako su upitanju
eksterne
transakcije
preduzea
sa
okruenjem
pre
svega
su
to
rauni,fakture,otpremnice.ako su upitanju interne transakcije ,interna evidencija plus
prijemnica,dostavnica,radni nalog.iza svake transakcije mora da postoji pisani trag
koji se zove dokument. Knjigovodstveni sistem je skup osnovnih i jasno odreenih
naela koji sainjavaju zasebnu organsku celinu,a na kojima se zasniva organizacija
evidentiranja,beleenja,poslovnih promena unutar 1 privredne jedinice.prema
principima postoje dva sistema knjigovodstva :prosto knjigovodstvo i dvojno
knjigovodsvo
Jednostavni sistem( prosto knjigovodstvo)prati i registruje samo one poslovne
promene koje se odnose na pasivni i aktivni imovinski deo.prosto knjigovodstvo ne
belei promene usled kojih dolazi do pojave prihoda i rashoda. Nema potpun sistem
rauna i ne vodi se evidencija o svim imovinskim delovima ve samo o onom delu za
koje je preduzee zainteresovano.finansijski rezultat u prostom knjigovodstvu se ne
moe iskazati na osnovu knjienja ve iskljuivo inventarisanjem ili popisom.,da se
utvruje vrednost iste imovine ili sopstvenog kapitala na kraju godine u odnosu na
stanje koje je bilo na poetku godine ako je ista imovina na kraju godine vea od one
na poetku.ista imovina je imovina umanjena za obaveze.ista imovina je razlika
izmeu imovine i obaveze.u naoj zemlji je dozvoljeno voenje prostog knjigovodstva
u odreenim sluajevima najee radnjama koje imaju strane zanate i postoje 3
knjige koje se vode u naoj zemlji i to je kpo-poslovno knjigovodstvo u prometu
paualno oporezivanje obaveznika,knjiga pk-je knjiga osnovnih sredstava.dvojno
knjigovodstvo-je nastalo razvoje prosto gnjigovodstva u italijanskim gradovima
srednjeg veka .dvojno knjigovodstvo je nastalo kada je u prosto knjigovodstvo
ukljuen raun kapitala i raun profita sa svojim komponentama rashodima i
prihodima,sa ciljem obrauna finansijskog rezultata(dobitka odnosno gubitka.prve
principe dvojnog knjigovodstva je obradio benedikt kotruli u 15 veku ,posle nega je
upotpunio italijan monah luka paioli. Dvojno knjig. Predstavlja potpun,zatvoren
sistem u kome svaka poslovna promena obuhvata najmanje 2 rauna i to u istom
iznosu na levu i desnu stranu.ako se evidentira na 2 rauna to je prost knjig sistem,a
ako ima vie to je sloen knjig. Sistem.dvojno knjigovodstvo obezbeuje dobijanje
pokazatelja o promenama nastalim kod aktivnih i pasivnih imovinskih delova,i prua
neophodnu sliku svih ostvarenih rashoda i prihoda na posebnim raunarima . Svaki
poslovni dogaaj se odraava na dva ili vie knjigovodstvenih rauna,pri emu je
uvek poveanje na odreenom raunu kvantitativno jednako smanjenju na nekom
drugom raunu.trokovi i rezultati ili trokovi uinaka .postoji finansijsko
raunovodstvo sa raunima od 0-8 i postojiobraun trokova klasa 9 iji je zadatakda
se knjie svi trokovi po nosiocima i mestima trokova.finansijsko knjigovodstvo
evidentira trokove po vrstama,trokove materijala,elektrine energije,trokove radne
snage,trokove kamata.raunovodstveni trokovi uinaka te prirodne vrste trokova
razvrstava na mesta gde su nastali i na nosioce.zadatak knjigovodstvenih uinaka je
sainjavanje kalkulacija cena kotanja proizvoda kao i prodajne cene ali i obraun za
uim
organizacionim
delovima
ili
jedinicama.pored
toga
postoji
i
analiza,raunovodstveno planiranje,raunovodstveni razred.svaka od njih je znaajna
za preduzee jer knjigovodstvo evidentiraposlovne promene,daje finansijske
izvetaje,preuzima analizu i vri obradu informacija raunovodstveno planiranje se
bavi izradom planskim bilansom stanja ,bilansom uspeha u sastavu finansijske
funkcije.kakav
e
biti
bilans
uspeha,rezultat
koji
se
bavi
procenom
ispravnosti,materijalnom ispravnosti,ostvarenih neispravnosti u procesu evidentiranja
tih poslovnih promena.svrha finansijskih izvetaja je da obezbede informacije korisne

za donoenje pravilnih osnovnih ili ekonomskih faktora. Sve informacije mogu da se

podele na kvantitativne i kvalitativne informacije.kvalitativne inf. struktura radne
snage,da li neko kasni na posao ili ne.kvantitativne inf. Se dele na raunovodstvene i
ne
raunovodstvene
inf.raunovodstvene
se
obezbeuju
iz
finansijskog
raunovodstva ,menaderskog ili upravljakog raunovodstva kao i iz operativnih
evidencija preduzea.finansijsko raunovodstvo je hronoloki zasnovano na dvojnom
knjigovodstvu i da bi se hronolokim evidentiranjem na raunu glavne knjige svih
stvarno
nastalih
poslovnih
promena
finansijskih
odnosno
vrednosno
izraenih.voenje finansijskog knjigovodstva zakonom je obavezno.vodi se na
trocifrenim kontima ili raunima po vrednosti.menadersko raunovodstvo se bavi
prikupljanjem,klasifikovanjem i obradom inf.za razliku od finansijskog knjig. Nije
obavezno da se vodi po zakonu.vodi se za potrebe menadmenta,internih korisnika u
preduzeu i sa zavrenim to pouzdanijim i ispravnijim poslovnim porukama.
Raunovodstveni proces obuhvata 5 faza: 1.faza svake poslovne transakcije u
obliku knjigovodstvenih stavova kroz dnevnik. 2 faza je prenoenje raunovodstvenih
stavova koji su evidentirani kroz dnevnik na raune glavne knjige. 3 faza je priprema
probnog bilansa rauna glavne knjige. 4 faza je usaglaavanje i korekcija eventualnog
pogrenog knjienja u dnevniku i prenoenje ispravki u glavnu knjigu. 5. Faza
pripremanje finansijskih izvetaja kvazi korigovanog i usaglaenog stanja.
U kontroli glavne knjige usled dnevnika i glavne knjige mora da se slae.ukupan
promet u dnevniku mora da bude jednak prometu u glavnoj knjizi.finansijski izvetaji
su bilans stanja,bilans uspeha,izvetaj o raunu i tokovima,izvetaj o promenama na
kapitalu,naba-vljanje inspiracijske izvetaje i statistiki aneks.samo uspostavljanje
finansijskih izvetaja nije preputeno dobroj volji na raspoloenju ili neraspoloenju
vlasnika preduzea ve je to obaveza koja je propisana odreenom
regulativom.,profesionalnom i meunarodnom regulativom zakonskom regulativom i
internom regulativom
samog preduzea.obaveza voenja poslovnih knjiga i
svakodnevnih finansijskih izvetaja je obaveza kojom je propisana meunarodna
regulativa
zakonskom
regulativom
i
internom
regulativom
samog
preduzea.meunarodna poslovna regulativa ova regulativa obuhvata vie
segmenata a to je okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izvetaja koji tretira
ciljeve finansijskog izvetaja.u sklopu meunarodne regulative profesional-ne
regulative su meunarodni raunovodstveni standardi,koji su obavezujua metodoloka upustva koja treba da onemogue subjektivizam i samovolju koji vode poslovne
knjige i sastavljaju finansijske izvetaje kako u fazi njihove pripreme tako i u fazi
njihovog prezentovanja a samim tim da obezbede finansijske izvetaje.do sada
postoji donet 41 rau-novodstveni standard koji se primenjuje u svetu.u naoj zemlji
ne postoje nai srpski standardi,postojali su u jugoslaviji jugoslovenski
raunovodstveni standardi ,te drave vie nema ,ne postoje srpski standardi ve
direktno primenjujemo.2 grupa je zakonska regulativa koja je za voenje poslovnih
knjiga
i
sastavljanje
finansijskih
izvetaja.meunarodno
raunovo-dstvene
standarde.meunarodni standardi finansijskog izvetaja msfi ima ih do sada
objavljeno 7 a cilj je da finansijski izvetaji prue visoko kvalitetne informacije za
potrebe menadmenta i informacije koje su uporedive u prikaz-anim vremenskim
periodima i da obezbedi neku pouzdanu osnovu da informacije budu dobijene uz
trokove koji su nii od koristi koje imamo o tim informacijama.u okviru meunarodne
regulative tumaenja koje daje komitet za raunovodstvene standarde,
Kodeks etike za profesionalne raunovoe i meunarodni standardi
revizije.pitanje?Nave-dite meunarodnu profesionalnu regulativu koja obavezuje
preduzee da sastavi finansijski izvetaj. To su:pokreti za pripremanje finansijskih
izvetaja,meunarodni rau-novodstveni standardi mrs,meunarodni standardi
finansijskog izvetaja,povlaenje komitet,kodeks etike za ovlaene raunovoe i
meunarodni standardi impresije.to se tie zakonske regulative tu je re o

nacionalnom zakonodavstvu jedne zemlje,kada je re o naoj zemlji to je zakon o

raunovodstvu i reviziji koji pripisuju za obavezu direktnih raunovodstvenih
standarda ali i obavezuje preduzee da vode obavezno vode finansijsk-o
knjigovodstvo ali tu imamo i druge zakone kao zakon o privrednim drutvima,zakon o
porezu preduzea,zakon o porezu graana.imamo i internu regulativu koja se odnosi
na obaveze preduzea da donosi svoju sopstvenu raunovodstvenu politiku
preduzea.raunovodstvena preduzea su data mogunost preduzeima da unetim
okvirima sami se odlue za odreena reenja,recimo pitanje utroka zaliha materijala
u procesu proizvodnje.sadrajn finansijsko izvetavanje ini obezbeenje informacija
koje su korisne za donoenje nacionalnih ,poslovnih,kreditnih i investicionih
poloaja.informacijeo finansijskom poloaju preduzea ili finansijskom statusu
preduzea o sredstvima preduzea,njegovom kapitalu i
obraena nalazi se u
finansijskom izvetaju koji se zove bilans stanja.
Aktiva
Sredstva
A) osnovna sredstva
A) obrtna sredstva

bilans

pasiva
izvori

a) sopstveni izvori
a) tui izvori obaveze

Informacija o stvorenim rezultatima poslovanja,prihodima,rashodima njihovoj razlici

koja moe biti pozitivna u vidu dobitka ili negativna u vidu gubitka se obezbeuje u
finansijskom izvetaju koji se zove bilans uspeha. Informacija o tokovima sredstava
,novanih sredstava i optih sredstava ,izvorima i upotrbi sredstava prilivima i
odlivima,ova informacija obezbeuje izvetaj o novanim tokovima ,koji se zove ke
lou i to izvora sredstava finansijski tok odnosno poveanje i sravnjenje bilansnih
pozicija i to se zove franc lou izvetaj o kretanju sredstava odnosno poveanju i
sravnjenje bilansnih pozicija. Ko su korisnici informacija? To su interni korisnici i
eksterni korisnici.interni korisnici to j e menadment na svim nivoima .eksterni
korisnici su vlasnici preduzea,komore,zaposleni,kreditori,poverioci,dobavljai.ta je
kvalitet informacije? Najbitnija odlika jedne raunovodstvene informacije je njegov
kvalitet-to je skup tanosti,kvantiteta,relevantnosti,blagovremenosti,jednostavnosti i
usaglaenosti.cena informacije se moe prikazati matematiki kao odnos k=ek gde je
k koeficijent prisnosti informacije;ek-efekat korienja informacije
t su
trokovi prikupljanja i obrade informacija.naela urednog raunovodstva su naela
potpunosti to znai zahtev da knjigovodstvom budu obuhvaene sve r araunvodstvene kategorije i sve promene vezane za njih koje su se dogodile u odreenom
momentu.
Da li je to naelo istinitosti ili od materijalne ispravnosti.zakoni u knjigovodstvu
obuhvataju samo one ekonomske promene koje su se stvarno i dogodile.ne smeju se
prikaz-ati promene koje se nisu dogodile. Naelo aurnosti zahteva da sve stvarno
poslovne promene u knjigovodstvu budu evidentirane u najkraem moguem
roku.nekada je bilo propisano zakonom 7 dana,pa 5 a sada se to pre odradi ako
moe odmah danas. Naelo jasnosti i preglednosti zahteva da knjigovodstvo putem
raunovodstvene kategor-ije i primene u obeleavanju delova tih ralanjenih
kategorija da se ne dogodi meanje odreenih rauna,kategorija itd. Naelo
povezanosti zahteva da informacije moraju da budu promenljive.knjigovodstvo mora
da bude tako organizovano da svakog trenutka mora izvriti odreene provere,izvriti
knjienja i drugih radnji.naelo ekonominost kao i naelo urednog raunovodstva
zahteva da korisnik od bilo koje aktivnosti preduzea pa i knjigovodstva bude vee od
trokova. Naelo urednosti znai predavanja,dopisivanja,brisanja itd.sredstva izvori
sredstava preduzea da bi jedno preduzee moglo da efikasno funkcionie mora da
raspolae odreenim sredstvima.struktura i obim tih sredstava uslovljena je
prirodnom delatnosti samog preduzea.sredstva ili imovinu preduzea ine sva
sredstva sa kojim predu-zee raspolae i koja mu slue za obavljanje njegove neto ne

ili registrovane delatnosti imovina preduzea ine stvari ,ine prava i ini novac.stvari
su maine ureaji ,zgrade,ma-gacini,zalihe,sitan inventar. Prava-potraivanja od
kupaca u zemlji i inostranstvu,potra-ivanja od zaposlenih,za neplaene poreze i
novac-pod kojima se podrazumeva novac i nov-ani ekvivalenti,novac sa tekuim
raunima ,kod banke,gotov novac i lako novane papirne vrednosti koje se zovu
novani ekvivalenti. Aktiva-stvari,prava,novac;
pasiva-ka-pital,obaveze .
Bruto
imovina=kapital+obaveze; neto imovina=bruto imovina+obaveze. U imovini treba
razlikovati 2 pojma bruto imovinu i istu neto imovinu. Bruto imovina je jednaka
kapitalu+obaveze . Neto obaveza je razlika bruto imovine i obaveza.sa stanov-ita
namene sva preduzea delimo na poslovnu i neposlovnu imovinu.poslovnu imovinu
ini onaj deo poslovne imovine koji se koristi za obavljanje te njegove registrovane
jednakosti.-stalna
sredstva,obrtna
imovina.
Neposlovna
imovina

odmaralita,autobus za prevoz radnika.poslovnu imovinu delimo na 1.stalna sredstva

(imovinu) koju ine 1.nematerijalna ulaganja,2.materijalna ulaganja,3.finansijska
ulaganja; obrtna sredstva
(imovinu) koju ine 1.potraivanja,2.zalihe,3.gotovina i gotovinski ekvivalenti.razlika
izmeu stalne i obrtne imovine stalna se nabavlja da slui vie godina i postepeno se
prenosi na obrtni proizvod.obrtna sredstva koji je obrt manji od jedne godine
odnosno u stanju je da se u toku godine vie puta okrene bre. Sredstva i imovina
ine aktivu.to je neto to sredstva,stvari zemljita,maine,roba,materijal,zgrade sve
ono to se moe dohvatiti rukom,videti.pasiva obavetava o izvorima ili poreklu
imovine.to su sredstva i imovina.pasiva to su izvori sredstava.pasiva nas obavetava
o onome to ima u aktivi pred-uzea.pasiva nas obaveta ije je to to imamo u
aktivi.ako je upitanju kapital odnosno sopstveni kapital to znai po strukturi te nae
imovine ako je na a deo je tui kapital po osnovu nabavke neke
robe,materijala.izvori sredstava
se sastoje iz kapitala i obaveza a obaveze-iz
kratkoronih kredita i dugoroni krediti.u aktivi se evidentiraju sredstva
imovine,stvari ,prava ,novac,materijalna i nematerijalna imovina poslovna odnosno
neposlovna a u pasivi se evidentiraju izvori te imovine.aktiva uvek mora da bude
jednaka pasivi.najvanija odlika je ravnotea.,bez obzira da li se radi o bilansu
stanja,bilansu uspeha ili bilo emu .u sluaju kada je aktiva vea od pasive u tom
sluaju imamo dobitak a kada je pasiva vea od aktive imamo gubitak.ukoliko je
aktiva vea od pasive vei su i prihodiod rashoda.ukoliko je aktiva manja od pasive
rashodi su vei od prihoda. Rashodi i prihodi se evidentiraju u bilansu uspeha.
Osnovni instrumenti dvojnog knjigovodstva su inventar,poslovne knjige,bilans
stanja,bilans uspeha,knjigovodstvena dokume-nta,zavrni list .inventar
je
knjigovodstveni dokument na osnovu koga se sastavlja poetni bilans stanja ili bilans
otvaranja i obavezno se sastavlja na dan 31/12 svake godine po zakonu,da bi se to
tanije i realnije utvrdio finansijski poloaj i uspeh preduzea.iven-tar se moe vriti i
u vanrednim situacijama inventarisanje.predmet inventarisanja ili popisa su sva
sredstva i svi iz sredstava preduzea.cilj je to realniji i taniji finansijski izvetaj ali
treba zapamtiti da se nikada ne vri poreenje stvarnog sa knjigovodstvenim stanjem
nego knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem.znai kada se izvri popis imovine i
obaveza fiziki popis ili naturalni popis onda se knjigovodstveno stanje uporeuje sa
stvarnim stanjem.stvarno stanje je relativno a ne obrnuto,to bi ve bilo
zloupotreba .kada se govori o bilansu stanja i bilansu uspeha najvanija odlika svakog
bilansa je ke.
Postoji jo odlika a to je da je bilans uvek usmeren na prolost,to je uvek neko
suoava-nje recimo imovine i izvora u preduzeu prihoda ili rashoda .iz tog
suoavanja uvek proi-zilazi neki rezultat,razlika.to moe biti dobitak,gubitak ili ako je
re o izvetaju o novanim tokovima ,tu imamo primarne ,vidimo da li imamo vika
novca na kraju ili manjka no-vca i koliko nam nedostaje.bilans uspeha se sastoji iz
prihoda i rashoda .suoavanjem prihoda i rashoda dobija se razlika koja moe biti
dobitak ili gubitak.prihodi-rashodi=fin-ansijski rezultat.ako su prihodi>od rashoda
dobija se dobitak a ako su <dobija se gubitak.

Postoje poslovni prihodi,finansijski prihodi,ostali prihodi. Isto tako i rashodi-poslovni

rashodi,finansijski rashodi i ostali rashodi.postoje dva naina dva sistema kako se vri
evidentiranje prihoda.1. Po sistemu fakturisanja ,realizacije i evidencije prihoda po
siste-mu naplaene realizacije.u naoj zemlji vai sistem fakturisanja realizacije.svaka
trans-akcija koja je vezana za prodaju,uinak robe,proizvod usluga podrazumeva da
mora da se izda faktura.uz fakturu ide otpremnica.onog momenta kada preduzee
izda fakturu svom kupcu za prodaju proizvoda i usluga u tom momentu nastaje
njegova grupa koristi.na taj nain drava obezbeuje i nju ne zanima da li e ikada
da naplati tu fakturu u celosti,delimino ili je nikada nee naplatiti ,ti si duan da
plati porez pa makar se zaduio kod
Banke po njihovim uslovima ali su duan da plati porez. Za razliku od sistema
naplaene realizacije to je vailo osamdesetih godina to je ukupan prihod u
raunu,samo ono to je naplaeno konkretno.dakle ne ono to je fakturisano nego
samo ono to je naplaeno i
Leglo na raun.poslovne promene ili ekonomske promene u preduzeu su re-zultat
aktivnosti jednog preduzea koje utiu na njegov imovinski status ili poloaj na
njegovu imovinsku situaciju na taj nain to se preko menjanja odreenih delova
,sredstava ,izvora menja bilansna slika preduzea.postoje dve velike grupe poslovne
promene
1.grupa su one poslovne promene koje imaju bilans stanja .2.grupa to su poslovne
prom-ene koje tangiraju i bilans stanja i bilans uspeha.postoje 4. Grupe poslovnih i
ekonomskih promena u 1. Grupi koje tangiraju samo bilans stanja i to su:sve one
poslovne promene koje dovode do poveanja aktive i poveanja pasive za isti iznos.2.
Grupa to su sve poslovne promene koje tangiraju bilans stanja i dovode do smanjenja
aktive i pasive za isti iznos.
3. Grupa to su poslovne promene koje izazivaju promene samo u strukturi
aktive.jedna bi-lansna pozicija se poveava dok se druga smanjuje.4.grupa koje
tangiraju bilans stanja su one poslovne promene koje tangiraju samo pozicioni
novac.jedna kompozicija se poveava dok se druga smanjuje.kod bilansa uspeha na
levoj strani se evidentiraju rashodi a na desnoj prihodi.svi rashodi se u bilansu
uspeha poveavaju.svi prihodi se evidentiraju na de-snu stranu.postoje 4.vrste
poslovnih promena koje tangiraju stanje uspeha i to;1.grupa promene koje izazivaju
promenu prihoda i poveanje aktive;2. Grupa promene koje izaziva-ju promene
prihoda i smanjenje pasive;3. Grupa promene koje izazivaju promenu rashoda i
smanjenju aktive;4.grupa promene koje izazivaju promenu rashoda i poveanje
pasive.da se ne bi u preduzeima stalno vrio bilans stanja vri se ralanjavanje
bilansa na raune ili konte.to se vri preko rauna.raun koji ima stranu duguje i
stranu potrauje,onda ide naziv rauna.raslanjavanje bilansa rauna se vri tako to
se svakoj poziciji bilansa sta-nja dodeljuje poseban raun i to na taj nain to se
rauni u aktivi prenose u saldo na levoj strani a sa pasivnih ra;una se prenosi na
desnu stranu.rekli smo da se aktivni rauni ili rauni koji se nalaze na strani aktive
prenose na levu stranu.aktivni rauni idu na levu stranu a pasivni na desnu
stranu.koje vrste rauna postoje u knjigovodstvu ? U knjigovodstvu postoji nekoliko
grupa raunai to:raun stanja,raun uspeha,meoviti rauni,sintetiki analitiki
rauni,potpuni,nepotpuni i korektivni rauni.rauni stanja su aktivni rauni i pasivni
rauni.aktivni rauni su rauni aktive,pasivni rauni su rauni pasive.karakteristike
aktivnih rauna na levoj strani preuzimaju poetno stanje,recimo osnovna sredstva .
Na levoj strani se knjie sva poveanja.na desnoj strani se knjie sva smanjenja i
knjii se saldo za izravnjenje .karakteristika pasivnih rauna pasivni rauni ili rauni
pasive .na desnoj strani se pie poetno stanje.na desnoj strani se piu sva
poveanja.na levoj strani pasivnih rauna se knjie sva smanjenja i saldo za
izravnjanje.u raune uspeha spadaju rauni rashoda i rauni prihoda.na levoj strani
se knjie svi nastanci rashoda sa povea-njem rashoda.sa desne strane sa
smanjenjem rashoda.meoviti rauni su oni rauni koji sadre i stanje i uspeh.to su
rauni u proizvodnim preduzeima ili robi u trgovini.sintetiki i analitiki rauni su

zbirni rauni kod kojih je prikazana ukupna vrednost neke bilans-ne pozicije.ovde se
vodi ta evidencija po grupama i vrednosti.analitiki rauni su rauni pojedinani koji
su nastali ralanjavanjem sintetikog rauna .analitika evidencija se moe voditi po
vrednosti po koliini..analitika evidencija se moe voditi za poslovna sre-dstva za
materijal za gotov proizvod,za kupce,dobavljae. Potpuni i nepotpuni rauni potpuni
rauni obuhvataju celinu stanja nekog.nepotpuni rauni prikazuju stanje koje je potrebno korigovati da bi se sagledala celina odreenog imovinskog dela.zakljuak
rauna na osnovu rauna kao delova ralanjenog bilansa mogue je u svakom
trenutku sast-aviti bilans stanja i bilans uspeha.sastavljanju bilansa prethodi
izraunavanje salda na raunima stanja i na raunima uspeha. Saldo predstavlja
razliku prometa leve i desne strane rauna odnosno pokazuje sadanje stanje na tom
konkretnom raunu.prilikom fo-rmalnog zakljuka knjiga u tu svrhu na manju stranu
svakog rauna unosi se saldo za iz-ravnjanje.na taj nain izravnjava se se stanje leve
i desne strane svakog pojedinanog rauna.sa nae svrhe sa svrhe izuavanja za
zakljuak rauna stanja koristi se raun iz-ravnjanja.za zakljuak pozicija bilansa
stanja a za zakljuak bilansa uspeha koristi se raun gubitka ili dobitka.imamo
situaciju kada je preduzee ostvarilo dobit .ide prvo ra-un izravnjanja .raun
izravnjanja slui za zatvarenjepozicija bilansa stanja.xomogenost rauna raun je
xomogen ukoliko su nanjemu proknjiene samo one promene koje se na njega
odnose.ako raun nije homogen treba izvriti storniranje suvinog iznosa.integralnost
rauna raun je integralan ukoliko su na njemu proknjiene sve promene koje se na
njega odnose.ukoliko raun nije integralan potrebno je izvriti dopunsko knjienje ili
doknjiavanje.bilans stanja mora na dan 31/01 da odgovara potpunosti poetnom
bilansu stanja na dan 01/01 sledee godine u naelu identiteta.naelo identiteta
bilansa zahteva da pozicije u krajnjem bilansu stanja 31/12 odgovaraju pozicijama
poetnog bilansa 01/01 sledee godine.totalni rezultat svi ovi rezultati godinji to su
periodini rezultati.tot-alni rezultat utvruje se na kraju poslovnog ivota
preduzea.zbir svih periodinih rezultata tokom godina kad je preduzee ivelo
moralo bi da odgovara tom totalnom rezultatu.bilans uspeha 31/12 je zavrio time to
se ne prenose pozicije bilansa uspeha u sl-edeu godinu .a prihodi i rashodi u bilansu
stanja nisu nita drugo ve pod konto sopstvenog kapitala .svaki dobitak predstavlja
poveanje sopstvenog kapitala imovine preduzea.gubitak prestavlja smanjenje
imovine i kapitala preduzea.bilans kroz bilans uspeha se potvruje gubitak ili
dobitak.taj dobitak ili gubitak se prenosi i time bilans uspeha zavrava,izraunava se
otprilike bilans uspeha preduzea i to je kraj.taj rezultat se prenosi u bilans stanja
gubitak ili dobitak.bilans stanja se prenosi sledee godine.knjigovodstvena
dokumenta to su pisane isprave koje slue kao dokaz da je nastala neka poslovna
promena
Koriste se za evidentiranje ekonomskih promena.postoje interna i eksterna
dokumenta interna su ona koja nastaju unutar preduzea i oslikavaju njegove
unutranje aktivnosti.-povratnica,izdatnica. Eksterna knjigovodstvena dokumenta su
ona koja nastaju u preduz-eu ili ih mi upuujemo u eksterno okruenje i sva ona
dokumenta koja iz okruenja dola-ze u preduzee.prema sadraju knjigovodstvena
dokumenta moemo klasifikovati na izvo-rna i izvedena.izvorna su ona koja proizilaze
iz nastale ekonomske promene a izvedena su ona koja se sastavljaju na osnovu
izvornih dokumenata. Poslovne knjige predstavljaju sve obuhvatnu evidenciju u
promenama na sredstvima i njihovim izvorima.u njima se nalaze podaci o kretanju
imovine,kapitala,obaveza,rashoda
i
prihoda.osnovne
poslovne
knjige
su
dnevnik,glavna knjiga i pomone knjige.podlone su kontroli .dnevnik je jedna od
osnovn-ih knjiga u knjigovodstvu.to je instrument knjigovodstva koji slue za
hronoloku evidenciju svih stvarno nastalih poslovnih promena.otvaranje dnevnika se
vri na osnovu ta-nog bilansa stanja .posle toga u njemu se obuhvataju sve stvarno
nastale poslovne prome-ne onim redom kako i nastaju hronoloki ,vremenski.dnevnik
ima redni broj, datum,opis poziv,duguje,potrauje i iznos.poziv na broj je veza sa
glavnom knjigom kada otvaramo raune glavne knjige u dnevniku svaki taj raun ima

broj.glavna knjiga predstavlja skup svih rauna u kojima se sintetiki evidentiraju

poslovne promene koje su stvarno nastale tokom obavljanja aktivnosti poslovanja
preduzea.u glavnoj knjizi se nalaze samo sinte-tiki rauni i to samo po
vrednosti.knjienje se prenosi iz dnevnika direktno u momentu nastanka
promene.glavna knjiga ili sintetiko knjigovodstvo samo se vodi po vrednosti.
Pomone knjige nije obavezno voditi po zakonu.po zakonu se obavezno vodi dnevnik i
glav-ne knjige.pomone knjige nije obavezno voditi po zakonu,to su analitike
evidencije,pomone
intervencije
koje
nastaju
na
evidenciji
sintetikih
rauna.analitike evidencije os-novnih sredstava pomona knjiga ili analitika
evidencija blagajne.u glavnoj knjizi se nalaze zavrni sintetiki rauni.blagajna je
pomona knjiga.procenjivanje pozicija rauna
Novodstvenih ivetaja procenjivanje je utvrivanje ili dodeljivanje vrednosti
pozicijama bilansa stanja i bilansa uspeha na dan sainjavanja.prilikom dodeljivanja
vrednosti preduzea su duna da se pridravaju sledeeg.naelo starosti pravnog lica
,naelo dosledn-nosti,naelo opreznosti ,naelo uzronosti, naelo pojedinanog
procenjivanja imovine,
Obaveza i naelo identiteta bilansa i obaveza .osnovni instrument kojim se
obezbeuje jed-no od razloga knjigovodstva to znai jednostavnost koji postoji u
odreenoj dravi ko-ji knjigovodstvo vodi na jedinstveni nain.osnovni instrument koji
obezbeuje uporedivo-st i pripremu kvalitetnih izvetaja kao i uporeuje
informacijama i na kraju jednobrozno
Knigovostvo jeste komliop.k
predstavlja spisak svih rauna koji mogu biti
otvore-ni knjigovostvu izabranih prema unapred utvrenim ciljevima. Kontni plan je
spisak svih rauna koji su stvarno otvoreni u jednom preduzeu.kontni okvir je mnogo
iri projekat od konto plana jer u konto planu mi otvaramo samo one raune koji su
nam potrbni.u sav-remenoj praksi postoje 2 vrste kontnih okvira kontni okvir po
bilansnom principu i kontni
Okvir po funkcionalnom principu.u naoj zemlji vai kontni okvir po bilansnom
principu od
1997 god.izvedeni iz bilansnih pozicija pojedinanih bilansa stanja i bilansa
uspeha.raspored rauna u svemu odgovara rasporedu bilansnih pozicija i bilansu
stanja i bilansa uspeha.
Finansijsko knjigovodstvo su u ovom konto okviru po bilansnom principu organizovani
kao dva odvojena a i meusobno povezana sistema.postoji 10 klasa od 1-8 su klase
finansijskog knjigovodstva a klasa 9 je automatsko knjigovodstvo ili knjigovodstvo
trokova i
Uinaka.u konto okviru 432 to su dobavljai gde je 4-klasa,43-grupa,432-sintetika
grupa.
Konto okvir po funkcionalnom principu prilagoen je tokovima reprodukcije po
poznatoj formuli roba-novac-realno stanje sredstava za proizvodnju roba 1,novac 1.
Raspored klasa u kontnom okviru po funkcionalnom principu u bilansnoj emi u
kontnom okviru se ne podudaraju.ali je zato finansijsko knjigovodstvo povezano u
jednu celinu.obraun rezul-tata se vri po metodi prodatih uinaka kod funkcionalnog
principa.a kod bilansnog po metodi ukupnih trokova.u obraunu se uzimaju svi
nastali prihodi i rashodi s tim to se prihodi od realizacije uveavaju za krajnje zalihe
materijala ,gotovih proizvoda i odu-zimaju se svi trokovi nastali u tekuim ili u
ranijim proizvodima bez obzira da li se odno-se na prodate ili neprodate uinke
Greke u knjigovodstvu u knjigovodstvu mogu nastati razliite greke.najee se
one svode na tri slova n :neznanje,nepanja,namera.kada neko neto uradi iz
neznanja ili nepanje to je jedna stvar ,iz namere znai svesna namera ide se sa
namerom da se obmanu poreske vlasti najee,drava u krajnjem,organ
drave.greke
mogu
biti
formalne
i
materijalne.formalne
greke
su
podudarane,promet dnevnika i glavne knjige materijalne greke podrazumevaju
knjienje na potrebnim kontima.greke
u knjigo-vodstvu se ispravljaju
precrtavanjem,doknjiavanjem ,naknadnim knjienjem i storniranjem precrtavanje

znai kada se pogrean iznos precrta iznad njega se upie taan iznos tako da onaj
koji vri kontrolu moe svakog trenutka da vidi kakva je greka bila i kako je izvrena
ispravka. Doknjiavanje deava se kada je proknjien manji iznos od onog koji je
trebao da bude proknjien i naknadnim knjienjem se doknjiava taj iznos koji treba
da bude na odgovarajuem raunu. Naknadnost knjienja u sluaju kada je poslovna
prome-na nastala ali je dolo do propusta (znai nije knjiena) nije proknjiena. Znai
naknadnim knjienjem mi vrimo doknjiavanje. Storniranje je ponitavanje pogrenog knjienja.storniranje se sprovodi metodom crnog storna i crvenog storna.kod
metoda crnog storna ispravka se vri tako to se knjienje uvek vri na suprotnu
stranu od onog knjienja na kome je izvreno knjienje datih osnovnih promena .a
crveni storno vri se jedna metoda ,na istoj strani se vri isplata na kojoj je i izvrena
pogrena knjienja. Naprimer:tekui raun ,u poetno stanje stavimo 50. 000 pa smo
imali neku isplatu od 10. 000,pa smo jo jednom izvrili isplatu 10. 000. Znai
praktino smo dva puta platili neki ra-un. Greku smo napravili. Metodom crnog
storna ispravka se vri knjienjem na suprotnoj strani i tako se ovaj konto dovodi u
zakonito stanje.
a) 50. 000 10. 000 (1)
2)
10. 000 10. 000 (1)
Crni storno
2)metod je crveni storno uzeemo recimo dobavljae u zemlji ,ako recimo imamo
saldo 26. 000,pa imamo jednu isplatu 10. 000,pa jo jednu isplatu 10. 000. Jedna
isplata je pravilna a druga nepravilna. Dva puta smo isplatili to je greka. Knjienje
vrimo tako to izvrimo storniranje ovog iznosa.
1) 10. 000
26. 000
1) 10. 000
Crveni storno
Organizacija knjigovodstva itavo knjigovodstvo u preduzeu. Svakom preduzeu
potrebno je nekoliko sitnih organizacionih celina koji su meusobno povezani.
Finansijsko knjigovodstvo prestavlja evidenciju svih stvarno nastalih poslovnih
promena po vredno-sti. Knjienje se vri na trocifrenim raunima koji se zovu jo i
sintetika evidencija i sint-etiko knjigovodstvo. Finansijsko knjigovodstvo obuhvata
sve raune aktive i pasive i sve raune prihoda i rashoda u jednom
preduzeu,naravno onih rauna koji su potrebni da bi se evidentirale odreene
poslovne promene. Najbitnije za preduzee je finansijsko knjigo-vodstvo jer se iz
njega izvode zakljuak i svi izvodi poslovanja. Bilans stanja,bilans uspe-ha,izvetaj o
novanim tokovima i svi ostali finansijski izvetaji. Tako to se vri zaklju-ivanje
poslovnih knjiga sa stanjem na dan 31/12 odreene tekue godine. Drugi deo je
knjigovodstvo osnovnih sredstava prestavlja analitiku evidenciju osnovnih sredstava
u jednom preduzeu. Analitika evidencija je ralanjena sintetika evidencija ili
ralanj-eno sintetiko knjigovodstvo i to po svakom osnovnom sredstvu . Zbir svih
analitikih ra-una uvek treba da odgovara zbiru prometu odreenog sintetikog
rauna u finansiiskom raunovodstvu. Za svako osnovno sredstvo u preduzeu postoji
odreena analitika kartica koja sadri naziv tog osnovnog sredstva,datum kada je
pribavljena,nabavnu vre-dnost,izvreni otpis i njegovu sadanju vrednost. Pored toga
analitika kartica obezbeu-je podatke o revalorizaciji poslovnog preduzea. To je
knjigovodstvo kupaca i dobavljaa i ona predstavlja analitiku evidenciju
odgovarajueg sintetikog konta koji se naziva kupci odnosno dobavljai. Sintetiki
konto kupci je ralanjen pojedinano na sva-kog kupca . Zbir svih analitikih
evidencija odnosno kupaca predstavlja stanje koje je izr-aeno u finansijskom
knjigovodstvu. Materijalno knjigovodstvo predstavlja evidenciju nabavke i utrka

10

materijala . Za razliku od finansijskog knjigovodstva odnosno materijala koji se vodi o

vrednosti u finansijkom knjigovodstvu moe voditi po koliini i po vrednosti. Dok se
evidencija materijala u finansijskom knjigovodstvu vodi samo po vrednosti. An-alitika
evidencija materijala moe se voditi po koliini i po vrednosti. Za svaku vrstu
materijala postoji analitika kartica sa nazivom konkretnog materijala ,iznosom
poetnog stanja svih nabavki i svih utroaka po koliini koliina x cena = vrednost
odnosno ko-liina x sve zavisi kako vodimo da li po prosenoj nabavnoj ceni ili po
hipo ceni utroak i
Stanje konkretnog materijala u novcu. Pored toga imamo pogonsko knjigovodstvo ili
knjigovodstvo trokova i uinaka koji se vodi po bilansnom principu u naoj zemlji
vodi na klasi 9. Zadatak ovog knjigovodstva je obraun,obuhvatanje i alokacija
odnosno dodeljivanje trokova uinci-ma,vezivanje trkova za uinke. Finansijsko
knjigovodstvo obezbeuje evidenciju o vrednosti a pogonsko knjigovodstvo preuzima
tu evidenciju od finansijskog knjigovodstva i vri raspodelu odnosno alokaciju tih
troko-va a potom i na nosioce trokova i na uinke. Tako da pogonsko knjigovodstvo
obezbeuje podatke o uincima i o povezivanju prihoda i rashoda nosiocima trokova.
Kae se da u kontnom bilansnom principu postoje dva knjigovodstva : finansijsko
klasa od 1-8 i pogonsko u klasi 9. To su dva nezavisna knjigovodstva ali su povezana.
Tako to klasa 9 odnosno pogonsko knjigovodstvo 31/12 daje podatak finansijskom
knjigovodstvu o stanju zaliha nedovrene proizvodnje . Ukoliko su zalihe nedovrene
proizvodnje gotovih proiz-voda 31/12 vee u odnosu na poetne zalihe za tu razliku
se vri poveanje ukupnog prihoda a samim tim i dobitka. Obrnuta je situacija ako su
zalihe nedovrene proizvodnje gotovih proizvoda manje 31/12 to ima uticaj na
poveanje rashoda a time i smanjenje dobitka. Postoji i robno knjigovodstvo
predstavlja analitiku evidenciju ulaza i izlaza robe. Karakteristino je za preduzea
trgovinske delatnosti. U ovom knjigovodstvu se vodi evidencija robe po koliini i po
vrednosti. Svaka vrsta,svaka pozicija robe ima svoju analitiku karticu u kojoj ima
podatak o koliini robe,o njenoj nabavnoj ceni o izlasku te robe iz magacina i o stanju
zaliha svake pokretne robe to znai da zbir svih analitikih evidenci-ja robe mora
uvek da odgovara stanju odnosno saldu na sintetikom kontu u finansijskom
knjigovodstvu adekvanto za materijal ili osnovna sredstva ili funkciju. U svakom
preduzeu postoji obraunska sluba. Poslovni zadatak obraunske slube je da vri
obraun zarada za ostvareni uinak po svakom zaposlenom,da vri obraun zarada za
neprod-uktivne asove ,da vodi blagajnu,da sastavlja izvetaj itd. Stalna poslovna
sredstva su sredstva koja ostaju due od godinu dana u preduzeu. Za razliku od
obrtnih sredst-ava koji najee ine supstanciju novog proizvoda stalna sredstva se
karakteriu da u svom veku trajanja postepeno prenose deo po deo svoje vrednosti
na novi proizvod. Zato se kae da je njihov koeficijent obrta uvek manji od 1 to
znai da je potrebno vie od godinu dana da bi se izvrila transformacija poetni
novac ,nabavka proizvodnja,nabavka sredstava pa roba 1 pa kad se ona proda taj
vremenski razmak izmeu n-0 poetni bilans i n-1 zavrni novac je jedan obrt
osnovnim sredstvima odnosno stalnoj imovini je potrebno vie od godinu dana da bi
se transformisalo iz tog poetnog u zavrni novac za razliku od obrtnih sredstava gde
je taj koeficijent uvek vei od 1 i treba da bude vei od 1. to je vii broj obrta utoliko
je potrebno manje angaovati sredstva. Sva stalna sredstva ili imovina sredstva su
stalna sredstva sa kojima raspolae preduzee koji mu slue za redovne ili drge
delatnosti ili imovina ili aktiva to su sve sirovine ,fiksna imovina,osnovna sredstva itd.
To su materijalna ulaganja,nematerijalna ulaganja i finansijska ulaganja. To su sve
stalna sredstva. Materijalna ulaganja predstavljaju graevinski objekti,zemljite,
Oprema,alat idr.
Nematerijalna ulaganja su sva ona ulaganja koji nemaju
pokretanmaterijalni oblik pa se zovu i nevidljiva imovina ili sredstva a u elektronskom
smislu nematerijalna ulaganja podrazumevaju materijalno neuhvatljiva sredstva ali
samostalno procenjiva sredstva. To je poslovna vrednost ili goodwill to su papiri
,licence,zatitni znak,ig i mobilni. Nematerijalna ulaganja delimo na nematerijalna
ulaganja u pripremi i nematerijalna ulaganja u funkciji . Goodwil predstavlja viak

11

nabavne vrednosti u odnosu na interes sticanja. To je vrednost preduzea koja je

steena poslovanjem. Obino se radi u razlici izmeu knjigovodstvene vrednosti i
stvarne trine vrednosti preduzea ali one vrednosti koja praktino predstavlja
ugled koji je steen dugogodinjim poslov-anjem te firme. Ona moe da vredi po
knjigama milion dinara ali prilikom prodaje ona ima neku vrednost koju je stekla
poslovanjem a vredi mnogo vie. Postoji goodwil kaoi postoji negativni goodwil kao
smanjenje aktive . Goodwil bi bio u sluaju kada je troak sticanja ili plaeni iznos pri
kupovini vei od prepoznatljive imovine u tom sluaju se pojavljuje goodwil. Znai
onaj koje kupio platio je vie nego to iznosi njegova fer vredn-ost. Ako je troak
sticanja manji od fer vrednosti i prepoznatljive imovine onda imamo ne-gativni
goodwil. Knjii se kao selekcija aktive ili smanjenje pasive. Postoji i patent koji
predstavlja pravo kojim se titi odreeni pronalazak koji predstavlja novo tehniko
reenje problema. Licenca predstavlja pravo korienja tueg zatienog patenta npr
ig . Koncepcija ukida pravo korienja odreenih prirodnih bogastava i pogodnosti
odreene zemlje . Osnivaki trokovi to je zbir svih trokova koji su nastali u fazi
osnivanja preduzea pre poetka njegovog rada . ig pravo koje se titi odreenim
znakom koji je u prometu. Sa aspekta odnosa prema procesu proizvodnje osnovna
sredstva se dele na osnovna sredstva u pripremi i osnovna sredstva u izgradnji,
osnovna sredstva u funkciji ili upotrebi , osnovna sredstva van upotrebe ili van
funkcije. To su sve radnje koje predhode aktiviranju odnosno spremnosti osnovnog
sredstva za jednu upotrebu. U knjigovodstvu postoji jedan raun koji se zove osnovna
sredstva u pripremi. Predstavlja prelazni konto iji je zadatak da obuhvati sve
trokove u fazi izgradnje osnovnog sredst-va i koji se gasi u onom momentu kada
izvrimo aktiviranje osnovnog sredstva odnosno kada ga stavimo u funkciju.
Osnovna sredstva u upotrebi su ona sredstva koja su ukljuena u poslovnu aktivnost
preduzea. Osnovna sredstva van funkcije su takozvana prekinuta ulaganja u proces
proizodnje. Osnovna sredstva se obuhvataju u glavn-oj knjizi. Glavna knjiga se zove i
finansijsko knjigovodstvo ili sintetika evidencija i obuhvataju se u analitikoj
evidenciji . Pripremanje osnovnih sredstava moe se vriti kupovinom i to kupovinom
novog osnovnog sredstva ili kupovinom ve korienog poslovnog sredstva. Moemo
pribaviti izgradnjom osnovnog sredstva ili na druge naine recimo kada dobijemo
osnovna sredstva na poklon. Finansiranje nabavke osnovnih sredstava vri se iz
sopstvenih izvora ,iz pozajmljenih ili tuih izvora. Iz sopstvenih izvora znai kada se
taj vlasnik ili vie njih odrie svoje imovine ,novca u vidu stvari ,u vidu prava. On to
moe vriti i tokom ivota preduzea tako to se sredstvo odrie deo dobiti koje
prenosi u osnovno sredstvo. Finansiranje iz otcepljenih izvora podrazumeva
korienje dugoronih kredita koji se mogu koristiti za nabavku osnovnih sredstava i
trajnih obrtnih sredstava.
Krediti mogu biti dugoroni koji se odobravaju u zemlji i oni koji se odobravaju u
inostra-nstvu a finansiranje moe biti iz sopstvenih i pozajmljenih izvora. Vlasnik
preduzea obez-beuje poetni kapital za osnivanje preduzea. Akcionarska drutva
kao privredna preduzea koja po svom znaaju,strukturi , u ukupnoj imovini na nivou
jedne drave ,na strukturi prihoda,dobiti predstavljaju dominantno uee. Postoje
dve vrste akcionarskih drutva zatvoreno i otvoreno akcionarsko drutvo. Osnovanje i
poslovanje preduzea ukljuujui i akcionarsko drutvo regulisano je zakonom o
privrednim drutvima. To je na zakon. Zatvoreno akcionarsko drutvo to je zakon o
privrednim drutvima moe imati najvie do 100 lanova akcionara i za njegovo
osnivanje je potrebno 10. 000 eura u dinarskoj protiv vrednosti.
Otvoreno
akcionarsko drutvo broj akcionara moe biti neogranien i gde je za upis u sudski
registar potrebno poloiti 25. 000 eura u dina-rskoj protv vrednosti. Kapital preduzea
se deli na akcijski kapital koji je karakteri-stian za akcionarska drutva. Akcionarska
drutva su drutvo lica i drutvo sa ogranienom odgovornou. Za akcionarsko
drutvo je karakteristian akcijski kapital. Pored toga postoje udeli karakteristini za
drutvo lica ,ulozi,drutveni kapital,zadruni kapital. U strukturi pasive imamo
neuplaeni upisani kapital koji je karakteristian za raunarska drutva.

12

Nerasporeena dobit moe biti iz ranijih godina i moe biti dobit iz tekue godine .
Akcije mogu biti obine i preferencijalne. Redovne ili logine akcije su one koje imaju
istu nominalnu vrednost i daju vlasniku odnosno posediocu pravo na ueu u
ostvarene dobiti ,dobit posle oporezivanja koje se deli na dividende. Dajepravo na
upravljanje srazmerno broju akcija koliko akcija toliko glasova,i daje pravo na uee
u rasPodeli likvidacione mase u sluajevima likvidacije preduzea. Preferencijalne akcije
ine da posedovaoc ove akcije ima prioritet prilikom isplte dividendi. Uvek e
preferencijalne akcije pre dobiti dividendu od obinog akcionara ali zato nema pravo
uea u upravljanju akcionarskim drutvom. Promena akcijskog kapitala moe biti u
smislu poveanja ili u smislu smanjenja. Poveanje kapitala akcionarskog drutva vri
se
priliko-om
osnivanja
preduzeapoveanje
novim
ulozima,iz
rezervi,iz
nerasporeene dobiti. Akcionarsko drutvo ukoliko ima rezerve dobre ukolika ima
nerasporeenu dobit ona moe da jednostavnim preknjiavanjem povea uee u
svom akcijskom kapitalu. Smanjenje akcija moe biti smanjenjem njegove nominalne
vrednosti i smanjenjem akcija. Svaka promena u smislu poveavanja i smanjenja
akcijskog kapitala mora da bude objavljena u slubenom glasniku republike srbije.
Zadatak
****- dva akcionara nn. I ss. Ugovorom o osnivanju akcionarskog drutva unose u
osnovni kap-ital u iznosu od 4. 000. 000 dinara. (2. 000 akcija od 2. 000 dinara. )Nn.
Unosi sledee: novu opremu ija je nabavnavrednosti 1. 500. 000. I obliku novanog
uloga depozit od banke u iznosu od 2. 000. 000. Ss. Unosi i uuplauje kao osnivaki
ulog 500. 000 dinara. Kako bi smo ovo proknjiili?
-imamo nn-2. 000. 000+ ss 500. 000=2. 500. 000 u novcu. U knjigama bi smo
evidentirali 241- tekui raun duguje 2. 500. 000 dinara i 300-akcijski kapital
potrauje 2. 500. 000. Tako bi smo izvrili knjienje.
Imali bi smo i osnovna sredstva 1. 500. 000 i akcijski kapital 1. 500. 000
Ovo moe da bude na ispitu
1) promena-prilikom osnivanja akcionarskog drutva izdato je obinih ili redovnih
akcija u iznosu od 3. 000. 000 dinara koje su u celosti upisane.
2)promena- akcionari su do dana upisa u sudski registar uplatili 70% od upisanih
akcija na odgovovarujui depozitni raun
***knjienje:
000 neuplaene 3. 000. 000 duguje a u opisu moe da bude za upisane akcije. To bi
bio prvi stav za knjienje
Upisane
Akcije
Potrauje - 310 neuplaene 3. 000. 000-isti naziv samo drugaiji konto
Upisane
Akcije
2)uplatili su 70% 241 tekui raun 2. 100. 000
000 neuplaen
Upisani
Kapital
2. 100. 000
3)310 duguje neuplaeni 2. 100. 000 a potrauje raun
Upisani
Kapital
ovo treba da bude objavljeno u slubenom
glasniku.
300 akcijski kapital 2. 100. 000

13

Akcije se mogu prodavati po vrednosti koja je ista kao nominalna vrednost,mogu da

se prodaju po vrednosti koja je vea od nominalne vrednosti i vrednosti koja je nia
od nominalne vrednosti. Ukoliko se akcije prodaju prodaju po vrednosti koja je vea
od nominalne vrednosti iznos te razlike poveava se premija ili aio-razlika izmeu
nominalne vrednosti akcija i ostvarene prodajne vrednosti. Za iznos te razlike se
poveava aio. Ukoliko se akcije prodaju ispod nominalne vrednosti za iznos te razlike
je negativna visina te razlike ili disaio
Zadatak
***primer:preduzee akcionarsko drutvo je reilo da emituje 200 novih akcija
nominalne vrednosti od 1. 000 din. 2)promena:sve akcije su otkupljene po kursu
veem od 30% u odnosu na nominalnu vrednost akcija . Na tekui raun drutva
uplaeno je 260. 000 din.
*** knjienje
000 neuplaene duguju 200x1000=200. 000
Upisane
Akcije
Potrauju 310 neuplaene 200. 000
u opisu e biti za upisane akcije
Upisane
Akcije
Razlika izmeu 260. 000 i 200. 000=60. 000 i to je aio ili emisiona premija a sada
potrauje
241 tekui raun duguje -260. 000
000 neuplaene potrauje za 200. 000 i jo potrauje emisiona premija- 320
aio 60. 000
Upisane
Akcije
3)310 neuplaene 200. 000
Upisane
Akcije
300
Akcijski kapital 200. 000
*** a sada obrnuto. Primer za disaio . Preduzee akcionarsko drutvo je reilo da
emituje 200 komada novih akcijanominalne vrednosti po 1000. 00. 2)stav sve akcije
su otkupljene po kursu niem za 30% u odnosu na nominalne vrednosti.
Knjienje:
000 neuplaene duguju 200x1000=200. 000
Upisane
Akcije
Potrauju 310 neuplaene 200. 000
u opisu e biti za upisane akcije
Upisane
Akcije
241 tekui raun-140. 000 duguje
320 emisiona premija duguje(disaio) za 60. 000
3)310 neuplaene 200. 000
Upisane
Akcije
300
Akcijski kapital 200. 000
340 nerasporeeni dobitak 60. 000
320 emisiona premija disaio 60. 000. 00

14

290 gubitak iz ranijih godina 60. 000

320 disaio 60. 000
Negativni disaio moe se nadoknaditi na teret nerasporeenog dobitka a ako nema
onda na teret gubitka iz ranijih godina. Kako bi se izvrilo pokrie gubitka na teret
nerasporeenog dobitka:60. 000
340 nerasporeeni dobitak duguje u korist emisione prodaje disaio
Potrauje 320 emisiona prodaja-disaio nerasporeeni dobitak je u pasivi i to je ono
to smo zaradili . Pokrie gubitka ukoliko nemamo istog dobitka vri se:
Duguje 290-gubitak iz ranijih godina za 60. 000
A potrauje 320 disaio -60. 000
Dugoroni izvori finansiranja su dugoroni krediti . Oni spadaju u tue izvore. Odobravaju se za finansiranje stalne imovine kao i za nabavkutrajnih obrtnih sredstava.
Odo-bravaju se na period dui od godinu dana. Mogu biti odobreni u zemlji i u
inostranstvu. Post-oje dve vrste dugoronih kredita i to robni i finansijski krediti.
Osnovna odlika robnih kredita je da banka isplauje dobavljaa svog klijenta. Kod
finansijskih kredita banka pr-ebacuje novac na tekui raun klijenta a sa svog rauna
plaa avanse.
Zadatak
***preduzee je nabavilo opremu u iznosu od 100. 000 din. Promena br
2)dobavljaima je za isporuenu opremu isplaeno 100. 000 din iz odobrenog
dugoronog kredita. 3)preduzee je isplatilo prvi anuitet u vrednosti od 22. 000
din,od ega je 20. 000 din glavnica a kamata 2. 000.
***anuitet je zbir glavnice odnosno deo kredita koji se isplauje i adekvatne
obraunate kamate na tu glavnicu. Anuitet je glavnica+kamata.
Knjienje:
***osnovna sredstva 100. 000-duguju i
Dobavljai 100. 000 potrauju u opisu za nabavku opreme -sve to
se radi preneti na raune glavne knjige
2promena)
Dobavljai duguju 100. 000 i stvaramo obavezu po osnovu kredita
Dugoroni krediti potrauju 100. 000 -u opisu - za plaenu obavezu prema
dobavljau
3promena) glasi vraen je deo dugoronog kredita u vrednosti 22. 000 i kamata 2.
000
Dugoroni krediti duguju 2. 0. 000 rashod i kamata duguju 2. 000
Tekui raun potrauje za prihod 22. 000 polako vraamo kredit
Osnovna sredstva
rashodi kamata
1)100. 000
2)100. 000

dobavljai
2)100. 000

dugoroni krediti
1)100. 000

100. 000

3) 2. 000

Tekui rauni
3)22. 000
ovo je primer za robni dugoroni

15

****a sada primer za finansijki

Preduzee je dobilo dugoroni finansijski kredit u iznosu od 200. 000 din. Prema
izvodu banke odobreni kredit je uplaen na tekui raun preduzea.
2)promena
Preduzee je nabavilo osnovno sredstvo u iznosu od200. 000 din. Zavisni trokovi
nabavke su 30. 000 din
. 3. )Promena obaveza prema dobavljau za osnovna sredstva i prema dobavljau za
zavisne trokove nabavke izmirena je sa tekueg rauna.
4)promena vraen je dugoroni kredit banci u celosti i plaena je kamata u iznosu od
6. 000. Din.
1)promena:tekui raun duguje -200. 000
-poveanje se pravi na raunu i
stvaramo obavezu
Dugorini kredit potrauju u zemlji 200. 000
za dugoroni kredit
prema banci dugoroni kredit tipian pasivni raun,svapoveanja idu na desnu
stranu za razliku od aktivnih ra-una gde sva poveanja idu na levu stranu
// kod druge promene treba obratiti panju bilansiranje tuih uinaka se vri po
nabavn-oj vrednosti. Knjienje tuih uinaka se vri po nabavnoj vrednosti. Knjienje
sopstvenih uinaka se vri po ceni kotananja . Kada nabavljamo osnovna sredstva
mi praktino dobijamo tu fakturu od dobavljaa od 200. 000. Moramo u knjigama
knjiiti po toj vrednosti.
Nabavna vrednost se uvek uveava za zavisne trokove nabavke ukoliko ih ima.
(ztn)to su svi oni trokovi koji nastaju od momenta nabavke pa do momenta ugradnje
tog osnovnog sredstva i stavljanje u stanje funkcionalne ispravnosti. To su trokovi
utovara tog sredstva,transporta do kupcaf,istovara,montae,provera njegove
ispravnosti itd. Svi ti trokovi kada se saberu predstavljaju dodaju se nabavnoj
vrednosti.
Formiranje nabavne vrednosti fakturna vrednost dobavljaa +zavisni trokovi
nabavke= nabavna vrednost nabavna vrednost je zbir fakturna vrednost dobavljaa i
ztn-a. Sopstveni uinci preduzee je u stanju da proizvede neki uinak a ne da ga
kupuje ili proizvodi sa trita pa uzme jedno osnovno sredstvo za svoje potrebe .
Bilansiranje sopstvenih uinaka se vri po ceni kotanja. Cena kotanja je direkni
materijal+direkni rad+trokovi prerade. Odnosno jedan deo optih trokova koji se po
odreenom kljuu moe pripisati ceni kotanja. Obavezno uz strukturu cene kotanja
ulaze direkni materijal, direkni rad i trokovi prerade odnosno deo optih trokovakoji
se mogu pripisati po ceni kotanja. Bitno princip nie vrednosti preko koga se
realizuje naelo opreznosti prilikom bilansiranja finansijske pozicije. Ukoliko je cena
kotanja vea od trine cene bilansiranje emo izraziti po naoj ceni kotanja. Ako
naa cena kotanja 20. 000 a cena istog motokultivatora na tritu iznosi 30. 000 mi
emo knjiiti po naoj ceni kotanja jer je ona nia. To je princip nie vrednosti.
Ukoliko bi bila obrnuta situacija ukoliko bi naa cena kotanja bila 30. 000 a cena
istog ili slinog motokultivatora 20. 000 onda emo bilansirati po nioj vrednosti.
-2)promena osnovna sredstva
U pripremi 200. 000
Dobavljai u zemlji 200. 000
2a) osnovna sredstva
U pripremi 30. 000
Dobavljai u zemlji 200. 000
u opisu za zavisne trokove nabavke
2b)
Osnovna sredstva
U pripremi 230. 000
Osnovna sredstva u pripremi 230. 000
Zavisni trokovi nabavke se ne knjie u rashode ve ine nabavnu vrednost
osnovnog sredstva. Ako u zadatku kae na ime zavisnih trokova nabavke po fakturi
nn. Je plaeno toliko ne knjiiti rashod,ve poveati nabavnu vrednost. Ako se formira

16

fakturna vrednost dobavljaa+ zavisni trokovi nabavke ako u zadatku stoji:zavisni

trokovi nabavke nikako ne knjiiti na levoj strani.
3)promena
Dobavljai duguju 230. 000 kod pasivnik rauna knjie se na levu stranu
Tekui rauni 230. 000
4)promena dugoroni kredit dugoje 200. 000
Rashodi kamata 6. 000
Tekui raun 206. 000
isplaena je kamata od 6. 000 kamatu
knjiimo na levu stranu rashod i kamata 6. 000
Tekui raun se smanjuje za 260. 000
Tekui raun
dugoroni krediti
200.0 3)230. 000
4) 200. 000
2b)230. 000

osn. Sredstva u pripremi

1) 200. 000
2)200. 000
2a) 30. 000

Dobavljai
3)230. 000
000

osnovna sredstva
200. 000(2)
2b)230. 000

rashodi kamata
206. 000(4)
4)6.

30. 000 (2a)

Zadatak
****preduzee je nabavilo retro materijal na kratkoroni kredit u iznosu od 60. 000.
Din. Kredit je odobren na 6 meseci a kamatna stopa iznosi 8% meseno. Kamata se
plaa po isteku meseca,za prvi mesec iznosi 5. 000 din. Kamata je plaena
1)materijal duguje 60. 000
Kratkoroni kredit potrauje za 60. 000
1a)rashod i kamata duguju 5. 000 za obraunatu kamatu. Znamo da treba da
platimo kamatu i u svojim poslovnim knjigama stvaramo obavezu da tu kamatu
platimo.
1b)obaveza po osnovu kamate duguje
Potrauje tekui raun
Materijal 60. 000
Kratkoroni krediti 60. 000
A)rashodi kamata 5. 000
Obaveze po osnovu kamata 5. 000
kamatu
B) obaveze po osnovu kamata 5. 000
Tekui raun 5. 000
Materijal
60. 000

kratkoroni krediti

rashodi kamata
60. 000(1)

Obaveze po osnovu kamata

tekui raun
1b) 5. 000
5. 000(1a)

za obraunatu

1a)5. 000
5. 000(1b)

****ispit od banke je dobijen obraun kamate u iznosu od 100. 000. Dobijeni obraun
se knjie rashod i kamata i stvaramo obavezu za plaanje kamata. A kad kaemo
kamata je plaena onda obaveza i idemo na tekui raun.

17

Porez na dodatu vrednost-pdv to je opti porez na potronju koji se obraunava i

plaa u svim fazama u svim fazama proizvodnog prometa ciklusa. Postoje dve stope
via od 18% i posebna 8%. Ta posebna stopa od 8% se obraunava iskljuivo za
dobra koja su od ivotnog znaaja za standard stanovnitva ,hrana. Stopa od 18% se
primenjuje na sve druge proizvode. Sutina poreza na dodatu vrednost je da se uve
kplaa razlika izmeu obaveze obraunatog naeg poreza i predhodnog poreza. Kada
mi nabavljamo tue uinke ,osnovna sredstva robu materijal nama dobavlja
ispostavlja u fakturi fakturnu vrednost cena x koliina =fakturna vrednost +pdv.
Kada mi nabavljamo od nekoga u toj fakturi pod uslovom da je taj od koga
nabavljamo poreski obveznik i da smo mi obveznici plaanja pdv obaveza da na
fakturnu vrednost obraunu propisanu stopu poreza na dodatu vrednos
Taj pdv se zove ulazni porez ili prethodni porez. U korist dobavljaa. Kad mi
ispostavlja-mo fakturu za izvrene usluge treba fakturna vrednast kupac+prihod od
prodaje+pdv mi
Plaamo samo razliku izmeu nae obaveze prethodni porez=razlika moe se desiti
tri situacije . 1. ) Da je prethodni ili ulazni pdv = naoj obavezi . U tom sluaju
nepostoji nikakva obaveza plaanja. 2. )Prethodni porez pdv >od poreske obaveze.
Za iznos te razlike preduzee ima pravo na povraaj pdv-a. Ako je recimo poreska
obaveza prethodni porez bio 100. 000 pa naa poreska obaveza 50. 000 preduzee
ima pravo na povraaj od drave 50. 000. Din. 3. ) Da je obaveza>od prethodnog
ulaza poreza . Za iznos te razlike preduzee je duno da dravi plati porezom. Recimo
naa obaveza je 300. 000 a prethodni porez 200. 000,preduzee e platiti dravi 100.
000.
Zadatak
***** nabavljen je ekstruder za proizvodnju plastike ija vrednost po fakturi
dobavljaa iznosi 59. 000 din. Od ega je 50. 000 fakturna vrednost dobavljaa,a 9.
000 je pdv,po optoj stopi od 18%
2)promena:na ime trokova prevoza,plaena je faktura transportnom preduzeu u
iznosu od 2. 360 din(2. 000 je vrednost usluge ,a 360 din je pdv.
3)promena za montau i dovoenje u stanje funkcionalne ispravnosti ,plaeno je po
fakturi dobavljau 5. 900 din. ( 5. 000 din je vrednost usluge a 900 din. Je pdv)
4)promena :obaveze prema dobavljaima u vezi nabavke isplaene su sa tekueg
rauna preduzea. Ovo je rabat iz sopstvenih sredstava
5. )Promena osnovno sredstvo je aktivirano i stavljeno u upotrebu .
Knjienje:
1) osnovna sredstva
U pripremi 50. 000

zato to imamo zavisne trokove

Pdv 9. 000
Dobavljai 59. 000

2) osnovna sredstva
U pripremi 2. 000
Pdv

360
Dobavljai 2. 360

3) osnovna sredstva
U pripremi 5. 000 je vrednost usluge
Pdv 900
Dobavljai 5. 900
4)dobavljai u zemlji duguju 67. 260 ukupno
Tekui raun potrauje 67. 260
plaamo sva smanjenja idu

sva poveanja idu na

desnu stranu
kad

Na levu stranu

18

Nikako pdv ne ulazi u nabavnu 5)osnovna sredstva 57. 000

U pripremi 57. 000

Osnovna sredstva u pripremi

dobavljai
1) 50. 000
5. ) 57. 000
67. 260 (4)
2) 2. 000
3) 5. 000
Osnovna sredstva
pdv
5) 57. 000
1)9. 000
2) 360
3) 900

4) 67. 260

tekui raun
59. 000(1)
2. 360 (2)
5. 900 (3)

Kupovina novih osnovnih sredstava iz pozajmljenih izvora tuih izvora

Zadatak :
****preduzee je nabavilo opremu opremu za proizvodnju mleka u vrednosti od 1.
180. 000 din(vrednost opreme iznosi 1. 000. 000,a pdv 180. 000
2)promenana ime trokova prevoza imontae plaeno je 35. 000 din. (30. 000 je
vrednost usluga,a pdv iznosi 5. 000 din.
3)promena isplata obaveza prema dobavljaima izmirena je iz dugoronog robnog
kredita
4)promenapreduzee je vratilo dugoroni kredit u celosti i platilo kamatu u iznosu od
20. 000 din.
5)promena oprema je aktivirana?
Knjienje:
1) osnovna sredstva
U pripremi 5. 000. 000
za nabavku opreme
Pdv 180. 000
Dobavljai 1. 180. 000
2) osnovna sredstva
U pripremi 30. 000
Pdv 5. 000
Dobavljai
35. 000
za izmirenje obaveza prema
3)dobavljai
1. 215. 000
banci
Dugoroni krediti 1. 215. 000 duguju
4)dugoroni kredit duguje 1. 215. 000
Rashodi kamata 20. 000
Tekui raun 1. 235. 000
5)osnovna sredstva
U funkciji duguju 1. 030. 000
Osnovna sredstva
U pripremi 1. 030. 000 potrauju
Osnovna sredstva u pripremi
dugoroni krediti

dobavljai

19

1)1. 000. 000

000(1)
2. ) 30. 000
000(2)

1. 030. 000 (5)

4)1. 215. 000
1. 215. 000(3)

Rashodi kamata
pdv
4) 20. 000
1. 235. 000(4)
2)

3)1. 215. 000

1. 180.
35.

osnovna sredstva

tekui raun

5)1. 030. 000

1)180. 000

5. 000

Kombinovana nabavka iz sopstvenih i pozajmljenih izvora

ispit

Zadatak:
****preduzee je nabavilo opremu za ispitivanje kvaliteta vode u iznosu od 354. 000
din. (300. 000 je fakturna vrednost,a 54. 000 je pdv.
2)promena:na ime trokova prevoza primljena je faktura na iznos od 11. 800
( fakturna frednost je 10. 000 i pdv 1. 800)
3)promena:
Obaveza prema dobavljau izmirena:60% sa tekueg rauna i 40% i 40% iz
odobrenog dugoronog robnog kredita .
4)promena:vrvraen je dugoroni kredit u celosti i plaena je pripadajua kamata po
ugovoru u iznosu od 15. 000 din. Sredstvo stavljeno u funkciju?
1) osnovna sredstva
U pripremi 300. 000
nabavku opreme
Pdv 54. 000 duguje u korist dobavljaa
Dobavljai 354. 000
2) osnovna sredstva
U pripremi 10. 000
Pdv 1. 800
Dobavljai 11. 800
3)dobavljai u zemlji 365. 800 duguju za ceo iznos
Sa tekueg rauna je 60% =219. 480
Razlika je dugoroni krediti uzemlji 146. 320
4)dugoroni krediti duguju 146. 320
Rashod i kamata duguje 15. 000
Tekui raun zaduuje 161. 320
5)osnovna sredstva 310. 000
Osnovna sredstva u pripremi 310. 000
Osnovna sredstva u pripremi
tekui rauni
800
354. 000(1)
300. 000
11. 800 (2)
10. 000

pdv
219. 480 (3)

310. 000(5)
161. 320 (4)

za

dobavljai
1)54. 000

365.

2) 1. 800

20

Dugoroni krediti
4) 146. 320
5)310. 000

146. 320(3)

rashodi i kamata
4)15. 000

osnovna sredstva

Nabavka polovnih osnovnih sredstava preduzee pored nove opreme osnovnih

sredstava moe da nabavlja i polovna koriena osnovna sredstva. Tu se mogu
pojaviti sledee situacije: 1)da nabavna vrednost tog kupljenog osnovnog sredstva
bude jednaka sadanjoj ili neopisanoj vrednosti. 2)da nabavna vrednost bude vea od
sadanje vrednosti
Odnosno neotpisane vrednosti 3) da nabavna vrednost bude manja od sadanje
vrednosti
Odnosno neotpisane vrednosti .
Primer 1)promena:
**** po fakturi preduzee je nabavilo korieno osnovno sredstvo u iznosu od 285.
000 din.
Nabavna vrednost osnovnog sredstva koje je bilo u upotrebi iznosi 985. 000 din. ,a
ispravka vrednosti iznosi 800. 000 din. Dok sadanja vrednost iznosi razlika 185. 000
din.
2)promena:po fakturi trokovi montae iznose 35. 000 din.
3)promena :osnovno sredstvo je aktivirano
1) osnovna sredstva
nabavku sredstava
U pripremi 285. 000
U korist tobavljaa u zemlji 285. 000
2)osnovna sredstva
trokovi montae
U pripremi 35. 000

za

3)osnovna sredstva
U pripremi po nabavnoj vrednosti 985. 000
Potrauje osnovno sredstvo u pripremi 320. 000
Razlika ispravka vrednosti osnovnih sredstava
665. 000
Osnovno sredstvo u pripremi
sredstvo
1)285. 000
320. 000 (2)
2) 985. 000
A)35. 000

dobavljai

Razlika ispravka vrednosti osnovnih sredstava

osnovno
285. 000 (1)
35. 000 (1a)

665. 000(2)

Pribavljanje osnovnih sredstava bez naknade osnovna sredstva je mogue nabaviti i

bez naknade. Iznos neotpisane vrednosti osnovnog sredstva koje dobijamo na po-klon
za nas predstavlja prihod-ostali prihod. (imamo tri vrste :osnovni,finansijski i ostali.
Primer

21

****preduzee je od drugog preduzea dobilo na poklon mainu ija je nabavna

vrednost 120. 000,otpisana vrednost 20. 000 din. Sadanja vrednost 100. 000 din.
(sadanja vrednost za nas je prihod)
Knjienje:
Osnovna sredstva duguju 120. 000
poklon
Isporuka vrednosti 20. 000
Ostali prihodi
100. 000
Osnovna sredstva
120. 000
100. 000(1)

isporuka vrednosti

ostali prihodi
20. 000(1)

Sticanje osnovnih sredstava u sopstvenoj reiji sopstvene uinke knjiimo po ceni

kotanja. U strukturu cene kotanja ulaze trokovi direktnog rada ,trokovi prerade.
Kada koristimo sopstvene uinke ,kada uzimamo na proizvod ili nau robu koju smo
kupili za prodaju ili neke nae potrebe,koristimo neki raun koji se zove prihodi od
aktiviranja sopstvenih uinaka.
Primer za knjienje:
****preduzee proizvodi motokultivatore jedan motokultivator je izdvojen za
sopstvene potrebe. Prema obraunu pogonskog knjigovodstva cena kotanja
motokultivatora iznosi 18. 000 din. ,pdv je 3. 600 din.
Kad uzimamo
sredstvo mora porez dravi
Osnovna sredstva duguju 21. 600
Potrauju prihodi od aktiviranja sopstvenih uinaka 18. 000
Pdv 3. 600

Osnovna sredstva
obaveze za pdv
21. 600
3. 600(1)

prihodi od aktiviranja sopstvenih uinaka

18. 000(1)

Ovde se radi o realizaciji zato je ula nabavna vrednost jer se radi o prodaji. Mi smo
duni da platimo porez obaveza
****
Zadatak: preduzee agis iz kruevca kupilo je mainski strug ija je vrednost po
fakturi 29. 500 sa pdv-om. (objanjenje: esto emo dobiti fakturu u koju je ukljuen
pdv. Da bi smo iz ovih 29. 500 izvukli porez da znamo koliki je porez, moramo to da
radimo preraunatom poreskom stopom.
Preraunata poreska stopa =propisana (18%)x 100 = 18x100 =1800 =15. 25 (po
optoj stopi 18%)
Propisana +100
118
A za posebnu stopu od 8% 8x100 =800 =7. 41
8+100 108
Iznos poreza iz zadatka 29. 500x15,25 =
2)promena:
Za prenos mainskog struga dobavlja je ispostavio fakturu u iznosu 2. 360 din sa
pdv-om.

22

3)promena:
Za montau mainskog struga dobavlja je ispostavio fakturu u iznosu od 3. 540 din
sa pdv-om. Pdv je 540. 00 4)promena:
Obaveza prema dobavljau izmirena je iz sopstvenih srestava sa tekueg rauna.
5)promena:
Mainski strug je stavljen u upotrebu.

Knjienje:
1)osnovna sredstva 25. 000
U pripremi
Pdv 4. 500
Dobavljai 29. 500
2) osnovna sredstva
U pripremi
2. 000
Pdv
360
Dobavljai 2360
3) osnovna sredstva
U pripremi 3. 000
Pdv 540
Dobavljai 3. 540
4)dobavljai u zemlji duguju 35. 400
Potrauje tekui raun 35. 400
5)osnovna sredstva 30. 000
Osnovna sredstva
U pripremi 30. 000
Princip svrstavanja bilansnih pozicija princip rastue dospelosti / likvidnosti
Princip
opadajue dospelosti / likvidnosti
Novac
Potraivanja
Zalihe
Osnovna srestva

Kratkorone obaveze
Dugorone obaveze

Osnovna srestva
Zalihe
Potraivanje
Novac

Sopstveni kapital
Dugorone obaveze

Sopstveni kapital

Kratkorone obaveze

Osnovna sredstva se mogu pribavljati putem lizinga. Lizing je specifini vid ili oblik
finansiranja pokretne ili nepokretne imovine odnosno investicionih dobara trajne i
upot-rebne vrenosti. Lizing znai da umesto gotovine ,korisnik sredstava (zakupac)
pozajmljuje odreena korisna svojstva te investicione nekretnine odnosno dobiti.
Umesto da preduzee kupi to osnovno sredstvo. Postoje dve vrste lizinga:operativni i
finansijski lizing. Operativni lizing je klasian kratkoroni ugovor o zakupu.
Omoguava ugovornim stranama da mogu u kratkom roku da otkau ugovor bez
ikakvih sankcija ,bez plaanja kazne. Peri-od koji je najee krai od predvienog
korisnog ekonomskog veka trajanja tog osnov-nog sredstva. I uvek sadri klauzulu o

23

opozivu odnosno svakog trenutka se ugovor moe opozvati. Finansijski lizing

zakupodavac prenosi sve rizike i koristi koji su povezani sa vlasnitvom sredstvima
na zakupca. I to sve do trajanja do kraja krajnjeg lizinga. U ovom sluaju zakupac
ima mogunost da kupi sredstvo po ceni koja e biti nia od fer vrednosti.
Revalorizacija je ponovno vrednovanje. Reavalorizacija podrazumeva usklaivanje
vrednosti bilansnih pozicija sa stopama rasta cena na malo. Nekada je postupak
revalorizacije bio obavezan dok danas to nije sluaj. Revalorizacija nije obavezna.
Meu-narodni raunovodstveni standardi pod pojmom reavalorizacije nemaju
usklaivanje vrednosti stalne imovine sa njihovom fer(trinom vrednou) . Postoje
dva koncepta revalorizacije i to trokovni model ili osnovni model i fer vrednost ili
tr\i[na vrednost ili dopu[teni alternativni postupak . Trokovni model znai da se
iskazana vrednost nekr-etnina postrojenja i opreme u bilansu stanja preduzea
predstavlja nabavnu vrednost ili cenu kotanja umanjenu za ispravku vrednosti pod
uslovom smanjenja i ispravku vrednos-ti po osnovu gubitka zbog obezvreivanja. Fer
vrednost je vrednost po kojoj se stavka nekretnine ,postrojenja ili opreme iskazuje u
bilansu stanja po potenoj ili fer vrednosti na dan revalorizacije umanjeno za iznos
ispravki po osnovu smanjenja i ispravke po osno-vu gubitka zbog obezvreivanja.
Osnovna sredstva
nabavna vrednost
ispravka vrednosti
skladina
vrednost
100. 000
30. 000
70. 000
Stopa rasta
10%
x
10%
Cena na malo = 110. 000
33. 000
110. 000-33. 000= 77. 000 efekat revalorizacije (77. 000 predstavlja revalorizaciona
rezerva-u pasivi bilansa tamo gde se prikazuju i osnovne rezerve )to je trokovni
model. Imamo potpunu ili deliminu revalorizaciju potpunu kada se revalorizuju sva
osnovna sredstva i deliminu kada se revalorizu-ju samo pojedine grupe osnovnih
sredstava. Izmirivanje obaveza prema dobavljaima moe se vriti sa tekuih rauna
odnosno bezgotovinski nain prenosa . Prenos sredstava sa jednog rauna na drugi. .
To je najei i po obimu najzastupljeniji oblik izmirivanja obaveza. Obaveze se mogu
izmirivati bezgotovinski,bez korienja tekuih rauna. To su
kompezacija,cesija,asignacija,prenosom hartija od vrednosti i prenos duga.
Kompenzacija je prebijanje meusobnih potraivanja i obaveza u kojoj imamo dva
uesnika. Imamo dunika i poverioca. Sainjava se ugovor o kompezaciji u kojoj na
jednoj strani su obaveze potraivanja na drugoj strani su obaveze. Meusobnim
prebijanjem se dolazi do razlike ili se ugovor pravi tako da nema nikakve razlike pa se
prebiju meusobna potraivanja i obaveza ali uk-oliko ima razlike ta razlika se plati
preko tekueg rauna. Postoji multilabiralna komp-enzacija ili viestruka
kompenzacija gde uestvuje mnogo vie uesnika . Karakteristino je da moe biti i
po deset uesnika i na kraju se to zavri sa razlikom plaanja kompenzaci-ja moe biti
zakonska,ugovorna i sudska. Moebiti delimina,moe biti izmeu fizikih lica izmeu
pravnih lica . Cesija imamo tri uesnika u pravnom postupku. Jedan uesnik se zove
cedent ili stari poverilac ,cezus ili dunik i sakcionar ili novi poverilac. Cesija
funcionie to je jedan prostrani posao . Sainjava se ugovor o cesiji . Za razliku od
kompenzacije ovde
Imamo tri uesnika u pravnom poslu . Sainjava se gde nije potrebna saglasnost
dunika odnosno cezusa. Stari i novi poverilac se dogovaraju a mogu uopte da ne
pitaju dunika da li je saglasan sa tim pravnim poslom ili nije. Stari poverilac ili ceden
ima obavezu prema sak-cionaru. Ili novi poverilac ima obavezu ,ali istovremeno ima i
potraivanje od cezusa,odnosno dunika . Ako bi smo to obeleili sa abv ako je cedent
a,cezus b ,sakcionar v, a duguje b a istovremeno potrauje od b. Cezus je duan da
preko svog rauna plati i tu obavezu sakcionaru . Asignacija je trostrani pravni
posao,kod koga uestvuju asignant ili stari poveri-lac. Asignator novi poverilac i
asignat dunik. Tri uesnika,stari i novi poverilac i dunik.

24

Razlika izmeu cesije i asignacije je to je potrebna saglasnost dunika. Ne moe se

obaviti
Asignacija ukoliko ne postoji saglasnost asignata,odnosno dunika. Dunik mora da
da svoju saglasnost. Razlikujemo i to stari poverilac moe da kae neu da mi plati
dunik hou da mi plati ti novi poverioe. To su dve razlike koje razlikuju cesiju i
asignaciju mora da postoji volja asignata i to stari poverilac moe da zahteva da tu
obavezu plati novi poverilac a ne dunik. Ima i izmirivanje obaveza hartijama od
vrednosti u odreenim sluajevima sve obaveze mogu izmiriti na taj nain da su dve
strane saglasne . Mora da postoji ugovor,meusobna saglasnost i da ona kao
poverilac pristane da prenesem hartije od vrednosti i na taj nain zatvorim svoje
obaveze. I jo imamo izmirivanje obaveza preuzi-manjem duga. Izmirenje obaveza se
vri tako to dug preuzima dugi dunik. Poverilac ostaje isti a menja se dunik.
Potrebna je saglasnost poverioca. Obrtna sredstva ine sasta-vni deo strukturu.
Obrtna sredstva karakteriu koeficijent obrta uvek vei od jedinice.
Jedinica ili vee od jedan ili manje od jedan znai transformacija poetnog u tranji
novca. Treba da proe kroz nabavku sirovina materijala,radne snage,proizvodnja
realiza-cija prodaja i da se doe do novca. To je jedan ciklus. U obrtno sredstvo spada
zalihe,novac i potraivanja. Zalihe materijala,proizvodnje,gotovih proizvoda
,alata,sitnog inventara.
Potraivanja,potraivanja od kupaca,potraivanja od radnika. Novac,novac na
tekuem raunu,novac u blagajni i gotovinski ekvivalenti. Sve kratkorone hartije od
vrednosti koje se mogu konvertovati u novac. Nabavna vrednost se formira obrtna
sredstva ,materi-jal,roba neto fakturna vrednost dobavljaa+zavisni trokovi radnika.
Zalihe se uvaju radi prodaje u redovna poslovanja. To su zalihe gotovih proizvoda i
zalihe robe ,ili radi kontinuiranog obavljanja delatnosti. To su zalihe materijala.
Materijal se nabavlja radi obavljanja te registrovane delatnosti. Zalihe se uvaju sve
do momenta prodaje u redov-nom poslovanju. Sirovine predstavljaju primarne
proizvode npr ruda,nafta,vuna,eer i oni ine supstancu novog proizvoda. Materijal
je predmet rada. Moe se podeliti na osnovni materijal,pomoni,reijski materijal.
Osnovni materijal ini supstancu proizvoda i odre-uje njegove karakteristike. To je
proizvod preraivake industrije. Materijal se evidentira u finansijskom knjigovodstvu
po vrednosti sadri informacije o prometu i saldu materijala i vodi se materijalno
knjigovodstvogde se materijal vodi po koliini i po vrednosti.
Zbir svih analitikih kartica materijala mora da odgovara zbiru sintetikog materijala.
Evidencija nabavke materijala moe se vriti po stvarnoj nabavnoj ceni i po plans-koj
nabavnoj ceni. Formiranje nabavne vrednosti za sopstvene uinke je po ceni kotanja.
Direktni trokovi materijala,direktni trokovi rada i trokovi prerade deo indirektnih ili
optih trokova materijala . Za obraun nabavke nabavnih vrednosti materijala potrebno je sainiti kalkulaciju da bi smo mogli da knjiimo u knjigovodstvu.
1
5
Redni broj

2
6
Naziv
materijala

Jedinica
mere

eer

Kg

3
7
Koliina
2. 000x50

4
Fakturna
vrednost

Ztn

100. 000

25. 000

Nabavna
vrednost
7=5+6
125

Imamo fakturnu vrednost dobavljaa i imamo dobavljae u zemlji i zavisne trokove

na raun
Knjienje:
1)obraun nabavke materijala 100. 000
2) obraun nabavke materijala 25. 000
3)materijal

125. 000

Dobavljai 100. 000

Dobavljai 25. 000

25

Obraun nabavke materijala 125. 000

Materijal duguje 125. 000
Potrauju dobavljai 100. 000
Potrauju dobavljai u zemlji ztn 25. 000
Obraun nabavke materijala
dobavljai
materijal
1)100. 000
125. 000(3)
100. 000(1)
(3) 125. 000
2) 25. 000
25. 000(2)
Planska nabavna vrednost se koristi zbog 1)poveanja aurnosti
knjigovodstva,knjienja bez kanjenja,kada doe materijal mi odmah moemo da
knjiimo . Imamo planske cene koje utvrujemo uvek na poetku godine i ne
menjamo ih tokom godine. 2)kontrola ekonominosti nabavke materijala 3)prostije
evidentiranje materijala i4)dobijanje uvida u zalihe materijala. Posebno se planske
cene primenjuju u vreme hiperinflacije. Razlike izmeu planske i stvarne nabavne ce
se evidentira preko rauna ili konta koja se zove odstupanje od poreskihih cena
materijala. U finansijskom knjigovodstvu 31/12 se vri svo-nje na stvarnu nabavnu
vrednost. Mi nesmemo da uemo u bilans da bilansiramo po plansk-im cenama mi
moramo da uemo po stvarnim nabavnim cenama. Zato se vrii pod 31/01 obra-un
odstupanja planskih od stvarnih nabavnih cena. To odstupanje moe biti pozitivno ili
ne-gativno. Obavezno se vri svoenje na stvarnu nabavnu vrednost. A)ako su stvarni
trokovi nabavke vei od planskih razlika se knjii na levoj strani rauna odstupanja
od planskih nabavnih cena materijala. B)ako su stvarni trokovi nabavke manji od
planskih tada se za iznos razlike knjii na desnoj strani rauna odstupanja od planskih
nabavnih cena materi-jala. Nefakturisani materijal deava se da se prilikom nabavke
materijala,materi-jal stigne pre fakture. Tada obaveza za primljeni materijal
evidentirae se na raunu koji se zove dobavljai za nefakturisani materijal. Cena
prispelog materijala bez fakture mo-e se odrediti priblino na osnovu:cene isto ili
slinog materijala,cene iz otpremnice jer ne moe nita da putuje bez nekog
dokumenta,ili po ceni iz ugovora.
Primer:
****od dobavljaa je primljeno 500 kg materijala. Mesto isporuke je magacin
kupca(franko magacin kupca-fco). Prema ranijim isporukama cena materijala je bila 1.
) 20 dinara,2. ) 15. 00.
Stigla je faktura za isporueni materijal i ona glasi na iznos od 9. 500 dinara.
Knjienje:
Opis za prijem materijala bez
fakture
1. )Materijal duguje 10. 000
Dobavljai potrauju za nefakturisani materijal 10. 000
2. ) Dobavljai potrauju za nefakturisani materijal 10. 000
Dobavljai potrauju u zemlji
9. 500
Potrauju trokovi materijala 500
3. )Materijal duguje 7. 500 (15x 500)
Dobavljai za za nefakturisani materijal 7. 500
4. )Dobavljai za za nefakturisani materijal 7. 500
Trokovi materijala 2. 000
Dobavljai u zemlji 9. 500
Deava se da doe faktura ,ali ne i materijal i tada se koristi raun materijal na putu

26

Primer :
****primljena faktura od dobavljaa u iznosu od 10. 000 dinara za materijal koji nam
je poslao dobavlja ,a koji putuje na na teret i rizik. 2. )Po prijemnici materijal je
stigao u magacin. 3. )Dobavljau je isplaena obaveza preko tekueg rauna u
iznosu od 10. 500 dinara
Knjienje:
1. )Materijal na putu duguje 10. 500
Dobavljai u zemlji 10. 000
Dobavljai u zemlji ztn 500
2. )Materijal 10. 500
Materijal na putu 10. 500
3. ) Dobavljai u zemlji 10. 000
Dobavljai u ztn 500
Tekui raun 10. 500
Materijal na putu
dobavljai u zemlji
materijal
1)10. 500
2)10. 500
3) 10. 000
3)500
500(1)
2)10. 500

u opisu po fakturi.

dobavljai u ztn
10. 000(1)

Tekui raun

10. 500(3)
Materijal moe da se poalje na obradu i doradu. .
Primer:
**** na osnovu ugovora sa dobavljaem ma terijal je poslat na doradu i odoradu.
Nabavna vrednost poslatog materijala iznosi 30. 000 dinara. 2)materijal je vraen uz
prijem fakture od dobavljaa za izvrene usluge dorade i obrade. Faktura glasi na
iznos od 3. 000 dinara.
Knjienje
1. )Materijal na doradi i obradi mi aljemo zaduujemo konto materijal na doradi i
obradi za 30. 000
A razduujemo materijal za izradu 30. 000
2) materijal na doradi i obradi 3. 000
Potrauje dobavljai za 3. 000
3. )Materijal 33. 000
Materijal na doradi i obradi 33. 000
Materijal na doradi i obradi
materijal
30. 000
33. 000 (2)
3. 000(1a)
3. 000

2)33. 000

dobavljai
30. 000 (1)

Prodaja materijala koji je nepotreban ili prodaja nekurentnog materijala materijal se

nabavlja da bi se obavljala neka delatnost . Taj materijal moe i da zastari.
Mi moramo tada da se tog materijala to pre oslobodimo.
Primer:
**** prema fakturi prodato je materijala za 118. 000 din. (100. 000 dinara je vrednost
materijala ,a 18. 000 dinara je pdv). Stvarna nabavna cena od prodatog materijala je:
a) 200. 000,b) 80. 000 din.
Knjienje :

27

Objanjenje:posmatramo
potranu stranu 200+18=218. 000
1)kupci u zemlji 100. 000
a fakturisani smo za 100. 000. Razlika
izmeu 218 i 100 je
Materijal 200. 000
gubitak od prodaje materijala 118.
000
Obaveza za pdv 18. 000
Gubitak od prodaje materijala 118. 000
2)kupci u zemlji 100. 000 duguju
Materijal 80. 000 potrauje
Obaveze za pdv 18. 000
Dobitak na prodaju materijala je
2. 000
Kupci
obaveze za pdv
100. 000
200. 000(1)
100. 000
80. 000(2)

gubitak od prodaje materijala

materijal

1)118. 000
18. 000(1)
18. 000(2)

Dobitak od prodaje prodaje materijala

2. 000(2)

Nauiti do evidencije utroka materijala . . . . .

Za ispit e biti tri tekstualna pitanja.
Zadatak npr: neko preduzee sa stanjem na dan 01/01 2008 godine je imalo sledee
bilansne pozicije. O. S? Dobavljai? Krediti? Sastaviti poetni bilans ,uz primenu
principa rastue likvidnosti i rastue dospelosti ili opadajue likvidnosti i opadajue
dospelosti ili otvoriti poetni bilans aktiva i pasiva ,zatim iz poetnog bilansa preneti
u dnevnik iz dnevnika preneti u glavnu knjigu . Zatim e biti 8 promena kroz dnevnik i
glavnu knjigu . Imaemo zadatak da zakljuimo raune prihoda ,rashoda ,aktive
,pasive i da izraunamo rezultat. Da uradimo probni list,da sastavimo krajnji bilans
stanja i da zavedemo u knjigu.

28