Prirucnik Za Ruralni Razvoj PDF

RURALNI RAZVOJ
PRAKTIKUM ZA LOKALNE AKTERE
Branislav Mili
RURALNI RAZVOJ PRAKTIKUM ZA LOKALNE AKTERE
Branislav Mili
Uz podrku:
ISBN 978-86-88459-03-7
RURALNI RAZVOJ
RURALNI RAZVOJ
Branislav Mili
RURALNI RAZVOJ
Autor
Branislav Mili
Recenzent
Prof. dr Natalija Bogdanov
Izdava
Stalna konferencija gradova i optina
Makedonska 22
11000 Beograd
Za izdavaa
ore Stanii, generalni sekretar SKGO
Priprema za tampu
Atelje, Beograd
www.atelje.rs
tampa
Dosije studio, Beograd
www.dosije.rs
Tira: 700 primeraka
ISBN 978-86-88459-03-7
Predlog za citiranje
Mili, Branislav (2011) Ruralni razvoj - praktikum za lokalne aktere
Beograd: SKGO [Internet] dostupno na: www.skgo.org
Publikacija Ruralni razvoj - Praktikum za lokalne aktere pripremljena je i objavljena u okviru projekta
Institucionalna podrka SKGO koji sprovodi Stalna konferencija gradova i optina - Savez gradova i optina Srbije (SKGO), uz finansijsku podrku vajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).
Ova publikacija ne predstavlja zvanian stav vajcarske agencije za razvoj i saradnju. Za informacije koje
se nalaze u publikaciji odgovoran je iskljuivo autor.
SADRAJ
SPECIFINA PITANJA I NJIHOVO MESTO U PRAKTIKUMU..........................................................................7

UVOD...............................................................................................................................................................9
RURALNI RAZVOJ KAO POLITIKI KONCEPT, ZNAAJ I PRISTUPI............................................................11
RURALNI RAZVOJ U EVROPSKOJ UNIJI......................................................................................................21
RURALNI RAZVOJ U SRBIJI..........................................................................................................................29
UPRAVLJANJE POLITIKOM RURALNOG RAZVOJA.....................................................................................41
NIVO CENTRALNE VLASTI..........................................................................................................................41
ODNOS NACIONALNIH I PODNACIONALNIH NIVOA VLASTI.........................................................................45
UPRAVLJANJE POLITIKOM RURALNOG RAZVOJA NIVO LOKALNE VLASTI...........................................53
OSNAIVANJE ULOGE LOKALNE ADMINISTRACIJE U RURALNOM RAZVOJU...........................................59
INDIKATORI KOJI MERE NAIN FUNKCIONISANJA OPTINE.........................................................................61
INDIKATORI KOJI SE ODNOSE NA UTICAJ PROCESA SOCIJALNE INKLUZIJE
NA OPTE CILJEVE ODRIVOG RURALNOG RAZVOJA..................................................................................77
INDIKATORI KOJI SE ODNOSE NA UTICAJ PRISTUPA ZAPOSLENIH U LOKALNOJ
ADMINISTRACIJI NA OPTE CILJEVE ODRIVOG RURALNOG RAZVOJA........................................................81
ZAKLJUCI....................................................................................................................................................87
SPECIFINA PITANJA I NJIHOVO

MESTO U PRAKTIKUMU
PITANJA
Zato je ovaj praktikum neophodan?
Koja je svrha ovog praktikuma?
Koja je svrha
ove tabele?
POGLAVLJE
Uvod
ta je ruralni razvoj?
Ruralni razvoj kao

politiki koncept, znaaj i pristupi
Zato je ruralni razvoj vaan?
Ruralni razvoj kao

Kakva je veza ruralnog razvoja

sa drugim temama, na primer,
regionalnim razvojem?
Ruralni razvoj kao

Da li je pitanje ruralnog razvoja

nacionalno pitanje sa lokalnim
varijacijama?
Upravljanje politikom
ruralnog razvoja
Da li nacionalna politika ruralnog

razvoja utie na lokalne vlasti?
ruralnog razvoja
Zato bi trebalo da razmiljam o

ulozi lokalnih vlasti u razvoju i
primeni politike ruralnog razvoja?
ruralnog razvoja
Koja pitanja, vana za lokalne

vlasti, moraju da budu uzeta
u obzir prilikom kreiranja politike
ruralnog razvoja?
ruralnog razvoja
Kako lokalne vlasti mogu dodatno

doprineti razvoju nacionalne
politike ruralnog razvoja?
ruralnog razvoja
Kako ukljuujem lokalnu vlast u

razvoj politike ruralnog razvoja?
Sa kime se i kako konsultujem?
Osnaivanje uloge lokalne

administracije u ruralnom razvoju
Kako da pratim efekte svog rada?

Kako upravljati pitanjima kapaciteta

i sposobnosti lokalnih vlasti?

Da li problemi u ruralnom
razvoju utiu i na mene?
Cilj ove tabele je da

itaocu pomogne da
najlake stekne uvid u
sadraj praktikuma.
Takoe, tabela pomae
da italac, koji namerava
da se bavi pitanjima
ruralnog razvoja, najbre
nae odgovore na neka
od najeih pitanja sa
kojima se suoava.
Sva poglavlja
Koja je svrha
ove tabele?
Budui da lista pitanja
u prethodnoj tabeli
nije konana, molimo
Vas da u ovu tabelu
upiete dodatna pitanja,
ukoliko ih imate, na
koja biste eleli da Vam
odgovorimo, a koja
niste mogli nai u ovom
praktikumu.
Ono to ste zabeleili
na ovoj strani,
sauvajte za sebe.
?A
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
______________________________________________________
_____________________________________________________
______________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
______________________________________________________
______________________________________________________
______________________________________________________
______________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
UVOD
Uloga lokalnih aktera u ruralnom razvoju postaje jasnija uenjem o postignuima i problemima sa kojima su se lokalni akteri susreli u radu na pitanjima ruralnog razvoja, ali i njihovim dunostima i obavezama kojima
pristupaju sa ciljem da poboljaju situaciju u ruralnim sredinama.
Iako je dostupan znatan broj dokumenata koji obrazlau stanje u ruralnom sektoru Srbije, koncepti i teorije nemenjene lokalnom nivou jo
uvek nisu zastupljeni u dovoljnoj meri. Takoe, postoji nedostatak praktinih uputstava o metodologijama i procesu koje operativni lokalni nivo
oekuje u budunosti.
Opti koncept praktikuma

Praktikum bi trebalo da se koristi kao alat za uenje o sopstvenoj ulozi u oblasti
ruralnog razvoja.
Pristup koji se koristi u praktikumu razvijen je sa ciljem da se prui pomo kreatorima lokalnih politika, ali i drugim akterima u ruralnom razvoju, da bolje odgovore na drugaije potrebe i drugaije zahteve ruralnog stanovnitva.
Praktikum nudi ideje o tome kako postaviti i poboljati sistem u kome bi bila naglaena uloga kreatora lokalnih politika i lokalnih donosilaca odluka. Takoe, nudi
diskusije o kljunim aspektima koje lokalno rukovodstvo mora imati u vidu prilikom ukljuivanja u procese ruralnog razvoja, kako bi se pomoglo u poboljanju
upravljanja lokalnim resursima i osigurala sopstvena odgovornost.
Zato treba
proitati Uvod?
Uvodnim delom
nameravamo ne samo
da Vas uvedemo u temu
ruralnog razvoja, ve i da
Vas zainteresujemo za
sadraj praktikuma.
Ovaj deo prua
informacije o razlozima
za izradu ovakvog
praktikuma, o njegovoj
svrsi, nameni, o onima
koji bi trebalo da
ga proitaju, ali i o
razlozima zbog kojih bi
to trebalo da uine.
Namera nije samo
da se poalje poruka
proitajte praktikum,
ve da se daju jasne
smernice o tome KAKO
da itate praktikum
da biste mogli da ga
KORISTITE.
Praktikum nudi uputstva za naine delovanja kojima optinska administracija treba i moe da, implementacijom lokalnih politika i projekata, uspeno prati i ojaava sistem sopstvene uloge u ruralnom razvoju, radi postizanja efikasnijeg uinka.
Osim toga, praktikum sadri interaktivne delove pomou kojih e korisnici ve
tokom itanja biti u prilici da provere ne samo svoje znanje o pojedinim oblastima koje su vane za njih, ve i nivo svojih aktivnosti i, konano, da ponude
mogua reenja za neke od uoenih problema.
S tim u vezi, praktikum je namenjen:
1. Donosiocima odluka na lokalnom nivou kao uputstvo za efikasnije delovanje.

2. Nacionalnim strukturama kao tehnika podrka i smernice u zauzimanju teritorijalnog pristupa u kreiranju i implementaciji politike ruralnog razvoja.
6 principa praktikuma:
INOVATIVNOST
3. Lokalnoj i nacionalnoj administraciji, donatorskim agencijama i drugim
uesnicima u ruralnom razvoju kao izvor praktinih informacija i ideja o

proceni uticaja lokalnih donosilaca odluka na trenutno i eljeno stanje
u ruralnim sredinama i kao sredstvo za merenje aktuelnih rezultata i
aktivnosti.
JEDNOSTAVNOST
4. Praktiarima na svim nivoima kao uputstvo za zauzimanje efikasnije i
UPOTREBLJIVOST
5. Svima koji se bave pitanjima ruralnog razvoja kao doprinos raspravama
profesionalnije pozicije prilikom procene ruralnih potreba i implementacije njihovih razvojnih programa.
o novim pristupima ruralnom razvoju u irem smislu.
DINAMINOST
INFORMATIVNOST
UNIVERZALNOST
Ovaj praktikum bi trebalo da bude efikasan i da ima

praktinu primenu, naroito na lokalnom nivou.
1. Praktikum je razvijen u saradnji sa potencijalnim korisnicima na lokalnom i nacionalnom nivou.
2. Namera autora praktikuma je da se prevaziu deskriptivni teorijski okviri

ruralne politike.
Kljune poruke:
itajte
3. Praktikum ukljuuje itaoca i nudi mu mogunost da proveri stepen in-
formisanosti, stepen sopstvene uloge i doprinosa procesima ruralnog

razvoja.
4. Praktikum sadri listu indikatora koja optinama prua uvid u sopstveni

doprinos razvoju ruralnih sredina.
Uite
5. Praktikum ima cilj da opie ono to se smatra i to se pokazalo kao dobra

praksa u prevazilaenju nekih od goruih pitanja ruralnog razvoja.
6. Sadraj praktikuma zasnovan je na novim tendencijama u ruralnoj poUestvujte
litici Evropske unije i drugih zemalja.
Primenjujte
NE ZABORAVITE:
Iako je bitno naglasiti da je uloga lokalnih donosilaca odluka u procesima ruralnog razvoja
praena izvesnom dozom fleksibilnosti, kada je re o pristupu ovom pitanju i kreiranju opcija za
delovanje, dobra uloga lokalnog nivoa mora zadovoljiti minimalni skup zahteva i standarda.
RURALNI RAZVOJ KAO POLITIKI

KONCEPT, ZNAAJ I PRISTUPI
Zato treba
proitati ovo
poglavlje?
Test 1
Hajde da zaponemo sa kratkim upitnikom. Molimo Vas da odgovorite na sledea pitanja tako to ete da oznaite polje DA ili NE.
DA
NE
Da li ste upoznati sa terminom

ruralni razvoj?
Smatrate li da i Vi treba da se bavite
ruralnim razvojem?
Da li znate koje su institucije odgovorne

za ruralni razvoj u Srbiji?
Fokus ovog poglavlja je

da razjasnimo sadraj
pojma ruralni razvoj.
Takoe, poglavlje nudi
informacije o politikoj
pozadini koncepta
ruralnog razvoja.
Poglavlje treba da
upozna korisnike
praktikuma sa
znaenjem i razvojem
ovog koncepta,
razlozima i namerama
podrke ruralnom
razvoju u EU i Srbiji.
Takoe, poglavlje treba
da prui kratak pregled
problema sa kojima se
politika ruralnog razvoja
u Srbiji trenutno suoava
i naine njihovog
prevazilaenja.
Smatrate li sebe odgovornim za

ruralni razvoj u Vaoj sredini?
Smatrate li da problemi ruralnih
sredina utiu i na Vas?
Ako je odgovor na prethodno
pitanje DA, znate li kako?
11
ta je ruralni razvoj?
Ruralno
koncept iznad definicije
Postoje potekoe sa odreivanjem pojma ruralno. Istorijski gledano,

pojam ruralno oznaavao je neto to se nalazi izvan gradskih zidina.
Sa ekonomskog aspekta, moemo rei da je ruralno teritorija koja se
koristi za proizvodnju, pre svega, hrane.
S druge strane, socioloki aspekt kae da je ruralno sredina koju karakterie jaka zaostalost u odnosu na tehnoloki i kulturni razvoj, uoljiviji
u urbanoj sredini.
U prolosti su se za analiziranje ruralnog sveta koristili razliiti kriterijumi kao to su: demografski kriterijum, visina i struktura prihoda stanovnika, prostorni kriterijum i kriterijum osnovne delatnosti stanovnika
na odreenoj teritoriji. Na osnovu tih kriterijuma, kao to je prikazano u tekstu koji sledi, definisan je i
pojam ruralnog i teritorijalne celine koje su smatrane ruralnim.
DEMOGRAFSKI
KRITERIJUM
Sva slabo
naseljena
podruja smatraju
se ruralnim.
12
VISINA PRIHODA
STANOVNIKA NA
ODREENOJ TERITORIJI
Podruja sa
manjim i niskim
prihodima
smatraju se
ruralnim.
Ruralna podruja
karakterie
siromatvo.
PROSTORNI
KRITERIJUM
Ruralni prostor
je onaj prostor
koji ima razliitu
namenu od
urbanog
prostora i u kome
preovlauju
poljoprivredne
povrine.
OSNOVNA DELATNOST
STANOVNIKA NA
ODREENOJ TERITORJI
Sva podruja
na kojima
je osnovna
delatnost
poljoprivreda
smatraju se
ruralnim.
Veba 1
Upiite u polje oivieno crvenim okvirom re koja nedostaje.
Ekonomski aspekt
Aspekt zatite
ivotne sredine
ta nedostaje?
Kulturoloki aspekt
S________I
RURALNI
RAZVOJ
aspekt
13
Reenje 1
Evropska unija definie ruralni razvoj kao multifunkcionalni koncept u kome ruralni razvoj, u odnosu na
optedrutveni, ima etvorostruku ulogu:
Ekonomsku
Ekoloku
Ruralna podruja obezbeuju hranu i druge

sirovine poljoprivrednog porekla za narastajue potrebe stanovnitva uz ostvarivanje konkurentnog dohotka. Poznat je pojam seljaka
ekonomija, koja predstavlja drutveno ureen
sistem porodinih gazdinstava u kojem je proizvodnja u porodinim gazdinstvima dominantan tip proizvodnje.
Ruralna podruja su pogodna za odrivo gazdovanje prirodnim resursima (zemljite, voda,

ume), odnosno ouvanje prirode i ivotnog ambijenta ija je osnovna karakteristika odrivost.
RURALNI RAZVOJ
14
Kulturoloku
Socioloku
Ruralnu zajednicu obeleava specifinost kulturnog okvira. Karakteristike konkretne seoske zajednice su specifine, esto se ne mogu
uporeivati i ne moemo ih smatrati reprezentantom irih drutvenih celina celokupnog
ruralnog drutva. Kulturno naslee ruralnih
sredina veoma je bogato i ima iri, nacionalni
i meunarodni znaaj. Kulturoloki aspekt ruralnog razvoja dobija sve vei znaaj i kada je
re o definisanju ekonomskih potencijala ruralnog podruja i ruralnih zajednica.
Ruralna podruja su poseban tip drutvenog sistema u kome ljudi oseaju dublju bliskost i veze
sa drugim lanovima i podruje prepoznaju kao
mesto zajednike brige i delovanja. Ovaj sistem
je dugotrajan, ima kontinuitet i oekuje se da
opstane. Aktivnosti zajednice zavise od meusobne saradnje/volonterstva sa minimalnim
korienjem sankcija ili prinuda. Sistem je multifunkcionalan. Oekuje se da ostvaruje razliite
proizvode/usluge i da bude usklaen sa mnogim dimenzijama meusobnog delovanja.
Veba 2
Oznaite ona polja za koja smatrate da predstavljaju ciljeve ruralnog razvoja.
CILJEVI RURALNOG RAZVOJA

Omoguiti ruralnom stanovnitvu da se preseljava u urbane centre.
Zadrati stanovnitvo u ruralnim podrujima.
Zadrati ekonomske razlike izmeu ruralnih i urbanih podruja

kako bi se zadrala autentinost sela.
Izjednaiti kvalitet ivota u ruralnim i urbanim podrujima.
Onemoguiti urbanom stanovnitvu da se naseljava u ruralnim

podrujima.
Omoguiti uslove za povratak stanovnitva iz urbanih u ruralna

podruja.
Poveati konkurentnost proizvodnje i time stvoriti vei dohodak

poljoprivrednih proizvoaa.
Podsticati iskljuivo poljoprivredu i ne dozvoliti da druge aktivnosti

nadvladaju.
Podravati sve ekonomske delatnosti ruralnog stanovnitva.
Ne podsticati obrazovanje ruralnog stanovnitva jer to moe da

bude uzrok odlaenja mladih.
NE ZABORAVITE:
Nema jedinstvene definicije pojma ruralni razvoj. Ruralni razvoj se bavi svim onim to se zbivalo,
zbiva se ili treba da se dogodi u ruralnim podrujima sa ciljem da se unapredi kvalitet ivota ruralnog stanovnitva i ouva ruralni ambijent.
Reenje 2
CILJEVI RURALNOG RAZVOJA

Omoguiti ruralnom stanovnitvu da se preseljava u urbane centre.
Zadrati stanovnitvo u ruralnim podrujima.

Zadrati ekonomske razlike izmeu ruralnih i urbanih podruja

kako bi se zadrala autentinost sela.
Izjednaiti kvalitet ivota u ruralnim i urbanim podrujima.

Onemoguiti urbanom stanovnitvu da se naseljava u ruralnim

podrujima.
uslove za povratak stanovnitva iz urbanih u ruralna

Omoguiti
podruja.
konkurentnost proizvodnje i time stvoriti vei dohodak
Poveati
poljoprivrednih proizvoaa.
Podsticati iskljuivo poljoprivredu i ne dozvoliti da druge aktivnosti

nadvladaju.
Podravati sve ekonomske delatnosti ruralnog stanovnitva.

16
Ne podsticati obrazovanje ruralnog stanovnitva jer to moe da

bude uzrok odlaenja mladih.
Veba 3
Napiite ukratko ta Vi smatrate ruralnim podrujima
Ruralna podruja su...
Reenje 3
Loi primeri shvatanja pojma ruralnosti
Teritorija ruralnih podruja = teritorija seoskih zajednica
Karakteristike ruralnih podruja = karakteristike seoskih zajednica
17
ORGANIZACIJA
ZA EKONOMSKU
SARADNJU I RAZVOJ
ORGANIZACIJA
ZA EKONOMSKU
SARADNJU I RAZVOJ
DEFINICIJA RURALNOSTI
DEFINICIJA TIPOVA
RURALNIH PODRUJA
Stepen integrisanosti
ruralnih oblasti u
nacionalnu ekonomiju
NIVO
NIVO
DEFINICIJA:
Lokalni nivo
(naselje NUTS V nivo)
Regionalni nivo
(naselje NUTS III nivo)
KRITERIJUM
KRITERIJUM
Gustina naseljenosti
Udeo populacije regiona

koji ivi u ruralnim
zajednicama
Integrisana ruralna
podruja
=
dominantan sekundarni
i tercijarni sektor
rast populacije
ivotna sredina,
drutveno i kulturno
naslee, kritina pitanja
DEFINICIJA:
Ruralna naselja
=
naselja sa gustinom
naseljenosti ispod 150
stanovnika/km2
DEFINICIJA:
Preteno ruralni regioni
=
preko 50% populacije ivi u
ruralnim zajednicama
Znaajno ruralni regioni
ili prelazni regioni
=
15 do 50%
Preteno urbani regioni
EVROPSKA KOMISIJA
KRITERIJUM
Prelazne ruralne oblasti

=
relativno udaljene od
urbanih centara
kombinovani primarni i
sekundarni sektor
Udaljene (zabaene)
ruralne oblasti
=
mala gustina naseljenosti
zavisnost od poljoprivrede
izolovanost
manje od 15%
NE ZABORAVITE:
Nema jedinstvene definicije pojma ruralnosti. Jednostavna tumaenja ovog pojma, poput onih
koja su odreena teritorijalnim granicama seoskih zajednica ili odreenih karakteristika nekog
podruja, prevaziene su.
Veba 4
Navedite tri razloga zbog kojih smatrate da je ruralni razvoj vaan
1. __________________________________
2. __________________________________
3. __________________________________
Reenje 3

Ruralna
populacija ini
3/4 od preko
800 miliona
neuhranjenih.
SVETSKA BANKA

Ruralno
siromatvo
se posmatra
kao bitan
inilac ukupne
nerazvijenosti
nerazvijenih
zemalja.
Ruralno
stanovnitvo ini
veinu u ukupnom
stanovnitvu a
ruralna podruja
zauzimaju vei
deo teritorije tih
zemalja.
FAO
SVETSKA BANKA
Znaaj ruralnog razvoja

Ruralno
stanovnitvo
ini 3/4 od
1,3 milijarde
ljudi koji ive u
zonama manje
od jedan dolar
po stanovniku
dnevno.
19
20
RURALNI RAZVOJ U
EVROPSKOJ UNIJI
Veba 5
Navedite tri razloga zbog kojih smatrate da je ruralni razvoj vaan za EU
1. _________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
2. _________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
3. _________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
21
Reenje 5
Znaaj ruralnog razvoja za Evropsku uniju
U prvoj fazi razvoja Evropske ekonomske zajednice poljoprivreda je bila od naroitog znaaja, pre svega,
zbog oskudice u hrani u posleratnoj Evropi. Iz tog razloga, zemlje osnivai Zajednice kreirali su temelje
Zajednike poljoprivredne politike (CAP, eng. Common Agricultural Policy Zajednika poljoprivredna
politika), ija je osnovna svrha, u to vreme, da se Evropskoj zajednici obezbedi sigurnost u hrani, sa prihvatljivim cenama i kvalitetom. U ovim tenjama Zajednica je u dugom periodu zatienim cenama pruala snanu finansijsku podrku proizvodnji osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Poslednjih 50 godina znaaj poljoprivrede u makroekonomskim pokazateljima ja smanjen. Sredinom XX
veka u poljoprivredi je radilo 50% stanovnitva tadanje EU, a primarna poljoprivredna proizvodnja bila
je tradicionalni izvor prihoda u ruralnim podrujima. Tokom osamdesetih godina poljoprivredna proizvodnja je u znatnoj meri premaila potrebe unutranjeg trita. U uslovima poveane konkurencije mali
i nespecijalizovani proizvoai vie nisu mogli da ive od primarne poljoprivredne proizvodnje, tako da
su se selili u nove proizvodne i uslune delatnosti. Osim unutranjih trinih prilika u EU, velike tehnike i strukturne promene na svetskom tritu rezultirale su globalizacijom poljoprivredne proizvodnje i
snanim jaanjem konkurencije u primarnom sektoru poljoprivrede. Takoe, proirenjem EU poveao
se obim poljoprivrednog zemljita za vie od 50%, a radna snaga u poljoprivredi udvostruila. Proirenje
EU na zemlje Centralne i Istone Evrope zahtevalo je sveobuhvatniju reformu CAP-a. Zajednika agrarna
politika je od 1992. godine u kontinuiranom procesu reformi, sa ciljem da se smanje izdvajanja iz zajednikog budeta i proizvoai uglavnom prepuste trinim uslovima, uz usmeravanje finansijske podrke
na ekstenzivnu proizvodnju, zatitu okoline i razvoj zaostalih regiona. U meuvremenu, udeo zaposlenih
u poljoprivredi se kontinuirano smanjuje, tako da se danas poljoprivredom bavi samo 7% stanovnitva
EU. Zato je reforma, usvojena 1997. godine, nazvana Agenda 2000, stavljala vei fokus na ruralni razvoj
i stvaranje alternativnih poslova za poljoprivrednike.
Meutim, ruralne oblasti EU i dalje generiu 45% novostvorene vrednosti, zapoljavaju 53% ukupno radno angaovanog stanovnitva, vie od 56% populacije ivi u ruralnim oblastima, koje obuhvataju vie
od 91% teritorije EU. Evropska unija je prihvatila koncept podsticanja odrivog razvoja ruralnih podruja
zasnovan na odrivom ekonomskom razvoju, koji podrazumeva poveanje ivotnog standarda, ali uz
istovremeno ouvanje prirodnog, kulturnog i tradicionalnog naslea. Na taj nain se ruralni prostori u
savremenoj Evropi transformiu u ekoloki ouvane i kultivisane sredine, koje se sistemski opremaju komunalnom i socijalnom infrastrukturom, razvijaju odrivu poljoprivredu i lokalno preduzetnitvo i povezuju se sa okruenjem. Takve sredine postaju prijatne za ivot, privlane za ulaganja, imaju perspektive i
omoguavaju rast zaposlenosti i sve bolji standard ivota svojim stanovnicima.
22
% teritorije u ruralnim podrujima, EU 27, 2006
% populacije u ruralnim podrujima, EU 27, 2006
9%
44%
56%
91%
Ruralna populacija
Neruralna populacija
% zaposlenosti u ruralnim podrujima, EU 27, 2006
Ruralna populacija
Neruralna populacija
% BDP iz ruralnih podruja, EU 27, 2006
43%
45%
55%
Ruralna podruja
Urbana podruja
Nezaposlenost u ruralnim podrujima

% aktivne populacije EU 27, 2007
57%
Ruralna podruja
Nezaposlenost u urbanim podrujima

% aktivne populacije EU 27, 2007
7%
15%
85%
Nezaposleni
Urbana podruja
93%
Zaposleni
Nezaposleni
Zaposleni
23
Veba 6
Molimo Vas da odgovorite na sledea pitanja tako to ete oznaiti polje DA ili NE.
DA
NE
znate li neto o toj politici?
Da li EU ima zajedniki budet za poljoprivredu?
znate li koliki je taj budet?
Da li EU ima zajedniku ruralnu politiku?
znate li neto o toj politici?
Da li EU ima zajedniki budet za ruralni razvoj?
Da li EU ima zajedniku poljoprivrednu

politiku za svoje lanice?
Ako je odgovor na prethodno pitanje DA,

znate li koliki je taj budet?
Da li moete da opiete znaaj
ruralnog razvoja za EU?
24
Reenje 6
Politika ruralnog razvoja u EU definisana je u zajednikoj poljoprivrednoj politici EU Common Agricultural Policy (CAP), za ije se finansiranje, u programskom periodu 20072013, izdvaja 368,2 milijardi
ili 43 % od ukupnog budeta EU.
CAP se oslanja na dva osnovna stuba mera:
271
milijarda
Direktna plaanja i
trine intervencije
Ruralni razvoj
97,2
milijarde
1. Podizanje konkurentnosti u proizvodnji

hrane i umarstvu
2. Zatita ivotne sredine i podizanje nivoa

kvaliteta ivota u ruralnim sredinama
3. Diverzifikacija ruralne ekonomije

4. Implementacija programa LEADER
Pravni okvir
Institucionalni okvir
1. Zakonska regulativa
2. Podzakonski akti / regulative
3. Strateki okviri (nacionalni, regionalni /
1. Upravno telo Managing Authority
teritorijalni)
4. Programi ruralnog razvoja (nacionalni,

regionalni / teritorijalni)
(MA), zadueno za planiranje, praenje

implementacije programa i evaluaciju
efekata definisanih mera. Pod direktnom je ingerencijom nacionalnih ili
regionalnih ministarstava nadlenih
za poslove poljoprivrede i ruralnog
razvoja u zemljama lanicama.
2. Agencija za plaanja Payment Agency
(PA), zaduena za finansijsku implementaciju i kontrolu implementacije podrke merama definisanim u programu.
25
Instrumenti CAP-a se definiu za viegodinji period (trenutno je na snazi programski period 20072013.
godina). Novi predlog za period 20132020. godina bie definisan izmeu 2009. i 2012. godine.
Politike ruralnog razvoja zemalja lanica kreirane su prema zajednikim principima, a finansiranje njihove
implementacije odvija se kofinansiranjem iz posebnog fonda EU, koji je namenjen iskljuivo za implementaciju politika ruralnog razvoja (RDF, eng. Rural Development Found Fond za ruralni razvoj). Ovaj fond je
u septembru 2005. godine osnovao Agrarni savet EU, a za programski period 20072013. godina. Za svaku
pojedinanu meru definisanu u programu odreuje se finansijski okvir. Finansijski okvir se oslanja na razliite izvore finansiranja: korisnici sredstava, lokalni, regionalni, nacionalni i EU izvori finansiranja. RDF EU moe
da uestvuje i sa 80% ukupnih javnih sredstava u finansiranju odreenih mera.
Pravna i institucionalna osnova za implementaciju politike ruralnog razvoja razlikuje se u pojedinim zemljama EU i uglavnom zavisi od teritorijalnog ustrojstva zemlje lanice. Meutim, obe osnove, i pravna
i institucionalna, moraju da budu komplementarne sa onom koja se nalazi iznad. Tako, na primer, regionalne institucije i pravna osnova za implementaciju ruralne politike, kreirana u odreenom regionu
Nemake, mora da bude komplementarna onom okviru koji je definisan na nacionalnom nivou, odnosno
okviru koji je definisala Evropska komisija.
U zemljama koje su centralizovanog karaktera, a naroito onim zemljama koje su prole period tranzicije
i prikljuenja EU, institucionalni i pravni okvir slian je onom koji je prikazan u shemi iznad. Slini okviri za
kreiranje i implementaciju politike ruralnog razvoja predvieni su i za Srbiju.
Veba 7
DA
NE
Da li je podsticanje razvoja poljoprivrede

sastavni deo ruralnog razvoja?
Da li je izgradnja ulinog osvetljenja u ruralnim
podrujima sastavni deo ruralnog razvoja?
Da li su kulturni dogaaji u ruralnim
podrujima sastavni deo ruralnog razvoja?
Da li je razvoj turizma u ruralnim podrujima
sastavni deo ruralnog razvoja?
Da li smatrate da postoji odnos izmeu
regionalne i ruralne razvojne politike?
26
Reenje 7
ODNOS POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA
Poljoprivreda je vaan segment ukupne ruralne ekonomije, ne samo u ekonomskom,
ve i u socijalnom i kulturolokom pogledu. Poljoprivreda ujedno predstavlja i najvaniju aktivnost veine ruralnih zajednica i od velike je vanosti za nain ivota u ruralnim
podrujima.
Meutim, poljoprivreda i poljoprivrednik u modernoj ruralnoj zajednici treba da budu
usko povezani sa ostalim delatnostima i zanimanjima. Zato danas izdvojeno posmatranje
i reavanje problema ne daju uspene rezultate. Samo planiranje sveobuhvatnog razvoja
manjih ruralnih celina na naelima odrivog razvoja pokazalo se u Evropskoj uniji kao uspean model oivljavanja i napretka nerazvijenih ruralnih krajeva.
VEZA POLITIKE REGIONALNOG I RURALNOG RAZVOJA

Pitanje ruralnog razvoja poklapa se sa problemima regionalnog razvoja. Dosadanja praksa odvojenih pristupa regionalnoj i politici ruralnog razvoja nisu ostvarile svoje ciljeve. I
dalje postoje regionalne razlike i zaostajanje ruralnih podruja u odnosu na urbana. Ciljevi
ove dve politike trebalo bi da budu komplementarni, naroito u onim zemljama ija su podruja dominantno ruralna. Potencijalni projekti ruralnog i regionalnog razvoja trebalo bi
da obuhvataju obnovu i razvoj sela, ouvanje kulturnog naslea, podrku investicijama na
poljoprivrednim gazdinstvima, kolovanje, prekvalifikaciju i obuku lokalnog stanovnitva,
mere zatite ivotne sredine u podruju poljoprivrede i umarstva, promociju kvalitetnih
autohtonih proizvoda, promociju specifinosti ruralnih podruja itd.
!
27
ODNOS TURIZMA I RURALNOG RAZVOJA
Dominantne tradicionalne ekonomske grane u ruralnim sredinama su, osim poljoprivrede, obrada drveta, obrada metala, domai zanati i turizam. Naslee tradicionalnog
ruralnog podruja predstavlja bogatu osnovu za dinamian razvoj ruralnog turizma zato
to su te oblasti sauvale svoj krajolik i brojna tradicionalna obeleja, poput arhitekture,
tradicionalnih zanata i usluga, raznovrsnu i bogatu ponudu lokalnih specijaliteta, naroito kulturno-istorijsku raznolikost. Uz nepostojanje strategije i adekvatne podrke tom segmentu ruralnog razvoja, meu objektivne prepreke mogu se ubrojiti i sledee: manjak
kvalitetne putne infrastrukture, manjak turistike infrastrukture (restorani, prenoita),
manjak finansijske podrke za obnovu i restauraciju istorijskih lokaliteta, manjak koordinacije razvojnih planova i aktivnosti i nepostojanje marketinga turistikog potencijala
lokalnih ruralnih sredina. Meutim, najvea i najtea prepreka razvoju tog segmenta ruralne ekonomije, kao i u drugim oblastima, svakako je depopulacija ruralnih podruja.
Strategija ruralnog odrivog razvoja mora da se zasniva na vrstoj vezi sa tradicijom i
svim njenim elementima. Takva praksa bi u narednoj fazi generisala i potrebu za potpuno
novim delatnostima i poslovima. Time bi se doprinelo stvaranju novih mogunosti za
zapoljavanje lokalnog stanovnitva i znaajno bi se poveale anse mladih i obrazovanih
ljudi za ostanak na tim podrujima.
ODNOS INFRASTRUKTURE I RURALNOG RAZVOJA
!
28
Razvoj infrastrukture jedan je od bitnih segmenata ruralne politike. Razliite institucije

nude razliite definicije infrastruktrue. Meutim, nezavisno od tumaenja pojma infrastrukture, dobro razvijena infrastruktura smatra se jednim od najvanijih preduslova ruralnog i ukupnog ekonomskog rzavoja. Razvijena infrastruktura doprinosi: ekonomskom
aspektu ivota ruralnih zajednica smanjenjem regionalnih nejednakosti i poboljanjem
pristupa tritu i, posledino, niim transportnim i transakcionim trokovima, poveanom
trgovinskom razmenom sa drugim regionima i poveanjem prihoda seoskog stanovnitva.
Poveava se i obim investicija u ruralnim podrujima, ali i obim prihoda iz drugih, nepoljoprivrednih grana ruralne ekonomije kao to je, na primer, turizam. Samim tim doprinosi
se otvaranju novih radnih mesta, smanjenju stope nezaposlenosti i novim mogunostima
za zapoljavanje. Osim ekomskom, razvijena infrastruktura doprinosi socijalnom aspektu
ivota u ruralnim podrujima smanjenjem stepena izolovanosti ruralnih podruja i poveanjem nivoa drutvene integrisanosti. Na kraju, dobro razvijena infrastuktura doprinosi i
poveanoj slobodi kretanja, mobilnosti i znaajno veoj dostupnosti socijalnih servisa, kao
to su zdravstvene ustanove ili kole, ruralnoj populaciji.
RURALNI RAZVOJ U SRBIJI
Veba 8
Navedite tri razloga zbog kojih smatrate da je ruralni razvoj vaan za Srbiju:
1. _________________________________
2. _________________________________
3. _________________________________
Reenje 8
Znaaj ruralnog razvoja za Srbiju
Viedecenijsko zapostavljanje poljoprivrede i prirodno i demografsko iscrpljivanje ruralnih podruja rezultiralo je vrlo negativnim ekonomskim i socijalnim trendovima i dananjim nepovoljnim stanjem, koje
karakteriu brojni problemi. Najvaniji meu njima su mala i nekonkurentna gazdinstva, veliki broj starakih gazdinstava, rascepkano poljoprivredno zemljite, male proizvodne parcele, ekstenzivnost i nizak
tehnoloki nivo proizvodnje, nedovoljno ili neadekvatno korienje agrotehnikih mera, slaba produktivnost, loe zbrinjavanje stajnjaka i poljoprivrednog otpada itd. Takva poljoprivreda rezultira slabim dohotkom, nekonkurentna je i neisplativa i u postojeem stanju ne moe biti inilac odrivog razvoja.
Poseban problem lei i u tradicionalnoj strukturi proizvodnje i neorganizovanosti poljoprivrednih prozvoaa, tako da lokalne zajednice nemaju autohtone, prepoznatljive i konkurentne proizvode, koje mogu
uspeno plasirati na globalnom trtu. Takvo stanje je neodrivo jer u lokalnim sredinama uzrokuje sve
tee uslove ivota i privreivanja, propadanje postojeih poljoprivredenih gazdinstava i nezaposlenost.
Takvo stanje istovremeno uzrokuje i velike ekonomske i strukturne poremeaje, kao to su depopulacija,
zakorovljenost i gubitak funkcije poljoprivrednog zemljita, ekonomsko i socijalno propadanje, gubitak
identiteta lokalnih zajednica i izloenost tetnim pojavama, kao to su ugroavanje ivotne sredine, devastacija kulturnog i tradicionalnog naslea, loe voenje ekonomije, korupcija itd.
29
Veba 9
Odgovorite na sledea pitanja stavljanjem znaka X ispred onog odgovora koji smatrate tanim.
1. Srbija je preteno:

urbana zemlja.
ruralna zemlja.
priblino je jednaka zastupljenost urbanih i ruralnih podruja.
2. Ruralna podruja ine oko:

35 % ukupne teritorije zemlje.

3. Ruralno stanovnitvo ini oko:

28 % udela u ukupnom stanovnitvu zemlje.

4. Udeo sa kojim ruralna podruja doprinose ukupnom bruto nacionalnom dohotku

iznosi preko:
20 %.
40 %.
60 %.
5. U poljoprivredi i delatnostima oko poljoprivrede u Srbiji je zaposleno oko:

30
12 % radno aktivnog stanovnitva.

Reenje 9
1. Srbija je preteno:

urbana zemlja.
priblino je jednaka zastupljenost urbanih i ruralnih podruja.
ruralna zemlja.
2. Ruralna podruja ine oko:



3. Ruralno stanovnitvo ini oko:


4. Udeo sa kojim ruralna podruja doprinose ukupnom bruto nacionalnom dohotku
iznosi preko:
20 %.
60 %.
40 %.
5. U poljoprivredi i delatnostima oko poljoprivrede u Srbiji je zaposleno oko:

31
Ruralna podruja u Srbiji su definisana kao prostor koji predstavlja ostatak izvan gradskog podruja. U
skladu sa ovom definicijom oko 70% teritorije Srbije se moe klasifikovati kao ruralno podruje, u kome
ivi 43% ukupnog stanovnitva. Meutim, ova definicija nije prepoznatljiva sa aspekta Evropske unije
(EU). Kako bi se omoguilo poreenje sa statistikim podacima EU, ruralna podruja u Srbiji su, prema
kriterijumima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), definisana kao podruja ija je gustina naseljenosti manja od 150 stanovnika po km. Prema toj definiciji, 85% teritorije Srbije pripada tzv.
ruralnim podrujima, sa gotovo 55% ukupnog stanovnitva. U ruralnim podrujima se, osim znaajnih
ljudskih resursa, nalazi i veina prirodnih resursa zemlje (poljoprivrednog zemljita, uma, voda), sa bogatim ekosistemima i biodiverzitetom, kao i privredne delatnosti, kulturno i istorijsko naslee.
Veba 10
Navedite tri problema koje smatrate kljunim uzrocima loeg stanja u ruralnim sredinama u Srbiji:
1. _________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
2. _________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
3. _________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
32
Reenje 10
Probleme u ruralnom razvoju moemo posmatrati u okviru tri osnovne grupe, a svaka od njih moe se
podeliti u nekoliko podgrupa. U ovom poglavlju pruiemo osvrt na prvu i drugu grupu problema, dok je
trea grupa problema analizirana u okviru poglavlja Ruralni razvoj i lokalni nivo.
Problemi ruralnih sredina i ruralnog stanovnitva
Socio-ekonomska struktura
Poljoprivreda i
poljoprivredni resursi
Ruralna ekonomija/kvalitet
ivota/ruralna infrastruktura
Siromatvo, razvojna nejednakost, depopulacija, nekonkurentnost, nefunkcionalnost,
Kljune rei: nediverzifikovanost, nerazvijena nepoljoprivredna ruralna ekonomija, nezaposlenost
Problemi kreatora politike ruralnog razvoja na nacionalnom nivou
Institucionalno - pravni
kapaciteti
Kljune rei:
Tempo EU integracija
Cross - cutting issue, decentralizacija, povezivanje, saradnja , integracije
3
Kapaciteti lokalnih aktera
Kljune rei:
Pristup politici ruralnog razvoja
Problemi na lokalnom nivou

Pristup ruralnom razvoju i
definisanju razvojnih strategija
Partnerstvo
Nespremnost, nedostatak, nejasnost, javno-privatno partnerstvo,

saradnja, nepoverenje
33
Veba 11
Odgovorite na sledea pitanja koja se odnose na prvu grupu problema Problemi ruralnih sredina i
ruralnog stanovnitva:
1
1. Dajte sopstveni stav o uzrocima nastanka ovog problema:

______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
2. Na koga utie ovaj problem:

______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
3. Smatrate li da je reavanje ovih problema (stavite znak X ispred onog odgovora koji smatrate
tanim):
manje hitno.
hitno.
veoma hitno.
4. Koje bi, po Vaem sudu, mogle biti posledice odlaganja reavanja ovog problema (navedite 3):

a) __________________________________________________________________
b) __________________________________________________________________
c) __________________________________________________________________
5. Navedite tri preporuke koje bi doprinele prevazilaenju ovog problema:
34
a) __________________________________________________________________
b) __________________________________________________________________
c) __________________________________________________________________
Reenje 11
Za pitanja koja se odnose na prvu grupu problema Problemi ruralnih sredina i ruralnog stanovnitva:
1
Neadekvatna politika ruralnog razvoja, sa nestabilnim i nekonzistentnim razvojnim modelima i nejasno definisanom razvojnom vizijom.
Visoka zavisnost ruralne populacije od primarnog poljoprivrednog sektora (oko 45% ukupno
aktivne ruralne populacije radi u poljoprivredi).
Nedovoljna podrka putem agrarnog budeta.
Visoki fiksni trokovi u poljoprivrednoj proizvodnji.
Nesigurnost trita poljoprivrednih proizvoda.
Slabosti u ljudskim potencijalima.
Na iru drutvenu zajednicu (ruralno stanovnitvo, ekonomiju privredni i bankarski sektor,
lokalne aktere: lokalne preduzetnike, lokalne vlasti, nevladin/civilni sektor, stanovnike urbanih podruja, vladu).
tanim):

manje hitno.
hitno.
veoma hitno.
4. Koje bi po Vaem sudu mogle biti posledice odlaganja reavanja ovog problema (navedite 3):
a) Siromatvo, regionalne i razvojne nejednakosti, poveana stopa nezaposlenosti i rizik od nezaposlenosti.
b) Nizak stepen kvaliteta ivota u ruralnim podrujima (dotrajala infrastruktura).
c) Migratorni procesi, depopulacija, nepovoljna demografska slika ruralnih oblasti, ranjivost
ruralnog stanovnitva.
d) Nekonkurentna i nefunkcionalna poljoprivredna proizvodnja.
e) Nizak nivo obrazovanja i lokalnih inicijativa (tehnika znanja), nedostatak ekonomskih aktivnosti specifinih za ene i mlade.
f) Neiskorienost i gubitak prirodnog i kulturnog naslea i turistikih potencijala, naruena
ivotna sredina i biodiverzitet.
35
KAKO UTICATI
NA OVE PROBLEME ?
Podrati nove razvojne koncepcije (multifunkcionalni ruralni razvoj) i ruralna podruja
posmatrati kao potencijal, a ne kao problem.
Uspostaviti i podrati nove, povoljnije modele finansiranja i kreditiranja.
Zauzeti teritorijalni pristup u definisanju politike.
Aktivirati i iskoristiti lokalne kapacitete.
Pruiti podrku procesima udruivanja i diverzifikacije ruralne ekonomije.
Podrati uspostavljanje sistema informacija i omoguiti i olakati pristup ruralnim
servisima.
Definisati pristup politici ruralnog razvoja jasno i transparentno.
Uspostaviti meuministarsku i meusektorsku saradnju.
Planirati dugorono, konzistentno i kontinuirano, zasnovano na praenju i evaluaciji
efekata postojee politike, sa fokusom na regionalne specifinosti.
Ukljuiti ruralno stanovnitvo u procese planiranja i odluivanja.
Omoguiti dostupnost znanja, edukacije i izvora informacija.
Poveati osetljivost na pitanja rodne ravnopravnosti.
Podravati programe i aktivnosti namenjene mladima.
Podravati podizanje nivoa marketinkih aktivnosti, vetina i znanja o kvalitetu
proizvodnje, sektora usluga i uvoenja standarda.
Olakavati pristup postojeim i kreirati nove modele pristupa finansijskom tritu (ruralno
finansijsko trite).
Ohrabrivati i podravati lokalne inicijative.
Jaati preduzetnitvo podrkom malim i srednjim preduzeima.
Podravati prevazilaenje administrativnih prepreka za otpoinjanje poslovanja.
Podravati i osnaivati pristup postojeim ruralnim servisima i izgradnju novih.
36
Veba 12
Odgovorite na sledea pitanja koja se odnose na drugu grupu problema Problemi kreatora politike
ruralnog razvoja na nacionalnom nivou:
2

______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________

______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
tanim):
manje hitno.
hitno.
veoma hitno.

a) __________________________________________________________________
b) __________________________________________________________________
c) __________________________________________________________________

a) __________________________________________________________________
b) __________________________________________________________________
c) __________________________________________________________________
37
Reenje 12
Za pitanja koja se odnose na drugu grupu problema Problemi kreatora politike ruralnog razvoja na
nacionalnom nivou:
2
Nedovoljna informisanost o znaaju ruralnog razvoja na centralnom nivou.
Odsustvo meuministarske i meusektorske saradnje.
Skroman budet, u okviru agrarnog budeta, namenjen implementaciji politike ruralnog
razvoja.
Neefikasno planiranje politike ruralnog razvoja i praenje efekata njene implementacije.
Slabosti u ljudskim i tehnikim kapacitetima nadlenih institucija.
Nedovoljna informisanost lokalnih aktera o nainima i mogunostima uticaja na centralne
vlasti.
Spora decentralizacija u procesima definisanja i implementacije politike ruralnog razvoja.
Usporene integracije u EU.
Na iru drutvenu zajednicu.
3. Smatrate li da je reavanje ovih problema (stavite znak X ispred onog odgovora koji smatrate tanim):
manje hitno.
hitno.
veoma hitno.
a) Produbljivanje prve i tree grupe problema.
b) Neusklaenost struktura zaduenih za definisanje, implementaciju i kontrolu
implementacije politike ruralnog razvoja sa zahtevima EU integracija.
c) Neusklaenost pravnog okvira politike ruralnog razvoja sa zahtevima EU integracija.
d) Institucije, po svojim tehnikim i ljudskim kapacitetima, nisu spremne da budu nosioci
neophodnih promena i aktivnosti na polju EU integracija.
e) Dalje usporavanje procesa EU integracija.
38
KAKO UTICATI
NA OVE PROBLEME ?
Postaviti ruralni razvoj kao cross-cutting pitanje u razvojnim
politikama zemlje.
Uspostaviti meuministarsku i meusektorsku saradnju.
Pruiti podrku procesima usklaivanja sa zahtevima EU, bez
obzira na to u kojoj se fazi pregovora o punopravnom lanstvu u
EU zemlja nalazi.
Obezbediti punu podrku svih relevantnih vladinih i nevladinih
institucija i organizacija u procesu definisanja politike i njene
implementacije i praenja efekata.
Pruiti podrku institucijama zaduenim za kreiranje,
implementaciju i praenje efekata implementacije politike
ruralnog razvoja u njihovom osnaivanju i restrukturisanju.
Podrati lokalne inicijative.
Pomagati horizontalno i vertikalno povezivanje svih relevantnih
aktera.
39
Test 2
Imajui u vidu odgovore na pitanja sadrana u Testu 1 i novosteena saznanja i infomacije, molimo Vas da
sada odgovorite na pitanja istovetna pitanjima u Testu 1 tako to ete oznaiti polje DA ili NE.
DA
NE
Da li ste upoznati sa terminom

ruralni razvoj?
Smatrate li da i Vi treba da se bavite
ruralnim razvojem?
Da li znate koje su institucije odgovorne
za ruralni razvoj u Srbiji?
Smatrate li sebe odgovornim za
ruralni razvoj u Vaoj sredini?
Smatrate li da problemi ruralnih
sredina utiu i na Vas?
Ako je odgovor na prethodno
pitanje DA, znate li kako?
NE ZABORAVITE:
Ukupna politika ruralnog razvoja u Srbiji znaajno se razlikuje od politike EU i zahteva koje
postavlja proces evropskih integracija. Za sve zemlje koje su u procesu pristupanja EU prilagoavanje zahtevima CAP-a predstavlja jedan od najveih izazova. Neophodno je zadovoljiti visoke
pravne i institucionalne uslove kako bi se agrarne politike tranzicionih zemalja smatrale kompatibilnim sa CAP-om. U tom smislu, svi akteri i korisnici politike ruralnog razvoja treba da zauzmu
aktivan stav i da doprinesu, u skladu sa sopstvenim mogunostima, to efikasnijoj integraciji
ruralnih podruja Srbije u ruralni kontekst EU.
UPRAVLJANJE POLITIKOM
RURALNOG RAZVOJA
Zato treba
proitati ovo
poglavlje?
NIVO CENTRALNE VLASTI

U veini zemalja centralne vlasti imaju kljunu ulogu u uticaju na sloeni sistem aktera koji zajedno deluju na teritorijalni ruralni razvoj. Ta vrsta uloge se odnosi na
metaupravljanje koje podrazumeva rukovoenje procesom upravljanja i upravljanje mehanizmima upravljanja. Centralne vlasti su ujedno i najpogodnije za obezbeivanje osnovnih pravila i modela za upravljanje ruralnim razvojem.
Osim toga, centralni nivo vlasti je odgovoran za obezbeivanje pravnog poretka, tj.
osnovnih pravila, u kojima i putem kojih partneri vlasti, na bilo kom nivou, mogu da
ostvare svoje ciljeve. S obzirom na mnogostrukost i zamrenost hijerarhijskih karakteristika saradnje, to je sloen proces. Takav proces zahteva definisanje novih uloga
i identifikaciju vodeih partnera koji bi bili najpodesniji za koordinaciju ostalih partnera. To takoe podrazumeva razvoj i promociju uenja o meuzavisnosti.
Vlast na centralnom nivou, kada je re o politici ruralnog razvoja, istovremeno ima
obavezu da koordinie vlastite sektore u smeru interesa ruralnih podruja, ali i da
usklauje i promovie koordinaciju ruralne politike na ostalim nivoima vlasti (uloga
metaupravljanja).
Veba 13
Pre nego to ponemo sa detaljnijom razradom uloge metaupravljanja, hajde da se
osvrnemo na horizontalnu koordinaciju izmeu razliitih jedinica centralne vlasti.
DA
NE
Da li ste informisani o tome koja je nacionalna institucija

nadlena za pitanja ruralnog razvoja u Srbiji?
Smatrate li da su i druge nacionalne institucije

odgovorne za stanje u ruralnim podrujima?

znate li koje?
U ovom poglavlju
teimo da razjasnimo
naine na koje razliiti
administrativni nivoi
mogu da promoviu
upravljake strukture,
koje podravaju ciljeve
ruralne politike.
S tim u vezi, poglavlje
sadri informacije o
novim pristupima politici
ruralnog razvoja u EU i
ulozi i znaaju kreatora
i donosilaca lokalnih
politika.
U poglavlju e biti dati
presek i analiza modela i
koncepata koji su do sada
primenjeni na nivou EU,
a koji su podrazumevali
ukljuivanje i
podsticanje lokalnog
nivoa da preuzme veu
odgovornost za razvoj
sopstvenih ruralnih
sredina.
Takoe, u poglavlju
e biti pruen pregled
naina na koji su lokalni
akteri samostalno
dizajnirali i planirali
sopstevnu ulogu u
ruralnom razvoju.
Smatrate li da su one dovoljno informisane o svojim

odgovornostima za stanje u ruralnim podrujima?

41
Reenje 13
Centralna vlast se esto bori sa prevladavanjem svog uobiajenog sektorskog pristupa u prilog integralnom politikom pristupu ruralnom razvoju. Vea i bolja koordinacija podrazumeva politiku obavezu da
se savladaju (prevladaju) sektorske tendencije i da se definiu i sveobuhvatno razjasne uloge i odgovornosti razliitih ministarstava ili agencija u podruju ruralnog razvoja. U Srbiji su odgovornosti za poljoprivredu, ekonomski razvoj, ivotnu sredinu, bezbednost hrane i zdravlje potroaa i druga, za ruralne
sredine vana pitanja, podeljene izmeu nekoliko nacionalnih administrativnih tela, to je rezultiralo
rasparavanjem tih funkcija i estim konfliktima u procesu donoenja odluka i podeli resursa.
Neka od kljunih pitanja koja se tiu uloge centralne vlasti ukljuuju:
ta bi koje ministarstvo
ili agencija trebalo
da radi
42
Koji su mehanizmi
potrebni za koordinaciju
razliitih ministarstava i
agencija na centralnom
nivou
Koje su glavne
prepreke za razvoj
pravnog okvira za
meusektorsku
saradnju na razliitim
nivoima vlasti
U svetu su poznate razliite opcije horizontalne koordinacije upravljanja ruralnim razvojem:
Specijalizovana struna odeljenja
Integrisana ministarstva
Odeljenja zaduena za proveru

osetljivosti razliitih politika na pitanja
ruralnog razvoja (eng. policy proofing)
Meuministarska saradnja u radnim

grupama i formalnim kontaktima
Specijalizovana odeljenja su osnovana u nekoliko drava. Uloga im je istovremeno i koordinatorska i izvrna i slue kao vaan podsticaj za saradnju izmeu razliitih agencija i
ministarstava.
PRIMERI: U Francuskoj je DATAR (sada DIACT) meuministarsko telo povezano sa kabinetom premijera, sa odgovornostima istovremeno i za koordinaciju i za implementaciju
politike ruralnog razvoja.
Stvaranje novog ili reforma postojeeg ministarstva ili agencije sa proirenim delokrugom
i eksplicitnom jurisdikcijom nad pitanjima ruralnog razvoja.
PRIMERI: Nacionalne i centralne vlasti u Velikoj Britaniji i Nemakoj predstavljaju primere
institucionalnih inovacija u ovoj oblasti. U Velikoj Britaniji isti centralni autoritet, DEFRA,
ima odgovornosti nad irim skupom oblasti, ukljuujui i ivotnu sredinu, hranu i ruralna
pitanja. U Nemakoj je Ministarstvo poljoprivrede, osim za poljoprivredu i ruralni razvoj,
odgovorno za bezbednost hrane i zdravlje potroaa. Za mnogo ire teritorijalno planiranje, Japan je, na primer, objedinio etiri odvojena ministarstva u jedno Ministarstvo za
zemljite, infrastrukturu i transport. Postoje neke pozitivne posledice takve koncentracije
razliitih odgovornosti u jedan isti organ: mnogo otvorenije povezan pogled na ruralne
oblasti, koncentracija tehnikih i administrativnih vetina i mogunost za mnogo integralniji programski pristup.
43
Koncept Policy proofing obino vode mala odeljenja u okviru vlade

PRIMERI: Kanadski model, tzv. Rural Lens, ima nameru da usmeri one koji definiu bilo
koju vladinu politiku da sagledaju uticaj te politike na ruralna podruja. U idealnom sluaju, osoblje koje predstavlja Rural Lens odeljenje ukljuuje se rano u proces definisanja
politika, ali ako se to ne dogodi, prilika za njihovo uee i ocenu se pojavljuje onda kada
vlada pozove sve ostale resore (odeljenja, ministarstva), ukljuujui i Rural Lens odeljenje,
na meuresorni pregled svih novih politikih predloga, pre nego to budu uzeti u razmatranje u Kabinetu. Slian koncept promovie se i u Velikoj Britaniji i Irskoj.
Modeli meuresornih i meuministarskih radnih grupa ili komisija

PRIMERI: U Meksiku, na primer, izrada i primena Mikroregionalne strategije ukljuuje
koordinaciju vie od 60 razliitih sektorskih programa, koji su u nadlenosti 16 ministarstava, a koja su od kljune vanosti za ruralne oblasti. Takoe, kroz Meuministarsku komisiju za odrivi ruralni razvoj i PEC (Programa Especial Concurrente), koja obuhvata sve
federalne trokove u ruralnim oblastima, Meksiko je odabrao model ugovora o saradnji
meu ministarstvima da bi uveo teritorijalni pristup ruralnom razvoju.
U Italiji, na primer, uestali i poveani nedostatak vodnih resursa u junim ruralnim podrujima zahteva jau koordinaciju javnih intervencija iz nekoliko nacionalnih i regionalnih uprava. Da bi to postigli, osnovana je specijalna meuministarska komisija, sa ciljem
da obezbedi horizontalnu koordinaciju izmeu nekoliko ministarstava, ukljuujui ministarstva koja se bave poljoprivrednom politikom, pitanjima ivotne sredine, infrastrukture, ekonomije i trezora, zdravlja i socijalne sigurnosti.
44
ODNOS NACIONALNIH I
PODNACIONALNIH NIVOA VLASTI
Veba 14
Molimo Vas da odgovorite na sledea pitanja tako to ete oznaiti polje DA ili NE ili da upiete obrazloenja za ona pitanja za koja je to neophodno.
DA
NE
Da li je ruralni razvoj tema koja treba da bude

razmatrana iskljuivo na nacionalnom nivou?
Ako je odgovor na prethodno pitanje DA, molimo Vas navedite obrazloenje.

___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
Ako je odgovor na prethodno pitanje NE, molimo Vas navedite obrazloenje.
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
Da li ruralna politika treba da bude istovetna

za sva ruralna podruja u Srbiji?
Kako povezujete svoj odgovor na prethodno pitanje sa obrazloenjima koja ste

naveli iznad?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
45
Reenje 14
Nova ruralna paradigma
Tradicionalne hijerarhijske administrativne strukture su, pokazalo se, neadekvatne za efektivno rukovoenje politikom ruralnog razvoja. Nova ruralna
paradigma zato promovie tzv. multilevel pristup u upravljanju ruralnim razvojem, tj. upravljanje i prilagoavanje du tri kljune dimenzije vlasti: horizontalno, i na nivou centralne i na nivou lokalne vlasti, i vertikalno, na svim
nivoima upravljanja.
Nova ruralna paradigma zahteva vane promene u nainu osmiljavanja i
implementiranja politike ruralnog razvoja. Ruralni razvoj se posmatra kao tzv.
cross-cutting pitanje, tj. pitanje od zajednikog interesa za sve druge politike
smernice jednog drutva.
U skladu sa Novom ruralnom paradigmom, vlade mnogih zemalja razmatraju modele za ohrabrivanje
lokalnih aktera da uestvuju u tzv. endogenom modelu razvoja i u dizajniranju i implementaciji teritorijalnih politika ruralnog razvoja. To pomeranje uloga razliitih nivoa vlasti zahteva da centralne vlasti
redefiniu sopstvenu ulogu i osmisle nove okvire za saradnju razliitih nivoa.
Endogeni i egzogeni razvoj

Tokom poslednjih nekoliko decenija vodi se vana diskusija o mehanizmima
upravljanja ekonomskim razvojem lokalnih zajednica. Promovie se saradnja
javnog i privatnog sektora koji kreiraju sopstvene konvencije, pravila ponaanja i norme koje reguliu njihove ekonomske, institucionalne i socijalne odnose. Sve ovo vodi u nove forme upravljanja na lokalnom nivou koji stimulie
tzv. endogeni razvoj. S druge strane, lokalne inicijative koje su nastale kao posledica egzogene stimulacije, smatraju se nedovoljno odrivim i karakterie ih
nedostatak kontinuiteta, naroito kada je re o odravanju partnerstava, ak i
nakon usvajanja zajednikih dokumenata. Takva situacija dodatno doprinosi
dubljem meusobnom otuenju izmeu lokalnih aktera.
46
Perspektiva upravljanja ruralnim razvojem na razliitim nivoima vlasti ne odraava samo promene u hijerarhijskom poretku, ve potvruje to da ruralna politika zahteva rastue meuzavisnosti izmeu irokog
spektra aktera, od kojih svaki unosi specifian skup vetina i resursa u partnerstvo.
Meusobni odnosi i uloge razliitih aktera u dizajniranju i sprovoenju ruralne politike mogu da variraju
u velikoj meri u zavisnosti od institucionalnog okvira drave. U centralizovanim sistemima, kakav je i
sistem nae drave, u kojima centralna vlast ima aktivnu ulogu u selekciji lokalnih partnera i planova,
najverovatnije e se problem pojaviti u tome da kreirani model za ruralni razvoj ne odgovara svim ruralnim regionima podjednako. U decentralizovanim ili tzv. usklaenim sistemima, s druge strane, razliiti
nivoi vlasti se susreu sa potekoama da razjasne sopstvene uloge i odgovornosti. Bez obzira na poziciju
drave u ovoj tipologiji, jednostavnost vertikalne koordinacije e takoe zavisiti od stepena horizontalne
koordinacije na top i bottom nivoima.
Dizajniranje teritorijalnih politika ruralnog razvoja ukljuuje nekoliko razliitih nivoa nacionalnih i podnacionalnih aktera.
Pet glavnih nivoa koja treba uzeti u obzir su:
1. nadnacionalni,
2. nacionalni,
3. regionalni,
4. sredinji ili podregionalni i
5. lokalni.
Izazovi razvoja i implementacije ruralne politike su uinjeni kompleksnijim, kako viestrukim slojevima
vlasti (nacionalni, regionalni, lokalni nivo) sa razliitim podrujima odgovornosti, tako i tradicionalnim
sektorskom pristupom administracija na svim nivoima. Dizajn i implementacija integralne ruralne politike zato zahtevaju promene u meuvladinim odnosima i odnosima javnog i privatnog sektora i civilnog
drutva.
Iz analitike perspektive, odnosi izmeu aktera ruralnog, ali i drugih segmenata lokalnog razvoja, obrazuju se u dve razliite dimenzije: vertikalnoj i horizontalnoj. Vertikalna dimenzija obuhvata odnose nivoa
vlasti od nadnacionalne, preko regionalne, do lokalne vlasti. U okviru ove dimenzije uloga razliitih institucionalnih aktera moe znatno da varira. U nekim dravama sistem vlasti je centralizovan oko nacionalne vlasti, ime via koordinacija mora da bude jo vanija, dok u sistemima veine evropskih drava,
sa jaim podnacionalnim autoritetima, koordinacija na niim nivoima postaje vanija i centralna vlast
se vie usredsreuje na iru politiku strategiju, obezbeujui okvir i konzistentnost. Fokus je u ovom
sluaju na mehanizmima koordinacije koji moraju da se provere i na centralnom (u ministarstvima) i na
lokalnom nivou (u optinama i meu ostalim akterima).
Postojanje nadnacionalnog nivoa treba ozbiljno uzeti u obzir prilikom kreiranja sopstvenog pristupa. Glavne institucije EU (Savet EU, Evropski parlament i Evropska komisija) imaju kljunu ulogu u obezbeivanju
konceptualnog i zakonodavnog okvira za razvoj politika ruralnog razvoja u zemljama lanicama EU.
47
Uloga lokalne administracije u ruralnom razvoju

Politika lokalnog ruralnog razvoja u EU dala je lokalnim samoupravama centralnu ulogu u odreivanju razvojnih potreba, prioritetnih ciljeva i programa
svake jedinice lokalne samouprave, koji e se podsticati i finansirati u okviru
podsticajnih programa i fondova sa razliitih nivoa.
Na taj nain, lokalnim samoupravama je danas omogueno da stvarno i
efektivno upravljaju razvojem svoje zajednice.
Veba 15
Navedite tri razloga zbog kojih smatrate da je proces decentralizacije u oblasti ruralnog razvoja vaan.
1. _________________________________
_________________________________
2. _________________________________
_________________________________
3. _________________________________
_________________________________
NE ZABORAVITE:
Postavljanjem ruralnog razvoja u poziciju cross-cutting pitanja, efikasnost drugih politika meri
se uticajem koji ta politika ima na ruralna podruja. Zapravo, uspenost drugih politika direktno
je proporcionalna uticaju koji te politike imaju na dobrobit i/ili ne naruavaju dostignuti stepen
dobrobiti u ruralnim zajednicama.
Reenje 15
Pretpostavlja se da takav prenos vlasti sa centralnog na lokalne nivoe proizvodi veu efikasnost u smislu
javnog upravljanja i da kreira bolje uslove za ekonomski razvoj. Istovremeno, takvi prenosi vlasti odgovaraju novim oekivanjima graana i civilnog drutva da mnogo dublje uestvuju u demokratskom
procesu donoenja odluka.
Bryden (2005) dao je pet osnovnih razloga ovakvih trendova:
TRANSPARENTNOST lokalni nivo vlasti je blii lokalnoj javnosti i demokratskom sistemu donoenja odluka.
SUPSIDIJARNOST lokalni nivo vlasti ima mogunost da bre prevodi lokalne politike u lokalne
aktivnosti.
KONKURENTNOST lokalne vlasti bolje poznaju lokalne prilike i lokalne vetine. To doprinosi efikasnijem pristupu i upotrebi lokalnih znanja i prednosti za upravljanje ekonomskim razvojem.
HETEROGENOST lokalne vlasti mogu bre prilagoditi lokalne politike lokalnim uslovima.
EKONOMINOST uteda u procesu definisanja i implementacije politike.
Od nabrojanih motiva za ovakve trendove konkurentnost je posebno naglaena, jer daje znaaj znanju u
procesu ekonomskog razvoja. Ukljuivanjem lokalnih samouprava u bottom-up pristup, centralna vlast
moe da iskoristi lokalnu bazu znanja u osmiljavanju politika, tako ohrabrujui transparentnost u otkrivanju prioriteta za lokalne zajednice, ali i trokova i pored vie nivoa upravljanja. Istovremeno, obe strane
u partnerskom odnosu, i nacionalne i lokalne vlasti, moraju da budu paljive prema rizicima koji nastaju
zbog nedovoljne razmene znanja ili, na nivou lokalne samouprave, nedostatka dovoljnih kapaciteta za
pravilno tumaenje i iskoriavanje nekada sloenih informacija koje stiu od centralne vlasti. Razvoj na
principima teritorijalne konkurentnosti generie nova javna dobra, koja poveavaju pristup privatnog
sektora lokalnim resursima i razmeni znanja u iskoriavanju komparativnih prednosti ovih resursa. Zbog
toga je neophodno da predstavnici lokalne samouprave ne dominiraju u razliitim aranmanima lokalnog nivoa, ve da postoji snana zastupljenost privatnog, biznis sektora, koji bi iskoristio i razvio nove
mogunosti i resurse stvorene javnom ili kolektivnom akcijom.
49
Ti globalni trendovi su doneli promene. Ojaana je uloga postojeih regiona a, u odreenim sluajevima,
stvoreni su novi regioni ili interesni entiteti, sastavljeni od vie optina. Regioni danas esto nose povean
udeo u raspodeli finansijske i fiskalne moi, ne samo u ostvarivanju novih zadataka u podruju javnih
usluga, ve i u podsticanju adekvatnog okruenja za lokalni ekonomski razvoj. Te promene imaju znaajan uticaj na udaljene (zabaene) i ruralne oblasti.
Te tendencije u prenosu nadlenosti svakako uzrokuju supstancijalne tekoe u njihovoj implementaciji.
Ti procesi podrazumevaju formalno ukljuivanje podnacionalnih aktera i socijalnih partnera u proces
donoenja odluka, u kojem je njihova uloga nekada bila konsultativna. Iskustva u implementaciji teritorijalnih politika ruralnog razvoja istakla su neke potekoe u postizanju efikasne koordinacije u vie
nivoa. Meutim, empirijski rezultati takoe pokazuju uspene sluajeve u kojima je interakcija izmeu
vertikalno integrisanih aktera produkovala razmenu znanja i klimu saradnje povoljnu za politike, koje
izlaze u susret potrebama i unutranjim, tzv. endogenim potencijalima ruralnih podruja.
Koordinacija i upravljanje izmeu onih koji su gore i onih dole posebno je izazovan zadatak za vlasti i
zahteva prevazilaenje velikih strukturalnih prepreka. Glavna pitanja su da li i kako akteri uspevaju da se
izbore sa problemima koordinacije njihovih odnosa i koje uloge akteri sa razliitih nivoa mogu da imaju
u dizajniranju i implementaciji politika ruralnog razvoja.
Meu kljunim pitanjima upravljanja politikom ruralnog razvoja na vie nivoa izdvajaju su sledea:
Koji su mehanizmi
koordinacije razliitih
nivoa; koja pravila
treba da se postave i ko
uestvuje u njihovom
postavljanju
Da li administrativni
i finansijski kapaciteti
razliitih nivoa
ograniavaju saradnju
izmeu onih koji su
gore i onih dole
ta su podsticaji za
koordinaciju vertikalne
saradnje; kako vriti
monitoring i evaluaciju
koordinacije
vertikalnih
odnosa
Razvijanje pravog, efikasnog partnerstva nacionalnih sa podnacionalnim vlastima, korienjem vertikalnih modela upravljanja ruralnom politikom, eljeni je rezultat. Sveobuhvatan cilj je uiniti podnacionalni
nivo vlasti odgovornim za stanje u ruralnim podrujima, na osnovu njegove participacije u odluivanju i u
implementaciji politika ruralnog razvoja. Ti aranmani zahtevaju visok nivo participacije, efikasnu razmenu znanja i kompetenciju nacionalnih i lokalnih predstavnika. Da bi ograniili rizike, koji proizilaze iz te vrste odnosa, nacionalne i podnacionalne vlasti sastavljaju ugovore i postavljaju mehanizme za monitoring i
evaluaciju efektivnosti koordinacije razliitih nivoa i efikasnosti politika nastalih kao plod te saradnje.
50
U okviru vertikalnih odnosa izmeu nadnacionalne i lokalne vlasti sve vaniju ulogu ima posredniki
ili srednji nivo. Tako, na primer, u mnogo decentralizovanijim dravama (kao to su Nemaka, Italija i
neke autonomne zajednice u paniji), regionalne vlasti imaju vodeu ulogu u dizajniranju i implementaciji programa ruralnog razvoja, raspodeli resursa meu lokalnim zajednicama, monitoringu, evaluaciji i
kontroli lokalnih projekata i pregovaranju o kompetencijama i resursima sa nadregionalnim institucijama
(institucijama EU i institucijama centralnih vlasti).
Veba 16
Navedite svoje vienje uloge centralne vlasti u situaciji koja je prethodno navedena, a koja se odnosi na
jaanje uloge drugih institucionalnih nivoa.
Uloga centralnog nivoa vlasti je...
51
Reenje 16
U nekoliko zemalja
Ojaan uticaj sredinjeg institucionalnog nivoa

=
promenjena uloga organa centralne vlasti
Kreiranje i implementacija
politike ruralnog razvoja
Obezbeivanje politikog i
pravnog okvira za njeno
dizajniranje i implementaciju
na regionalnom nivou
U ovom kontekstu, centralne vlasti postavljaju sveobuhvatne strategije, prioritete i zakonske okvire za ruralne politike, dok istovremeno procenjuju politiku koherentnost programa na nacionalnom i regionalnom nivou. Najbolje prakse za centralne vlasti, koje esto obezbeuju fondove za programe kreirane na
sredinjem, regionalnom nivou vlasti, jesu one koje su orijentisane na sisteme dodatnih finansijskih podsticaja, tj. na nagradne mehanizme zasnovane na pojaanom monitoringu i evaluaciji , da bi stimulisali
konkurentnost na podnacionalnom nivou. Da bi omoguili fleksibilnost u ovoj konkurenciji, centralne
vlasti vie promoviu strateko nego ograniavajue programiranje. Primeri takvih vertikalnih aranmana
su Contrat de Plan tat-Rgions u Francuskoj, European Structural Funds, Pluri-annual Plan u Nemakoj i
Institutional Agreements u Italiji.
52
UPRAVLJANJE POLITIKOM
RURALNOG RAZVOJA NIVO
LOKALNE VLASTI
Veba 17
Hajde da zaponemo ovo poglavlje analizom situacije u Vaim optinskim upravama. Molimo Vas da odgovorite na sledea pitanja tako to ete oznaiti polje DA ili NE.
DA
NE
u ruralnim sredinama koje su u njenoj nadlenosti?
Da li se Vaa optinska uprava bavi pitanjem ruralnog razvoja?
Ako je odgovor na prethodno pitanje DA, znate li kako?
Ako je odgovor na prethodno pitanje NE, smatrate li da je to vano?
Smatrate li da optinska uprava ima odgovornost za stanje
Da li je ruralni razvoj tema koja treba da bude razmatrana

iskljuivo na nivou optinske administracije?
Ako je odgovor na prethodno pitanje DA, molimo Vas da to obrazloite.
_________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Ako je odgovor na prethodno pitanje NE, molimo Vas da to obrazloite.
_________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Da li je ruralni razvoj tema koja treba da bude u interesu i drugih na
lokalnom nivou (npr. privatnici ili nevladine organizacije i druga udruenja)?
Kako povezujete svoj odgovor na prethodno pitanje sa obrazloenjima koja ste naveli iznad?
_________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
53
Reenje 17
TA JE RURALNA SRBIJA?
130 OD 168 OPTINA
3.904 NASELJA
Odnos lokalne samouprave u Srbiji prema ruralnom razvoju
1.
2.
3.
4.
5.
Sporadino i sporo usklaivanje pravnih i institucionalnih okvira na lokalnom nivou potrebama ruralnog razvoja.
U lokalnim razvojnim strategijama ne razmatraju se specifine potrebe ruralnih zajednica.
U lokalnim razvojnim strategijama ne razmatra se ruralni razvoj kao kompaktna celina
(poljoprivreda i oblasti koje su sastavni deo ruralnog razvoja, kao to je infrastruktura i zatita ivotne sredine, sastavni su deo tih strategija, ali se razmatraju kao zasebne celine).
Najvaniji problemi ruralnih podruja, populacija/depopulacija, migracije i ruralno zapoljavanje, slabo su ili nikako analizirani u lokalnim razvojnim strategijama.
U institucionalnom smislu, optine podravaju razvoj poljoprivrede kroz postojea odeljenja (samostalna odeljenja unutar optinske administracije ili su sastavni deo kancelarija za lokalni ekonomski razvoj) koja se bave poljoprivredom.
Kao i na nacionalnom nivou, koordinacija je takoe neophodna i na lokalnom nivou radi integrisanja
sektorskih pristupa, radi uvoenja drugih lokalnih partnera (privatni i civilni sektor) i radi postizanja odgovarajueg geografskog opsega. Integralna ruralna politika na lokalnom nivou esto se spovodi putem
ad hoc lokalnih partnerstava koja imaju neke zajednike karakteristike i temeljne principe:
54
1.
ciljno podruje je definisano na administrativnim i /ili funkcionalnim kriterijumima,
2.
lokalni javni i privatni sektor zdruuje se u partnerstva i ulae svoje znanje i resurse,
3.
strategija ruralnog razvoja se razvija kao zajednika vizija teritorije i skupa zajednikih ciljeva.
Meutim, lokalni nivo, veoma esto, preslikava modele saradnje meu akterima u nekom razvojnom
procesu koje promovie nacionalni nivo, ne analizirajui dodatno njihovu efikasnost i primenjivost na
lokalne uslove.
Probleme lokalne administracije ne moemo posmatrati i analizirati izvan opteg i lokalnog konteksta i
problema koji vladaju u okruenju, tj. oko lokalne administracije. Poglavlje Ruralni razvoj kao politiki
koncept prua okvir u kome moemo posmatrati probleme na lokalnom nivou. Da se podsetimo i da
analiziramo ove probleme.
3
Kapaciteti lokalnih aktera
Kljune rei:
Problemi na lokalnom nivou

Pristup ruralnom razvoju i
definisanju razvojnih strategija
Partnerstvo
Nespremnost, nedostatak, nejasnost, javno-privatno partnerstvo,

saradnja, nepoverenje
55
Veba 18
Odgovorite na sledea pitanja koja se odnose na treu grupu problema Problemi na lokalnom nivou:
3

______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________

______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
3. Smatrate li da je reavanje ovih problema (stavite znak X ispred onog odgovora koji smatrate tanim):
manje hitno.
hitno.
veoma hitno.

a) __________________________________________________________________
b) __________________________________________________________________
c) __________________________________________________________________
56
a) __________________________________________________________________
b) __________________________________________________________________
c) __________________________________________________________________
Reenje 18
Za pitanja koja se odnose na na treu grupu problema Problemi na lokalnom nivou:
3
Spora decentralizacija u procesima definisanja i implementacije politike ruralnog razvoja.
Nedovoljna informisanost o znaaju ruralnog razvoja - sueno posmatranje ruralnog
razvoja kao razvoja poljoprivrede i obnove seoske infrastrukture.
Nedovoljna organizaciona ureenost, nedovoljni kadrovski i tehniki kapaciteti lokalnih
aktera, nejasne nadlenosti i obim mogunosti.
Nepoznavanje integracionih procesa.
Nedovoljna informisanost o znaaju partnerstva i participativnog sistema planiranja i
odluivanja, razvijeno nepoverenje meu kljunim akterima.
Nedovoljna informisanost i edukovanost ruralnog stanovnitva i lokalnih aktera,
nedostatak inicijative, inovativnosti i kreativnosti.
Skroman optinski budet.
Nerealno sagledavanje sopstvenih strategija i potencijala lokalnog nivoa.
Usporene integracije u EU.
Na iru drutvenu zajednicu.
3. Smatrate li da je reavanje ovih problema (stavite znak X ispred onog odgovora koji
smatrate tanim):

manje hitno.
hitno.
veoma hitno.
4. Koje bi, po Vaem, sudu mogle biti posledice odlaganja reavanja ovog problema (navedite 3):
a) Produbljivanje prve i druge grupe problema.
b) Dublje nepoverenje, nejedinstvo lokalnih aktera u vezi sa stratekim smernicama i
projektima, pootrena marginalizacija odreenih drutvenih grupa, nepostojanje
fleksibilnosti u nainima upravljanja i reavanja kljunih problema zajednice.
c) Lokalni resursi nisu jednako poznati svim akterima lokalnog razvoja, ne postoji sinergija u
reavanju istih lokalnih problema, lokalni akteri nisu bliski lokalnoj realnosti.
d) Nekonkurentnost lokalnih proizvoda i usluga, nedefinisan i nerazvijen lokalni marketinki pristup.
e) Usporavanje procesa EU integracija.
57
KAKO UTICATI
NA OVE PROBLEME ?
Podrati procese decentralizacije u definisanju i implementaciji PRR.
Davati tehniku podrku u edukaciji i treninzima iz specifinih oblasti za predstavnike
lokalnih aktera.
Jasno i participativno postaviti strateke smernice na lokalnom i regionalnom nivou u
skladu sa specifinostima ruralnog stanovnitva i ruralnih podruja.
Zauzeti teritorijalni pristup u definisanju stratekih smernica.
Obezbediti podrku inicijativama koje nose promenu (kreacija, sinergija) i novu lokalnu
kulturu u skladu sa lokalnim resursima.
Osnaiti sistem informisanja.
Osmisliti i promovisati nove lokalne/regionalne proizvode i usluge.
Prilagoditi administrativne i finansijske okvire ruralnim zajednicama.
Integrisati evropske standarde uz istovremeno ouvanje lokalnih posebnosti.
Podrati razvoj posebnih, neiskorienih, zapostavljenih i potcenjenih resursa.
Menjati i konsolidovati lokalnu ekonomiju u skladu sa stvarnim resursima.
Podrati i osnaivati pristup postojeim ruralnim servisima i izgradnju novih.
Osnaiti i podrati model javno-privatnog partnerstva.
Podsticati ukljuivanja razliitih grupa u izborima stratekih smernica ruralnog razvoja i
inovativnih programa.
Uspostaviti jasne kriterijume za odabir stratekih aktivnosti i projekata (u skladu sa
interesima svih interesnih grupa zajednice).
Podii stepen svesti o neophodnosti ukljuivanja u razvojne procese i stepen uea lokalne
populacije u identifikovanju snaga i slabosti na lokalnom nivou.
Unaprediti razmenu iskustava i znanja izmeu aktera na razliitim nivoima (putem
aktivnosti umreavanja).
Podsticati meuteritorijalnu saradnju.
58
OSNAIVANJE ULOGE LOKALNE

ADMINISTRACIJE U RURALNOM
RAZVOJU
Zato treba
proitati ovo
poglavlje?
Test 3
Hajde da zaponemo i ovo poglavlje kratkim upitnikom. Molimo Vas da odgovorite na sledea pitanja tako to ete oznaiti polje DA ili NE.
DA
NE
Da li je po Vama nain na koji se vaa

lokalna uprava bavi pitanjima ruralnog
razvoja adekvatan i efikasan?
Da li Vaa optinska uprava prati efekte svog rada

na pitanjima ruralnog razvoja?

znate li kako?
Ako je odgovor na prethodno pitanje NE,

smatrate li da je to vano?
Cilj ovog poglavlja je da

pomogne optinskoj
administraciji da analizira i ui
o sopstvenim aktivnostima,
odnsno odsustvu aktivnosti
u oblasti ruralnog razvoja.
Poglavlje promovie razvoj i
upotrebu sistema monitoringa
i evaluacije sopstvenih akcija
u cilju postizanja maksimalnih
rezultata i uticaja na promene
u ruralnim sredinama i
smanjenju nivoa i obima
njihovih problema.
Indikatori sadrani u ovom
praktikumu prilagoeni
su specifinom kontekstu,
postupcima i partnerstvima
koji su trenutno na snazi u
Srbiji.
NAPOMENA:
Indikatori i obrazloenje za
njihovu upotrebu sastavni su
deo MBA teze samog autora:
MILIC, B., (2009): Designing
the Rural Sensitive Evaluation
Model and its testing in four
Serbian municipalities; MBA
Thesis Research; The International MBA in Agribusiness;
Wageningen University, Humboldt University, University of
Debrecen, Belgrade University,
University of Novi Sad; Belgrade
Celokupna literatura koja je
koriena za izradu navedene
MBA teze moe se smatrati
literaturom korienom I za
potrebe izrade ovog poglavlja
praktikuma.
NE ZABORAVITE:
Ciljevi ovog poglavlja su:
da se definiu jedinstveni i zajedniki principi lokalnog ruralnog razvoja i usvoje zajedniki termini
koji e biti korieni u pripremanju lokalnih politika ruralnog razvoja; da se ponude smernice za
utvrivanje administrativnih mogunosti i problema sa kojima se lokalna samouprava susree
u kreiranju lokalnih aktivnosti koje se odnose na ruralni razvoj; da se prue informacije o ulozi
lokalne samouprave u ruralnom razvoju.
ZATO JE VANO DA PRATITE I

PROCENJUJETE SOPSTVENI UINAK?
Ruralna podruja su esto marginalizovana od strane lokalnih
donosilaca odluka, ne samo prilikom planiranja lokalnog razvoja, ve i prilikom implementacije isplaniranih aktivnosti
i mera. Sa druge strane, izrazito naglaeni problemi sa kojima se lokalne vlasti susreu i koje istiu, tiu se u veem
obimu ruralnih sredina i ruralne populacije. Lokalne
vlasti, zato, moraju da prate sopstveni napredak kada
su u pitanju njihove aktivnosti i obraanje posebne
panje na specifinosti ruralnih podruja i ruralnog
stanovnitva, njihove ugroenosti i specifinih potreba. Posebna panja treba da bude usmerena
na svim nivoima i u svim fazama rada lokalnih
vlasti, od planiranja aktivnosti i politike, preko
njihove implementacije, pa sve do faze praenja i ocenjivanja efekata tih aktivnosti i primenjenih politika. Dakle, od kljunog je znaaja da lokalne vlasti prilikom formulisanja
politike i njenog razmatranja prepoznaju
i razumeju potrebe i tenje svih lanova
zajednice kojom upravljaju kako bi efikasnije zastupali njihove interese na
regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou.
Evaluacija
je mogunost za
aktere na razliitim nivoima
da procenjuju uspenost svog rada i
naine poveanja efektivnosti svojih akcija.
Sprovodi se kao nezavisna analiza okruenja,
ciljeva, rezultata, aktivnosti i uloenih sredstava,
a radi donoenja zakljuaka koji bi se mogli
koristiti kao osnova za budue odluke i planove.
Moe da se izvri unapred, pre sprovoenja
nekog programa/projekta (ex-ante evaluacija).
Takoe, moe da se sprovodi i tokom samog
sprovoenja, ali i posle sprovoenja
programa/projekta, tzv. naknadna
(ex-post) evaluacija.
60
INDIKATORI KOJI MERE NAIN

FUNKCIONISANJA OPTINE
ta se prati?
1
TERITORIJALNI PRISTUP RURALNOM RAZVOJU
Svrha
Teritorijani pristup doprinosi boljoj prepoznatljivosti teritorije na kojoj treba delovati, ali i prepoznatljivosti uesnika u ruralnom razvoju na odreenoj teritoriji.
Teritorijalni pristup definisanju politike ruralnog razvoja naroito doprinosi kreiranju politike koja odraava najdublje predispozicije i mogunosti odreene teritorije. Istovremeno, takav pristup odgovara na najdublje probleme, specifine
iskljuivo za datu teritoriju, koristei se lokalnim resursima i potencijalima.
1.
2.
3.
4.
5.
Populacija (broj, gustina, starosna struktura) na teritoriji
1. Kako optina
sagledava ruralne
teritorije kada kreira i
implementira ruralnu
politiku
2. Stepen uea lokalnih
drutvenih grupa u
kreiranju lokalnih
smernica i lokalnom
donoenju odluka
3. Nivo saradnje izmeu
optina sa ciljem
unapreenja projekata
ruralnog razvoja
ili implementacije
projekata koji
zahtevaju vii stepen
intervencije
4. Nivo razmene,
transfera iskustava i
znanja izmeu optina
Broj inicijativa koje je pokrenula optina, koje su imale efekat

na ruralno stanovnitvo susedn(ih)e optin(a)e
Broj konsultativnih sastanaka sa predstavnicima drugih optina i relevantnog ministarstva, koje je inicirala optina, na temu
ruralnog razvoja
Broj inicijativa optine usmerenih ka drugim optinama, koje
se odnose na kontinuiran rad na zajednikom kreiranju lokalnih politika
Broj inicijativa koje su pokrenute iz drugih optina, a prihvaene od optine, koje se odnose na kontinuiran rad na zajednikom kreiranju lokalnih politika
Pitanje na koje
se nudi odgovor
praenjem ovih
indikatora
U kojoj
meri optinska
administracija koristi
tzv. teritorijalni pristup
prilikom kreiranja
politike i donoenja
odluka koje se odnose
na ruralna pitanja
61
Zato je vano da pratite ove indikatore?

Savremeni koncept ruralne politike, olien u teritorijalnom pristupu ruralnom razvoju, prevazilazi poimanje administrativnih granica jedne optine kao granica u kreiranju lokalnih razvojnih strategija. Taj
koncept teritoriju sagledava kao entitet koji poseduje odreenu istovrsnost i okarakterisan je unutranjom socijalnom slogom, zajednikom istorijom i tradicijom i zajednikim oseajem identiteta. tavie,
teritorija mora imati dovoljnu povezanost i kritinu masu u smislu ljudskih, finansijskih i ekonomskih
resursa da podre odrivu strategiju razvoja. Da bi potvrdili ruralnu prirodu odreene teritorije, ona ne
sme imati vie od oko 150.000 stanovnika (u najnaseljenijoj oblasti oko 150 stanovnika/ km), ali i ne sme
imati manje od oko 15.000 stanovnika.
Prilikom definisanja smernica lokalnog i /ili regionalnog razvoja teritorijanim pristupom, kao jedino releventno uzimaju se trenutna situacija, snage i slabosti karakteristine za jednu specifinu teritoriju.
Ruralna podruja sa potencijalom za tzv. endogeni razvoj, koja imaju prirodne resurse i kvalifikovan ljudski potencijal, ali i institucionalni sistem koji podstie inovativne poslovne aktivnosti, atraktivna su podruja za razvoj. To se naroito odnosi na onaj deo poslovnog sektora koji zahteva visoke kvalitete ivotne
sredine, kao i za one koji se bave uslunim delatnostima. Ali to, naalost, nije sluaj za one regije koje su
udaljene ili izolovane i bez kvalifikovanih ljudskih i kvalitetnih prirodnih resursa.
Kada je re o politici ruralnog razvoja, teritorijalni pristup nastoji da ojaa postojee teritorijalne celine i
da kreira nove, tzv. teritorije lokalnih akcionih grupa (LAG). Te teritorije predstavljaju meuoptinske entitete u kojima i kroz koje lokalni akteri razvijaju nove interese i meusobne odnose. Tim novim, ruralno
orijentisanim entitetima, esto su poverene vee socijalne kao i finasijske i fiskalne odgovornosti ali i
podrke, kako od vlada zemalja u kojima su formirani tako i od institucija EU. Te odgovornosti i podrke
ne odnose se samo na njihove nove zadatke u oblasti javnih usluga sa svrhom ruralnog razvoja, ve i na
odgovornost i pruenu podrku da podstiu stvaranje opte povoljne klime za lokalni ekonomski razvoj,
ukljuujui, naravno, i ruralni razvoj. Te promene u EU imale su znaajan uticaj naroito na izolovane i
udaljene ruralne zajednice obuhvaene novim regionalnim strategijama, koje su imale cilj da podstaknu
jaanje i ekonomski rast na celom podruju jedne teritorije, a bile su definisane unutar irokog okvira koji
su nudile nacionalne politike.
62
63
Rezultati saradnje
Problemi u saradnji sa tim optinama
Zajednike inicijative/koje/broj
Zajedniki problem
Opiite razliitosti
Broj i gustina stanovnika

(Vaa optina + navedene optine)
Koje optine?
Zato?
DA
RAZMATRANO
______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
Ukoliko je odgovor Ne, obrazloite ZATO? Ukoliko je odgovor Da ili Razmatrano, odgovorite na sledea pitanja
NE
Mislite li da Vae ruralne oblasti karakterie odreeni stepen homogenosti sa ruralnim oblastima susednih optina?
(U smislu unutranje socijalne kohezije, zajednike istorije i tradicije i oseaja zajednikog identiteta)
Veba 19
ta se prati?
1. Nain kreiranja i
implementacije
lokalnih politika i
nivo angaovanosti
lokalne samouprave u
procesima reavanja
sopstvene situacije
2. Broj, vrsta i kvalitet
aktivnosti u koje lokalna
samouprava ukljuuje
druge lokalne aktere
i lokalnu populaciju i
koje koordinie zajedno
sa njima
3. Odnos, tj. ukupan udeo
pojedinih drutvenih
grupa u odgovarajuim
aktivnostima lokalne
samouprave
4. Nivo i kvalitet
samoinicijative lokalne
samouprave u pravcu
ruralnog razvoja
Pitanje na koje
se nudi odgovor
praenjem ovih
indikatora
ODOZDO NA GORE (BOTTOM-UP)

PRISTUP RURALNOM RAZVOJU
Svrha
Odozdo na gore pristup podstie sistem upravljanja na vie nivoa odluivanja.
Ueem lokalnih aktera naklonjenih lokalnom razvoju ravnomerno se odgovara
na njihove interese, ali i doprinosi jasnijem definisanju sopstvenih i meusobnih
odgovornosti. Ukljuivanjem lokalnih vlasti u odozdo na gore pristup, centralne vlasti mogu da koriste lokalna znanja u osmiljavanju politika i tako podstaknu vei stepen transparentnosti u definisanju prioriteta i oekivanih trokova.
1.
2.
U kojoj
meri optinska
administracija koristi
tzv. odozdo na gore
pristup prilikom kreiranja politike i donoenja
odluka koje se odnose
na ruralna pitanja?
Koliki je uticaj optinske administracije na
saradnju i partnerstvo
izmeu lokalnih aktera
u kreiranju i implementaciji aktivnosti iz oblasti ruralnog razvoja
64
3.
4.
5.
Postojanje specijalnog tela u optinskoj administraciji odgovornog za kreiranje lokalnih aktivnosti/donoenje odluka/strateki izbor novih programa koji se odnose na ruralna podruja
Nivo ukljuenosti predstavnika lokalnih drutvenih grupa i nivo
njihove zastupljenosti u telima zaduenim za kreiranje lokalnih
aktivnosti / donoenje odluka / strateki izbor novih programa
koji se odnose na ruralna podruja
Broj inicijativa optine (trening, aktivno uee, promotivni
skup, zajedniko lobiranje i sl.), iji je cilj okupljanje lokalnih
aktera iz sva tri sektora u tekuoj godini
Uspostavljena direktna saradnja izmeu lokalnih aktera, predstavnika najmanje dva sektora, uz podrku lokalnih aktera,
predstavnika treeg sektora u tekuoj godini
Nivo primene transparetnih, participativno dizajniranih kriterijuma za odabir aktivnosti/programa/projekata/ u tekuoj godini

Nain na koji se poruke kreatora politika prenose krajnjim korisnicima po principu odozgo na dole, tzv.
top-down pristup, nije doneo oekivane rezultate. Odozdo na gore pristup tei da podstakne participativno donoenje odluka na lokalnom nivou, tj. da ukljui sve one na koje se definisane razvojne smernice
odnose. Ukljuivanje lokalnih aktera u ovom pristupu smatra se obavezujuim, a to ukljuuje populaciju
u celini, ekonomske i drutvene interesne grupe i predstavnike javnih i privatnih institucija. Oni koji kreiraju lokalne politike imaju kljuni uticaj na to kako e zajednica gledati na njih, ali i na ostale aktere.
Podizanje kapaciteta lokalnih aktera strateki je element ovog pristupa i to, pre svega, iz sledeih razloga:
identifikacija snaga i slabosti teritorije na kojoj se nalaze (analiza teritorije),
strateki izbor inovativnih ruralnih programa,
definisanje jasnih i transparentnih kriterijuma za odabir aktivnosti koje e se implementirati.
Uestvovanje i ukljuivanje razliitih interesnih grupa moe se sprovesti u razliitim fazama, pre i tokom
planiranja lokalnih programa ruralnog razvoja, tokom implementacije lokalnih programa i posle njihovog
zakljuivanja, a moe biti obezbeeno direktnim ueem ili putem posrednika od zajednikog interesa.
Participacija kao pristup utemeljena je na nekoliko kljunih principa, kao to su:
inkluzija, tj. ukljuivanje svih ljudi, drutvenih grupa, predstavnika razliitih sektora,
ravnopravno partnerstvo,
transparentnost (otvorena komunikacija i dijalog),
raspodela moi i posledinih odgovornosti (ne postoji strana koja moe biti dominantnija od druge
i niko ne moe izbei odgovornost za sopstvene rezultate i odluke),
osnaivanje (dobro upravljanje ljudskim resursima),
saradnja.
Cilj participativnog pristupa je da ukljui celokupnu lokalnu zajednicu i da razmatra itav niz meusobno
povezanih tema, kao to su ulaganja u farme, infrastruktura i transport, pitanja ivotne sredine i socijalna
pitanja. Interesi lokalnih aktera prevazilaze njihova podruja odgovornosti. Ta injenica je esto koriena
kao argument u zahtevima za jaom koordinacijom. Iz tog razloga je lokalna razvojna politika zasnovana na
novoj formi regulisanja odnosa izmeu politikih, ekonomskih i drutvenih aktera. Uopteno govorei, ini se
razumnim da, na primer, inicijative koje se odnose na podrku investicijama u ruralne sredine budu deo integrisanog stratekog pristupa, dizajniranog na lokalom nivou, koji izbegava preklapanja i dupliranja aktivnosti
i koji okuplja odogovarajue partnere zajedno, kako bi dostigli efikasan i efektivan nivo ruralnog razvoja.
Postoji niz primera irom sveta koji pokazuju partnerstvo kao koncept funkcionisanja na lokalnom nivou.
U Evropi to je LEADER program, Landcare u Australiji, Vermont partnerstvo za ivotnu sredinu u programu za zajednice u
SAD, meuoptinski (intercommunalit) sistem horizontalnog meuvladinog partnerstva na lokalnom nivou u Francuskoj,
iji je zajedniki cilj da pomau malim ruralnim upravama u pruanju usluga i ekonomskom razvoju.
Jedan od rezultata primene LEADER programa, koji e ujedno biti okvir u kome e se i Srbija nai u momentu kada postane punopravna lanica EU, pokazao je da podrka lokalnoj, a jo vie ruralnoj ekonomiji, funkcionie bolje u onim podrujima u kojima lokalni kreatori politika i lokalni planeri (lokalne
samouprave) uzimaju u obzir zahteve lokalnog biznisa. Meutim, mora biti naglaeno da horizontalno,
tj. povezivanje na lokalnom nivou, nije dovoljno: vertikalno povezivanje, tj. povezivanje lokalnih aktera
sa drugim akterima na regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou, takoe je veoma bitno u
osnaivanju ruralnih zajednica, tzv. upravljanjem na vie nivoa.
65
66
Svrha aktivnosti
Dinamika aktivnosti
Ko treba da inicira aktivnosti?
Tema/vrsta aktivnosti
Broj treninga
Broj aktivnih uea
Broj projekata
Broj ugovora
Ukljuene grupe
Rezultati
DA
RAZMATRANO
______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
NE
Da li podravate uee razliitih interesnih grupa u izradama novih lokalnih stratekih programa koji se odnose na ruralna podruja?
Veba 20
ta se prati?
KREIRANJE I IMPLEMENTACIJA
LOKALNIH STRATEKIH DOKUMENATA
KOJI SE ODNOSE NA RURALNI RAZVOJ
Svrha
Veoma je vano da se proceni stepen do kojeg su specifina pitanja, od posebne
vanosti za ruralna podruja, ukljuena u strateku, programsku i ukupnu politiku praksu jedne lokalne zajednice. Evropska komisija definie lokalne razvojne
strategije (LRS) kao koherentan skup operacija, koje su dizajnirane tako da se
podudaraju sa lokalnim ciljevima i potrebama, a sprovode se u partnerstvu definisanom na odgovarajuem nivou.
1.
2.
3.
4.
1. Pozicija ruralnog
razvoja u stratekim
razvojnim okvirima
zajednice
2. Nivo delovanja lokalne
vlasti kao inkluzivnog
faktora za sve grupe
unutar zajednice za
koju se kreiraju opte
strateke smernice
3. Nivo ukljuivanja
i konsultovanja
ruralnog stanovnitva
u proces donoenja
odluka i sprovoenje
aktivnosti od znaaja
za zajednicu, a
naroito za ruralne
sredine
Izraena lokalna strategija ruralnog razvoja ili se trenutno na

njoj radi
Izraen strateki i/ili planski dokument koji se ne odnosi direktno na ruralni razvoj, ali u kojem je ruralni razvoj jedna od
oblasti razvoja optine
U procesima izrade stratekih i/ili planskih dokumenata konsultovani su predstavnici nevladinog sektora i poslovnog sektora, aktivnom participacijom njihovih predstavnika i formalnim lanstvom u radnim grupama i drugim telima zaduenim
za planiranje i definisanje stratekih dokumenata
U procesima izrade stratekih i/ili planskih dokumenata konsultovano je ruralno stanovnitvo, aktivnom participacijom
njihovih predstavnika i formalnim lanstvom u radnim grupama i drugim telima zaduenim za planiranje i definisanje
stratekih dokumenata
Pitanje na koje
se nudi odgovor
praenjem ovih
indikatora
U kojoj
meri i kako su
razmatrana pitanja
ruralnog razvoja u
lokalnim stratekim
dokumentima
67

Kako bi postigla opipljive rezultate u napretku, lokalna zajednica treba jasno da artikulie svoja strateka
opredeljenja, sa mnogo vie detalja koji nude odgovore na pitanja ta e biti uinjeno, kada i ko e to uiniti.
Lokalnim razvojnim strategijama nastoji se da se uspostavi ravnotea i da se socijalna, ekonomska i komponenta ivotne sredine integrie u jednom podruju. To znai da upravo LRS treba da prui politiki
okvir za reavanje pitanja ruralnih podruja zasnovan na teritorijalnom pristupu. Pratea, ali jednako
vana korist od dizajniranja LRS je sam proces, koji podrazumeva zajedniki rad svih lanova zajednice i
uspostavljanje partnerstava. Ukoliko je cilj neke lokalne zajednice da podigne nivo kvaliteta ivota, onda
planiranje svih aktivnosti na principima ukljuivanja svih lanova zajednice i upravljanje tim aktivnostima u skladu sa potrebama celokupne zajednice svakako treba da predstavlja prioritet.
LRS, dakle, predstavljaju rezultat opsene saradnje razliitih aktera koji zastupaju raliite interese. Lokalne vlasti nose ulogu onih koji treba da predvode taj proces i da, u saradnji sa drugim akterima lokalnog
ekonomskog razvoja, zauzmu ulogu onih koji oblikuju sopstvenu zajednicu. Lokalno strateko partnerstvo (LSP) smatra se glavnim sredstvom za uspostavljanje razvojne vizije jedne zajednice i njenu transformaciju, kao i za reavanje duboko ukorenjenih lokalnih pitanja. LSP okuplja javni, nevladin i privatni
sektor kako bi adekvatno koordinisao njihov doprinos dobrobiti zajednice.
Teritorijalni pristup u stratekom planiranju zahteva angaovanje lokalne zajednice na razliitim geografskim nivoima, veu usredsreenost na pojedine teme i snaniju promociju interesa odreenih grupa zajednice, pre svega onih ranjivijih. To, takoe, podrazumeva i napore da se ukljui i irok spektar razliitih
organizacija i grupa koje esto funkcioniu na potpuno razliit nain, nude razliite pristupe za poboljanje stanja u lokalnoj sredini, a razlikuju se meusobno i po kapacitetima i sposobnostima za veu aktivnost u zajednici. Uspostavljanje partnerstava kombinacijom javnih i privatnih partnera, koja osmiljavaju
zajedniku strategiju i inovatorske akcije za razvoj ruralnih oblasti, predstavlja sloen, ali izvodljiv proces.
Partnerstvo bi trebalo da bude zasnovano na balansiranom odabiru partnera iz razliitih socijalno-ekonomskih sektora na teritoriji. Na nivou donoenja odluka, prema zahtevima LEADER pristupa, ekonomski
i drutveni partneri i asocijacije moraju initi minimum od 50% u lokalnom partnerstvu.
Od lokalnog partnerstva se oekuje da:
ujedini sve glavne aktere na teritoriji oko zajednikog cilja,
dozvoli svim grupama aktera, ukljuujui i marginalne, da iznesu svoja miljenja,
omogui da lokalni akteri sveobuhvatnije sagledaju lokalne izvore i uine partnerstvo prijemivijim za nove ideje,
osigura jaku vezu izmeu pojedinih akcija na lokalu i objedini odreene sektorske prilaze sa ciljem
da dovede interese razliitih grupa u bliu sinergiju,
ostane blie lokalnoj realnosti i upravljanju sa fleksibilnim manirom.
Kako bi se obezbedile to efikasnije strategije lokalnog ruralnog razvoja, sama zajednica treba da razume
prirodu i stanje u pojedinanim grupama zajednice. Ovaj nivo efikasnosti moe da se dostigne uspostavljanjem sistema koji bi mogao da prui informacije o grupama unutar zajednice, njihovom kvalitetu, irini
i dubini njihovih kapaciteta da zauzmu aktivnu ulogu u lokalnom ekonomskom razvoju.
U razradi pitanja koja se odnose na ruralni razvoj treba da budu naglaene specifine teme (stanovanje,
transport, infrastruktura, obrazovanje, poboljanje uslova u zdravstvu za ruralno stanovnitvo, ruralna
ekonomija, poljoprivreda), sa detaljnim planovima za reavanje problema, kako bi se bolje definisao pristup koji je predvien za dostizanje pojedinanih ciljeva.
68
69
DA
RAZMATRANO
Da li LRS treba da obrauju pitanja koja se odnose na ruralne oblasti i ruralnu populaciju?
Da li je ruralno stanovnitvo konsultovano?
Da li su tokom izrade LRS za vau zajednicu

ukljueni drugi lokalni akteri/koji?
Da li LRS treba da budu participativno

dizajnirane uz uee svih lokalnih aktera?
Koja pitanja treba da budu obraena?
Da li ruralni razvoj treba da bude vaan segment

ovog dokumenta?
______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
Ukoliko je odgovor Ne, obrazloite ZATO? Ukoliko je odgovor Da ili Razmatrano, odgovorite na sledea pitanja.
NE
Veba 21
ta se prati?
1. Nain na koji optinska
administracija
doivljava
inovativnost kao
pojam
2. Nain podrke
inovativnim akcijama
na lokalnom nivou
3. Obim podrke
inovativnim akcijama
na lokalnom nivou
4. Status socijalnih grupa
i/ili pojedinaca koji
su nosioci inovativnih
akcija u lokalnoj
zajednici
5. Stepen spremnosti
optine da podri
inovativne akcije koje
dolaze kao inicijativa
iz drugih optina i/ili
institucija
4
PRIMENA INOVATIVNIH PRISTUPA
U RURALNOM RAZVOJU
Svrha
Institucionalni razvoj i promene u institucijama jedan su od glavnih faktora ekonomskog rasta i strukturnih transformacija. Osim toga, institucionalne inovacije
transformiu institucionalni i pravni sistem, a to dalje omoguava ekonomski razvoj i evoluciju. Institucije se stvaraju i menjaju kao rezultat kulturnih, istorijskih
i drutvenih okolnosti u odreenoj fazi ekonomskog razvoja.
1. Broj inovativnih aktivnosti koje je podrala optina / broj rural-
nih domainstava / grupa u zajednici na koje su ove aktivnosti

imale ili imaju uticaj / u tekuoj godini
2. Broj aktivnosti koje su se odnosile na prilagoavanje admini-
strativnih postupaka namenjenih pre svega ruralnom stanovnitvu (transport, snabdevanje, pravovremeno informisanje i
slino) / u tekuoj godini
3. Broj kulturnih aktivnosti u ruralnim sredinama koje su doprinele ouvanju lokalnog identiteta i turistikoj konkurentnosti
/ u tekuoj godini
4. Broj aktivnosti iji je cilj podizanje nivoa svesti u lokalnoj zajednici

o prednostima inovativnih procesa i potrebama jaanja sopstvenih kapaciteta i vanosti sopstvenih inicijativa / u tekuoj godini
5. Broj marketinkih aktivnosti koje imaju za cilj da ukljue zain-
Pitanje na koje
se nudi odgovor
praenjem ovih
indikatora
teresovane strane u proces inovacija / u tekuoj godini
6. Broj razmatranih i definisanih mera ruralnog razvoja, a koje
U kojoj
meri i kako
lokalne vlasti primenjuju inovativne
pristupe u reavanju
problema ruralng
stanovnitva i ruralnih
podruja
70
nisu obuhvaene drugim politikama ili nisu komplementarne

sa drugim programima institucija na nacionalnom nivou / u
tekuoj godini
7. Broj aktivnosti kojima se podrava primena evropskih standarda

uz istovremeno ouvanje lokalnih razliitosti / u tekuoj godini
8. Broj aktivnosti usmerenih na podrku prilagoavanju administrativnih i finansijskih okvira posebnim potrebama ruralnog
stanovnitva / u tekuoj godini
9. Inicijativa za ove aktivnosti koju je pokrenula sama optina

Razvoj ruralne ekonomije zahteva inovativniji i kreativniji pristup nego to je to sluaj sa ekonomijom
u urbanim podrujima. Ima mnogo razloga za to, ali najznaajniji je konkurentnost urbanih podruja u
odnosu na ruralne sredine.
Akcije koje se smatraju inovativnim su one koje imaju multiplikativan efekat na odreeno podruje, dok
u isto vreme otvaraju izglede za dugoroan razvoj. Inovativnost moe da se definie i kao zajedniki proces, koji se sastoji od prepoznavanja i oslanjanja na grupu sa vizijom i projektom i koji inicira iznalaenje
zajednikih prilaza uenju i operacionalizovanju sasvim novih proizvoda i usluga.
Inovativnim zajednicama smatraju se one koje:
imaju sposobnost da unapred razmotre rizike eksperimentisanja i promene koje nastaju kao
njihova posledica,
pruaju podrku onima koji preuzimaju rizik,
pruaju podrku inicijativama koje nose promenu i stvaraju uslove za novu lokalnu kulturu,
obezbeuju stvaranje sinergija lokalnih aktera i lokalnih ideja,
imaju sposobnost da prue pogodne odgovore na potrebe seoskih oblasti kroz ispitivanje novih
ideja i kreacija, originalnih, novih kombinacija postojeih resursa,
imaju sposobnost da prate promene u globalnom kontekstu i da odgovore na njih.
Sve intenzivnija globalizacija nacionalnih i regionalnih ekonomija, porast supranacionalnih ekonomskih blokova,
kakva je i EU, stalni razvoj tehnologije i nove organizacione strategije su meu elementima koji individualno i kolektivno dodaju nove zaokrete ekonomskom razvoju regiona irom sveta. Istovremeno, ti izazovi donose i nove
mogunosti za razvoj i primenu inovacija, prenosa i usvajanja znanja. Nove tehnologije nude nove perspektive,
a institucionalne strukture, sistemi za uenje i politiki mehanizmi mogu posluiti kao uzronici promena koje
obeavaju svee mogunosti za regione u kreiranju i praenju novih razvojnih smernica. Istraivanja sprovedena
u mnogim regionima irom sveta otkrivaju odnose izmeu smernica tehnikog i industrijskog razvoja i lokalnih
institucija. Rezultati tih istraivanja pokazuju da tehnike inovacije treba da budu praene institucionalnim inovacijama. U nekim sluajevima, institucionalne inovacije, kao to su inicijative za osnivanje i upravljanje regionalnim ili lokalnim inovacionim mreama, mogu biti potrebni preduslovi za dalju tehniku inovaciju.
Danas je, u okolnostima sve vee konkurentnosti meu razliitim teritorijama, definisan pojam tzv. izgubljene teritorije. Izgubljena teritorija moe se definisati kao geografski prostor koji je izgubio sistemske
komparativne prednosti. Mnoge tradicionalne ruralne zajednice koje trenutno nisu u stanju da se nose sa
modernim takmienjima moemo svrstati u takva podruja. Postojanje lokalne konkurentske prednosti
podrazumeva da regija treba da pokae konkurentne osobine i da ove osobine imaju sistemski karakter.
Uvoenje inovacija u ruralna podruja sastoji se od:
poveanja kapaciteta podruja da koristi neiskoriene resurse i modernizuje korienje onih koji
su ve u upotrebi,
kolektivne promene zajednice u procesima kolektivnog uenja, naina razmiljanja i delovanja,
podravanjem onih grupa koje imaju jasno definisane vizije razvoja,
poveanja vrednosti endogenih resursa, umesto njihovog eksploatisanja bez analiziranja uticaja
eksploatacije na obnovljivost resursa,
jaanja kapaciteta jednog podruja da preuzme rizik koji esto prati uvoenje inovacija i promena,
uvoenja novih lokalnih kultura koja podrazumevaju znanja o globalnom okruenju i razvijaju
jasnu svest o ulozi zajednice, ne samo o njenim prednostima i takama konkurentnosti, ve i o
nedostacima u odnosu na okolinu.
NE ZABORAVITE:
Inovativnost sama po sebi ne znai da se poinje od nule. Najpre, to znai da u postojeu situaciju
treba uneti znanja, resurse i strukture na razliit nain i ponovno proceniti uloge postojeih aktera.
72
RAZMATRANO
Koji se rezultati mogu oekivati?
_______________________________________________________________
Koje korake treba preduzeti za

prevazilaenje ovih prepreka?
______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
Koje su prepreke za ova prilagoavanja?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
Ukoliko je to ve uinjeno u Vaoj lokalnoj

samoupravi, da li su drugi akteri zadovoljni?
Da li u definisanju naina prilagoavanja treba

konsultovati druge lokalne aktere/koje?
Ko treba da pokrene inicijativu?
Kako?
DA
NE
Da li podravate prilagoavanje administrativnih i finansijskih okvira lokalnih samouprava posebnim potrebama ruralnog stanovnitva?
Veba 22
ta se prati?
MEUOPTINSKA, MEUREGIONALNA SARADNJA

IZMEU PODRUJA, PREKOGRANINA SARADNJA I
UMREAVANJE RURALNIH PODRUJA
I/ILI LOKALNIH AKTERA
Svrha
Saradnja je instrument za jaanje uticaja i aktivnosti uesnika u procesu. Saradnicima moe biti dozvoljeno reavanje odreenih problema ili dodavanje vanosti
lokalnim resursima. Kada razmena znanja, uveani lokalni resursi i ojaana, tzv.
kritina masa podruja, kao posledice saradnje, doprinesu pristupanju novom
tritu, ne samo u ekonomskom, ve i u bilo kom drugom smislu, to moe biti
veoma korisno za ulivanje nove dinamike u ruralnu ekonomiju.
1. Broj zajednikih aktivnosti optina, regiona u zemlji / partnerskih optina, ruralnih oblasti, regiona i/ili lokalnih aktera iz susednih zemalja / u tekuoj godini
2. Broj meuoptinskih, regionalnih, meuteritorijalnih projeka-
ta / aktivnosti usmerenih ka ruralnim oblastima, broj aktivnosti umreavanja i prekogranine saradnje u vezi sa pitanjima
ruralnog razvoja / u tekuoj godini
3. Broj razmena izmeu lokalnih administracija u Srbiji, sa ciljem
ruralnog razvoja / uspostavljen dogovor o daljoj saradnji / u

tekuoj godini
4. Izraena internet stranica optine na srpskom, engleskom jeziku, jeziku veinske nacionalne manjine i/ili jeziku najmanje
jedne susedne drave (ukoliko se u toj dravi jezik veinske
nacionalne manjine u optini ne koristi kao zvanian jezik)
1. Stepen teritorijalne
kohezije
2. Stepen horizontalne
saradnje na lokalnom
nivou, meu kljunim
akterima
administracija
odgovara na razliite
nivoe i oblike saradnje
izmeu teritorija
4. Spremnost optinske
administracije za EU
integracije
Pitanje na koje
se nudi odgovor
praenjem ovih
indikatora
U kojoj meri
su lokalne
vlasti podrale
meuteritorijalnu
saradnju, umreavanje
i / ili prekograninu
saradnju ruralnih
podruja i u kojoj
meri su pomogli
poboljanju
organizacionih
kapaciteta u ruralnim
zajednicama i uee
ruralnih aktera u
procesu razvoja
73

Postoji potreba za koordinisanjem nadlenosti i aktivnosti razliitih aktera na odreenoj teritoriji, uz korienje niza pravnih i ekonomskih oblika, esto sa naglaskom na posebnim potrebama ruralnih podruja.
Mnoge zemlje OECD-a doputaju neke oblike saradnje izmeu optina, od definisanja minimalnih, zajednikih razvojnih smernica do, sa pravne take gledita, visokodefinisanih zajednikih politiko-ekonomskih okvira. U SAD mnogi uestvuju u stvaranju tzv. vlada za posebne namene, koje slue za postizanje
ciljeva tipinih za meuoptinske saradnje i obuhvataju irok spektar oblasti, od obrazovanja i prevoza,
do gaenja poara i pogrebnih usluga. U SAD postoji gotovo isti broj tih jedinica koliko ima i optina
(oko 35 000 u odnosu na 36 000). U evropskim okvirima, vrste saradnje definisane su u rasponu od tzv.
oblasti saradnje, gde se esto sarauje u okviru jedne ili vie specifino definisanih tema. Drugi oblik
saradnje su tzv. zajednice optina, koje imaju znatno iri opseg saradnje, pa sve do tzv. meuoptinske
saradnje. U ekonomskom smislu neka grupisanja imaju funkcionalni karakter. Tako, na primer, optine
u ovim grupisanjima pruaju odreene javne usluge zajedno ili doputaju drugima da kupuju njihove
usluge. Grupisanja saradnje takoe mogu da imaju vie strateki okvir i mogu da budu ireg opsega za
pokrivanje irokog seta pitanja koja se odnose na ekonomski razvoj, ali u tom sluaju vie je verovatno da
e u te grupe biti ukljuen, osim lokalnih samouprava, i privatni sektor.
Prema LEADER principima, saradnja izmeu teritorija jedne zemlje ili teritorija vie susednih zemalja je
specifina osobina pristupa razvoju ruralnih sredina koji je utemljen na principima odozdo na gore. Ovaj
pristup ima nameru da izdvaja i podrava ciljeve i aktivnosti koji su komplementarni za veinu uesnika
u lokalnom razvojnom procesu, ime se ujedno osigurava kritina masa neophodna za odrivost zajednikih projekata. To treba da se postigne ujedinjavanjem ljudskih i finansijskih resursa koji su rasporeeni
irom jedne teritorije, u skladu sa tematskim smernicama koje su definisali lokalni akteri u svojim razvojnim planovima. Saradnja (na bilo kom nivou) je jedan instrument koji je dostupan razliitim drutvenim
grupama kako bi poboljale sopstvene aktivnosti. Taj instrument im, takoe, doputa da reavaju odreene probIeme ili da dodaju vrednost lokalnim resursima.
Umreavanje je sistem koji se temelji na pruanju seta alata i usluga lokalnim praktiarima i javnoj upravi
radi jaanja razmena i saradnje na svim nivoima (lokalnom, regionalnom, nacionalnom i evropskom).
Umreavanje je namenjeno svima u ruralnim podrujima: javnoj upravi, lokalnom biznisu, civilnom sektoru i drugim lokalnim organizacijama.
Konano, lini ljudski kontakti predstavljaju sutinu procesa saradnje izmeu specifinih grupa i teritorija. Meuljudski odnosi i kontakti za mnoge predstavljaju osnovni stub ekonomskih aktivnosti.
Uprkos teorijskim tvrdnjama o utedi trokova, nastaloj kao posledica meuoptinske saradnje, to nije
uvek sluaj i zasluuje daljnja istraivanja. Kada se optine spajaju ili sarauju, ekonomske aktivnosti na
odreenoj teritoriji postepeno se uveavaju. Nekoliko studija koje su raene na ovu temu napominje da
meuoptinski ugovori, vlade za posebne namene, pa ak i meuoptinska spajanja, esto ne donose
utede trokova u javnom sektoru. Mnogo je konkretnih primera za ove tvrdnje. Utede za troak rada za
dravne slubenike mogu, na primer, biti ograniene razliitim propisima. Osim toga, saradnja iziskuje
vee trokove komunikacije izmeu onih strana koje sarauju.
Meutim, ono to studije zasigurno pokazuju je da oni koji pruaju javne usluge, a koji rade zajedno,
mogu ponuditi vii kvalitet usluge kao rezultat saradnje.
74
75
Koje su prepreke?
Koje su najee teme projekata oko kojih

se ujedinjuju interesi lokalnih aktera?
Koji lokalni akteri treba da budu ukljueni?
Ko treba da pokrene inicijativu?
Kako?
DA
RAZMATRANO
______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
NE
Da li lokalne samouprave treba da doprinose procesima saradnje lokalnih aktera oko zajednikih projekata i aktivnosti u oblasti ruralnog razvoja?
Veba 23
76
INDIKATORI KOJI SE ODNOSE

NA UTICAJ PROCESA SOCIJALNE
INKLUZIJE NA OPTE CILJEVE
ODRIVOG RURALNOG RAZVOJA
ta se prati?
administracija
doivljava socijalnu
sliku lokalne zajednice
administracija
odgovara na posebne
potrebe pojedinih
socijalnih grupa
3. Stepen integracije
svih socijalnih grupa
u politiki okvir
zajednice
1
POLOAJ ENA I MLADIH
U RURALNIM SREDINAMA
Svrha
Javni servis na nacionalnom i na lokalnom nivou, slino kao i servis koji prua privatni sektor, treba da bude orijentisan ka klijentu. Budui da se klijenti razlikuju
u svojim zahtevima i oekivanjima, usluge javnog sektora treba da uvaavaju te
razlike, kako bi javni sektor bio to efikasniji i postigao ciljeve odrivog lokalnog
razvoja. Pristup koji je osetljiv na potrebe mladih i na rodnu ravnopravnost vodi do
odrivog razvoja.
1. Uee ena i mladih u procesu donoenja odluka (participa-
cijom) i u telima zaduenim za donoenje odluka / u tekuoj

godini
2. Broj aktivnosti i broj odluka tela zaduenog za donoenje od-
luka usmerenih ka poboljanju poloaja ena i/ili mladih u ruralnim oblastima / u tekuoj godini
3. Broj aktivnosti i/ili mera koje su usmerene ka definisanju posebnih, povoljnijih uslova zapoljavanja ena i mladih iz ruralnih oblasti i/ili ka podsticanju kvaliteta ivota u ruralnim oblastima / u tekuoj godini
i
Pitanje na koje
se nudi odgovor
praenjem ovih
indikatora
Do koje
mere je lokalna
politika ruralnog
razvoja doprinela
poboljanju poloaja
ena i mladih u
ruralnim sredinama
77

Poveanje nivoa senzitivnosti na ruralna pitanja zahteva nadahnue i mobilizaciju ljudi u procese socijalnih promena i socijalne inkluzije. U skladu sa rezultatima CEDAW (Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena)
i etvrtom svetskom konferencijom o enama odranoj u Pekingu, vlade su obvezane da definiu niz mera koje
garantuju prava ena i njihov pristup ekonomskim resursima. Naroita panja mora se posvetiti poloaju ena u
ruralnim zajednicama, posebno njihovim jednakim pravima na posedovanje zemljita, kao i na obezbeivanje
odgovarajuih ivotnih uslova, kao to su stanovanje, sanitarni uslovi i uslovi vodosnabdevanja.
Sveobuhvatan pogled na trenutnu situaciju ena u ruralnim zajednicama Srbije ukazuje na izazove na razliitim nivoima. Jo uvek snane patrijahalne veze i dominantna patrijarhalna kultura u savremenom srpskom
drutvu ine ene ranjivom kategorijom stanovnitva, i iz socijalno-ekonomske i iz politike perspektive. Primetan je opti nedostatak prepoznavanja rodne nejednakosti u smislu tretmana, moi i pozicija ena. Nedostatak rodno osetljivih podataka (izvor ovih podataka danas su uglavnom strane meunarodne organizacije i
domae i meunarodne nevladine organizacije) i istraivanja o poloaju ena takoe doprinose takvoj poziciji
ena. Uoavaju se nedovoljna posveenost i trud dravnih institucija u izgradnji i irenju mehanizama za uspostavljanje rodne ravnopravnosti, kao i u kreiranju okruenja osposobljenog za njenu promociju. To dodatno
oteava borbu za promociju ravnopravnosti. I pored toga, relativno je razvijena mrea nacionalnih, regionalnih i lokalnih enskih nevladinih organizacija sa varirajuim kapacitetima i kvalitetom rezultata.
Slina situacija uoava se i kada je re o mladima u ruralnim sredinama. Veina usluga i mera namenjenih mlaoj
kategoriji stanovnitva nije jednako dostupna mladima u seoskim u odnosu na urbane sredine. Osim sporadinih sluajeva intervencija u obrazovni sistem (obnova kolskih zgrada i uvoenje novih sadraja za mlade)
drugih mera podrke, koje bi pruile ansu mladima na selu da ostvare svoje mogunosti, ili nema ili su nedovoljne. Mere za poboljanje poloaja mladih i aktivnosti koje se realizuju na lokalnom nivou u mnogim oblastima
drutvenog ivota uglavnom nemaju efekat na poboljanje uslova ivota mladih u seoskim naseljima. Osnovni
problem predstavlja nepostojanje objektivnih podataka o potrebama i prioritetima mladih na selu.
Svi ovi faktori ukazuju na neophodnost intervencije u ovom podruju, naroito kada je re o ruralnoj politici. U
specifinom kontekstu ruralnog razvoja jedino okruenje koje nudi jednake mogunosti za sve kategorije stanovnitva je ono u kome su ruralnim domainstvima ponueni adekvatni instrumenti i mere za poboljanje i
obnavljanje uslova ivota i rada. Na ovaj nain, enama i mukarcima, mladima i starijoj kategoriji stanovnitva
u seoskim sredinama omogueno je da ponu da razvijaju svoje sposobnosti i kapacitete u poljoprivrednim,
ali i nepoljoprivrednim ekonomskim aktivnostima, kroz modernizaciju njihove opreme, metoda/tehnika rada,
ali i stvaranje novih ekonomskih, socijalnih i kulturnih ruralnih resursa.
Da bi regionalne i lokalne politike ruralnog razvoja osigurale ravnopravnu poziciju ciljnih grupa, u ovom
sluaju ena i mladih u ruralnim sredinama, i obezbedile socijalnu ravnopravnost, moraju da:
se temelje na informacijama o stanju razliitih populacionih grupa u odreenoj regiji,
sadre jasno odreenje grupa stanovnitva koje e dobiti posebnu panju,
dizajniraju usluge i podravaju mere prilagoene situaciji i potrebama takvih grupa,
ustanove do kog stepena ova podrka moe da bude ekskluzivna i u kom obimu moe da bude
osigurana za pravilno definisane grupe u nepovoljnom poloaju,
ukljue predstavnike i/ili zastupnike grupa u nepovoljnom poloaju u planiranje i implementaciju.
Treba imati na umu da lokalne politike, koje su osetljive na pitanja roda i usmerene prema odreenim
specifinim grupama, ne bi trebalo dizajnirati tako da se stvaraju nove razlike unutar zajednice, nego da
se te razlike upravo prevaziu.
Preporuka je da odbori koji kreiraju smernice lokalnog ruralnog razvoja i lokalni odbori koji donose odluke
budu sastavljeni od ujednaeno i reprezentativno selektovanih ena i mladih ljudi iz ruralnih zajednica.
78
79
DA
RAZMATRANO
______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
Kakvo je trenutno stanje?
Koje su prepreke?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
Kako?
NE
Da li lokalne samouprave treba da direktno podstiu mlade ljude da ostanu/ene da poboljaju svoju socio-ekonomsku
poziciju u ruralnim zajednicama (posao, treninzi, usluge itd.)?
Veba 24
80
INDIKATORI KOJI SE ODNOSE NA UTICAJ

PRISTUPA ZAPOSLENIH U LOKALNOJ
ADMINISTRACIJI NA OPTE CILJEVE
ODRIVOG RURALNOG RAZVOJA
ta se prati?
1
PRISTUP ZAPOSLENIH U LOKALNOJ
ADMINISTRACIJI PITANJIMA RURALNOG RAZVOJA

administracija
doivljava socijalnu
sliku lokalne zajednice
administracija
odgovara na posebne
potrebe pojedinih
socijalnih grupa
3. Stepen integracije
svih socijalnih grupa
u politiki okvir
zajednice
Svrha
Jedan od najeih, ali i najteih izazova u procesima razvoja jeste uiniti rad
javnog sektora boljim. U isto vreme, nema nieg to je vanije da bi se dostigao
odriv napredak, ekonomski rast i smanjilo siromatvo (Evropska komisija, 2005,
Institucionalna procena i razvoj kapaciteta, zato, ta i kako?).
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Privrenost pitanjima ruralnog razvoja / motivacija
Proaktivan i usmeren pravac

Pravovremeno reagovanje
Fleksibilnost / prilagodljivost
Dugorono razmiljanje
Timski pristup radu/uticaj zaposlenih/distribucija informacija
Kredibilitet / kompetentnost
Sveobuhvatnost/iroko shvatanje pitanja koja se odnose na
ruralni razvoj
Kreativnost / jedinstvene perspektive one koje druge optine nisu ponudile
10. Kontinuitet u napretku
Pitanje na koje
se nudi odgovor
praenjem ovih
indikatora
U kojoj
meri je
upravljanje lokalnim
javnim strukturama
doprinelo poboljsanju
situacije u ruralnim
sredinama?
81

Koncept tzv. novog javnog upravljanja dobro je poznat irom sveta. Ovaj aktuelni izraz pokuava da opie
kako tehnike upravljanja koje su karakteristine za privatni sektor sada postaju vaee i u javnom servisu.
Jedna od najvanijih uporita novog javnog uprvljanja je znaajna promena u odnosima izmeu javne administracije, bilo da se radi o institucijama centralnih ili lokalnih vlasti i graana. Taj odnos se
menja u korist graana i oni se, u ovom konceptu, tretiraju kao kupci usluga, klijenti i glavni korisnici
javnog sektora.
Iako se senzitivnost ponekad smatra problematinim pojmom u literaturi o javnoj upravi, to je, bez
sumnje, presudan pojam za politiare, birokrate i graane u jednakoj meri. Senzitivan politiar ili birokrata mora biti reaktivan, empatian i sposoban da oseti potrebe zajednice i spreman da iznalazi
postojee i kreira nove mogunosti za reavanje njenih problema. Budui da su potrebe i zahtevi u
heterogenom drutvu veoma dinaminog karaktera, veoma je vano da se razviju sistemski pristupi
razumevanju drutva.
Postavlja se pitanje koji se indikatori poslovanja mogu smatrati dobrim pokazateljima krajnjeg rezultata
rada javnih institucija.
Rezultati praenja tih indikatora mogu posluiti:
razumevanju i definisanju javnih potreba,
razvoju, komunikaciji i distribuciji javnih usluga i
proceni stepena zadovoljstva uslugama.
U sutini, motivisanost da se zadovolje zahtevi graana jednaka je zadovoljenju zahteva obinih kupaca
u oblinjem supermarketu. U skladu sa tim gleditem, senzitivnost u javnom sektoru blisko se podudara
sa stavovima koji su orijentisani ka biznisu, kao to su teze kupac je uvek u pravu, nikada ne raspravljaj
o potrebama klijenata, koje svaki prodavac memorie ve od prvog radnog dana.
Vano je razviti svest meu zaposlenima u lokalnoj administraciji da su upravo oni nosioci politikih i ekonomskih promena na lokalnom nivou. Podizanje svesti o ovoj i ovakvoj odgovornosti, ne samo za njihovu
linu dobrobit, ve i za njihove porodice, ali i druge lanove lokalne zajednice, moe poveati nivo panje
koju poklanjaju svojim radnim obavezama.
To nagovetava da oni koji upravljaju u lokalnoj administraciji, ali i slubenici, postaju mnogo osetljiviji
na svoje dunosti i da su izrazito angaovani da slue stanovnitvu svoje zajednice. Da bi se u lokalnoj
administraciji zadrao kurs poveane odgovornosti i osetljivosti, veoma je vano kontinuirano ocenjivati
vienja i stavove graana-klijenata u odnosu na one koji nude usluge, u ovom sluaju zaposlenika u
lokalnoj administraciji.
82
83
______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
Koji se koraci lokalnih samouprava

mogu oekivati?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
Koje su prepreke?
Kakvo je trenutno stanje?
Kako?
DA
Ukoliko je odgovor Ne, obrazloite ZATO? Ukoliko je odgovor Da, odgovorite na sledea pitanja.
NE
Smatrate li da je lokalna administracija privrena pitanjima ruralnog razvoja, odnosno dovoljno svesna razliitih potreba ruralnog stanovnitva?
Veba 24
KAKO OPTINE U SRBIJI REAGUJU NA OVE INDIKATORE?

Navedeni rezultati sastavni su deo istraivanja sprovednih u okviru MBA teze autora: MILIC, B., (2009): Designing the Rural Sensitive Evaluation Model and its testing in four Serbian municipalities; MBA Thesis Research;
The International MBA in Agribusiness; Wageningen University, Humboldt University, University of Debrecen,
Belgrade University, University of Novi Sad; Belgrade
1. Najvei napredak je postignut u podruju pristupa osoblja optine pitanjima ruralnog razvoja. Svi
parametri pokazuju visoko razvijenu svest zaposlenih u administraciji o potrebama, slabostima i problemima u ruralnim zajednicama. Njihova posveenost ruralnim pitanjima i motivacija, kako bi se
postigao vei efekat razvojnih procesa na ruralna pitanja, izraeni su. Takvo stanje se delimino obrazlae injenicom da je veina evaluiranih optinskih uprava bila ili jo uvek jeste ukljuena u aktivnosti
spoljanjih organizacija, koje se odnose na promociju ruralnog razvoja, lokalna partnerstva, socijalno
ukljuivanje, participativni pristup itd.
2. Status ena i mladih u aktivnostima administarcije gotovo je identian u svim srpskim optinama. Nije
postignut znaajan napredak kada je re o konkretnim odlukama, kao i aktivnostima i merama podrke radi poboljanja ekonomskog poloaja ena i mladih. Primetan je odreeni stepen uea ranjivih
grupa u aktivnostima koje se odnose na planiranje, ali retko u procesima donoenja odluka.
3. Deklarativno, optine u Srbiji prepoznaju vanost bottom-up pristupa u procesu kreiranja lokalnih poli-
tika. U tom smislu, optine kao argumente istiu inicijative koje se odnose na organizaciju zajednikih
sastanaka, treninga i promocija, sa ciljem da se ujedine lokalni akteri iz sva tri sektora. Ipak, konkretne
aktivnosti su gotovo potpuno izostale. Ovo dokazuje da je bottom-up pristup jo uvek nedovoljno
podran i nedovoljno pomeren od institucionalnog nivoa ka praksi.
4. Optine smatraju da dele odreeni stepen homogenosti sa susednim optinama i istiu razvijen doivljaj zajednikog identiteta. Meutim, teritorijalno povezivanje i konkretne aktivnosti u tom pravcu
jo uvek nedostaju.
5. Veina optina nije zapoela pripremu stratekih dokumenata koji se direktno odnose na ruralna podruja, niti su ih uopte razmatrali kao celinu. Meutim, sve optine smatraju da su ruralna pitanja vaan sadraj strategija koje se odnose na lokalni ekonomski razvoj. I pored toga, termin ruralni razvoj se obino
ne koristi u stratekom planiranju. Ruralni razvoj je razvrstan u posebne odeljke poljoprivreda, ruralna
infrastruktura i seoski turizam. Strategije su kreirane participativno uz uee oba, nevladinog i poslovnog
sektora. Meutim, diskutabilan je i dalje kvalitet uea ova dva sektora u stratekom planiranju.
6. Podrka inovativnosti prepoznata je kao jedna od kljunih karika u procesu razvoja, iako modeli inovativ-
nosti jo uvek nisu dovoljno poznati. U skladu sa tim, i njihova primena jo uvek nedostaje. Modeli koje
optine navode kao inovativne uglavnom se odnose na ruralni turizam i ouvanje kulturnog naslea.
7. Optine su dovoljno iskusne u saradnji i umreavanju na svim nivoima. Izraavaju spremnost za inten-
ziviranje ovih aktivnosti, ali i dalje ne postoji dovoljan nivo inicijative. U skladu sa tim, zbog nedostatka
iskustva i tradicije u decentralizovanom nainu odluivanja i slabih partnerskih odnosa, jo uvek se
osea potreba za spoljanjim intervencijama u polju stvaranja i jaanja partnerskih veza. Meutim,
inicijative koje su zapoele i sprovele neke druge organizacije, a u kojima su optinske uprave igrale
aktivnu ulogu, esto nisu samoinicijativno pomenute i ne doivljavaju se kao bitan doprinos ukupnom
stanju u ruralnim podrujima.
Istraivanje sprovedeno na osnovu ovih indikatora pokazuje da optine u Srbiji nemaju dovoljno irok spektar aktivnosti koje se odnose na ruralni razvoj. Naroito zabrinjava to to se mnoge aktivnosti koje su optine preduzele ne prepoznaju kao intervencije u oblasti ruralnog razvoja. Infrastrukturni projekti u ruralnim
sredinama adekvatan su primer za ovu tvrdnju. Osim toga, inicijative koje su pokrenute spolja, u kojima
optine igraju ulogu aktivnih partnera, obino se ne prepoznaju i ne navode kao vaan faktor za procese
iji su cilj promene u ruralnim sredinama.
84
Test 4
Imajui u vidu odgovore na pitanja sadrana u Testu 3 i novosteena saznanja i infomacije, molimo Vas da
sada odgovorite na pitanja istovetna pitanjima u Testu 3 tako to ete oznaiti polje DA ili NE.
DA
NE
Da li je po Vama nain na koji se vaa

lokalna uprava bavi pitanjima ruralnog
razvoja adekvatan i efikasan?
Da li Vaa optinska uprava prati efekte svog rada

na pitanjima ruralnog razvoja?

znate li kako.
Ako je odgovor na prethodno pitanje NE,

smatrate li da je to vano.
NE ZABORAVITE:
Monitoring i evaluacija sopstvenih aktivnosti su kljune za efektivnost integralne ruralne politike
lokalne zajednice. Namera ovog poglavlja bila je da promovie dobro planiranje lokalnog ruralnog
razvoja razvijanjem kulture evaluacije.
86
ZAKLJUCI
Zato treba
proitati ovo
poglavlje?
Uslovi za ivot i privreivanje u ruralnim podrujima danas zaostaju u odnosu

na uslove u urbanim podrujima. Iz toga proizilazi injenica da veina takvih sredina izrazito stagnira ili regresira i karakterie se depopulacijom i odumiranjem
velikog broja naselja. Samo mali procenat ruralnih sredina pokazuje ekonomski
i populacioni rast.
Takvo stanje je neodrivo, a ako se nastavi, to bi znailo sve bre produbljivanje svih
negativnih trendova.
Veina vladinih politika ne fokusira se na specifine potrebe ruralnih podruja.
Pri implementaciji tih politika primenjuju se isti kriterijumi za ruralne i urbane
sredine. Ruralna podruja se posledino nalaze u neravnopravnom i nekonkurentnom poloaju u odnosu na urbane sredine u ukupnom, socio-ekonomskom
kontekstu.
Meutim, praksa u dravama EU i uspenim sredinama u Srbiji govori da tako ne
mora da bude.
Ovim poglavljem
nameravamo da
objasnimo koji su
preduslovi neophodni
da bi se izgradili
kapaciteti lokalnog
nivoa za intenzivnije
ukljuivanje u kreiranje i
implementaciju politike
ruralnog razvoja.
Poglavlje takoe
nudi ekstrahovane
smernice za planiranje i
implementaciju lokalnih
aktivnosti u oblasti
ruralnog razvoja.
REENJA
POSTOJE
DRUGAIJI
PRISTUP
87
Budunost ruralnih podruja zavisi prvenstveno od mogunosti da ljudi u lokalnoj sredini nau zaposlenje i da prijatno i kvalitetno ive, a zatim i od spremnosti da se sauvaju i unapreuju prirodni rersursi
kao i kulturno i tradicionalno naslee, koji ine identitet, teritorijalni kapital, osnovu konkurentnosti i
perspektive svake lokalne zajednice.
Efikasno upravljanje lokalnim ruralnim razvojem podrazumeva sistemsko razvijanje sledeih komponenti:
1. odrivi ekonomski razvoj i konkurentnost ruralnih podruja,

2. visok standard ivota,
3. ouvana ivotna sredina na lokalu,
4. ouvana lokalna specifinost.
Radi ostvarivanja ovakvih ciljeva (EU Deklaracija iz Corka, Smernice EK za planski priod 20072013.
godine), lokalna samouprava mora da osigura integralni pristup, sa jasnom teritorijalnom dimenzijom,
obuhvatajui u istom okviru sledee dimenzije:
1. razvoj podsticajnog okruenja i socijalne inkluzije u lokalnoj zajednici;

2. razvoj lokalne infrastrukture, uspeno zadovoljavanje potreba lokalnog stanovnitva i lokalne
ekonomije i poveavanje kvaliteta ivota;
3. prilagoavanje i razvoj konkurentnosti poljoprivrede i umarstva;

4. ekonomsku diverzifikaciju razvoj malog i srednjeg preduzetnitva, seoski turizam, usluge;
5. odrivo upravljanje prirodnim resursima;
6. razvoj prepoznatljivosti i konkurentnosti lokalne zajednice i promovisanje kulturnog i tradicionalnog naslea, turizma i rekreacije.
Integralnim pristupom ruralnom razvoju lokalne zajednice treba

da odgovore dananjim izazovima, koje donose globalizacija, velike promene na makroekonomskom nivou, globalne klimatske
promene itd. i da kreiraju razvojnu politiku i programe koji e im
omoguiti skladan i dugorono odriv razvoj.
88
Kljuna pitanja razvojnog procesa su plan i organizacija i finansiranje. Ovo su neka od kljunih pitanja
razvojnog procesa, koja se tiu lokalnih samouprava:
Kako pokrenuti
odrivi ruralni
razvoj
Kako osigurati
potrebne resurse,
organizaciju i
finansijska sredstva
za razvoj
ta treba
razvijati
Veba 26
Sadraji plavih krugova predstavljaju elemente razvojnog procesa bilo kog segmenta zajednice, pa tako
i ruralnog. Upiite u polje oivieno crvenim okvirom re koja nedostaje.
Stvaranje
ideje
razvoja
Ocena
rezultata
Uenje
o
razvoju
ta treba ukljuiti u ovoj fazi?

I__________T
Priprema
razvoja
Voenje i
praenje
razvoja
89
Reenje 26
Odgovori na prethodno navedena pitanja ne mogu da budu skup elja niti ih je mogue nai samo u
politikim orijentacijama i reenjima. Naprotiv, lokalni ruralni razvoj treba shvatiti kao razvojni projekat,
koji predstavlja ciklus sastavljen iz sledeih, OBAVEZNIH, elemenata:
!
!
!
!
Osmiljavanje stvaranje ideje
Da bi se osmislila vizija lokalnog ruralnog razvoja, najpre se mora utvrditi ko su korisnici razvoja i kakve su njihove potrebe. Procenom potrebe korisnika, u ovom sluaju ruralnog stanovnitva, zapravo e biti identifikovani problemi sa kojima se suoavaju. S druge strane, u ovoj fazi
je jako bitno da se procene kapaciteti ruralnih zajednica. Tek procenom kapaciteta mogu se
identifikovati problemi ijim se reenjima zapravo treba baviti u razvojnom procesu.
Planiranje priprema koncepta razvoja zajednice
Tokom pripreme koncepta razvoja lokalnih zajednica, neophodno je zadrati kurs razvoja
koji je usklaen sa realnim ekonomskim, strunim i naunim postulatima, koje je neophodno realno analizirati i utvrditi mogunosti zajednice. U skladu sa mogunostima treba
postaviti realne ciljeve lokalne zajednice i puteve za njihovo ostvarivanje.
Voenje upravljanje razvojnim procesom
Tokom voenja razvojnog procesa vano je da se proces neprestano prati i da se prati nivo
postignutog napretka. Meutim, jednako je vano da se prate i spoljanji uticaji koji mogu
da narue tok razvoja, kako bi se moglo na vreme odreagovati, a razvojni proces uskladiti
sa novonastalom situacijom.
Evaluacija ocenjivanje postignutih rezultata
Ova faza razvojnog procesa vana je zato da se realno sagledaju efekti primenjenih planova i utvrde njihovi uticaji na lokalnu zajednicu. Takoe, ova faza treba da pomogne u
donoenju zakljuaka i smernica za narednu fazu planiranja. Ovi zakljuci i nalazi trebalo
bi da poslue kao sredstvo za uenje u okviru lokalnih samouprava.
LOKALNI RURALNI
RAZVOJ
RAZVOJNI
PROJEKAT
NE ZABORAVITE:
Odrivi razvoj bilo koje zajednice ostvaruje se putem projekata i ulaganja. Da bi zajednica zaista
postigla uspeh u razvojnom procesu i podigla nivo sopstvene konkurentnosti, mora da utvrdi
taku po kojoj se ve razlikuje ili na osnovu koje eli da se razlikuje od ostalih lokalnih zajednica
jednog drutva. Ova taka predstavlja podruje inovativnosti koje svaki dobro osmiljeni razvojni
projekat lokalnih zajednica mora da sadri.
Najvei deo ruralnih podruja raspolae tzv. lokalnim kapitalom, koji danas nije dovoljno iskorien, a
koji u modernim razvojnim koncepcijama dobija vrednost i otvara nove perspektive. Ruralna podruja
raspolau ouvanom ivotnom sredinom, poljoprivrednim zemljitem i umama, prirodnim, kulturnim i
tradicionalnim vrednostima, lokalnim stanovnitvom sa svojim lokalnim znanjima, vetinama i iskustvima, postojeom proizvodnjom i resursima itd.
U EU, a danas sve vie i u Srbiji, postoji razvijena svest o znaaju i potencijalima ruralnih podruja i nunosti njihove revitalizacije i razvoja. Budui da lokalne zajednice ni u Srbiji, ali ni u EU, nemaju dovoljne
budete ni izvore vlastitih sredstava za finansiranje razvojnih projekata, u EU i Srbiji uspostavljeni su
razni programi podrke i fondovi za podsticanje lokalnog i ruralnog razvoja, iz kojih se omoguava finansiranje razvojnih programa i projekata na lokalnom nivou, kao to su: sektorski operativni programi u
Srbiji, namenjeni ruralnom razvoju i razvoju poljoprivrede i malog preduzetnitva, pretpristupni fondovi
EU (IPA IPARD), koji e biti dostupni nakon to Srbija postane kandidat za punopravno lanstvo u EU, i
fondovi zajednike poljoprivredne politike i strukturni i kohezioni fondovi EU, koji e biti dostupni nakon
to Srbija pristupi EU.
Prema tome, dostupni su odgovarajua podrka i ozbiljni izvori za finansiranje lokalnih razvojnih aktivnosti, programa i projekata, pod uslovom da je lokalna zajednica organizovana i da ima jasno utvrene
prioritete i pripremljene programe za njihovo ostvarivanje.
Na takvim osnovama, svaka lokalna zajednica danas treba i moe da pronae reenja za prevladavanje
nepovoljnog stanja i ubrzano pokretanje razvoja.
Osnovna pretpostavka za delovanje i menjanje nepovoljnog stanja u ruralnim podrujima je prihvatanje
decentralizovanog pristupa lokalnom i ruralnom razvoju, koji je istovremeno usklaen sa razvojnim strategijama i smernicama razvojne politike u EU.
Takav razvojni pristup kree odozdo prema gore, tj. od lokalnog nivoa, preko regionalnog, pa do dravnog nivoa. On polazi od specifinosti i potreba na lokalnom nivou i podrazumeva da svaka lokalna
zajednica treba da osmisli sopstveni razvojni put i utvrdi set razvojnih mera i programa, koje zatim treba
da uskladi sa merama i programima u uem okruenju, a zatim i da ih povee na nivou regiona i drave.
Takav pristup omoguava ciljano ulaganje i sufinansiranje projekata i aktivnosti utvrenih lokalnim razvojnim programima. Na taj nain otvorene su i mogunosti za prihvatanje sistema podsticanja i subvencionisanja lokalnog i ruralnog razvoja kakav postoji u EU. Time su stvoreni uslovi da lokalne zajednice
ponu da koriste pretpristupne fondove EU (IPA IPARD) i lepezu drugih mogunosti koje se nude ili e
se nuditi na regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou.
Na takvim osnovama lokalne samouprave danas imaju zadatak da pokrenu razvoj svojih zajednica i daju
odgovore na osnovna, prethodno navedena pitanja.
91
Uloga ruralnog stanovnitva
Ruralno stanovnitvo u procesima decentralizacije mora da dobije veu ulogu u kreiranju sopstvene situacije. Ali, istovremeno
mora i da se osposobi da tu ulogu preuzme. Takoe, ta kategorija
stanovnitva mora biti konsultovana u vezi sa vrstama usluga i
tehnikih informacija koje se primaju od donosilaca odluka, bilo
da se radi o centralnom ili lokalnom nivou vlasti, i mora joj se dati
znaajnija pozicija u razvoju stratekih, ekonomsko-socijalnih,
smernica zajednice.
Uee ruralnog stanovnitva u kreiranju lokalnih smernica nije
nov i nepoznat pristup u kreiranju lokalnih politika u Srbiji.
Meutim, pitanje koje se nuno namee jeste koliko je to uee
kvalitetno.
92
?B
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
______________________________________________________
_____________________________________________________
______________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
Koja je svrha
ove tabele?
Budui da lista pitanja
u tabeli koja se nalazi
u poglavlju Specifina
pitanja i njihovo mesto
u praktikumu nije
konana, molimo Vas
da u ovu tabelu upiete
dodatna pitanja koja ste
prethodno zabeleili u
tabeli ?A.
Da bi praktikum
u potpunosti bio
interaktivan, molimo
Vas da po perforiranim
delovima izdvojite ovu i
sledeu stranu, na kojoj
se nalazi Veba za kraj,
i da nam je poaljete na
adresu koja se nalazi na
dnu strane.
Sa potovanjem,
______________________________________________________
Vaa
______________________________________________________
Stalna konferencija
gradova i optina!
______________________________________________________
______________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
Naa adresa je:

Stalna konferencija
gradova i optina
Odeljenje za ekonomsko-finansijska pitanja
Makedonska 22/VIII
11000 Beograd
SRBIJA
93
Veba za kraj
Odgovorite na sledea pitanja
1. Va stav o nainima podsticanja nacionalnog nivoa vlasti na participativni sistem odluivanja

i delovanja i vaem ukljuivanju u te procese.

______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
2. Kako aktivno ukljuiti predstavnike lokalnog stanovnitva u procese donoenja odluka i delovanja na lokalnom nivou?

______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
3. Kako navesti lokalne aktere da zauzmu aktivniju ulogu i nametnu svoje stavove o sopstvenoj
situaciji?

______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
4. Kako motivisati lokalne nivoe vlasti da kreiraju razvojne smernice u skladu sa sopstvenom
situacijom a da ne prate bezuslovno nacionalni okvir?

______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
5. Da li su po Vaem sudu intervencije u ovim oblastima
manje hitne.
hitne.
veoma hitne.
94
CIP -
,
338.435:352.07(497.11)(035)
, , 1974Ruralni razvoj : praktikum za lokalne
aktere / Branislav Mili. - Beograd : Stalna
konferencija gradova i optina, 2011 (Beograd
: Dosije studio). - 94 str. : ilustr. ; 24 cm
Publikacija... je pripremljena i objavljena
u okviru projekta Institucionalna podrka
SKGO koji sprovodi Stalna konferencija
gradova i optina - Savez gradova i optina
Srbije (SKGO)... --> kolofon. - Tira 700.
ISBN 978-86-88459-03-7
a) - -
COBISS.SR-ID 182425356
RURALNI RAZVOJ
Branislav Mili
RURALNI RAZVOJ PRAKTIKUM ZA LOKALNE AKTERE
Branislav Mili
Uz podrku:
ISBN 978-86-88459-03-7

Prirucnik Za Ruralni Razvoj PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Ruralni Razvoj PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RURALNI RAZVOJ

PRAKTIKUM ZA LOKALNE AKTERE

RURALNI RAZVOJ PRAKTIKUM ZA LOKALNE AKTERE

SPECIFINA PITANJA I NJIHOVO MESTO U PRAKTIKUMU..........................................................................7

SPECIFINA PITANJA I NJIHOVO

Ruralni razvoj kao

Zato je ruralni razvoj vaan?

Ruralni razvoj kao

Kakva je veza ruralnog razvoja

Ruralni razvoj kao

Da li je pitanje ruralnog razvoja

Da li nacionalna politika ruralnog

Zato bi trebalo da razmiljam o

Koja pitanja, vana za lokalne

Kako lokalne vlasti mogu dodatno

Kako ukljuujem lokalnu vlast u

Osnaivanje uloge lokalne

Kako da pratim efekte svog rada?

Osnaivanje uloge lokalne

Kako upravljati pitanjima kapaciteta

Osnaivanje uloge lokalne

Cilj ove tabele je da

Opti koncept praktikuma

S tim u vezi, praktikum je namenjen:

1. Donosiocima odluka na lokalnom nivou kao uputstvo za efikasnije delovanje.

3. Lokalnoj i nacionalnoj administraciji, donatorskim agencijama i drugim

uesnicima u ruralnom razvoju kao izvor praktinih informacija i ideja o

4. Praktiarima na svim nivoima kao uputstvo za zauzimanje efikasnije i

5. Svima koji se bave pitanjima ruralnog razvoja kao doprinos raspravama

Ovaj praktikum bi trebalo da bude efikasan i da ima

1. Praktikum je razvijen u saradnji sa potencijalnim korisnicima na lokalnom i nacionalnom nivou.

2. Namera autora praktikuma je da se prevaziu deskriptivni teorijski okviri

3. Praktikum ukljuuje itaoca i nudi mu mogunost da proveri stepen in-

formisanosti, stepen sopstvene uloge i doprinosa procesima ruralnog

4. Praktikum sadri listu indikatora koja optinama prua uvid u sopstveni

5. Praktikum ima cilj da opie ono to se smatra i to se pokazalo kao dobra

6. Sadraj praktikuma zasnovan je na novim tendencijama u ruralnoj poUestvujte

litici Evropske unije i drugih zemalja.

RURALNI RAZVOJ KAO POLITIKI

Da li ste upoznati sa terminom

Da li znate koje su institucije odgovorne

Fokus ovog poglavlja je

Smatrate li sebe odgovornim za

Postoje potekoe sa odreivanjem pojma ruralno. Istorijski gledano,

Ruralna podruja obezbeuju hranu i druge

Ruralna podruja su pogodna za odrivo gazdovanje prirodnim resursima (zemljite, voda,

CILJEVI RURALNOG RAZVOJA

Omoguiti ruralnom stanovnitvu da se preseljava u urbane centre.

Zadrati stanovnitvo u ruralnim podrujima.

Zadrati ekonomske razlike izmeu ruralnih i urbanih podruja

Izjednaiti kvalitet ivota u ruralnim i urbanim podrujima.

Onemoguiti urbanom stanovnitvu da se naseljava u ruralnim

Omoguiti uslove za povratak stanovnitva iz urbanih u ruralna

Poveati konkurentnost proizvodnje i time stvoriti vei dohodak

Podsticati iskljuivo poljoprivredu i ne dozvoliti da druge aktivnosti

Podravati sve ekonomske delatnosti ruralnog stanovnitva.

Ne podsticati obrazovanje ruralnog stanovnitva jer to moe da

Omoguiti ruralnom stanovnitvu da se preseljava u urbane centre.

Zadrati stanovnitvo u ruralnim podrujima.

Zadrati ekonomske razlike izmeu ruralnih i urbanih podruja

Izjednaiti kvalitet ivota u ruralnim i urbanim podrujima.

Onemoguiti urbanom stanovnitvu da se naseljava u ruralnim

uslove za povratak stanovnitva iz urbanih u ruralna