VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA-

VIER, BEOGRAD
STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIJALISTIKE STUDIJE
PREDMET:SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

KRATAK SPOJ-PRORAUN STRUJA

KRATKIH SPOJEVA (uvodne napomene)

PREDMETNI PROFESOR:
Dr eljko Despotovi, dipl.el.in
 UVOD
Elektrine instalacije gotovo uvek zahtevaju
zatitu od kratkog spoja koji se javlja kad god
postoji odreeni elektrini diskontinuitet.
Diskontinuitet vrlo esto odgovara takama u
instalaciji u kojima dolazi do promene
poprenog preseka provodnika.
Struja kratkog spoja mora biti proraunata na
svakom naponskom nivou instalacije u cilju
odreivanja karakteristika opreme, potrebne da
izdri i iskljui kvar (kratak spoj) u to kraem
vremenskom intervalu.
 PRORAUN (PROCENA !!!)STRUJA
KRATKOG SPOJA
KRATAK SPOJ (KS)?
DEFINICIJA: KRATAK SPOJ JE DIREKTAN SPOJ
IZMEU TAAKA U ELEKTRINOJ INSTALACIJI
IZMEU KOJIH JE U NORMALNIM USLOVIMA
POSTIGNUT NOMINALNI NAPON INSTALACIJE
UOPTENO U PRORAUNU KRATKIH SPOJEVA
MORAJU BITI IZRAUNATE ili PROCENJENE DVE
VREDNOSTI STRUJA:
-MAKSIMALNA VREDNOST STRUJE KRATKOG SPOJA
-MINIMALNA VREDNOST STRUJE KRATKOG SPOJA
 MAKSIMALNA VREDNOST STRUJE
KRATKOG SPOJA
KORISTI SE ZA ODREIVANJE:
Prekidne moi zatitnih prekidaa
Struje iskljuenja ili struje ponovnog ukljuenja kvara
kod prekidaa
Elektrodinamikog kapaciteta instalacije i rasklopne
opreme, i naroito u sluaju:
-kada se kratak spoj deava u blizini generatora, grupe
generator-transformator ali i na prikljunim takama zatitnih
ureaja
Stoga se struja kratkog spoja mora to tanije
izraunati uzimajui i odgovarajui stepen sigurnosti
(tzv. sigurnosna margina)
 MINIMALNA VREDNOST STRUJE
KRATKOG SPOJA
Izraunavanje minimalne vrednosti struje KS je
neophodno kada se vri izbor zatitnog elementa
(zatitnog prekidaa ili osiguraa) korienjem
zatitnih krivih STRUJA-VREME(I-t), i to naroito u
sluaju:
Dugakih trasa kablova i/ili relativno visokih vrednosti
impedansi izvora (manji generatori, dizel agregati, UPS-evi,
i sl.)
Zatite od smrtonosnog dejstva (strujnog udara) zavisno
od tipa zatitnog prekidaa ili osiguraa, odnosno u TN i IT
sistemima elektrine zatite
 MINIMALNA STRUJA KRATKOG SPOJA-
napomene
Napomenimo da minimalna struja KS odgovara
sluajevima :
-kada se KS ima na kraju tienog voda, generalno pri
spojevima FAZA-ZEMLJA za niskonaponske (NN) sisteme i
FAZA-FAZA za visokonaponske (VN), bez neutralnog
provodnika
-u podkritinim uslovima, kvar na kraju napojnih vodova,
odnosno na optereenju koje je znaajno udaljeno od izvora
napona (generatora) ili transformatorskih stanica, itd.
 VANA NAPOMENA ZA MIN I MAX
STRUJU KRATKOG SPOJA!!!
Zatitni elemenat mora iskljuiti kratak spoj u
intervalu vremena tc koje odgovara
termikom stresu koji prikljuni provodnik
(kabl) moe izdrati:
i dt k A
A- povrina poprenog preseka provodnika
K- konstanta koja se izraunava na bazi razliitih
korekcionih faktora u zavisnosti tipa instalacije,
blizine strujnih kola i kablova, izolacije kablova,
naina i uslova njihovog polaganja i sl.
PRETHODNA RELACIJA ZA IZRAUNAVANJE DOPUTENOG MINIMALNOG
PRESEKA PROVODNIKA i ZAVSINOSTI OD STRUJE i VREMENA TRAJANJA
KRATKOG SPOJA SE MOE NAPISATI U SLEDEEOJ FORMI (koja se
najee koristi u projektovanju, a dobija se iz prethodno navedene):

Amin = k r I ef tc

Amin minimalni presek provodnika u ( mm)

I ef efektivna vrednost struje kratkog spoja za vreme tc u (kA)

tc vreme trajanja kratkog spoja u (s)

kr korekcioni koeficijent koji zavisi od tipa kabla (kablovi do 1kV)

kr = 8.7, za bakarne provodnike sa PVC izolacijom

kr = 9.31 za bakarne provodnike papir/olovo
kr= 13.5 za aluminijumske provodnike sa PVC izolacijom
kr= 14.4. za aluminijumske provodnike papir/olovo
 It karakteristika provodnika
ZAVISNA OD
TEMPERATURE
OKOLINE
Prihvatlljivi strujni
limit (trajna struja)
Iz1 je nii od
strujnog limita Iz2
Trajno dozvoljena struja opada
sa porastom temperature okoline
Pri velikim strujama ( koje su
bliske struji KS, i vremenima kraim
od 5s, praktino da nema uticaja Pri porastu struje vreme koje provodnik moe
Izdrati se smanjuje (vreme 5s je okvirna granica).
 STRUJNA ZATITA OSTVARENA
PREKIDAEM (ENGL. Circuit Breaker)
BC- prekidna mo
(Breaking Capacity)

Isc-trajna struja
kratkog spoja

Iz-prihvatlji strujni limit

(struja provodnika)

Ir-nominalna struja
prekidaa

IB-trajna struja
potroaa
( tzv. dimenziona
struja)
 STRUJNA ZATITA OSTVARENA
OSIGURAEM
TIPINI I-t
DIJAGRAM
ZA
aM OSIGURA
 OSNOVNI TIPOVI KRATKIH SPOJEVA
KARAKTERISTIKE KRATKIH SPOJEVA
TRAJANJE(prolazni sa samoiskljuenjem, tranzijentni i
ustaljeni)
POREKLO
- mehaniko (proboj u provodnicima, sluajni elektrini
kontakt izmeu dva provodnika preko stranih provodnih
tela kao to su alati ili ak ivotinje
-unutranji ili atmosferski prenaponi
-proboj izolacije usled preteranog zagrevanja, usled
vlage ili prisustva korozivne sredine (materija).
LOKACIJA (unutranji ili spoljanji delovi maina ili
elektrinih razvodnih oramana, pogonskih jedinica i sl.)
 KRATAK SPOJ SE MOE DESITI IZMEU:
FAZNOG PROVODNIKA (FAZE) I ZEMLJE
(UZEMLJENJA)-STATISTIKA: 80 % KVAROVA

ZEMLJA=engl: EARTH

STRUJA KRATKOG SPOJA

PARCIJALNA STRUJA KRATKOG SPOJA (PROVODNICI I ZEMLJA)
 IZMEU DVA FAZNA PROVODNIKA
(ovaj kvar esto prelazi u trofazni)-
STATISTIKA: 15% KVAROVA

ZEMLJA=engl: EARTH

DVOFAZNI KRATAK SPOJ DVOFAZNI KRATAK SPOJ

ODVOJEN OD ZEMLJE SA ZEMLJOM
 IZMEU SVA TRI FAZNA PROVODNIKA (bez spoja
sa PE ili sa) TROPOLNI KRATAK SPOJ- STATISTIKA:
5% KVAROVA
SIMETRIAN TROFAZNI KRATAK SPOJ

ZEMLJA

STRUJA KRATKOG SPOJA

PARCIJALNA STRUJA KRATKOG SPOJA (PROVODNICI )

 POSLEDICE KOJE SU IZAZVANE
KRATKIM SPOJEVIMA
POSLEDICE ZAVISE OD: TRAJANJA KVARA
(KRATKOG SPOJA), TAKE U INSTALACIJI GDE SE
DESIO KRATAK SPOJ i OD SNAGE KRATKOG SPOJA
NA MESTU KVARA PRISUSTVO
ELEKTRINOG LUKA DOVODI DO:
-OTEENJA IZOLACIJE
-ZAVARIVNJA PROVODNIKA
-VATRE
-IVOTNE OPASNOSTI
 U KOLIMA KVARA KRATAK SPOJ
USLOVLJAVA POJAVU:
ELEKTRODINAMIKIH SILA , KOJE DOVODE DO:
- deformacije sabirnikih sistema i sabirnica
- diskonekcije kablova
INTENZIVNOG PORASTA TEMPERATURE
USLED JAKO IZRAENOG DULOVOG EFEKTA
(DULOVIH GUBITAKA)
- postoji rizik od unitenja izolacije
 U OSTALIM KOLIMA U MREI i
INTERKONEKCIJAMA OKO MREE KRATAK SPOJ
DOVODI DO:

Naponskih propada tokom vremena iskljuenja

kvara, trajanja od nekoliko milisekundi do
nekoliko stotina milisekundi.
Prekida i iskljuivanja delova mree, u meri
zavisnoj od dimenzionisanja mree i
diskriminacije niovoa koje nude zatitni ureaji.
Dinamike nestabilnosti i/ili gubitka sinhronizacije
maina i agregata.
Poremeaja u kontroli/monitoring kolima, itd
 IZRAUNAVANJE STRUJE
KRATKOG SPOJA (KS)
U realnoj mrei impedansu
izvora ini sve to je
uzvodno od kratkog spoja,
ukljuujui mree sa razliitim
naponskim nivoima (NN, VN)
i serijski povezane vodove i
S sisteme sa razliitim
Zsc<<Zs poprenim presecima A i
duinama trasa

Kada je prekida S ukljuen

UPROENO KOLO
u nominalnom reimu (kada
Zsc-impedansa KS
nema KS) tada u kolu protie
Zs- impedansa
nominalna struja optereenja
optereenja
KRATAK SPOJ (KS)=engl. Short Circuit (SC)
 TA SE DOGAA KADA SE U NOMINALNOM REIMU
DESI KRATAK SPOJ IZMEU TAAKA A i B U MREI?

Kada se desi kvar (kratak

spoj) izmeu taaka A i B ,
tada se ima zanemarljiva
impedansa izmeu tih taaka,
to rezultuje veoma veliku
struju kratkog spoja Isc, koja
je ograniena jedino
impedansom izvora Zsc.
U distribucionim mreama , reaktansa X = L je Struja kratkog spoja Isc se
mnogo manja od aktivne otpornosti R i odnos R / X razvija u prelaznom reimu
je izmeu 0.1 i 0.3.
zavisno od vrednosti
Faktor snage pri kratkom spoju cos sc reaktanse X i aktivne
je jednak: otpornosti R koje ine
impedansu Zsc:
DISTANCA GENERATOR-MESTO KVARA
JE VEOMA BITNA!!!!!

Meutim tranzijenti preovlauju u svakom

sluaju, ali se struja kratkog spoja razvija
razliito od rastojanja izmeu mesta kvara i
lokacije generatorskog agregata.
Ova distanca je uslovljena injenicom da je
impedansa generatora manja (u nekim
sluajevima mnogo manja) od impedanse voda
(vodova) izmeu generatora i mesta kvara.
 KVAR DALEKO OD GENERATORA
Ovo je vrlo esta situacija. Tranzijentni uslovi su stoga
rezultat primene punog napona izvora u kolu koga ini
redna veza reaktanse i otpornosti. Ovaj napon je jednak:
E - max vrednost napona

Struja i je tada zbir dve komponente:

Prva komponenta (ia) je naizmenina i

sinusna:
I - max vrednost struje
fazni ugao koji predstavlja fazni pomeraj
napona izvora, neposredno pre kvara.
 Druga komponenta (idc) je aperiodina

Njena poetna vrednost je zavisna od i od stepena

priguenja koji je proporcionalan odnosu R / L

NA POETKU, PRE DEAVANJA KRATKOG SPOJA

(trenutak t=0+), trenutna struja i je jednaka nuli
(odnosno struja Iks je zanemarljiva)???
 GRAFIKA PREDSTAVA STRUJE KRATKOG SPOJA-
RASPREZANJE NA NAIZMENINU I JEDNOSMERNU
KOMPONENTU

TRENUTAK
NASTANKA
KRATKOG
SPOJA
IZRAZ ZA STRUJU KRATKOG SPOJA:
E = Emax = 2 Eeff
ANALIZA TALASNOG OBLIKA STRUJE KRATKOG SPOJA

I SLUAJ- SIMETRIAN (URAVNOTEEN KRATAK SPOJ)

Struja kratkog spoja je

SIMETRINA:
II SLUAJ- ASIMETRIAN (NEURAVNOTEEN KS)

POETNA VRNA VREDNOST ip

STOGA ZAVISI OD , tj. OD ODNOSA
R/X = cos KRATKO SPOJENOG
KOLA.

FAKTOR JE INVERZNO PROPORCIONALAN PRIGUNOJ

APERIODINOJ KOMPONENTI , ODREENOJ
ODNOSIMA R / L , odnosno R / X .

KAKO IZRAUNATI UDARNU STRUJU ip?????

SIMULACIJE -monofazno kolo u
kratkom spoju
 nominalna
struja KRATAK SPOJ

Kratak spoj se desio

u trenutku t=2s
kada je napon
proao kroz nulu.
Odnosno fazni pomeraj je
iznosio:
=0
KRATAK SPOJ U SLUAJU =0
KRATAK SPOJ SE DESIO U TRENUTKU KADA JE FAZA MRENOG NAPONA
JEDNAKA =54 (3ms kasnije od trenutka prolaska napona kroz nulu)
=60
Vrna vrednost struje (poetna struja KS) je iznosila 500A, to je
manje nego u prethodnom sluaju
 =180

U ovom sluaju je udarna struja negativna -750A, ali u pogledu dinamikih

naprezanja ima isti efekat kao i struja +750A (prvi sluaj)- dinamika sila je ~i
 KAKO IZRAUNATI UDARNU STRUJU ip?????
ASIMETRIAN (NEURAVNOTEEN KS)

POETNA VRNA VREDNOST ip STOGA

ZAVISI OD , tj. OD ODNOSA R / X = cos
KRATKO SPOJENOG KOLA.

FAKTOR JE INVERZNO PROPORCIONALAN PRIGUNOJ

APERIODINOJ KOMPONENTI , ODREENOJ
ODNOSIMA R / L ili R / X .

OVAJ FAKTOR U MNOGOME ODREUJE VREDNOST UDARNE STRUJE!!!

 UDARNA STRUJA KRATKOG SPOJA
Vrednost ip mora biti izraunata da bi se odredila
prekidna mo zahtevanih zatitnih prekidaa i da bi se
definisale elektrodinamike sile koje instalacija mora biti
sposobna da podnese i izdri.
Njena vrednost se moe dobiti iz RMS vrednosti
simetrine struje kratkog spoja Ia:
Ia
UDARNI KOEFICIJENT-K
Koeficijent K je funkcija odnosa R/X (tj.R/L)
 UDARNI KOEFICIJENT K-zavisnost od
parametara impedanse KS
Kada je R>>X
(tipino kod kablova na
NN)
K1
Kada je R<<X
(transformatori i
generatori, kao i vodovi)
K2
ZAVISNOST UDARNOG KOEFICIJENTA Kada je RX,
OD ODNOSA R/X- IEC 60909
K1.08
MONOFAZNI GENERATOR KOJI NAPAJA
PASIVNE POTROAE
MONOFAZNI GENERATOR KOJI NAPAJA
AKTIVNE POTROAE

TA SVE MOE
BITI GENERATOR
G2?

-INVERTOR?
-MOTOR?
-BATERIJA
KONDENZATORA?
-FAZNI
KOMPENZATOR?
-MREA?
 TROFAZNI GENERATOR U KRATKOM SPOJU-
PASIVNA POTRONJA

NAPONI, STRUJE
I IMPEDANSA
SU PO FAZI!!!!
TROFAZNI GENERATOR U KRATKOM SPOJU-
AKTIVNA POTRONJA

TA SVE MOE
BITI 3ph
GENERATOR G2?

-INVERTOR?
-MOTOR?
-BATERIJA
KONDENZATORA?
-FAZNI
KOMPENZATOR?
-MREA?
 KRATAK SPOJ NEPOSREDNO ILI BLIZU
GENERATORA
Kada se kvar dogodi neposredno u blizini generatora ,
promena impedanse generatora (u ovom sluaju
dominantne impedanse), je odgovorna za priguenje struje
kratkog spoja.
Razvoj struje kratkog spoja i tranzijentni uslovi se
komplikuju promenama elektromotorne sile generatora,
koje su posledice kratkog spoja.
Radi odreenog uproenja analize kratkog spoja,
pretpostaviemo da je elektromotorna sila generatora
konstantna i da je jedino promenljiva reaktansa generatora
(pri tome se aktivna otpornost se zanemaruje).
 IMPEDANSA (REAKTANSA) KRATKOG
SPOJA- je PROMENLJIVA!!!
Reaktansa se razvija u tri stepena:
SUBTRANZIJENTNA (prvih 10...20ms kvara) X"
TRANZIJENTNA (od 20ms do 500 ms) X'
USTALJENA (steady-state) ili sinhrona
reaktansa X=Xs
Treba imati na umu da je reaktansa u svakom sledeem
koraku, odnosno fazi razvoja, kratkog spoja vea .
Drugim reima subtranzijetna reaktansa je manja od
tranzijentne, a ova od reaktanse u ustaljenom stanju.
 KOMPONENTE STRUJE KRATKOG SPOJA

Sukscesivni efekat ove tri reaktanse dovodi do

postepenog smanjenja struje kratkog spoja koja
ustvari predstavlja zbir etiri komponente :

-TRI NAIZMENINE KOMPONENTE

(subtranzijentna, tranzijentna i ustaljena)

-JEDNA JEDNOSMERNA (induktivna, aperiodina)

 RAZVOJ KRATKOG SPOJA
I II III
DOMINANTNA SUBTRANZIJENTNA
REAKTANSA X

DOMINANTNA TRANZIJENTNA
REAKTANSA X

DOMINANTNA REAKTANSA
USTALJENOG STANJA X

APERIODINA KOMPONENTA

I-SUBTRANZIJENTNI INTERVAL t[00.1s]

rezultantna struja kratkog II-TRANZIJENTNI INTERVAL t[0.10.3s]

spoja
III- USTALJENO STANJE t > 0.3s
 TA PROUZROKUJE SMANJENJE
GENERATORSKE REAKTANSE?
Napomenimo da je smanjenje generatorske
reaktanse bre nego kod aperiodine
komponente .
Ovo je retka situacija koja moe da izazove
zasienje magnetnih kola i prekid kvara poto je
nekoliko perioda koje se deavaju pre stvarnog
prolaska subtranzijentne struje kroz nulu
Karakteristika generatora Iks=F(J) , J- pobudna
struja je prava linija poto magnetno kolo nije
zasieno
PRIGUNI NAMOTAJ U SINHRONOJ MAINI
ZNAAJNO UTIE NA SMANJENJE
SUBRTANZIJENTNE REAKTANSE!!!!
Priguni namotaj ima
osnovnu ulogu da prigui
oscilacije brzine obrtanja
rotora oko sinhrone brzine u
prelaznim reimima, i kao
takav se ponaa kao kavezni
rotor asinhronog motora

U ustaljenom stanju nema

uticaj poto se u tom sluaju
u njemu ne indukuje napon.

Ugrauje se u polne
papuice maina sa
istaknutim polovima a sastoji
se od okruglih bakarnih
tapova koji se postavljaju u
polne nastavke
POPRENI PRESEK
Konture tapova prigunog
POBUDNOG POLA kaveza su postavljeni
SINHRONE MAINE upravno na pravac
pobudnog fluksa (d-osa)
Male oscilacije rotorske
pobude usled indukovanih
struja u tapovima prigunog
kaveza bivaju amortizovane

U ustaljenom reimu nema

indukovanja struja tako da
priguni kavez nema uticaja

U subtranzijentnom periodu, pored

namotaja statora i rotora, veliku ulogu imaju
priguni namotaji koji su ugraeni u rotorski
pol, kao to pokazuje slika.

Ovi namotaji u mnogome odreuju

(SMANJUJU) ekvivalentnu subtranzijentnu
reaktansu!!!
EKVIVALENTNA EMA (po fazi i po d-osi) SINHRONOG GENERATORA

f-parametri namotaja pobude

D-parametri prigunog
namota po d-osi
Lmd-meusobna induktivnost
po d-osi
r-aktivne otpornosti
Po nastanku KS
dominiraju
prelazni procesi u
uzdunoj d-osi
OD INTERESA JE OSA
POBUDNOG NAMOTAJA
Ls<<Lmd d-osa!!!
Nakon nastanka KS dolazi do prelaznih
procesa:
-nema oscilacija poto nema kondenzatora
-energija se priguuje zahvaljujui L i r
-javljaju se dve prelazne vremenske konstante
(dve konture u ekvivalentnoj emi)
Td-subtranzijentni period
Td -tranzijentni period
Odreuju se merenjima (Td je uvek manja!!!)
TALASNI OBLICI STRUJA KRATKOG SPOJA
KRATAK SPOJ NA KRAJEVIM ILI U BLIZINI
GENERATORA
SIMETRINA

SUBTRANZIJENT TRANZIJENT USTALJENO STANJE

t
ASIMETRINA
U PRAKTINIM SLUAJEVIMA NIJE NEOPHODNA BA
TANA INFORMACIJA O RAZVOJU KRATKOG SPOJA
VE....???

U NN instalaciji, usled relativno velike brzine

zatitnih prekidakih elemenata, vrednosti
subtranzijentne struje KS , oznaene sa Ik" i
maksimalne asimetrine vrne vrednosti amplitude
(udarne struje) ip su dovoljne za odreivanje
prekidne moi zatitnih elementa kao i
elektrodinamikih sila koje mahaniki napreu
delove instalacije (najee sabirnikih sistema)!!!.
 U NN distributivnim i VN aplikacijama ,
ipak se esto koriti tranzijentna struja KS ako
do prekidanja kratkog spoja doe pre
ustaljenog stanja, u kojem sluaju postaje
korisno uzeti u raun prekidnu struju (esto
se oznaava sa Ib, b-engl.break) koja odreuje
prekidnu mo prekidaa koji ima inherentno
ugraeno vremensko kanjenje.
Ib je vrednost struje kratkog spoja u momentu
efikasnog prekida, odnosno posle vremena t
nakon razvoja kratkog spoja, koje je jednako
t = tmin.
TA USTVARI PREDSTAVLJA VREME
tmin?
Vreme tmin (minimalno vreme kanjenja) je
zbir minimalnog radnog vremena zatitnog
releja i najkraeg vremena otvaranja
pripadajueg zatitnog prekidaa, odnosno,
najkraeg vremena izmeu pojave struje
kratkog spoja i poetnog odvajanja polova
kontakata prekidakog elementa.
PRORAUN STRUJA KRATKIH SPOJEVA

STANDARDI PROPISUJU KAKO SE IZVODI

PRORAUN
ZEMLJE EVROPSKE UNIJE
NEMAKA (VDE 0102)
FRANCUSKA (NF C 15-100 , Normes Franaises)
ENGLESKA (IEC 60909)
DOMAI STANDARDI (SRPS IEC 60909-1:1998, SRPS
IEC 60909-2:1997)
U PRINCIPU SE KORISTE ETIRI OSNOVNA METODA
KOJA E BITI U NASTAVKU IZLOENA
 METODE PRORAUNA STRUJA
KRATKIH SPOJEVA
METODA IMPEDANSE
METODA KOMPOZICIJE
KONVENCIONALNA METODA
APROKSIMATIVNA (PRIBLINA I NAJBRA METODA
ZA PROCENU)
METOD BAZIRAN NA TEVENENOVOJ TEOREMI
TERMIKI METOD
SVAKA OD OVIH METODA E U NASTAVKU KURSA i
NAREDNIH PREDAVANJA BITI IZLOENA DETALJNO,
A OVDE U KRATKIM CRTAMA
 PRORAUN KRATKIH SPOJEVA:
METODA IMPEDANSE
Metod impedanse", se koristi za proraun struja kvara u
bilo kojoj taki instalacije sa visokim stepenom tanosti.
Ovaj metod uzima u obzir sve aktivne otpornosti i
reaktanse u petlji kvara, odvojeno i to od izvora
ukljuujui i njegovu impedansu, do posmatrane take
kvara, i nakon toga se izraunava ukupna impedansa
petlje kvara.
Vrednost struje kratkog spoja Isc se dobija iz Omovog
zakona:
 Moraju biti poznate karakteristike svih
elemenata u petlji kvara (izvori i spojni
provodnici-kablovi).

U ovim proraunima to se tie impedansi

obino nisu ukljueni i uraunati brojni
elementi, navodimo neke:
- reaktanse zatitnih prekidaa i sabirnica
- aktivne otpornosti i reaktanse rotacionih maina
PRORAUN KRATKIH SPOJEVA: METODA
KOMPOZICIJE
Metoda kompozicije se koristi kada karakteristike izvora
napajnja (generatora) nisu poznate.
Impedansa do mesta kratkog spoja se izraunava na bazi
procene struje kratkog spoja na poetku voda.
Pretpostavlja se da je faktor snage cos sc = R / X
identian na poetku kola i na mestu kvara.
Drugim reima, pretpostavlja se da su elementarne impedanse
dve sukscesivne sekcije u instalaciji dovoljno sline po
karakteristikama da opravdaju zamenu vektorskog zbira
impedansi algebarskim zbirom.
Ova aproksimacija se moe koristiti za proraun modula vrednosti
struje kratkog spoja sa zadovoljavajuom tanou.
Ovaj vrlo aproksimativni metod se moe koriustiti samo za
instalacije do 800 kVA
 PRORAUN KRATKIH SPOJEVA:
KONVENCIONALNA METODA

Konvencionalna metoda , se moe koristiti za

proraun minimalne vrednosti struja kratkih
spojeva i struja kvara na kraju napojnog voda,
kada impedanse ili struje Isc u instalaciji na
mestu izvora, nisu poznate.
Ona se zasniva na pretpostavci da je napon, za
vreme kratkog spoja ili kvara, na poetku kola
(na izvoru) jednak 80% od nazivnog
(nominalnog) napona instalacije.
 Ovaj metod razmatra jedino aktivnu otpornost
provodnika i primenjuje koeficijent vei od 1 za
provodnike sa veom povrinom poprenog
preseka uz uzimanje u obzir njihovih induktivnosti
(koeficijent 1.15 za preseke 150 mm, 1.20 za
preseke 185 mm, etc.)

Uglavnom se koristi za konana kola ukljuujui i

izvor, a na rastojanju koje je dovoljno daleko od
izvora napajanja (mrea ili transformatorska
stanice)
 PRORAUN KRATKIH SPOJEVA:
APROKSIMATIVNA METODA

Ovaj pojednostavljeni metod, koji se predstavlja preko tabela na osnovu

brojnih pojednostavljenih pretpostavki, za svaku od deonica sa
povrinama poprenog preseka provodnika:
- struje zatitnih elementa za zatitu od preoptereenja
- maksimalne duine instalacije za odravanje zatite od indirektnog dodira
- dozvoljena duine u pogledu pada napona (linijska vrednost)

Podaci u tabelama su ustvari rezultat prorauna koji vode ka korienju

ustvari dve navedene metode: kompozicije i konvencionalne.
Ovaj metod moe da se koristi za odreivanje karakteristika kola koje e
biti dodate na postojeu instalaciju, za koju nije dostupno dovoljnno
informacija.
Ovaj metod je direktno primenljiv na NN instalacije, i moe se koristiti sa
odgovarajuim korekcionim koeficijentima ako napon nije 230 / 400 V,
50Hz.
 PRORAUN KRATKIH SPOJEVA:
METOD SIMETRINIH KOMPONENTI
Standard IEC 60 909 (VDE 0102) primenljiv na sve
mree, radijalne ili prstenaste, do 230 kV.
Ovaj metod se bazira na Tevenenovoj teoremi, i
izraunava ekvivalentni naponski izvor na mestu KS i
onda se na osnovu ekvivalentne impedanse ostatka kola
odreuje struja kratkog spoja.
Svi mreni izvori kao to su sinhrone i asinhrone maine
su zamenjeni u proraunu njihovim impedansama
(pozitivnog redosleda, negativnog redosleda i nultog
redosleda).
Sve linijske kapacitivnosti i paralelne admitanse
nerotirajuih optereenja, izuzev onih iz nultog
redosleda, su zanemarene.
 PRORAUN KRATKIH SPOJEVA: TERMIKI
METOD

Postoje i druge metode, koje koriste metod

superpozicije i zahtevaju da struje optereenja
moraju biti prvo izraunate.
Napomenimo takoe da izmeu ostalih postoji
i metod koji propisuje standard IEC 865 (VDE
0103) koji daje postupak prorauna termikog
ekvivalenta struje kratkog spoja.
 LITERATURA
Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine
instalacije niskog napona, demska misao, Beograd,
2008.
A.Stoi, Projektovanje i izvoenje elektrinih instalacija,
Graevinska knjiga, II izdanje 2008.
Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska knjiga,
2003
B.M.Noblat, F.Dumas,G.Thomasset, Cahier technique
no. 158-Calculation of short-circuit currents ,
Schneider Electric, September 2001.
Beograd, MART 2014
Prof.dr eljko Despotovi, dipl.el.in