UNIVERZITET U BEOGRADU

EKONOMSKI FAKULTET

Upravljanje ljudskim resursima

Seminarski rad

Beneficije u Republici Srbiji

Student: Milica Jezdi

Broj indeksa: 06/1384

Mentor:
Dr Biljana Bogievi Miliki

Beograd, 2009.

Sadraj
Uvod...............................................................................................................................3
1. Beneficije pojam i vrste.........................................................................................4
2. Beneficije u Republici Srbiji....................................................................................4
2.1. Programi zatite.........................................................................................4
2.1.1. Penzijsko invalidsko osiguranje.................................................4
2.1.2. Zdravstveno osiguranje................................................................ 7
2.1.3. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti.............................................8
2.1.4. Otpremnina...................................................................................9
2.2. Plaena odsustva........................................................................................9
2.2.1. Bolovanje......................................................................................9
2.2.2. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta.........................9
2.2.3. Godinji odmor...........................................................................10
2.2.4. Praznici.......................................................................................10
2.2.5. Plaeno odsustvo........................................................................10
2.2.6. Vojna veba.................................................................................10
2.2.7. Prinudni odmor...........................................................................10
2.3. Pogodnosti................................................................................................11
3. Planiranje i dizajniranje beneficija......................................................................11
Zakljuak....................................................................................................................12
Literatura....................................................................................................................13

Uvod
Beneficije predstavljaju nenovani, indirektni deo ukupne zarade koji ima za cilj da
obezbedi sigurnost za zaposlene i njihove porodice. Beneficije tite zaposlene od
rizika kao to su bolest, povreda na radu, nezaposlenost, starost i smrt.
Sve beneficije se dele na: obavezne, zakonom propisanje beneficije, koje imaju za cilj
da zatite zaposlene od katastrofalnih dogaaja, kao to su nesposobnost za rad ili
nezaposlenost i dobrovoljne beneficije, koje poslodavac nudi zaposlenima
svojevoljno, kao element konkurentnosti u privlaenju i zadravanju najkvalitetnijih
radnika na tritu rada.
U razliitim zemljama, u zavisnosti od reenja u nacionalnim zakonodavstvima,
razlikuju se i vrste beneficija. Najrazvijeniji oblike beneficija postoje u razvijenim
zemljama Zapadne Evrope i SAD.
U Republici Srbiji najvei deo beneficija regulisan je zakonskim propisima i nema
vee razlike izmeu poslodavaca u pogledu nuenja razliitih paketa beneficija oni
su na to obavezni po zakonu. Jedan deo sredstava za finansiranje beneficija se
obezbeuje iz sredstava poslodavca, a drugi deo iz sredstava zaposlenih.
Cilj ovog rada je da ukae na osnovne vrste beneficije koje postoje i Republici Srbiji i
uslove njihovog sticanja.
U prvom delu rada je ukratko reeno o pojmu beneficija i njihovoj osnovnoj podeli.
Drugi deo rada govori o vrstama obaveznih beneficija u Republici Srbiji. Tri osnovne
grupe beneficija su programi zatite, plaena odsustva i pogodnosti.
U poslednjem delu su izneta osnovna pitanja vezana za planiranje i dizajniranje
beneficija.

1. Beneficije pojam i vrste

Beneficije predstavljaju nenovani, indirektni deo ukupne zarade koji ima za cilj da
obezbedi sigurnost za zaposlene i njihove porodice. Beneficije tite zaposlene od
rizika kao to su bolest, povreda na radu, nezaposlenost, starost i smrt.1
Osnovna klasifikacija beneficija je njihova podela na:

Obavezne, zakonom propisanje beneficije, koje imaju za cilj da zatite

zaposlene od katastrofalnih dogaaja, kao to su nesposobnost za rad ili
nezaposlenost i
Dobrovoljne beneficije, koje poslodavac nudi zaposlenima svojevoljno, kao
element konkurentnosti u privlaenju i zadravanju najkvalitetnijih radnika na
tritu rada.

U razliitim zemljama, u zavisnosti od reenja u nacionalnim zakonodavstvima,

razlikuju se i vrste beneficija. Najrazvijenije oblike beneficija nalazimo u razvijenim
zemljama Zapadne Evrope i SAD. O vrstama beneficija koje postoje u naoj zemlji,
bie vie rei u sledeem delu rada.

2. Beneficije u Republici Srbiji

U Republici Srbiji najvei deo beneficija regulisan je zakonskim propisima i nema
vee razlike izmeu poslodavaca u pogledu nuenja razliitih paketa beneficija oni
su na to obavezni po zakonu, kao to je to sa delom beneficija sluaj i u zemljama
Zapadne Evrope i SAD. Jedan deo sredstava za finansiranje beneficija se obezbeuje
iz sredstava poslodavca, a drugi deo iz sredstava zaposlenih.2
U Republici Srbiji stvorenu su zakonski uslovi za uplate dobrovoljnog penzijskog
osiguranja. Meutim, u Srbiji je jo uvek minorna primena dobrovoljnog penzijskog
osiguranja, pa e u nastavku biti vie rei o ovabeznim beneficijama.
2.1. Programi zatite
2.1.1. Penzijsko invalidsko osiguranje
Svaki zaposleni u Republici Srbiji izdvaja 11% svoje bruto zarade za doprinos za
obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, a isti procenat finansira poslodavac iz
sopstvenih izvora.3 Po osnnovu uplata doprinosa za penzijslo invalidsko osiguranje
zaposleni stie pravo na neki od sledeih prihoda:4
Starosna penzija - Starosnu penziju je mogue ostvariti kada se ispuni neki od
sledeih uslova:5

Bogievi Miliki B, Menadment ljudskih resursa, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008, str. 349
Bogievi Miliki B, cit. rad, str. 370-371
3
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 7/08,
lan 44
4
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranje, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 63/06, lan 18
5
http://www.pio.rs/sr/lt/penzije/starosna/
2

1. 65 godina starosti (mukarac), odnosno 60 godina starosti (ena) i najmanje 15

godina staa osiguranja;
2. Kad navri 40 (mukarac), odnosno 35 (ena) godina staa osiguranja i
najmanje 53 godine starosti;
3. Kad navri 45 godina staa osiguranja
4. Pravo na starosnu penziju, izuzetno, osiguranik stie;
o u 2007. godini, sa 63 godine ivota (mukarac), odnosno 58 godina
ivota (ena) i najmanje 20 godina penzijskog staa;
o u 2008. godini, sa 63 godine i 6 meseci ivota (mukarac), odnosno 58
godina i 6 meseci ivota (ena) i najmanje 19 godina penzijskog staa;
o u 2009. godini, sa 64 godine ivota (mukarac), odnosno 59 godina
ivota (ena) i najmanje 18 godina penzijskog staa;
o u 2010. godini, sa 64 godine i 6 meseci ivota (mukarac), odnosno 59
godina i 6 meseci ivota (ena) i najmanje 17 godina penzijskog staa.
Osiguraniku, kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, starosna granica
za sticanje prava na starosnu penziju od 63, odnosno 65 godina ivota (mukarac) i
58, odnosno 60 godine ivota (ena), sniava se za po jednu godinu:
1. Za svake 3 godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se
efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja, kao 14 meseci.
2. Za svake 2 godine i 6 meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na
kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja, kao 15
meseci.
3. Za svake 2 godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se
efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja, kao 16 meseci.
4. Za svaku 1 godinu i 6 meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na
kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja, kao 18
meseci.
Starosna granica moe se sniavati najvie do 53 godine ivota, a izuzetno, za
osiguranika koji radi na poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna kao
18 meseci, moe se sniavati najvie do 50 godina ivota. Za posebne kategorije,
zakljuno sa 31.12.2009. najvie do 50 godine ivota.
Sniavanje starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju vri se :

u 2007. godini, od 63 (mukarac), odnosno 58 (ena) godina ivota;

u 2008. godini, od 63 i 6 meseci ivota (mukarac), odnosno 58 i 6 meseci
ivota (ena);
u 2009. godini, od 64 (mukarac), odnosno 59 (ena) godina ivota;
u 2010. godini, od 64 i 6 meseci (mukarac), odnosno 59 i 6 meseci (ena)
godina ivota;

Invalidska penzija - Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju zavise od toga da

li je invalidnost, tj. gubitak radne sposobnosti prouzrokovan povredom na radu,
odnosno profesionalnom boleu ili boleu, odnosno povredom van rada.6

http://www.pio.rs/sr/lt/penzije/invalidska/

1. Osiguranik kod koga nastane gubitak radne sposobnosti kao posledica povrede
na radu ili profesionalne bolesti, stie pravo na invalidsku penziju, bez obzira
na godine ivota i duinu penzijskog staa.
2. Kada je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili boleu, pravo na
invalidsku penziju stie se:
o Ako osiguranik ima navrenih 5 godina staa osiguranja.
o Starosna granica do koje se moe ostvariti pravo na invalidsku penziju u
periodu od 1.01.2006. do 31.12.2010. godine pomera se u zavisnosti od
pomeranja uslova za sticanje prava na starosnu penziju i to:
-

u 2007. godini do navrenih 63 (mukarac), odnosno 58 (ena) godina

ivota, kao i posle tih godina ivota ukoliko nije ispunjen uslov
penizijskog staa od 20 godina, a najdue do navrenih 65 (mukarac),
odnosno 60 (ena) godina ivota.
u 2008. godini do navrenih 63 godine i 6 meseci (mukarac), odnosno
58 godina i 6 meseci (ena) godina ivota kao i posle tih godina ivota
ukoliko nije ispunjen uslov penizijskog staa od najmanje 19 godina, a
najdue do navrenih 65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota.
u 2009. godini do navrenih 64 (mukarac), odnosno 59 (ena) godina
ivota, kao i posle navrenja istih ukoliko nije ispunjen uslov
penizijskog staa od najmanje 18 godina, a najdue do navrenih 65
(mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota.
u 2010. godini sa navrenih 64 godine i 6 meseci (mukarac), odnosno
59 godina i 6 meseci (ena) godina ivota, ukoliko nije ispunjen uslov
penzijskog staa od najmanje 17 godina, a najdue do navrenih 65
(mukarac) odnosno 60 (ena) godina ivota.

Osiguranici, odnosno lica mlaa od 30 godina ivota kod kojih je invalidnost

prouzrokovana boleu ili povredom van rada stiu pravo na invalidsku penziju:

ako je invalidnost nastala do navrene 20. godine ivota, s najmanje 1

godinom staa osiguranja;
ako je invalidnost nastala do navrene 25. godine ivota i ako do nastanka
invalidnosti ima najmanje 2 godine staa osiguranja;
ako je invalidnost nastala do navrene 30. godine ivota i ako do nastanka
invalidnosti ima najmanje 3 godine staa osiguranja

Porodina penzija i pravo na naknadu pogrebnih trokova - Pravo na porodinu

penziju mogu ostvariti lanovi porodice:7
1. umrlog osiguranika koji je navrio najmanje 5 godina staa osiguranja ili je
ispunio uslove za invalidsku penziju;
2. umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.
lanovima porodice smatraju se brani drug i brani drug iz razvedenog braka, ako
mu je sudskom presudom utvreno pravo na izdravanje; deca roena u braku ili van
braka, usvojena, pastorad koju je osiguranik odnosno korisnik prava izdravo,
unuad, braa i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili
7

http://www.pio.rs/sr/lt/penzije/porodicna/

oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik odnosno korisnik
prava izdravao; i roditelji (otac i majka, ouh i maeha i usvojioci) koje je osiguranik
odnosno korisnik prava izdravao.
Brani drug stie pravo na porodinu penziju:
1. ako je do smrti branog druga navrio 50 godina iota (ena), odnosno 55
(mukarac);
2. ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti
branog druga ostao potpuno nesposoban za rad;
3. ako obavlja roditeljsku dunost prema deci koja imaju pravo na porodinu
penziju.
Dete ima pravo na porodinu penziju do navrenih 15 godina ivota, bez obzira da li
se nalazi na kolovanju.
Posle navrenih 15 godina ivota, dete ima pravo na porodinu penziju, i to:
1. do navrenih 20 godina ivota, ako pohaa srednju kolu;
2. do navrenih 23 godina ivota, ako pohaa viu kolu;
3. do navrenih 26 godina ivota, ako pohaa fakultet.
Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada za vreme nesposobnosti za
samostalan ivot i rad.
Roditelj stie pravo na porodinu penziju ako ga je pokojni osiguranik, odnosno
korisnik, izdravao do svoje smrti, pod uslovom da je do smrti osiguranika, odnosno
korisnika prava:
1. navrio 65 (otac), odnosno 60 (majka) godina ivota, ili
2. postao potpuno nesposoban za rad.
Naknada pogrebnih trokova pripada u visini jedne i po prosene penzije u Fondu u
prethodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika penzije.
Novana naknada za telesno oteenje - Osiguranik kod koga nastupi telesno
oteenje od 30% do 100% prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom
boleu, ima pravo na novanu naknadu.
Visina novane naknade za telesno oteenje odreuje se, u zavisnosti od utvrenog
procenta telesnog oteenja, od osnova utvrenog propisima koji su se primenjivali do
9.4.2003. godine i usklauje se na isti nain kao i penzije.8
2.1.2. Zdravstveno osiguranje
Prema Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje, zaposleni iz bruto zarade
obavezno izdvaja 6,15%. Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje
kojim se zaposlenima i drugim graanima obuhvaenim obaveznim zdravstvenim
8

http://www.pio.rs/sr/lt/novcane-naknade/telesno-ostecenje/

osiguranjem obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade za

sluajeve utvrene ovim zakonom. 9
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu:10
1. pravo na zdravstvenu zatitu;
2. pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika
(u daljem tekstu: naknada zarade);
3. pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite
(u daljem tekstu: naknada trokova prevoza).
Prava iz zdravstvenog osiguranja iz ovog lana ostvaruju se pod uslovom da je dospeli
doprinos za zdravstveno osiguranje plaen, ako ovim zakonom nije drukije
odreeno.
2.1.3. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti
Obaveznim osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj nezaposlenosti, i to: 11
1. novana naknada;
2. zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa
zakonom;
3. druga prava u skladu sa ovim zakonom i optim aktom Nacionalne slube.
Obavezno osiguranje, u smislu ovog zakona, je obavezno uee zaposlenog,
poslodavca i lica koje samostalno obavlja delatnost u obezbeivanju sredstava za
ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti.
Nezaposleni ima pravo na novanu naknadu u sluaju:12
1. prestanka potrebe za obavljanjem poslova, u skladu sa zakonom;
2. steaja, likvidacije i u svim drugim sluajevima prestanka rada poslodavca, u
skladu sa zakonom;
3. neostvarivanja predvienih rezultata rada, odnosno utvrene nesposobnosti za
rad u skladu sa zakonom;
4. premetaja branog druga, u skladu sa posebnim propisima;
5. ako je bilo zaposleno u inostranstvu, u skladu sa zakonom.
2.1.4. Otpremnina
9

Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007, lan 3

Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije, 2007, lan 30
11
Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Slubeni glasnik Republike Srbije,
2002, lan 104
12
Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Slubeni glasnik Republike Srbije,
2002, lan 109
10

Zakonska regulativa Republike Srbije definie tri sluaja u kojima je poslodavac

duan da zaposlenom isplati otpremninu:13
1. Prilikom odlaska u penziju, najmanje tri prosene zarade isplaene u Republici
Srbiji,
2. Usled prestanka radnog odnosa u sluaju proglaenja tehnolokog vika, ne
moe biti nia od zbira treine zarade zaposlenog za prvih deset godina rada
ostvarenih u radnom odnosu i etvrtine zarade uaposlenog za svaku godinu
rada u radnom odnosu preko 10 godina rada provedenih u radnom odnosu,
3. usvajanje socijalnog programa, 10 prosenih zarada u privredi Republike
Srbije za zaposlene koji imaju vie od 10 godina radnog staa ii dinarsku
protivvrednost 100 evra po godini radnog staa.
2.2. Plaena odsustva
2.2.1. Bolovanje
Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad pripada osiguranicima, ako je
zdravstveno stanje osiguranika, odnosno lana njegove ue porodice takvo da je
osiguranik spreen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na
isplatioca naknade zarade.14 Naknadu zarade za sluajeve privremene spreenosti za
rad za prvih 30 dana spreenosti za rad obezbeuje poslodavac iz svojih sredstava, a
od 31-og dana naknadu zarade obezbeuje Republiki zavod, odnosno matina
filijala. 15
2.2.2. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta
Zaposlena ena u Republici Srbiji ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe i
poroaja (porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta. Porodiljsko
odsustvo poinje najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za
poroaj. Porodiljsko odsusstvo ptraje do navrena tri meseca od dana poroaja. Po
isteku porodiljskodg odsustva, zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada radi
nege deteta do isteka 365 dana od dana otpoinjanja porodiljskog odusstva. Zaposlena
ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta
za tree i svako naredno novoroeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Naknada zarade za zaposlene koji su na ovoj vrsti odsustva, obraunava se u visini
osnovne zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu u kome otpoinje
korienje odsustva, uveanje po osnovu vremena rovedenog na radu. Visina
naknade utvrena je u zavisnosti od toga koliko je zaposlena, neposredno i neprekidno
pre sotvartivanja prava na naknadu zarade bila u radnom odnosu (kree se od 30%,
ako je radila do 3 meseca, do 100% ako je neprekidno i neposredno pre ostvarivanja
ovog prava bila u radnom odnosu due od 6 meseci).
2.2.3. Godinji odmor
13

Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 179
Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 107/05, lan 74.
15
Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 107/05, lan 102
14

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa dui od 30
radnih dana stie pravo da koristi godinji odmor posle est meseci neprekidnog rada.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju
utvrenom optim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Duina
godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana
uveava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune spreme
zaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu.16
2.2.4. Praznici
Dravni praznik Republike Srbije jeste Sretenje - Dan dravnosti Srbije, koji se
praznuje 15. februara. Neradni dani su jo i Nova godina, koja se praznuje 1. i 2.
januara, kao i Praznik rada - 1. i 2. maja. U Republici Srbiji praznuju se verski
praznici: prvi dan Boia (7. januar) i Vaskrnji praznici poev od Velikog petka
zakljuno sa drugim danom Vaskrsa. 17
2.2.5. Plaeno odsustvo
U Republici Srbiji zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz nadoknadu zarade, tzv.
plaeno odsustvo, najvie do sedam radnih dana, i to u sledeim sluajevima:
sklapanje braka, poroaj supruge, tea bolest lana ue porodice i sl. Broj dana
plaenog odustva moe biti uvean za pet dana u sluaju smrti lana ue porodice i za
dva dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi.18
2.2.6. Vojna veba
U Republici Srbiji za vreme sluenja vojnog roka zaposlenima miriju prava iobaveze
iz radnog odnosa. Zaposlenima ima pravo i na plaeno odsustvo za vreme vojne
vebe, ukoliko je pozvan na vebu radi vrenja vojne obaveze koja traje due od 48
asova.19 Ukoliko vojna veba traje krae od 48 asova, ne isplauje se naknada, ve
zaposleni ima pravo na besplatnu hranu i smetaj, ukoliko je veba dua od 8 asova.
U sluaju odsustvovanja zaposlenog zbog vojne vebe, poslodavac ima pravo na
refundiranje isplaene naknade zarade od organa na iji se poziv zaposleni odazvao. U
tom sluaju refundira se bruto zarada zaposlenog (bez doprinosa na teret poslodavca).
2.2.7. Prinudni odmor
Prinudni odmor je vrsta odsustva sa posla usled prekida rada do kojeg je dolo bez
krivice zaposlenog, a koje traje najdue 45 dana u godini. U tom periodu zaposleni
imaju pravo na naknadu zarade u visini od najmanj 60% prosene zarade u prethodna
tri meseca, s tim to ta naknada ne moe biti manja od minimalne zarade utvrene u
skladu sa Zakonom o radu.20 Ukoliko prekid traje due od 45 dana, vai pravilo da
zarada ne moe biti manja od zakonom utvrene minimalne zarade. Prekid rada bez
16

Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 68 i 69

Zakon o dravnim i drugim praznicima, Slubeni glasnik RS, broj 43/2001, 101/2007, lan 1. i 2.
18
Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 77
19
Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 114
20
Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 116
17

10

krivice zaposlenog se esto naziva prinudnim odmorom, a moe nastati usled kvara
meine, nedostatka sirovina, finansijske krize i sl.
2.3. Pogodnosti
Zakonom o radu Republike Srbije predvieno je da zaposleni imaju pravo na sledee
pogodnosti:21
1. nadoknadu trokova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (u visini cene
prevozne karte u javnom saobraaju),
2. plaene trokove ishrane u toku rada (topli obrok),
3. za regres za korienje godinjeg odmora.
Visinu ovih pogodnosti odreuje sam poslodavac.

3. Planiranje i dizajniranje beneficija

Prilikom planiranja beneficija potrebno je doneti odluke o nekoliko vanih pitanja:22

21
22

Ko ima pravo na beneficije? Donosi se odluka da li samo stalno zaposleni ili

i privremeno zaposleni.
Koliko uee beneficija treba da bude u ukupnoj zaradi? Kompanija
samostalno donosi odluku o visini beneficija, i one se kreu oko 20% do 40%
ukupne zarade.
Da li i penzioneri mogu da se ukljue u neke programe beneficija? Od
kada zdravstveno osiguranje za penzionere vie nije osloboeno poreza, sve
manje kompanije se odluuje za ovu opciju.
Da li zaposleni na probnom radu imaju pravo na beneficije? Veina
kompanije se odluuje da radnicima na probnom radu ne neudi diskrecione
beneficije.
Kako e se obezbediti sredstva za finansiranje beneficija? Postoje tri
mogua naina beneficija: 1. samostalno, bez ikakvog doprinosa zaposlenih, 2.
zajedniko finansiranje beneficija i 3. finansiranje bemeficija od strane
zeposlenih.
Koliko slobode treba da imaju zaposleni u izboru individualnog plana
beneficija? Postoje dve mogunosti: da se iste beneficije nude svim
zaposlenima ili da zaposleni izebere beneficije koje eli.
Kakav je poreski tretman beneficija? Uvek se moraju uzimati u obzir
promene u fiskalnoj politici Vlade.
Kako komunicirati beneficije sa zaposlenima? Kompanije moraju da
komuniciraju svoj plan beneficija sa ciljem da: 1. kreiraju svest kod zaposlenih
o nainu na koji beneficije unareuju njihovu sigurnost i zdravlje, 2.
obezbede visok stepen razumevanje beneficija i 3. ohrabre prihvatanje
beneficija od strane zaposlenih.

Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05, lan 118. i 120.
Bogievi Miliki B, cit. rad, str. 368-369

11

Zakljuak
Beneficije predstavljaju nenovani, indirektni deo ukupne zarade koji ima za cilj da
obezbedi sigurnost za zaposlene i njihove porodice. Beneficije tite zaposlene od
rizika kao to su bolest, povreda na radu, nezaposlenost, starost i smrt.
Sve beneficije se dele na: obavezne, zakonom propisanje beneficije, koje imaju za cilj
da zatite zaposlene od katastrofalnih dogaaja, kao to su nesposobnost za rad ili
nezaposlenost i dobrovoljne beneficije, koje poslodavac nudi zaposlenima
svojevoljno, kao element konkurentnosti u privlaenju i zadravanju najkvalitetnijih
radnika na tritu rada.
U Republici Srbiji najvei deo beneficija regulisan je zakonskim propisima i nema
vee razlike izmeu poslodavaca u pogledu nuenja razliitih paketa beneficija oni
su na to obavezni po zakonu, kao to je to sa delom beneficija sluaj i u zemljama
Zapadne Evrope i SAD. Jedan deo sredstava za finansiranje beneficija se obezbeuje
iz sredstava poslodavca, a drugi deo iz sredstava zaposlenih.
Tri osnovne grupe obaveznih beneficija u Republici Srbiji su programi zatite, plaena
odsustva i pogodnosti.
Programi zatite obuhvataju: penzijsko invalidsko osiguranje, zdravstveno
osiguranje, osiguranje za sluaj nezaposlenosti i otpremnine.
Plaena odsustva obuhvataju bolovanje, porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege
deteta, godinji odmor, praznike, plaeno odsustvo, vojnu vebu i prinudni odmor.
U pogodnosti spadaju nadoknade trokova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (u
visini cene prevozne karte u javnom saobraaju), plaene trokove ishrane u toku rada
(topli obrok) i regres za korienje godinjeg odmora.
U Republici Srbiji stvorenu su zakonski uslovi za uplate dobrovoljnog penzijskog
osiguranja. Meutim, u Srbiji je jo uvek minorna primena dobrovoljnog penzijskog
osiguranja, za razliku od razvijenih zemalja Zapadne Evrope i SAD.

12

Literatura
1. Bogievi Miliki B, Menadment ljudskih resursa, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2008.
2. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Slubeni glasnik
Republike Srbije, broj 7/08.
3. Zakon o dravnim i drugim praznicima, Slubeni glasnik RS, brojevi 43/2001,
101/2007.
4. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranje, Slubeni glasnik Republike
Srbije, broj 63/06.
5. Zakon o radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 61/05.
6. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Slubeni glasnik
Republike Srbije, 2002.
7. Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj
107/05.

Internet izvori
8. http://www.pio.rs/, sajt Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje

13