1.

) Objektivno i subjektivno obligaciono pravo

- Objektivno obligciono pravo je skup pravnih pravila i normi koji uredjuju obligaciono pravo.
- Izraz "skup pravnih pravila i normi" treba shvatiti u najsirem smislu, jer tu spadaju propisi drzavnih organa
( zakonici, zakoni, podzakonski akti ), ali i pisana i nepisana pravila koja poticu od nedrzavnih organizacija i
pravila koja su spontano nastala.
- Siroki horizont obligacija obuhvacen je delom i u drugim zakonima cija je namena uredjivanje drugih
delova gradjanskog materijalnog prava: npr. Zakon o nasledjivanju, zakoni koji se odnose na stvarno pravo,
porodicni zakoni..
- Ti posebni zakoni imaju u odnosu na opsta pravila sadrzana u gradjanskom zakoniku ili u zakonu o
obligacijama, karakter lex specialis-a.
- Postoje i brojni relevantni izvori obligacionog prava koji nisu drzavnog karaktera, i tu spadaju: obicaji,
kodifikovani trgovinski obicaji ( uzanse ), opsti uslovi poslovanja preduzeca, moralne norme.
- Subjektivno obilgaciono pravo jeste konkretno ovlascenje poverioca koje, na osnovu objektivnog prava,
ima prema duzniku ( subjektivno obligaciono pravo u uzem smislu ).
- U sirem smislu, subjektivno obligaciono pravo jeste i duznost pasivnog subjekta, duznika da se ponasa u
skladu sa subjektivnim pravom poverioca.
- Kako je obligacija celina koja obuhvata i aktivnog i pasivnog subjekta, to je upotreba izraza
subjektivnog obligacionog prava u sirem smislu pravilo.

2.) Znacaj obligacionog prava

- Savremeno obligaciono pravo predstavlja fiziologiju prava, jer ono deluje svakodnevno u redovnim
poslovima ( kupovina u prodavnicama ) ali i pri ozbiljnijim poslovima ( npr. kupoprodaja nepokretnosti ).
- Zbog potrebe da se pravni promet ubrza, ali i da se poveca pravna sigurnost, obligacino pravo postaje
najdinamicniji, ali i najslozeniji deo gradjanskog prava.
- Trzisna privreda jednostavno se ne moze zamisliti bez primene pravila obligacionog prava, a ona su ujedno
i garant pravne i ekonomske sigurnosti velikih i malih, ali svakako nuznih izmena u gradjanskim
subjektivnim pravima, koje se odigravaju svakog trenutka i u svakom drustvu.
- Obligacino pravo je kineticka sila u ekonosmkim odnosima i pravnim poslovima inter vivos.
- Znacaj obligacinog prava se ogleda i u tome sto je ono vise ili manje povezano i s drugim
gradjanskopravnim predmetima, npr. sa stvarnim, naslednim, porodicnim, trgovinskim pravom.
- Kada je rec o povezanim predmetima, obligacija je samo sredstvo da se postigne cilj, svrha koja je bitna za
taj predmet.
- U svim srodnim predmetima gde se javljaju razlicite obligacija u svim slucajevima kada posebnim
pravilima nije odredjeno sto drugo, primenjuju se osta pravila obligacionog prava.

3.) Odnos obligacionog prava sa drugim granama prava

- Obligacino i Stvarno pravo
- Obligacino pravo deluje samo izmedju dve strane koje se nalaze u konkretnom obligacionom odnosu,
obligacija deluje inter partes.
- Cak i ako duznik prevarom ne preda stvar poveriocu posto je vec primio kupoprodajnu cenu, vec je preda
trecem licu, poverilac ne moze da tuzi trece lice i da zahteva predaju stvari, vec moze da tuzi samo svog
duznika i da zahteva naknadu stete.
- Poverilac ne moze svoje obligaciono pravo da koristi kako to njemu najbolje odgovara, jer obligacija ima
odredjenu sadrzinu, tako da je poverilac ogranicen u vrsenju svog prava.
- Kada je rec o stvarnom pravu, njegovo neposredno vrsenje ima apsolutni karakter, sto znaci da titular ima
pravo da bilo koga spreci u njegovim pretenzijama prema stvari: ono deluje erga omnes.
- Otuda proizlazi i pravo sledovanja, odnosno pravo titulara stvarnog prava da svoje pravo ostvaruje prema
bilo kom licu kod koga se njegova stvar nadje ( npr. vlasnik ima pravo da tuzbom zahteva povracaj stvari
koja mu je ukradena i koja je preprodana ).

1
- Iz apsolutnosti stvarnog prava proizlazi i ovlascenje titulara da svoje pravo koristi na nacin kako to njemu
najvise odgovara.
- Razume se da ni apsolutna prava nisu apsolutno neogranicena ( npr. zabrana zloupotrebe prava ).
- Obligaciono i Stvarno pravo se bave nastankom prava u slucajevima u kojima takva prava nisu ranije
postojala i oba odredjuju polja primene takvih prava.
- U nekim slucajevima svrstavanje jedne ustanove zavisi od izbora kriterijuma, koji su u konkretnom slucaju
jednako primenljivi, npr. zakup nepokretnosti sa upisom u javne knjige.
- Takav zakup se moze tretirati i kao obligaciono pravo, jer je ugovor, ali i kao stvarno pravo, jer deluje
prema svima.
- U hartijama od vrednosti postoji pravo na hartiji i tu se primenjuju pravila stvarnog prava ( npr. zastita
svojine ), kao i pravo iz hartije, a tu se primenjuju pravila obligacionog prava.
- Neki stvarnopravni instituti imaju razlog svog nastanka neposredno u materiji obligacija, npr. obezbedjenje
duga putem hipoteke.

- Obligaciono i Porodicno pravo

- Mnogi porodicni odnosi predstavljaju izvore obligacija predstavljaju izvor obligacija, npr. zakonske
obligacija izdrzavanja koje proizlaze iz braka, srodstva, zatim bracni ugovori..

- Obligaciono i Nasledno pravo

- Obligacino pravo je uzmereno na pravni promet inter vivos, a Nasledno pravo na pravni promet mortis
causa.
- Ono sto je ugovor za Obligaciono pravo, to je zavestanje za Nasledno pravo, ali zavestanje je ujedno i
izvor obligacija.
- Prilikom singularne sukcesije ( isporuka ) rec je o neposredno izvoru ogligacija, jer isporuka je cista
obligacija: to je odnos izmedju poverioca ( isporukoprimca ) i duznika (sukcesor).
- Kada je nuzni deo obligacione prirode, to je takodje cista obligacija izmedju nuznog naslednika i duznika
( to je uglavnom univerzalni sukcesor ).
- Odgovornost za ostavioceve dugove se takodje resava pravilima obligacionog prava

- Obligaciono i Trgovinsko pravo

- Obligaciono pravo jeste lex generalis za trgovinsko pravo, tj. trgovinsko pravo je posebno obligaciono
pravo.
- Opsta pravila obligacionog prava kao i pravila trgovinskog prava uredjena su jednim propisom: Zakonom
o obligacionim odnosima.
- U ugovornom pravo pravila su u osnovi ista kao u obligacionom pravu, uz odredjene specificnosti
( ugovori se zakljucuju samo u odredjenom krugu lica- pravna lica ), nema mesta za dobrocine ugovore..

4.) Zakon o obligacionim odnosima

- Mihailo Konstantinovic je sacinio Skicu za zakonik o obligacijama i ugovorima 1969. godine, a Zakon o
obligacionim odnosima je donet 1978.
- Sadrzina ZOO je podeljena na dva dela:
1.) Opsti deo- uredjuje osnove obligacionih odnosa: osnovna nacela, izvore obligacija, dejstva obligacija,
prestanak obligacija, razne vrste obligacionih odnosa, kao i promene subjekata u obligacionim odnosima.
2.) Ugovori- ovaj deo predstavlja regulisanje obligacionih odnosa koji nastaju u vezi sa imenovanim
ugovorima ( kuporodaja, razmena, zajam, zakup, ugovor o delu, ostava, nalog, zaloga, jemstvo,
osiguranje), ali i bankarskim poslovima ( novcani deposit, tekuci racun, ugovor o kreditu ).
- Ovi delovi su podeljeni na glave, odeljke i odseke, a unutar odseka su tacke oznacene rimskim brojevima.
- Obimnost zakona je uslovljena i teznjom da se izbegnu upucivanja na druge clanove zakona.
- U ZOO jedan clan ili jedan stav izrazavaju celovitu misao.
- Odredbe ZOO su dispozitivnog karaktera, tako da ucesnici u obligacionim odnosima imaju slobodu da
po sopstvenoj inicijativi uredjuju svoje odnose, npr. putem neimenovanih ugovora, stvarajuci takve oblike
ugovornih odnosa koji najbolje odgovaraju njihovim interesima i okolnostima konkretnog slucaja.
- "Stranke u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih
obicaja, da svoje odnose urede po svojoj volji."

2
- Ali pored svoje obimnosti, ZOO ne obuhvata sve obligacione odnose, pa su neki delovi obligacija uredjeni
sa drugim propisima, npr. promet nekretnina, ugovor o dozivotnom izdrzavanju, o poklonu, posluzi..
- Neki od ovih ugovora nisu regulisani posleratnim propisima, pa se na njih primenjuju "pravna pravila
predratnog prava u skladu Zakona o nevaznosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. i za vreme
neprijateljske okupacije", a najbolje resenje bilo bi donosenje Gradjanskog zakonika Srbije.

5.) Osnovna nacela obligacionog prava

- Dva osnovna nacela gradjanskog prava su:
1.) Nacelo privatne autonomije ( autonomije volje ), a derivati ovog nacela su:
a) Nacelo opstosti i dispozitivnosti.
b) Nacelo ravnopravnosti strana.
v) Nacelo zabrane stvaranja i iskoriscavanja monopolskog polozaja.
2.) Nacelo savesnosti i postenja, a derivati ovog nacela su:
a) Nacelo zabrane zloupotrebe prava.
b) Nacelo jednake vrednosti davanja.
v) Nacelo zabrane prouzrokovanja stete.
g) Nacelo duznosti ispunjavanja obavezna.
d) Nacelo povecanje paznje u izvrsavanju obavezna i ostvarivanju prava.
dj) Nacelo postovanja dobrih poslovnih obicaja.
e) Nacelo postupanja pravnih lica u skladu sa pravnim aktima.
z) Nacelo mirnog resavanja sporova.
- Nacela su sredstva da bi se postigli odredjeni ciljevi koje pravo stavlja sebi u zadatak.
- Postoje i uza nacela, koja su tipicna za obligaciono pravo i koja proizlaze iz ova dva nacela gradjanskog
prava.
- Osnovna nacela predstavljaju prihvacen metod obligacionog prava u jednoj drzavi, jer ona daju oste
uputstvo za snalazenje i tumacenje nekih ustanova i konkretnih pravnih odnosa koji se javljaju u
konkretnom obligacionom pravu.
- Osnovna nacela otkrivaju glavne ciljeve koje jedno drustvo zeli da postigne u oblasti obligacionog prava.
- Buduzi da u nasem pravu nemamo Gradjanski zakonik, osnovna nacela sadrzana u Zakonu o obligacionim
odnosima predstavljaju supstituciju za opsti deo gradjaskog zakonika.

6.) Nacelo privatne autonomije ( autonomije volje )

- Autonomija volje polazi od pojedinca, a pojedinci imaju svoje pojedinacne interese i ciljeve.
- To su razlozi koji su stvorili kritiku teorije autonomije volje, pa se ova teorija polako povlacila pred
novim faktima: imperativne norme, javni poredak, pravila morala, dobri obicaji, posebna pravila
tumacenja, promenjene okolnosti koje uticu na izmenu ili prestanak ugovorai svi su oni ucinili da se
autonomija volje u svom izvornom obliku potpuno napusti, cak je izmenjeno i njeno ime u smislu nacela (
sad se zove nacelo privatne autonomije ).
- Nacelo privatne autonomije ima univerzalni karakter, jer je njegovo postojanje od sustinskog znacaja za
svako pravo koje se zasniva na savremenim pravnim, etickim i ekonomskim vrednostima moderrnog sveta.
- Univerlaznost privatne autonomije je condicio sine qua non trzisne privrede, ono je ujdeno i uslov
postojanja modernog obligacionog prava.

7.) Nacelo savesnosti i postenja

- Nacelo savesnosti i postenja se suprotstavlja nacelu autonomije volje kao protivteza u smislu
neophodnosi ravnoteze izmedju egoistickog u pravu, s jedne strane, i etickog i socijalnog, s druge strane.
- Teretni ugovori su najneposrednije vezani za privatnu autonomiju, a dobrocini ugovori su povezani sa
savesnoscu i postenjem.
- U ZOO nacelo savesnosti i postenja postavljeno je imperativno, strane su duzne da se pridrzavaju ovog
nacela.

3
- Ova duznost obuhvata kako period zasnivanja obligacionih odnosa, tako i period ostvarivanja prava i
obaveza iz tih odnosa.
- Tako je ZOO obavezao ucesnike obligacionog odnosa na predugovornu odgovornost, odnosno savesnost
i postenje obavezuje i pre nego sto nastanu obaveze koje proizlaze iz obligacije ( npr. strane su duzne da
posteno obavestavaju drugu stranu o relevantnim svojstvima stvari i okolnostima slucaja koji su bitni za
zasnivanje obligacije; ili npr. kada jedna strana neosnovano prekine pregovore radi zakljucenja ugovora,
druga strana ima pravo da naknadu stete ).
- Ovo nacelo se primenjuje i kad je odligacija vec nastala i ono obavezuje i poverioca i duznika: npr.
duznik hoce da ispuni obavezu ali samo nekoliko minuta pre isteka roka i to novcem u sitnini, i time ne
postupa u skladu sa ovim nacelom; ili npr. kada poverilac odredjuje vreme duznikove prestacije i ono bas
odredji kad je ovaj mrtav bolestan, i ovde se takodje ne postupa u skladu sa ovim nacelom.
- ZOO daje uze znacenje ovom nacelu neposrednim navodjenjem povodom konkretnog odnosa:
1.) Ugovori pravnog lica
- Pravna lica imaju ogranicenu pravnu sposobnost i mogu zakljucivati ugovore samo u okvirima te
sposobnosti.
- Medjutim ako pravno lice zakljuci ugovor izvan tog okvira sposobnosti, takav ugovor je nistav, a druga
strana moze zahtevati naknadu pretrpljene stete ako je savesna.
2.) Bitna zabluda
- Ako je jedna strana prilikom zakljucenja ugovora bila u zabludi o bitnim svojstvima predmeta, lica ili
odlucnih okolnosti, ona je ovlascena da trazi ponistaj ugovora zbog bitne zablude, ali druga strana u slucaju
ponistaja ima pravo na naknadu pretrpljene stete, ali pod uslovom da je bila savesna.
3.) Prividan ugovor
- Prividan ugovor je nevazeci posao, jer strane nisu imale nameru da stvore obligaciju, vec samo njen privid
kod trecih lica.
- Zbog sigurnosti pravnog prometa, prividnost ugovora se ne moze isticati prema trecem licu, ali uz uslov
njegove savesnosti.
4.) Uslovi za njihovo dejstvo
- Ugovor je zakljucen pod uslovom, ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne cinjenice, ali ako
strana, na ciji je teret uslov odredjen, protivno nacelu savesnosti i postenja spreci njegovo ostvarenje,
pristupice se pravnoj fikciji da je uslov ostvaren.
- Suprotno, ako ostvarenje uslova, protivno nacelu savesnosti i postenja, prouzrokuje strana u ciju je korist
on odredjen, smatrace se da uslov nije ostvaren.
5.) Posledice nistavosti
- U slucaju nistavosti stranke su duzne da izvrse novcanu ili naturalnu restituciju, medjutim, ako je ugovor
po svojoj sadrzini ili kauzi bio protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima, sud
moze da odbije zahtev za vracanje cinidbe nesavesne strane.
6.) Okolnosti od znacaja za odluku suda ( pri raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti )
- Ako se posle zakljucenja ugovora okolnosti bitno izmene tako da otezavaju ispunjenje obaveze jedne
strane ili se sbog njih ne moze ispuniti svrha ugovora, sud moze da odluci da se ugovor raskine ili izmeni, a
pri odlucivanju se sud rukovodi i nacelima postenog prometa.
7.) Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti
- Ugovaraci se mogu unapred odreci pozivanja na odredjene promenjene okolnosti, ali samo pod uslovom
kada je takvo odricanje u skladu sa nacelom savesnosti i postenja.
8.) Naknada troskova ( pri sticanju bez osnova )
- Kada su u pitanju korisni troskovi, pravo sticaoca ( obogacenog lica ) na visinu naknade zavisi od njegove
savesnosti, odnosno ukoliko je bio nesavestan, naknada ide samo do visine iznosa koji predstavlja uvecanje
vrednosti u trenutku vracanja.
9.) Ispunjenje obaveze i posledice neipunjenja
- Poverilac je u obligacionom odnosu ovlascen da od duznika zahteva ispunjenje obaveze, a duznik je duzan
ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi, u suprotnom, duzan je poveriocu da naknadi stetu.
10.) Ugovorno prosirenje odgovornosti ( za pricinjenju stetu ).
- Ugovorom se moze prosiriti odgovornost duznika na slucaj za koji on inace ne odgovara, ali samo ako je to
u skladu s nacelom savesnosti i postenja.
11.) Odgovornost za naplativost ( za cesiju )

4
- Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potrazivanja ako je to ugovoreno, ali do visine onoga sto je
primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata i trskova, a to je ujedno i najvise sto se moze ugovoriti
kada je u pitanju savesni ustupilac.
12.) Opozivanje naloga za posredovanje
- Nalogodavac moze da opozove nalog za posredovanje po svojoj volji ako se toga prava nije odrekao, kao i
pod uslovom da opozivanje nije protivno savesnosti.

8.) Posebna ( uza ) nacela obligacionog prava

9.) Nacela koja deriviraju iz nacela privatne autonomije
A) Nacelo opstosti i dispozitivnosti
- Pravila ZOO su lex generalis u odnosu na druge propise, te se primenjuju u svim slucajevima u kojima
posebni zakoni nisu predvideli sto drugo, pri cemu se njegove odredbe koje se odnose na ugovore shodno,
mutatis mutandis, primenjuju i na druge pravne poslove, ali strane mogu u skladu sa svojom privatnom
autonomijom, svoj obligacioni odnos da urede drugacije.
B) Nacelo ravnopravnosti strana
- Ravnopravnost strana je condicio sine qua non privatne autonomije.
- Razvoj trzisne privrede imanentno podrzava sirenje ravnopravnosti, odnosno jednakosti pravnih subjekata.
V) Nacelo zabrane stvaranja i iskoriscavanja monopolskog polozaja.
- Ukoliko neki ucesnik u obligacionom odnosu ima monopol na trzistu robe ili usluga, tu nema
ravnopravnosti stranaka i jednakosti njihovih volja.
- Autonomnu volju bi u tom slucaju imala samo monopolisticka strana.
G) Nacelo neformalnosti ( konsensualizma )
- Zasnivanje obligacionih odnosa je neformalno, ne podleze nikakvoj formi, osim ako je zakonom drugacije
odredjeno.
- Cak i kada zakon predvidja odredjenu formu, punovazne su neformalne izmene i dopune o sporednim
tackama o kojima u formalnom ugovoru nije nista receno, ukoliko to nije protivno cilju radi kojeg je forma
propisana, a dozviljene su i docnije pogodbe kojima se smanjuju ili olaksavaju obaveze jedne ili druge
strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

10.) Nacela koja deriviraju iz nacela savesnosti i postenja

1.) Nacelo zabrane zloupotrebe prava
- Postoje situacije u kojima titular koji ima odredjeno subjektivno pravo, u konkretnom slucaju to pravo vrsi
na nacin kojim ometa uzivanje, ostvarivanje nekih drugih prava, drugih titulara.
- Apsolutna sloboda jednog subjekta bi znacila neslobodu drugog subjekta, i zato je i najapsolutnije od svih
prava, pravo svojine, ograniceno: ono se vrsi u granicama odredjenim pozitivnim propisima.
- Ti propisi nekada obavezuju na necinjenje, a ponekad na cinjenje.
- Ogranicenja se odnose i na apsolutna i na relativna prava, jer bi se njihovom zloupotrebom negiralo
nacelo savesnosti i postenja.
- Neposredna odredba koja uredjuje pitanje zloupotrebe prava u materiji apsolutnih ( stvarnih ) prava je
predvidjena Zakonom o osnovnim svojinskopravnim odnosima, gde se navodi da vlasnik ostvaruje pravo
svojine u skladu s prirodom i namenom stvari, i u skladu s drustvenim interesima odredjenim zakonom, kao
i da je zabranjeno vrsenje prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno ili priznato, ili
protivno moralu drustva.
- Zabrana zloupotrebe prava posebno je uredjena i za relativna ( obligaciona ) prava i to ZOO: zabrana
vrsenja prava iz obligacionih odnosa, protivno cilju zbog koga je takvo pravo zakonom ustanovljeno ili
priznato.
- Zloupotreba prava je tacka tangente u kojoj se spajaju pravo i etika.
2.) Nacelo jednake vrednosti davanja
- Dvostrani ugovori se zasnivaju na ideji razmene: razlog, osnov, kauza cinidbe je protivcinidba druge.
- Otuda pretpostavka da u zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od nacela jednake vrednosti
uzajamnih davanja ( ekvivalencije prestacija ), ali kako je jednaka vrednost uzajamnih davanja u

5
doslovnom smislu nemogoca i fakticki nedokaziva, Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima narusavanje
tog nacela povlaci pravne posledice.
- Obligacija podrazumeva korelaciju potrazivanja i duga, sto kada su posredi dvostrano obavezni
ugovori, u sirem smislu, podrazumeva i jednakost uzajamnih davanja.
- Razuman subjekt se u teretnim poslovima nece obavezati da po realizaciji ugovora suprotna strana znatno
uveca svoju imovinu tako sto se njegova znatno smanji.
- Otuda pravo predvidja nekoliko konkretnih instrumenata zastite ovog nacela:
A) Odgovornost za materijalne nedostatke
- U ugovorima sa naknadom svaki ugovarac odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja, a pri tom
se shodno primenjuju pravila ugovora o prodaji, odnosno pravila o obavezama prodavca.
- Materijalni nedostaci postoje:
* ako stvar nije imala potrebna svojstva za redovnu upotrebu ili promet;
* ako nije imala potrebna svojstva za narocitu upotrebu u pogledu svrhe nabavke, a koja je bila ili je morala
biti poznata prodavcu;
* ako stvar nema svojstva i odlike koji su izricito ili precutno ugovoreni, odnosno propisani;
* kada je prodavac predao stvar koja ne odgovara uzorku ili modelu, osim ako uzorak odnosno model nisu
pokazani samo radi obavestavanja.
- Prodavac odgovara za materijalne nedostake koje je ona imala u casu prelaza rizika na kupca, bez
obzira na to da li je to prodavcu bilo poznato ili ne.
- Odgovornost prodavca se ogleda u korelaciji prava kupca da zahteva ispunjenje ugovora ( otklanjanje
nedostataka ili predaju druge stvari bez nedostatka ), snizenje cene, raskid ugovora, a u svakom slucaju
kupac ima pravo na naknadu pretrpljene stete.
B) Odgovornost za pravne nedostatke
- Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo treceg koje iskljucuje, umanjuje ili
ogranicava kupcevo pravo, a o cijem postojanju kupac nije obavesten, niti je pristao da uzme stvar
opterecenu pravom ( zastita od evikacije ).
V) Prekomerno ostecenje
- Ugovarac u dvostranom ugovoru, koji u vreme zakljucenja ugovora za pravu vrednost obaveza nije znao
niti je morao znati, pa je na svoju stetu zakljucio ugovor u kojem postoji ocigledna nesrazmera cinidbi,
ima pravo da u roku 1 godine zahteva ponistenje takvog ugovora.
- Druga strana ima alternativu, pa moze i da ponudi dopunu do prave vrednosti, cime se ugovor ostati na
snazi.
G) Zelenaski ugovor
- Ako se jedna ugovorna strana koristi stanjem nuzde ili teskim materijalnim stanjem ili nedovoljnim
iskustvom, lakomislenoscu ili zavisnoscu, te zakljuci u svoju korist takav ugovor da su prestacije u
ociglednoj nesrazmeri, ugovor je nistav.
- Ostecena strana moze u roku od 5 godina da zahteva smanjenje obaveze na pravican iznos i ako sud
takvom zahtevu udovolji, tako izmenjen ugovor ostaje na snazi.
D) Promenjene okolnosti
- Ukoliko posle zakljucenja ugovora nastupe okolnosti koje otezavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili se
zbog tih okolnosti ne moze ostvariti svrha ugovora, a sve u toj meri da ugovor vise ne odgovara
ocekivanjima ugovornih strana i da bi ga bilo nepravicno odrzati, strana kojoj je otezano ispunjenje moze
zahtevati raskid takvog ugovora.
- Ugovor se nece rakinuti ako druga strana ponudi da se ugovor pravicno izmeni.
- U slucaju raskida, sud ce obavezati stranu koja je zahtevala raskid da naknadi troskove drugoj strani.
- Ideja zastite nacela prestacije preko ustanove promenjenih okolnosti navodi se u ZOO u citavom nizu
ustanova i ugovora, npr. vec u predugovoru, koji ne obavezuje ukoliko su nastupile promenjene okolnosti.
DJ) Nacelo monetarnog normalizma
- Kada je predmet obaveze odredjeni iznos novca, duznik mora da isplati onaj broj novcanih jedinica na koji
obaveza glasi, a ako je obaveza u devizama, obaveza se moze ispuniti i u dinarima prema kursu koji vazi u
vreme ispunjenja obaveze.

6
11.) Ostala posebna nacela
a) Nacelo zabrane prouzrokovanja stete
- Svako je duzan da se uzdrzi od postupaka kojim moze drugom prouzrokovati stetu.
b) Nacelo duznosti ispunjavanja obaveza
- Strane u obligacionom odnosu su duzne da izvrse svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje, a
obaveza se moze ugasiti samo saglasnoscu volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.
v) Nacelo paznje u izvrsavanju obaveza i ostvarivanju prava.
- Strana u obligacionom odnosu je duzna da u izvrsenju svoje obaveze postupa s paznjom koja se u pravnom
prometu zhteva u odgovarajucoj vrsti obligacionih odnosa ( paznja dobrog privrednika, dobrog
domacina..paznja dobrog strucnjaka ).
g) Nacelo postovanja dobri poslovnih obicaja
- Buduci da su odredbe ZOO dispozitivne prirode, strane mogu ugovoriti i primenu kodifikovanih obicaka
( uzansi ) na konkretan slucaj, a uzanse ce se primeniti i ukoliko iz okolnosti proizlazi da su ugovaraci hteli
njihovu primenu.
d) Nacelo postupanja pravnih lica u skladu sa pravnim aktima
- Ugovori koje zakljucuju pravna lica moraju biti u skladu sa statutom tog lica, medjutim i u slucaju kada
ugovor nije u skladu sa statutom, on ce ostati na snazi, osim ako je druga strana bila nesavesna, tj. znala je ili
je morala znati da je postupljeno protivno statute.
dj) Nacelo mirnog resavanja sporova

12.) Pojam obligacije

- Obligacija je pravna veza izmedju dve strane, poverioca ( aktivna strana ) i duznika ( pasivna strana ),
na osnovu koje poverilac ima pravo da zahteva od duznika odredjeno ponasanje, odredjenu prestaciju, a ovaj
je to duzan da ucini.
- Obligacija je jedna uzajamnost, korelacija, u kojoj prava jedne strane odgovaraju obavezama druge strane.
- Ta korelacija moze da bude dvostrana kada su obe strane istovremeno i u polozaju poverioca i u polozaju
duznika ( npr. kupoprodaja ), ili jednostrana, kada je jedno lice osteceni a drugo stetnik.
- Lica koja vezuje obligacija mogu da budu fizicka ili pravna.
- Prestacija se moze sastojati u: davanju, cinjenju, necinjenju, uzdrzavanju ili trpljenju.
- Pravna veza nastaje na osnovu pravnog posla ( npr. ugovor, zavestanje ), zatim kao posledica nanosenja
stete drugome, ali moze nastati i na drugi nacin ( zakonske obligacije, neosnovano obogacenje, nezvano
vrsenje tudjih poslova ).
- Obligacija se moze izvrsiti i prinudnim putem.

13.) Pravne osobine obligacije

- Obligacija je imovinske prirode, subjekti u obligaciji su odredjena lica, obligacija ima odredjenu
sadrzinu, obligacija je relativnog karaktera.

1.) Obligacija je imovinskopravna veza

- Obligacija spada u imovinska prava i predstavlja imovinskopravnu vezu izmedju poverioca i duznika,
sto predstavlja i mogucnost da se svaka obligacija moze svesti na novcani ekvivalent.
- Obligacija nastaje, ostvaruje se i gasi radi zadovoljavanja imovisnkih interesa poverioca i duznika.
- Motivi za nastanak i prestanak obligacija mogu biti oneroznog ili lukrativnog karaktera, ali se uvek
realizuju preko imovine.
- Pravilo je da poverilac moze svoje pravo da ostvari putem kondemnatorne tuzbe ( tuzbe za osudu na
cinidbu ).
- U slucaju da duznik ne ispuni svoju obavezu ni posle pravosnazne i izvrsne sudkse odluke, prinudno
izvrsenje bice upravljeno na njegovu imovinu ( iz toga sledi da se zastita obligacije u krajnjoj instance svodi
na novcani ekvivalent ).
- Postoje i obligacije koje nisu snabdevene neposrednom, vec samo posrednom sankcijom ( naturalne
obligacije ).

7
- Naturalne obligacije nisu podobne za prinudno ostvarenje, ali ako duznik dobrovoljno izvrsi cinidbu,
maker u zabludi ( npr. nije znao da je dug zastereo ), nije ovlascen da zahteva povracaj datog, jer se smatra
da je platio dugovano.

2.) Obligacija je pravna veza izmedju dve odredjene strane

- U obligaciji postoje uvek i samo dve strane: poverilacka i duznicka ( moguce je vise lica na jednoj strani,
naravno ).
- Poverilac i duznik moraju biti razdvojena lica ( ne mozes biti u obligaciji sa sobom ).
- Broj subjekata na jednoj ili drugoj strani nema znacaj za kvalitativni polozaj tih subjekata, ali ima na
kvantativni raspored prava i obaveza.
- Ipak, postoje obligacije sa vise subjekata u kojima, u zavisnosti od prava poverilaca prema duznicima,
ovlascenja imaju i kvalitativno drugaciju ulogu.
- U tzv. zajednickim, odnosno deljivim obligacijama, poverioci mogu od duznika zahtevati samo svoj,
tacno odredjen udeo u potrazivanju, a duznici duguju samo svoj deo prestacije.
- Medjutim u solidarnim obligacijama poverilac moze od svakog duznika da zahteva ispunjenje obligacije
u celini, odnosno svaki duznik je duzan da izvrsi prestaciju kao da je samo on duznik, sto znaci da takva
obligacija podrazumeva poseban kvalitet prava.
- U jednostranim obligacijama jedna strana samo potrazuje a druga samo duguje, dok u dvostranim obe
strane istovremeno i potrazuju i duguju.

3.) Obligacija je pravna veza sa odredjenom sadrzinom

- Sam pojam obligacije podrazumeva da je u pitanju odredjeni pravni odnos, odnos izmedju duznika i
poverioca.
- Davanje, cinjenje, necinjenje, uzdrzavanje i trpljenje koje u konkretnom slucaju ima pravo da zahteva
poverilac od duznika, cini sadrzinu konkretnog obligacionog odnosa.
- Sadrzina i predmet obligacije se najcesce u osnovi izjednacuju jer prava i obaveze u obligaciji i jesu
ono na sta se obligacija odnosi, dakle odredjeno davanje, cinjenje, necinjenje i trpljenje.
- Konkretizovanje obligacije preko njene odredjene sadrzine, odnosno njen odredjen predmet omogucava
prvo prepoznavanje obligacionog odnosa, kao i konkretnu primenu pravila obligacionog prava na dati
praktican primer, jer nisu ista pravila za kupoprodaju ili zajam s kamatom.
- Za svaki obligacioni odnos je znacajna da njegova sadrzina, odnosno predmet ispunjava odredjene uslove:
da je odredjen ili odrediv, moguc i dopusten
- Da bi obligacija uopste nastala mora se znati sta je njena sadrzina jer u protivnom, cim se ne moze
odrediti o kojoj prestaciji je rec, nema ni pravne obaveze, pa ni obligacije.
- Prema delu nemacke teorije, sadrzina obligacionog odnosa se sastoji iz: jedne ili vise obligacija, sporednih
prava, obaveza uzajamne obzirnosti, prava preobrazavanja, prava na prigovore.
- Prema nekim shvatanjima postoje primarne i sekundarne prestacije.
- Primarne nastaju istovremeno sa nastankom obligacije, a sekundarna prestacija se sastoji u naknadi stete
usled povrede ugovorene obaveze.
- Ali ovakav odnos izmedju primarne i sekundarne prestacije unosi zabunu, jer one cine neodvojivo
jedinstvo, jer je sekundarna prestacija upravo sankcija za povredu primarne prestacije, i ona ( sekundarna )
cini obligaciju pravnom ustanovom.
- Da li ce sankcija ostati u pretnji ili realizaciji, zavisi od dva faktora: da li ce doci do povrede obligacije i da
li ce poverilac pokrenuti pravni mehanizam zastite, jer to zavisi od njegove autonomije volje.
- Ukoliko poverilac postavi zahtev, dolazi do primene jedne od osnovnih osobina obligacije da je to pravna
veza izmedju dve odredjene strane.
- Nepostovanje obaveze vodi njenom prinudnom ostvarivanju, a sa stanovista prava, potupno je svejedno
da li je do prestacije doslo usled pretnje sankcijom ili primenom same sankcije ( bitno je da je ustanovljeno
stanje koje i jeste cilj obligacije ).
- Kada je rec o sporednim pravima koja sluze za obezbedjenje poveriocevog potrazivanja, posredi su
sporedne obligacije koje traju dok potrazivanje ne bude namireno i u tom smislu predstavljaju poseban
element sadrzine obligacije.
- Obaveza uzajamne obzirnosti je posebna obaveza koja nije odredjena u trenutku nastanka obligacionog
odnosa, vec zavisi od buduceg ponasanja poverioca, odnosno duznika, i otuda ona ne ulazi u sadrzinu

8
cinidbe, ali stoji s njom u unutrasnjoj vezi ( prema nasoj teoriji ova obaveza je samo drugi naziv za
nacelo savesnosti i postenja ).
- Kad je rec o pravima preobrazavanja, to bi u slucaju alternativnih obligacija bilo pravo izbora ili na strani
poverioca ili na strani duznika, zatim pravo na odustanak od ugovora uz naknadu stete ( prema nasoj
teoriji tu nisu neka specificna prava koja se moraju posebno izdvojiti iz sadrzine obligacije ).
- Prema nasim autorima, sadrzina obligacije sadrzi dva naucna pitanja:
pitanje predmeta obligacije.
pitanje uzroka njenog nastanka ( kauze same obligacije ).
- Premet obligacije je vezan za pitanje sta to duznik duguje poveriocu, odnosno na kakvo ponasanje
poverilac moze da prisili duznika, a to su odredjene prestacije ( davanje, cinjenje, necinjenje, trpljenje ).
- Postavlja se pitanje zasto je uopste nastala duznikova obaveza, i odgovor daje teorija kauze ( neki autori
negiraju kauzu kao element sadrzine obligacije, pa sadrzinu svode samo na predmet obligacije, sto nije
dobro za nauku ).
- Kauza je univerzalni institut ugovornog prava, jer je u krajnjoj liniji jedan od instrumenata koji derivira iz
nacela savesnosti i postenja, jer se promena u subjektivnim gradjanskim pravima mora zasnivati na
valjanom osnovu ( kauzi ).
- U kauzi je sadrzana ideja jednakosti davanja, ekvivalenta, a ta ideja je sadrzana u ideji pravde i
pravicnosti, koje pak cine sustinske elemente svakog prava.
- Kauza je, dakle, jedno od sredstava zastite nacela savesnosti i postenja, a time i ustanova koje
deriviraju iz tog nacela: javnog poretka, dobrih obicaja i nacela ekvivalentnosti prestacija u domenu
realizacije privatne autonomije.
- Kauza je obavezujuci razlog ponasanja druge strane, jer ako toga nema, nema kauze, a kad nema
kauze, nema ni obligacije.
- DAKLE: Sadrzina obligacije se sastoji iz dva elementa: predmeta i osnova ( kauze ).
- Oni tvore identitet konretne obligacije, i otuda je moguce vrsiti razlicite promene subjekta ( poverioca ili
duznik a) u obligacionom odnosu, a da ne doje do promene obligacije.
- Promena obligacije nastaje tek promenom njene sadrzine, tj. predmeta ili osnova.

4.) Obligacija je pravna veza relativne prirode

- Obligaciona prava spadaju u relativna prava, sto znaci da obligacioni odnos vezuje samo poverioca i
duznika u konretnoj obligaciji, i ima dejstvo inter partes, dok na treca lica obligacija po pravilu ne utice ni
u smislu tereta ni u smislu koristi.
- Ukoliko prodavac proda istu stvar dvojici kupaca ( A i B ), a potom je preda kupcu A, kupac B ne moze da
trazi nista od kupca A, jer s njim nije ni u kakvom obligacionom odnosu.
- Kupac B oze da trazi od prodavca naknadu stete.
- Obligacija je pravo poverioca da od duznika zahteva odredjeno ponasanje.
- To stanje ne moze biti neprimereno dugo, otuda je svaka obligacija podlozna zastarelosti.
- Svojina je, kao apsolutno pravo, namenjena da traje neograniceno i zato nije podlozna zasarelosti.
- Relativno dejstvo obligacije je pravilo, ali postoje izuzeci, koji se odnose na slucajeve upisa obligacionih
prava u javne knjige: npr. ukoliko se zakup upise, njegovo dejstvo vise nije relativnog vec apsolutnog
karaktera, tako da bi svaki novi vlasnik mora da postuje prava zakupca; slicno je i sa licnim sluzbenostima i
ugovornim pravom prece kupovine koji se upisu.
- Obligaciona prava imaju dejstvo i prema trecim licima kada su ispunjeni uslovi za pobijanje duznikovih
pravnih dela ( actio Pauliana ), u kom slucaju poverilac moze da uputi tuzbeni zahtev prema trecem licu
kome je duznik preneo odrejdeno pravo.
- Apsolutno dejstvo tuzbe je moguce i po samom zakonskom resenju i narocito se predvidja da prenosenjem
svojine ne prestaje obligacioni odnos.

14.) Obligacija ili obligacioni odnos

- Odnos poverioca i duznika je uzajaman, reciprocan: ono sto je za poverioca pravo, to je za duznika
obaveza.
- Izmedju njih postoji odnos korelativnosti, sto je posledica cinjenice da izmedju subjetivnog prava i
obaveze ( duga ) uvek mora postojati korelacija, a ona podrazumeva istovremenost nastanka prava i
obaveze.
9
- Poverilac ima subjektivno pravo koje su u materiji obligacija ispoljava kao potrazivanje, ali on ujedno
ima i pravo na zahtev ( tuzbu ).
- Duznik ima obavezu koja se u materiji obligacija izpoljava kao dug, ali taj dug prati i duznikova
odgovornost.
- Poveriocevom potrazivanju uvek odgovara dug, sto znaci da izmedju potrazivanja i duga uvek postoji
veza korelativnosti, a takva veza je pravilo i u zahtevu i odgovornosti.
- Medjutim, izmedju poveriocevog prava na zahtev i duznikove odgovornosti ne postoji uvek odnos
korelacije, vec je moguc trostruki odnos, u vidu sledecih pravnih situacija:

1.) Korelacija.
- Zahtev i odgovornost redovno stoje u uzajamno odgovarajucem, korelativnom odnosu.
- Kada je rec o ovakvim obligacijama u pogledu zahteva i odgovornosti, govori se o civilnim, potpunim
obligacijama.
- Korelacija podrazumeva pravni i eticki element.
- Sa pravnog stanovista, korelacija postoji ukoliko postoji pravni identitet, prestaciona istovetnost izmedju
zahteva i odgovornosti.
- Sa etickog stanovista, korelacija postoji ako se nacin ispunjenja, kako poverioca tako i duznika, vrsi tako
da u konkretnom slucaju za drugu stranu ne predstavlja sikanu, da subjekt na drugoj strani obligacija ne
stavlja u gori polozaj pri izvrsenju prava iz obligacionog odnosa nego sto je bio polozaj jedne, odnosno
druge strane pri nastanku obligacije.

2.) Ogranicena korelacija.

- Ova vrsta nepotpune obligacije postoji kada je odgovornost duznika manja od poveriocevog zahteva, a
ona se moze javiti u dva vida:
A) Predmetno ogranicena odgovornost- ona se moze javiti u dva oblika:
a) Odricanje od svojine ( derelikcija ).
- To je slucaj kada vlasnik stvari proceni da su veci troskovi koje treba da isplati u vezi sa povracajem svoje
stvari od savesnog drzaoca nego sto stvar uistinu vredi.
- Slucajevi takvog odricanja od svoje su narocito poznati u pomorskom pravu ( spasavanje
brodova, troskovi lezarine..), i tada se nazivaju abandon.
b) Odgovornost imovinskim fondom ( odgovorsnost cum viribus ), a ne imovinom kao celinom.
- U odredjenim slucajevima duznik nece odgovarati celom svojom imovinom ( sto je pravilo ), vec samo
njenim delom, odredjenim fondom unutar imovine.
- To je npr. slucaj kada ostaviocevi poverioci, buduci da je naslednik prezaduzen i postoji opasnost da se
naslednikovi poverioci namire tako sto ce zahtevati njegovu celokupnu imovinu, zahtevaju separation
bonorum, odnosno odvajanje zaostavstine od imovine naslednika.
- Na taj nacin se u imovine naslednika formiraju dva fonda, jedan koji se sastoji od zaostavistine i drugi od
ostale imovine, tako da prvi fond sluzi za namirenje ostaviocevih poverioca, a drugi fond za namirenje
naslednikovih poverioca.
B) Vrednosno ogranicena odgovornost.
- Ova vrsta odgovornosti znaci da duznik odgovara predmetno neograniceno, celokupnom svojom
imovinom, ali je vrednosno ograniceno do visine odredjene vrednosti ( npr. naslednik kao univerzalni
sukcesor ostavioca odgovara za ostavioceve dugove samo do visine vrednosti nasledjene zaostavstine, u
skladu sa principom da naslednik ne moze imati stete od subjektivnog naslednog prava ).
- Izraz obligacija se moze koristit u sirem smislu ( kao sinonim za obligacioni odnos ) i u uzem smislu
( onda znaci dug, odnosno duznikovu obavezu, ili potrazivanje, odnosno poveriocevo pravo ).
- Pretpostavka je da se izraz "obligacija" koristi u sirem smislu ( ako nije napomenuto suprotno ).

3.) Odustvo korelacije.

- U ovom slucaju postoji jedna korelacija izmedju subjektivnog prava i duga, ali ne i izmedju prava na
zahtev i odgovornosti.
- To je slucaj kada obligacija, usled dugotrajnog nevrsenja prava od strane poverioca izgubi neposrednu
pravnu zastitu ( ali se nije obligacija ugasila ).
- Da bi obligacija bila obligacija, ona mora imati neku vrstu pravne zastite, neki oblik gradjanskopravne
sankcije, a u ovom slucaju je nema usled zastarelosti.

10
- Mada sankcija postoji u posrednom obliku, u smislu da ako duznik u zabludi ispuni obavezu, iako je
nastupila zastarelost potrazivanja ( dakle bez osnova vrati dug ), onda nece moci da trazi naknadu stete ili
restituciju ( DAKLE, i ovo odsustvo korelacije je relativno ).
- Ovakve obligacije se nazivaju naturalnim.
- Odsustvo korelacije sustinski postoji i prilikom odgovornosti za drugog, kao i u slucajevima jemstva, nekih
zaloznih prava ( npr. hipoteke..).
Apsolutna korelacija: dug/potrazivanje
Relativna korelacija: zahtev/odgovornost
izuzeci: ogranicene korelacije i odsustvo korelacije.

15.) Podela obligacija ( uopste )

- Obligacije se mogu podeliti prema razlicitim kriterijumima, i to prema: predmetu, kauzi, mnozini
subjekata, mnozini predmeta, sankicji, trajanju.
- Prema predmetu, obligacije se dele na: pozitivne i negativne, obligacije cilja i sredstva, novcane i
nenovcane obligacije.

16.) Pozitivne i negativne obligacije

- Pozitivne obligacije su obligacije cinjenja, a negativne su obligacije necinjenja.
- U pozitivnim obligacijama rec je o pravu poverioca da zahteva od duznika da nesto ucini ( npr. da
preda odredjenu stvar ), a s druge strane, kada je poverilac ovlascen da zahteva od duznika odredjeno
uzdrzavanje, rec je o negativnim obligacijama.
- Pozitivne obligacije su pravilo, a ono sto je pravilo uredjeno je imenovanim ugovorima, i otuda
imenovani ugovori sadrze pozitivne obligacije ( razmena, kupoprodaja, nalog, zajam, ugovor o delu..),
odnosno neko cinjenje a cesto u okviru toga odredjeno davanje.
- Za sticanje svojine putem ugovora potrebno je da je prenosilac bio vlasnik, da je ugovor o prodaji
punovazan i da je izvrseno cinejnje u smislu predaje stvari.
- Pitanje je kakva je situacija u pravnim sistemima u kojima ugovor ima translativno dejstvo ( sam ugovor
prenosi svojinu ), jer iz toga sledi da nema obligacije davanja.
- Punovazan ugovor je i u nasem pravu dovoljan uslov za prenos svojine, pod pretpostavkom da je rec o
individualno odredjenim stvarima, a to su situacije:
kada prodavac prenese svojinu na kupca samim ugovorom, a stvar ne preda, vec je zadrzi po drugom
osnovu, npr. ostavoprimac ( constitutum posesorium ).
kada kupac vec drzi stvar po drugom osnovu, npr. kao ostavoprimac, a potom putem kupoprodaje stekne
svojinu na stvari ( traditio brevi manu ).
kada se prodata stvar nalazi kod treceg lica na osnovu nekog pravnog posla, npr. ugovor o zakupu, tako
da ni prodavac ni kupac nemaju drzavinu ( cessio vindicationis ).
kada prodavac proda i preda stvar kupcu, ali zadrzi pravo svojine do potupne isplate cene ( pactum
reservati dominii ).
- Dakle u ovim situacijama je akt davanja nepotreban, vec je dovoljan ugovor, te se postavlja pitanje da li se
radi o negativnoj obligaciji, u smislui da prodavac mora da se uzdrzi od akata koji bi remetili svojinska
ovlascenja novog vlasnika.
- Ipak, odgovor je negativan, jer je prenosilac sada odgovoran kao i sva treca lica da se uzdrzi od
uznemiravanja vlasnika u vrsenju prava svojine, jer svojina kao stvarno pravo deluje erga omnes ( dakle
ugovorom je preneta svojina, pa se obligacija ugasila, pa nije rec o negativnoj obligaciji, pa ako nije
negativna obligacija, to znaci da je postojala pozitivna obligacija ).
- DAKLE, u sistemima koji podrazumevaju titulus i modus, predaja je u funkciji prenosa svojine, a u
sistemima sa translativnim prenosom ( kao i u navedenim situacijama u nasem pravu ), sam ugovor je u
funkciji prenosa svojine.
- Negativne obligacije se sastoje u uzdrzavanju od cinejnja ( necinjenje, trpljenje ).
- Postoji uslov da bi ovakva vrsta prestacije mogla biti predmet obligacije, a to je dopustenost pozitivne
obligacije povodom koje je nastala negativna obligacija, a ukoliko je dopustena, onda treba utvrditi da li
je i negativna obligacija dopustena u konkretnom slucaju, NPR: Nije moguce zasnovati dopustenu obligaciju

11
da lice A ubije lice B, pa samim tim nije dupusteno ni zasnivanje obligacije po kojoj se lice A obavezuje da
nece ubiti lice B; Medjutim, ako postoji pravna obaveza lica A da ubije lice B ex oficio kao izvrsenje smrtne
kazne, onda nije dopustena obligacija kojom se lice A obavezuje da nece ubiti lice B ).
- Da bi nastala punovazna negativna obligacija, bitno je da imperativni propisi izvan materije gradjanskog
prava ( krivicni i upravnopravni propisi ) ne zabranjuju cinjenje ili uzdrzavanje od cinjenja u
konkretnom slucaju.
- Pored toga, zasnivanje obligacionog odnosa mora se proveriti i kroz prizmu gradjanskopravnih
propisa, odnosno ogranicenja privatne autonomije, tako npr. ne moze nastati punovazna negativna
obligacija kojom se ugovaraci obavezuju da nece raskinuti ugovor bez obzira na razloge.
- Postoji nacelo zabrane prouzrokovanja stete, koje nalaze duznost uzdrzavanja od pustupaka kojima se
drugom moze prouzrokovati steta, kao da je posredi neka vrsta negativne zakonske obligacije, medjutim
ovde se postavlja pitanje odnosa dopustenosti pozitivne obligacije kada se ona zasniva na pristanku
ostecenika i opste zabrane prouzrokovanja stete.
- Negativne obligacije mogu biti i nesamostalne ( npr. kupac se obaveze da kupljenu stvar ne proda
odredjeno vreme ).
- Negativna i pozitivna obligacija cesto se mogu naci i zajedno, npr. prilikom prava prece kupovine
prodavac se mora uzdrzavati od prodaje pre nego sto ponudi stvar titularu ovog prava i njegovog
izjasnjavanja, te ukoliko titular navedenog prava prihvati ponudu, nastaje pozitivna obligacija za obe strane (
predaja stvari i predaja novca ).
- Ukoliko se prekrsi navedena negativna obligacija, opet ce nastati pozitivna, jer ce prodavac biti duzan da
titularu prava prece kupovine naknadi stetu.
- Negativna obligacija postoji zbog postojanja pozitivne koja je obezbedjuje, ali ne i obrnuto.
- Uslov postojanja pozitivne je odustvo negativne, jer bi je u suprotnom negativna ponistila.
- S druge strane, uslov postojanja negativne je postojanje pozitivne, jer bi bez nje negativna obligacija
bila izvan sfere prava, dakle ne bi bila obligacija.
- Znacaj podele obligacija na pozitivne i negativne ima tri aspekta:
a) Prvi aspekt se odnosi na povredu obligacije.
- Kada je rec o pozitivnoj obligaciji, njena povreda se vrsi propustanjem cinjenja, ili delimicnim
cinjenjem, odnosno delimicnim necinjenjem, pa cak i davanjem ali koje ne odgovara sadrzini obligacije.
- Negativna obligacija zahteva cienjenje kao uslov njene povrede.
- Negativna obligacija je apsolutnog karaktera, jer uzdrzavanje od povrede mora biti apsolutno, posto bi
svako neuzdrzavanje ( bez obzira na obim ) bilo povreda.
b) Drugi aspekt odnosi se na otpocinjanje toka zastarnog roka, jer njegovim istekom civilna obligacija se
transformise u naturalnu obligaciju, sto znaci da gubi moc prinudnog ostvarenja.
- Pravilo je da u pozitivnim obligacijama rok otpocinje da tece prvog dana posle dospelosti, a dan
dospelosti je trenutak kada nastaje pravo poverioca da podigne tuzbu u konkretnom slucaju.
- Za razliku od toga, u negativnim obligacijama rok otpocinje da tece prvog sledeceg dana posto je
duznik izvrsio cinejnje, umesto necinjenja.
v) Treci aspekt se odnosi na dokazivanje za slucaj spora oko povrede obligacije.
- Polozaj poverioca u postupku u vezi sa sporom o pozitivnim obligacijama je pasivan ( teba da dokaze
samo svoje poverilacko svojstvo ), a kad je rec o negativnim obligacijama, poverilac mora u postupku
imati aktivniju ulogu, jer kako je rec o obavezi necinejnja, onda poverilac dokazuje da je duznik ucinio
ono sto prema ugovoru nije smeo, jer duznik to nece to svakako da dokazuje ( nije mu u interesu ).
- Tek kada bi poverilac ucinio maker verovatnim da je duznik svojim cinjenjem povredio negativnu
obligaciju, tada duznik ima interes da dokazuje da za povredu nije kriv, odnosno da je do povrede doslo npr.
usled vise sile, slucaja ili krivice treceg lica.

17.) Obligacije cilja ( rezultata ) i sredstva

- Obligacija cilja podrazumeva takvu brstu obaveze kojom duznik mora postici odredjen rezultat, a nacin
na koji je duznik dosao do cilja nije bitan, osim ukoliko je sam nacin zakonom zabranjen.
- U ugovorima o kupoprodaji predaja odredjene stvari mora ostvariti cilj, a to je prenos svojine.
- Neostvarenje odredjenog rezultata, bez obzira na savesnost ili krivicu duznika, predstavlja povredu
obligacije i konstituisanje obligacije naknade stete.
- Vecina obligacija su obligacije cilja.

12
- Obligacije sedstva stvaraju obavezu koja podrazumeva preduzimanje radnji koje treba da dovedu do
odredjenog cilja, ali postizanje datog cilja nije bitno za ispunjenje duznikove obaveze.
- Ono sto je bitno je da je duznik nastupao u skladu sa nacelom savesnosti i postenja, i pokazao
odgovarajuci stepen paznje koji je u konkretnom slucaju nuzan kada je pokusavao da postigne dati
rezultat, a potrebno je i da duznik postupa u skladu sa pravilima odrejdene struke ( ako je to potrebno u
konkretnom slucaju ).
- Obligacija sredstva je npr. ugovor o pronalazenju nafte, pa ako se da sve od sebe da se nadje nafta, ali se
ipak ne nadje, jbgili ugovor o angazovanju sportskog trenera za postizanje boljih rezultata, pa ni do njih
ne dodjeali ovaj da sve od sebe..opet jbg.
- Kada je rec o obligaciji cilja, postoji pretpostavka o odgovornosti duznika, i ona je najbliza objektivnoj
odgovornosti.
- Odsustvo postignutog cilja automatski prouzrokuje odgovornost duznika, koji moze isticati samo opste
uslove za oslobodjenje od odgovornosti ( npr. visa sila, krivica treceg lica ).
- Dakle ovde je poverilac u privilegovanom polozaju, jer duznik mora da dokazuje da nije kriv za
neispunjenje obaveze.
- U obligacijama sredstva, krivica duznika se ne pretpostavlja, a poverilac je duzan da dokaze da je
odsustvo rezultata bilo prouzrokovano delanjem duznika bez dovoljno paznje, truda ili nepostovanjem
pravila struke.

18.) Novcane i nenovcane obligacije

- Novcane cinidbe se smatraju vrednosnim cinidbama, jer promene u trzisnoj vrednosti novca imaju
posledice i na planu prava.
- Ukoliko bi se dosledno insistiralo na nacelu monetarnog normalizma, to bi dovelo do povrede nacela
savesnosti i postenja ( npr. ugovorena je isplata cene nepokretnosti u vise rata, ali usled inflacije dodje do
velike promene u vrednosti novca, pa bi strogom primenom novcanog normalizma, poverilac bio ostecen.
- U vreme komunizma, postojala je odredba kojom je bilo utvrdjeno da kad obaveza ima kao predmet svotu
novca, duznik je obavezan da isplati onaj broj novcanih jedinica na koji obaveza glasi ( sto predstavlja
utvrdjivanje navcanog normalizma ).
- Danas se, pak, mogu zasnovati obligacioni odnosi u novcanim obavezama koji teze ocivanju interesa
poverilaca u uslovima inflacije, na nacin da je moguce ugovoriti odgovarajuce indeksne klauzule.
- S druge strane, interesi duznika su zasticeni maksimiranjem kamata, zabranom zeleneskih ugovora..
- Novcane obligacije su one obligacije koje za predmet imaju predaju odredjenog iznosa novca koji je
prema pozitivnim propisima dopusten ( novac u opticaju ), dok su nenovcane obligacije sve ostale
obligacije koje za svoj predmet ne podrazumevaju novac koji je u zvanicnom opticaju.
- Moguce je da obligacioni odnos obuhvata vise razlicitih obligacija, kako novcanih, tako i nenovcanih, npr.
duznik je obavezan da isplati odredjeni novcani iznos i preda odredjenu stvar.
- Kada je rec o kombinaciji novcane i nenovcane obligacije, postavlja se pitanje koja pravila upotrebiti u
takvom slucaju.
- Pri odgovoru na ovo pitanje mora se voditi racuna o zajednickoj nameri ugovaraca, ali i o objektivnom
kriterijumu koji u konkretnom slucaju ukazuje na prevagu jednog ili drugog elementa takvog spoja.
- Pa ako je u jednoj obligaciji novcano davanje dominantno ( npr. ugovor o dozivotnom izdrzavanju u
smislu mesecnih davanja ), onda novcana obligacija apsorbuje nenovcanu, te se u tom slucaju primenjuju
pravila o novcanim obligacijama, dok je obrnut slucaj u nekim slucajevima, npr.kada je rec o ugovoru o
razmeni uz doplatu, pa ako je mala doplata, onda se primenjuju pravila nenovcanim obligacijama.
- Kamata je prva specificnost novcanih obligacija, jer se ona u slucaju docnje podrazumeva u svim
novcanim obavezama ukoliko sto drugo nije ugovoreno.
- Kada su u pitanju novcane obligacije fizickih lica, duznik ce placati kamatu na glavnicu zbog same
upotrebe novca, dakle nema veze sa docnjom, ukoliko je to ugovoreno, a ukoliko se radi o pravnim licima,
kamata se podrazumeva iako nije ugovorena.
- Ukoliko je rec o novcanoj obligaciji, duznik padom u docnju automatski i bezuslovno duguje i zateznu
kamatu koja je utvrdjena zakonom.
- Ugovorena kamata ne moze biti bez ogranicenja, jer bi se u tom slucaju otvorile mogucnosti zelenasenja.

13
- Zato kad je rec o ugovorenoj kamati, stopa kamate za fizicka lica ne moze biti visa od kamatne stope koja
se u mestu ispunjenja placa na stedne uloge po vidjenju, a za pravna lica, maksimiranje kamate je uredjeno
posebnim zakonom.
- Ukoliko je kamata visa od dozvoljene, primenice se najvisa dozvoljena stopa kamate.
- Nistava je odredba ugovora kojom se predvidja da ce na kamatu, koja dospe na isplatu, poceti da tece nova
kamata ako ne bude isplacena stara ( zabrana anatocizma ).
- Ipak, moze se unapred ugovoriti da ce stopa kamate biti povecana ukoliko duznik neblagovremeno ne
isplati dospele kamate.
- Postojalo je pravilo da kada se iznos dospelih kamata izjednaci sa glavnicom, kamata prestaje da tece, ali je
razvoj trzisne privrede doveo do ukidanja tog pravila.
- Duznik moze novcane obaveze ispuniti pre roka i ta odredba ima imperativni karakter, jer je nistava
odredba ugovora kojom bi se duznik ovog prava odrekao.
- Duznik koji svoju obavezu ispuni pre roka ima pravo, ako je na to ovlascen ugovorom ili to proizlazi iz
obicaja, da zahteva odbitak iznosa kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze.
- Kada je rec o opstim pravilima koja vaze za nenovcane obligacije, duznik svoju obavezu, svoj dug treba da
ispuni poveriocu u mestu koje je odredjeno pravnim poslom ili zakonom.
- Ali ako mesto nije odredjeno pravnim poslom ni zakonom, a ne moze se odrediti ni po vrsti posla ni po
prirodi obaveze, ispunjenje obaveze se vrsi u mestu u kome je duznik u vreme nastanka obaveze imao
svoje sediste.
- Kada je rec o novcanim obligacijama, kao mesto njihovog ispunjenja smatra se mesto u kome poverilac
ima svoje sediste.

19.) Obligacije koje nastaju na osnovu volje i na osnovu zakona

- Podela obligacija prema kauzi podrazumeva uzu podelu: na osnovu izjave volje i na osnovu zakona; na
kauzalne i apstraktne; licne i nelicne.

- U krajnjoj liniji sve obligacije imaju osnov u zakonu, medjutim ovde je u pitanju neposredni uzrok
nastanka konkretne obligacije.
- Obligacije ciji se neposredni nastanak vezuje za zakonske propise sadrze kauzalnu vezu koja se bazira ili
na uzrocno-posledicnom nizu ( kauzalni niz cinjenica koje neposredno vode do duznika, npr. vozac je na
pesackom prelazu udario pesaka ), ili je uzrok odgovornosti duznika neposredno zakonski propis, kao
sto je slucaj prilikom objektivne odgovornosti za stetu ili odgovornosti za drugog.
- Kada je uzrok obligacije neposredna primena zakona, npr. prilikom objektivne odgovornosti, po pravilu se
ne ulazi u dokazivanje kauzalne veze u vezi sa nastankom obligacije, jer je u pitanju pretpostavljena
odgovornost.
- Ipak, i u tim slucajevima pretpostavka odgovornosti nije neoboriva ( npr, roditelji se mogu osloboditi
odgovornosti za stetu svog deteta mladjeg od 7 god, ukoliko dokazu da su ga ostavili drugom na cuvanje i da
je do stete doslo odgovornoscu tog lica ).
- Istrazivanje uzrocno-posledicne veze izmedju stetnog dogadjaja i ponasanja stetnika je pravilo, bez
obzira na kome lezi teret dokazivanja.
- Ukoliko uzrocno-posledicna veza ukazuje na odredjeno lice kao stetnika, ono ce biti duzno da dokaze da je
steta nastala bez njegove krivice, sto znaci da ce pitanje kauzalnosti biti predmet sudskog spora.
- Kada su, s druge strane, u pitanju obligacije ciji je neposredni osnov izjava volje pravnog subjekta,
pitanje kauze slozenije je i zavisi od vrste pravnog posla, a pre svega od podele na jednostrane i dvostrane,
kao i na teretne i doborcine pravne poslove.
- Bez kauze u slucaju spora nije moguce utvrditi sadrzinu obligacije.

20.) Kauzalne i apstraktne obligacije

- Svaka obligacija ima kauzu, dakle nije kriterijum podele postojanje ili nepostojanje kauze, vec njena
vidljivost, odnosno nevidljivost.

14
- U nekim pravnim poslovima je kauza istaknuta tako da je jasno zbog cega je takav pravni posao nastao, a
time je znatno olaksano njegovo svrstavanje u posebne podele ( npr. teretni, dobrocini, licni, nelicni),
kao i njegovo tumacenje.
- Dakle, osnov kauzalne obligacije je neposredno vidljiv i jasan.
- Apstraktne obligacije imaju skriven osnov, odnosno kauza nije neposredno vidljiva i jasna, a to
onemogucava svrstavanje takve obligacije u odgovarajuce posebne podele, i onemogucava tumacenje
odgovarajucih prava i obaveza duznika, odnosno poverioca.
- Npr. za menicu je poznato da poverilac potrazuje odredjeni iznos od duznika, ali nije poznato zbog ceka,
jer je kauza nevidljiva.
- Ipak, i takav pravni posao zavisi od postojanja i dopustenosti kauze, jer ako duznik ulozi prigovor, sud je
duzan da istrazi kauzu.
- U tom smislu, moguce je da je u pitanju zabranjeni pravni posao ( zelenaski ugovor ), moguce je da
poverilac nije sam izvrsio svoju obavezu, a zahteva od duznika da izvrsi svoju..
- Apstraktne obligacije se u slucaju spora uvek moraju svesti na kauzalne, jer je pravilno resenje spora
upravo u neposrednoj vezi s postojanjem i dopustenoscu kauze.
- Apstraktne obligacije poboljsavaju pravni polozaj poverioca, jer on u slucaju spora, kao tuzilac nece
biti obavezan da dokazuje da je duznik u obavezi da ispuni cinidbu, vec obrnuto, duznik je taj koji ce morati
da dokazuje da li uopste ima obavezu ili ju je vec izvrsio.
- Apstraktne obligacije ubrzavaju pravni promet, jer se ne moraju sacinjavati ugovori s posebnim
odredbama koj bi stitile poverioca, jer u mnogim slucajevima apstraktna obligacija cini dovoljnu zastitu.

21.) Licne i nelicne obligacije

- Podela se zasniva na intenzitetu veze izmedju prestacije i duznika.
- Ukoliko prestaciju moze ispuniti samo duznik licno, u pitanju su licne obligacije, obligacije intuitu
personae.
- To su obligacije koje nastaju na osnovu volje pravnih subjekata, pri cemu su licne osobine i kvaliteti
duznika bilo odlucujuci motiv konkretne sadrzine obligacije, sto znaci da su takvi motivi usli i u polje
kauze (npr. ugovor o delu sa tacno odredjenim slikarom).
- U nelicnim obligacijama prestacija nije vezana za duznika, vec je bitno da prestacija bude uredno
ispunjena, i to u krajnjoj liniji moze i da ucini drugo lice, a ne sam duznik ( npr. poveriocu nije bitno ko ce
mu vratiti dugovani novac ).
- Ima i takvih cinidbi koje podrazumevaju licno angazovanje duznika, ali ipak ne spadaju u licne obligacije
( npr. prilikom prenosa svojine na nepokretnosti prodavac mora licno dati izjacu kojom dopusta izmenu
titulara svojine u zemljisnim knjigama u korist kupca, medjutim, ako on to neosnovano odbije, ta njegova
izjava moze se zameniti odgovarajucom sudskom odlukom ).
- Licne obligacije moze ispuniti samo duznik licno i otuda njihovo ispunjenje nije moguce neposrednim
sredstvima prinude.
- Duznik se moze naterati na ispunjenje na 2 nacina:
ako duznik ne zivrsi u roku svoju nenovcanu obavezu koja je utvrdjena sudskom odlukom, sud moze da
duzniku odredi naknadni primereni rok za izvrsenje prestacije i pri tome, nezavisno od pricinjene stete,
odrediti da ce duznik morati da isplacuje poveriocu odredjeni iznos novca za svaki dan zadocnjenja, pocev
od isteka primerenog roka
- Ovo sredstvo su sudski penali, cija je svrha posredni uticaj na duznika da izvrsi cinidbu.
poveriocu stoji uvek na raspolaganju pravo na naknadu stete, ako duznik svojom krivicom ne izvrsi
cinidbu.
- Obligacije su podobne za nasledjivanje, a izuzetak su licne obligacije.
- Nelicne obligacije su pravilo u pravnom prometu i one su podobne za nasledjivanje.
- Duznik moze biti posredno nateran da ispuni nelicnu obligaciju putem kondemnatorne tuzbe, odnosno
presude na osudu na cinidbu ( a ako poverilac trpi i stetu, onda svakako ima pravo na naknadu stete ).
- Poveriocu u nelicnim obligacijama stoji na raspolaganju siri spektar pravne zastite u odnosu na poverioca u
licnim obligacijama, jer ima i neke posebne mogucnosti da ostvari svoj interes, a to su neka posebna pravna
sredstva u okviru poveriocevih prava u nekim posebnim slucajevima.

15
- Ukoliko duznik ne ispuni u roku svoju obavezu koja je utvrdjena pravosnaznom sudskom presudom,
poverilac ga moze pozvati da je ispuni u primerenom roku i izjaviti da po proteku roka nece primiti
ispunjenje, vec zahtevati naknadu stete.

22.) Deljive i nedeljive obligacije

- Podela prema mnozini subjekata obligacije.
- U obligacionom odnosu mogu biti namanje dva lica ( dualisticki odnos ), ali i brojcano neodredjen, ali u
konkretnom slucaju odrediv krug lica.
- Kada je rec o mnozini subjekata u obligaciji, radi se o pluralistickim obligaciajma, i u okviru njih odnosi
zavise od vrste prestacija u konkretnom slucaju: da li je rec o deljivim ili nedeljivim obligacijama,
solidarnim ili zdruzenim obligacijama.
- Podela na deljive i nedeljive obligacije ne odnosi se na fizicku mogucnost podele prestacije, vec je ta
podela cisto pravne prirode.
- U deljivim obligacijama predmet moze biti podeljen na dva ili vise delova koji zadrzavaju svojstva i
srazmernu vrednost cinidbe kao celine.
- Nasuprot tome, u nedeljivim obligacijama cinidba se ne moze razdeliti na delove, a cak i kada je to
moguce, ti delovi u svom zbiru ne odgovaraju cinidbi kao celini, tako da je i njihova zbirna vrednost
manja u odnosu na datu cinidbu kao celinu.
- Pravilo je da su obligacije uzdrzavanjanja nedeljive, a s druge strane, obligacije cinjenja i posebno
davanja stvari odredjenih po rodu jesu deljive.
- Najcesce deljive obligacije su novcane obligacije ( npr. izplata zajma sa kamatom na rate ).
- Deljive obaveze su i obligacije ciji je cilj sticanje svojine, npr. prodaja nepokretnosti nekolicini kupaca po
alokativnim delovima.
- Pravilo je da se obaveza, odnosno potrazivanje u deljivoj obavezi koja ima vise duznika ili vise
poverilaca deli na jednake delove, odnosno odgovarajuce kvote, ukoliko sto drugo nije ugovoreno ( npr.
dva lica zakupi local od 150 kvadrata po ceni od 1500 evra, ali jedan uzme 100 kvadrata a drugi 50 kvadrata,
pa ce zakupninu placati zrazmerno tome ).
- Deljive obligacije su u sustini posebne i samostalne obligacije koje mogu imati razlicitu sudbinu ( npr.
poverilac prema jednom duzniku moze oprostiti dug a prema drugom ne ).
- Razlog zbog koga se deljive obaveze, uz neke izuzetke, uzimaju kao celina obligacionog odnosa jeste taj
da poticu od istovetnog pravnog osnova, npr. jednog ugovora o kupoprodaji
- Ukoliko bi duznik bio obavezan da preda stof za odelo od tri metra, on to ne moze uciniti tako sto ce stof
da preda u tri dela od po tri metra, jer se od takvog stofa ne moze napraviti odelo ( nedeljiva obligacija ), a
isto je npr. i sa pravom sluzbenosti prolaza.
- Problem deljivosti obligacije se javlja narocito u slucaju kada se na jednoj ili obe strane javlja vise
subjekata.
- Ukoliko se prema ovoj mnozini subjekata obligacija moze srazmerno podeliti, ( rec je o deljivoj
obligaciji ), posredi su zajednicke obligacije.
- Zajednicka obligacija kao podrazumeva vise subjekata na poverilackoj strani naziva se aktivnom
zajednickom ( deljivom ) obligacijom, a kada je vise lica na duznickoj strani, onda je to pasivna
zajednicka ( deljiva ) obligacija.
- U aktivnoj zajednickoj obligaciji svaki poverilac moze da zahteva ispunjenje svog, srazmernog dela
ugovorene cinidbe, i obrnuto, kada je rec o pasivnoj zajednickoj obligaciji, prestacija se deli u
odgovarajucoj srazmeri.
- Ukoliko nije drugacije odredjeno, i u aktivnoj i u pasivnoj zajednickoj obligaciji pretpostavka je da se
prestacije dele na jednake delove.
- To znaci da je svaki delo prestacije samostalna celina i da eventualna insolventnost nekog duznika pogadja
one poverioce koji nisu uspeli da prime cinidbu.
- To dalje znaci da poverioci koji su se naplatili nisu duzni da srazmerno namire poverioce koji to nisu
uspeli.
- Npr. i otpust duga koji je ucinio poverilac u sporazumu sa jednim duznikom ne oslobadja ostale duznike.
- U obligacionom pravu oboriva je pravna pretpostavka da kada postoji vise subjekata u obligacionom
odnosu, rec je o zajednickim, deljivim obligacijama.

16
- U trgovinskom pravu, medjutim, kada ima vise duznika u nekoj deljivoj obavezi, vazi pretpostavka
solidarnosti.
- Kada su posredi nedeljive obligacije, svaki subjekt je, bilo na poverilackoj strani bilo na duznickoj,
subjekt takve obligacije kao celine: poverilac moze da zahteva prestaciju kao celinu; duznik moze da
izvrsi prestaciju samo kao celinu.
- Nedeljivost obligacije moze biti i ugovorena ( relativna nedeljivost ), a to su slucajevi kada je obligacija
po prirodi deljiva, ali su stranke zbog nekog specificnog interesa ugovorile nedeljivost.
- Ukoliko je dakle, u pitanju nedeljiva obligacija sa vise duznika, ne primenjuju se pravila koja vaze za
zajednicke obligacije, vec pravila koja se odnose na solidane obligacije.
- Sa druge strane, kada u nedeljivoj obavezi ima vise poverilaca, pri cemu solidarnost nije ni ugovorena niti
je na zakonu zasnovana, jedan poverilac moze da zahteva da duzik ispuni obavezu njemu, ali pod
uslovom da je na to ovlascen od drugih poverilaca.
- U suprotnom, svaki poverilac moze da zahteva od duznika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili
da je polozi sudu.
- To znaci da kada jedan od poverioca u nedeljivoj obligaciji nije ovlascen na prijem ispunjenja, on mora da
kao tuzioce oznaci sve poverioce zajedno, bez obzira sto tuzbu podnosi sam ( ako dobije spor, presuda ce
obuhvatiti sve poverioce zajedno ).
- Nedeljive obligacije imaju razlicite pravne posledice u zavisnosti da li je vise subjekata na poverilackoj ili
duznickoj strani.
1.) Nedeljive obligacija s vise poverilaca
- Obligacino odnos u kojem postoji nedejiva obaveza s vise poverilaca podrazumeva da zahtev kojim se
trazi izvrsenje takve obaveze mogu postaviti svi poverioci takve cinidbe.
- Npr. dva lica u galeriji kupe sliku, a galerija ne izvrsi predaju slike, ugovorenu cinidbu od galerije ne moze
zahtevati sam ojedan poverilac.
- Ali posto je cinidba nedeljiva, to logicno znaci da je svaki od poverilaca, u nasem primeru oba poverioca,
subjekt potrazivanja ( ne moze jedan od dva poverioca da trazi predaju slike ).
- Medjutim to ne znaci da ukoliko postoji vise poverilaca da se svi oni obavezno moraju dogovoriti o
podizanju tuzbe, nego svaki poverilac ima pravo na zahtev ( tuzbu ) koju moze i sam podici, ali tuzba mora
obuhvatiti i ostale poverioce ( kumulativan zahtev ).
- Duznik svoju nedeljivu obavezu s vise poverilaca moze ispuniti na tri nacina:
istovremeno svim poveriocima.
jednom ili samo nekim koji zahtevaju u ime svih i na to su ovalsceni.
putem odgovarajucih depozita ( u slucaju poverilacke docnje ).
2.) Nedeljive obligacije sa vise duznika
- Ukoliko vise duznika duguje ispunjenje nedeljive obaveze, svaki saduznik je obavezan da prestaciju ispuni
u celini.
- Dakle poverilac moze zahtevati od svakog saduznika ispunjenje cele obligacije.
- Npr. dva suvlasnika slike prodaju sliku, i poverilac je ovlascen da zahteva predaju te slike od bilo kog
saprodavca, pa moze npr. da zahtev uperi protiv onog kod koga se slika nalazi.
- Nedeljivost obaveze podrazumeva da ispunjenjem od jednog duznika obaveza prestaje, odnosno
obligacija se gasi ipso facto i u odnosu na ostale duznike.
- Pravni odnosi samih duznika se resavaju prema pravilima regresa.
- Za nedeljive obaveze u kojima ima vise duznika, shodno se primenjuju pravila o solidarnim
obligacijama.
- Znacaj podele je visestruk:
a) Sa materijalnopravnog stanovista, u deljivim obligacijama moguce je ispunjenje prestacije u
nekoliko delova ( npr. isplata u ratama ), a u nedeljivim obavezama to nije moguce: u apsolutno nedeljivim
obligacijama to je apsolutno nemoguce, a u relativno nedeljivim obligacijama stranke se mogu naknadno
dogovoriti da obligacija postane deljiva.
- Deljiva obligacija, u zavisnosti dispozicije stranaka ili posebnog propisa, moze biti pod pravnim
rezimom zajednickih ili solidarnih obligacija, a nedeljiva obligacija potpada pod pravila solidarnih
obligacija.
b) S procesnog stanovista, polozaj tuzioca u nedeljivim obligacijama je specifican, jer on ne moze da tuzi
samo u svoje ime, vec tuzbenim zahtevom uvek mora da obuhvati sve poverioce zajedno, bez obzira na
njihov stav.

17
23.) Solidarne obligacije
- Solidarna obligacija podrazumeva deljivu obavezu, ali koja se treba ispuniti u celini.
- Prestacija jeste deljiva, ali pod odredjenim uslovima stavlja se pod rezim kao da je nedeljiva.
- Pa svaki sapoverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze u celini od svakog saduznika, a svaki duznik
ima obavezu da zahtevu udovolji; ispunjenjem obaveze od jednog saduznika bilo kom sapoveriocu,
obligacija se gasi.
- Solidarne obligacije se ne pretpostavljaju, vec one mogu nastati na osnovu volje ovlascenog lica
( ugovor, zavestanje ) ili na osnovu zakona.
- U zavisnosti od toga da li je u obligaciji vise poverilaca ili vise duznika, solidarne obligacije se dele na
aktivne i pasivne.

24.) Aktivne solidarne obligacije

- Aktivna solidarna obligacija je ona u kojoj postoje sapoverioci, koji mogu, svaki za sebe, da zahtevaju
ispunjenje cinidbe u celini.
- Poverilac moze zahtevati ispunjenje srazmernog dela duznikove obaveze, a moze i zahtevati isplatu
duga u celini.
- Solidarna obligacija se gasi ispunjenjem od duznika solidarnom poveriocu koga on izabere ( facultas
alternative ), ili poveriocu koji je prvi trazio ispunjenje ( prior tempore, potior iure ).
- Solidarna odgovornost se ogleda i na planu docnje, jer ako duznik padne u docnju prema jednom
solidarnom poveriocu, u docnji je prema svim poveriocima, ali i obrnuto, ako je jedan poverilac u docnji
prema duzniku, u docnji su svi.
- Takodje, priznanje duga jednom poveriocu, koristi svim poveriocima.
- Medjutim, ako jedan poverilac prekine zastarevanje, to ne koristi ostalim solidarnim poveriocima,
odnosno prema njema rok i dalje tece, ali odricanje od zastarelosti prema jednom poveriocu koristi i
drugima.
- Posle ispunjenja solidarne obligacije od duznika, nastaju odredjena prava i obaveze medju solidarnim
poveriocima, a to su regresni odnosi.

- Smanjenje i gasenje solidarne obaveze

- Solidarna obligacija se redovno gasi ispunjenjem od bilo kog saduznika, medjutim solidarna obligacija
moze prestati i na drugi nacin, po opstim pravilima ( npr. zastareloscu ), a cinidba moze biti i smanjena.
- Duznik i u solidarnoj obligaciji moze koristiti institut prebijanja, odnosno moze istaci kompenzacioni
prigovor prema poveriocu koji je trazio ispunjenje ili nekom drugom solidarnom poveriocu, ali prebijanje
moze ici samo do visine solidarnog potrazivanja koje pripada poveriocu s kojim se prebijanje vrsi.
- Ako jedan od solidarnih poverioca zakljuci sa duznikom poravnanje, ono, ukoliko nije prihvaceno od
ostalih, nema pravno dejstvo prema drugim poveriocima, vec se dug srazmerno smanjuje za to potrazivanje (
za koje je dogovoreno poravnanje ), ali ostatak duga vazi prema ostalim poveriocima solidarno.

25.) Pasivne solidarne obligacije

- Pasivna obligacija je ona u kojoj postoje saduznici, koji su obavezni da ispune cinidbu u celini bilo kom
poveriocu, iako je prestacija deljiva.
- Iz toga sledi da je u pasivnim solidarnim obligacijama odgovornost duznika kumulativna, dok je sam
dug alternativan.
- Pasivne solidarne obligacije su po svom cilju upravljene na poboljsanje pravnog polozaja poverioca.
- Otuda poverilac ima pravo da trazi i ispunjenje dela obaveze, a duznik tada moze da ispuni samo deo
obaveze, npr. onaj deo koji srazmerno tereti njega.
- Tako npr. ako je u pitanju pasivna solidarna obligacija koja se sastoji u isplati 30000 evra, pri cemu postoje
3 duznika, poverilac moze po svom izboru da zahteva isplatu samo od jednog najsolventnijeg duznika, ali
moze i da zahteva od jednog 10000 evra, a kasnije od drugog 20000 evra.

18
- Po namirenju celokupnog duga, npr. od samo jednog solidarnog duznika, obligacija se gasi i prema ostalim
saduznicima ( interni odnosi saduznika se regulisu posle prema pravilima regresa ).
- Kada u pasivnoj solidarnoj obligaciji poverilac padne u docnju prema jednom solidarnom duzniku, on je u
docnji i prema ostalim saduznicima, ali s druge strane, docnja jednog solidarnog duznika nema dejstva
prema ostalim saduznicima.
- U slucaju priznanja duga koji bi izvrsio jedan od solidarnih duznika, nema dejstva prema ostalim
duznicima.

- Smanjenje i gasenje solidarne obaveze

- Dakle, solidarna obligacija moze prestati izvrsenjem cinidbe od ma kog saduznika po opstim pravilima, ali
moze prestati ili biti umanjena i iz posebnih razloga.
- Solidarni duznici mogu izvrsiti prebijanje potrazivanja prema poveriocu, s tim da svaki saduznik moze
pozvati na prebijanje drugog saduznika, a takvo prebijanje ide do visine iznosa duga tog saduznika s kojim
je prebijanje izvrseno.
- Ukoliko poverilac u pasivnoj solidarnoj obligaciji otpusti ( oprtosti ) dug sporazumom s jednim duznikom,
obligacija se gasi ( oprost duga jednom, znaci oprost duga za sve saduznike, s izuzetkom kada oprost
duga ima za cilj da oslobodi obaveze samo tog duznika s kojim je kompenzacija izvrsena ).
- Poravnanje poverioca s jednim od solidarnih duznika nema dejstvo prema ostalima.
- Posto je solidarna obaveza deljiva, moguce je da zastarelost ne tece ili bude prekinuta u odnosu na jednog
duznika, ali tece u odnosu na ostale saduznike.
- Moguce je da nastupi zastarelost obaveze prema svima, osim prema jednom duzniku, pa na zahtev
poverioca, taj duznik mora da ispuni celu obavezu, a potrazivanje poverioca prema ostalim duznicima se
pretvorilo u naturalnu obligaciju, ali medjuti, ovaj jednicak sto mora da plati za sve ima pravo regresa prema
ostalima ( prema nacelu savesnosti i postenja ).

26.) Individualizovane i genericne obligacije

- Prema mnozini predmeta, obligacije se dele: na individualizovane i genericne, kao i na kumulativne,
alternativne i fakultativne.
- Individualizovane su one obligacije koje su posebno oderedjene tako da se prima faciae prepoznaje
njihov predmet, pa ako je rec o individualizovanoj obligaciji to je npr. akt predaje slike Bjelica "Predeo sa
kucama"..te i te dimenzije
- S druge strane, ako je obaveza prodavca da preda nov automobile odrejdene marke i boje, nije rec o
individualizovanoj obligaciji, nego o genericnoj.
- U genericnoj obligaciji je rec o relativno neodredjenom, ali odredivom predmetu ( ako bi predmet bio
apsolutno neodrdjen, onda obligacije ne bi ni bilo ).
- Za genericnu obligaciju je bitno da predmet nije posebno konkretno odredjen.
- U genericnim obligacijama, lice koje je odredjeno za izbor se mora drzati odredjenog roda stvari, tj. vrste,
kolicine i kvaliteta ( to znaci da njegov izbor nije sustinske vec tehnicke prirode ).
- Izbor se mora vrsiti u skladu sa najopstijim nacelom savesnosti i postenja.
- Ukoliko nije predvidjeno koje lice ima pravo izbora, pretpostavka je da izbor vrsi duznik.
- Izvrsenje prestacije i u genericnim obligacijama podrazumeva njegovo individualizovanje, tako da
ispunejnjem genericna obligacija se pretvara u individualizovanu obligaciju ( dakle akt ispunjenja uvek
znaci individualizovanu obligaciju ).
- Neke vrste ugovora uvek podrazumevaju individualizovane obligacije ( npr. ugovor o zakupu ), dok
druge vrste podrazumevaju genericne obligacija ( ugovor o zajmu ), a nekim vrstama su otvorene obe
mogucnosti ( ugovor o kupoprodaji ).
- U individualizovanim obligacijama propast predmeta ( npr. usled pozara ) dovodi do gasenja obligacije
usled objektivne nemogucnosti ispunjenja.
- Ako je do propasti doslo visom silom ili slucajem, rizik snosi vlasnik stvari.
- Kod genernicne obligacije, bez obzira na razlog propasti objekta genericne obligacije, duznik se ne
oslobadja odgovornosti za ispunjenje obligacije ( postoje retki izuzeci ).

19
27.) Alternativne obligacije
- Ako je duznik u obavezi da ispuni dve ili vise prestacija, ali se oslobadja obaveze ispunjenjem jedne,
onda je rec o alternativnoj obligaciji.
- Npr. duznik ima obavezu da preda ili sliku Predica ili sliku Konjovica..
- Pravilo je, da pravo izbora koju ce obavezu izvrsiti pripada duzniku, ali aktom kojim je konstituisana
ova obligacija moze biti predvidjeno i drugacije resenje ( pravo izbora pripada poveriocu ili trecem licu ).
- Lice na kome je pravo izbora zadrzava to pravo do trenutka obavestavanja poverioca o svom izboru, a
posle toga izbor je definitivan ( neopozivost izbora ) i ne moze se menjati bez saglasnosti poverioca.
- Ako je pravo izbora pripadalo poveriocu a on se ne izjasni, duznik ga moze pozvati da izvrsi izbor u
primerenom roku, a po isteku tog roka izbor prelazi na duznika.
- U slucaju npr. vise sile pa izvrsenje jedne obaveze postane nemoguce, obligacija se svodi na preostalu
cinidbu, odnosno postaje jednostavna obligacija.
- Ukoliko je za nemogucnost ispunejnja jedne obaveze odgovoran duznik, postoje dve pravne situacije:
ako je pravo izbora pripadalo duzniku, obligacija se svodi na preostalu mogucu prestaciju.
ako je pravo izbora pripadalo poveriocu, njegov izbor se svodi ili na zahtev za ispuenjnje preostale
moguce prestacije ili na zahtev za naknadu stete.
- Ukoliko je za nemogucnost ispunjenja jedne obaveze odgovoran poverilac, obligacija ce se po pravilu
ugasiti, odnosno duznik se oslobadja obaveze.
- Ipak, ako je pravo opcije pripadalo duzniku, on moze ispuniti preostalu cinidbu, ali tada i sam postaje
poverilac naknade stete prema poveriocu iz prvobitne obligacije, ali i obrnuto, ako je poverilac kriv za
nemogucnost ispunjenja jedne obaveze, ali je na njemu bilo pravo izbora, on onda moze duzniku naknaditi
stetu, ali i zahtevati ispunjenje preostale obligacije.

28.) Fakultativne obligacije

- Faklutativne obligacije imaju jedan predmet, jednu obavezu, ali ovlasceno lice moze tu pravnu situaciju
izmeniti tako sto ce izvrsiti drugu cinidbu ili ce zahtevati izvrsenje druge cinidbe.
- Ako je duznik u obavezi da ispuni samo jednu prestaciju, ali se oslobadja obaveze ispunejnjem druge
odredjene prestacije, rec je o fakultativnoj obligaciji ( faklutativna obaveza ).
- Duznik ima alternativno ovlascenje; pravo zamene cinidbe je na duzniku, na njemu je facultas
alternative.
- Obligacija je u stvari prosta, jer poverilac moze da zahteva samo ispunjenje jedne prestacije.
- Poveriocev zahtev nije u korelativnosti sa odgovornoscu duznika, jer duznik moze da ispuni svoju
obavezu i drugom cinidbom, a ne cinidbom koja odgovara poveriocevom zahtevu.
- Faklutativne obligacije mogu nastati pravnim poslovima ili zakonom.
- Pravilo je da facultas aleternativa pripada duzniku, ali to moze biti i poveriocevo pravo.
- Npr. zavestalac moze ostaviti isporuku licu A i to kolekciju od 31 slike nekog slikara, s tim da se naslednik
moze osloboditi obaveze ako licu A isplati iznos od 30000 evra; Lice A kao poverilac ( isporukoprimac ) ima
pravo da zahteva samo predaju kolekcije slika, a nema pravo da postavi alternativni tuzbeni zahtev i na
isplatu 30000 evra; Medjutim, naslednik koji ima obavezu da ispuni isporuku je ovlascen da umesto predaje
kolekcije slika, preda poveriocu 30000 evra i tako ugasi obligaciju.
- Ako predmet obaveze postane nemoguc usled dogadjaja za koji duznik odgovara, poverilac moze da trazi
naknadu stete, ali se duznik moze osloboditi obaveze dajuci predmet koji je ovlascen da da umesto
dugovanog.
- Postoje i zakonske faklutativne obligacije: npr. slucaj prekomernog ostecenja, pa ako je izmedju obaveza
ugovornih strana u vreme zakljucenja ugovora postojala ocigledna nesrazmera, ostecena strana moze da
zahteva ponistenje ugovora, ali duznik ima pravo da otkloni poremecaj u kauzi ( facultas alternativa )
ispunjenjem obaveze na drugi nacin, tj. dopunom do prave vrednosti ugovorne obaveze druge strane.
- Slicni su i pravni odnosi kada facultas alternativa pripada poveriocu, tako da poverilac moze, umesto
dugovanog predmeta, zahtevati od duznika neki drugi odredjeni predmet ( faklutativna potrazivanja ).
- Duznik moze da ispuni samo jednu cinidbu a ne moze se osloboditi te obaveze ispunjenjem druge, osim na
trazenje samog poverioca.

20
- Samo ako se poverilac javi sa zahtevom da se ispuni druga cinidba, na koju je ovlascen, duznik mora
postupati u smislu poveriocevog zahteva.
- Ako nemogucnost ispunjenja dugovane cinidbe nastane krivicom poverioca ili iz drugog razloga za koji
duznik ne odgovara ( npr. visa sila ), onda se obligacija gasi, ali ako je duznik odgovoran za nemogucnost
ispunjenja, onda duguje naknadu stete poveriocu.

29.) Kumulativne obligacije

- U kumulativnim obligacijama duznik je obavezan da izvrsi dve ili vise razlicitih cinidbi, pri cemu ih mora
izvrsiti kumulativno ( npr. duznik mora da preda neke slike i izlozbeni prostor, pa se ne moze osloboiti
obaveze, predajom samo slika ).
- Ako izvrsenje obligacije postane nemoguce iz razloga iz kojeg duznik ne odgovara, obligacija se gasi,
medjutim poverilac moze traziti izvrsenje obaveze koju je i dalje moguce izvrsiti.

30.) Civilne i naturalne obligacije

- Obligacije snabdevene neposrednom pravnom sankcijom, ponekad se nazivaju i pravnim obavezama,
odnosno civilnim obligacijama.
- Naturalne obligacije ne poseduju moc neposredne pravne prinude i zato se nazivaju i nepotpune ili
nesavsene obligacije ( one ne poseduju moc sudskog prinudnog izvrsenja ).
- Zakon navodi i konretne slucajece naturalnih obligacija: ako duznik ispuni zastarelu obavezu, nema
pravo zahtevati da mu se vrati ono sto je dao, cak i ako nije znao da je obaveza zastarela..
- Prema teoriji o nesavrsenim civilnim obligacijama, naturalne obligacije su u stvari bivse civilne obligacije
koje su se degenerisale u nesavrsene obligacije, kojima nedostaje neposredna mogucnost prinude ( to znaci
da je krug naturalnih obligacija u pogledu izvora ogranicen na nakadasnje civilne obligacije ).
- Teorija koja u naturalnim obligacijama vidi moralne duznosti znatno prosiruje polje primene takvih
obligacija.
- Naturalne obligacije nisu samo one koje su nekad bile civilne pa su se degenerisale, jer tu spadaju sve
obaveze koje se zasnivaju na nekoj vrsti etickih, odnosno moralnih duznosti, duznosti svesti, pa prema
tome cak i neki nistavi pravni poslovi mogu doci u domen ovih obligacija ( npr nistavost usled povrede
dobrih obicaja ).
- Prema shvatanju profesora Perovica, resenje je u spajanju ove dve teorije, a most on vidi u ustanovi javnog
poretka i dobrih obicaja.
- Nas Zakon kaze: ne moze se traziti povracaj datog ili ucinjenog na ime izvrsenja neke prirodne obaveze, ili
moralne ili drustvene duznosti.
- Konretna ustanova na kojoj se temelji postojanje naturalnih obligacija je kauza ( prema "nasem"
misljenju ): Duznik je zaista ranije dugova neku prestaciju i u zabludi je nju i izvrsio, misleci da nije
nastupila zastarelost. Onda naknadno trazi povracaj putem kondekcijske tuzbe, ali gubi spor jer je kauza
koja je postojala, ipak jaca od zastarelosti; ALI ako bi se dokazalo da kauze nije ni bilo nikada, tuzilac ce
uspeti u sporu i izvrsice se povracaj po osnovu pravno neosnovanog obogacenja.
- Pravni znacaj podele
- Civilne obligacije su pravilo i one se ostvaruju putem kondemnatornih tuzbi, odnosno njima
odgovarajucih presuda na osudu na cinidbu ( drugim recima: prestacije u civilnim obligacijama podobne su
za prinudno izvrsenje, jer sadrze mogucnost neposredne primene sankcije ).
- Naturalne obligacije imaju sve osobine obligacije, i jednu specificnost: nisu uvek podobne za prinudno
ostvarenje.
- Do prinudnog ostvarenja naturalne obligacije moze doci u dva slucaja:
a) Poverilac moze podneti kondemnatornu tuzbu i u slucaju da duznik ne istakne peremptorni prigovor, sud
ce takvu naturalnu obligaciju da snabde sankcijom preko svoje presude na osudu na cinidbu ( ukoliko duznik
istakne prigovor zastarelosti, poverilac gubi spor ).
b) Ukoliko duznik dobrovoljno ispuni obligaciju, makar i u zabludi, nece biti ovlascen da zahteva povracaj
ucinjene prestacije, sto znaci da su naturalne obligacije snabdevene posrednom sankcijom, odnosno
peremptornim prigovorom koji otklanjadejstvo kondekcijske tube.

21
31.) Izvori obligacija
- Izvori obligacija se mogu podeliti na:
1.) Ugovor.
2.) Prouzrokovanje stete.
3.) Sticanje bez osnova.
4.) Poslovodstvo bez naloga.
5.) Jednostrane izjave volje.
6.) Zakon, odnosno druge pravnorelevantne cinjenice koje neposredno, preko zakona, predstavljaju izvor
obligacija ( npr. srodstvo, bracna veza, susedski odnosi ).
- Bracna veza, srodstvo, susedski odnosito su vrlo raznovrsne cinjenice koje ne trpe zajednicki kriterijum,
ali je njihov zajednicki imenilac zakonska odredba, pa ima smisla tu raznoliku grupu cinjenica jednostavno
svrstati u zakonske obligacije, odnosno obligacije ciji je neposredni izvor sam zakon.
- Na taj nacin se zakon pojavljuje u dvostrukom svojstvu: kao izvor obligacionog prava i kao neposredni
izvor obligacija u svim onim slucajevima kada cinjenice ili cinjenicni skupovi ne pruzaju dovoljno
osnova za svrstavanje u jednu od poznatih grupa izvora obligacija.
- Mozda bi su u ovoj podeli ugovor i jednostrana izjava volje mogli svrstati u jednu grupu pod nazivom
obligacije koje nastaju na osnovu pravnih poslova, koja pak sadrzi dve podgrupe: jednostrane i dvostrane
pravne poslove ( odnosno jednostrane izjave volje i ugovore ).

32.) Promene obligacija ( uopste )

- Ima slucajeva kada je potrebno izmeniti citav pravni polozaj jednog subjekta u obligaciji, tako da njegov
sledbenik ulazi u sva prava i obaveze konkretne obligacije ciji je jedan od tvoraca upravo bio sledbenikov
prethodnik.
- Te promene nikada ne uticu na samu obligaciju, tj. na njen identitet ( istovetnost ), jer se ticu samo titulara
prava, pri cemu sadrzina obligacije ostaje ista.
- Promene u obligacionim odnosima mogu da iniciraju kako fizicka tako i pravna lica.

- Istovetnost ( identitet ) obligacije

- Odredjenost obligacije bitna je i sa stanovista sadrzine i sa stanovista subjekata.
- Obligacija uvek ima odredjenu sadrzinu, dakle, odredjenost predmeta i odredjenost osnova ( kauze ).
- Prestacije koje u konkretnom slucaju ima pravo da zahteva poverilac od duznika, cine sadrzinu
konkretnog obligacionog odnosa.
- Sa stanovista osnova, obligacija moze nastati na osnovu volje subjekta i tada je posredi causa finalis, a
kada je obligacija nastala izvan domena volje subjekata, posredi je causa efficiens.
- Identitet obligacije je njen pojavni oblik u pravnom zivotu, jer ako je u pitanju obligacija bez identiteta,
rec je o obligaciji samo u apstraktnom vidu, kao apstraktnom pojmu koji je predmet naucnog ispitivanja.
- To znaci da svaka konkretna obligacija ima svoj dvostruki identitet: identitet sadrzine ( odredjenost
kauze i predmeta ) i identitet subjekata ( odredjenost poverilacke i duznicke strane ).
- Dosledno tome, ukoliko se izvrsi neka promena u predmetu ili kauzi, ili se pak promeni poverilacka ili
duznicka strana, ocigledno je doslo do promena u obligaciji.
- Teorija obligacija kaze: promene u subjektima ne uticu na identitet obligacije ( npr. ako poverilac umre,
na njegovo mesto stupa njegov univerzalni sukcesor, ali to ne utice na identitet obligacije, pa ce duznik
morati da ispuni prestaciju poverilackoj strani isto kao da je u pitanju stari poverilac ), ali promene u
sadrzini dovode do odgovarajucih promena u identitetu obligacije.

33.) Promena subjekata u obligaciji

34.) Promena poverioca
- Pojam
- Promena poverioca se vrsi ustupanjem potrazivanja ugovorom, koje se tradicionalno naziva cesija.
- U tom odnosu ucestvuju tri lica:

22
 cedent ( ustupilac )- poverilac koji prenosi svoje potrazivanje (stari poverilac).
cesionar ( prijemnik )- pretstavlja lice na koje se prenosi potrazivanje (novi poverilac).
cesus- duznik
- Cesija je derivativni i translativni nacin sticanja prava, to je ugovor u kome ucestvuju, s jedne strane,
ustupilac ( cendent ) i, s druge strane, prijemnik ( cesionar ), kojim cedent prenosi na cesionara svoje
potrazivanje koje ima prema duzniku ( cesusu ).
- Ugovorne strane su iskljucivo cesionar i cedent, dok ce ucesce duznika ogleda samo u aktu
notifikacije, odnosno obavestavanja o cinjenici da je potrazivanje ustupljeno.
- Dakle od duznika se ne trazi saglasnost, jer njegov pravni polozaj ne moze biti pogorsan, vec ostaje isti.
- Ako duznik svoju obavezu izvrsi cesionaru pre notifikacije, ispunjenje je punovazno i duznik se oslobadja
obaveze, ali pod uslovom da je savestan, tj. da nije znao za cesiju.

- Predmet
- Predmet cesije mora biti obligacija, i to potrazivanje koje je dopusteno i podobno za prenos ( prenosivo
).
- Neprenosiva su:
potrazivanja ciji je prenos zabranjen zakonom.
potrazivanja intuitu personae.
kao i potrazivanja cija se priroda protivi prenosenju na drugoga.
- Isto tako, ni potrazivanja iz nedopustenih pravnih poslova ( kuporpodaja droga ) ne mogu biti ni prdmet
cesije.
- Potrazivanja koja su vezana za izdrzavanje, zakonsko ili ugovorno, naceno su neprenosiva.
- Pravilo je da zajedno s potrazivanjem na cesionara ( prijemnika ) prelaze i sporedna prava: prvenstvo
naplate, hipoteka, zaloga, prava na kamatu..
- Medjutim, cedent moze da preda cesionaru zalozenu stvar samo ako zalogodavac na to pristane ( ako ne
pristane, onda ta stvar ostaje kod cesionara koji je cuva za racun cesionara ).

- Pravni odnosi medju subjektima ustupanja potrazivanja

A) Odnos ustupioca ( cedenta ) i prijemnika ( cesionara )
- Kada je cesija izvrsena ugovorom s naknadom, cedent odgovara cesionaru za postojanje ( varitet )
potrazivanja, i to u casu kada je ustupanje isvrseno.
- Dakle bitno je da je potrazivanje postojalo u trenutku cesije, a ako kasnije otpadne iz bilo kog razloga,
cedent za to nije odgovoran.
- Kada je cesija zasnovana na dobrocinom ugovoru ( poklon ), cedentove odgovornosti za varitet
potrazivanja nema.
- Odgovornost cedenta za naplativost ( bonitet ) potrazivanja moze se zasnivati samo na ugovoru.
- Ali i ako je bonitet ugovoren, njegova visina je uvek ogranicena: do visine onoga sto je cedent primio od
cesionara, kao i za bonitet kamata, troskova ustupanja i troskova postupka protiv duznika.
- Veca odgovornost savesnog cedenta se ne moze ugovoriti.
- Cim se u ugovoru ugovara bonitet, pretpostavka je da je ugovor teretan.
- Punovazan ugovor o ustupanju potrazivanja podrazumeva da cedent mora predati cesionaru
odgovarajuce isprave o dugu, npr. priznanicu, kao i druge dokaze o ustupljenom potrazivanju i sporednim
pravima.
B) Odnos prijemnika ( cesionara ) i duznika ( cesusa )
- Cesionar ima prema cesusu ista prava koja je prema cesusu imao i cedent.
- Dakle ne moze da se pogorsa polozaj duznika.
- Cesus moze da istakne cesionaru, pored prigovora koje sam ima prema njemu ( npr. kompenzacioni
prigovor ), i one prigovore koje je mogao da istakne cedentu, i to do trenutka notifikacije ( npr. prigovor
zastarelosti potrazivanja..).
- Cesus moze priznati dug cesionaru izjavom volje, i time se prakticno odrice prigovora npr. zastarelosti koji
je ima prema cedentu.
V) Visestruko ustupanje
- Moguce je da postoji vise cesionara kojima je cedent ustupio potrazivanje, pa se postavlja pitanje kome
duznik od njih treba da ispuni obligaciju, pa postoje dve pravne situacije:
a) duznik ce punovazno ispuniti obavezu onom cesionaru koga je cedent prvo oznacio.

23
b) ako ovakvog obavestenja od strane cedenta nema, onda prednost ima onaj cesionar koji se prvi prijavi
duzniku.
G) Posebni slucajevi ustupanja potrazivanja:
a) Ustupanje umesto ispunjenja
- Kada duznik ( ovde cedent ) u sporazumu sa svojim poveriocem ustupi tom poveriocu ( cesionaru ) svoje
potrazivanje koje ima prema svom duzniku ( trece lice ), rec je o ustupanju umesto ispuenjnja, odnosno
zameni ispunjenja.
- Trece lice ( ovde cesus ) mora ispuniti svoju obavezu cesionaru, jer je potrazivanje u pitanju vec na osnovu
ugovora preslo u imovinu cesionara.
- Zakljucenjem tog oblika cesije, duznikova ( cedentova ) obaveza se gasi do iznosa ustupljenog
potrazivanja, a na taj nacin se gasi i cedentovo potrazivanje prema cesusu, jer je preneto na cesionara.
- Cesionar kome je nakon naplate njegovog potrazivanja nesto preostalo, duzan je da visak preda cedentu,
jer bi u suprotnom bila rec o pravno neosnovanom obogacenju.
b) Ustupanje radi naplacivanja
- Ustupanje radi naplacivanja je oblik cesije u kojem cedent ugovara sa cesionarom prenos potrazivanja koje
ima prema cesusu, a to tako da cesionar ima pravo cedentovog potrazivanja od cesusa, s tim da se po naplati
gasi ili smanjuje neko ranije potrazivanje koje je cesionar ima prema cedentu.
- Ako je cesionar naplatio manje od svog ranijeg potrazivanja, cedent je kao duznik i dalje u obavezi da
naknadi razliku, ali vazi i obrnuto, tj. ako je cesionar naplatio vise.
- U ovom obligu cesije cilj ustupanja nije zamena ispunjenja, kauza nije u obacanju protivprestacije, vec u
konkretnom primanju prestacije.
- Dosledno tome, ustupljeno potrazivanje nije ni preslo u imovinu cesionara samim ugovorom, vec faktom
naplate.
- Otuda cesus moze punovazno ispuniti svoju obavezu bilo cesionaru, bilo cedentu, i to cak i u slucaju
notifikacije.
v) Ustupanje radi obezbedjenja
- U slucaju da se lice A nalazi u svojstvu poverioca prema jednom licu, ali u svojstvu duznika prema drugom
licu, s tim da njegov poverilac ( poverilac lica A ) trazi odredjeno obazbedjenje za svoje potrazivanje,
moguce je posebnom vrstom cesije udovoljiti ovom zahtevu poverioca lica A.
- Pravo cesionara da od cesusa namiri svoje potrazivanje koje ima prema cedentu uslovljeno je
neispunjenjem obaveze cedenta prema ceionaru npr. u odredjenom roku.
- To znaci da ukoliko cedent blagovremeno ispuni svoju obavezu prema svom poveriocu ( ovde cesionaru ),
cesionar ce biti u obavezi da kontracedira, odnosno da vrati ustupljeno potrazivanje cedentu, jer je otpala
kauza ustupanja radi obezbedjenja.

35.) Promena duznika

- Promena duznika se moze javiti u vidu preuzimanja duga, pristupanja dugu i preuzimanja ispunjenja.

36.) Preuzimanje duga

- Promena duznika preuzimanjem duga je ugovor izmedju duznika i treceg lica- preuzimaoca, kojim
preuzimalac prima duznikov dug, s tim da poverilac na to da svoj pristanak, a predjasnji duznik se
oslobadja obaveze.
- Kako su obligacije po pravilu prenosive, moguce je preuzimanje svakog duga.
- Izuzetno, ukoliko je obligacija intuitu personae, ona je u nacelu neprenosiva, ali je i tu uz pristanak
poverioca moguce preuzimanje takve obligacije.
- Poverioceva saglasnost sa preuzimanjem duga moze biti:
izrecna- kada se poverilac usmeno ili pismeno saglasava sa preuzimanjem duga.
precutna- kada poverilac bez protesta i bilo kakve ograde primi neko ispunjenje od preuzimaoca, koji
pak ovo ucini u svoje ime.
- Ukoliko nije jasno da li je poverilac dao saglasnost ili nije, ugovaraci mogu da pozovu poverioca da se u
primerenom roku izjasni, a ako se ovaj ne izjasni u tom roku, smatrace se da je nesaglasan za
preuzimanjem duga ( neodobravanje ).

24
- Za vreme dok poverilac ne da svoj pristanak, kao i kada obije da ga da, ugovor o preuzimanju duga ime
dejstvo ugovora o preuzimanju ispunjenja.
- Preuzimanje duga nije formalan ugovor, ali ako je za osnovni posao povodom koga se ovaj oblik
promene duznika zakljucuje formalan, i preuzimanje duga mora biti u istoj formi.
- Slucaj preuzimanja duga kada je dug obezbedjen hipotekom
- Ukoliko je dug obezbedjen hipotekom, redovan je slucaj da je duznik ujedno i vlasnik hipotekovane
nepokretnosti.
- Problem se javlja kada duznik nije ujedno i vlasnik hipotekovane nepokretnosti, jer ako duznik ne izmiri
dug, a poverilac zeli da se namiri iz nepokretnosti pod hipotekom, poverilac mora da tuzi vlasnika
nepokretnosti.
- Kada hipotekarni vlasnik prodaje svoju nepokretnost, on moze sa pribaviocem ugovoriti da pribavioc
preuzme dug prema hipotekarnom poveriocu, ali se tada hipotekarni poverilac mora sa tim saglasiti u
pismenom obliku.

- Dejstva ugovora o preuzimanju duga

- Osnovno dejstvo se sastoji u tome sto se stari duznik oslobadja obaveze, jer preuzimalac postaoje novi
duznik.
- Postavlja se pitanje da li se obligacija ugasila u trenutku kada se stari duznik oslobadja obaveze i da li
nastaje nova obligacija u trenutku kada preuzimalac postoje duznik ( to je pitanje identiteta sadrzine
obligacije ).
- Odgovor: obligacija se nije ugasila, ona postoji u pravnom kontinuitetu od samog nastanka, kada je
obavezan bio stari duznik, pa sve dok je ne ispuni novi duznik.
- Medjutim, ukoliko je poverilac bio u zabludi, tj. nije znao da je preuzimalac prezaduzen, ugovor o
preuzimanju duga se po samom zakonu konvertuje u ugovor o pristupanju dugu.
- To ima za posledicu da se stari duznik ne oslobadja obaveze, vec sada umesto jednog, postoje dva
duznika.
- Za ovu zakonsku konverziju potrebna su dva uslova:
stanje prezaduzenosti preuzimaoca u vreme poveriocevog pristanka na ugovor.
da poverilac u vreme davanja pristanka nije znao za prezaduzenost preuzimaoca.

- Sporedna prava
- Pravilo je da sporedna prava prate sudbinu glavnog potrazivanja, dakle ostaju nepromenjena, ali dve
vrste sporednih prava su izuzetak:
a) Jemstvo- u trenutku preuzimanja duga, jemstvo prestaje po zakonu ako jemac ne pristane da jemci za
potonjeg duznika, jer se jemstvo odnosi na tacno odredjenog duznika i na poseban odnos inter partes et
intuitu personae.
b) Zaloga, ovde su moguce dve situacije:
kada je zalogu dalo trece lice, zaloga prestaje ( razlozi su isti kao i kod jemstva ).
kada je zalogu dao sam duznik, onda zaloga ostaje, jer je sama zaloga bila deo saglasnosti volja
poverioca i duznika.
- Zakonsko je pravilo da preuzimalac, kao potonji duznik, odgovara za sve kamate koje dospevaju posle
stupanja na snagu ugovornih odredaba o preuzimanju duga, kao i obrnuto, predjasnji duznik odgovara za
kamate koje su dospele pre preuzimanja duga.

- Prigovori
A) Dopusteni prigovori
- Preuzimalac moze da istakne poveriocu sve prigovore koji poticu iz dve razlicite obligacije:
a) prigovore koji proisticu iz pravnog odnosa predjasnjeg duznika i poverioca, ako se odnose na
obligaciju iz koje i proizlazi preuzet dug.
- Pa ako je postojala npr. neka mana volje na strane predjasnjeg duznika ( npr. poverilac je prevario
predjasnjeg duznika ), preuzimalac moze istaci peremptorni prigovor nepunovaznosti obligacije, i
ukoliko bi uspeo s tim prigovorom, bio bi oslobodjen obaveze koja je proistekla iz ugovora o preuzimanju
duga.
- Preuzimalac moze istaci i peremptorni prigovor da je dug vec isplacen u celini, ili pak prigovor lezije.

25
- Preuzimalac moze istaci i peremptorni prigovor zastarelosti potrazivanja, a zastarelost tece i za vreme
starog i za vreme novog duznika konstantno.
- Preuzimalac moze istaci i dilatorne prigovore, npr. nedospelosti potrazivanja.
b) prigovore koji poticu iz ( druge, posebne ) obligacije koja postoji izmedju preuzimaoca i poverioca.
- Ovde je moguce izvrsiti odgovarajucu kompenzaciju potrazivanja poverioca i duznika ( preuzimaoca ).
B) Nedopusteni prigovori
- Preuzimalac nije ovlascen da poveriocu istice prigovore koji su bili vezani za licnost predjasnjeg
duznika.
- Npr. preuzimalac ne moze izvrsiti kompenzaciju koju je moga da izvrsi predjasnji duznik sa poveriocem
( jer ne moze poverilac raspolagati tudjim pravom, tj. pravom potrazivanja starog duznika prema poveriocu,
pa da na osnovu toga trazi takvu kompenzaciju ).

37.) Pristupanje dugu

- Pristupanje dugu ima dva oblika: redovan ( ugovor o pristupanju dugu ) i poseban ( pristupanje dugu
u slucaju primanja neke imovinske celine.
A) Ugovor o pristupanju dugu
- Preuzimanjem duga, predjasnji duznik se oslobadja obaveze i u obligaciji ostaje samo jedan duznik-
preuzimalac.
- Medjutim, u pristupanju dugu rec je o takvom ugovoru zakljucenom izmedju poverioca i treceg lica,
kojim se trece lice obavezuje da ce ispuniti poveriocevo potrazivanje koje ovaj ima prema svom duzniku,
ali s tim da se duznikova obaveza ne ugasi.
- Pristupanje dugu sluzi za poboljsanje pravnog polozaja poverioca, jer on tada u istoj obligaciji ima
umesto jednog, dva duznika.
- Za punovaznost ugovora nije potreba saglasnost duznika, a cak ni njegovo obavestavanje, jer se ni u
cemu ne pogorsava njegov polozaj ( naprotiv ).
- Duznici prema poveriocu nisu solidarni duznici, ali se to moze ugovoriti.
- Ako treci isplati dug poveriocu, buduci da nije u pitanju jemstvo, on nema pravo da se regresira od
duznika, jer sa duznikom nije u obligacionom odnosu.
- Pristupanje dugu se uspostavlja ugovorom, ali moze i na osnovu zakona ( ako je poverilac da pristanak
na ugovor o preuzimanju duga, a nije znao niti je mora znati da je preuzimalac prezaduzen, predjasnji
duznik se nece osloboditi svoje obaveze, vec ce u tom slucaju doci do zakonske konverzije, tako da ce
ugovor o preuzimanju duga imati pravno dejstvo koje ima ugovor o pristupanju dugu ).
B) Pristupanje dugu u slucaju primanja neke imovisnke celine
- To je poseban oblik pristupanja dugu koji je uredjen imperativnim zakonskim odredbama, sto znaci da
je privatna autonomija iskljucena.
- Kada na osnovu ugovora na sticaoca predje neka imovinska celina ili njen deo, sticalac odgovara, pored
prenosioca, i to solidarno s njim, za dugove koji se odnose na tu celinu, i to do visine stecene aktive.
- Rec je o sledecim pravnorelevantnim elementima:
1.) Pravni osnov pristupanja mora biti ugovor.
2.) Predmet ugovora je prenosenje imovine u celini ili u delu.
3.) Ugovor se moze odnositi kako na gradjanskopravni odnos ( klasican ), tako i na trgovinsko pravo.
4.) Odgovornost se odnosi na dugoce koji se odnose na imovinsku celinu.
5.) Sticaoc i prenosilac odgovaraju poveriocu solidarno.
6.) Sticaoceva odgovornost je ogranicena do visine vrednosti stecene aktive.
7.) Pravni osnov ovog posebnog oblika pristupanja dugu moze biti ne samo ugovor vec i bilo koji pravni
posao ( npr. zavestanje ), koji je podoban za prenos imovine.
8.) Predmet ugovora su i prava i obaveze, dakle, posredi je univerzalna sukcesija, koja mora obuhvatiti kako
aktivu, tako i pasivu.
9.) Ugovor, odnosno pravni posao, moze obuhvatati fizicka, ali i pravna lica.
10.) Dogovi za koje se pezuju posebna pravila pristupanja dugu moraju biti vezani za prenetu imovinsku
celinu ili njen deo.
11.) Sticalac i prenosilac odgovaraju poveriocu solidarno za celokupno potrazivanje, pa poverilac moze da
zahteva ispunjenje obaveze i od jednog i od drugog, a ako jedan izvrsi obavezu u celini, drugi solidarni
duznik ima pravo da od drugog zahteva deo obaveze koji pada na njega.

26
12.) Sticaoceva odgovornost je ogranicena, i to do visine vrednosti stecene aktive, dok prenosilac odgovara
za celokupan iznos duga.
- Ukoliko je dug veci od visine koristi koje je primio, sticalac se mora obratiti prenosiocu radi naknade te
razlike.

38.) Preuzimanje ispunjenja

- Ugovorom izmedju duznika i treceg lica moze se treci obavezati duzniku da ce ispuniti njegovu obavezu
koju on ima prema poveriocu i tada je rec o preuzimanju ispunjenja.
- Dakle nije rec o preuzimanju duga ( preuzimanjem duga, predjasnji duznik se oslobadja obaveze ), niti o
pristupanju dugu ( taj ugovor je ugovor izmedju poverioca i treceg lica ), jer oba ova ugovora
podrazumevaju aktivno ucesce poverioca, i to njegovu saglasnost u smislu odobrenja na ugovor, u prvom
slucaju, ili saglasnost volje pri nastanku ugovora, u drugom slucaju.
- Ovde duznik u odnosu na trece lice postaje poverilac, jer se treci obavezao poveriocevom duzniku da ce
ispuniti njegovu obavezu koju ima prema poveriocu, sto znaci da tu poverilac nema nikakvu ulogu.
- Treci, kao duznikov duznik odgovara poveriocevom duzniku ( svom poveriocu ) za blagovremeno
ispunjenje obaveze prema duznikovom poveriocu ( dakle, poveriocu svog poverioca ), kada duznikov
poverilac zatrazi ispunjenje od duznika.
- Obligacija koja se zasniva preuzimanjem duga obuhvata samo duznika i trece lice, tako da ( prvi )
poverilac nema nikakvo pravo prema trecem, ali isto tako obligacija koja je nastala preuzimanjem duga
ni u cemu ne menja prvobitnu obligaciju izmedju poverioca i duznika.
- Poverilac ima pravo da od duznika zahteva izplatu odredjenog iznosa novca i ukoliko treci ne
pritekne u pomoc duzniku i ne izvrsi isplatu o roku, odgovarace duzniku ( kao svom poveriocu ) za
naknadu stete.
- Ako se utvrdi da je obaveza duznika prema svom poveriocu pogodjena sankcijom nistavosti, prestaje i
obaveza treceg prema duzniku.
- Ispunjenjem duznikove obaveze prema njegovom poveriocu od strane treceg, gasi se obligacija izmedju
poverioca i duznika, a pravni odnos izmedju duznika i treceg zavisi od sadrzine njihovog ugovora o
preuzimanju ispunjenja ( to moze biti npr. prebijanje, poklon..).

- PROMENA UGOVORNOG POLOZAJA SUBJEKATA ( USTUPANJE UGOVORA )

- Ustupanje ugovora je takav ugovor kojim ustupilac prenosi prijemniku svoj celokupan ugovorni polozaj
koji ima s drugom ugovornom stranom, a druga strana se sa tim saglasava.
- Prijemnik stice sva prava i obaveze koje su u trenutku ustupanja bile na strani ustupioca.
- Da bi ustupanje ugovora imalo dejstva, potrebni su sledeci uslovi:
a) Ugovorni polozaj koji se prenosi mora biti deo dvostranoobaveznog, teretnog ( to je apsolutni
zakonski uslov ) i nelicnog ugovora ( ustupljeni ugovor moze biti i intuitu personae, ako bi se druga strana
sa tim slozila, a njegovo izvrsenje je svakao neophodno).
b) Da se sa ustupanjem izmedju ustupioca i prijemnika saglasi druga ugovorna strana.
v) Forma ustupanja mora da prati ustupljeni ugovor.
- Ustupilac odgovara prijemniku za varitet, odnosno za postojanje, dakle i punovaznost ustupljenog
ugovora, ali mu ne jemci da ce druga strana ispuniti obaveze.
- Odgovornost za bonitet ( naplativost ) se moze posebno ugovoriti.
- Druga ugovorna strana moze prijemniku da istakne sve prigovore koji su vezani za ustupljeni ugovor ( npr.
zastarelost potrazivanja ), kao i prigovore koje ima iz drugih obligacionih odnosa s prijemnikom ( npr.
kompenzacioni prigovor, koji vise ne moze da istice prema ustupiocu ).

39.) Upucivanje ( asignacija )

- Upucivanje ( asignacija ) je takav ugovor kojim uputilac ( asignant ), ovlascuje upucenika ( asignata )
da za njegov racun izvrsi neku cinidbu primaocu uputa ( asignataru ), a istovremeno ovlascuje
asignatara da cinidbu primi, i to u svoje ime a za racun asignanta.
- Cinidba koja je predmet asignacije po pravilu je vezana za novcane transakcije, ali se moze odnositi i na
druge zamenljive stvari.

27
- Odnos izmedju asignanta i asignatara zasniva se na nekoj prethodnoj obligaciji ( ugovor, naknada
stete..) i naziva se odnos pokrica, jer je ta prethodna obligacija, u stvari, pokrice za samu asignaciju, tu lezi
kauza same asignacije.
- Kako asignatar prima odredjeni iznos pa nalogu asignanta, njihov odnos se naziva valutnim.
- Valutni odnos se najcesce zasniva na kauzalnom ugovoru ( npr. kupoprodaja ).
- S duge strane, odnos izmedju asignata i asignatora ima odlike apstraktnog pravnog posla, jer pravni
osnov isplate, odnosno prijema date prestacije nije moguce objasniti sa stanovista kauze.
- U asignaciji se uspostavljaju odnosi slicni onima u punomocju, gde se prava i obaveze sticu izmedju
poverioca i duznika, ali preko treceg lica, preko punomocnika, pri cemu u asignaciji asignat igra ulogu
punomocnika, preko koga asignant i asignatar obavljaju deo cinidbi iz njihovog obligacionog odnosa ( u tom
smislu postoji slicnost izmedju asignacije i naloga za isplatu ).
- Primer: asignant- lice A; asignat- lice Y; asignatar- lice Z; Lice X nalaze licu Y da licu Z isplati 50000 evra,
pri cemu lice Z ovlascuje da taj novac primi, i to u svoje ime. Z, dakle, prima novac kao da mu je Y duznik,
iako on sa licem Y nije u obligacionom odnosu, vec je u odnosu sa licem X. Otuda lice Z prima izvrsenje
prestacije u svoje ime, a za racun lica X. Asignaciji prethodi neki obligacioni odnos izmedju lica X i Z.
Odnos izmedju lica X i Y takodje moze prethoditi. Posle izvrsene asignacije X je duznik u odnosu na lice Y,
a poverilac u odnosu na lice Z ( dakle formira se trouga izmedju 3 lica.
A) Odnos izmedju primaoca uputa ( asignatara ) i upucenika ( asignata )
- Prihvat
- U nacelu, izmedju njih ne postoje medjusobna prava i obaveze jer nisu u obligacionom odnosu.
- Asignatar stice pravo na zahtev prema asignatu tek kada asignat izjavi da prihvata asignaciju, odnosno
tek kada prihvati da za racun asignanta izvrsi neku prestaciju asignataru.
- Novonastali obligacioni odnos izmedju asignata i asignatara je samostalan i odgovara odnosu koji se
zasniva apstraktnim pravnim poslom.
- Prihvat asignacije se ne moze opozvati.
- Prigovori
- Prigovori koje bi asignat imao prema asignantu ne mogu se istaci prema asignataru, jer asignatar prima
prestaciju ne u ime asignanta, vec samostalno u svoje ime.
- Prenosenje
- Opste je pravilo da se asignacija moze dalje prenositi, pa asignatar moze da prenese uput na drugo lice, a
ovaj na sledece.. ( prenos hartija od vrednosti ).
- Ukoliko je asignat dao izjavu o prihvatu asignacije pribaviocu, na koga je asignatar preneo uput, onda on
( asignat ) ne moze pribaviocu da istakne one prigovore koje je ima prema asignataru licno, jer je ovim
uspostavljen novi obligacioni odnos izmedju asignata i pribavioca.
- Zastarelost
- Za pravo asignatara da zahteva ispunjenje od asignata predvidjen je poseban rok od 1 god, racnajuci od
dana odredjenog za ispunjenje ( nasuprot opstem roku od 10 godina za zasterelost ).

B) Odnos izmedju primaoca uputa ( asignatara ) i uputioca ( asignanta )

- Slucaj kada je asignatar poverilac asignanta
- Poverilac iz neke druge obligacije nije duzan da pristane na asignaciju koju mu predlaze duznik u cilju
ispunjenja svoje obaveze, jer to pretstavlja izmenu nacina ispunjenja obaveze, sto nije predvidjeno ni
ugovorom ni zakonom.
- Medjutim, poverilac je duzan da bez odlaganja izvesti duznika o odbijanju asignacije, jer ce u suprotnom
duzniku odgovarati za stetu.
- Asignacija nije ispunjenje
- Da bi se prethodna obligacija izmedju poverioca ( asignatara ) i duznika ( asignanta ) ugasila, potrebno je
da do ispunjenja ( npr. isplate novca ) zaista i dodje, sto znaci da asignacija kao forma za ispunjenje
prestacije ne moze sama po sebi da ugasi prethodnu obligaciju.
- Ukoliko asignacija ne uspe, stara obligacija ostaje, jer se nije ugasila (preko asignacije), te poverilac ima
pravo da od duznika zaheva ispunjenje odgovarajuce prestacije redovnim putem.
- Duznost asignatara da obavesti asignanta
- Obijanje asignata moze biti osnovano ili neosnovano, ali to nije od znacaja u pogledu duznosti asignatara
da o tome bez odlaganja obavesti asignanta.
- Odustanak asignatara

28
- Asignatar koji ne zeli da se koristi asignacijom moze od nje odustati, cak i ako je vec jednom izjavio da
ce primiti asignaciju, ali je duzan da o tome odmah obavesti asignanta.
- Posto nema prethodne obligacija, za uspostavljanje obligacionog odnosa neophodna je saglasnost volja
stranka, te se na ovaj nacin stiti autonomija volja subjekata, pa i od nedovoljno promisljenih odgovora.
- Opoziv ovlascenja dat asignataru
- Pravilo je da asignant moze opozvati ovlascenje koje je dao asignataru da trazi izvrsenje prestacije od
asignata.
- Ipak, ovo pravilo ima izuzetak, jer ako je asignant dao ovlascenje za asignaciju zbog ispunjenja duga ili
uopste u interesu asignatara, ne moze ga povuci.
- To znaci da je ovlascenje za asignaciju neopozivo samo pod uslovom da u trenutku opoziva i dalje
postoji punovazna obligacija izmedju asignatara i asignanta, pri cemu je asignatar poverilac.
- Ali ako je takva obligacija ugasena u trenutku opoziva, onda ce i opoziv biti punovazan.

V) Odnos izmedju uputioca ( asignanta ) i upucenika ( asignata )

- Odnos izmadju asignanta i asignata otkriva razlog obavezivanja asignata, dakle, kauzu asignacije,
otkriva sta je pokrice asignacije, pa otuda i naziv za njihov odnos: odnos pokrica.
- Pravilo je da je asignat duznik asignantov ( asignat moze biti banka u kojoj asignant drzi svoja sredstva )
i da zato prihvata da na njegov zahtev ispuni odgovarajucu prestaciju u korist asignatara.
- Moguce je da asignant koristi zajam koji mu daje asignat, a moguce je i da asignat cini poklon asignantu.
- Asignat nije duzan da prihvati asignaciju, cak iako je duznik asignanta, a od tog pravila postoje dva
izuzetka:
u slucaju kada je asignat obecao da ce prihvatiti asignaciju.
u sluacju kada je asignacija izdata na osnovu asignatovog duga asignantu, u kom slucaju je asignat duzan
da izvrsi do iznosa tog duga, ako mu izvrsenje asignacija nije teze od ispunjenja njegovog duga koji ima
prema asignantu.
- Opoziv ovlascenja
- Asignant moze da opozove ovlascenje koje je asignacijom dao asignatu, ali to opozivanje nece imati
dejstvo ako je asignat izjavio da prihvata asignaciju, kao i u slucaju da je vec izvrsio.
- Opozivanje je nemoguce i u slucaju kada je u samoj asignaciji navedeno da je neopoziva, kao i kada bi
se opozivanjem vredjala neka njegova obaveza prema asignataru.
- Otvaranje stecaja nad imovinom asignanta povlaci ex lege opozivanje asignacije.

G) Smrt i lisenje poslovne sposobnosti

- Smrt i lisenje poslovne sposobnost nekog fizickog lica ( subjekta asignacije ) ne utice na asignaciju, a to je
posledica pravila da se obligacioni odnosi nasledjuju, kao i pravila da se poslovno nesposobnom licu
postavlja zakonski zastupnik.

D) Asignacija u obliku hartije od vrednosti

- Asignacija se moze javiti i u obliku koji je depersonalizovan (npr. hartija na donosioca).
- Da bi bila podobna da glasi na donosioca, asignacija mora biti u pisanom obliku.
- Ukoliko je asignacija izdata kao hartija od vrednosti na donosioca, svaki njen imalac ima prema
asignatu pravni polozaj asignatara ( pravo da zahteva izvrsenje prestacije predvidjene sadrzinom te hartije
).

DJ) Asignacija u obliku hartije po naredbi

- Uslovi da bi se asignacija mogla izdati u obliku hartije od vrednosti po naredbi jesu: pisana forma; da
asignacija glasi na novac, na hartije od vrednosti ili na zamenljive stvari; da se asignat bavi privrednom
delatnoscu; da predmet prestacije ulaziu okvir asignatove privredne delatnosti.

40.) Prenov ( novacija )

- Promene u subjektima ne uticu na identitet obligacije, ali promene u sadrzini dovode do odgovarajucih
promena u identitetu obligacije.

29
- Promena identiteta obligacije znaci gasenje stare i stvaranje nove obligacije, a pravni instrument
promene sadrzine obligacije pri cemu se stara gasi, a nova radja jeste prenov, odnosno novacija.
- Novacija je ugovor izmedju poverioca i duznika kojim su ugovaraci izrazili nameru da ugase postojecu i
da na njenom mestu stvore novu obligaciju, pri cemu se razlika izmedju stare i nove mora javiti ili u
predmetu ili u kauzi.
- Predmet je razlicit ako je izmenjena prestacija ( npr. duznik umesto predaje odredjene stvari, preuzima
obavezu uzdrzavanja od odredjenog cinjenja ).
- Kauza je razlicita ako stranke ugovore da ce duznik umesto prodajne cene predate poveriocu svoju
biblioteku ( kupoprodaja je zamenjena razmenom ).
- Ne predstavlja svaka promena u obligaciji ujedno i novaciju, pa tako ukoliko poverilac i duznik
ugovore izmene u pogledu roka, mesta ili nacina ispuenjnjasve te izmene se ne smatraju novacijom.
- Novacija se ne pretpostavlja, jer je prethodna obligacija vezuje poverioca i duznika punovazna i ne moze
da prestane na osnovu neke opste pravne pretpostavke.
- Naprotiv, novacija neposredno zavisi od namere ugovaraca, jer ako nisu izrazili nameru da stvaranjem
nove ugase staru obligaciju, tj. ako odsustvuje animus novandi, i ranija i nova obligacija postoje paralelno.
- Pravno dejstvo punovazne novacije ogleda se u prestanku ranije i nastanku nove obligacije.
- Prestankom ranije obligacije prestaju i sredstva obezbedjenja ( zaloga i jemstvo ), a prestaju i sva
sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.
- Jedan od uslova za punovaznost novacije je i da je ranija obligacija bila punovazna i da nije vec bila
ugasena, jer u suprotnom bi novacija bila bez pravnog dejstva ( u suprotnom, novacija bi mogla da sluzi kao
sredstvo za konvalidaciju apsolutne nistavosti, sto je nedopustivo ).

41.) Obezbedjenje obligacija ( uopste )

- Imovina pravnog subjekta ima dvostruku funkciju: garantnu i prometnu.
- Garantno funkcija znaci da imovina predstavlja najopstije sredstvo obezbedjenja, sto znaci da
imovina predstavlja neku vrstu opste zaloge hirografernih poverilaca na pravima duznika, dakle
garanciju da ce duznik ispuniti obvezu.
- Poverilac moze u slucaju neurednog ispunjenja ili neispunjenja obaveze od strane duznika podneti zahtev
sudu kojim ce zahtevati prinudno ostvarenje svog potrazivanja, a preko imovine duznika.
- Sredstva obezbedjenja obligacija imaju za cilj uspostavljanje prava prvenstva u nemirenju
potrazivanja onih poverilaca u ciju korist su ugovorena.
- Postoje:
a) Stvarna sredstva obezbedjenja- podrazumevaju sticanjeodredjenog stvarnog prava od strane poverioca
na duznikovoj stvari: hipoteka, zaloga, kapara i kaucija.
b) Licna sredstva obezbedjenja- podrazumevaju neku posebnu, dodatnu garanciju duznika il inekog treceg
lica da ce obaveza duznika biti uredno izvrsena: ugovorna kazna, jemstvo, odustanica i solidarna
odgovornost duznika.
- Prema kriterijumu titulusa postoji i ova podela:
Ugovorna zaloga- nastaje saglasnoscu volja zalogoprimca i zalogodavca.
Zakonska zaloga- ima svoj osnov neposredno u zakonu.
Sudska zaloga- ima svoj titulus u pravosnaznoj sudskoj odluci na osnovu koje poverilac u izvrsnom
postupku pleni odredjene stvari duznika ( ona je procesnog karaktera, sto je zalikuje od ostalih sredstava
obezbedjenja obligacija ).

42.) Jemstvo
- Jemstvo je licno sredstvo obezbedjenja ispunejnja duznikove prestacije koja moze biti ugovornog ili
zakonskog karaktera.
- Ugovorno jemstvo
- Pojam
- Ugovorom o jemstvu, jemac se obavezuje prema poveriocu da ce da ispuni punovaznu i dospelu prestaciju
duznika ukoliko to ovaj ne ucini.

30
- Jemac ( sporedni, akcesorni duznik ) je u stvari trece lice koje prihvata obavezu prema tudjem, a sada i
prema svom poveriocu da ce ispuniti duznikovu obavezu, i to pod tri uslova:
a) Obligacija mora biti punovazna.
b) Obaveza duznika mora biti dospela.
v) Duznik nije ispunio tu obavezu ( punovaznu i dospelu ).
- Jemstvom, poverilac dobija vecu sigurnost da ce obaveza biti ispunjenja, jer ga sad obezbedjuju dve
imovine, i glavnog duznika i jemca.
- Za nastanak punovaznog ugovora o jemstvu potrebno je da se zaglase jemac i poverilac, dok saglasnost
glavnog duznika nije neophodna.
- Pravna priroda
- To je imenovan, jednostrano obavezan ugovor.
- Ugovor o jemstvu je akcesoran, jer njegova kauza neposredno zavisi od kauze glavnog ugovora izmedju
poverioca i duznika.
- Dakle, sudbina jemstva, zavisi od sudbine glavnog ugovoa, pa nistavost glavnog ugovora npr. dovodi do
nistavosti i jemstva.
- Akcesornost je osobina ovog ugovora koja ga razlikuje od drugih slicnih sredstava obezbedjenja.
- Forma jemstva
- Ugovor o jemstvu mora biti sacinjen u pisanom obliku ( zakonska forma ad solemnitatem ).
- Sposobnost za jemcenje
- Jemac mora da ima potpunu poslovnu sposobnost, i po pravilu jemci za poslovno sposobnog glavnog
duznika ( ipak moze se desiti da glavni duznik bude poslovno nesposoban ).
- Predmet jemstva
- Svaka obligacija koja je dopustena i moguca moze biti predmet jemstva.
- Jemstvo se moze dati i kada je obligacija pod dopustenim modalitetima ( uslovi, rokovi, nalozi ).
- Jemstvo se moze dati i kao obezbedjenja dugog jemstva, tj. jemac moze da jemci i za obavezu nekog
drugog jemca ( jemcev jemac ).
- Kauza ugovora o jemstvu je zavisna od kauze osnovne obligacije.
- Obim jemceve odgovornosti
- Odgovornost jemca je ogranicena po obimu na visinu obaveze duznika ( dakle visina obaveze je
maksimalna visina obaveze jemca ), i jemac odgovara celom svojom imovinom.
- Jemac odgovara i za propratne troskove ( npr. troskovi naplate, docnje ) kao i za kamatu ali samo onu
koja je dospela posle ugovora o jemstvu.
- Subrogacija
- U trenutku kada jemac namiri potrazivanje poverioca koje je ovaj ima prema duzniku, nastupa ipso iure
personalna subrogacija, te jemac zauzima polozaj poverioca.
- Odnos poverioca i jemca
- Pravni odnosi izmedju poverioca i jemca zavise pre svega od vrste, oblika jemstva, tj. da li je u pitanju
supsidijarno ( obicno ) jemstvo ili solidarno jemstvo.
- Ukoliko je u pitanju supsidijarno jemstvo, poverilac moze da zahteva od jemca ispunjenje obaveze
glavnog duznika tek posto je u pismenom obliku pozvao duznika da u odredjenom roku ispuni obavezu,
pa ovaj to ne ucini.
- Ukoliko poverilac ne postoje taj red, jemac moze da istakne dilatorni prigovor ( beneficium
ordinis ), i sud ce odbiti poveriocev zahtev.
- Medjutim, u slucaju da je ocigledno da se iz imovine duznika ne moze ostvariti ispunjenje, onda poverilac
moze da zahteva ispunjenje neposredno od jemca.
- Kod solidarnog jemstva jemac, koji se naziva jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni duznik za celu
obavezu i poverilac moze da zahteva njeno ispunjenje kako od glavnog duznika, tako i od jemca, ili od
obojice istovremeno.
- Solidarno jemstva se pretpostavlja u dva slucaja: kada je u pitanju jemstvo u trgovinskom pravu; kada
posoji vise jemaca koji obezbedjuju istu obligaciju ( u oba slucaja je pretpostavka oboriva, tj. ako je u
ugovoru naznaceno da se radi o supsidijarnom jemstvu ).
- Postoje dva izuzetka od opsteg pravila da je visina obaveze glavnog duznika ujedno i maksimalna
visina obaveze jemca:
a) Prestanak pravnog lica usled steceja- Ako se dogodi stecaj, poverilac je duzan da prijavi svoje
potrazivanje u stecajnu masu i da o tome obavesti jemca.

31
- Medjutim, smanjenje obaveze glavnog duznika u stecajnom postupku ili u postupku poravnanja, ne povlaci
i srazmerno smanjenje jemceve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za celokupan iznos ugovorene
obaveze.
b) Smrt glavnog duznika- pre namirenja obaveze, pa jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je
jemcio i u slucaju kada se od duznikovog naslednika moze zahtevati nepotpuni iznos obaveze zbog
smanjene odgovornosti naslednika- do visine vrednosti nasledjene imovine.
- Jemac ne moze da istakne prigovore intuitu personae poveriocu, koje zbog licnog dejstva moze istaci
samo glavni duznik ( prigovori su strogo licne prirode ), ali moze da istakne svoje licne prigovore koje
ima protiv poveriocu ( npr. nistavost samog ugovora o jemstvu, zastarelost poveriocevog potrazivanja
prema njemu...).
- Duznikovo odricanje od ulaganje prigovora, kao i njegovo priznanje poveriocevog potrazivanja, nema
pravnog dejstva prema jemcu.
- U nekim slucajevima, ponasanjem poverioca moze doci do prava jemca da zahteva naknadu stete od
poverioca, ali postoje slucajevi kada dolazi cak i do gasenja obaveze jemca ( oslobodjenje jemca ).
a) Oslobodjenje jemca zbog poveriocevog odugovlacenja- desice se u slucaju kada poverilac na zahtev
jemca, posle dospelosti potrazivanja, ne zahteva ispunjenje obaveze od glavnog duznika, a u roku od mesec
dana od ucinjenog poziva.
b) Oslobodjenje jemca zbog napustanja garancija- dogodice se ukoliko poverilac napusti zalogu ili neko
drugo pravo kojim je bilo obezbedjeno ispunejnje njegovog potrazivanja, ili ga izgubi nepaznjom i tako
onemoguci prelaz tog prava na jemca.
- Jemac u takvom slucaju se oslobadja obaveze u meri u kojoj bi imao koristi od vrsenja tih prava.
- Odnos jemca i glavnog duznika
- Kada jemac ispuni obavezu glavnog duznika poveriocu, onda jemac ima pravo da zahteva od glavnog
duznika naknadu za to ispunjenje, kao i pripadajucu kamatu od dana isplate poveriocu, zatim nakanadu
troskova nastalih u sporu jemca sa poveriocem, kao i naknadu za eventualno pretrpljenu stetu.
- Ukoliko je jemac zakljucio ugovor o jemstvu sa poveriocem, ali sa znanjem ili odobrenjem glavnog
duznika, on ima pravo, pre no sto pristupi namirenju poverioca, da zahteva od glavnog duznika
obezbedjenje, i to u slucajevima:
ako je duznik u docnji.
ako je poverilac podneo tuzbu sudu kojom zahteva ispunjenje jemstvom obezbedjene obligacije.
ako je imovinsko stanje glavnog duznika znatno pogorsano posle zakljucenja ugovora o jemstvu.
- U izvesnim slucajevima jemac moze da izgubi pravo na naknadu od glavnog duznika, i to ce se
dogoditi ako jemac bez znanja glavnog duznika ispuni poveriocevo potrazivanje, jer tada glavni duznik
moze protiv jemca da upotrebi sva pravna sredstva, ukljucujuci i peremptorne prigovore, kojima je u casu
ispunjenja moga da odbije poveriocev zahtev.
- U slucaju da ima vise jemaca, pa jedan od njih ispuni poveriocevo potrazivanje, ima prava na regres od
ostalih.
- Pravilo je da ukoliko zastari glavni dug, zastareva i akcesorni, tj. ako zastari obaveza glavnog duznika,
zastareva i obaveza jemca.
- Ako je rok za zastarelost obaveze glavnog duznika duzi od dve godine, obaveza jemca zastareva istekom
roka od 2 godine od dopelosti obaveze glavnog duznika ( osim u slucaju solidarnog jemstva ).
- Prekid zastarelosti potrazivanja u odnosu na glavnog duznika ima pravno dejstvo i prema jemcu, ali pod
uslovom da je do prekida zastarelosti doslo nekom radnjom poverioca u sudskom postupku.

- Zakonsko jemstvo
- Zakonsko jemstvo nastaje, npr. kada drzava pruza obezbedjenje za stedne uloge gradjana kod banaka, i ova
vrsta jemstva se najcesce ogranicava po obimu, pa drzava npr. garantuje isplatu stednih uloga do iznosa od
3000 evra.

32
43.) Ugovorna kazna
- Pojam
- Ugovorna kazna je akcesorni ugovor izmedju poverioca i duznika kojim se duznik obavezuje da ce
poveriocu isplatiti odredjeni novcani iznos, ukoliko ( duznik ) ne ispuni svoju nenovcanu obavezu ili ako
zadocni sa njenim ispunjenjem.
- Forma
- Forma ovog ugovora mora biti u skladu sa formom ugovora iz kojeg je nastala obaveza na cije se
ispunjenje odnosi ( paralelizam formi ).
- Pravna priroda
- Akcesorni karakter ugovora znaci da on zavisi od sudbije nenovcane obligacije zbog cijeg obazbedjenja
je i nastao.
- To znaci da ako je nenovcana obligacija nepunovazna, onda je i ovaj ugovor ne punovazan.
- Isto tako ugovorna kazna nece imati dejstvo ako je do neispunjenja nenovcane obligacije doslo iz uzroka
za koje duznik ne odgovara ( visa sila, krivica treceg lica ).
- Kada glavno potrazivanje zastari, zastarice i ugovorna kazna, a u slucaju cesije potrazivanja, prenece se i
ugovorna kazna na novog poverioca.
- Ugovorna kazna obezbedjuje nenovcano potrazivanje i posto je akcesorna, na ugovornu kaznu se ne
primenjuju pravila o novcanim obligacijama cak i kada je ugovorena u novcu.
- Ugovorna kazna nema odstetni karakter, vec predstavlja sredstvo obezbedjenja nenovcane obligacije, i
to penalnog karaktera.
- Prava i obaveze
a) Ako je ugovorna kazna predvidjena samo za slucaj neispunjenja nenovcane obligacije, poverilac
ima facultas alternativa: ili da zahteva ispunjenje osnovne obaveze ili da zahteva isplatu ugovorene kazne.
- Dakle duznik nije ovlascen da isplati ugovorenu kaznu i odustane od ugovora, osim izuzetno ako je to bila
pocetna namera stranaka pri ugovaranju .
b) Ukoliko je ugovorna kazna predvidjena za slucaj zadocnjenja, poverilac ima pravo na kumulativan
zahtev, tj. on moze traziti kako ispunjenje nenovcane obaveze koje je obezbedjeno ugovornom kaznom, tako
i isplatu, odnosno ispunjenje i same ugovorne kazne.
- Medjutim, ako poverilac primi ispunjenje nenovcane obaveze i pored zadocnjenja duznika, a ne saopsti
odmah duzniku da zadrzava pravo na ugovornu kaznu, smatrace se da je ucinio definitivan izbor i izgubio
pravo na ugovornu kaznu.
- Visina ugovorne kazne
- Ugovaraci su ovlasceni da visinu ugovorne kazne odrede po svom nahodjenju: u ukupnom iznosu,
procentu ili za svaki dan zakasnjenja ( ali ne moze se ugovoriti nesrazmerna visina ugovorne kazne ).
- Odnos ugovorne kazne i nadoknade stete
- Poverilac ima pravo na isplatu ugovorne kazne i kad je stete stvarno bilo i kad nije, ali ako je stete bilo
i ona je veca od ugovorne kazne, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade stete ( npr. moguce je
da stvarna steta pokriva ugovorenu kaznu, ali ne pokriva izgubljenu dobit ).
- Zakonom utvrdjena naknada i ugovorna kazna
- Ukoliko je za neispunjenje obaveze ili zadocnjenja predvidjana neka zakonom odredjena visina naknade, a
ugovaraci su predvideli i ugovornu kaznu, onda poverilac nema pravo da zahteva kumulativno i
ugovornu kaznu i zakonom utvrdjenu naknadu ( tada poverilac bira jedno od ta dva resenja ), osim ako
to samim zakonom nije dopusteno.
- Nistavost ugovorne kazne
- Ugovorna kazna ne sme da bude u suprotnosti sa prinudnim propisaima, javnim poretkom ili dobrim
obicajima ( npr. nistava je ugovorna odredba o ugovornoj kazni za slucaj raskida ugovora, ili ugovorno
iskljucenja mogucnosti smanjenja ugovorne kazne ).

33
44.) Odustanica
- Pojam
- Odustanica je takvo sredstvo licnog obezbedjenja izvrsenja ugovora kojim se ovlascuje jedna ugovorna
strana, ili obe, da odustane od ugovora davanjem odredjenog iznosa novca ili druge imovinske vrednosti
drugoj strani.
- Ovlasceno lice ima pravo na izbor: da izvrsi prestaciju iz ugovora ili da preda odustanicu izjavljujuci da
odustaje od ugovora ( izbor je definitivan ).
- Pravna priroda
- Odustanica je imenovan i akcesoran ugovor.
- Sudbina odustanice zavisi od pravne sudbine glavnog ugovora ( nistavost glavnog ugovora, znaci i
nistavost odustanice ).
- Pravni odnosi ugovaraca
- Pravo na odustanak od ugovora prestaje kad strana u ciju je korist ugovorena odustanica otpocne sa
ispunjavanjem svoje ugovorne obaveze ili kada primi ispunjenje obaveze druge ugovorne strane.
- Rok
- Ako je ugovorom odredjen rok do koga se moze iskoristiti odustanica ( raskidni rok ), istekom tog roka
gasi se i pravo na odustanicu.
- Ako rok nije predvidjen, pravo na odustanicu se moze iskoristi dok se ne padne u docnju, odnosno sve
dok ne protekne rok odredjen za ispunjenje ugovorne prestacije.
- Odnos odustanice i kapare
- Kod kapare se, da bi ugovor uopste nastao, novac daje unapred, a kod odustanice se daje tek uz izjavu o
odustanku od ugovora.
- Razlika izmedju odustanice i kapare, dalje, nije u predmetu, vec u kauzi sporazuma: kapara se daje kao
znak da je ugovor zakljucen i strana koja je dala kaparu ne moze odustati od ugovora tako sto ce prepustiti
kaparu drugoj strani, niti druga strana moze odustati tako sto ce dati udvojenu kaparu ( to ce se desiti samo
ako je uz kaparu ugovoreno i pravo da se odustane od ugovora, pa se kapara onda ex lege smatra
odustanicom ).

45.) Kapara
- Pojam
- Ukoliko jedna ugovorna strana u trenutku zakljucenja ugovora da drugoj strani odredjeni iznos novca ili
izvesnu kolicinu zamenljivih stvari, kao znak da je ugovor zakljucen, tada je rec o kapari.
- Ukoliko je ugovor izvrsen, kapara se uracunava u ispunjenje ili se mora vratiti.
- Strana koja je dala kaparu ne moze odustati od ugovora ostavljajuci kaparu drugoj strani, niti druga strana
moze odustati od ugovora vracanjem udvojene kapare ( ali ugovaraci mogu da kaparu modifikuju, tj. da
ugovore da je moguce da npr. jedna strana odustane ostavljajuci kaparu ).
- Pravna priroda
- Kapra je ili posebna klauzula u okviru ugovora ili se zakljucuje kao poseban (sporedan) ugovor.
- Kapara je realni ugovor, jer nastaje cinom predaje.
- Predmet kapare moze biti predaja genericne stvari, nepotrosne ili potrosne.
- Kapara ima dvostruku funkciju: ona je pre svega dokaz da je ugovor zakljucen, ali je i sredstvo
obezbedjenja izvrsenja ugovora.
- Kapara ucvrscuje kauzu ugovora, jer u slucaju neizvrsenja protivprestacije davalac kapare je gubi, a
primalac vraca dvostruki iznos, sto znaci da je kapara sredstvo obostranog ucvrscenja ugovorena obligacije.
- Do odluke o njenoj daljoj sudbini, kapara se nalazi u drzavini primaoca, ali posto je posredi zamenljiva
stvar, ona aktom predaje prelazi u svojinu primaoca kapare, koji je duzan da kada se ispune uslovi vrati
istu kolicinu i kvalitet primljenih stvari.
- Kapara i neizvrsenje ugovora
- Kada je rec o potpunom neispunjenju ugovora, a krivicu za to snosi strana koja je dala kaparu, druga
strana moze po svom izboru traziti ispunjenje ugovora ako je to i dalje moguce, ili zahtevati naknadu stete, a
kaparu uracunati u naknadu, ili se pak zadovoljiti kaparom.

34
- Ukoliko je za neipunjenje kriva strana koja je primila kaparu, davalac kapare moze traziti i dalje
ispunejnje ugovora ako je to i dalje moguce, ili traziti naknadu stete i vracanje kapare, ili pak traziti vracanje
udvojene kapare.
- Sud je duzan da na zahtev zainteresovane strane smanji preterano visoku kaparu.
- Kada je rec o delimicnom neispunjenju ugovora, poverilacka strana nije ovlascena da zadrzi kaparu,
vec moze zahtevati ispunjenje ostatka obaveze i naknadu stete zbog nepotpunog ispunjenja, ili samo traziti
naknadu stete, s tim sto u oba slucaja se kapara uracunava u naknadu stete.
- Povracaj kapare
- Povracaj primljene kapare mora se izvrsiti u nekoliko slucaja: ako stranke sporazumno odustanu od
ugovora; ako dodje neispunjenja ugovora krivicom obe strane; ako dodje do neispunejnja ugovora usled
razloga za koji ne odgovara nijedna strana; ukoliko ugovor bude ponisten; u slucaju ispunjenja ugovora
( kada se kapara vraca, ili uracunava u ispunjenje obaveze ).
- Kapara kao odustanica
- Ako strane dogovore pravo na odustanak od ugovora, onda se kapara smatra odustanicom, pa strana koje je
dala kaparu, gubi je, a strana koja je primila kaparu, vraca je udvojenu.

46.) Povrede u obligacionim odnosima uopste

47.) Docnja duznika
- Ispunjenje prestacije koja je predmet obligacije mora imati vremensku dimenziju, jer bi u suprotnom bila
neutuziva.
- Zato duznik dolazi u docnju kada ne ispuni svoju obavezu u odredjenom roku odredjenom za ispunjenje,
a ukoliko rok nije odredjen, duznik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da obavezu ispuni ( usmeno
ili pismeno ).
- Tri su uslova da bi duznik upao u docnju:
1.) Obligacija mora biti civilna- jer su samo takve obligacije utuzive ( za razliku od naturalne ), a pravna
mogucnost poverioca da se obrati sudu kondemnatornom tuzbom i svoje pravo ostvari prinudnim putem
jeste osnovni uslov docnje.
2.) Obligacija mora biti dospela- a to znaci da poverilac ima pravo da od duznika zahteva ispunjenje
prestacije, i to odmah.
- Rok za ispunjenje moze biti odredjen pravnim poslom ili zakonom, a ako to nije slucaj onda se mora voditi
racuna o svrsi posla, prirodi obligacija i drugim okolnostima koje upucuju na izvestan rok.
3.) Poverilac mora da opomene duznika na njegovu duznost ispunjenja obligacije, osim kada je na osnovu
pravnog posla ili zakona opomena nepotrebna.
- Kada je rec o dvostranoobaveznim obligacijama, duznik nece pasti u docnju ukoliko istakne prigovor
neizvrsenja obaveze, jer poverilac nije spreman da izvrsi svoju prestaciju.
- Duznik nece pasti u docnju ni zbog naknadne objetivne nemogucnosti ispunjenja, jer u tom slucaju
prestaje obligacija i otvara se pitanje odgovornosti za stetu.
- Kada duznik padne u docnju, posledice su sledece: duznik snosi rizik slucajne propasti ili ostecenja
stvari; ako su u pitanju novcane obligacije, pocinje da tece zatezna kamata; duznik snosi troskove cuvanja
stvari; duznik ce biti obavezan da naknadi stetu koju je pretrpeo usled neblagovremenog ispunjenja
prestacije.
- Ipak, poverilac ima pravo da u vreme docnje duznika postavi naknadni rok za ispunjenje, pa ukoliko
duznik ni u ovom roku ne ispuni obavezu, poverilac moze zahtevati prinudno izvrsenje, ali moze i odustati
od obligacije i zahtevati naknadu celokupne stete ( stvarne stete i izmakle dobiti ).

48.) Docnja poverioca

- Poverilac moze pasti u docnju kada bez osnovanog razloga ne primi ispunjenje od duznika ili ga svojim
ponasanjem spreci.
- Poverilac ce pasti u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje duznikove istovremene obaveze, ali ne
nudi ispunjenje svoje dospele obaveze ( napr. u sinalagmaticnim ugovorima ).
- Poverilac nece pasti u docnju ukoliko nije potrebno njegovo ucesce u ispunjenju duznikove obeveze
( npr. poverilac je dostavio duzniku broj racuna na koji moze da uplati dug ).

35
- Poverilacka docnja povlaci sledece pravne posledice: prestaje docnja duznika; rizik slucajne propasti stvari
ili ostecenja stvari prelazi na poverioca; prestaje da tece kamata; duznik stice pravo na naknadu stete koju
trpi zbog poverioceve docnje.
- Ako poverilac ne primi ispunjenje ni u naknadnom roku, onda duznik treba da preda dugovanu stvar u
sudski depozit ili u javno skladiste ( ako je to fizicki moguce ), a ako je obligacija bila intuitu personae,
moguce je da usled skrivljenog neprihvatanja ispunjenja od poverioca i u naknadnom roku, duznik
odustane od obligacije ( i ima pravo na naknadu stete ).

49.) Prestanak obligacija uopste

- Sadrzinu obligacije cine predmet i kauza, odnosno sredstvo i cilj.
- Kada se cilj ispuni, sadrzina obligacija nestaje, i obligacija se gasi.
- Ispunjenje obaveze duznika jeste zadovoljenje kauze, pa kretanje izmedju dve imovine prestaje usled
gasenja obligacije i ponovo se uspostavlja status quo.
- Obligacija moze prestati i u slucajevima odredjenim zakonom, pa i ex lege.
- Svaka obligacija je vremenski ogranicena, pa istekom zakonskog roka zastarelosti, obligacija prestaje
kao civilna, gubi sposobnost prinudnog ostvarenja i prelazi u svet naturalnih obligacija ( dakle, zastareloscu
se ne ostvaruje kauza obligacije i zato se ona ne gasi definitivno, vec joj se samo oduzima neposredna
prinuda ).
- Zakon odredjuje opste pravilo o prestanku: obligacija prestaje kada se ispuni, kao i u drugim zakonom
odredjenim slucajevima, a prestankom glavne obaveze, gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.

50.) Prestanak obligacije ispunjenjem

- Pojam
- Kada jedna strana svoju obavezu izvrsi, a druga na to odgovori izvrsenjem svoje obaveze, kauza je
ostvarena i time ugasena, a obligacija je prestala ispunjenjem.
- Teorija realnog akta smatra da ispunjenje ne treba razumeti kao pravni posao koji podrazumeva saglasnost
volja, vec iskljucivo kao realan, fakticki akt, prakticno samo fizicku radnju.
A) Subjekti isplate
- Isplatilac
- Isplatilac je siri pojam od duznika, jer je to svako lice koje ima neki pravni interes da ispuni obligaciju
( iz raznih razloga ), a ne samo duznik.
- Isplata je akt raspolaganja, a za raspolaganje imovinom potrebna je poslovna sposobnost.
- Medjutim, ispunjenje obaveze od poslovno nesposobnog lica bice punovazno ukoliko su ispunjena dva
uslova ( izuzetak ): ako je dug nesumnjiv; ako je dug dospeo.
- Pravilo je da sve troskove u vezi sa ispunjenjm snosi duznik, a izuzetak su samo oni troskovi koje je
prouzrokovao poverilac.
- Pravilo da je poverilac duzan da primi ispunjenje i od treceg lica takodje trpi izuzetke.
- Moguce je da su stranke ugovorile licno ispunjenje od duznika, a moguce je da ispunjenje intuitu personae
proizlazi iz prirode obeveze cinjenja ( npr. izrada portreta ) ili necinjenja ( da trpi neke licne sluzbenosti ).
- Postoje lica koja imaju pravni interes da ispune duznikovu obavezu, a to su narocito jemci, zalozni
poverioci i protivnici pobijanja kod paulijanskih tuzbi.
- U tim slucajevima poverilac moze da primi isplatu i bez duznikovog znanja, pa i u slucaju duznikovog
protivljenja.
- Ipak, ako sam duznik, koji ne daje pristanak da treci izvrsi isplatu, ponudi poveriocu ispunjenje i to odmah,
poverilac mora da odbije ispunejnje od treceg i da prihvati duznikovu isplatu.
- U slucajevima kada trece lice isplati dug pravilo je da dolazi do personalne subrogacije.
- Ispunjenje ( isplata ) sa subrogacijom
- Ispunjenje sa subrogacijom je takvo ispunjenje koje podrazumeva prelazak prava su poverioca na
isplatioca, dakle novog poverioca, sto podrazumeva gasenje duznikove obaveze prema starom poveriocu.
- Postoje:
a) Voljna subrogacija- Personalna subrogacija moze nastati na osnovu ugovora izmedju duznika i isplatioca
koji je zakljucen pre ispunjenje.

36
- Ona moze nastati i u slucaju isplate tudje obaveze i tom prilikom svaki isplatilac moze s poveriocem
ugovoriti da isplaceni dug predje na njega ( pre isplate ili prilikom same isplate mogu ugovoriti ).
b) Zakonska subrogacija- U slucaju da obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes, na njega prelazi u
trenutku ispunjenje, ex lege, poveriocevo potrazivanje sa svim sporednim pravima.
B) Dejstvo
- Ukoliko je isplata izvrsena u celini, obaveza duznika ugasila se u celini, pa dosledno tome, isplatilac
preuzima poverioceva prava prema duzniku u celini, uz sva sporedna prava.
- U slucaju delimicne isplate duga, duznik ima dva poverioca, a na isplatioca prelaze sporedna prava
kojima je obezbedjeno ispunjenje tog potrazivanja ( npr. jemstvo ) samo ako nisu potrebna za ispunjenje
ostatka poveriocevog potrazivanja.
- U skladu s privatnom autonomijom, poverilac i isplatilac mogu da ugovore da ce koristiti konkretne
garancije, npr. jemstvo, u srazmeri sa ostatkom svojih potrazivanja, a mogu se sporazumeti i da isplatilac
ima prvenstvo naplate.
- Lice koje prima isplatu ( poverilac )
- Duznik ne moze da izvrsi isplatu bilo kome ( trecem licu ), jer se dug poveriocu tako, po pravilu nece
ugasiti.
- Izuzetno, isplata trecem licu ugasice dug prema poveriocu, ali pod uslovom da je isplatu naknadno
odobrio sam poverilac ili ako je od same isplate poverilac imao koristi.
- Lice koje prima isplatu moze biti sam poverilac, njegov punomocnik, lice ovlasceno ugovorom ili sudskom
odlukom ili zakonski zastupnik poverioca.
- Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu moze osloboditi duznika, ali samo pod uslovom da je bilo
korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja vec nalazio kod poslovno nesposobnog poverioca.

- Predmet ispunjenja
- Sadrzina obligacije podrazumeva njen predmet i kauzu, jer izvrsenje prestacije koja predstavlja predmet
obligacije ( na sta se duznik obavezuje ), ima kao posledicu gasenje razloga zbog koga je duznik obavezan
( kauze obligacije ).
- Isplata se sastoji u izvrsenju onoga sto cini sadrzinu obligacije, iz cega sledi da duznik ne moze izvrsiti
nesto drugo, kao sto ni poverilac ne moze zahtevati nesto drugo.
- Ako obaveza ima vise predmeta, a duznik se oslobadja samo jednog ( alternativne obligacije ), u skladu
sa pravom izbora, obligacija se odredjuje trenutkom neopozivog izbora, te se racuna da je obligacija od
samog pocetka jednostavna, te otuda za alternativne obligacije vazi opste pravilo o isplati ( ispunjenju ).
- U faklutativnim obligacijama poverilac je ovlascen da zahteva samo i upravo onaj predmet koji cini deo
sadrzine obligacije, ali duznik moze i drugim predmetom da ispuni obavezu i tako ugasi obligaciju.

- Zamena ispunjenja
- U skladu sa privatnom autonomijom, obligacija ce biti ugasena ukoliko poverilac u sporazumu s
duznikom primi nesto drugo umesto onoga sto mu se duguje.
- Poverilac i duznik na osnovu ovog ugovora menjaju sadrzinu obligacije, odnosno menjaju deo sadrzine,
jer je njihov sporazum izmenio predmet obligacije ( izmenjena je dugovana prestacija, npr. umesto predaje
odredjene kuce u svojinu, predat je novac ), ali je kauza ostala nepromenjena ( izvrsenje obaveze druge
strane ).

- Davanje radi ispunjenja, odnosno isplate

- Davanje radi ispunjenja, odnosno predaja radi prodaje postoji kada duznik preda poveriocu neku stvar ili
neko pravo da ih proda i da iz primljenog novca naplati svoje potrazivanje.
- Obligacija ne prestaje u trenutku davanja radi prodaje, vec kada se poverilac iz primljenog iznosa
naplati.
- Ukoliko je postignuta visa cena u odnosu na poveriocevo potrazivanje, u pogledu te razlike poverilac sada
postaje duznik, i duzan je da je naknadi bivsem duzniku, a ako to ne uradi, ovaj moze podici tuzbu zbog
neosnovanog obogacenja.

37
51.) Isplata novcanih obaveza
- Uracunavanje ispunjenja, odnosno isplate ( imputacija )
- Kada je duznik isplatio deo glavnice duga koji ima po vise osnova prema poveriocu, a o redu uracunavanja
isplate nema sporazuma, imputacija ce se izvrsiti onim redom koji odredi duznik, najkasnije prilikom
ispunjenja.
- Ukoliko duznik nije dao izjavu o redu uracunavanja isplate, obaveze se namiruju redom dospelosti
svakog konkretnog potrazivanja.
- Ako su pojedina potrazivanja dospela istovremeno, prvo se namiruju ona koja su najmanje
obezbedjena, a ako su obezbedjena podjednako, prvo se namiruju ona koja su duzniku na najvecem
teretu.
- U slucaju da se na ovaj nacin ne moze utvrditi redosled uracunavanja, kao kriterijum imputacije uzece se
red njihovog nastanka, a ako su istovremeno nastale, isplata ce se raspodeliti na sve obaveze srazmerno
njihovim iznosima.
- Medjutim, ako duznik, pored glavnice, duguje i kamate i troskove, imputacija se vrsi tako sto se prvo
otplacuju troskovi, zatim kamate i na kraju glavnica.

- Vreme ispunjenja, odnosno isplate

- Rok dospelosti moze biti utvrdjen na osnovu volje subjekata ( ugovorom, zavestanjem), a moze biti
odredjen zakonom ili sudskom odlukom.
- Ukoliko je rok odredjen pravnim poslom ili posebnom zakonskom odredbom, primenice se pravila o
racunanju vremena.
- Ako rok nije odredjen, a svrha pravnog posla i druge okolnosti ne zahtevaju izvestan rok, poverilac moze
odmah da zahteva ispunejnje obaveze, a duznik moze odmah traziti da poverilac primi isplatu.
- Kada je rok ugovoren iskljucivo u interesu duznika, on ima pravo da ispuni obavezu pre ugovorenog
roka, ali je duzan da obavesti poverioca o takvoj svojoj nameri, s tim sto mora da pazi da to ne bude u
nevreme ( npr. duznik duguje banci dugorocni kredit, koji otplacuje na rate uz kamate, medjutim nasledi
novac i hoce da vrati sav novac odjednom banci da bi ustedeo na kamatama koje bi tekle u buducnosti ).
- Poverilac ima pravo da zahteva ispunejnje pre roka u tri slucaja:
--> ako mu duznik nije dao obecano obezbedjenje.
--> ako na poveriocev zahtev duznik nije dopuni obazbedjenje koje je smanjeno bez poverioceve krivice.
--> ako je rok ugovoren iskljucivo u poveriocevom interesu.

- Mesto ispunjenja, odnosno isplate

- Za nenovcane obligacije Zakon predvidja opsta pravila, prema kojima je duznik obavezan da zavrsi
prestaciju a poverilac da je primi u mestu koje je odredjeno pravnim poslom ili zakonom.
- Kada mesto ispunjenje nije odredjeno, niti je ocigledno prema svrsi posla koje je to mesto, uzima se da je
mesto ispunjenja ono u kojem duznik ima svoje sediste.
- Novcane obligacije se ispunjavaju u mestu u kome poverilac ima sediste.

- Dokazivanje ispunjenja, odnosno isplate

- Prilikom ispunjenja svoje obaveze, duznik ima pravo da od poverioca zahteva dokaz o tome.
- Ukoliko poverilac odbija da izda priznanicu, duznik moze da dugovanu prestaciju polozi u sudu, a ukoliko
se isplata vrsi preko banke, pretpostavka je da je takva uplata dovoljna kao dokaz ( medjutim, ako je
potrebno npr. da se skine neko sredstvo obezbedjenja, poverilac je duzan da izda i posebnu priznanicu ).
- Priznanica iz cije sadrzine proizlazi da je izvrsena potpuna isplata glavnice, nosi zakonsku oborivu
pretpostavku da su isplacene i kamate i troskovi.
- Oboriva pretpostavka postoji u korist duznika i kada duznik povremenih davanja ima priznanicu o
ispunjenom poslednjem davanju, pa se pretpostavlja da je ispunio sva dotadasnja davanja
- Posto duznik ispuni svoju obavezu u potpunosti, ima pravo da od poverioca, pored priznanice zahteva i
povracaj obveznice, je u slucaju da je duzniku vracena obveznica, postoji oboriva zakonska pretpostavka da
je obaveza u potpunosti ispunjena.

38
52.) Prestanak obligacije polaganjem i prodajom dugovane stvari
- Prestanak obligacije polaganjem u depozit ili prodajom dugovane stvari, u sustini, spada u gasenje
obligacije ispunjenjem, ali ovo je specificna vrsta ispunjenja, koja je i u Zakonu posebno uredjena.
- Prestanak obligaije polaganjem dugovane stvari u sudu
- U slucajevima kada je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kada je nepoznato prebivaliste ili boraviste
poverioca, ili kada je poslovno nesposoban a nema zastupnika, duznik je ovlascen da svoju obavezu ispuni
tako sto ce dugovanu stvar poverioca poloziti u sudu.
- Depozit ce se izvrsiti u stvarno nadleznom sudu u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonomicnosti
zahtevaju polaganje u mestu nalazenja stvari.
- Predaja dugovane stvari na cuvanje drugom licu
- Ako je stvar nepodobna za cuvanje u sudskom depozitu, duznik moze da zahteva od suda da odredi lice
kome ce predati stvar na cuvanje o trosku i za racun poverioca.
- U svakom slucaju, duznik mora obavestiti poverioca o predaji stvari na cuvanje ( ako je poznato mesto
prebivalista/boravista poverioca ).
- Ako duznik uzme natrag polozenu stvar, smatra se da nije ni bila u depozitu, a njegovor pravo na
povlacenje stvari iz depozita prestaje u 3 slucaja:
a) kada duznik izjavi sudu da se odrice na povlacenje deponovane stvari.
b) kada poverilac izjavi da prima polozenu stvar.
c) kada bude utvrdjeno pravosnaznom odlukom da polaganje ispunjava uslove urednog ispunjenja.
- Dejstvo polaganja u depozit- ima sledeca svojstva:
a) duznik se oslobadja obaveze, i to od trenutka kada je izvrsio polaganje.
b) duznicka docnja prestaje.
v) rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari prelazi na poverioca.
g) u novcanim obligacijama prestaje da tece kamata.
- Troskove polaganja u depozit snosi poverilac ukoliko ti troskovi prelaze visinu trskova ispunejnja koje je
obavezan da snosi duznik.
- Prodaja umesto polaganja stvari
- Moguce je da je stvar nepodobna za cuvanje ili su troskovi cuvanja nesrazmerno visoki, pa onda
duznik moze stvar prodati na javnoj prodaji, a dobijeni novac poloziti u sud.
- Ako je stvar npr. kvarljiva ili je male vrednosti, onda je moze prodati bez javne prodaje.
- Ako troskovi cuvanja ne budu isplaceni u razumnom roku, stvar ce biti prodana, a troskovi ce se iz cene
namiriti, a ostatak ce se poloziti u depozit.

53.) Prestanak obligacije usled smrti strane u obligacionom odnosu

- Prava i obaveze strana u obligacionim odnosima prelaze na njihove univerzalne sukcesore, ali ipak, u
nekim slucajevima smrt ne predstavlja prestanak obligacije.
- Ako je ugovor zakljucen s obzirom na licna svojstva ugovornika ( intuitu personae ), prestaciju moze
izvrsiti samo duznik licno.
- U drugim slucajevima je da samo odredjeni poverilac moze da rpimi ispunjenje ( npr. prestanak obaveze
stipendiranja u slucaju smrti stipendiste ).

54.) Prestanak obligacije usled proteka vremena i otkazom

- Trajne obligacije prestaju protekom vremena koje je odredjeno za njihovo trajanje.
- Vreme trajanja obligacije moguce je odrediti ugovorom ( ugovor o zakupu ), testamentom ( npr. legat
prava na novcanu rentu do punoletstva ), zakonom ( zakonska obaveza izdrzavanja srodnika ) i sudskom
odlukom ( odredjenje naknade stete u obliku novcane rente ).
- Trajna obligacije moze prestati i otkazom jedne strane, a takvo ovlascenje da se jednostranom izjavom
volje izazove prestanak obligacionog odnosa predstavlja preobrazajno pravo ( pravnu moc ).
- Volja za prekid dugovinskog odnosa se mora jasno izkazati i na odgovarajuci nacin dostaviti drugoj strani,
ali je sam otkaz neformalan ako zakon ili strane u obligacionom odnosu nisu drugacije predvidele.

39
- Obligacioni odnos prestaje otkazom za ubuduce, sto znaci da se obaveze koje su dospele pre prestanka
obligacije moraju izvrsiti.
- Strane mogu ugovoriti otkazni rok, ali i to da njihov odnos prestaje kada otkaz bude dostavljen suprotnoj
strani ( ako taj rok nije odredjen, odnos prestaje po proteku roka odredjenog zakonom ili obicajem, odnosno
istekom primerenog roka ).

55.) Prestanak obligacije na osnovu sudske odluke i na osnovu

samog zakona
- Na osnovu sudke odluke
- Tako izdrzavanje moze da prestane ako poverilac izdrzavanja stekne dovoljno sredstava za izdrzavanje,
kada duznik izgubi mogucnost da daje izdrzavanje ili ono za njega postane ocigledno nepravicno, osim ako
je poverilac maloletnik.
- Na osnovu samog zakona
- Tako npr. prava i obaveze iz ugovora o radu prestaju nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca: ako
zaposleni zbog izdrzavanja zatvora mora da bude odsutan sa rada duze od 6 meseci- danom stupanja na
izdrzavanje kazne; ili u slucaju prestanka rada poslodavca..

56.) Pojam ugovora

- Ugovori se u uzem smislu javljaju u obligacionom, stvarnom, porodicnom i naslednom pravu, a u sirem
smislu u trgovinskom, autorskom, pravu industrijske svojine, pravu osiguranja..
- Ugovor se u najsirem smislu definise kao saglasnost volja dva ili vise lica kojom se postize neko pravno
dejstvo.
- Obligacioni ugovor je saglasnost volja dva ili vise lica kojim se postize neko obligacionopravno dejstvo.
- Ugovor ima neposredno dejstvo na obligaciju u smislu njenog stvaranja, izmene ili prestanka.
- Ugovor je imovinski odnos relativnog karaktera, sto podrazumeva da je i odnos izmedju odredjenih lica,
da ima odredjenu sadrzinu.
- Ugovor je dvostrani pravni posao, jer su uvek potrebne najmanje dve saglasne volje.

57.) Pravna priroda ugovornih obligacija ( uopste )

- Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja u vezi sa ugovorima kao izvorima obligacija jeste pitanje koji
je to osnov koji opravdava ugovorno obvezivanje, tj. koji je sustinski razlog da drzava moze primeniti
prinudu nad duznikom u jednoj cisto privatno-pravnoj materiji, u kojoj vlada nacelo privatne autonomije
( gde drzava ne bi smela da se mesa ).
- Postoje razlicite teorije koje se bave ovim pitanjem: eticke teorije, teorije volje ili teorije obecanja, teorije
oslanjanja i teorije prenosa.
- Razlika izmedju jednostranih i dvostranih pravnih poslova ( ugoviri ) kao izvora obligacija je u tome sto se
ugovorima mora ostvariti saglasnost, komplementarnost, odnosno podudarnost i harmonija najmanje dve
izjave volje da bi nastao pravno obavezujuci odnos, dok je u jednostranim dovoljna izjava jedne volje.

58.) Eticke teorije o pravnoj prirodi ugovornih obligacija

- Da bi ljudi mogli da budu u interakciji, istinito zborenje je prva obaveza, dakle obecanja se moraju
ispunjavati.
- Obecanja data u odredjenoj formi cine ugovor, a to dalje znaci: ugovori se moraju postovati.
- Kriticari ovog teorijskog sistema isticali su da iz zabrane lazi nije moguce izvesti obavezu da se jedno bona
fide obecanje, kasnije i ispuni, jer se iz zabrane lazi moze logicki izvesti samo obaveza zabrane obecanja
mala fide.
- Zato drugi predstavnici etickih teorija isticu obavezu trajnosti i vernosti, kao osnov obaveznosti ugovora.

40
59.) Teorije volje i teorije obecanja o pravnoj prirodi ugovornih
obligacija
- Volja pojedinca je izvor prava i svaki ugovor, kao saglasnost slobodno izrazenih volja, mora se do kraja
postovati.
- Ono sto je ugovoreno mora upravo tako biti i ispunjeno: princip pacta sunt servanda, osim u slucaju mana
volje, ne poznaje izuzetke.
- Osnivac teorije prirodnog prava Hugo Grocijus nastanak ugovorne obligacije rasclanio je na tri faze:
--> dogovor, koji ne obavezuje.
--> obecanje, koje podrazumeva moralnu, ali ne i pravnu obavezu, jer se neprihvaceno obecanje moze
povuci.
--> prihvatanje obecanja.
- Drustvena realnost je s vremenom otvarala mesta argumentovanoj kritici nacela autonomije volje i dovela
do znatnih ublazavanja ovog individualistickog pristupa, a ravnoteza je nalazena na planu nacela savesnosti i
postenja, koje je vodilo racuna o kolektivitetu i socijalitetu prava.
- Zato savremena nauka vise ne govori o nacelu autonomije volje, vec o nacelu privatne autonomije.
- Teorija volje posebno izdvaja nameru ugovaranja ( animus contrahendi ), dok se prema teoriji obecanja
namera vec sadrzi u pojmu obacanja.
- Prema teoriji obecanja, ugovorne obligacije se shvataju ne samo kao ishod namernih akata volje nego kao
ishod koji sadrzi nameru da se preuzme odredjena obligacija.
- Teorija obecanja podrazumava da se obacanje mora saopstiti drugom licu ( jer obecanje samom sebi
nista ne znaci ), i da obecanje mora sadrzati stvarnu volju.
- Obecanje dato u smislu teorije obecanja, ne moze se povuci samo zato sto druga strana nije pocela da se
oslanja na njega, jer obecanje obavezuje od trenutka kada je dato.
- Postoje razne grupe prigovora upuceni teorijama koje se zasnivaju na obecanju:
1. grupa- prigovora se zasniva na nekoj vrsiti antinomije koja se javlja u odnosu obecanja kao cisto
subjektivne kategorije i obaveznosti ugovorne obligacije kao objektivne kategorije.
- Obecanje je vise psiholoski akt, koji moze biti motivisan razlicitim pobudama, ponekad cak izrazen bez
dovoljno promisljanja.
- Pravo mora da insistira na objektivnom pristupu i zato kriticari obacavajucih teorija isticu da ugovorno
pravo ne treba da ima cilj sankcionisanje onog sto su stranke htele, vec ono sto su jasno i otvoreno izjavile u
cilju stvaranja obligacije.
- U okvir prve grupe prigovora spada i problem obaveznosti ponude za zakljucenje ugovora.
- Postavlja se pitanje koji je to razlog koji sprecava ponudjaca da se jednostavno predomisli i povuce
ponudu.
- Ono sto obavezuje u ponudi je upravo kauzalnost obacanja.
- Ponuda je kauzalno obacanje koje svoju obaveznost zasniva na predugovornoj odgovornosti, a
predstavlja jednostranu izjavu volje, koja je poseban izvor obligacija.
- Obecanje koje bi bilo podobno za pravno sankcionisanje, mora imati objaktivan i oblik i sustinu.
- Forma objektivnosti se izrazava izjavom volje, a sustina objektivnosti u smislu razloga izjavljene volje,
proverava se kauzom ugovora.
- Obecanje koje je relevantno za ugovorno pravo mora kako sa stanovista oblika, tako i sa stanovista sustine
( kauzalna izjava volje ), da zadovolji objektivan pristup.
- Ovakvo shvatanje obecanja u potpunosti otklanja prigovor subjektivnosti koji se upucuje obecavajucim
teorijama.
2. grupa- prigovora se odnosi na ugovore iz ruke u ruku ( npr. uobicajene kupovine malih vrednosti ),
jer se postavlja pitanje gde je tu obecanje.
- Teorija obacanja odgovara da odredjeni pravni poslovi koji deluju simultano sadrze u sebi implicitna
obecanja.
- Sve ugovorom zasnovane obligacije sadrze implicitna obecanja ( npr. obacanje mirne i korisne drzavine
stecene stvari ).
- Ta implicitna obecanja su posledica kauzalnosti obecanja: kupio sam stan ne samo da bih bio nosilac prava
svojine vec da bih stanovao u njemu.

41
- Ugovoro je uvek dvosmerna ulica, cak i kada je u pitanju poklon, jer on podrazumeva obecanje obzirnosti
prema drugoj strani ( obzirnost je samo naziv za kauzu ugovora ).
3. grupa- prigovora se odnosi na prirodu obecanja, s jedne, i prirodu ugovora, s druge strane.
- Obecanje je jednostran akt, a ugovor je dvostran pravni posao, pa postoji kontradikcija kada se kaze
da se ugovor zasniva na obecanju.
- Kada se jedan ugovor rasclani na svoje sastavne elemente, mogu se naci dva obecanja, ali ta dva obecanja
su povezana jedinstvenom karikom koja se zove kauza ugovora.
4. grupa- prigovora se zasniva na tvrdnji da teorije obecanja ne mogu da objasne pravilo obzirnosti,
odnosno kauzu ugovora.
- Kauza daje odgovor na sustinsko pitanje uzroka nastanka ugovorne obligacije, a to je deo njene sadrzine, i
to je bio predudan razlog zbog kojeg je privatna autonomije ugovornih stranaka, putem medjusobnih
obacanja, kreirala upravo konkretnu obligaciju.
5. grupa- prigovora odnosi se na postojanje imperativnih pravila koja znatno ogranicavaju privatnu
autonomiju ugovaraca.
- Na taj nacin ona neposredno uticu na obecanja stranaka, odnosno prinudni propisi ponistavaju sva
obecanja koja su stranke ugovorile, a koja nisu u saglasnosti s takvim normama.
- Postavlja se onda pitanje kako se cinjenica sve veceg uplita imepratinih normi uklapa u teorijski sistem
koji se zasniva na obecanju koje ima moc stvaranja obligacije.
- Odgovor: Strane koje zasnivaju svoj obligacioni odnos na obecanjima, moraju biti makar u slicnim
pravnim polozajima, jer ekonomska nadmoc jedne strane lako moze dovesti i do pravne nadmoci ( sto je
nedopustivo u skladu sa osnovnim postulatom ravnopravnosti stranaka ).
- E tu nastupaju imerativne norme u cilju relativnog pravnog ujednacavanja polozaja ugovornih
strana, jer da bi kauza bila valjana, ugovaraci moraju biti barem priblizno u pravno ravnopravnom polozaju.
- Jer ako je jedna ugovorna strana u polozaju koji diktira uslove ugovora, a druga strana nema izbora osim
da obeca nametnuto, to nije realizacija privatne autonomije obe ugovorne strane, vec naprotiv samo jedne
( ucena ).
6. grupa- prigovora su prigovori moralnog ( filozofskopravnog ) karaktera, koji polaze od liberalnih
misli: pravo drzave da se mesa u licne odnose izmedju pojedinaca aktivira se SAMO pod uslovom da je
doslo do povrede subjektivnih prava pojedinaca.
- Pa prigovor ove liberalne koncepcije glasi: posto u ugovornim odnosima postoji sloboda ugovaranja i
ravnopravnost stranaka ( dakle jedan privatnopravni odnos stranaka koji se nasniva na obecanju ), kako onda
drzava moze jedno obecanje da snabde prinudnim drzavnim sankcijama? Tj. odsustvo povrede oduzima
legitimitet drzavi da se mesa u privatna prava pojedinaca, a obecanje nije ni povreda niti pretnja povredom,
vec zadata rec da ce se drugoj strani uciniti nesto korisno za nju.
- Odgovor na prigovor: liberalisticki stav ne vazi, jer u svim oblastima drustva drzava danas intervenise.

60.) Teorija posebnog odnosa

- Teorija posebnog odnosa ima ambiciju da odgovori na pitanje koje se postavlja u vezi sa prigovorom
obecavajucim teorijama, a prigovor glasi: obecavajuce teroije kao da sadrze modjionicarske trikove, gde se
iz nicega stvara nesto.
- Obecanje koje se zasniva izmedju dva lica i to obecavaoca ( duznika ) i obecajnika ( poverioca ),
poseban je odnos, blizak odnos zasnovan na poverenju.
- To znaci da je upravo obecanje konstitutivni element takvog odnosa.
- Da bi odnos bio poseban, obecanje treba da bude iskljucivi razlog cinidbe.
- Obecavajuca obligacija je obligacija koja predstavlja duznost koju treba ispuniti jer je nastala cinom
obecanja.
- U tom smislu, poveriocev interes treba smatrati posebnim i taj interes iskljucuje obzir prema opstem
blagostanju ili licnoj koristi.
- Obligacije nastale na osnovu obecanja uvek se duguju tacno odredjenom licu, a ne drustvu u celini.
- Nepostovanje obecanja takodje ima relativno dejstvo ( inter partes ).
- Posebna veza je rezultat kauzalnog obecanja, jer je uzajmanost interesa koja se ogleda u obostranom
obecanju ugovorene prestacije i dovela do konkretnog ugovora, odnosno na ugovoru zasnovane konkretne
obligacije.

42
- Pravna obaveznost obligacije nije proizvod posebnog odnosa, vec je poseban odnos proizvod kauzalnog
obecanja, koje kao ugovor predstavlja jedan od osnovnih instrumenata ostvarivanja i uzivanja stvarnih
prava.
- Priznavanjem obavezujuceg dejstva kauzalnim obecanjima izrazava se i postovanje coveka kao razumnog
bica.
- Kada se kaze kauzalno obecanje, to ujedno znaci i razumno obecanje koje stvara odredjene obaveze, ali
podrazumeva i odredjena prava.
- Teorija obecanja daje osnov za objasnjenje pet kljucnih odlika ugovornog prava:
a) slobodu ugovaranja.
b) dispoziciju subjekata.
v) zastitu prava prinudnim ispunjenjem i naknadom stete.
g) relativno dejstvo ugovora.
d) kauzu ugovora.

62.) Sloboda ugovaranja

- Sloboda ugovaranja podrazumeva pravo subjekta na osnovnu opciju: ugovarati ili ne.
- Nacelo privatne autonomije se ostvaruje preko nacela slobode ugovaranja.
- Sire shvatanje, podrazumeva kako osnovnu opciju tako i dispoziciju subjekata da odredjuju sadrzinu
njihovog ugovornog odnosa.
- Uze shvatanje, obuhvata samo osnovnu opciju, a sadrzina obligacije se podvodi pod drugi pojam
( dispozicija subjekata. naredni naslov ).
- Sloboda ugovaranja trpi i neke izuzetke ( ogranicenja slobde ugovaranja koja se odnose na akt
zakljucenja ugovora ) koji se odnose na slucajeve: obaveznog zakljucenja ugovora, saglasnosti treceg pri
zakljucenju ugovora i izboru saugovaraca.
a) Obavezno zakljucenje ugovora
- Postoje posebni propisi prema kojima postoji obaveza da odredjena lica stupe u ugovorni odnos s nekim
osiguravajucim drustvom i da se osiguraju od zakonom odredjenih rizika.
- Posledica nepostovanja ovih zakonskih odredaba sastoji se u naknadi pretrpljene stete.
b) Saglasnost treceg
- Sredstva zastite javnopravnih i privatnopravnih interesa u meteriji obligacionog prava javljaju se u vidu
saglasnosti treceg u vezi sa zakljucenjem ugovora ( npr. pravni promet opasnim meterijama ), i to u
obliku razlicitih dozvola ili odobrenja.
- Dozvola se daje pre zakljucenja ugovora ( kao uslov za zakljucenje ), a odobrenje nakon zakljucenja
( odlozni uslov ).
- Forma dozvole ili odobrenja mora odgovarati formi ugovora za koji se izdaju.
- Ipak, kada je rec o zastiti javnopravnih interesa, i za konsensualne ugovore za koje se po zakonu trazi
saglasnost treceg, ta saglasnost mora biti u pismenom obliku ( npr. dozvola za nabavku pistolja mora biti
pismena iako je pistolj pokretna stvar ).
- Kad je rec o podzakupu u nekim slucajevima, potrebna je dozvola zakupodavca.
- U ugovorima poslovno neposobnih lica, moguca je njihova konvalidacija naknadnim odobrenjem
zakonskog zastupnika.
- Odobrenje je relavantno i u pitanjima ispunjenja obligacija, jer naime ispunjenje se mora izvrsiti
poveriocu, ali ako je ispunjenje izvrseno trecem licu, bice punovazno ukoliko ga je poverilac naknadno
odobrio.
- Ucesce treceg, naravno, nacelno ne menja relativni karakter u obligacionim odnosima nastalim ugovorima,
odnonso njihovo dejstvo inter partes.
v) Izbor saugovaraca
- U drzavama u kojima su svojina i ostala stvarna prava izjednacena u pogledu prava i obaveza u odnosu na
sticanje, promenu i prestanak takvih prava, tj. bez diskriminacije u odnosu na titulare ( nije bitno da li je
kolektivna ili privatna svojina ), broj ogranicenja u odnosu na izbor saugovaraca je znatno suzen, tj. sveden
na prava prece kupocine ( zakonsko i ugovorno ).

43
63.) Dispozicija subjekata u obligacionom odnosu
- Dispozicija subjekata se odnosi na slobodu koju subjekti imaju u odnosu na konkretan ugovor.
- To je sloboda ugovaraca da svojom slobodnom voljom urede sadrzinu svog ugovora.
- ZOO: Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i
dobrih obicaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.
- To znaci da sadrzina obligacije koja nastaje ugovorom nije u nadleznosti zakona, vec ugovaraca ( ali je ta
nadleznost omedjena sirokim granicama koja su postavljene imperativnim normama, javnim poretkom i
dobrim obicajima..).
a) Prinudni propisi
- Prinudni propisi koji ogranicavaju slobodu volje mogu biti raznovrsne prirode: gradjanskopravni,
krivicnopravni, upravnopravni..
- Oni se odnose na sadrzinu ugovora i od njih zavisi dopustenost, odnosno nedopustenost predmeta i kauze
ugovora.
- Prinudni propisi su statican pravni pojam, pa iako je njihov broj velik, taj broj je uvek i odredjen u datom
trenutku u jednoj drzavi, i za njih vazi numerus clausus pozitivnopravnih propisa koji u materiji ugovora
imaju kao posledicu apsolutnu nistavost koja moze pogoditi ugovor.
b) Javni poredak
- U sirem smislu: to je skup ogranicavajucih normi koje cine granicu izmedju dopustenog i nedopustenog u
ugovornom pravu ( ovako shvacen, javni poredak podrazumeva i prinudne propise i dobre obicaje i moralne
norme ).
- U uzem smislu: pravi se ipak razlika izmedju svih ovih pojmova, i pokusava se definisati poam pravnog
poretka ( iako je to po mnogima nemoguce, pa cak i nepotrebno, jer je to u nadleznosti suda u konkretnom
slucaju da proceni ).
- Kada je rec o javnom poretku, smatra se da tu ulaze svi oni obavezni propisi koji nisu obuhvaceni
konkretnim imperativnim propisima ili dobrim obicajima.
- To znaci da sva nacela, sadrzana u ustavnim i zakonskim propisima, koja imaju prinudni karakter, ali koja
nisu konkretna i koja se zato ne mogu neposredno primeniti, ulaze u pojam pravnog poretka.
- Tu spadaju i pravni standardi, odnosno generalne klauzule, kojima se sudiji daju odredjene smernice u
vezi s primenom odgovarajucih normi ( dug pravnog sistema ).
- Dakle, to su ona ogranicenja koja nisu konkretizovana, ali koja mogu konkretizovati u sudskom postupku
iz nacelnih i drugih odredaba koje imaju opsti karakter.
v) Dobri obicaji
- Obicaji su nepisana pravila ponasanja, koja su nastala dukotrajnim upraznjavanjem faktickog ponasanja, a
koja su prihvacena u drustvenoj grupi ( mora postojati i svest o obaveznosti ponasanja ).
- Ako takvu svest ne prati pravna vec samo drustvena sankcija, rec je o faktickom obicaju, ali ako pak zakon
upucuje na primenu obicaja, posredi je pravni obicaj.
- To upucivanje moze biti opste, specijalno, a i same stranke u ugovoru mogu uputiti na primenu nekog
obicaja.
- Koji su to dobri obicaji jeste pravno pitanje, na koje odgovara sud u svakom konkretnom slucaju,
imajuci u vidu kompleks vladajucih moralnih normi.
- Povreda dobrih obicaja moguca je narocito u odnosu na kauzu ugovora.
g) Zakonom odredjana forma ugovora
- Ugovori u kojima je zakonom regulisana sadrzina cesto se javljaju pri kupoprodaji deficitarne i zivotno
znacajne robe ( npr. gorivo ), ili u ugovorima u kojima je moguca velika fakticka nejednakost pa time i
ugrozenost jedne strane ( ugovor u kreditu ), a ponekad je i moguca kombinacija navedenih razloga ( ugovor
o gradjenju ).
- Za punovaznost ugovora sa zakonom uredjenom sadrzinom dovoljna je saglasnost volja stranaka za
zakljucenje ugovora, jer ako su bitni elementi odredjeni, podrazumeva se da je ugovorena ona cena koja je
propisana.
- Sankcije za nepostovanje ovakvih ugovora pored gradjanskopravnih ( nepunovaznost ugovora, restitucija
i naknada stete ), mogu biti i krivicnopravne i upravnopravne.
d) Formularni ugovori ( ugovori po pristupu ili adhezioni ugovori )

44
- To su ugovori u kojima jedna strana unapred odredjuje sve elemente ugovora, a druga strana ima samo
osnovnu opciju da pristupi tako formulisanom ugovoru, odnosno da zakljuci ugovor s vec ponudjenom
sadrzinom, ili ne ( npr. ugovor o osiguranju ).
- S obzirom na ekonomsku nadmoc jedne ugovorne strane, zakon predvidja odredjene predostraoznosti u
korist slabije strane ( npr. nistavost odredbi koje u u suprotnosti sa dobrim obicajima, ili nistavost uslova
koji se protive kauzi ugovora ).

64.) Zastita prava u obligacionom odnosu prinudnim ispunjenjem i

naknadom stete
- U ugovornom pravu, valjanost promena u imovini jedne, odnosno druge strane, zavisi od valjanosti
ugovora.
- Poremacaj na tom planu ( npr. jedna strana nije izvrsila obavezu ), izaziva upotrebu odgovarajucih pravnih
sredstava da bi se odnosi izmedju imovina ugovaraca nivelisali u skladu sa sadrzinom ugovora.
- To se moze uciniti: prinudnim izvrsenjem, restitucijom i naknadom stete.
- Prinudno izvrsenje je ispunjenje silom onoga sto je obecano da ce se ispuniti dobrovoljno.
- Prinudno izvrsenje moze biti praceno i naknadom stete ( u vidu izgubljene dobiti ).
- Razume se, ima i situacija kada nije moguce prinudno ispunjenje, te bude dosudjena stvarna steta i
izgobljena dobit.

65.) Relativno dejstvo ugovora

- Izjave volje koje stvaraju obecanja moraju biti upucene na odredjeno lice, jer u obligaciji moraju postojati
dve odredjene strane: poverilac i duznik.
- Zato je i ugovor odnos inter partes.
- Obecanje je upuceno odredjenom, odnosno odredivom licu, te obligacija uvek obuhvata dva odredjena
lica, zbog cega se ostala lica smatraju trecim licima za koja ugovorno obecanje predstavlja res inter alios
acta, a to ima za posledicu da aliis neque nocere neque prodesse potest.
- Svaka strana vodi racuna o svom interesu i zeli da postigne odredjeni cilj, zbog cega i cini jedno ciljno,
kauzalno obecanje.
- To znaci da je ugovor kauzom povezano obacenje, u stvari, dva obecana ponasanja spojena u jednu
celinu i zato se takvo obecanje, dakle, ugovor uvek mora sagledati sa obe strane.
- Dosledno tome je osnovno pravilo tumacenja ugovora ispitivanje namere obeju strana, ispitivanje
njihovog zajednickog cilja.
- Sve to upucuje da je ugovor celina dva kauzalna obecanja, odnosno ugovor mora imati svoju kauzu.
- Kauza ugovora
- Svaka promena u imovini ima svoj uzrok promene.
- Kauza je pravno podoban osnov, uzrok promene u status quo-u subjektivnih gradjanskih prava.
- Kauza objasnjava in-put i out-put koji se odigrava u imovini, odnosno imovinama pravnih subjekata.
- Ako u konkretnom slucaju postoji valjana kauza, postoji i pravno osnovano obogacenje, i obrnuto ako ne
postoji valjana kauza, postojace pravno neosnovano obogacenje.
- Kauzalna obecanja su upravljena na stvaranje, promenu i prestanak obligacije ( kauza je ratio
contracti ).

66.) Teorije poverenja i teorije oslanjanja o pravnoj prirodi

ugovornih obligacija
- Teorije oslanjanja su samo logicki nastavak teorija poverenja.
- Ferguson, Gabre- Obecanje stvara kod promisara poverenje, jer on racuna da to da ce obecanje biti
postovano.
- Ko ne ispuni ocekivanje drugog koje je sam prouzrokovao, bice popreko gledan..:-)
Kako bi pokazao da mu je jasno da je obecanje ozbiljno, promisar izjavljuje da ce racunati na ispunjenje tog
obecanja.

45
- Glavna ideja teorije poverenja je postovanje osnovnog pravnog pravila neminem leadere, te posto ugovor
omogucuje drugima da se na njega oslone, postoji obaveza da on bude i ispunjen.
- Teorije oslanjanja ponekad se oznacavaju i kao teorije realnih ocekivanja.
- Sustina teorije oslanjanja se sastoji u sledecem: ugovorne obligacije imaju odredjeni cilj, a taj cilj se sastoji
u tome da lice koje je ukazalo poverenje nasoj izjavi, odnosno koje se oslonilo na tu izjavu, bude pravno
zasticeno.
- NPR: ako lice A obavesti lice B da ce mu, ukoliko uspesno zavrsi prvu godinu studija davati mesecnu
potporu u odredjenom iznosu, pa lice B, posto je blagovremeno polozilo sve ispite, oslanjajuci se na izjavu
lica A, zakupi skuplji stan i kupi komp, a lice A ne izvrsi ono sto je bilo osnov oslanjanja lica B; Po tuzbi
lica B, A izjavi prigovor da poklon nije bio ucinjen u odgovarajucoj formi i da zato ne obavezuje; Prema
teoriji oslanjanja, A ce izgubiti spor, bez obzira na nedostatak u formi, jer je navelo lice B da se osloni na
njegovu izjavu i da zbog realnog ocekivanja dovede sebe u gori imovinski polozaj nego sto je bio pre izjave
lica A.
- Oslanjajuca duznost nastaje usled davanja izjave koja dovodi do bliskog, posebnog odnosa, tj. koja je
takva da dovodi do oslanjanja, pri cemu sadrzina obaveze nije izvrsenje obecane prestacije, vec pretstavlja
naknadu oslanjajucih troskova drugoj strani, i to u slucajevima kada se obecana prestacija ne izvrsi.
- Teorija oslanjanja se ne zasniva na duznosti izbegavanja ili sprecavanja povrede ili gubitka, vec na
obavezi da se drugom isplate troskovi oslanjanja na koje je bio naveden.
- To je u stvari oslanjajuci gubitak, a on ne predstavlja vrednost koja je potrosena prilikom oslanjanja, vec
vrednost koja nije dobijena ispunjenjem, odnosno isplatom od strane tuzenog.
- Oslanjanje moze biti jedan od relevantnih elemenata pri oceni ugovorne, kao i vanugovorne odgovornosti
za pricinjenu stetu, ali ne moze biti sustinski element ugovorne obligacije.
- U stvari, oslanjanje je samo posledica neceg sto je ranije nastalo.
- Moguce je osloniti se samo na nesto sto vec postoji, a to je u ovoj materiji sam ugovor koji vec mora
postojati da bi se neko oslonio na njega. U evropskom pravu oslanjanje moze biti ili deo ugovorne
odgovornosti ili deliktne odgovornosti za stetu, u zavisnosti da li je povreda nastupila u vezi sa vec ranije
postojecom obligacijom nastalom ugovorom, ili ne.
- Stepen oslanjanja i ponasanja obeju strana u vezi s tim neposredno ukazuju na stepen savesnosti i
postenja i mogu imati uticaja na konacnu odluku suda.
- Ipak, oslanjanje u navedenom smislu se u evropskom pravu nikada ne posmatra kao poseban izvor
obligacija.

67.) Teorije prenosa

- Teorije prenosa polaze od cinjenice da je ugovor sredsvo pravnog prometa kojim se vrsi prenos prava.
- Npr. pri trampi narukvice za prsten, odigrava se neposredan prenos prava i ukoliko su ispunjeni opsti
uslovi ( sposobnost ugovaranja, saglasnost o namerama prenosa, odsustvo mana volja..), ugovor je
prefektan i nikakva obecanja niti oslanjanja ne treba pozivati u pomoc da bi se objasnio ovaj prenos
prava koji i cini samu sustinu ugovora.
- Zastupnici ovih teorija, ugovore u kojima se prenos prava ne odigrava istovremeno sa saglasnoscu volja,
posmatraju iz posebnog ugla, te ugovore u kojima nije doslo do neposredne fizicke predaje posmatraju iz
fokusa upravljenog na ugovore sa modalitetima ( npr. u ugovoru o poklonu pod odloznim uslovom, do
prenosa svojine ce doci po diplomiranju poklonoprimca )..
- U tim slucajevima ne dolazi do prenosa postojecih prava nad telesnom stvari, ali dolazi do prenosa
postojecih nematerijalnih prava, prava na izvrsenje neke buduce cinidbe.
- Bitna razlika izmedju teorije prenosa i teorije obecanja se javlja u samom nastanku ugovorne obligacije.
- Teorija obecanja insistira na tome da se pri zakljucenju punovaznog ugovora stvara jedno novo pravo, jer
obecanje, koje poseduje odredjene kvalitete, kreira obligaciju koja do tada nije postojala ( ugovor je
tvorac novog prava, i novih obaveza ).
- Teorija prenosa, nasuprot tome, polazi od toga da ugovor nije nista drugo do instrument pravnog prometa i
da kao takav nema tu moc da kreira nova prava i obaveze; Naprotiv, ugovor moze samo da prenese neko
vec postojace pravo.
- Duznost ispunjenja obligacije, odnosno predmetne cinidbe i sankcija za neispunjenje vuku svoj koren,
imaju svoju pravnu zasnovanost u pravu na drzavnu prinudu upravo zato, sto izmedju neispunjenja ugovorne
obaveze i kradje i nema neke sustinske razlike.

46
- Prema prenosnim teorijama, obligacije su vrste stvarnih prava, pri cemu se sve svodi na svojinu,
odnosno svojinska ovlascenja, pa je poverilac u stvari vlasnik odredjenog prava, jer je to pravo duznik,
kao prethoni vlasnik preneo na njega.
- Sistem prenosa svojine putem ugovora, gde sam ugovor ima translativno dejstvo ( dakle prenos
svojine i bez predaje stvari ), ide u prilog prenosnim teorijama.
- Konstitutivni prenos prava, kada se ugovorom uspostavlja neko uze pravo ( npr. predaja stvari na
cuvanje na osnovu ugovora o ostavi ), nije toliko u fokusu ovih shvatanja, jer objektivno ne podrzava bitne
postavke prenosnih teorija; Ako se vlasnik predomisli i vise ne zeli da svoju stvar preda ostavoprimcu,
dakle, ne izvrsi prestaciju, nije lako naci analogiju sa stvarnim pravom, odnosno povredom apsolutnih prava,
a jos manje sa povredom krivicnopravnih propisa, sto bi proizlazilo na osnovu teorija prenosa.

- Zakljucak u vezi sa pravnom prirodom ugovornih obligacija

- Problem pravne prirode ugovora kao izvora obligacija je razmatran preko vise teorijskih pristupa koji
se mogu razvrstati u tri grupe:
a) Teorije obecanja, odnosno volje.
- Obecanje sadrzi nameru prihvatanja odredjene obaveze, koja uopste moze ciniti sadrzinu
obligacije; ono mora biti iskazano odgovarajucom izjavom volje, jer je uvek upuceno drugom pravnom
subjektu.
- Obecavajuce teorije su stavljene na probu uklopljivosti s bitnim odlikama ugovornog prava, i to sa:
slobodom ugovaranja; dispozicijom subjekata; zastitom prava, kroz prinudno ispunjenje i naknadu stete;
relativnim dejstvom ugovora; kauzom ugovora.
- Pri tom, kada je ispitivana sloboda ugovaranja, analizirana je i situacija obaveznog zakljucenja
ugovora, saglasnosti treceg i izbor saugovaraca, a kada je bila rec o dispoziciji subjekata, uklopljivost sa
obecavajucim teorijama je ispitivana sa stanovista prinudnih propisa, javnog poretka, dobrih obicaja,
zakonom odredjene sadrzine ugovora i formularnih ugovora.
- Cini se da je pristup, za koji se mi zalazemo, a koji mozemo nazvati teorija kauzalnog obecanja,
uspeo da odgovori na izazove pred koje je stavljena teorija obecanja.
- Za kauzalno obecanje je bitno da kauzalnost postoji i u vreme nastajanja ugovora ( pregovori,
ponuda, prihvat ), ali i za vreme njegovog trajanja, odnosno sve do njegovog ispunjenja.
- Da bi se jedno kauzalno obecanje pretvorilo u ugovor, potrebno je da se ispune odredjeni bitni uslovi.
- Bitni uslovi mogu biti opsti i posebni.
- Opsti bitni uslovi su:
1. Sposobnost ugovaranja
2. Kauza ( osnov )
3. Predmet
4. Saglasnost volja.
- Posebni bitni uslovi mogu biti: zakonski ili voljni.
- Za jednu grupu ugovora trazi se kao poseban, dodatni, i to zakonski uslov, forma ugovora.
- Sposobnost ugovaranja, kauza i predmet cine samu sustinu namere ugovaranja i zato moraju biti
prisutni u fazi pre postizanja saglasnosti volja ( to je uocljivo preko tzv. predugovorne odgovornosti, kao
i preko ponude, kao kauzalnog obecanja koje takodje mora sadrzati ova tri bitna uslova ).
b) Teorije oslanjanja, odnosno relativnih ocekivanja
v) Teorije prenosa, odnosno translativne teorije

68.) Sposobnost ugovaranja ( uopste )

- Sposobnost ugovaranja je sposobnost da se izjavama volje zasnivaju, menjaju i gase ugovorne obligacije.
- To podrazumeva da subjekt prava bude svestan uzrocno-posledicnog znacaja svoje izjave, te da ima
nameru zasnivanja konkretnog ugovora.
- Sposobnost ugovaranja je, u stvari, poslovna sposobnost koja se zahteva za konkretnu vrstu ugovora.
- Otuda sledi da sposobnost ugovaranja nije jedinstven pojam, i to sa tri aspekta: jednima nije uopste
dozvoljeno da zakljucuju ugovore, drugima je dopusteno da zakljucuju ogranicen broj, odnosno vrstu
ugovora, dok trevi mogu zakljucivati sve ugovore.
- Odsustvo sposobnosti za ugovaranje ima za posledicu nevaznost ugovora, koja se moze javiti u obliku
apsolutne ili relativne nistavosti.

47
69.) Potpuna sposobnost ugovaranja
- Potpuna poslovna sposobnost se stice sa punoletstvom ( 18 god ), a to ima dva izuzetka:
- a) Potpuna poslovna sposobnost se stice sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda.
- b) Stice se i ako je dodeli sud maloletniku koji je sa 16 godina postao roditelj i ima telesnu i dusevnu
zrelost.
- * jos jedan slucaj: kada maloletnik bez dozvole suda sklopi brak, takav brak je rusljiv, pa ako se
zahtev za ponistenje tog braka odbije, to ima za posledicu pored konvalidacije braka, i sticanje
potpune poslovne sposobnosti maloletnika.

70.) Potpuna nesposobnost ugovaranja

- Potpuno odsustvo poslovne sposbnosti znaci da jedno lice nema pravnorelevantnu volju za zakljucenje bilo
kog ugovora ( deca do 7. godine zivota, postoji neoboriva pretpostavka ).
- Lica izmelju 7-14 god. takodje su nesposobna da ugovaraju, kao i punoletna lica koja usled bolesti ili
smetnju u psihofizickom razvoju nisu sposobna normalno da rasudjuju, te zbog toga nisu u stanju da se sama
staraju o sebi i o zastiti svojih prava i interesa.
- Ove dve grupe lica ( mladji maloletnici i ometeni u razvoju punoletnici ) ipak mogu da zakljucuju
ugovore malog znacaja, i ugovore kojima sticu samo prava.

71.) Delimicna nesposobnost ugovaranja

- Delimicna ( relativna ) nesposobnost ugovaranja, za razliku od potpune, ne sprecava nastanak ugovora,
vec otvara pitanje njegovog opstanka.
- Ona se odnosi na starije maloletnike ( 14-18 god ), koji mogu da zakljucuju sve ugovore koje mogu i
mladji maloletnici i + sve ostale ugovore ali uz naknadnu ili prethodnu saglasnost roditelja.
- U istoj poziciji se nalaze i punoletna lica koja usled bolesti ili smetnji u psihofizickom razvoju svojim
postupcima neposredno ugorzavaju spostvena prava i interese ( to su lica delimicno lisena poslovne
sposobnosti ).
- Postoji i mogucnost da se odlukom o delimicnom lisavanju poslovne sposobnosti moze odrediti i krug
ugovora koje takvo lice moze, odnosno ne moze samostalno preduzimati.
- Ukoliko odobrenje za ugovore ovih lica ne bude dato, onda te ugovore prati sankcija relativne nistavosti
( rusljivost ), a ako odobrenje bude dato, ugovor definitivno postaje punovazan, a njegovo pravno dejstvo
se prostire ex tunc, od trenutka zakljucenja.
- Saugovarac poslovno nesposobnog lica koji je bio savestan, tj. nije znao za nesposobnost, ili je za nju
znao ali je bio prevaren, moze odustati od ugovora.
- Pravo odustanka se gasi po isteku roka od 30 dana od dana saznanja za poslovnu neposobnost, odnosno
za odustvo odobrenja zakonskog zastupnika ( ako u ovom roku ne odustane, rec je o cutanju kao
saglasavanju- odobravanju ).
- S druge strane, saugovarac poslovno nesposobnog lica koji je sa njim zakljucio ugovor bez odobrenja
zakonskog zastupnika, ima pravo da pozove zakonskog zastupnika da se izjasni da li ugovor odobrava ili
ne, pa ako se zastupnik uglusi o ovaj poziv u roku od 30 dana, uzima se da je odbio odobrenje, pa je u tom
slucaju rec o cutanju kao neodobravanju.
- I poslovno sposobno lice koje je zakljucilo ugovor u vreme svoje delimicne sposobnosti ugovaranja, a za
koji nije dobio odobrenje zakonskog zastupnika, moze zahtevati ponistenje takvog ugovora, ali u roku od 3
meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.
- Maloletnik sa 15 godina stice radnu sposobnost.
- Takvo lice koji stice imovinu na osnovu svog rada ima specijalnu poslovnu sposobnost koja se ogleda u
tome da preduzima pravne poslove u vezi sa upravljanjem i raspolaganjem svoje zarade.
- I kod pravnih lica postoji delimicna poslovna nesposobnost, kada zastupnik moze da zakljuci neki ugovor
samo uz saglasnost nekog svog organa ( i ovde postoji rok u kome pravno lice treba da se izjasni, na zahtev
saugovaraca, da li daje odobrenje pravnog posla ili ne; i ovde vaze pravilo o cutanju kao neodobravanju ).

48
72.) Zastupanje
- Zastupanje je vrsenje pravnih poslova u tudje ima i za tudj racun.
- Ovlascenje za zastupanje se zasniva na zakonu, opstem pravnom aktu ( npr. statutu ), aktu nadleznog
organa ( organ starateljstva ) ili na izjavi volje zastupanog ( punomocje ).
- Svi pravni poslovi preduzeti preko zastupnika neposredno deluju prema zastupanom.
- Zastupnik je duzan da obavesti drugu stranu da istupa u ime zastupanog i ukoliko to ne ucini, mogucne
su dve pravne posledice, sa stanovista punovaznosti ugovora:
a) ako je saugovarac znao ili je iz okolnosti mogao da zakljuci da je u pitanju zastupnik, ugovor proizvodi
dejstvo.
b) ako druga strana nije znala niti je morala znati da je u pitanju zastupnik, ugovor nece imati pravno
dejstvo, osim ako ona naknadno ne da pristanak.
- Ugovor ce imati pravno dejstvo ukoliko se zastupnik kretao u granicama ovlascenja, ali je moguce da
zastupnik prekoraci granice ovlascenja, i u tom slucaju postoje posebna pravila:
1.) Moguce je da zastupani odobri prekoracenje ovlascenja i tada odobrenje ima povratno dejstvo ( kao da
prekoracenja nije ni bilo ).
2.) Moguce je da zastupani ne odobri ugovor u primerenom roku ( rok koji je potreban da se ugovor takve
vrste razmotri ), u kom slucaju se smatra da je odobrenje odbijeno ( cutanje kao neodobravanje ).
- Kada zastupani odbije odobrenje, postoji zakonska solidarna odgovornost zastupnika i zastupanog za
stetu koju je pretrpela druga strana, ali pod pretpostavkom njene savestnosti.
3.) Moguce je da druga ugovorna strana nije znala niti je morala znati za prekoracenje ovlascenja, u kom
slucaju ona moze odmah po saznanju za prekoracenje, ne cekajuci izjasnjenje zastupanog, da izjavi da se ne
smatra vezanom ugovorom.
- Zastupnik mora da preduzima sve radnje u vezi sa zakljucenjem i izvrsenjem ugovora licno i nije ovlascen
da svoja ovlascenja prenese na drugo lice, ali to pravilo trpi 3 izuzetka:
--> ako je ugovorom predvodjena mogucnost prenosenja ovlascenja.
--> ako je to dopusteno zakonom.
--> ako postoje takve okolnosti koje sprecavaju zastupnika da licno obavi radnje predvidjene ovlascenjem, a
interesi zastupanog zahtevaju preduzimanje pravnog posla bez odlaganja.
- Moze se dogoditi da lice zakljuci ugovor u ime drugoga, kao da je njegov punomocnik, ali bez ovlascenja.
- Tu u stvari nije rec o zastupanju, osim ako se se zastupanje naknadno odobri.
- U slucaju neizvesnosti, strana s kojom je neovlasceno lice zakljucilo ugovor moze da zahteva da se
neovlasceno zastupani u primerenom roku izjasni da li odobrava ugovor, pa ako po proteku roka ne
stigne odobrenje, smatrace se da ugovor nije zakljucen ( cutanje kao neodobravanje ).
- U svakom slucaju uskaracivanja odobrenja, strana koja nije znala niti je morala znati da je zakljucila
ugovor s neovlascenim licem ima pravo na naknadu pretrpljene stete od lica koje je istupalo bez ovlascenja
za zastupanje.
- Punomocstvo je oblik zastupanja koji je nastao na osnovu ugovora izmedju vlastodavca i punomocnika.
- Postojanje i obim punomocja neposredno zavise od ovlascenja sadrzanog u punomocju, a ne zavise od
pravnog odnosa na cijoj je podlozi punomocje izdato.
- Drugim recima, unutrasnji odnos izmadju punomocnika i vlastodavca moze se npr. zasnivati na
dobrocinom ili teretnom pravnom poslu, moze i sadrzati neke uslove, ali sve to nema znacaja u odnosu na
drugu ugovornu stranu koja zakljucuje ugovor sa punomocnikom.

73.) Ugovor sa samim sobom

- Ugovor je saglasna izjava volje dva ili vise lica i njeme se stvara obligacija koja takodje nije zamisliva bez
dve strane, medjutim, upravo u vezi sa zastupanjem mogu se javiti izesne pravne situacije u kojima se moze
zakljuciti da punomocnik zakljucuje ugovor sa samim sobom.
- Npr. Lice A ovlasti lice B da u njegovo ime i za njegov racun proda odredjenu stvar cije je vlasnik lice
A; Dakle sada je lice B ovlasceno da stvar proda i sada se postavlja pitanje da tu stvar moze i sam da
kupi? Odgovor je pozitivan, ali se u skladu sa konkretnim slucajem postavlja pitanje povrede interesa
vlastodavca ( jer je moguce da punomocnik zloupotrebi poverenje vlastodavca i da za sebe zakljuci
povoljniji ugovor nego sto bi to bio slucaj na trzistu ).

49
- Ako vlastodavac odobri ugovor, i ne postavlja se pitanje povrede njegovog interesa, pa cak i ako je
njegov interes objektivno povredjen, s obzirom da je sam tako hteo.
- U situacijama kada nije moglo da dodje do povrede interesa vlastodavca, treba smatrati da je ugovor sa
samim sobom punovazan, a eventualni zahtev vlastodavca radi ponistenja ugovora treba odbiti.
- To su situacije kada iz punomocja i okolnosti slucaja nesumnjivo proizlazi da su uslovi ugovora bili
precizno definisani i da taj ugovor za cije je zakljucenje ovlascen punomocnik nije ugovor intuitu
personae, koji bi podrazumevao iskljucenje punomocnika kao ugovorne strane.
- Dakle, u svim ugovorima u kojima je pregovaranje iskljuceno, a nisu intuitu personae u smislu da
iskljucuju punomocnika, ugovor sa samim sobom je punovazan ( npr. ukoliko se prodaje odredjena stvar za
fiksnu cenu, i punomocnik bi mogao da kupi tu stvar po toj ceni bez problema; ili kada se radi o
formularnom ugovoru, pa punomocnik npr. sklapa ugovore o osiguranju, on se takodje moze i sam
osigurati ).
- Moguca je i situacija da je isto lice punomopcnik oba ugovaraca, pa spolja gledano, ugovor nastaje
deklaracijom ( razume se da ce ugovor biti punovazan u slucaju odobrenja obe strane i pod uslovom da nije
moglo doci do povrede interesa bilo koje strane- fiksna cena, formularni ugovor..).

74.) Kauza ( pojam kauze i kauza u rimskom pravu )

- Pojam
- Rec kauza se upotrebljava u razlicitim znacenjima: uzrok; razlog, povod, pobuda; osnov..
- Kao pojam pravnog posla podrazumeva izjavu jedne ili vise volja kojom, odnosno kojima se vrsi promena
u dotadasnjem status quo-u subjektivnih gradjanskih prava, tako da se i uzrok te promene javlja kao
znacajan pravni pojam, od koga zavisi valjanost te promene, odnosno punovaznost tog posla.
- Na pravnoj nauci je zadatak, ne samo pronaci i objasniti uzrok date promene u subjketivnim pravima,
vec i izvrsiti analizu te promene sa stanovista pravne dopustenosti ili nedopustenosti.
- Zatim, analiza promene mora obuhvatati i samu volju pravnih subjekata, odnosno njene kvalitete, jer
se ona javlja kao izvor sopstvene kauzalnosti prema spoljnom svetu.
- Kauzalnost podrazumeva i razmatranje problema svrsishodnosti.
- Da bi u savremenim pravima nastao punovazan ugovor, neophodno je ispuniti odredjene uslove koji se
odnose na sposobnost ugovaranja, saglasnost volja, predmet, kauzu i neretko formu ( forma je u
drevnim pravima zauzimala mesto kauze ).
- Predmet ugovora vezan je za pitanje na sta se duznik obavezuje, a to su odredjene prestacije ( davalje,
cinjenje, necinjenje, trpljenje ); Medjutim, tu se otvara jedno logicko pitanje: zasto se duznik obavezao,
zbog cega je zrtvovao deo svoje slobode, zasto je suzio svoja prava a prosirio svoje obaveze? Odgovor na
to pitanje pruza teorija kauze!!!
- Sposobnost ugovaranja, saglasnost volja i predmet su neophodni elementi za nastanak punovaznog
ugovora u svim pravima, dakle to su univerzalne pravne ustanove, a kad je s druge strane rec o kauzi, tu
nauka nije saglasna.
- Nas ZOO zasniva se na kauzalistickoj teoriji i imperativno predvidja da svaka ugovorna obaveza mora
imati dopusten osnov i postavlja pretpostavku da obligacija ima osnov iako u konkretnom slucaju ( npr. u
apstraktnom pravnom poslu ), on nije izrazen.
- Kauza u rimskom pravu
- Kauza duznikove obaveze su svecane reci i ucinjeni gestovi, obligacije su apstraktne.
- To je imalo za posledicu odsustvo dvostranih pravnih poslova.
- Ugovorne strane se ne obavezuju jedna drugoj, vec se jedna obavezuje bozanstvima da ce izvrsiti svoju
obavezu, a druga se obavezuje na isti nacin, iz cega proizlazi da su njihove obligacije medjusobno
nepovezane, i jednostrane.
- U tom smislu, ukoliko je izvrsenje jedne obaveze nemoguce, a drugo moguce, strana koja moze da ispuni
obligaciju ne moze biti oslobodjena svoje obaveze iako suprotna svoju obavezu ne moze da ispuni jer je to
postalo nemoguce.
- Causa u doba republike, zaslugom pretora, silazi u oblast humani iuris ( iz oblasti divini iuris ).
- To su bili preduslovi koji su omogucili da sinalagmaticke obligacije ne shvataju kao dve posebne, vec
obrnuto kao jedna i jedinstvena obligacija.

50
75.) Pravne teorije o kauzi
- Klasicna teorija
- Ako kauzu u njenom sirem znacenju definisemo kao neposredan osnov obavezivanja, a to se cini da nije
sporno u nauci, iz toga sledi da je kauza u rimskom pravu imala, pored drugih, i znacenje u osnovi isto kao i
savremeno.
- Ugovor je, naime, i tada imao neposredan razlog obavezivanja, a to je bilo obavezivanje prema
bozanstvima, ucinjeno u svecanoj formi ( npr. stipulacijom ).
- Samo ispunjenje svecane forme je dovoljno za neponistivost obaveza, a to je ujedno i glavna razlika u
odnosu na shvatanja forme i kauze.
- U renesansi, umesto forme koja obavezuje na neopozivu obligaciju ciji je garant samo bozanstvo, dolazi do
shvatanja da je volja pojedinca osnov obaveze.
- Obaveza nastaje jer se pravni subjekt slobodnom voljom obavezao prema drugom subjektu: sama volja je
izvor i razlog obaveze. Konsensualizam zamenjuje formalizam!
- Prvi pravni pisac koji je kauzu podigao na stepen teorije je bio francuz Zan Doma ( njegovo
shvatanje se oznacava kao klasicno ).
- Zadatak prirodnopravne teorije je bio da otkrije ono konkretno i racionalno sto stoji iza rimskih formi.
- Kauza je apstraktan cilj obavezivanja, sto znaci da je to ujedno i pretpostavka obligacije.
- Dosledno tome, i svaki ugovor kome nedostaje kauza pogodjen je sankcijom nistavosti.
- Ipak, na ovaj nacin nije moguce objasniti obaveznost dobrocinih poslova.
- Zbog toga Doma odstupa od navedenog pravila za sinalagmaticke ugovore i obaveznost poklona
objasnjava samom saglasnoscu volja, odnosno motivom koji je doveo do takve saglasnosti: Kod poklona
ugovor nastaje prihvatanjem...obaveza onog koji ima osnov u nekom razumnom i opravdanom motivu, kao
ucinjena usluga ili neka druga korist poklonodavca ili pak samo zadovoljstvo da se ucini dobro.
- Ovaj deo se smatra nekonzistentnim delom Domine teorije, jer, u smislu da kada je rec o
sinalagmatickim ugovorima, kauza je objektivna ( protivcinidba ), a kada su posredi dobrocini poslovi,
kauzu treba traziti na subjektivnom polju ( razuman i pravican motiv ).
- U ugovorima o poklonu intentio liberalis ( vrlina darezljivosti ) se konkretizuje kroz animus dodandi, a pri
zavestanju kroz animus testandi.
- Kada Doma govori o motivu, on navodi da je motiv samo samena za kauzu- od onog koji prima a ne daje
nista.
- To znaci da je, po njemu, kauza uvek objektivne priride ( protivcinidba ), pa prava kauza postoji samo u
sinalagmatickim ugovorima.
- Dosledno tome, animus dodandi je surogat kauze.
- Potije je postavio kauzu i za dobrocine ugovore, i to u vidu same dareziljivosti.
- Kod Potija sama obaveza mora imati kauzu, jer kada nema kauzu ili je ona lazna, obaveza je nistava i
ugovor koji je sadrzi je nistav.
- Potije, u stvari, uvodi opsti pojam kauze prilikom nastanka svake obligacije koja nastaje na osnovu volje,
pa time i u ugovorima.
- Uz to samo postena, moralna kauza obavezuje.
- Na taj nacin je Potije znatno unapredio i teorijski i praktican znacaj kauze.
- Code civil: Obligacija koja nema kauzu ili koja je znasnovana na laznoj ili nedopustenoj kauzi ne moze da
proizvede nikakvo dejstvo; a kauza je nedozvoljena kada je zabranjena zakonom ili suprotna kako dobrim
obicajima, tako i javnom poretku. u svim tim slucajevima nema obligacije.
- Slicno se izjasnjavao i Portalis, pa je i za njega kauza obavezna u svim obligacijama, a u teretnim
poslovima kauza je interes ( odnosno korist koju stranke nalaze zakljucujuci ugovor ), a u dobrocinim
ugovorima je kauza darezljivost.
- Portalis smatra da kauza u teretnim ugovorima mora biti srazmerna protiv-prestacija, jer ako u uzajamnim
davanjima postoji odsustvo proporcija, u vidu prekomernog ostecenja, sigurno je da nema kauze.
- Obligacija, dakle, ne moze postojati bez razumne i vrednosno primerene kauze.
- Prema Kapitanu, pored proporcije u ekvivalentu, potrebna je i valjana namera, motiv stranaka ( zelja
da se dobije izvrsenje prestacija koja je obecana ).

51
- Teorija poricanja kauze
- Ernst istice da kauza i dejstvo ugovora ne nastaju istovremeno.
- Naime, ugovorne obaveze nastaju istovremeno, ali kauza logicki prethodi nastanku dejstva ugovora,
prethodi samim ugovornim obavezama.
- U tom smislu, ako je uslov nastanka obaveze jedne strane, nastanak obaveze druge, logicno, te obaveze ne
mogu nikada nastati.
- Uz to, jednostavno, nije moguce naciniti razliku izmedju predmeta ugovora i kauze, jer ti razliciti
pojmovi, u stvari, oznacavaju istu stvar ( slicno istice i Planiol ).
- U jednostrano obaveznim ugovorima, kao sto je slucaj sa realnim ugovorima, predaja stvari ne moze biti
kauza, vec je to uslov za nastanak ugovora, kao sto je to saglasnost volja u konsensualnim ugovorima.
- U dobrocinim ugovorima, pak, animus dodandi se ne moze ralzlikovati od motiva u toj vrsi ugovora, pa se
postavlja pitanje ako nije sporno postojanje i relevantnost motiva u toj vrsi ugovora, da li je uopste
potreban i moguc ( kao samostalan ) pojam kauze.
- Nemacko pravo, pod uticajem antikauzalista, upotrebljava pojam sadrzine ugovora kojim u stvari
obuhvata i predmet i kauzu, sto je samo spajanje dva pitanja u jednu celinu.
- Izjednacavanje pitanja na sta se duznik obavezuje i zasto se obavezuje, predstavlja ne samo izbegavanje
tezeg puta vec i negiranje prava kao nauke.

- Savremene teorije
1.) Subjektivna teorija
- Prema subjektivnom shvatanju ( Vinsaid ), kauza je unutrasnji, psiholoski element, koji se ogleda u
motivima koji pokrecu pravno relevantnu volju na planu ugovora- upravo taj odlucujuci faktor koji je
doveo do saglasnosti volja ugovaraca.
- U ugovoru o kupoprodaji, odlucujuca pobuda i kupca i prodavca je sticanje prava svojine: kupca na
odredjenoj stvari, prodavca na odredjenoj kolicini novca.
- Ako je odlucujuca pobuda nedopustena ( zabranjena ili nemoralna ) i dobrocini pravni posao je
nedopusten, te pogodjen sankcijom nistavosti.
- Medjutim, u dvostranoobaveznim poslovima, npr. kupoprodaja zgrade, dvostrana nesavesnost takodje vodi
nistavosti, npr. prodavac je znao da kupac kupuje zgradu za racun teroristicke organizacije.

2.) Objektivna teorija

- Kauza je ekonomski cilj ili ekonomski efekat koji stranke pravnim poslom hoce da postignu.
- Taj ekonomski efekat je uvek isti u istoj vrsti ugovora.
- Kad nema kauze, nema ni pravnog posla.
- U sinalagmatickim ugovorima: npr. pri kupoprodaji kupac hoce stvar, a prodavac hoce cenu; prilikom
zajma zajmoprimac hoce odredjenu kolicinu novca, a zajmodavac hoce kamatu..
- U dobrocinim ugovorima kauza se sastoji u negativnom ekonomskom efektu, tu se hoce negativni
efekat: npr. pri beskamatnom zajmu zajmodavac hoce da se lisi upotrebe novca na odredjeno vreme..
- Nacelna nedoslednost ove teorije se nalazi u objasnjenju kauze u dobrocinim pravnim poslovima,
posebno u ugovorima o poklonu, gde se najcesce priznaje nepostojanje kauze ( npr. negativni efekat, volja
da se nista ne trazi ).
- Kauze se u savremenoj nemackoj nauzi najvise razmatra u oblasti neosnovanog obogacenja.
- Po tuzbi za neosnovano obogacenje mora se uci u pitanje postojanja, odnosno punovaznosti titulusa, a tu je
pak pitanje kauze sustinsko.
- Francuski autori smatraju da obecanje bez kauze jednostavno spada u nepostojece ugovore, a nemacki
autori smatraju da ce posledice ugovora bez kauze pasti zbog neosnovanog obogacenja.

3.) Mesovita teorija

- Francuski teoreticar Mori smatra da je za objasnjenje kauze potreban i subjektivni ( voljni element ) i
objektivni element, koji se ogleda u postojanju ekonomskog ekvivalenta.
- Tek kombinacija oba ova elementa omogucava prihvatljiv odgovor na pitanje sta je sustina kauze ugovora.
- U sinalagmatickim ugovorima, prema tom shvatanju, kauza je zeljeni ekvivalent.
- Zelja, htenja, namera je subjektivni, a ekonomski ekvivalent je objektivni element pojma kauze.

52
- Za poklon, medjutim, ekvivalenta ocigledno nema, ali to je plod upravo takve zelje, htenja za odsustvom
ekvivalenta.
- Kada je rec o motivu, kao subjektivnom elementu kauze, Mori smatra da tu treba razdvojiti dve njegove
funkcije: pojedinacnu i drustvenu.
- Kada je rec o pojedinacnim interesima, kauza se krece u okvitu htenja stranaka, te s obzirom na pravilo
pacta sunt servanda, stranke ne mogu traziti ponistaj ugovora pozivajuci se na nedostatke u subjektivnom
elementu.
- S druge strane, ako je posredi zastita drustvenih vrednosti, a to ce biti slucaj u zabranjenim i nemoralnim
ugovorima, kao i ugovorima protivnim javnom poretku i dobrim obicajima, sud moze istrazivati i
subjektivni element, koji je stranke odveo u polje nedopustenosti ugovora.
- Kapitan daje prevagu subjektivnom elementu.
- On polazi od pretpostavke da svako lice pristaje da se obaveze u odnosu na drugo lice upravo zbog
pravnog cilja koji se ostvaruje putem tog obavezivanja ( cilj subjekta je ujedno i subjektivni element ), i
upravo taj cilj je i kauza obligacije.
- Dakle, kauza ima i svoj psiholoski vid, ali taj cilj se u krajnjoj liniji svodi na materijalnu realizaciju tog
psiholoskog akta i ovaj element se javlja kao objektivni vid kauze.
- Taj objektivizirani element u sinalagmatickim ugovorima se sastoji u izvrsenju obaveze druge strane.
- To znaci da se kupac ne obavezuje prodavcu da isplati cenu za kaput koji kupuje zbog toga da bi stekao
pravo na tuzbu protiv njega ( zakljucio ugovor o prodaji radi obaveze druge strane- kako bi rekle pristalice
klasicne teorije ), vec da bi stekao svojinu na tom kaputu kako bi mogao da ga upotrebljava.
- U starom i ranom srednjem veku preuzeta obaveza morala se ispuniti, bez obzira na spremnost ili
nepsremnost druge strane da ispuni sopstvenu obavezu.
- Teorija kauze, suprotno tome, omogucila je da se savesna ugovorna strana moze osloboditi svoje ugovorne
obaveze putem dva pravna sredstva: raskida ugovora zbog neispunjenja i prigovora neispunjenja ugovora.
- Odnos kauze prema motivima ( Kapitan ): Kauza predstavlja jedan voljni, pravno relevantni akt, jer
obavezivanje bez cilja nije zamislivo u jednom razumnom aktu.
- S druge strane, motiv nije akt pravno relevantne volje, jer jedno lice moze imati vrlo razlicite pobude pri
cacinjavanju nekog pravnog posla, a ti motivi nisu od znacaja za sudbinu tog pravnog posla ( npr. jedan lik
stalno dolazi kod iste prodavacice i pazari svakog dana zato sto je zaljubljen, pa ta cinjenica se ne moze
odraziti na pravne poslove koje sklapaju ).
- Dakle, pobude u sinalagmatickim ugovorima su izvan ugovornog polja.
- S druge strane, u dobrocinim ugovorima pobude uvek ulaze u polje kauze, jer odlucujuci motiv strane
koja se obavezuje odnosi prevagu u takvom obligacionom odnosu.

76.) Razlike izmedju kauze i predmeta ugovora

- Predmet i kauza su, pored sposobnosti ugovaranja, saglasnosti volja i ponekad forme, uslovi za nastanak
ugovora.
- U teoriji postoje dva stava o odnosu izmedju predmeta i kauze:
--> jedan stav koji negira samostalnost pojma predmeta ugovora.
- Prema ovom stavu, obaveze iz ugovora nisu predmet, vec njegovo dejstvo.
--> drugi stav po kom je predmet ugovora samostalan i neophodan element pri nastanku vazeceg
ugovora.
- Prema ovom stavu, spatra se da predmet ugovora cine obaveze koje on stvara, a te obaveze su prestacije:
davanje, cinjenje, necinejnje ili trpljenje.
- Predmet ugovora daje odgovor na pitanje o cemu je ugovor, na sta se to duznik obavezuje, tj. sta to
duznik duguje, odnosno sta poverilac od duznika potrazuje.
- Predmet ugovora je isto sto i predmet pravnog posla, jer se sve u stvari svodi na predmet obligacije.
- Ugovor je stvorio obligaciju, a posto se obligacija sastoji od prestacija: davanja, cinjenje, necinjenja ili
trpljenja, predmet obligacije jeste ujedno i predmet ugovora ( posredno, preko obligacije ).
- Kauza pak pruza objasnjenje zasto je uopste nastao predmet, jer predmet je sredstvo za ostvarivanje cilja
i u tom smislu predmet i kauza su tesno povezani.
- Privatna autonomija, odnosno autonomija volje bila je pokrenuta nekim smislenim razlogom koji je doveo
do promene u dosadasnjem status quo-u subjektivnih gradjanskih prava.

53
- Sredstvo te promene je pravni posao ( npr. ugovor ), a njegov predmet preko predmeta obligacije otkriva
sta je to promenjeno, ali ne i zbog cega je to ucinjeno.
- Predmet ugovora moze biti dopusten, a kauza nedopustena, i obrnuto ( NPR: Ugovor o kupoprodaji
kojim kupac isplacuje ugovorenu cenu prodavcu da bi mu ovaj preneo u svojinu kalasnjikov u cilju pomoci
policajcima koje su u stanici opkolili terorosti nije nedopusten sa stanovista kauze, vec iskljucivo sa
stanovista predmeta ugovora. S druge strane, dopusteno je zakljuciti ugovor o zakupu, pri cemu zakupac
moze zakljuciti i ugovor o podzakupu; medjutim, ukoliko je zakupac zakljucio ugovor o zakupu da bi stvar
predao teroristickoj organizaciji, koja mu placa visestruko vecu podzakupninu u odnosu na zakupninu,
posredi je nedopustenost kauze, zbog cega ce biti nistav ne samo podzakup vec i ugovor o zakupu ).

77.) Razlika izmedju kauze i pravnog osnova sticanja

- Izrazi pravni osnov pri sticanju prava ( iustus titulus ) i pravni osnov pravnog posla ( kauza ), zbog
svoje slicnosti mogu izazvati odredjene nedoumice.
- Pravni osnov sticanja ( titulus ) nije nista drugo do pravna cinjenica koja objasnjava razlog prenosa
jednog prava s jednog titulara na drugog.
- Taj razlog se javlja na osnovu privatne autonomije stranaka u vidu odredjenog pravnog posla ( npr. ugovor
o kupoprodaji, o razmeni.. ).
- Kako titulus deluje inter partes, potreban je odredjeni akt obnarodovanja, a to je nacin sticanja ( modus ),
koji je za pokretne stvari predaja stvari, a za nepokretnosti upis u zemljisne knjige.
- Pravni osnov prenosa prilikom derivativnog sticanja objasnjava razlog prenosa prava, a taj razlog mogu
biti razliciti izvori obligacija, pravni poslovi, ali i druge obligacije.
- Titulus mora biti punovazan pravni posao i mora biti kauzalan, sto znaci da njegov cilj mora biti uperen na
prenos stvari.
- Kada je rec o osnovu pravnog posla ( kauzi ), on objasnjava sam razlog postojanja pravnog posla i
samo pravnog posla, ne i drugih izvora obligacija, odnosno daje objasnjenje zasto je lice koje preduzima
konkretan pravni posao resilo da izvrsi izmene u status quo-u svojih subjektivnih gradjanskih prava.
- Modus otkriva titulus, a titulus otkriva kauzu, jer je kauza ista za istu vrstu titulusa.

78.) Kauza i consideration

- Consideration je pojam anglo-saksonskog prava, to je pobuda za zakljucenje ugovora i njegov uzrok,
povod, osnov, razlog, odlucujuci uticaj koji je naveo, motivisao ugovorne strane da stupe u ugovorni odnos.
- Consideration ne moze biti nesto sto nije bilo uzeto za takvo od obe ugovorne strane.
- Drugim recima, samo obecanja koja su imala smisleni razlog obavezivanja, ozbiljan motiv, bila su
utuziva.
- Sve ono sto moze biti predmet obligacije, dakle, davanje, cinejnje, necinejnje, trpljenje ukoliko se obeca
protivnaknada, ulazi u polje consideration-a.
- Consideration odgovara sustini pojma kauze u evro-kont. pravu.
- Slicnosti ove dve ustanove se javljaju u nekoliko segmenata: slicno je vreme nastanka; zasnivaju se na istoj
ideji- u uslovima nestajanja strogih formi u kojima su se sacinjavali pravni poslovi treba naciniti razliku
izmedju utuzivog i neutuzivog obecanja; obecanje jedne strane treba da bude praceno obacanjem prestacije
druge strane; obe ustanove mogu biti nemoguci i nedopusteni sto izaziva iste pravne posledice usled
nistavosti;
- Za lice koje nesto obecava consideration je zeljena protivprestacija ( u tom smislu kauza i consideration se
poklapaju ).
- Medjutim, consideration ne mora biti adekvatna protivprestacija, kao sto je slucaj u kont-evrop. pravu,
kada je rec o sinalagmatickim ugovorima, pa je ovde obecanje obavezujuce cak i ako je protivprestacija
trivijalna ili simbolicna ( to je najveca razlika u ova dva pojma ).
- Postoje i izvesne razlike: u common law sistemu, ako je obecanje dato u zakonom odredjenoj formi, a
forma uvek prati dobrocina raspolaganja, consideration nije bitan element utuzivosti; Ako lice koje je nesto
obecalo to dobrovoljno ispuni, to ne moze opozvati, odnosno sticalac u takvom slucaju moze zadrzati korist
bez obzira na consideration.

54
79.) Kauza i animus contrahendi
- U ugovornom pravu namera da se zasnuje ugovorni odnos naziva se animus contrahendi.
- Animus contrahendi pretstavlja svest o kauzi i predstavlja nameru njenog prihvatanja.
- Animus podrazumeva nameru postizanja odredjenog cilja, a kauza otkriva cilj te namere.
- Dakle ova dva pojma su dva vida iste sustine.
- Nema animusa u sali, nema kauze u sali; nema animusa kada se dve volje mimoidju ( npr. zbog bitne
zablude ), ali nema ni kauze kada se dve volje ne podudare ( npr. zbog bitne zablude ).
- Nema animusa ako se ne razume ili ne prihvati kauza in concreto.
- Nema kauze ako nema animusa da se prihvate prava i obaveze koje ona podrazumeva.

80.) Uslovljenost kauze vrstom ugovora

- Kauza mora postojati i biti dopustena u bilo kom ugovoru, jer je u suprotnom, ugovor nistav.
- To znaci da je kauza pravno relevantna u bilo kom ugovoru, odnonso da svaka podela ugovora mora voditi
racuna o tom bitnom elementu za nastanak punovaznog ugovora.

- Kauza u podeli ugovora na teretne i dobrocine

- Kada je rec o teretnim ugovorima, rec je objektivnom shvatanju kauze.
- Uzajamnost davanja i zastita nacela ekvivalentnosti prestacija, u oneroznim ugovorima, uslovljava
objasnjenje razloga obvezivanja preko ocekivanja jedne ugovorne strane da ce druga izvrsiti svoje ugovorne
obaveze.
- Kauza je pravni cilj koji se objektivno ispunjava izvrsenjem preuzetih obaveza.
- Akt uzajamnog izvrsenja znaci, ujedno i sagorevanje kauze, njen nestanak usled potpunog ostvarenja.
- Obostrana nesavesnost ugovaraca, uzrokovana njihovim nedopustenim motivima, ponistava objektivni vid
kauze ( npr. ako je nedopustena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraca da preuzme ugovorene
obaveze, a drugi ugovarac je to znao ili je prema okolnostima morao znati, to kao posledicu ima nevaznost
ugovora ).
- Kauza obaveze poklonodavca se ne moze meriti materijalnim ekvivalentom, jer on tu odusustvuje.
- Poklonodavac cini poklon jer ima u vidu subjektivna merila, drugu vrstu uzajamnosti: ljubav, zahvalnost..
- Otuda se u dobrocinim ugovorima, kao i u lukrativnim pravnim poslovima uopste, kauza iscrpljuje u
subjektivnom polu: pobuda, motiv ujedno je i kauza ugovora.
- Za razliku od teretnih ugovora gde se kauza gasi ispunjenjem, u dobrocinim ugovorima, poklonodavac od
poklonoprimca ocekuje odredjen stepen zahvalnosti.
- Pa ukoliko se pokaze da je darodavac bio u zabludi u pogledu kauze, jer se obdareni posle ucinjenog
poklona poneo neblagodarno, ugovor ce biti raskinut, upravo zato sto je motiv bitan, sto je motiv kauza tog
ugovora, sto je kauza animus dodandi.
- U tom slucaju, pravno valjanim opozivom, ujedno se definitivno gasi i kauza.

- Kauza u podeli ugovora na kauzalne i apstraktne

- Ugovori u kojima je kauza vidno izrazena jesu kauzalni ( npr. ugovor o prodaji, trampi, poklonu..).
- U apstraktnim ugovorima kauza naravno postoji, ali nije vidljiva.
- Kauza je poznata samo ugovaracima, a prema trecima postoji zastor koji skriva pravni cilj, osnov ugovora,
sto je razlog da se takvi poslovi nazivaju diskretni.
- Tako treca lica mogu videti iz menice samo da duznik duguje poveriocu odredjeni iznos, ali ne i zbog cega.
- Apstraktni ugovori su uvek formalni, a ta forma je takva da je nepodobna za otkrivanje kauze.
- Medjutim, apstraktni ugovor se uvek moze svesti na kauzalan i to na 3 nacina:
a) Voljom ugovaraca- npr. uniste menicu i ostave samo kupoprodajni ugovor.
b) Prigovorom duznika u postupku pred sudom- npr. menicni duznik istakne peremptorni prigovor da je dug
u celini isplacen.
v) Kad sud ex officio ispituje kauzalnost apstraktnog ugovora zbog sumnje da se skrivanjem kauze pokusava
ostvariti ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima.
- Moguca je i obrnuta situacija kada se kauzalan ugovor pretvara u apstraktni, npr. kada zajmoprimac
izda menicu zajmodavcu.

55
- Kauza u relanim ugovorima
- Realni ugovori su podvrsta formalnih ugovora.
- Tradicionalno, zajam, ostava, posluga i zaloga se zakljucuju ne samo saglasnoscu volja vec je potrebna i
predaja stvari.
- Predaja se javlja u ulozi specificne forme, a posto je stvar predata, radi se o jednostrano obaveznom
ugovoru, bez obzira na to da li je teretan ili dobrocin.
- Kauza se sastoji u vracanju primljene stvari pod ugovorom odredjenim uslovima i rokovima.
- Saglasnost volja je u realnim ugovorima, u stvari, predugovor, a predaja stvari je akt zakljucenja
ugovora.
- ZOO klasicne realne ugovore uredjuje kao konsensualne, pa su danas realni ugovori gotovo iscezli, osim
kapare, gde je kauza obaveze ( povracaja ) vec primljena vrednost koju je druga strana predala.

81.) Kauza i tumacenje ugovora

- Kauza uvak podrazumeva tumacenje, a ono treba da pruzi nekoliko odgovora: da li ona uopste postoji; da
li je dopustena; da li njena sustina upucuje na teretne ili dobrocine ugovore, ili pak na mesovite ugovore.
- Oni koji tumace kauzu ne mogu da je zaobidju, jer je ona prisutna i u ugovorima u kojima je ocigledna ili
samo pomenuta ili nije vidljiva.
- Razmatranje kauze u konkretnom slucaju podrazumeva ispitivanje uzajamnih prestacija, a to je
cinjenicno pitanje.
- Kada se utvrdi cinjenicno stanje, tada ce sud, odmeravajuci visinu ugovorenih i izvrsenih prestacija, ali
uzimajuci i druge okolnosti slucaja, odluciti da li je nesrazmera takve prirode da je ponistila obligaciju,
odnosno da li postoji mogucnost da se izvrsi odgovarajuca dopuna koja bi mogla da ocuva obligaciju, a to je,
pak, pravno pitanje.

82.) Kauza u praksi

- Nase pravo predvidja nistavost ugovora u slucajevima odustva ili zabranjenosti tog bitnog elementa za
nastanak ugovora.
- Nase pravo odredjuje: da je osnov nedopusten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i
dobrim obicajima; da je ugovor nistav ako osnov ne postoji ili je nedopusten; da ce ugovor biti bez dejstva
ako je nedopustena pobuda koja je uticala na odluku jednog ugovaraca da zakljuci ugovor i ako je to drugi
ugovarac znao ili je morao znati; da ce dobrocini ugovor biti bez dejstva i kada drugi ugovarac nije znao da
je nedopustena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovaraca.

83.) Prividna kauza

- Prividna ili nestvarna kauza se moze javiti u nekoliko oblika:
- 1.) Putativna ( kauza ne postoji ).
- To je situacija kad ugovaraci imaju pogresnu predstavu o osnovu, tj. oni misle da kauza postoji, ali
ona zapravo ne postoji ( npr. osiguranik se osigura od nepostojeceg rizika ).
- 2.) Fiktivna ( kauza ne postoji ali se predstavlja da postoji ).
- - Ona se javlja kada stranke predstave trecim licima da su zakljucile odredjenu vrsu ugovora, ali u
stvarnosti nisu zakljucile nikakav ugovor ( npr. radi ostecenja poverilaca, duznik predstavi da je sa
svojim prijateljem zakljucio govor o prodaji, iako ga stvarno nije zakljucio ).
- 3.) Simulovana ( prikazuje se kauza koja ne postoji, a postojeca se prikriva ).
- Ona postoji kada ugovaraci predstave da je zakljucena jedna vrsta ugovora, ali je u ustvari
zakljucena sasvim druga ( npr. prikaze ugovor o poklonu, ali u stvari je rec u ugovoru o prodaji ).
- U slucaju putativne i fiktivne kauze, ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, jer takve situacije spadaju u
domen apsolutne nistavosti ( nepostojeci ugovori ).
- U slucaju simulovane kauze postoji mogucnost da disimulovana kauza, odnosno disimulovani ugovor
proizvede dejstvo, ali pod uslovom da taj ( disimulovan ugovor ) nije nedopusten.

56
- Prema trecim savesnim licima koja su stekla odredjena prava u vezi s prividnom kauzom, ne moze se
isticati prigovor prividnosti posla.

84.) Sankcija za nepostojanje i nedopustenost kauze

- Zakon za slucaj odsustva ili nedopustenosti kauze izrice sankciju nistavosti.
- Postoji i doktrinarna podela unutar nistavosti: nepostojeci ugovori ( nema kauze ) i nistavi ugovori u
uzem smislu ( nedopustena kauza ).
- Sankcija je ista i ona povlaci sledece posledice: na nistavost se moze pozvati svako lice ( ne samo pravno
zainteresovano ); sud o nistavosti vodi racuna ex officio; nema zasterelosti; nema konvalidacije; sudska
odluka ima deklarativni karakter.
- Doktrinarna podela je donekle opravdana, jer samo apsolutno nistavi ugovori u uzem smislu mogu u
odredjenim slucajevima imati pravnu vaznost, i to putem primene konverzije.
- Sama primena instituta konverzije neposredno je vezana za kauzu, jer ce nistav ugovor, koji ispunjava
uslove za neki drugi punovazan ugovor, imati pravno dejstvo medju ugovaracima, ali samo ako bi to bilo u
skladu sa ciljem ( kauzom ) koji su ugovaraci imali na umu kada su zakljucivali nistav ugovor, ili ako se
moze uzeti da bi oni zakljucili taj drugi ( punovazan ) ugovor, da su znali za nistavost prvog.

- ZAKLJUCAK O KAUZI:
- U sinalagmatickim ugovorima, u skladu sa nacelom savesnosti i postenja, i principom ekvivalencije
prestacija, kauza je objektivnog karaktera, ona odslikava medjuzavisnost obaveza i sastoji se u
protivprestaciji druge strane, odnosno u simetriji prestacija ugovaraca.
- Poremecaj te simetrije izvan razumne mere ponistava kauzu, a time i sam ugovor.
- Kauza ima ulogu moralizacije ugovornog prava, jer podrazumeva istrazivanje cilja i smisla
preuzimanja ugovornih obaveza.
- Kauza je manifestacija potrebe potvrdjivanja i zastite pravedne uzajamnosti, ravnomernosti u
materiji pravnih poslova, posebno ugovora.
- Kauza znaci: zato sto si dao, imas pravo da trazis.
- Kauza se sastoji u izvrsenju obaveze druge strane i zato je uperena pro futuro, ali njeni pravni
kvaliteti ( dopustenost ) moraju biti prisutni vec pri nastanku pravnog posla, i mora se protezati sve
do gasenja konkretne obligacije.

85.) Uslovi za punovaznost ugovora sa stanovista predmeta

( uopste )
- Pojam predmeta
- Predmet ugovora moze biti samo obligacija.
- Predmet ugovora moze biti samo neka ljudska prestacija: cinjenje (tu spada i davanje) ili necinjenje
( uzdrzavanje i trpljenje ).
- Ponekad se protivno terminoloskoj koncepciji, objekt ugovora ( npr. odredjena stvar ) jednostavno nazove
predmetom, npr. predmet kupoprodaje su odredjena stvar i novac ( dakle to je pogresno ).
- Predmet ugovora daje odgovor na pitanje o cemu je ugovor, na sta se to duznik obavezuje, odnosno sta
to, kakvo ponasanje poverilac ima pravo da zahteva od duznika.
- Uslovi
- Da bi ugovor bio punovazan sa stanovista predmeta, neophodno je da se zadovolje odredjeni uslovi.
- Predmet mora biti odredjen ( ili odrediv ), moguc i dopusten, a ukoliko to nije, sankcija je nistavost
ugovora.

86.) Odredjenost predmeta

57
- Predmet je odrediv ukoliko ugovor sadrzi podatke pomocu kojih se moze odrediti, kao i u slucaju kada su
ugovaraci ostavili trecem licu da ga odredi, s tim da ako treci nece ili ne moze da ga odredi, ugovor ce biti
nistav.
- Redovno je predmet ugovora tacno odredjen.
- Prema nasem pravu, dovoljno je da ugovor o prodaji sadrzi dovoljno podataka pomocu kojih se moze
odrediti cena, sto ukljucuje i mogucnost da se putem ugovora ovlasti treci, ili cak jedan od ugovaraca, koji
ce precizirati cenu.
- U vezi sa tim mogu se javiti tri pravne situacija:
a) Kada je odredjivanje povereno trecem.
- Trece lice mora da odredi pravicnu cenu, a ukoliko se stranke o tome ne saglase, konacnu rec ce dati sud.
- Ukoliko treci nece ili ne moze da odredi cenu, a ugovaraci se ni naknadno ne saglase o tom pitanju, ali ne
zele da raskinu ugovor, smatrace se da je ugovorena razumna cena ( to je tekuca cena u vreme
zakljucenja ugovora ), sto znaci da ce poslednju rec imati sud.
b) Kada je povereno jednom od ugovaraca.
- To se ugovara kada postoji veliko poverenje izmedju stranaka, pa uglavnom nema problema, medjutim
problemi nastaju ako se druga ugovorna strana ipak ne saglasi .
- U tom slucaju, odredbom ugovora kojom se odredjivanje cene ostavlja na volju jednom ugovaracu smatra
se kao da cena nije ugovorena i tada, prema Zakonu, kupac duguje cenu kao u slucaju da cena nije ni
odredjena, a to znaci da se razlikuje slucaj kada su u pitanju ugovori trgovinskog prava i ostali ugovori, tako
da u ovom drugom slucaju ugovor nema pravno dejstvo.
v) Kada je u pitanju trgovinsko pravo, odnosno ugovor o privredi.
- Ukoliko cena ugovorom o prodaji nije odredjena, niti odrediva, kupac je obavezan da isplati cenu koju je
prodavac redovno naplacivao u vreme zakljucenja ugovora.
- U stvari, u trgovinskom pravu, postoji jedan objektivizovani kriteriju, na osnovu kojeg se cena moze
odrediti ( jer se pravna lica uglavnom redovno bave nekom delatnoscu, pa su prethodno naplacena cene za
istu stvar proverljive ).
- Ukoliko je u konkretnom slucaju u pitanju neki izuzetak pa se na taj nacin ne moze odrediti cena, to ce
uciniti sud, i to metodom uporedjivanja s prometom drugih pravnih lica koji su u vreme spornog ugovora
zakljucivali iste ugovore.
- U nekim slucajevima sam zakon predvidja neophodnost odredjenog preciziranja predmeta ugovora, pa tako
kada je rec o ugovoru o dozivotnom izdrzavanju, pokretne stvari koje se zele obuhvatiti ugovorom moraju
biti tako navedene da se razlikuju od ostalih stvari, jer ce se u protivnom, smatrati delom zaostavstine.

87.) Mogucnost predmeta

- Mogucnost, odnonso nemogucnost ispunjenja predmeta moze biti ( kriterijum prirodne ili drustvene
nemogucnosti ):
- 1.) Materijalna ( fakticka )
- Fakticka nemogucnost nikada ne moze biti subjektivna, vec objektivna, odnosno apsolutna.
- To se pre svega odnosi na prestacija vezane za predaju stvari koji se ne nalaze u ljudskoj aprehenziji
( npr. predaja vocnaka na Marsu ).
- Pravilo je i da je rec o faktickoj nemogucnosti i u slucaju kada prestacija obuhvata predaju stvari
koja ne postoji u trenutku zakljucenja ugovora ( mada postoje izuzeci, kada se radi o buducim
stvarima ).
- 2.) Pravna
- Pravna nemogucnost se odnosi na dopustenost, odnosno na nedopustenost, dakle na sve one
slucajeve kada predmet ugovora nije ili jeste protivan prinudnim propisima, javnom poretku, ili
dobrim obicajima.
- Nedopustenost predmeta se odnosi pre svega na javna dobra (stvari van prometa).
- Zatim, npr. zabranjeno je stvarati monopoliticke organizacije, tako da bi svaki ugovor ciji bi se
predmet odnosio na fomiranje neke takve organizacije na trzistu bio bi nistav upravo zbog
zabranjenosti predmeta.
- Ili ugovor koji bi za predmet ima proizvodnju opojnih droga ili laznog novca...
- Zabrana ugovaranja odredjenih prestacija ( osim upravnih, ustavnih ili krivicnih prinudnih
propisa ) moze biti postavljena i gradjanskopravnim propisima, tako npr. u naslednom pravu nije

58
 dopusteno zakljucivanje ugovora koji bi kao predmet, zatim ugovaranje sadrzine zavestanja, ili
ugovor koji bi kao predmet imao obavezu da se zavestanje ne sacinjava ili ne menja, ili pak ugovor o
odricanju buduceg naslednog prava.
- Predmet moze biti moguc, odnosno nemoguc ( prema drugom kriterijumu, nemogucnost se moze
odnositi na sve ili pak samo na neke subjekte ):
- 1.) Objektivno ( apsolutno )
- Objektivna nemogucnost je ona nemogucnost koju ni jedan covek ni pod kakvim uslovima ne
moze da ispuni.
- Otuda se fakticka nemogucnost poklapa sa objektivnom, odnosno apsolutnom nemogucnoscu.
- 2.) Subjektivno ( relativno )
- Kada se govori o subjektivnoj nemogucnost, ukoliko je druga strana bila nesavesna, tj. znala ili je
morala znati da saugovarac nije u stanju da izvrsi svoju ugovornu obavezu, ugovor nije ni nastao.
- S druge strane, ukoliko je druga strana savesna, ugovor je nastao, a njegovo neizvrsenje ima
odredjene pravne posledice, sto vodi i naknadi pretrpljene stete.
- Mogucnost ispunjenje moze biti ( prema trecem kriterijumu vremena nastanka ):
- 1.) Prvobitna ( inicijalna )
- Ovo je nemogucnost koja je postojala vec u vreme nastanka ugovora.
- 2.) Naknadna ( supsekventna )
- Ova je nastala naknadno, pa je u tom slucaju ugovor punovazan, ali pravne posledice zavise od
okolnosti slucaja ( npr. ako je slika unistena slucajno ili visom silom, pitanje je ko nosi rizik za
propast stvari, ili pak unistena necijom krivicom, postavlja se pitanje naknade stete ).
- Medjutim, ako je prvobitna nemogucnost naknadno otpala, a ugovor je zakljucen pod odloznim
uslovom, takav ugovor ce se smatrati punovaznim.
- Kada nastupi naknadna nemogucnost ispunjenja predmeta ugovora posle zakljucenja ugovora, tada je
ugovor punovazan i proizvodi dejstvo sve do trenutka nastanka nemogucnosti, kada se takodje
postavlja pitanje rizika, zatim krivice, pa i pitanje docnje.

88.) Pravne posledice neispunjenja uslova za punovaznost ugovora

sa stanovista predmeta
- Zakon predvidja da kad je predmet obaveze nemoguc, nedopusten, neodredjen ili neodrediv, ugovor je
nistav.
- Zakon posebno precizira nedopustenost predmeta, a nedopustenost predmeta postoji ako je protivan
prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima.
- Sud mora na ispunjenost uslova ( odnosno neispunjenost ) da vodi racuna ex oficio.
- Tuzba za utvrdjivanje ove nistavosti nije podlozna zastarelosti, nije moguca konvalidacija, nije moguce
ugovaranje izmena navedenog rezima, sudska odluka ima deklarativni karakter ( dakle deluje
retroaktivno ).
- Sa stanovista uslova u pogledu predmeta, moze biti rec o nepostojecim i o apsolutno nistavim
ugovorima ( u uzem smislu ).
- Nauka pravi jos jednu podelu u okviru apsolutno nistavih ugovora, i to na nepostojece ugovore i apsolutno
nistave ugovore u uzem smislu ( o cemu je vec bilo reci ranije ), a podela je znacajna kod konverzija
( takodje ima ranije objasnjeno ).

89.) Saglasnost volja

90.) Sadrzina saglasnosti i namera ugovaranja
- Zakljucenje ugovora podrazumeva jednu voljnu radnju, jednu promisljenu i posebno usmerenu volju
( nameru ), nameru sa odredjenim i racionalnim ciljem.
- Taj odredjeni i racionalni cilj je objedinjen kauzom i predmetom ugovora.
- Kauza i predmet ugovora, drugim recima, cine sarzinu saglasnosti, dakle, sadrzinu ugovora, i time i
sadrzinu ugovorne obligacije.

59
- Sposobnost ugovaranja se zahteva upravo zato da ugovaraci budu u mogucnosti da shvate smisao, domasaj
i posledice koje nastaju radjanjem ugovorne obligacije.
- Volja pravnog subjekta koja treba da dovede do punovaznog ugovora mora sadrzati odredjene
atribute, a ti atributi se mogu podeliti u dve grupe:
a) Namera ( usmeravanje volje radi postizanja odredjenog cilja ).
b) Kvalitet volje ( u smislu odsustva nedopustenih uticaja na nju, tj. sloboda volje ).
- Namera ugovaranja
- Namera ugovaranja ( animus contrahendi ) bitan je element za nastanak punovaznog ugovora.
- Ona je posledica kauzalnosti obecanja, odnosno kauze kao bitnog elementa za nastanak ugovora.
- Namera ugovaranja je usmerenje volje na postizanje odrejdenog cilja ugovaranja i zato podrazumeva da
takva namera mora biti ozbiljna i stvarna.
- Ozbilna namera znaci da njena spoljna manifestacija i okolnosti slucaja svedoce o njenom cilju, a to je
zakljucenje ugovora ( jer ako je izjava data u sali, ugovor nece biti punovazan )
- Stvarna namera je takodje usmerenje volje koje proistice iz kauze ugovora, a nemara je stvarna ako se
izjava volje poklapa sa kauzom.
- Ali ako su stranke izjavile volju tako da se ona ne poklapa s kauzom njegovog ugovora, dakle, prikazale
spoljnom svetu da su zakljucile jedan ugovor, a u stvari, zakljucile su sasvim drugi, u pitanju je simulovana,
a ne stvarna kauza.
- Simulovan ugovor nece proizvesti ugovornu inter partes obligaciju, ali radi zastite trecih savesnih lica,
postoji pravilo da se negativne posledice ovakvog ugovora ne mogu isticati prema tim savesnim trecim
licima koja su stekla odredjena prava polazeci od toga da ugovor nije bio simulovan.
- S druge strane, disimulovan ugovor, u kojem se poklapaju stvarna namera i izjava volje, ukoliko
ispunjava ostale zahteve bice punovazan.
- Namera ugovaraca mora biti usmerena na nesto sto je moguce ostvariti, kako u faktickom ( npr. ne
moze se nem covek obavezati operi da ce za njih pevati ) tako i u pravnom smislu ( pravna mogucnost se
odnosi na dopustenost kauze i predmeta, tj. namera ne sme biti protivna prinudnim propisima, javnom
poretku ili dobrim obicajima ).
- Volja ugovaraca mora biti slobodna, sto znaci da ce mane volje ( pretnja, zabluda i prevara ) voditi
rusljivosti ugovora, a prinuda ce voditi apsolutnoj nistavosti ugovora.

91.) Odnos unutrasnje i izjavljene volje

- Ponekad se desava da se unutrasnja volja ( stvarna volja i namera ) ne podudara sa spoljnom
manifestacijom te volje.
- Takve probleme pokusavaju da objasne dve teorije:
1.) Teorija volje
- Prema njoj, bitna je samo unutrasnja, prava volja i namera subjekta i u slucaju nesaglasnosti unutrasnje i
izjavljene volje, prednost treba dati prvoj.
2.) Teorija izjave volje
- Prema njoj je samo izjavljena volja relevantna za pravo.
- Medjutim i u ovim teorijama postoje izuzeci koji predstavljaju izuzetke i ublazavanje stavova u odredjenim
situacijama.
- Tako npr. Code civil stoji na stanovistu teorije volje, ali je zbog pravne sigurnosti predvideo i dokaznu
formu ( forma ad probationem ) za ugovorne obligacije vise od odredjenog iznosa, sto je znatno odstupanje
od teorije volje.
- Nas ZOO se odlucuje za zlatnu sredinu: Pri tumacenju spornih odredaba ugovora bukvalno tumacenje je
neprimereno, pa treba zajednicki istrazivati nameru ugovaraca i odredbe tako tumaciti kako to odgovara
zakonskim nacelima obligacionog prava.
- Zakon nalaze da se dobrocini ugovori tumace u smislu koji je manje tezak za duznika, a teretni ugovori
u smislu ostvarenja pravicnog odnosa uzajamnih obaveza.

92.) Nacini izrazavanja volje

60
- Animus contrahendi se moze izjaviti ili recima, ili uobicajenim znacima, ili pak drugim ponasanjem iz
kojeg se sa sigurnoscu moze zakljuciti da takva volja, odnosno namera zaista postoji.
- Oblik izrazavanja volje, dakle, nije bitan, ali pod uslovom da se, prema okolnostima slucaja, pouzdano
moze zakljuciti da volja za zakljucenje ugovora zaista postoji.
- Izuzeci su moguci, ali moraju biti ili ugovoreni, ili pak zakonom propisani.
- Pravilo je da se volja izrazava aktivnim ponasanjem, ali ovo pravilo trpi i neke izuzetke.
- Aktivno ponasanje kojim se izrazava namera za zakljucenje ugovora ostvaruje se na dva nacina:
1.) Izricito ( izricno ).
- Kada se volja izjavljuje direktno, tako da je drugome neposredno dostupan smisao namere, rec je o
izricitoj izjavi.
- To su izgovorene ili napisane reci, ali i odgovarajuci gestovi ( koji su u odredjenoj sredini prihvaceni i
poznati, npr. rukovanje kao znak da je ponudjeni prihvatio ugovor ).

2.) Precutno, odnosno konkludentno.

- Precutno izjavljivanje volje je uvek posredno, ali nikad pasivno.
- Namera se saznaje posredstvom okolosti slucaja, a te okolnosti i ponasanje subjekta upucuju samo na
jedan zakljucak ( npr. ulazak u taksi, znaci namera za zakljucenje ugovora o prevozu ).
- Posledice precutno izjavljene volje iste su kao i pri izricitoj izjavi, jer stvaraju kauzalna obecanja, a ona su
obavezujuca.
- Ipak, kada se radi o precutnim izjavama, mogu se staviti odredjene ograde, tzv. protesti, kojima se
iskljucuje obavezujuce dejstvo obecanja ( npr. prihvatam cenu, ali pod uslovom da moju odredjenu stvar
dobro prodam, kako bih pokrio iznos koji mi nedostaje ).
- Pasivno ponasanje je potpuno uzdrzavanje ( apstinencija ) pravnog subjekta od akata ispoljavanja svojih
namera.
- Postavlja se logicno pitanje da li je pasivno ponasanje uopste pravno relevantno?
- Stranke mogu u skladu sa svojom privatnom autonomijom da ugovore da ce se u vezi s nekim ugovorom
pasivno ponasanje jedne strane smatrati pristankom.
- Ovakav sporazum ce biti punovazan, pod uslovom da se ne protivi nekoj prinudnoj normi.
- Klauzula o precutnom odobravanju ne bi se mogla prihvatiti ni u ugovorima sa svecanom formom
( npr. u ugovoru o dozivotnom izdrzavanju ), jer u tim ugovorima forma ima poseban znacaj, pa saglasnost
stranaka mora biti data izricito.
- Cutanje ponudjenog ne znaci prihvatanje ponude.
- Nece imati pravno dejstvo ni odredba kojom se u ponudi navodi da ce se cutanje ponudjenog smtrati kao
prihvatanje ( npr. ako ne odbije ponudu u odredjenom roku ).
- U nekim slucajevima sam zakon postavlja pozitivne ( cesce ) i negativne pretpostavke u vezi s pasivnim
ponasanjem ( cutanjem ) pravnog subjekta.
- Tako u trgovinskom pravu, ukoliko je ponudjeni, u vezi sa odredjenom robom u stalnoj poslovnoj vezi sa
ponudiocem, smatrace se da je ponudu prihvatio, ako je nije odbio bez odlaganja ili u ostavljenom roku.
- Zatim, saugovarac poslovno nesposobnog lica moze odustati od ugovora koji je nesposobno lice zakljucilo
sa njim bez odobrenja zakonskog zastupnika, ali njegovo cutanje u roku od 30 dana od saznanja za poslovnu
nesposobnost druge strane znaci da je ugovor prihvatio ( slicno je i kod ugovora o prodaji kada kupac uzme
stvar na probu..a ima i drugih slucajeva...).
- Ugovor o zakupu se moze precutno produziti, u situaciji kada protekne vreme na koje je zakup bio
zakljucen, a zakupac nastavi sa upotrebom stvari, pri cemu se zakupodavac ponasa pasivno, smatrace se da
je zakljucen novi ugovor o zakupu, pod istim uslovima kao i prethodni, ali sa neodredjenim vremenom
trajanja.
- Negativne pretpostavke znace da je cutanje pravnog subjekta njegovo neodobravanje, odbijanje,
nepristajanje.
- Npr. ako saugovarac poslovno nesposobnog lica zakljuci sa njim ugovor kojem nedostaje odobrenje, potom
pozove zakonskog zastupnika da se izjasni da li daje ili odbija odobrenje, cutanje u roku od 30 dana znaci
odbijanje odobrenja.
- Postoji i stav da se pasivno ponasanje moze smatrati pristankom i u slucaju kada je ponuda ucinjena u
iskljucivom interesu ponudjenog ( povod je ugovor o poklonu, u situaciji kada ponudjeni cuti, pa sud
zauzima stav da je cutanje pristanak, rukovodeci se kriterijumom iskljucovog interesa; ovo je bio slucaj u

61
uporednom pravu, ali ne treba prihvatiti ovaj stav, bas zbog toga sto i ugovor o poklonu nosi prava i obaveze
za obe strane ).

93.) Pregovori
- Da bi se doslo do saglasnosti volja, i sklapanja samog ugovora, cesto je potrebno prvo proci pregovore, a
zatim uvek i ponudu i prihvat ponude.
- Prvi korak koji lice zainteresovano za zasnivanje obligacionog odnosa putem ugovora moze preuzeti jeste
poziv na pregovore.
- Poziv na pregovore nije ponuda, jer ponuda mora sadrzati sve bitne elemente ( nacrt ) ugovora.
- Poziv na pregovore nije kauzalno obacanje i zato on one obavezuje, i otuda pregovore moze prekinuti
svaka strana po svom nahodjenju.
- Medjutim evo primera: Jedna strana pozove drugu stranu na pregovore u vezi s izgradnjom nekog
rekreativnog kompleksa, a druga strana u cilju priprema za takve pregovore izgradi tehnicke crteze,
maketei ostalo. Pa nakon toga strana koja je uputila poziv jednostavno prekine pregovore i novac ulozi u
kupovinu druge stvari, buduci da nije imala ni 5% kapitala za rekreativni centar. U ovom primeru izdvajaju
se dva pravno relevantna elementa: 1.) Jedna strana je pretrpela stetu. 2.) Druga strana s obzirom da je znala
da nema dovoljno kapitala za rekreativni centar od pocetka, nije imala ni animus contrahendi, sto znaci da je
postupala suprotno nacelu savesnosti i postenja. Dakle, prva strana osnovano moze podici tuzbu za naknadu
stete.
- Cak i u ovom primeru je strana duzna da naknadi stetu: ako se tokom spora dokaze da je strana koja je
inicirala pregovore imala animus contrahendi, ali je tokom pregovra od te namere odustala, i to bez
opravdanog razloga, cime je drugoj strani prouzrokovala stetu.
- Animus kontrahendi je neposredno povezan s kauzom ugovora i i isptivanje animusa nije moguce bez
ispitivanja smisla i interesa za kauzalnim obecanjem u konkretnom slucaju.
- ZOO posebno tezi da uredi slucajeve kada jedna strana u pregovorima pretpi stetu usled nesavesnog
ponasanja druge strane ( dakle te slucajeve ne tretira kao izuzetke od pravila da svaka strana uvek moze
odustati od pregovora, nego ih posebno regulise ).
- Pregovori nisu nuzna faza u procesu formiranja ugovorne obligacije, ali ipak imaju visestruk znacaj ( cesti
su kod sklapanja vrednih ugovora; mogu biti vazni i pri utvrdjivanju konacnog teksta ugovora u smislu
formulisanja sporednih sastojaka ugovora; u ugovorima o posredovanju, posrednik ima osnovnu duznost da
posreduje u pregovorima..).
- Uspesni pregovori treba da budu krunisani konkretnom ponudom.
- Ugovori male vrednosti i npr. ugovori po pristupu se zakljucuju neposredno, bez faze pregovora, jer
ponuda stoji neposredno.

94.) Ponuda ( sadrzina, forma, dejstvo, trajanje i pravna priroda )

- Ponuda je predlog ( ponudioca ) za zakljucenje ugovora upucen odredjenom licu ( ponudjenom ),
koji sadrzi sve bitne sastojke ugovora.
- Da bi se takav predlog mogao smatrati ponudom, potrebno je da ispuni jednostavan kriterijum: ako bi
bezuslovno prihvatanje predloga dovelo do zakljucenja ugovora, takav predlog ima karakter ponude.
- Gledano iz ugla ponudioca, ponuda je jednostrana izjava volje koja ga obavezuje.
- To je kauzalno obecanje koje podrazumeva: da ce ponuda vaziti u zakonskom ili primerenom roku koji
moze biti odredjen i ponudom.
- Ponudila moze biti bilo koja strana u buducem ugovoru ( kako prodavac tako i kupac ).
- Postoji i opsta ponuda, tj. predlog za zakljucenje ugovora upucen neodredjenom broju lica, koji sadrzi
sve bitne sastojke ugovora cijem je zakljucenju namenjen.
- Iz prakticnih razloga ( neizvesnost kvantiteta odziva ), slanje letaka, kataloga i slicnog po npr. kucama se
ne smatra ponudom, nego pozivom da se ucini ponuda.
- Sadrzina ponude
- Ponuda sadrzi volju za zakljucenje odredjenog ugovora jedne strane izkazanu drugoj strani.
- Ponuda je kauzalno obecanje i kao takvo stvara obavezu.

62
- Ponuda treba da sasvim jasno predstavi sve bitne elemente ugovora, dakle, predmet i kauzu buduceg
ugovora.
- Nesaglasnost volja u pogledu predmeta ili kauze ne moze dovesti do zakljucenja ugovora, cak i ako su obe
strane bile ozbiljne i savesne u svojim namerama.
- Forma ponude
- Forma ugovora diktira i formu ponude ( i prihvata ), onosno tu vazi tzv. paralelizam formi.
- Dejstvo ponude
- Zakon propisuje da ce ponuda obavezivati ( jer pretstavlja kauzalno obecanje ), izuzev ako je ponudilac
svoju obavezu da ponudu odrzi iskljucio, ili to iskljucenje proizlazi iz okolnosti slucaja.
- U skladu sa teorijom prijema, ponuda se moze opozvati, ali samo pod uslovom da je ponudjeni primio
opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.
- Kauzalno obecanje vezuje i univarzalne sukcesore davaoca obecanja ( pravilo je da se obligacije
nasledjuju ).
- Dakle, ponuda ne gubi dejstvo ni u slucaju smrti ili nesposobnosti jedne strane, ako one nastupe pre
prihvata ponude ( izuzetno ako bi se iz namere strana, obicaja ili prirode posla zakljucilo da je ponuda
vezana za licnost jedne strane koja je npr. umrla, onda bi se ponuda ugasila ).
- Rok trajanja ponude
- Najjednostavniji slucaj je kada ponudilac u samoj ponudi naznaci njeno trajanje.
- Ponuda ucinjena prisutnim licima podrazumeva reagovanje odmah.
- Ako se donuda daje postom, pocetak roka u kojem ponuda vazi pocinje teci od dana naznacenog na
pismu, a ako pismo nije datirano, onda od dana kada je pismo predato posti ( isto vazi i za telegram ).
- Ponuda ucinjena odsutnom licu bez odredjivanja roka prihvatanja obavezuje ponudioca za vreme koje je
redovno potrebno da: ponuda stigne ponudjenom, da je ovaj razmotri, da o njoj odluci i da odgovor stigne
ponudiocu.

- Pravna priroda ponude ( ima vise teorija ):

1.) Prema prvoj, obavezujuce dejstvo ponude lezi u predugovornoj odgovornosti.
- Taj predugovor se sastoji iz dva elementa ponude: sadrzine ( obaveza za zakljucenje ugovora po
predlozenim uslovima ponudjaca ) i roka trajanja ( primereno vreme za izjasnjenje ponudjenog ).
- Kada ponudjeni primi ponudu i ne odbije je odmah, on je prihvatio drugi element ponude, odnosno rok za
izjasnjenje, te je na taj nacin nastao predugovorni odnos izmedju dve strane.
- Ovoj teoriji se zamera to sto zasniva na prihvatu jednog segmenta ponude ( vreme za razmisljanje ), sto
iskljucuje sve one slucajeve ponuda koje ne podrazumevaju rok za izjasnjenje ( prisutna lica..).
2.) Prema drugoj, obaveznost ponude lezi u zabrani prouzrokovanja stete.
- Ukoliko bi ponudilac bez razloga povukao svoju ponudu, time bi ucinio gradjanskopravni delikt prema
ponudjenom, sto bi kao posledicu imalo pravo ponudjenog na naknadu pretrpljene stete.
- Medjutim, osnovni prigovor ovoj teoriji je to sto je deliktna odgovornost u stvari samo posledica, nikako
uzrok pravne odgovornosti ( pa onda ova teorija u stvari ne odgovara na osnovno pitanje: sta je pravni razlog
koji obavezuje ponudioca ).
3.) Treca teorija svoje argumente izvodi iz teorije zloupotrebe prava.
- Ovde se stavlja prigovor: da bi neko mogao da zloupotrebi svoje pravo, on najpre mora da ga ima.
- Obavezujuce dejstvo ponude je teret, obaveza ponudioca, a ne njegovor pravo.
4.) Cetvrto shvatanje ( Perovic ), polazi od toga da osnov pravne prirode, odnosno obaveznosti ponude ne
treba traziti izvan volje ponudioca vec u njoj samoj.
- Ponudilac se obavezuje samim dejstvom izjave volje posto ova dopire u svest ponudjenog da ce se drzati
ponude do odredjenog vremena.
- Prihvatanjem ponude, jednostrani pravni posao se pretvara u dvostran.
- Prema Perovicu na ponudu treba primeniti pravila opste teorije o jednostranim pravnim poslovima
kao izvorima obligacija.
- Medjutim, pravni posao je izjava volje kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo, koje se sastoji u
promeni gradjanskih subjektivnih prava ( sto ponuda svakako ne cini, sto je osnovni problem ove teorije ).
- Ukoliko bi se prihvatilo shvatanje o ponudi kao jednostranom pravnom poslu, i prihvat ponude bio bi
jednostrani posao, te bi ugovor nastao kao zbir dva jednostrana pravna posla, a to ipak ne odgovara
realnosti.

63
- Meni se cini da obavezujuce dejstvo ponude upravo lezi u njenoj kauzalnosti ( ponuda je kauzalno
obacenje ), jer je po prirodi stvari upereno na kauzalnost volje suprotne strane.
- Ponuda nije sama po sebi cilj, zato ona nije ni pravni posao.
- Njen cilj je da se poveze sa namerom druge strane.
- Ponuda je smislen akt poslovno sposobnog lica, kojem on pristupa jer je svestan uzrocno-posledicne veze
koja moze da nastane iz te izjave.
- Njen osnovni cilj je nastanak ugovorne obligacije.
- Dakle, ono sto obavezuje prilikom obecanja jeste upravo njegova kauzalnost: obavezujem se radi
odredjenog interesa koji nalazim u ispunjavanju obaveza koje bi proistakle iz obaveza druge strane prema
meni.

95.) Prihvatanje ponude

- Prihvatanje ponude je uzvratna pozitivna izjava volje ponudjenog koji, imajuci u na umu kauzalno
obecanje sadrzano u ponudi i pre isteka roka njenog vazenja, daje svoje kauzalno obecanje da prihvata
sadrzinu zajednicki kreirane obligacije.
- Ponuda je predlog ( nacrt ), a prihvat je pristanak na ucinjeni predlog i ujedno i fakt nastanka
ugovorne obligacije.
- Ugovorna obligacija nije mehanicki zbir dveju volja, vec pravna simbioza koju u jedinstvu cvrsto drzi
kauza.
- Kada je putem ugovora stvorena nova obligacija, mogucnost jednostranog opoziva je ugasena, jer od tog
trenutka samo obe volje, novom saglasnoscu mogu menjati i gasiti obligaciju.
- Prihvat se moze biti najpre ucinjen aktivnim ponasanjem:
a) Izricito- je neposredno ( npr. potpisivanje ugovora, izgovaranje pristajem.. )
b) Precutno ( odnosno konkludentno )- je posredno i tu ZOO posebno navodi da ce se smatrati prihvatom
ponude i kada ponudjeni stvar ( koju je ponudilac zeleo ) posalje ponudiocu, ili isplati predlozenu cenu
( koju je ponudilac trezio za neku svoju stvar ), kao i kada ucini neku drugu radnju koja se na osnovu
ponude, prakse koja je vec utvrdjena izmedju zainteresovanih strana ili obicaja, moze smatrati kao izjava
volje o prihvatanju.
- Obavestenje o prijemu ponude nije isto sto i obavestenje o prihvatanju ponude, jer je prvo u stvari samo akt
uctivosti i trazenja eventualnog roka za razmisljanje.
- Saglasnost volja koja se finalizuje trenutkom prihvatanja ponude podrazumeva sadrzinsku podudarnost,
istovetnost u svim bitnim elementima sadrzine obligacije ( kako predmeta tako i kauze ).
- Ako, pak, ponudjeni izjavi da prihvata ponudu ali stovremeno predlozi da se ona u necemu izmeni ili
dopuni, takva izjava u stvari ne znaci prihvatanje ponude, vec odbijanje ponude, i cinjenje nove ponude,
pri cemu se uloge ponudioca i ponudjenog sada menjaju, jer je ponudjeni postao ponudilac, a ponudilac
ponudjeni.
- Obligacija je nastala ako se ponuda i prihvat podudaraju u bitnim elementima ugovora, a ako postoji
spor o nebitnim elementima ugovora, konacnu rec dace sud.
- Spor o nebitnim elementima ne moze da dovede u pitanje samo postojanje ugovora, sto znaci da nije svako
prigovaranje odbijanje ponude ( jer se odbijanje ponude uvek odnosi na bitne elemente predlozenog ugovora
).
- Ukrstanje ponuda
- NPR: Poslao sam ponudu na 11000 evra radi kupovine rucnog sata, a ponudjeni mi je, ne znajuci za to,
poslao svoju ponudu kojom mi isti sat nudi za 10000 evra. U doslovnom smislu doslo je do nesaglasnosti
volja, ali u sustinskom smislu doslo je upravo do saglasnosti volja, jer ako obe strane pristaju na
nepovoljniju kauzu, racionalno je da one samim tim pristaju i na ( po sebe ) povoljniju kauzu.
- U konkretnom slucaju, kupac ce platiti 500 evra manje nego sto je mislio i bio spreman da plati, a prodavac
ce dobiti 500 evra vise nego sto je ocekivao ( dakle sredina ).
- Neblagovremeno prihvatanje ponude i neblagovremeno dostavljanje izjave o prihvatanju
- Neblagovremeno prihvatanje ponude jeste njen prihvat, ali posle isteka roka njene vaznosti ( do prihvata je
doslo, ali sa zadocnjenjem ).
- Pravilo je da se prihvat ponude sa zadocnjenjem smatra kao nova ponuda, a to pak znaci da su, u odnosu
na prvu ponudu, ponudilac i ponudjeni zamenili svoja mesta.

64
- Moze se desiti da je izjava o prihvatanju ponude ucinjena blagovremeno, ali je stigla ponudiocu sa
zakasnjenjem, i tu postoje dve situacije:
a) Jednostavniji slucaj kada je prihvat bio blagovremen, ali je sama zijava o prijemu stigla ponudiocu posle
isteka roka za prijem, pri cemu je ponudilac znao ili je morao znati da je takva izjava otposlata
blagovremeno ( npr. zbog klizista, postanska vozila nisu mogla da prevezu posiljke ).
- U takvom slucaju se smatra da je ugovor zakljucen, a ako bi ga ponudilac osporavao, izgubio bi spor jer
bi bio nesavestan ( kliziste je bilo opstepoznata stvar ).
b) Slozeniji je slucaj kada su obe stranke savesne.
- Ugovor se u takvom slucaju nece smatrati zakljucenim, ali samo ako ponudilac reaguje odmah,
obevestavajuci ponudjenog da se ne smatra vezanim svojom ponudom, a to reagovanje odmah podrazumeva
otposlanje izjave o nevezanosti ponudom ili pre prijema zadocnele izjave o prihvatu ( u suprotnom, uzece se
da je ugovor nastao ).
- Forma prihvatanja ponude
- Forma ugovora formira kako formu ponude, tako i njenog prihvata ( paralelizam formi)
- Ako sam zakon imperativno odredjuje formu nekog ugovora, prihvat ponude mora da bude pracen
odredjenom zakonskom formom, a cak ni izvrsenje ugovora nece dovesti do konvalidacije.

96.) Trenutak zakljucenja ugovora

- Ugovor je zakljucen onog casa kada ponudilac primi izjavu ponudjenog da prihvata ponudu.
- Utvrdjivanje tacnog trenutka nastanka ugovora ima niz prakticnih posledica:
a) Obligacija vezuje poverioca i duznika upravo od tog trenutka.
b) Sposobnost ugovoranja se meri prema tom trenutku.
v) Rokovi zastarelosti tuzbi ( npr. za ponistenje ugovora usled mana volje ) i drugi rokovi ( npr. rok za
davanje izjave o nevezanosti ponudom kada je prihvat stigao neblagovremeno ) otpocinju svoj tok upravo
tim trenutkom.
g) Rizik za slucajnu propast stvari ponekad prelazi na drugog ugovaraca samim zakljucenjem ugovora.
d) U slucaju vremenske kolizije zakona, relevantan je trenutak zakljucenja ugovora, osim u slucaju
retroaktivnosti zakona.
- Ukoliko ponudilac i ponudjeni nisu u istoj prostorno-vremenskoj povezanosti ( npr. ponudilac u SAD
a ponudjeni u SRB ), to moze izazvati neka pitanja, a sledece teorije pokusavaju da daju adekvatan odgovor:
1.) Teorija emisije, odnosno izjave-
- Da li je ponudilac i kada saznao za prihvat, jeste naka vrsta povratne informacije, sto ne moze da bude
relevantno za sustinu nastanka obligacije.
- Prigovor na ovu teoriju: ona nije u stanju da pruzu minimum pravne sigurnosti, jer je sve u rokama
ponudjenog; on uvek moze da postavi onaj datum, kao navodni trenutak prihvata ponude, koji njemu
odgovara, jer ne postoji nijedno sredstvo efikasne kontrole ( ovde je prakticni prigovor srusio
argumentaciju ove teorije ).
2.) Teorija ekspedicije-
- Ova teorija se zasniva na tome da je ugovor zakljucen u trenutku kada ponudjeni preda svoj prihvat na
ekspediciju ( predaja pisama ili telegrama posti ).
- Dakle, ugovor je nastao kada je izjava o prihvatu izasla iz vlasti ponudjenog, odnosno kada on vise nije u
mogucnosti da manipulise vremenom prihvatanja ponude.
- Medjutim, ponudjeni koji je prihvatio ponudu i poslao svoj pozitivan odgovor, moze brzim sredstvom
komunikacije da obavesti ponudioca da ne prihvata ponudu i time otkloni dejstvo prihvata ( to je razlog koji
je nauku naterao da potrazi druge puteve za resenje problema trenutka zakljucenja ugovora ).
3.) Teorija informacije, odnosno saznanja-
- Prema ovoj teoriji, relevantan je trenutak saznanja ponudioca o sadrzini pozitivnog odgovora
ponudjenog.
- Medjutim prigovor: sada je sve u rukama ponudioca ( suprotno od teorije emisije ), jer sada on moze da
manipulise trenutkom saznanja posto je saznanje subjektivna kategorija.
4.) Teorija prijema-
- Trenutak zakljucenja ugovora se poklapa s trenutkom kada ponudilac primi prihvat ponude od
ponudjenog ( na taj nacin se izbegavaju mnoge zloupotrebe i pravne neizvesnosti ).

65
- Time se pokazuje da je ugovor manje saglasnost volja a vise povezivanje saglasnosti volja ( dakle
potvrdjuje se teza o kauzalnom obecanju ).
5.) Teorija namere-
- Ona vidi odlucan trenutak nastanka ugovora u nameri stranaka ( dakle, nastanak ugovora je vezan za
tumacenje namere stranaka ).
- Ova teorija se modifikuje tako sto se prvo tumaci namera stranaka, a u nedostatku ove, kao trenutak
zakljucenja ugovora, prihvata se izjava o prihvatanju ponude.
- Dakle, optimalna je kombinacija teorije namere i teorije prijema.
- Izuzetak: ugovor o nalogu je nastao u trenutku prijema, ali prijema od strane ponudjenog ( to je veliki
izuzetak, ali on je zasnovan na povecanoj profesionalnoj odgovornosti ponudjenog, kao i na nacelu zastite
savesnih lica i pravnoj sigurnosti ).

97.) Mesto zakljucenja ugvora

- U medjunarodnom, ali i u unutrasnjem sukobu zakona za zakljucenje ugovora, u pogledu njegovog oblika
vazi teritorijalni princip, tj. mesto diktira formu ( sto znaci da forma ugovora mora biti u skladu s mestom
njegovog sacinjavanja ).
- U nekim slucajevima mesto zakljucenja ima i procesni znacaj, jer ce se prema tom mestu, u slucaju spora,
odrediti nadleznost suda.
- Zakon odredjuje da je u pogledu vremena, ugovor zakljucen onog casa kad ponudilac primi izjavu
ponudjenog da ponudu prihvata, pa to logicno znaci da je mesto zakljucenja ugovora ono mesto u kome je
vremenski nastao ugovor, tj. mesto u kome je ponudilac primio izjavu ponudjenog da ponudu prihvata (
ovo je logicno s obzirom da je prostorno-vremenska dimenzija jedna celina ).
- Ipak, u Zakonu je izvrsena korekcija ovog logickog zakljucka i precizirano je mesto zakljucenja
ugovora ( zbog pravne sigurnosti ): ugovor je zakljucen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sediste
( odnosno prebivaliste ) u trenutku kada je ucinio ponudu.

- Dejstvo prihvatanja ponude

- Dejstvo prihvata ponude jeste uspostavljanje kauzalne veze izmadju poverioca i duznika, odnosno to
dejstvo se ogleda u nastanku ugovorne obligacije.
- Prilikom prihvata ponude nije moguce ono sto je moguce prilikom ponude ( odredjena uslovljavanja..), jer
ako prihvatanje ponude sadrzi i neke izmene i dopune, to nije prihvatanje ponude, vec cinejnje nove ponude.

98.) Nedostaci saglasnosti ( uopste )

- Slobodna volja u pravnom smislu znaci da u konkretnom slucaju odsustvuju mana volje: zabluda, pretnja i
prevara.
- Postojanje neke od ovih mana volja je razlog za relativnu nistavost ( rusljivost ) ugovora, a dok prinuda
dovodi do potpunog odustva pravno relevantne volje, pa je u pitanju apsolutna nistavost takvog ugovora.

99.) Zabluda ( pojam i vrste )

- Ako podaci koji su bili dostupni subjektu u vreme formiranja odluke nisu bili tacni, ni njegova volja nije
bila slobodna; lice je formiralo svoju nameru ugovaranja na osnovu pogresne predstave o relevantnim
cinjenicama koje su vezane za konkretan ugovor.
- Ako je ta netacna slika stvarnosti formirana iskljucivom krivicom samog tog lica, ako, dakle, ni jedno
drugo lice nije uticalo na tu pogresnu predstavu, niti ga je odrzavalo u toj pogresnoj predstavi o stvarnom
stanju stvari, rec je o zabludi ( u suprotnom, tj. ako je drugo lice davalo pogresne podatke, ili je odrzavalo
neciju zabludu, onda je rec o prevari kao kvalifikovanom obliku zablude ).
- Dakle: zabluda je pogresna predstava pravnog subjekta o pravno relevantnim cinjenicama koje su vezane
za konkretan ugovor, formirana i odrzavana u svesti pravnog subjekta bez uticaja drugih lica.
- Vrste zabluda:
1.) Zabluda o prirodi ugovora ( error in nagotio )

66
- To je razlilazenje namera ugovaraca u vezi s vrstom ugovora ( npr. jedan ugovaac misli da je rec o
kupoprodaji, a drugi misli da je rec o poklonu ).
2.) Zabluda o licnosti ( error in persona )
- Ona je znacajna u ugovorima intuitu peronae i ima dva segmenta:
* Prvi se odnosi na slucaj kada postoji pogresna predstava o istovetnosti ( identitetu ) saugovaraca ( npr.
naruci se slika Sobajica, ali to u tom slucaju nije to taj slikar iz Pariza neko neki drugi lik sa istim imenom
ali amater ).
* Drugi se odnosi na licne kvalitete i osobine licnosti ( npr. lice zakljucuje ugovor o dozivotnom
izdrzavanju sa nekim licem, ali nije znalo da je davalac izdrzavanja vec osudjivan ).
- Zabluda o licnosti uvek je relevantna u dobrocinim ugovorima, dok je u teretnim, po pravilu, irelevantna
( relevantna je naslednopravnim ugovorima, u nalozima, nekim ugovorima o delu..).
3.) Zabluda o predmetu ugovora ( error in corpore )
- To je pogresna predstava o objektu ugovorne prestacije ( npr. kupac naruci iz katalog od galerije koja
prodaje slike i ikone, Svetog Savu misleci da narucuje Sliku Nadezde Petorvic, ali u stvari u pitanju je
ikona Svetog Save ).
4.) Zabluda o supstanci ( error in substancia )
- To je pogresna predstava o bitnim svojstvima predmeta, tj. o hemijskom sastavu ili namenskom kvalitetu
objekta prestacije ( npr.narukvica nije zlatna vec samo pozlacena ).
- Unosenje subjektivnog kriterijuma medju objektivne od kojih zavisi sudbina ugovora nije preporucljivo
zbog pravne sigurnosti, ali je nekad neophodno s obzirom na prirodu ugovora ( npr. kolekcionar kupuje
orden misleci da je u pitanju orden iz 19. veka, ali u stvari je to identican orden istog kvaliteta ali savremena
replika ).
- Razlike izmedju zablude o supstanci i odgovornosti prodavca za skrivene nedostatke stvari:
* Zabluda o supstanci moze postojati u bilo kojoj vrsti ugovora, dok odgovornost za skrivene mane
pogadja samo teretne ugovore.
* U zabludi o supstanci uvek je rec o kvalitativnoj mani, dok je u skrivenim nedostacima rec o
kvantatinom nedostatku ( u ovom slucaju, prodavac moze otloniti nedostatak, smanjiti cenu i tako odrzati
dogovor ).
* U zabludi o supstanci jeste neposredna veza s kauzom ugovora, a u skrivenim nedostacima samo
posredna.
5.) Zabluda o motivu ( error in motivo )
- To je zabluda o odlucujucoj cinjenici koja je pobudila emotivnu odluku ugovaraca ( ovo se jos naziva
i zabluda o pobudi ).
- Npr. otac verenice pokloni vereniku auto misleci da ce uskoro doci do braka, medjutim ovaj se ozeni za
drugu zenu.
- U dobrocinim ugovorima je zabluda o motivu uvek bitna, jer u takvim ugovorima motiv predstavlja
element kauze, a od kauze uvek zavisi sudbina ugovorne obligacije ( dok je u teretnim ugovorima
zabluda o motivu irelevantna ).
- Izuzetno, i u teretnim ugovorima pobude mogu uticati na sudbinu ugovora, ali samo u slucaju kada je
nedopustena pobuda bila prisutna kod oba ugovaraca, kada su obe strane bile nesavesne.
- Trecim licima koja su se oslonila na takav nistav ugovor, treba stetu nadoknaditi.
6.) Zabluda o kauzi ( error in causa )
- Ona se najcesce vezuje za neki od primera pravno neosnovanog obogacenja ( npr. lice zakljuci ugovor o
osiguranju on nepostojeceg rizika...: o ovome ce vise biti reci u zakljucku )
7.) Zabluda o pravu ( error in iuris )
- Ona proizlazi iz nepoznavanja propisa ( npr. lice kupi pistolj i pritom ode u policuju da ga registruje, ne
znajuci da je prethodno, dakle, pre zakljucenja ugovora o kupoprodaji, moralo da pribavi dozvolu za
nabavku oruzja, a tek onda da trazi dozvolu za njegovo drzanje; Takav ugovor ce biti nistav, bez obzira na
savesnost ugovaraca, jer su bili u bitnoj zabludi upravo zbog uverenja da su njihova kauzalna obecanja
pravno dopustena ).
8.) Zabluda o cinjenicama ( error facti )
- Ona proizlazi iz nepoznavanja stvarnog stanja stvari ( lice drzi da je njegov saugovarac punoletan, s
obzirom na njegov izlgled, a u stvati ovaj je maloletan ).
9.) Zabluda zbog netacnog prenosa volje

67
- Ona se dogadnja kada saugovaraci ne opste neposredno, vec posredno ( npr. posta u telegramu napise
otkazi sastanak u podne u vezi sa zakljucenjem ugovora, umesto zakazi sastanak u podne.. ).
10.) Zabluda o racunskom podatku ( pravilnije: zabluda usled tehnicke greske )
- Ona se javlja u slucajevima tehnicke greske prilikom sacinjavanja ugovora u pismenoj formi ( npr.
umesto 10 tona, napise se 100 tona ).
- Ova zabluda je specificna vrsta zablude koja se odnosi na treca savesna lica, te ne utice na sudbinu
ugovora, ali moze imati posledica na planu naknade stete, ukoliko trece savesno lice zaista i pretrpi gresku.

- U nasem pravu zabluda ima dvostruki rezim; ZOO s jedne strane, posebno uredjuje bitne zablude
predvidjajuci uslove za ponistenje ugovora zakljucenih pod dejstvom te mene volje, a s druge strane,
posebno uredjuje slucajeve tzv. zabluda-prepreka, koje kvalifikuje kao nesporazum, usled kojeg ugovor
nije mogao ni nastati.
- To znaci da postoji velika razlika izmedju dve grupe zabluda, jer u jednoj grupi ugovor nastaje, sto znaci da
pod odredjenim uslovima moze i opstati ( konvalidacija ), a u drugoj grupi ugovor nije ni nastao.
- ZOO odredjuje da u ugovornom odnosu postoji bitna zabluda ako se ona odnosi na bitna svojstva
predmeta, na lica sa kojim se zakljucuje ugovor, ako je ugovor intuitu personae, kao i na okolnosti koje se,
po obicajima u prometu ili po nameri stranaka, smatraju odlucnim, a strana koja je u zabludi ne bi inace
zakljucila ugovor tavke sadrzine.
- Kada je rec o dobrocinom ugovoru, tu se jos dodaje i zabluda o motivu ( pored ostalih ).
- Strana koja je bila u zabludi moze da zahteva ponistaj ugovora ( zbog bitne zablude ), osim u slucaju ako
pri zakljucenju ugovora nije postupala s paznjom koja se u prometu zahteva ( to je pravni standard ).
- Zabluda uvek podrazumeva da je druga strana, strana koja nije bila pod dejstvom zablude, savesna, jer
bi u protivnom posredi bila prevara.
- Otuda, ukoliko dodje do ponistaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da zahteva
naknadu stete koju je pretrpela zbog ponistenja ugovora, bez obzira na to sto strana koja je bila u zabludi
nije kriva za zvoju zabludu
- Ako je posredi bitna zabluda ( u uzem smislu, ne i zabluda-prepreka ) to je relativna nistavost i pravo je
ovlascenog lica ( ugovaraca u zabludi ) da zahteva ponistenje ugovora, odnosno podnese tuzbu u
subjektivnom roku od 1 godine, od saznanja za zabludu, ili u objektivnom roku od 3 godine, od
zakljucenja ugovora.
- ZOO predvodja pravilo da strana koja je u zabludi ne moze da se na poziva, ako je druga strana spremna da
izvrsi ugovor kao da zablude nije ni bilo ( dakle da se izvrsi usladjivanje kauzalnih obecanja u jedinstvenu
kauzu ugovora ).
- Ukoliko postoji nesporazum ( umesto sporazuma ) u vezi sa bitnim elementima ugovora ( zablude-
prepreke ), Zakon takve slucajeve svrstava u nepostojece ugovore, sto znaci da se primenjuju pravila o
apsolutnoj nistavosti, te svako zainteresovano lice moze podici deklarativnu tuzbu da ugovor nije ni nastao, i
nije propisan rok zastarelosti.
- Ako se dublje sagledaju zablude-prepreke, moze se zakljuciti da se sve tri ( zabluda o prirodi ugovora;
zabluda o predmetu ugovora i zabluda o kauzi ) moze svesti na jednu od njih, a to je zabluda o kauzi.
- Moze se zakljuciti da u ugovornom pravu postoje zablude koje uticu na sudbinu ugovora i one se mogu
nazvati bitne zablude.
- Bitne zablude se dele na bitne zablude u uzem smislu i zablude-prepreke.
- Zablude-prepreke su kvalifikovane vrste bitnih zabluda, jer su neposredno vezane za kauzu ugovora i
zato sprecavaju njegov nastanak.
- Ostale bitne zablude su posredno vezane za kauzu i posto postoji mogucnost da budu ispravljene,
ugovor stoji u stanju neizvesnosti sve do ponistenja ili konvalidacije.

100.) Prevara
- Prevara je kvalifikovani oblik zablude.
- Ukoliko jedna strana izazove zabludu kod druge, ili je pak odrzava u zabludi u nameri da je time navede na
zakljucenje ugovora, druga strana moze zahtevati ponistenje ugovora i kada zabluda nije bila bitna.
- Prevara, dakle, podrazumeva dve namere: jedna je namera ugovaranja, druga je namera da se druga
strana dovede u zabludu ili odrzava u zabludi u kojoj se vec nalazi ( ova namera je protivna nacelu
savesnosti i postenja, pa je nedopustena ).

68
- Druga strana ( tj. strana koja je u zabludi ) mora biti savesna.
- Samo izazivanje zablude kod saugovaraca moze biti aktivno i pasivno.
- Aktivnim ponasanjem nesavesni ugovarac izricito ili konkludentno navodi svog ugovaraca da padne u
klopku zablude ( npr. ugovarac usmenim ubedjivanjem podstice drugog ugovaraca da prihvati ponudu neke
prestacije, tvrdeci da ona ima kvalitete koja druga strana zahteva, a zapravo ih nema ).
- I pasivnim ponasanjem se moze prevariti, i to je slucaj kada ugovarac primeti da je suprotna strana u
zabludi, ali povodom toga ne ucini nista u cilju otklanjanja zablude.
- Lice koje cini prevaru po definiciji je nesavesno, ali ugovarac u ciju korist je isla prevara moze biti kako
nesavestan, tako i savestan.
- Otuda i pravilo da ukoliko ugovarac nije znao za prevaru treceg, ugovor ostaje na snazi; I obrnuto, ako
je ugovarac bio nesavestan, tj. znao ili je morao znati za prevaru treceg, ugovor se moze ponistiti.
- Ako bez obzira na savesnost ugovaraca, njegov saugovarac, koji je bio pod dejstvom prevare, uvek ima
pravo na naknadu stete, bez obzira na to da li je ugovor ponisten ili ne.
- Pravilo da se moze traziti ponistaj ugovora zbog prevare treceg, samo u slucaju nesavesnosti
saugovaraca, vazi samo za teretne ugovore.
- U ugovoru bez naknade motivi su uvek obuhvaceni kauzom i zato se takvi ugovori mogu ponistiti i kad
je prevaru ucinilo trece lice, bez obzira na to da li je druga strana bila savesna ili nesavesna.
- Tuzba radi ponistenja ugovora zakljucenog pod dejstvom prevare se moze podici u subjektivnom roku od
1 godine, a objektivni rok je 3 godine.

101.) Prinuda
- Kod prinude unutrasnja volja nije u saglasnosti sa izjavom volje, tj. lice nikada ne bi dalo takvu izjavu
volje da nije bilo prinude.
- Takva izjava volje je uvek posledica nedopustenog ponasanja neke druge volje, a takvo ponasanje moze
biti dvojako: fizicka prinuda ( prinuda u uzem smislu, vis absoluta ) ili psihicka prinuda ( pretnja ili
moralna prinuda, ves compulsiva ).
- Fizicka prinuda podrazumeva neposredno dejstvo fizicke ili druge neodoljive sile na pravnog subjekta
( nanosenje fizickog bola ).
- Fizicka prinuda postoji i kada se primenjuju drugi nacini neodoljive sila koja izaziva odustvo pravno
relevantne volje ( hipnoza, drogiranje..).
- Ugovori nastali na ovaj nacin su apsolutno nistavi ( nepostojeci ), a svi stetnici imaju pravo na naknadu
stete.
- Kod pretnje, prinuda se stavlja u izgled, pa se stvara opravdan strah kod lica protiv koga je uperena.
- Opravdan strah postoji kada se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnoscu ugrozen zivot, telo ili
drugoznacajno dobro ugovorne strane ili treceg lica.
- Tradicionalno, smatra se da je potrebno ispunejnje tri uslova da bi postojala prinuda:
a) Prinuda mora odlucujuce da deluje na izjavu volje.
- Znaci treba utvrditi kauzalnu vezu izmedju prinude i izjave volje.
- Mora se voditi racuna da volja koja je izjavljena pod dejstvom prinude bude vezana za bitne elemente
ugovora, jer ce samo tada biti moguc ponistaj ugovora ( dakle ako su se stranke sporazumele oko bitnih
elemenata, dok je u vezi sa sporednom tackom doslo do prinude, ugovor ostaje na snazi, a sporna odredba se
ponistava, uz pravo na naknadu stete, materijalne i nematerijalne, lica koje je bilo pod prinudom ).
b) Prinuda treba da izazove neposredno dejstvo ili opravdan strah.
- Sto se tice neposrednog dejstva to je gore objasnjeno, a sto se tice opravdanog straha, on mora biti takav da
je proizvod ozbiljne pretnje, bar iz ugla zrtve.
v) Prinuda treba da bude nedopustena.
- Zabranjenost prinude se ogleda preko krivicnopravnih normi, dakle svaka prinuda koja je inkriminisana
predstavlja nedopustenu prinudu.
- Problem protivpravnosti je nesto slozeniji kada je rec o pretnji, jer tu postoji saradnja volje, i zato pravni
propisi po pravilu, uz pretnju navode i uslov protivpravnosti.
- Medjutim krivicni propisi su samo segment prinudnih propisa, tako da postoji i veliki ostatak: ostali
prinudni propisi, javni poredak i dobri obicaji.
- To daje osnov zakljucku da je protivpravnost u obligacionom pravu mnogo siri pojam nego u krivicnom
pravu.

69
- Kada se tome doda i nacelna odredba o sabrani zloupotrebe prava kao i odredba o savesnosti i postenju,
jasno je da je pitanje protivpravnosti pretnje u ugovornom pravu siroko i slozeno.
- U smislu zloupotrebe prava, nedopustena pretnja bi ujedno i znacila upotrebu svog prava protivno
njegovom cilju, sto ujedno predstavlja izuzetak od pravila da treba ispitati samo dopustenost, odnosno
nedopustenost sredstava kojima se pretnja ostvaruje.
- Kod prinude, rec je o apsolutnoj nistavosti, a kod pretnje je rec o relativnoj nistavosti, i tuzba se moze
podneti u subjektivnom roku od 1 godine, a u objektivnom roku od 3 god.

102.) Forma ugovora ( pojam )

- Da bi ugovor nastao kao punovazan akt, neophodno je ispuniti odredjene uslove: sposobnost ugovaranja,
saglasnost volja, predmet i kauza i forma ugovora ( kada je to zakonom odredjeno ili je to namera stranaka ).
- U funkciji cinjenja razlike izmadju forme ugovora i forme izjave volje za zakljucenju ugovora, sledi
karatko podsecanje na nacine izjave volje.
- Forme izjave volje, tj. nacini izjave volje za zakljucenju ugovora, mogu biti trojake: recima ( usmeno ili
pismeno ); uobicajenim znacima ( klimanjem glave, rukovanje ); ponasanjem iz kojeg se sa sigurnoscu moze
zakljuciti njeno postojanje ( ulazak u taksi ).
- Forma obligacionih ugovora je izrazavanje njihove sadrzine putem unapred predvidjenih spoljnih oblika,
ali s obzirom da vlada pravilo konsensializma, forma vise nije pravilo nego izuzetak: Zakljucenje ugovora
ne podleze nikakvoj formi, osim kada je zakonom drukcije odredjeno.

103.) Razgranicenje forme od odobrenja za zakljucenje ugovora,

formalnosti publiciteta i dokaza o postojanju ugovora
- Forma i odobrenje
- Odobrenje je posebna pravna cinjenica koja treba da se pridruzi opstim cinjenicama, koje su potrebne za
nastanak ugovora da bi taj ugovor i opstao.
- Tu je pored saglasnosti volja stranaka, potrebna i volja treceg lica.
- Po pravilu rec je o aktu nekog drzavnog organa u vidu dozvole ( prethodna saglasnost ) ili odobrenja
( naknadna saglasnost ).
- Odobrenje moze biti vezano za jednostranu izjavu fizickog lica, npr. lice koje ima zakonsko ili ugovorno
pravo prece kupovine moze se saglasiti sa ugovorom o kupoprodaji kojim ono nije obuhvaceno.
- O pravnoj prirodi odobrenja postoji 4 shvatanja:
a) da je to deo izjave volje kao bitnog elementa za zakljucenje ugovora.
b) da je to vrsta forme.
v) da je to neka specificna pretpostavka.
g) da je to odlozni uslov.
- Saglasnost je uticaj volje treceg na nastanak ili opstanak ugovora, dakle, nalazi se izvan volje
ugovaraca, pa ne moze biti ni deo izjave.
- Odobrenje se moze odnositi kako na formalne, tako i na konsensualne ugovore, pa je samim tim
jasno da se ono ne moze izjednaciti sa formom.
- Nama se cini da nema dovoljno osnova da se odobrenje uporedjuje s pretpostavkom, je se za
pretpostavku pravne cinjenice ne dokazuju, vec pretpostavljaju. Odobrenja, bez obzira na vrstu,
nepretpostavljaju se, naprotiv, njihovo postojanje uslovljava punovaznost ugovora.
- Odobrenje ( dozvola ili odobrenje u uzem smislu ) jeste odlozni uslov od kojeg zavisi sudbina
ugovora. Davanje odobrenja znaci da je ugovor ab initio punovazan, ali i obrnuto: odsutvo odobrenja
znaci da ugovor nema pravnog dejstva.
- ZOO predvodja da dozvola, odnosno odobrenje, moraju biti dati u propisanom obliku za ugovore za cije se
zakljucenje daju ( simetrija formi ).

- Forma i formalnosti publiciteta

- Formalnosti publiciteta ne predstavljaju nikakav zahtev forme ugovora.
- To su zahtevi koji imaju kao cilj ostvarivanje pravne sigurnosti preko zastite trecih savesnih lica, u vezi
sa sticanjem odredjenih prava.

70
- Prema nasem pravu, kupoprodaja je punovazna sa stanovista obligacionog prava ukoliko ispunjava sve
zahteve za takvu vrstu ugovora ( npr. ako je rec o nepokretnosti, pored opstih uslova, ugovor mora biti i
overen u sudu, a potreban je i upis u zemljisne knjige, i upravo je taj upis, odnosno modus aquirendi,
formalnost publiciteta kojom se obznanjuje da postoji punovazan ugovor ).

- Forma i fiskalne formalnosti

- Fiskalne formalnosti imaju za cilj obezbedjenje drzavnih interesa na planu prikupljanja poreza ( overe..),
pa se tako u nasem pravu ne moze izvrsiti formalnost publiciteta bez fiskalne formalnosti ( da se udari pecat
na ugovor koji dokazuje da je naplacen porez na promet ).

- Forma i dokaz o postojanju ugovora

- Radi zastite sopstvenih interesa u smislu sigurnijeg dokaza, stranke se mogu sporazumeti da
konsensualni ugovor zakljuce u pismenom obliku, pa cak i da ga overe.
- Ako je njihova namera bila samo lakse dokazivanje, takav ugovor nije postao formalan, ali ako je njihova
namera bila da ugovore odredjenu formu, takav ugovor ce postati formalan ( ugovorna forma ).

104.) Podela formi prema nacinu ispoljavanja

- Ova podela se sastoji u sledecem:
1.) Pismena ( pisana ) forma
- Ukoliko se za neki ugovor traze pisani tekst izjave volje i potpisi, rec je o pisanoj formi ugovora.
- To je najcesce zakonom propisana forma, a u nasem pravu to su sledeci ugovori: kupoprodaja
nepokretnosti; ugovor o izabranom sudu; ugovor o zakupu poslovnih prostorija; ugovor o gradjenju; ugovor
o jemstvu; ugovor o poklonu; ugovor o kreditu; ugovor o osiguranju...
- Na ugovoru je potrebno da postoje oba potpisa, ili samo strane koja se obavezuje.
- Moguci su i blanko potpisi, ali oni se mogu osporavati tuzbom u parnicnom postupku, samo ukoliko
naknadno stavljeni tekst ne bi odgovarao postignutoj saglasnosti volja ( npr. usled prevare jednog
ugovaraca ).
- Pismenom formom moraju se obuhvatiti samo bitni elementi ugovora, pri cemu se bitnim smatraju i oni
elementi koji su namerom stranaka smatrani za takve.
- Nase pravo popisuje, kao pravilo, da ukoliko je ugovor zakljucen u posebnoj formi, vazi samo ono sto je u
toj formi izrazeno.
- Ipak, bice ponovazne istovremene usmene pogodbe o sporednim tackama:
a) o kojima u formalnom ugovoru nije nista receno;
b) ukoliko nisu u spurotnosti sa njegovom sadrzinom;
v) ukoliko nisu u suprotnosti sa ciljem zbog kojeg je forma propisana;
g) ukoliko se njima smanjuju ili olaksavaju obaveze jedne ili obeju strana, pod uslovom da je posebna forma
propisana samo u interesu ugovornih strana;
- Bice punovazne i usmene izmene i dopune formalnog ugovora, ako su ispunjeni gore navedeni uslovi ( sve
ovo je vezano za zakonsku formu ).
- Moguce su situacije kada je volja izrazena u pismenoj formi razlicita do usmeno postignute
saglasnosti stranaka, i to kao posledica namere stranaka, npr. ubelezi se niza kupoprodajna cena da bi se
smanjile poreske obaveze; ili se stavi veca cena da bi se izigralo pravo prece kupovine treceg lica.
- U nasoj sudskoj praksi postoje 3 stava o ovome:
* punovazno je samo ono sto je obuhvaceno pismenom formom.
* punovazno je samo ono sto su stranke zaista ugovorile.
* ugovor je apsolutno nistav.
- Treba imati kao osnovni kriterijum cilj forme, pa ako se formom u konkretnom slucaju stite opsti interesi,
onda treba pribeci strozijem od ovih resenja, a ako se stite individualni interesi ugovaraca ( zastita stranaka
od prenagljenih odluka ), onda treba pribeci blazim resenjima.
- Kod primera o simulovanoj ceni u kupoprodajnom ugovoru, ZOO staje na stanoviste da takav ugovor
nije punovazan ( jer saglasnost volja o ceni ne moze biti pogodba o sporednim tackama, te otuda nema
zakonskog osnova da se takav ugovor odrzi ).

71
- ZOO postavlja pravilo da ukoliko su stranke izvrsile ugovor kome nedostaje forma, i to u celini ili u
preteznom delu, smatrace se da je ugovor punovazan, ali pod uslovom da iz cilja zbog koga je forma
propisana ocigledno ne proizlazi nista drugo.
- Cak i ako ugovor o prodaji nepokretnosti nije ucinjen sa propisanom formom, postoji izuzetak, tj. sud
moze priznati njegovo dejstvo ukoliko su ispunjena 3 uslova:
a) da je ugovor ispunjen u celini ili u preteznom delu.
b) da nije povredjeno pravo prece kupovine.
v) da nije povredjen prinudni propis.

2.) Forma javne isprave

- U izvesnim slucajevima nije dovoljno da ugovor bude sacinjen u pisanom obliku, vec je neophodno i
ucesce ( pasivno ili aktivno ) drzavnog organa, i tada govorimo o formi javne isprave.
- Npr. pri kupoprodaji nepokretnosti dovoljno je da sudski sluzbenik izvrsi overu potpisa ugovaraca
( pasivno ucesce ); kada se radi o ugovoru o dozivotnom izdrzavanju, sudija treba da overi ugovor i da
prethodno upozori stranke na posledice ugovora.

3.) Realna forma

- Realni ugovori su posebna vrsta formalnih ugovora, jer za njihov nastanak nije dovoljna prosta saglasnost
volja, vec predaja stvari ( zajam, ostava, posluga, zaloga, ugovor o prevozu robe ).
- Realni ugovori su jednostrano obavezni jer zajmoprimac, ostavoprimac..imaju obavezu da vrate stvar.
- ZOO zajam, ostavu i zalogu odredjuje kao konsensualne ugovore, a o posluzi i poklonu ne govori, pa
se na njih primenjuje 4. clan Zakona o nevaznosti pravnih propisa donetih pre rata i za vreme okupacije, pa
se stoga oni, kao i kapara, smatraju realnim ugovorima.
- Konkurencija formi je slucaj kada pravo dopusta da se jedan ugovor moze punovazno zakljuciti u vise od
jedne forme ( npr. za ugovore o poklonu pokretne stvari konkurisu pisana forma ili realna forma.

105.) Podela formi prema pravnom dejstvu

- Prema svom dejstvu forma moze biti dvojaka:
1.) Bitna forma ( forma ad solemnitatem )
- Bitna forma je oblik bez koga ugovor ne moze nastati, jer je forma konstitutivni element nastanka
ugovora.
- Ta forma moze biti zakonom propisana ( zakonska ) ili voljom stranaka predvidjena ( ugovorna ).
- U slucaju unistenja ugovora, kao dokaz te forme mogu se koristiti svedoci.
2.) Dokazna forma ( forma ad probationem )
- Ako je odredjena forma postavljena kao jedino dokazno sredstvo kojim se moze dokazati postojanje
jednog ugovora, rec je o dokaznoj formi.
- U slucaju unistenja ugovora, ne postoje druga dokazna sredstva, te ugovor nije moguce dokazati.
- Izuzeci
a) Ugovori koji prelaze odredjeni iznos
- Npr. pre Zakona iz 1980. dokazna forma nije bila nuzna za ugovore cija vrednost nije prelazila 50 franaka (
kasnije se taj iznos menjao ), medjutim postoje ugovori gde uvek vazi dokazna forma bez obzira na iznos,
npr. ugovor o zakupu stana.
b) Trgovinski promet
v) Nemogucnost ( objektivna ) postojanja psimenog dokaza

106.) Podela formi prema nacinu nastanka

1.) Zakonska forma
- Ukoliko zakon propisuje odredjenu formu na imperativan nacin ( mora biti u takvoj formi, ili nece
proizvoditi pravno dejstvo ), rec je o bitnoj formi cije odustvo vodi nistavosti.
- Prema ZOO pravilo o nevaznosti ugovora u slucaju sumnje mora biti provereno preko kriterijuma svrhe
forme, jer ako svrha forme upucuje da nije bitna forma, smatra se da je rec o formi kao prostom dokazu.
2.) Ugovorna forma

72
- Ukoliko se stranke saglase da njihov ugovor mora biti zaodenut u odredjenu formu, rec je o ugovornoj
formi ( nacesci slucaj je kada stranke jedan konsensualan ugovor pretvore u formalan ).
- Nije moguce ugovoriti slabiju formu od zakonom propisane forme za konkretan ugovor.
- Postavlja se pitanje da li se u slucaju sumnje smatra da je ugovorena forma bitna ili je samo prost dokaz o
postojanju ugovora, i ZOO na ovo pitanje odgovara: u slucaju sumnje, rec je o bitnoj formi.
- Ugovor za cije je zakljucene ugovorena posebna forma moze biti raskinut, dopunjen ili izmenjen i
neformalnim sporazumom, i to je posledica privatne autonomije stranaka, iste one koja je stvorila
ugovornu formu i koja ima istu mogucnost da i tu formu izmeni ili odbaci.

107.) Tumacenje ugovora

- Tumacenje ugovora je objasnjavanje sadrzine obligacije koju je stvorio.
- Sadrzina obligacije se sastoji iz njenog predmeta i kauze, sto znaci da pravilno objasniti predmet i kauzu
ugovorne obligacije ne znaci nista drugo do pravilno protumaciti sam ugovor.
- Postoje dva pristupa u tumacenju ugovora:
a) Subjektivni pristup- insistira na istrazivanju unutrasnje volje, namere ugovaraca, jer je ona kreaciona
sila koja je stvorila ugovor i koja obezbedjuje njegovo dejstvo.
- Ugovaraci koji su ti koji su stvorili sadrzinu ugovora, tako da njihova obecanja i ne mogu biti izvan granica
njihove volje.
b) Objektivni pristup- nije suprotnost subjektivno pristupu ( cisto objaktivni pristup je gotovo nezamisliv ).
- Prema njegovoj stvarnoj sadrzini, objektivni pristup bi se pre mogao nazvati subjektivno-objektivni pristup
nego objektivni.
- ZOO predvidja da se pri tumacenju spornih odredaba ugovora ne treba drzati doslovnog znacenja
upotrebljenih izraza, vec treba istrazivati zajednicku nameru ugovaraca i odredbu razumeti kako to
odgovara nacelima obligacionog prava utvrdjenim u samom zakonu.
- Zajednika namera
- Kada je rec o spoju dve izjavljene volje u jedinstvenu nameru, kada se dva kauzalna obecanja spoje u
jedinstvenu kauzu, subjektivno postaje objektivno, i kao takvo podobno da razuman i interesom neopterecen
tumac moze da otkrije njen pravi smisao.
- Zajednicka namera obitava u kauzi ugovora, a svima vidljiv pojavni oblik preko koga se izrazava i
sama kauza jeste predmet takve obligacije ( predaja odredjene stvari..).
- Drugim recima, zajednicka namera stranaka je predmet tumacenja, za slucaj spora, a to znaci sadrzina
obligacije, dakle, ono na sta su se obavezali ugovaraci ( predmet ) i ono zbog cega su se obavezali ( kauza ).
- Primena zakonskih nacela
- daje tumacenju jos objektivniji oslonac u istrazivanju zajednicke namere ugovaraca.
- Ta zajednicka namera se propusta kroz prizmu: privatne autonomije; ravnopravnosti ugovaraca; savesnosti
i postenja; zabrane zloupotrebe prava; zabrane korisvenja monopolskog polozaja; ekvivalentnosti prestacija;
zabrane prouzrokovanja stete; duznosti ispunjavanja ugovorom stvorene obligacije; primene dobrih
obicaja...
- Kada je rec o opstim pravilima tumacenja ugovora, treba imati na umu nuznost primene opstih pravila
tumacenja ugovora:
a) Ugovor se tumaci uvek u svojoj celini, sistematski i prema kontekstu, odnosno okolnostima slucaja.
b) Pri tumacenju mora se voditi racuna i o licnim svojstvima ugovaraca ( npr. obrazivanje, cestoj primeni
zargona..).
v) Ugovor treba tumaciti prema obicajima koji vaze u mestu njegovog zakljucenja, ako okolnosti slucaja ne
upucuju na nesto drugo.
g) Ugovor je sacinjen sa odredjenim ciljem, kauzom i zato ako se utvrdi da je cilj dopusten, ugovorne
odredbe treba tako tumaciti, da vode punovaznosti ugovora.
d) Cilj ugovora usmerava i znacenje opstih izraza koje su ugovaraci upotrebili pri formulisanju sporne
odredbe ( opste izzraze treba shvatiti u funkciji kauze ugovora .
- Ako postoji sumnja da li opste odredbe treba tumaciti uze ili sire, valja ima pridati uzi smisao.
dj) Ako je za neku odredbu dat primer, njegova primena ne treba da se ogranici samo na tu jednu odredbu uz
koju je dat ( treba ga povezati sa kauzom ugovora ).
e) U imenovanim ugovorima, ako iz volje stranaka ne proizlazi nesto posebno, treba primeniti sva opsta
pravila koja se inace primenjuju u takvom ugovoru.

73
- U neimenovanim ugovorima, dopunu spornih odredaba ce izvrsiti sud, vodeci racuna o svim pravilima
tumacenja i svim okolnostima slucaja.
- Postoje i posebna pravila koja Zakon izdvaja:
* Kada je rec o ugovorima o pristupu u kojima jedna strana unapred formulisa odredbe ugovora, jasno je da
postoji fakticka neravnopravnost stranaka, pa u cilju delimicne korekcije ovog stanja, predvidjeno je da se
nejasne odredbe ovakvog ugovora tumace u korist druge strane.
* Nejasne odredbe u dobrocinom ugovoru treba tumaciti u smislu koji je manje tezak za duznika, a u
teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravican odnos uzajamnih davanja.
* Moguce je da su ugovaraci ugovorili vansudsko tumacenje ugovora, tj. ugovorili su da u slucaju
nesaglasnosti u pogledu smisla odredaba, neko treci tumaci ugovor ( dakle stranke ne mogu pokrenuti spor
pred sudom dok prethodno ne pribave tumacenje ugovora, a na kraju ipak konacnu rec u tumacenju daje
sud ).

108.) Dejstva ugovora ( uopste )

- Punovazan ugovor je stvorio obligaciju i pitanje dejstva ugovora je, u stvari, pitanje prava i obaveza koje
proizvodi jedna takva obligacija.
- Dejstva ugovorne obligacije se svode na dva osnovna pitanja: koja lica su vezana ugovornom obligacijom i
koje obaveze namece jedna takva pravna veza.

109.) Lica izmedju kojih deluje ugovorna obligacija i obaveze koje

ona stvara
- Ugovor deluje izmadju dva lica ( inter partes ), a svi ostali se smatraju trecim licima, kojima obligacija ne
moze niti da skodi niti da koristi.
- Ovo pravilo prihvata i nase pravo, a samim tim odredjene su i osnovne granice ugovorne obligacije: posto
ne obuhvata treca lica, takva obligacija nije podobna za delovanje na polju apsolutnih prava, sto znaci da
ugovor nema stvarnopravno dejstvo.
- Na strani ugovaraca se moze naci i vise lica, kao i univerzalni sukcesori ( ali opet se uzima da postoje dve
strane saugovaraca ).
- Dakle, pravilo je da obligacija vezuje i naslednike, osim u ugovorima intuitu personae.
- Pravilo da se obligacija ne moze odnositi i na treca lica trpi i odredjene izuzetke: kada je obligaciono
pravo upisano u javne knjige ( npr. pravo prece kupovine ); u slucaju paulijanske tuzbe poverilac tuzi trece
lice; u kolektivnim ugovorima, u radnom pravu, odluka vecine obavezuje i ostale; ugovori u korist trecih
mogu ici i u njihovu korist.
- U pogledu dejstva ugovorne i zakonske obligacije nema razlike, ugovorna obligacija deluje prema
strankama kao da je za taj ( njihov ) odnos donet poseban zakon ( dakle ugovorna obligacija treba da se
postoje isto kao i zakonska ).

110.) Ugovor u korist treceg

- Pojam, poreklo i primena
- Ugovor u korist treceg stvara takvu obligaciju gde jedan ugovarac (promitent,obecalac) preuzima
obavezu prema drugom ugovaracu ( stipulantu, promisaru ili obecajniku ) da ce izvrsiti odredjenu
prestaciju u korist treceg lica ( beneficijara, destinatera ili korisnika ).
- Ugovorom u korist treceg, dakle, obecalac daje obecanje obecajniku da ce izvrsiti prestaciju korisniku.
- U toj obligaciji obecalac je duznik, a obecajnik je poverilac, ali i korisnik je poverilac, jer ima pravo da
neposredno zahteva izvrsenje prestacija od obecavaoca.
- Specificnost ovog ugovora je upravo u tome sto korisnik nije ucestvovao u zakljucenju ugovora, pa po
uobicajenoj terminologiji on ne moze biti ni duznik ni poverilac.
- Upravo se na ovom primeru vidi da se teorija obecanja najbolje uklapa u ugovorne obligacije.
- Volja korisnika nije relevantna za nastanak ugovora u njegovu korist.

74
- Razume se, korisnik u skladu sa privatnom autonomijom moze odbiti svojstvo poverioca ( odreci se svog
prava ), u kom slucaju ostaje primarni poverilac obecajnik.
- Obecajnik je primarni poverilac, sto znaci da su njegova prava prema obecavaocu u odredjenoj meri sira
u odnosu na prava korisnika, kao sekundarnog poverioca.
- Dosledno tome, obecajnik moze izmeniti ( npr. umanjiti ) ili cak u potpunosti opozvati ugovorenu korist
za treceg ( tj. korisnika ), ali do trenutka kada treci izjavi da prihvata obecanu mu prestaciju.
- Medjutim, ako je ugovoreno da ce obecalac izvrsiti ono na sta se obavezao u korist treceg tek posle smrti
obecajnika, ovaj ( obecajnik ) moze sve do trenutka delacije ( cak i u zavestanju ) da opozove korist koju je
ugovorio u korist treceg.
- Obecalac i obecajnik mogu ugovoriti da treci, odnosno korisnik ima samo pravo da primi izvrsenje, ali ne i
da zahteva izvrsenje, i u tom slucaju rec je o nesavrsenom ( nepotpunom ) ugovoru u korist treceg,
i takva pravna situacija se naziva domiciliranje ugovora.
- Ugovor u korist treceg ima izvesne slicnosti sa zastupanjem ( oba imaju dejstvo prema trecem licu ), ali
postoje i bitne razlike: zastupnik obecava u ime zastupanog, tako da se imovinski efekti izjava volje
zastupnika odnose na imovinu zastupanog, a kod ugovora u korist treceg izjave ugovaraca doticu samo
njihovu imovinu; Obecajnik, za razliku od zastupnika, moze da ugovori samo korist za treceg ( ne i
obaveze ).
- U savremenim pravima ugovor u korist treceg ima najsiru primenu u oblasti zivotnog osiguranja.

- Uslovi punovaznosti ugovora u korist treceg

- Potrebni su svi opsti uslovi za nastanak jednog punovaznog ugovora ( sposobnost ugovaranja, saglasnost
volja stranaka uz prisutnu nameru, mredmet i kauzu i eventualno odredjenu formu ).
- Za puno dejstvo ugovora u korist treceg dovoljno je i cutanje treceg, jer ono u ovom slucaju znaci
pristanak.
- Posto korisnik nije ugovorna strana, na njega se ne odnosi zahtev za posedovanje poslovne sposobnosti
( on mora biti odredjen ili odrediv ).

- Dejstva ugovora u korist treceg ( ubica naslov! )

- Obligacija zasnovana ugovorom u korist treceg specificna je po svom dejstvu, jer podrazumeva trostruki
pravni odnos ( graficki: jednakostranicni trougao, pri cemu je svaka stranica dvosmerna ):
a) Odnos izmadju obecajnika ( stipulanta ) i obecaoca ( promitenta )
- To je klasican obligacioni odnos stvoren ugovorom.
- Obecajnik i obecalac su ugovorne strane povezane kauzalnim obecanjem, pa je za njihov odnos bitna
valjana kauza ( da postoji, da je dopustena i moguca ).
- Oni su u odnosu srazmernog pokrica, a taj izraz oslikava uzajamnost, odnosno kauzalnost odnosa koji
vlada u ovoj obligaciji.
- Otida i pravilo da ukoliko korisnik odbije da primi izvrsenje, to pravo pripada obecajniku, a i sa druge
strane, ako korisnik primi izvrsenje prestacije, obligacija se gasi ( kauza je ispunjena ).
b) Odnos izmadju obecajnika ( stipulanta ) i korisnika ( beneficijara )
- Izmedju ova dva lica postoji neki prethodni odnos koji objasnjava motiv stupanja u ugovorni odnos,
odnosno stvaranja obligacija izmedju obecajnika i obecaoca.
- Kauzalno obecanje obecaoca prema obecajniku moze biti zasnovano na interesu druge vrste, pa time i
motivu druge vrste, u odnosu na motiv koji ima obecajnik prema korisniku.
- To dalje znaci da postoji neka prethodna kauza izmedju obecajnika i korisnika, koja je razlicita u odnosu na
kauzu samog ugovora u korist treceg.
- Sto se tice samog ugovora u korist treceg, taj kauzalni odnos izmedju obecajnika i korisnika pravno je
irelevantan i on predstavlja njihov interni odnos.
- Pravni odnos izmedju obecajnika i korisnika moze biti zasnovan na razlicitim vrstama kauze: namirenje
duga; davanje kredita; davanje pokona; naknada stete; poravnanje...
- Ta ranija promena subjektivnih gradjanskih prava izmedju obecajnika i korisnika jeste razlog zakljucenja
ugovora u korist treceg.
- Kauza tog internog odnosa bila je pokretacka sila za formiranje kauze ugovora u korist treceg.
v) Odnos obecaoca ( promitenta ) i korisnika ( beneficijara )
- Korisnik je, iako u izvesnom smislu sekundarni poverilac, svakako poverilac obecaoca.

75
- Korisnik se u svom pravu na zahtev prema obecaocu koristi kauzom koja postoji izmedju obecaoca i
obecajnika, e ne kauzom koju ima u odnosu sa obecajnikom.
- Upravo zato sto se sluzi pozajmljenom, a ne svojom kauzom, pravo korisnika ograniceno je
sadrzinom ugovora i svim njegovim modalitetima koje su postavili obecavaoc i obecajnik.
- Obecaoc moze da stavi korisniku sve peremptorne i dilatorne prigovore koje je mogao da stavi i
obecajniku.
- Taj uzrocno-posledicni odnos koji proizvodi pozajmljena kauza najuocljiviji je u prigovoru zbog
neispunjenja, koji obecalac moze da stavi korisniku, ukoliko obecajnik ne izvrsi dugovanu prestaciju
obecaocu ( dakle isti prigovor obecaoc moze da stavi i obecajniku i korisniku koji je pozajmio kauzu iz
njihovog odnosa ).
- Korisnik svoje poverilacko pravo zasniva na kauzi samog ugovora ( obecajnika i obecaoca ), a ne na
nekom drugom kauzalnom odnosu navedenih ugovaraca.
- Iz toga sledi da obecalac ne moze korisniku da stavi one prigovore koje ima iz drugih obligacionih odnosa
sa obecajnikom, a koje bi mogao da koristi prema samom obecajniku.

- Pravna priroda ugovora u korist treceg

- Postoji 4 teorijaska pogleda:
1.) Teorija ponude- stoji na stanovistu odbrane principa relativnosti obligacije, a osnovni problem je sto
prema ovom principu trece lice ne moze da se javi ni u svojstvu poverioca ni u svojstvu duznika ( sto je
ovde slucaj ).
- Ova teorija pokusava ovo da objasni ovako: posle zakljucenju ugovora izmedju obecajnika i obecaoca,
obecajnik cini ponudu trecem licu da mu prenese svoje pravo iz ugovora sa obecaocem, a prihvatanjem te
ponude, trece lice postaje korisnik i to ujedno znaci da je nastao jos jedan ugovor ( teorija dve ponude ).
- Prigovor teoriji je to sto se od treceg lica u stvari ne trazi saglasnost ( i nikakvo prihvatanje ponude ), da bi
postalo korisnik.
2.) Teorija negotiorum gestio- vidi obecajnika u ulozi poslovodje bez naloga, smatrajuci da obecajnik
uzima na sebe zastupanje treceg ( obecanik zastupa interese treceg kog obecaoca, i to bez ovlascenja ).
- Takvim shvatanjem se otklanja prigovor nuznosti postojanja drugog ugovora i gasenja ponude usled smrti
obecajnika ( prigovori prethodne teorije ).
- Ali ova terija napusta horizont ugovora kao izvora obligacija i okrece se drugom izvoru obligacija-
poslovodstvu bez naloga ( odgovor trazi van polja pitanja ).
- Prigovor je i to sto se prilikom poslovodstva bez naloga za gospodara posla stvara zakonska obaveza da
poslovodji bez naloga naknadi nuzne troskove, sto se u ugovorima u korist treceg nikada ne dogadja, jer je
korisnik uvek samo poverilac, nikada i duznik.
- U poslovodstvu bez naloga nije moguce opozivanje ucinjenog, a u ugovorima u korist treceg obecajnik
moze opozvati ugovorenu prestaciju u korist treceg sve do pozitivnog izjasnjenja treceg lica.
- Ni ova terija ne odgovara na pitanje: odakle korisnikovo poverilacko svojstvo?
3.) Teorija jednostrane izjave volje- polazi od toga da se ugovor u korist treceg zasniva na jednostranom
obvezivanju, odnonso jednostranoj izjavi volje kao posebnom izvoru obligacija.
- Naime, obecajnik i obecaoc zakljucuju ugovor, posle cega sledi jednostrana izjava volje obecajnika da ce
izvrsiti prestaciju u korist korisnika, cime se zaokruzuju svi elementi koji zu nuzni za nastanak i dejstvo
ugovora u korist treceg ( dakle mora postojati i ugovor a kasnije jednostrana izjava ).
- Nacelan prigovor je isti kao i za prethodnu teoriju ( odgovori van polja pitanja ).
4.) Teorija sui generis- zauzima stanoviste da ovaj ugovor ne treba da bude objasnjen pomocu drugih
kategorija, nego ga treba shvatiti kao ugovor posebne vrste.
- Ni jedna od ovih teorija nije u stanju da objasni specificne pravne odnose koji se ovde javljaju, pa se moze
zakljuciti da je teorija koja objasnjava prirodu ugovornih obligacija preko kauzalnog obecanja
najuklopljivija u materiji ugovora u korist treceg.

111.) Obecanje radnje treceg lica

- Ugovori na teret trecih lica nisu dopusteni, a suprotno resenje bi znacilo negiranje dva osnovna principa
ugovornog prava: privatne autonomije i kauzalnosti obecanja.

76
- Ukoliko neko lice da obecanje drugom da ce treci izvrsiti prestaciju u njegovu korist ( korist drugog ),
time se stvara obligacija cija priroda, u smislu obligacije cilja ili sredstva, neposredno zavisi od sadrzine
obecanja.
- Takav ugovor vezuje samo ugovarace, a ne treceg; ona obavezuje ugovornu stranu koja je dala obecanje
da preduzme sva razumna i dopustena cinjenja koja bi u konkretnim okolnostima trebalo da dovedu do
realizacije obecanja, odnosno do dobrovoljnog izvrsenja radnje od strane treceg.
- Ukoliko treci ne izvrsi radnju koju je obecavalac ugovorio s drugom ugovornom stranom, postavlja se
pitanje da li je obecavalac odrzao obecanje? A odgovor zavisi od pitanja: kakvo je obecanje dao? Pa su
moguce 2 situacije:
1.) Ako je obecanje ucinjeno bez ikakve ograde, to je obligacija cilja i ukoliko cilj nije ostvaren, jasno je da
obecavalac nije ispunio obecanje, sto vodi njegovoj odgovornosti za pricinjenu stetu svome saugovaracu
( npr. obecavalac ugovori da ce treci prevesti neku kvarljivu robu, ali treci to ne moze da ucini, pa se roba
pokvari, onda obecavalac duguje naknadu stete ).
2.) Ako je obecavalac svome saugovaracu iskljucivo zauzimanje kod treceg kako bi ovaj ispunio neku
prestaciju, rec je o obligaciji sredstva, ali i tada su moguce 2 pravne situacije:
a) Ukoliko je obecavalac ucinio sve sto je razumno i primereno u konkretnom slucaju kako bi ubedio treceg
da izvrsi prestaciju, obecanje je ispunio.
b) Ukoliko nije uspeo da privoli treceg , ali nije ucinio potrebno zalaganje, znaci da nije ispunio obecanje,
sto povlaci njegovu odgovornost za stetu.
- Odgovornost obecavaoca, dakle, ce zavisiti od tumacenja ugovora, pri cemu je pitanje kauze nezaobilazno
( da li su saugovaraci ostavili u ugovoru dasak aleatornosti u pogledu ishoda ).

112.) Posebna dejstva teretnih ugovora ( uopste )

- Ugovaraci koji su se sporazumeli su doneli ( slikovito receno ) poseban zakon inter partes, dakle lex
contractus koji vazi za njih, i zato moraju postovati svoje obaveze, odnonso prava suprotne strane.
- To pravilo proistice iz kauzalnog obecanja obeju strana, kroz ponudu i njen prihvat, odnosno kroz
kauzalnu uvezanost obecanja obeju strana, koje je zakljucenjem ugovora postalo nov pravni kvalitet,
samostalni izvor obligacija.
- Teretni ugovori podrazumevaju dvostranu obaveznost, njihova kauza jednostavno podrazumeva
odredjeni stepen uzajmnosti cak i kada ona nije posebno ugovorena, odnosno u ugovoru precizirana.
- Teretni ugovori se zasnivaju na postovanju nacela ekvivalentnosti prestacija, a to nacelo se stiti
posebnim pravnim instrumentima ( ima ih nekoliko ), koji su podeljeni u 2 grupe:
1.) Prva grupa ima zajednicki naziv: odgovornost za nedostake, odnosno obaveza zastite, jer stiti
uzajamnost davanja u samom kvalitetu.
- Ta obaveza zastite se manifestuje u dvostrukoj odgovornosti za: pravne i fizicke nedostake.
2.) Drugu grupu instrumenata objednjuje zastita ekvivalentnosti prestacija u pogledu kvantiteta
uzajamnih davanja, a tu spadaju:
a) Prekomerno ostecenje.
b) Promenjene okolnosti.
v) Zelenaski ugovori.

113.) Odgovornost za pravne nedostatke

- Pojam evikcije
- Kauza teretnih ugovora podrazumeva obecanje prenosa prava, kao i obecanje faktickog prenosa drzavine
objekta ugovorne obligacije ( da omoguci mirnu i korisnu drzavinu datog objekta obligacije ).
- Evikcija je pravno uznemiravanje pribavioca kojim neko lice istice svoje pravo na stvari koje je postojalo
pre pribaviocevog sticanja, a za koje pravo, pri zakljucenju ugovora s naknadom, pribavioc nije znao,
odnosno nije dao svoj pristanak na takvo ogranicenje.
- Prenosilac, dakle, odgovara za pravne nedostatke ispunjenja, sto znaci da je duzan da stiti pribavioca
od prava i zahteva trecih lica kojima bi njihovo pravo bilo iskljuceno ili suzeno.

77
- Pravno uznemiravanje bi mogao da vrsi i sam prenosilac, pa se zastita od evikcije u takvom slucaju sastoji
u duznosti prenosioca da se suzdrzi od takvih akata, jer ce u suprotnom snositi posledice zbog povrede
obligacije necinjenja.
- Evikcija se najcesce sastoji iz posesornog zahteva treceg prema pribaviocu, kojim on zahteva
delimicno ili potpuno oduzimanje drzavine stvari od pribavioca.
- Fakticko uznemiravanje ( npr. protivpravno oduzimanje stvari ) ne spada u krug slucajeva koji pokriva
institut evikcije.
- Pravni nedostatak mora biti takav da postoji osnovana opasnost da pribavilac bude lisen drzavine
stvari bilo u celini, bilo delimicno, trajno ili privremeno.
- Lisavanje drzavine stvari lica koje ima drzavinu ( pribavilac ), a koje je praceno mogucnoscu drzavinske
zastite, moze znaciti samo jedno: protivnik pribavioca ima neko apsolutno pravo.
- U takvom sukobu apsolutnog i relativnog prava pobedice apsolutno pravo, odnosno sticalac ce biti
pobedjen ( eviciran ) u sporu, a to je polje primene odgovornosti za pravne nedostatke, odnosno
odgovornosti za evikciju.
- Iz toga sledi da je prenosilac na pribavioca preneo vise prava nego sto je imao, a to nije moguce.
- Dakle, prenosilac je raspolagao tudjim pravom i sada se taj titular javlja isticuci svoje apsolutno pravo
( uglavnom pravo svojine ) protiv relativnog prava sticaoca.

- Vrste evikcije
- Vrste evikcije su odredjene njenim obimom ( prema kriterijumu kvantiteta ).
- Evikcija moze biti:
a) Potpuna evikcija- znaci da je sticalac izgubio drzavinu stvari u punom obimu.
- Potpuna evikcija je uvek vezana za pitanje prava svojine, odnosno uvek je rec o tome da prenosilac
datog prava, bez obzira na to da li je prenos translativan ili konstitutivan, nije bio vlasnik stvari.
- Do potpune evikcije najcesce dolazi u reivindikacionim sporovima, ali moguce je i da sticalac
sluzbenosti bude potpuno evinciran ( npr. posle konstituisanja plodouzivanja u korist sticaoca pojavi se
pravo vlasnik nepokretnosti i ospori takav konstitutivan prenos prava ).
b) Delimicna evikcija- jeste ogranicavanje drzavine sticaoca na koju on nije pristao prilikom
zakljucenja ugovora s prenosiocem ( npr. kada suvlasnik proda stvar sitcaocu predstavljajuci mu da je on
jedini vlasnik; ili kada vlasnik proda svoju stvar na kojoj je odredjeno lice ima pravo plodouzivanja a da to
sticalac nije znao, ili nije pristao ).
- Vrste evikcije su, ako se uzme u obzir kriterijum da li je trece lice pokrenulo spor ili nije, sudska ili
vansudska evikcija.

- Uslovi odgovornosti
- Prenosilac ce biti obavezan da sticaocu pruzi zastitu, odnosno bice odgovoran u slucaju da se ispune uslovi
koji su implicitno sadrzani u pojmu evikcije:
1.) Da uznemiravanje sticaoca nije fakticko ( pravno uznemiravanje ).
- Pravilo je da sticalac moze da trpi pravno uznemiravanje na dva nacina:
a) Putem tuzbe- ono ce se dogoditi kada je sticalac u posedu stvari, a treci pokusava da njegovu drzavinu
ospori ( npr. da svojinskom tuzbom trazi predaju stvari.. ).
b) Putem prigovora- Ako treci drzi stvar, a sticalac podigne tuzbu kojom trazi povracaj stvari ( npr.
reivindikacijom ), pa treci istakne prigovor da je on pravi vlasnik stvari ili da ima pravo da je zadrzi po
drugom osnovu, onda takodje postoji odgovornost prenosioca za evikciju.
2.) Pravni nedostatak mora postojati u trenutku zakljucenja ugovora.
- A to znaci da se nedostatak odnosi na kauzu.
- Obostrano kauzalno obecanje je ispunjeno u celini samo s jedne strane, sa strane sticaoca.
- Prenosilac je dao kauzalno obecanje, ali se pokazalo da ga nije ispunio do kraja ( to je stvar objektivne
ocene, jer savesnost prenosioca nije relevantna za njegovu odgovornost za evikciju, mada ona moze biti
relevantna za naknadu stete ).
- Znacajno je i pitanje: da li sticalac moze zahtevati zastitu od evikcije i u odnosu na prethodnika
sticaoca? Npr. moze se dogoditi iz nekih razloga ( npr. insolventnosti ) nije moguce dobiti zastitu
neposredno od prenosioca, a pravni nedostatak je postojao i u trenutku kada je to pravo sticao sam
prenosilac, odnonso kada je prenosilac bio sticalac. Odgovor je pozitivan!

78
- Medjutim ovde se javlja problem nacina ostvarenja ove zastite u odnosu na prethodnika prenosioca, jer
postoje dva pravna puta:
a) Posredan nacin- proizlazi iz opsteg ovlascenja poverioca da vrsi prava svog insolventanog duznika.
b) Neposredan nacin- podrazumeva podnosenje zahteva prema prethodniku prenosioca, i prednost ovog
nacina je u tome sto direktna tuzba obezbedjuje da ce se svi njeni pozitivni imovinski efekti odnositi samo
na imovinu tuzioca, dakle sticaoca.
- Pravo na neposrednu tuzbu zasniva se na pretpostavci da je prenosilac precutno preneo pravo na sticaoca i
sve tuzbe koje postoje povodom stvari koja cini predmet ugovora ( dakle i tuzbu za zastitu od evikcije ).
3.) Savesnost pribavioca
- Ona podrazumeva da pribavioc u vreme zakljucenja ugovora nije znao niti je mogao znati za pravni
nedostatak, niti je pak pristao na njega, jer u suprotnom pribavilac nece imati pravo na zastitu od
evikcije.
4.) Blagovremeno obavestavanje prenosioca
- To znaci da je sticalac blagovremeno obavestio prenosioca o pravnom uznemiravanju, a posle
blagovremenog obavestavanja prenosilac je duzan da upotrebi sva pravna sredstva, materijalnopravna ( npr.
da iznese dokaze ) i procesna ( npr. da ulozi odgovarajuce prigovore ) u cilju odbijanja zahteva treceg lica.
- Medjutim, neblagovremeno obavestavanje prenosioca nema za posledicu njegovo oslobadjanje od
odgovornosti za evikciju, osim ako bi mogao dokazati da bi, da je blagovremeno obavesten, sprecio
ostvarenje pretenzija treceg lica.
- Oslobodjenje od odgovornosti za evikciju bi usledilo i u slucaju da prenosilac dokaze da je spor izgubljen
krivicom sticaoca.
- Postoji i situacija kada se pribavilac moze pozvati na evikciju i bez obavestavanja prenosioca, cak i bez
spora, a to je slucaj kada je pravo treceg ocigledno, pa je pribavilac priznao takvo osnovano pravo treceg.
- Pored sudskog uznemiravanja, moguce je da postoji i opravdan strah pribavioca od evikcije, pa onda on
moze da podnese tuzbu za utvrdjenje protiv treceg koji je preduzeo pretenzije prema sticaocu i o tome da
obavesti prenocioca.
- Ako je trece lice podnelo tuzbu, bice dovoljno da tuzba bude odbijena pa da se prenosilac oslobodi
odgovornosti, jer na taj nacin prestaje pravno uznemiravanje.
- Ako je pak tuzbu poneo sam pribavilac, mesenja prenosioca moze dovesti do usvajanja tuzbenog zahteva i
time se odgovornost prenosioca definitivno gasi ( a ukoliko spor bude izgubljen, aktivira se prenosioceva
odgovornost za evikciju ).

- Pravne posledice evikcije

- Kada je rec o potpunoj evikciji, ugovor izmedju prenosioca i pribavioca prestaje po sili zakona.
- Posto je do raskida ugovora doslo po sili zakona, sudska odluka moze imati samo deklarativno dejstvo,
a pribavilac ima pravo na naknadu pretrpljene stete.
- Kada je rec o delimicnoj evikciji, sticalac moze po svom izboru ugovor raskinuti ili zahtevati
srazmerno snizenje svoje obaveze ( npr. cene ), a ima i pravo na naknadu pretrpljene stete.
- Sticalac moze zahtevati raskid ugovora i naknadu stete i u slucaju kada prenosilac ne udovolji zahtevu
sticaoca da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija treceg, tako da se svrha ugovora ne moze
ostvariti, tj. prekomerno odugovlacenje moze ponistiti cilj stupanja u obligacioni odnos jedne strane ( otuda
je njeno pravo na raskid ugovora i nakandu stete ).

- Restitucija
- Ako dodje do raskida ugovora, prenosilac je duzan da izvrsi restituciju, jer ono sto je primio sada drzi bez
pravnog osnova, bez kauze, s obzirom na to da je sticalac ostao bez protivprestacije.
- Sticalac je obavezan da izvrsi povracaj pune prestacije koju je primio i ne moze prigovarati da je npr.
stvar izgubila medjuvremenu od vrednosti te da treba da dodje do srazmernog umanjenja cene.

- Naknada stete
- Restitucija i naknada stete idu, po pravilu, paraleleno kada je u pitanju evikcija.
- Izuzetak je samo u slucaju nesavesnosti sticaoca, jer tada pravo na naknadu stete biva iskljuceno.
- U svim ostalim slucajevima sticalac ima pravo na naknadu stete: u vezi sa stroskovima zakljucenja
ugovora; troskovima izvrsenja ugovora; troskovima parnicnog postpka; pitanjem plodova stvari ( savesni
pribavilac ima pravo da zadrzi sve plodove do podnosenja tuzbe od strane treceg )..

79
- Savesnost prenosioca moze biti od znacaja u smislu da ona utice na visinu naknade kada je stvar promenila
svoju vrednost.

- Ugovorna modifikacija pravila o evikciji

- U praksi su klauzule o poostravanju ili ublazavanju pravila o evikciji redje u odnosu na ugovorne odredbe
o iskljucenju evikcije.
- Ali da bi ugovorne modifikacije zakonskih pravila o evikciji bilr punovazne, nuzno je postovanje nacela
savesnosti i postenja.
- Ako je, naime, u vreme zakljucenja ugovora prenosilac bio upoznat s nedostatkom, ugovorne klauzule o
ogranicenju ili iskljucenju odgovornosti za evikciju bice nistave.
- U krug odgovornosti prenosioca za evikciju ulaze i posebna javnopravna ogranicenja koja sticaocu nisu
bila poznata, a kojih je prenosilac bio svestan, a to nije saopstio sticaocu ( npr. kupac kupuje zemljiste a ima
na umu da gradi kucu, a prodavac zna da tu nije dopustena gradnja ).
- U slucaju nesavesnosti sticaoca koji je znao za pravni nedostatak, ali je i pored toga insistirao na klauzuli o
poostravanju odgovornosti prenosioca, nece imati posebne privilegije na osnovu ugovornih odredbi, pa ni
pravo na naknadu stete, ali ce imati pravo na povracaj datog, jer bi suprotno bilo protivno pravilima o
neosnovanom obogacenju.

- Prestanak prava
- Prestanak sticaocevog prava na zastitu mirne drzavine zavisi od cinjenice da li je trece lice pokrenulo spor
protiv sticaoca ( sudska evikcija ) ili nije ( vansudska evikcija ).
- U slucaju da je u pitanju sudska evikcija, a sticalac je pozvao prenosioca da se umesa u spor, pravo
sticaoca ce se ugasiti istekom roka od 6 meseci, i to po pravosnaznom okoncanju spora.
- U slucaju vansudske evikcije pravo sticaoca se gasi istekom 1 godine od saznanja za postojanje prava
treceg lica.

114.) Odgovornost za materijalne ( fizicke ) nedostatke

- Pojam
- Prenosilac u teretnom ugovoru odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u casu
prelaska rizika na sticaoca bez obzira na to da li je bio savestan, odnosno da li mu je cinjenica postojanja
nedostatka bila poznata, a odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaska rizika na
sticaoca, ukoliko su posledica uzroka koji je postojao pre toga.

- Uslovi
- Prenosilac ce odgovarati sticaoocu za materijalne nedostatke stvari pod odredjenim uslovima:
1.) Postojanje nedostatka ( mane )
- Nedostatak postoji ako stvar ne odgovara prosecnom nacinu upotrebe takve stvari, odnosno ako se stvar
ne moze koristiti na uobicajen nacin, s jedne, i ako se ne moze upotrebljavati na nacin kako je to
odredjeno ugovorom izmedju prenosioca i sticaoca, s druge strane ( npr. kupim sportski auto, a on ubrzava
kao prosecan, onda postoji mana ).
- Iz navedenog primera jasno je da kupac uopste ne bi stupio u obligacioni odnos, a posebno ne bi dao visu
cenu koja se inace placa za sportske automobile, ako ovaj ne odgovara njegovim osobinama.
- Pravno su relevantni samo znatni nedostaci jer samo oni mogu uticati na kauzu.
- Prema ZOO materijalni nedostaci postoje:
a) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet.
b) ako stvar nema posebna svojstva za narocitu upotrebu za koju je sticalac nabavlja, a to je bilo poznato
prenosiocu.
v) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izricito ili precutno ugovorene.
g) kada je prenosilac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model
pokazani samo radi obavestenja.
2.) Skrivenost nedostatka ( mane )
- Pribavilac treba da pregleda stvar koju stice, i to sa uobicajenom paznjom, jer prenosilac odgovara
pribaviocu i za vidljive i za skrivene nedostatke stvari, ali pod razliciim uslovima.

80
- Ako je mana vidljiva pretpostavlja se da je sticalac na nju pristao i da je zato dobio odredjene ugovorne
pogodnosti
- Kada se posle prijema stvari od pribavioca pokaze da ona ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti
uobicajenim pregledom prilikom preuzimanja, rec je o skrivenom nedostatku.
- Prenosilac odgovara za materijalni nedostatak bez obzira na svoju savesnost, tj. njegova savesnost ne
utice na osnov njegove odgovornosti, ali utice na visinu odgovornosti, odnosno utice na dosudjivanje
naknade stete.
3.) Postojanje mane u trenutku prenosa prava
- U nasem pravu prenosilac odgovara za materijalne nedostatke, bez obzira na svoju savesnost, koje je imala
u trenutku prelaska rizika na pribavioca.
- Nacelno, dakle, prenosilac odgovara za one nedostatke koji su postojali u vreme dok je stvar bila u
njegovoj drzavini.
- Ipak, prenosilac odgovara i za one materijalne nedostake koji se pojave posle prelaska rizika na pribavioca
( posle prenosa drzavine ), ali pod uslovom da su posledica uzroka koji je postojao pre toga ( npr. predata
je inficirana zivotinja ).
4.) Blagovremeno obavestavanje
- Ako su stvari pregledane u prisustvu obe strane, pribavilac je duzan da stavi primedbe vidljivih
nedostataka odmah, inace gubi pravo koje mu po tom odnosu pripada.
- Ukoliko stvari nisu pregledane u prisustvu obe strane, a prenosilac je izjavio pribaviocu da stvar nema
nedostataka, prenosilac ce odgovarati i za vidljivi nedostatak.
- Kada je rec o skrivenom nedostatku, prenosilac odgovara za materijalni nedostatak ako ga pribavilac
obavesti o tome u subjektivnom roku od 8 dana, a u trgovinskim ugovorima bez odlaganja, jer u
suprotnom prenosilac gubi pravo na zastitu.
- Prenosilac nece odgovarati za skrivene nedostatke koji se pokazu po proteku od 6 meseci od predaje
stvari ( objektivni rok ), osim ako je ugovoren duzi rok.
- Medjutim, ako je nedostatak bio poznat prenosioacu, pribavilac ne gubi pravo da se pozove na
nedostatak i u slucaju kada nije izvrsio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja, ili obavezu da u
odredjenom roku obavesti prodavca o postojanju nedostatka, kao i kada se nedostatak pokazao tek po
proteku roku od 6 meseci od predaje stvari.

- Dejstva zastite
- Materijalni nedostaci remete nacelo ekvivalentnosti prestacija, i otuda je cilj zastite uravnotezenje ovih
poremecaja, a postoje razliciti instrumeni koji se mogu upotrebiti u tom cilju:
* duznost prenosioca da na zahtev pribavioca otkloni nedostatak;
* duznost prenosioca da izvrsi zamenu manljivih generickih stvari;
* smanjenje naknade koju je dao ili obecao pribavilac;
* raskig ugovora;
* naknada pretrpljene stete.
- Svako pravo postavlja odredjene uslove i pruza odredjene kombinacije mogucnosti koriscenja navedenih
instrumenata, te je moguce razlikovati vise sistema:
1.) Prvi sistem ( osnov u rimskom pravu, prihvata ga nemacki Gradjanski zakonik ) podrazumeva
mogucnost primene dve tuzbe:
--> Actio redhibitoria- njome se zahteva raskid ugovora o kupoprodaji i povracaj isplacene cene, odnosno
predate stvari, zbog skrivenih mana stvari koje su umanjile njenu vrednost ili umanjile upotrebu stvari.
--> Astio quanti minoris- ona se podizala iz istih razloga, ali kupac nije hteo raskid ugovora, vec samo
snizenje cene ( dakle kupac ima pravo opcije izmedju ove dve tuzbe ).
2.) Drugi sistem ( prihvata ga austrijski Gradjanski zakonik ) se razlikuje od prvog po tome sto sticalac
nema pravo opcije, jer o opstanku, odnosno prestanku ugovora odlucuje sud.
- Sticalac je i ovde zasticen odredjenim instrumencima, ali ih ovde on ne moze birati po svojoj zelji.
- Moze se zakljuciti, odgovornost za fizicke nedostatke ima cilj da otkloni poremecaj u odnosu na
uzajamnost prestacija ugovornih strana, a to je samo drugi naziv za kauzu ugovora.
- Taj poremecaj se moze otkloniti preko dva osnovna resenja: prvom, prema kome sticalac ima ovlascenje
izbora ( da ugovor odrzi ili raskine ); drugom, prema kome sud, na osnovu odredjenih pravnih standarda,
odlucuje o osnovnoj sudbini ugovora.

81
- Prvi sistem daje izvesnu prevagu sticaocu, a drugi sistem prenosiocu, jer drugi sistem, za razliku od
prvog, tezi ocuvanju ugovora.
3.) Treci ( mesoviti ) sistem ( prihvata ga ZOO )- Kupac koji je blagovrmeeno uredno obavestio prodavca
o materijalnom nedostatku ima sledeca prava:
a) Ispunjenje- sesastoji iz prava kupca da zahteva od prodavca uklanjanje ili predaju druge stvari bez
nedostatka.
- Ako pribavilac ne dobije zahtevano ispnejnje ugovora u razumnom roku, zadrzava pravo da raskine ugovor
ili da snizi cenu.
b) Snizenje cene- Solucija koja podrazumeva snizenje cene jeste opstanak ugovora, ako i izmenu njegovog
bitnog elementa, a to je cena.
- Snizenje cene nije nista drugo do dovodjenje u sklad vrednosti medjusobnih prestacija, odnosno
zadovoljenje kauzalnosti obaveza.
v) Raskid ugovora- Pribaviocevo pravo na raskid ugovora nije diskrecione prirode, naprotiv, pribavilac
mora pre izjave o raskidu da prodavcu ostavi primereni rok za ispunjenje ugovora.
- Ali ovo pravilo ima izuzetak, jer ako prenosilac i posle obavestavanja o nedostacima saopsti pribaviocu da
nece ispuniti ugovor ili ako je iz okolnosti konkretnog slucaja ocigledno da prodavac nece moci da ispuni
ugovor ni u naknadnom roku, pribavilac moze da raskine ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka.
- Kada samo deo predate stvari ima nedostatke ili kada je predat samo deo stvari, pribavilac moze da raskine
ugovor samo u onom delu koji ima nedostatke, medjutim on moze da raskine i ceo ugovor ako ima opravdan
interes da primi ugovorenu stvar u celini.
- Pribavilac ce izgubiti pravo na raskid ugovora zbog faktickog nedostatka, i to ukoliko nastupi
nemogucnost povracaja stvari, ili nemogucnost povracaja stvari u onom stanju u kome je bila u trenutku
prijema od prenosioca ( npr. kupac je ostetio vozilo iako se nedostatak sastojao u elek. paljenju ).
- Ako je stvar, medjutim propala ili ostecena usled nedostatka koji opravdava raskid ugovora ( npr.
nedostatak se sastojao u kvaru kocnica usled cega je doslo do havarije ), Zakon dopusta pribaviocu
mogucnost raskida ugovora, a isto je i ako npr. do propasti ili ostecenja stvari dodje usled grada koji je pao
dok je kupac vracao vozilo sa nedostatkom.
- Pribavilac moze raskinuti ugovor i u slucaju npr: kupac je pribavio stvar pa ju je upotrebio radi provere
ispravnosti, pa je doslo do ostecenja stvari ili unistanja.

- Posledice
- Raskidom ugovora zbog postojanja materijalnih nedostataka otpada kauza medjusobnih prestacija.
- Ugovaraci se oslobadjaju svojih obaveza, a izmedju njihovih imovina nuzno je uskladiti odnose u cilju
postizanja pravicne ravnoteze.
- To znaci da ce strana koja je izvrsila svoju prestaciju imati pravo na povracaj.
- Svaka strana bice duzna da naknadi koristi koje je imala od upotrebe stvari ( npr. masina je uredno
radila i proizvodila robu neko vreme ).
- Ukoliko ugovor opstane, ali dodje do snizenja cene usled faktickih nedostataka stvari, takvo snizenje se
vrsi prema odnosu izmedju vrednosti stvari bez nedostatka i vrednosti stvari s nedostatkom, i to u vreme
zakljucenja ugovora.

- Rokovi
- Postoje dve vrste rokova:
1.) Blagovremeno obavestavanje prenosioca od strane pribavioca o postojanju mana- vezano je za kratke
rokove, odnosno obavestavanje treba da usledi bez odlaganja.
- Pribavilac je duzan da ukoliko nakon prijema stvari uoci skriveni nedostatak da u subjektivnom roku
obavesti prenosioca u roku od 8 dana, a sve u okviru objektivnog roka od 6 meseci.
- Ovi rokovi ne vaze ukoliko prenosilac nije bio savestan, dakle i po proteku navedenih rokova pribavilac
ne gubi pravo na zastitu.
- Ugovaraci mogu da predvide i duze rokove u kome pribavilac moze da obavesti prenosioca o nedostatku
stvari.
2.) Blagovremeno podnosenje tuzbe od strane pribavioca- uz osnovanost zahteva, uslov je za dobijanje
spora.

82
- Kada je pribavilac ispunio svoju prestaciju ( kupac isplatio cenu ), i blagovremeno obavestio prenosioca o
nedostatku, njegova prava prestaju po isteku 1 godine od dana odasiljanja obavestenja prenosiocu, osim
ako je prevarom prenosioca pribavilac bio sprecen da ih upotrebi.
- Kada pribavilac nije isplatio cenu a otkrio je nedostatak, moze i po proteku roka od 1 godine istaci svoj
zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi steta, kao prigovor protiv prenosiocevog zahteva za ispunjenje
prestacije, jer bi u suprotnom to vodilo do neosnovanom obogacenju.

- Odstupanja od zakonskih pravila zastite u slucaju fizickih mana

- Kada je rec o fizickim manama stvari, ugovaraci mogu u skladu sa svojom privatnom autonomijom da
prosire, suze odnosno ogranice, ali i iskljuce odgovornost prenosioca, naravno uz uslov da je prenosilac bio
savestan ( nesavestan je ako je znao za nedostatak a cutao o tome, ili ako je nametnu odredbu o iskljucenju
svoje odgovornosti koristeci svoj monopolski polozaj ).
- Cak i kada se pribavilac odrekao prava da raskine ugovor zbog fizickih nedostataka, on zadrzava ostala
prava ( snizenje cene, naknada stete ).

115.) Garancija za ispravno funkcionisanje prodate robe

- Kupac ima pravo da zbog neispravnog funkcionisanja stvari zahteva od prodavca, odnosno proizvodjaca
opravku ili zamenu stvari u okviru garantnog roka, bez obzira na to kada se nedostatak pojavi.
- Ovo pravilo ne dira u pravila o odgovornosti prenosioca za materijalne nedostatke stvari, a ne dira ni
u opsta pravila o naknadi stete, jer ako je kupac bio lisen upotrebe stvari zbog njene popravke, imace i
pravo na naknadu prepljene stete ( npr. taksista nije mogao da koristi vozilo 10 dana, sto znaci da ce imati
pravo na izgubljenu dobit u tom periodu ).
- ZOO predvidja produzenje garantnog roka za onaj period u kome kupac nije mogao da upotrebljava stvar
( * ako je zbog neispravnog funkcionisanja izvrsena zamena stvari ili njena bitna opravka, garantni rok
pocinje da tece ponovo od zamene tj. opravke; * ako je zamenjen ili opravljen samo deo stvari, nov rok
pocinje teci samo za tu stvar ).
- Pravno dejstvo
- Ako stvar ne bude popravljena ili zamenjena u primerenom roku, pribavilac ima pravo na raskid
ugovora, a moze zahtevati i snizenje cene, uvek uz pravo na naknadu pretrpljene stete.
- Dok je stvar na popravci, prodavac snosi rizik od propasti stvari.
- Garantni list
- Garantni list izdaje proizvodjac ( ako je domaca stvar ), odnosno uvoznik.
- Garantni list ne oslobadja prenosioca odgovornosti za fizicke nedostatke, vec naprotiv, predstavlja jos
jednu pogodnost za kupca industrijskog proisvoda, jer takav kupac sada ima dvostruko obezbedjenje i moze
izabrati onaj pravni put koji smatra povoljnijim.
- Prava kupca prema proizvodjacu po osnovu garantnog lista prestaju istekom jedne godine, racunajuci od
dana kada je kupac zahtevao opravku ili zamenu stvari.

116.) Odgovornost proizvodjaca stvari s nedostatkom

- Savremena prava predvidjaju i posebne propise, lex specialis, kojima se uredjuje odgovornost proizvodjaca
stvari s manom.
- Proizvodjacem se smatra lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove proizvoda, ali i
prodavac u slucaju da u razumnom roku ne obavesti kupca o proizvodjacu neke stvari ( a na stvari nije to
naznaceno ).
- Nedostatak postoji ukoliko proizvod ne obezbedjuje sigurnost koja se s pravom ocekuje s obzirom na sve
okolnosti, ukljucujuci i reklamu, svrhu kojoj je namenjen i vreme kada je stavljen u promet.
- Pravo ostecenog na naknadu stete postoji ako ( osteceni ) dokaze da je stetu pretrpeo, da je proizvod
imao nedostatak, kao i da postoji uzrocna veza izmedju proizvoda s nedostatkom i pretprljene stete.
- Proizvodjac odgovora za ovu stetu bez obzira na svoju savesnost, odnosno bez obzira na to da li je bio
upoznat sa cinjenicom postojanja nedostatka.

83
- Potrazivanje naknade stete od prozivoda s nedostatkom zastareva u subjektivnom roku od 3 godine ( od
sanzanja ostecenog za stetu, nedostatak i istovetnost proizvodjaca), a u objektivnom roku od 10 godina od
stavljanja proizvoda od strane prozivodjaca u promet.

117.) Prekomerno ostecenje

- Pojam
- Ako je izmedju obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru, u vreme njegovog nastanka, postojala
ocigledna nesrazmera, strana koja je ostecena moze da zahteva ponistenje ugovora ako za pravnu
vrednost tada nije znala niti je morala znati.
- Valjana kauza u teretnim ugovorima ogleda se preko nacela ekvivalencije prestacija, odnosno jednakosti
davanja.
- Ta jednakost je zasticena odgovornoscu prenosioca za pravne i fizicke nedostatke, a jedan od
instrumenata zastite tog nacela je i prekomerno ostecenje ( leasio enormis ).
- Prekomerno ostecenje je poremecaj u kauzi, a taj poremecaj se moze tumaciti sa subjektivnog ili
objektivnog stanovista: kao posledica mane volje ili kao posledica umanjene prestacije druge strane.
- Subjektivno stanoviste zasniva se na tome da je do poremecaja u ekvivalenciji prestacija doslo zbog toga
sto je ostecena strana bila pod dejstvom neke mane volje, odnosno da osteceni nije svesno pristao na
neekvivalentnost.
- Objektivno stanoviste bi znacilo da primenom odgovarajuceg matematickog postupka ili pravnog
standarda ( nedopustene razlike u prestacijama ) jedna strana ne prima od druge ono sto joj nacelo
ekvivalencije prestacija garantuje u konkretnom pravu.
- Objektivni stav je stvar javnog poretka i otuda predstavlja ogranicenje slobode ugovaranja, pa i
nacela privatne autonomije i nacela savesnosti i postenja.
- Prema subjektvnom shvatanju, lezija se ceni prema trenutku nastupanja mane volje, a prema
objektivnom, prema trenutku zakljucenja ugovora; Subjektivno stanoviste vodi rusljivosti, a objektvno
apsolutnoj nistavosti.
- Konstantinovic je leziju postavio na objektivan nacin: Ako izmedju obaveza strana ugovornica postoji u
vreme zakljucenja ugovora tolika nesrazmera, da ono sto je jedna strana primila ili treba da primi od druge
strane ne pretstavlja ni polovinu vrednosti onoga sto je ona dala drugoj strani, onda ta druga strana moze da
zahteva ponistenje ugovora u roku od 1 godine od zakljucenja.
- ZOO je napustio tradiciju rimskog prava kojom je bilo predvidjeno tzv. ostecenje preko polovine i postavio
leziju kao prekomerno ostecenje, gde pravni standard- ocigledna nesrazmera uzajamnih davanja- igra
odlucujucu ulogu.
- Zakon je pored toga uveo i subjektivni kriterijum, jer ostecena strana moze da zahteva ponistenje
ugovora ako je bila u zabludi o vrednosti protivprestacije.

- Uslovi
- Posle izmene Zakona ostao je tekst koji uredjuje leziju na objektivno-subjektivan nacin, i otuda su za
nastanak odgovornosti za prekomerno ostecenje u nasem pravu potrebna 3 elementa:
1.) Da je u pitanju tretni ( onerozni ) ugovor, odnosno dvostranoobavezni ugovor-
- U teretnim ugovorima kauza diktira neposrednu obavezu ugovaraca da pruze odgovarajucu, uravnotezenu
protivprestaciju.
- Ukoliko protivprestacija padne ispod odredjenog razlomka ( npr. ispod polovine vrednosti cinidbe druge
strane ) ili ispod odredjenog pravnog standarda, tako da se moze smatrati da je jedna strana prekomerno
ostecena, to znaci da je suprotna strana prekomerno neosnovano obogacena.
- Pravila o leziji se ne primenjuju na besteretne ugovore, na aleatorne ugovore i na ugovore gde je visa cena
data iz osobite naklonosti.
2.) Da postoji odredjeni stepen nesrazmere u prestacijama-
- ZOO napusta matematicku procenu o postojanju ovog instituta, vec uvodi pravni standard ocigledna
nesrazmera, sto dovodi do teskog razlikovanja ovog instituta od pojma zalenaskog ugovora.
3.) Da postoji zabluda o vrednosti protivprestacije kod ostecenog-
- Postojanjem ovog uslova, Zakon se priklanja subjektivnom shvatanju prekomernog ostecenja
( prekomerno ostecenje kao mana volje ). Smatram da se treba vratiti objektivnom shvatanju!:)

84
- Ponistenje
- Pravo da se zahteva ponistenje usled prekomernog ostecenja prestaje istekom roka od 1 godine od
zakljucenja ugovora, sto znaci da je zakonski rok objektivan.
- Odricanje unapred od prava na zastitu usled prekomernog ostecenja ne proizvodi pravno dejstvo ( tu
nema privatne autonomije ).
- Ako druga strana ponudi ostecenom da otkloni prekomerni poremecaj kauze, odnosno ponudi dopunu do
prave prednosti protivprestacije, otklonjen je sam uzrok lezije, te ce ugovor ostati na snazi.
- Ako do ponistenje dodje, ono ce imati retroaktivno dejstvo, tj. smatrace se da ugovor nije ni zakljucen.
- Ukoliko je ugovor izvrsen, buduci da je titulus nestao, stranke su duzne da izvrse restituciju ( koja se po
mogucstvu treba izvrsiti in natura ).

118.) Zelenaski ugovor

- Pojam
- Nistav je ugovor kojim neko, koristeci se stanjem nuzde ili teskim materijalnim stanjem drugog,
njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenoscu ili zavisnoscu, ugovori za sebe ili za nekog treceg
korist koja je u ociglednoj nesrazmeri sa onim sto je on drugom dao ili ucinio, ili se obavezao dati ili
uciniti.
- Dakle, zelenaski ugovor grade dve vrste uslova:
a) Objektivni uslov- podrazumeva postojanje ocigledne nesrazmere u prestacijama ugovaraca, a to je
materija kauze ugovora ( neekvivalentnost prestacija ).
b) Subjektivni uslov- objasnjava razloge zbog kojih je nastupio poremecaj kauze da bi se konkretan slucaj
mogao podvesti pod pojam zalenaskog ugovora.
- S obzirom na slicnost izmedju lezionarnih i zelenaskih ugovora, postavlja se pitanje opravdanosti njihovog
paralelnog postojanja u jednom pravnom sistemu, jer oba instituta sluze istoj svrsi a to je zastita
ekvivalentnosti prestacija, pogotovo ako su u pitanju lezionarni ugovori sa subjektivnom komponentom
( kako je kod nas ).

- Uslovi
- Za nastanak odgovornosti za zelenaski ugovor u nasem pravu potrebnu su sledecu uslovi:
1.) Da je u pitanju teretni ( onerozni ), odnosno dvostranoobavezni ugovor.
2.) Da postoji odredjeni stepen nesrazmere u prestacijama.
3.) Da postoji pristanak ostecenog ( iskoriscenog ) usled neke vrste name volje.
- U ovom uslovu bi trebalo da se javi bitna razlika izmedju lezionarnih i zelenaskih ugovora.
- U nasem pravu, kada je rec o zelenaskom ugovoru, nedostaci u volji iskoriscenog postavljeni su nesto
sire u odnosu na leziju.
- Pristanak ostecenog je usledio iz jednog od 5 razloga koji su odlucujuce, ali nedopusteno uticali na
njegovu volju, a to su sledeci razlozi:
a) Da se osteceni nalazio u stanju nuzde.
b) Da se osteceni nalazio u teskom materijalnom stanju (za nijansu laksi slucaj od nuzde).
v) Da je osteceni bio nedovoljno iskusan ( maldosst, nedovoljno obrazovanje...).
g) Da je osteceni bio lakomislen ( u odnosu na konkretan ugovor, mada forma kod nekih ugovora bas i zluzi
radi otklanjanja svake lakomislenosti ).
d) Da se osteceni nalazio u odnosu zavisnosti prema zelenasu ( npr. hirurg zakljuci za sebe povoljan ugovor
sa zenom svog pacijenta ).
* Nesavesnost zelenasa ( ovaj uslov Zakon ne predvidja izricito ).
- Zelenas je svestan da osteceni u konkretnoj situaciji ili nema izbora, ili gotovo da nema izbora i zato
pristaje na sve njegove uslove.

- Ponistenje
- Zato sto je nemoralan, odnosno protivan dobrim obicajima, zelenaski ugovor je pracen sankcijom
apsolutne nistavosti ( u nekim pravima relativne nistavosti ).
- Nase pravo: na zelenaski ugovor se shodno primanjuju odredbe o posledicama nistavosti i o delimicnoj
nistavosti.

85
- Ali postoje i izuzeci jer Zakon propisuje da osteceni moze da zahteva da se njegova obaveza smanji na
pravican iznos i, ako je to moguce, sud ce tom zahtevu udovoljiti, u kom slucaju, sa odgovarajucom
izmenom, ugovor ostaje na snazi.
- Ako bi se ostro primenila nistavost, onda pravo na isticanje nistavosti ne bi bilo podlozno zastarelosti, sto
ovde nije slucaj, jer osteceni moze podneti zahtev za smanjenje svoje prestacije na pravican iznos u roku od
5 godina od zakljucenja ugovora.
- Specificnosti u pogledu sankcije, koje predstavljaju odstupanje od strogih posledica apsolutne nistavosti,
posebno mogucnost konvalidacije ugovora ( na zahtev ostecenog ) i odredjeni rok zastarelosti, upucuju na to
da se zelenaski ugovor nalazi u granicnom polju izmedju apsolutne i relativne nistavosti ( ovo posto je
poremecaj u kauzi posledica nekog oblika mane volje ostecenog ).
- Medjutim, u onim slucajevima u kojima se ugovorena prestacija ostecenog ostro suprotstavlja prinudnim
propisima, javnom poretku i dobrim obicajima, smatramo da bi sankcija morala da bude apsolutna nistavost,
bez navedenih izuzetaka koji ublazavaju posledice nistavosti.

119.) Prestanak ugovora ( uopste )

- Ugovaraci su, vodjeni kauzom, stvorili ugovor koji je upravo ispunjenjem obecanja ispunio svoju misiju i
zato je prirodno ugasen.
- Ugovor ostaje i posle ispunjenja kao pravni garant status quo-a subjektivnih prava ugovaraca posle
gasenja njihovih ugovornih obaveza ispunjenjem, i to kako pre isteka zastarnih rokova, tako i posle
njihovog isteka: pre isteka roka zastarelosti izvrsen, i u tom smislu ugasen, ugovor svedoci o nepostojanju
civilne obligacije ( sprecice nesavesnog tuzioca da uspe sa zahtevom za ispunjenje vec ispunjenog ), a posle
isteka zastarnog roka sprecice nastanak prirodne obligacije ( omogucice povracaj datog; omogucice primeno
ustanove pravno neosnovanog obogacenja ).
- Ugovor moze da prestane i novom saglasnoscu volja ugovaraca, na osnovu njihove privatne autonomije.
- Moguce je i da ugovor prestane i kao rezultat privatne autonomije samo jednog ugaovaraca ( jenostrani
raskid ugovora ).
- Moguce je da sporazum ugovaraca nije prerastao u ugovor, jer je protivpravan u meri da pravo ne moze
tolerisati ni jedan trenutak njegovog postojanja, u kom slucaju je rec o apsolutnoj nistavosti, ili je pak nastao
ali je kasnije ponisten iz nekog razloga iz polja relativne nistavosti.
- Moguc je prestanak ugovora i usled prestanka subjekta ( smrt ) ili slucajne propasti predmeta
ugovorne prestacije.

120.) Odustanak od ugovora- raskid ugovora ( uopste )

- Ugovor moze da prestane na osnovu privatne autonomije obe ili, izuzetno, samo jedne strane.
121.) Sporazumni odustanak ( raskid ) od ugovora
- Pojam
- Sporazumnim raskidom stranke odustaju od svog ranije punovazno zakljucenog ugovora.
- Sporazumni raskid ugovora podrazumeva nov, drugi punovazan ugovor kojim se negira kauza prvog
ugovora, jer se odustaje od izvrsenja obecanih prestacija.
- Ukoliko su se strane predomislile ( pa resile da raskinu ) posle urednog izvrsenja ugovora, one mogu
naciniti novi ugovor sa obrnutim ulogama, npr. sada ce prodavac postati kupac, ali tada nije rec o
sporazumnom raskidu, vec o ispunjenju dva posebna ugovora.

- Pravno dejstvo
- Pravilo je da raskid nema povratno dejstvo, sto znaci da se ugovaraci oslobadjaju izvrsenja neizvrsenih
prestacija, dok se delimicno ispunjene prestacije smatraju punovaznim, jer imaju pravni osnov.
- Medjutim, ukoliko nijedna strana nije ispunila svoje ugovorno obecanje, raskid ima retroaktivno
dejstvo, jer se ugovaraci fakticki vracaju u predugovorno stanje.
- Ukoliko su, pak, stranke ugovorile povratno dejstvo raskida, svaka je duzna da vrati primljeno, te se
stranke takodje vracaju u predugovorno stanje.

86
- Postoje i ugovorne obligacije koje nisu podobne za raskid ex tunc, a to su trajne obligacije cije je
izvrsenje otpocelo ( npr. ugovor o zakupu ).

- Uslovi
- S obzirom da raskid ugovora podrazumeva nov, drugi punovazan ugovor, to znaci da nov ugovor mora da
ispuni sve ono sto se inace zahteva za punovaznost ugovora: sposobnost za ugovaranje, saglasnost volja, kao
i zahteve koji se tizu predmeta i kauze.
- U nasem pravu se formalni ugovori mogu raskinuti neformalnim sporazumom, ali ovo pravilo trpi i
izvesne ogranicenja, pa ce paralelizam formi biti potreban u dva slucaja:
a) Ako to predvidja zakon.
b) Ako cilj zbog koga je propisana forma za zakljucenje ugovora zahteva da raskid bude obavljen u istoj
formi.
- Ako su stranke ugovorile posebnu formu kao uslov punovaznosti njihovog ugovora, takav ugovor moze
biti raskinut ili dopunjen i neformalnim sporazumom.
- Ipak, u slucaju spora, ako nema odlucnog dokaza o sporazumnom raskidu, treba se drzati pretpostavke da
formalni ugovor nije raskinut neformalnim putem, jer je navedena pretpostavka ne samo u sluzbi
dokazne funkcije forme vec i u funkciji nacela pravne sigurnosti.

122.) Jednostrani raskid ugovora zbog neispunjenja

- Posto jednostrani raskid ugovora nije pravilo, znaci da mora biti ili ugovoren, ili zakonom posebno
predvidjen ( neke razloge smo vec naveli: slucajevi promenjenih okolnosti i fizickih mana stvari ), a ovde
ce biti izlozena pravila raskida ugovora zbog neispunjenja.
- Savremena prava sadrze opste pravilo da kada u dvostranom ugovoru jedna strana ne ispuni svoje
kauzalno obecanje, druga strana moze, u skladu sa zakonom, da raskine ugovor jednostranom izjavom
volje.
- Kauzalno obecanje u takvim ugovorima povezano je dvostrukom vezom u ako jedna otpadne, druga gubi
svoj smisao.
- Ugovaraci su stupili u ugovorni odnos zato sto su racunali na ispunjenje obaveze druge strane, a kada se
takvo ocekivanje izjalovi, onda bi pruzanje zastite zahtevu za ispunjenje prestacije od druge strane bilo
zasnovano na nasilju forme nad sustinom ( a stvorilo bi i novu obligaciju sa suprotnim zahtevom: pravno
neosnovano obogacenje ).
- Nas Zakon predvidja da kada jedna strana u dvostranom ugovoru ne ispuni svoju obavezu, druga strana
moze zahtevati ispuenjnje obaveza ili raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ne stupa po samom
zakonu, a u svakom slucaju ili pravno na naknadu stete.

- Teorijaska zasnovanost
- Teorija kauze je jedina u stanju da pruzi celovito objasnjenje teorijske zasnovanosti mogucnosti
jednostranog raskida ugovora zbog neispunjenja.
- Moderno shvatanje kauze je pokazalo da se od prvobitna dva obecanja koja daju gradju za ugovor, u
trenutku njihovog spaanja, radja jedinstvena ugovorna obligacija, uvezana dvostrukom ali jedinstvenom
vezom.
- U tom smislu, ugovorna obligacija se moze predstaviti kao jednacina i ako joj oduzmemo jednu stranu, to
vise nije jednacina.
- Nestanak jdnog obecanja isto je sto i odvezivanje jedne od traka koje povezuju celinu.
- Dosledno tome, poverilac moze zahtevati prinudno vezivanje ( putem suda ) ili jednostavno konstatovati da
je odvezivanje dovelo do oslobodjenja od ugovornih ( obecanih ) prestacija.

- Uslovi
- Postoje dve podele uslova:
A) Prva podela podrazumeva:
1.) Da je ugovor teretan.
- Samo u teretnim ugovorima moze biti rec o poremecaju nacela jednakosti davanja.
2.) Da ugovor nije izvrsen.

87
- Navodi se da poverilac ne bi uvek imao pravo na raskid zbog delimicnog neispunjenja, vec bi pravo na
raskid postojalo samo u slucaju kada bi delimicno ispunejnje u konkretnom slucaju bilo protivno ostvarenju
cilja ugovora, odnosno kada bi delimicno ispuenjnje bilo u suprotnosti sa prirodom pravnog posla u
konkretnom slucaju.
3.) Da je duznik kriv za neizvrsenje ugovora.
- Ugovor moze prestati i bez krivice duznika, npr. krivicom poverioca, visom silom.. ali u takvim
slucajevima nece doci do primene pravila o raskidu ugovora zbog neispunjenja.
4.) Da poverilac obavesti duznika o svojoj nameri da raskine ugovor.
- Poverilac moze da izabere prinudno izvrsenje ili raskid ugovora, i zato duznik mora biti obavesten o
nameri poverioca.
- Obavestenje duznika od strane poverioca je pravilo, ali ono trpi izuzetak pa ako je ugovor zakljucen tako
da je rok ispunjenja njegov bitan element ( fiksni ugovor ), obavestenje duznika o raskidu nije potrebno.
B) Druga podela- predvidja podelu uslova koji se moraju ispuniti da bi doslo do raskida ugovora zbog
neispunjenja:
a) na one koji se odnose na neispunjenje obaveze*
b) na one koji se odnose na realizaciju raskida ugovora*
- Ova podela zasniva se na tome da je za ovu vrstu raskida potreban i jedan preduslov: da je rec o
dvostranim ugovorima, jer samo u njima postoji uzajamnost obaveza.
- Ali postoji i izuzeci, pa neki dvostrani se ne mogu raskinuti na ovaj nacin ( ugovor o deobi, poravnanje i
neki aleatorni ugovori ), a s druge strane, neki jednostrani se mogu ovako raskinuti ukoliko su teretni ( npr.
zajam sa kamatom ).
* Neispunejnje obaveze
- Postavljaju se dva pitanja: da li neispunjenje mora biti potpuno; da li je krivica duznika nuzna?
A) Obim neispunjenja
- Nema sumnje da pri potpunom neispunjenju, svako pravo dopusta ovu vrstu raskida, a da pri neznatnom
neispunjenju ni jedno pravo to ne dopusta.
- Problem se javlja ako se radi o situacijama koja su izmedju ova dva ekstrema ( npr. duznik je isporucio 5
umesto 10 vagona zita; ili isporuka je ugovorena u BG a ona je ostavljena u Pristini..).
- Da li je u konkretnom slucaju postignut cilj ugovora, da li je ostvarena njegova svrha, to je formula koja
vodi do resenja datog problema.
- Drugim recima, mora se pristupiti tumacenju ugovora i sklopu svih drugih okolnosti, utvrditi glavnu
stvar: da li je zadovoljena kauza ugovorom uvezanih obecanja.
- Moze se zakljuciti da neispunjenje ne mora biti potpuno da bi se steklo pravo na raskid ugovora zbog
neispunjenja.
- Obim neispunejnja jeste bitan, ali on mora biti podvrgnut objektivnom kriterijumu kauze i tek tada ce se
dobiti odgovor da li je delimicno neispunjenje zadrzalo srazmeru ugovorne jednacine, ili se pak ta jednacina
pretvorila u nejednacinu sto je razlog za raskid ugovora.
B) Krivica duznika
- Kada su u pitanju ugovorne obligacije, postoji pravna pretpostavka da je duznik, koji nije ispunio svoju
prestaciju kako je to ugovoreno, kriv za neizvrsenje ( otuda Zakon ne predvidja krivicu kao poseban
uslov ).
- Ukoliko bi duznik dokazao da nije skrivio neizvrsenje svoje obaveze, onda ovaj uslov ne bi bio ispunjen,
vec bi se tada primenila pravila o posledicama rizika za prestanak ugovora usled vise sile ili slucaja,
odnosno pravila o naknadi stete.
- Skrivljeno neispunjenje jeste izjava volje duznika kojom odbija izvrsenje svoje obaveze, i ta izjava moze
biti u obliku pasivnog i aktivnog ponasanja:
a) Pasivno ponasanje- Duznik nista ne cini u cilju izvrsenja svoje obaveze niti se o njoj izjasnjava.
b) Aktivno ponasanje- Duznik izrazava volju da ne izvrsi svoju obavezu izrecno ( usmeno,
pismeno, odmahivanjem glave ) ili konkludentno ( proda alat kojim je trebao da ispuni svoju prestaciju ).
* Realizacija raskida ugovora
A) Sudski raskid
- Ovaj sistem je posebno znacajan u situacijama kada se postavlja pitanje obima neizvrsenja, posto je to
pitanje kauze ugovora, a to je slozeno pitanje koje ne moze biti prepusteno laicima.
- Mane su: neefikasnost i neekonomisnost.
B) Vansudski raskid ( u nasem pravu )

88
- Prednosti: ekonomicnost, efikasnost, koriscenje privatne autonomije pri raskidu jer je ona koriscena i pri
zakljucenju ugovora.
- Kada jedna strana ne izvrsi obavezu, druga moze raskinuti ugovor prostom izjavom.
- U slucaju da je ispunejnje o roku bitan sastojak ugovora ( fiksni ugovor ), ugovor ce se faktom
neizvrsenja smatrati raskinutim ipso iure.
- U slucaju neispunjenja, poverilac ima pravo izbora: da izjavi da odrzava na snazi ugovor ili da izjavi da ga
raskida ( pri cemu zadrzava pravo na naknadu stete ).
- I posto ima ovo pravo izbora, poverilac svoju odluku mora duzniku da odmah saopsti, jer ako bi cutao,
time bi svom duzniku pruzio sansu da svoju obavezu ispuni, pa onda poverilac vise ne bi mogao da raskida
ugovor, vec bi samo zdrzao pravo na naknadu stete.
- Ostavljanje naknadnog primerenog roka duzniku je uslov da bi doslo do raskida ugovora zbog
neispunjenja.
- Medjutim, pored slucaja kada je rok bitan element ugovora, od pravila obaveze davanja naknadnog
primerenog roka duzniku postoje jos dva izuzetka:
a) Raskid ugovora bez ostavljanja naknadnog roka- je slucaj kada iz duznikovog ukupunog drzanja
proizlazi da svoju obavezu nece izvrsiti ni u naknadnom roku.
b) Raskid ugovora pre isteka roka- je slucaj kada je i pre isteka roka za ispunjenje duznikove prestacije
ocigledno da on nece moci da je ispuni.
- Kada su u pitanju ugovori sa uzastopnim obavezama, pravilo je da raskid takvog ugovora zbog
neispunjenja deluje ex nunc ( npr. zakup stana se placa svakog 1. u mesecu i posle godinu dana ovaj vise
ne placa, pa dolazi do raskida od tog trenutka ).
- Medjutim, ovo pravilo ima izuzetka, pa poverilac moze da raskine ugovor ne samo u pogledu buducih
obaveza nego i u pogledu vec ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje, bez ostalih ispunjenja, nema
interesa za njega ( npr. kupim masinu za proizvodnju kutija, jer sam zakljucio ugovor o snabdevanju neke
fabrike narednih 10 godina, a oni posle 1 godine prestanu da otkupljuju...pa time nisam ni otplatio troskove
kupovine masine za proizvodnju, dakle nema interesa za mene ).
- Dakle, u ovakvim slucajevima se tumaci kauza u konkretnom slucaju, pa je moguc i raskid ugovora po
izuzetku ex tunc.
- Poverilac u svakom slucaju ima pravo opcije ( gore je objasnjeno kakve opcije ), pa kada napravi izbor,
njegov izbor je neopoziv.

- Dejstvo raskida ugovora

- Nakon raskida ugovora, ugovaraci vise ne mogu zahtevati ispunjenje obaveza, ali ako je usled neizvrsenja
obaveze jedne, druga strana pretrpela stetu, radja se nova, vanugovorna obligacija- pravo na nadoknadu
stete.
- Ako je jedna strana svoju obavezu ispunila, ona ima pravo na povracaj datog koji se vrsi in natura ukoliko
je to moguce.
- Ukoliko obe strane imaju pravo da zahtevaju restituciju, izvrsice se uzajamni i istovremeni povracaj, po
pravilima za izvrsenje dvostranih ugovora.

123.) Prestanak ugovora usled nemogucnosti ispunjenja

- Pojam
- Dvostrani ugovor prestaje ukoliko prestaciju jedne strane nije moguce izvrsiti zbog dogadjaja za koji ne
postoji odgovornost nijedne ugovorne strane.
- Ako izvan volje i moci ugovaraca jedna obaveza postane neizvrsiva, gasi se sama obligacija, pa i
ugovarac koji bi mogao da izvrsi svoju prestaciju vise nije duzan da to ucini, a ukoliko je svoju obavezu
izvrsio ima pravo na restituciju.

- Uslovi
- Medjutim, ako je do nemogucnosti ispunjenja doslo krivicom jedne od ugovornih strana, ugovorom
stvorena obligacija ne prestaje.
- Dakle, kada u dvostranom ugovoru dodje do nemogucnosti ispunjenja ugovorne obaveze krivicom jedne
strane, na mesto ugasene ugovorne prestacije stupa drugi izvor obligacija, pricinjena steta, odnosno njena
naknada.

89
- Obaveza naknade stete, kao imovinska sankcija za nepostovanje ugovorne obligacije u konkretnom
slucaju, sada supstituise iznevereno kauzalno obecanje nesavesnog ugovaraca, sto je ujedno i razlog
opstanka obligacije ( za razliku od situacija kada nemogucnost ispunjenja nastupi bez krivice ugovaraca, sto
dovodi do gasenja same obligacije ).
- Nemogucnost ispunjenja koja dovodi do prestanka ugovora uslovljena je jos jednom okolnoscu, a to je da
prestacija mora biti nezamenljiva ( npr. onaj koji je trebao da izvrsi neku cinidbu je umro ).
- Nemogucnost ispunjenja mora biti potpuna, jer ako je delimicna, pitanje je u kojoj se meri ugovor moze
ispuniti, te ce u skladu sa odgovorom na to pitanje nastupiti i odgovarajuce pravne posledice.
- Matarijalne nemogucnosti se ticu odredjenih prirodnih dogadjaja ( npr. zemljotres ) ali i radnju trecih
lica.
- Naravno za duznika je bitno da nije pao u docnju u pogledu ispunjenja, jer ce u suprotnom biti duzan da
poveriocu naknadi stetu.
- Pravna nemogucnost je posledica promene propisa koji se odnosi na ugovorenu prestaciju, u smislu da je
ugovorena prestacija naknadno zabranjena.
- Moguce je putem ugovora smanjivati ili povecavati odgovornosti duznika, ali uvek do granice prinudnih
propisa, javnog poretka i dobrih obicaja ( tj. cak ni privatna autonomija ne moze negirati nacelo savesnosti i
postenja ).
- U slucaju da je nemogucnost ispunjenja prouzrokovana ponasanjem treceg lica ( npr. razbojnik unisti neku
stvar ), duznik je duzan da poveriocu ustupi pravo koje je imao prema trecem licu zbog nastale
nemogucnosti.

- Posebni slucajevi
- U alternativnim obligacijama ako jedan predmet postane nemoguc, usled dogadjaja za koji ne odgovara
nijedna strana, obligacija postaje jednostavna i ogranicava se na preostali predmet.
- Kada je odgovoran duznik, obaveza se ogranicava na preostali predmet, ako on ima pravo izbora, ali ako
pravo izbora pripada poveriocu, on moze traziti ili preostali predmet ili naknadu stete.
- Kada je odgovoran poverilac, duznikova obaveza prestaje, ali ovde se razlikuje dve situacije: ako pravo
izbora ima duznik, on moze da izvrsi svoju obavezu preostalim predmetom i da trazi naknadu stete, ali ako
pravo ima poverilac, on moze traziti ispunjenje obligacije preostalim predmetom i dati duzniku naknadu
stete.
- U ugovornim fakultativnim obligacijama poverilac je ovlascen da zahteva od duznika samo ugovorom
utvrdjenu prestaciju.
- Iz toga proizlazi da ako predmet obaveze postane nemoguc usled dogadjaja za koji duznik odgovara,
poverilac moze traziti samo naknadu stete, ali duznik se moze osloboditi naknade stete ukoliko izvrsi
prestaciju na koju je ovlascen na osnovu ugovorene alternative ( facultas alternativa ).

124.) Prestanak ugovora usled smrti ugovorenika

- Pojam
- Pravilo je da ugovor ne prestaje usled smrti ugovaraca.
- Medjutim izuzetaka ima nekoliko:
a) Smrcu poverioca ili duznika ugovorna obligacija ce se ugasiti ako je nastala s obzirom na licne osobine
neke od ugovornih strana.
b) Pravo prece kupovine pokretnih stvari ne moze se ni otudjiti ni naslediti.
v) Ugovor o nalogu se smatra ( s jedne strana ) poslom intuitu personae, te nalog prestaje smrcu
nalogodavca.

- Dejstvo
- Prestanak ugovora usled smrti ugovornika deluje ex nunc ( npr. ugovaraci su uredno ispunjavali svoje
obaveze iz ugovora koji je zakljucen s obzirom na licno svojstvo jedne ugovorne i u trenutku delacije upravo
te strane zbog cijih licnih osobina i kvaliteta je ugovor zakljucen, sam ugovor prestaje, ali vec ucinjene
prestacije su imale svoj pravni osnov i zato su pravila o restituciji iskljucena ).

90
125.) Prouzrokovanje stete ( pojam prouzrokovanja stete kao izvora
obligacija )
- Prouzrokovanje stete stvara obavezu njene naknade, odnosno radja obligaciju, a to naravno znaci da
postoje dve strane: poverilac ( osteceni ) i duznik ( stetnik ).
- Ono sto moze biti predmet obligacije, a to je ponasanje pravnog subjekta, dakle cinjenje ili necinjenje,
moze biti uzrok nanosanja stete, npr. prourkovanje stete razbojnickom kradjom.
- Postoje tri osnovna oblika odgovornosti za naknadu stete:
a) Po osnovu krivice ( odgovornost za svoje radnje ).
b) Odgovornost za drugog.
v) Objektivna odgovornost ( odgovornost za opasne stvari i opasne delatnosti ).
- Neminem leadere je opsta norma koja podrazumeva zabrane prouzrokovanja stete, a u ZOO ona je
postavljena u osnovnim nacelima: Svako je duzan da se uzdrzi od postupaka kojim se moze drugom
prouzrokovati steta.
- Ta opsta norma je sankcionisana drugom odredbom: Ko drugome prouzrokuje stetu duzan je naknaditi je,
ukoliko ne dokaze da je steta nastala bez njegove krivice ( odgovornost moze postojati i bez
krivice ).
- Steta je umanjenje necije imovine ( obicna steta ) i sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla
korist ), kao i nanosenje drugme fizickog ili psihickog bola ili straha ( nematerijalna steta ).

126.) Ugovorna i deliktna odgovornost za stetu

- Nepostovanje obaveze neminem laedere moze biti relativno ( ugovorna odgovornost, ugovorna steta ) i
opste, odnosno apsolutno ( deliktna, odnosno vanugovorna odgovornost za stetu ).
- Osnovna razlika izmedju ugovorne i deliktne odgovornosti za naknadu pricinjene stete javlja se u vezi s
postojanjem, odnosno nepostojanjem obaveze koja prethodi odgovornosti za stetu.
- Ugovorna odgovornost podrazumeva postojanje punovaznog ugovora kojim je duznik preuzeo kauzalno
obecanje koje nije ispunio.
- U ugovornoj odgovornosti, dakle, postoji prethodna obligacija, nastala voljom stranaka, koja je potom
povredjena ( npr. prodavac nije predao kupcu robu u roku, pa kupac trpi stetu ).
- U ugovornoj odgovornosti u pitanju je dvojstvo primarne i sekundarne obaveze duznika: duznik je
obavezan da ispuni ugovornu prestaciju a ako to ne ucini, stupa u dejstvo sekundarna obaveza, a to je
naknada stete.
- Sekundarna obaveza moze da se duguje i pored primarne obaveze, a moze i da zameni primarnu obavezu
( npr. u slucaju raskida ugovora zbog neispunjenja ).
- Kao i ugovor, ugovorna odgovornost deluje inter partes.
- Mnogo veci broj slucajeva je kada osteceni trpi stetu, a to je cinjenje ili necinjenje stetnika koje nije vezano
za uzajamno obecanje, npr. povreda ili ugrozavanje licnih ili imovinskih prava, i u tim slucajevima je rec
o vanugovornoj, odnosno deliktnoj odgovornosti ( osnov odgovornosti je sam delikt ).
- U deliktnoj odgovornosti, dakle, nije postojala prethodna obligacija, vec je obligacija nastala samim
faktom prouzrokovanja stete.
- Otuda u deliktnoj odgovornosti za stetu postoji znatno siri krug odgovornih lica no sto je to slucaj u
ugovornoj odgovornosti: odgovara kako izvrsilac, tako i podstrekaci i pomagaci, postoji i odgovornost za
drugog, ali i objektivna odgovornost.
- Deliktna odgovornost ( u izvesnom smislu ) deluje erga omnes.
- Dakle, u ugovornoj odgovornosti se odgovara po osnovu pretpostavljene krivice, dok deliktna
odgovornost moze biti zasnovana ne samo na ( dokazanoj ili pretpostavljenoj ) krivici vec i bez obzira na
krivicu ( odgovornost za drugog, objektivna odgovornost ).
- U ugovornoj odgovornosti generalno je rec o licima koja poseduju poslovnu sposobnost, jer steti
prethodi ugovorna obligacija.
- Deliktna sposobnost fizickih lica se stice ranije ( puna odgovornost sa 14 godina ).
- Ugovorna odgovornost je uredjena dispozitivnim normama, a to podrazumeva da ugovaraci mogu da
urede tu odgovornost po svojoj volji, povecavajuci ili smanjujuci njen obim, cak je i iskljuciti u nekim
slucajevima.

91
- Deliktna odgovornost je uredjena imperativnim normama koje stranke ne mogu ugovorom menjati, a
posto su posredi prinudne norme, to znaci da se odgovara kako za umisljaj i grubu nepaznju, tako i za nehat.
- U ugovornoj odgovornosti za stetu pravilo je podeljena odgovornost, odnosno solidarna ugovorna
odgovornost mora biti ugovorena ili zakonom predvidjena.
- S druge strane, kada vise lica prouzrokuje stetu drugom svojim deliktom, njihova odgovornost je po
samom zakonu solidarna, tj. pravo predvidja da iako je obaveza deljiva, ona se stavlja pod rezim nedeljive
obaveze.
- U ugovornoj odgovornosti po pravilu je rec o odgovornosti za predvidljivu stetu, osim kada je steta
prouzrokovana prevarom, namernim neispnjenjem ili zbog krajnje nepaznje kada je duznik obavezan da
naknadi predvidljivu i nepredvidljivu stetu.
- Deliktna odgovornost je znatno sira: podrazumeva potpunu naknadu ( stvarna steta i izmakla korist ).
- U ugovornoj odgovornosti rok zastarelosti pocinje da tece od dospelosti konkretne obaveze do isteka
isteka zakonom predvidjenog roka za konkretnu ugovornu obligaciju.
- U deliktnoj odgovornosti dospelost nastupa uvek u istom trenutku, a to je trenutak nastanka stete (
subjektivni rok je 3 godine, objektivni rok je 5 godina ).
- Negativni ugovorni interes je steta koju savesna strana trpi zbog nesavesnosti druge, odnosno to je cena
nekauzalnosti obecanja ( jedna strana se oslonila na ispunjenje ugovorne obaveze druge strane, ali ova
nesavesna strana u stvari nije ni izakljucila ugovor, tj. njeno obecanje nije bilo kauzalno, pa je zato
odgovorna za negativni ugovorni interes ).
- Osnov odgovornosti ovde nije u ugovornoj obligaciji, jer ona nije ni nastala, ali nije ni u sferi koja se moze
oznaciti kao cita vanugovorna, i zato se odgovornost za negativni ugovorni interes moze postaviti kako
kakav srednji clan, izmedju ugovorne i deliktne odgovornosti.

127.) Pojam i vrste stete

- Definicija stete prema ZOO: steta je umanjenje necije imovine ( obicna stete ) i sprecavanje njenog
povecanja ( izmakla korist ) kao i nanosenje drugome fizickog i psihickog bola, ili straha ( nematerijalna
steta ).
- Do stvarne stete, odnosno neposrednog umanjenja imovine ostecenog moze doci usled cinjenja ili
necinjenja stetnika.
- Stetnik moze cinjenjem naneti stetu ostecenom kako umisljajem ( npr. zbog provalne kradje ) kako
nehatom ( npr. nepaznjom poprska necije odelo ).
- Necinjenjem, stetnik moze prouzrokovati stetu ostecenom zbog nepostovanja neke postojece obaveze
( npr. oglusi se o zakonsku normu o obavezi pruzanja nuzne pomoci ).
- Izmakla dobit postojace ako npr. stetnik pokvari auto taksisti koji onda dok traje popravka ne moze da
radi ).
- Nanosenje drugome fizickog ili spihickog bola ili straha je nematerijalna steta ( u nauci jos i
neimovinska, moralna, neekonomska, idealna steta ).

128.) Osnov ( uzrok ) stete

- Osnov ili uzrok deliktne stete treba razlikovati od osnova za odgovornost (naknadu) stete.
- Osnov stete u najsirem smislu moze biti dvojak: prirodni dogadjaji i ljudske radnje i propustanja.
- Osnov svake materijalne stete jeste povreda nekog subjektivnog gradjanskog prava ostecenog ili njgovog
zakonom zasticenog interesa.
- Za materijalnu stetu to je ocigledno:
a) povredjeno je neko apsolutno pravo titulara(npr. vlasniku je stvar oduzeta ili unistena).
b) povredjeno je neko relativno pravo titulara (npr. duznik nije vratio dug, prodavac nije isporucio robu..).
v) umanjena je imovina ostecenog ili spreceno njeno uvecanje deliktnom radnjom stetnika kojom je
povredjen neki pravom zasticeni interes ostecenog ( npr. prevarom je oduzeta drzavina ostecenog te nije
mogao da koristi stvar odredjeno vreme..).
- Konstatovano je da su principi na kojima se zasniva naknada materijalne stete u osnovi isti kao i principi
naknade moralne stete ( mnogi su osporavali materijalnu naknadu nematerijalne stete ).

92
129.) Osnov deliktne odgovornosti za stetu
- Osnov deliktne odgovornosti za stetu vekovima se zasnivao na subjektivnom kriterijumu, na krivici
stetnika ( otuda i naziv ovog sistema odgovornosti: subjektivna odgovornost za stetu ).
- Medjutim industrijska revolucija i znatno uvecanje rizika imali su za posledicu uvodjenje novog osnova
koji se na krivici, tj. objektivna odgovornost za stetu, koja se zasniva na ideji da onaj koji ima korist od
neke aktivnosti, treba da snosi i odredjene rizike vezane za takvu delatnost.
- Dakle, objektivna odgovornost se zasniva na povecanom riziku nastanka stete.
- Treci moguci osnov stete u nasem pravu jeste pravisnost, tj. odgovornost po osnovu pravicnosti.
- Ako je stetu prouzrokovalo lice koje za nju ne odgovara, a naknada se ne moze dobiti ni od odgovornog
lica ( npr. zakonskog zastupnika ) sud moze, kada to zahteva pravicnost, da osudi stetnika da nadokadi stetu
u celini ili delimicno.

130.) Elementi subjektivne odgovornosti za stetu (uopste)

- Deliktna odgovornost za naknadu stete zasniva se na tri kumulativno postavljena elementa:
1.) Postojanje stete
2.) Krivica stetnika
3.) Uzrocna ( kauzalna ) veza izmedju prva dva elementa
- Odgovornost koja se zansniva na kumulaciji ova 3 elementa naziva se subjektivna odgovornost za stetu, ili
odgovornost za stetu po osnovu krivice.

131.) Postojanje stete

- Osteceni mora da pretrpi neku vrstu stete, i ukoliko je to sporno, treba da dokaze njeno postojanje.
- To znaci da lice koje zahteva naknadu mora da se legitimise kao osteceni, tj. da dokaze da je njegova
imovina umanjena, ili da je spreceno njeno uvecanje, ili pak da je trpeo fizicki ili psihicki bol, ili strah,
odnosno da je pretpeo imovinsku stetu u vidu obicne stete, odnonso izmakle dobiti, ili neimovinsku stetu.
- Dokazivanje postojanja stete se vrsi svim dokaznim sredstvima koja stoje na raspolaganju strankama u
parnicnom postupku.
- Osteceni moze i pre pokretanja parnice da podnese zahtev sudu za obezbedjenje dokaza, te ce sud izlaskom
na lice mesta, uz ucesce sudskog vestaka, konstatovati postojanje stete, njen obim, kao i uzroke, sto ce
posluziti kao jedan od dokaza u buducoj parnici.
- Dokazivanje postojanja stete u uzem smislu ( postojanje stete i visina ) je u ovakvim postupcima najlakse,
dok se pri utvrdjivanju izmakle dobiti mogu pojaviti teskoce, a pogotovo kad se utvrdjuje nematerijalna
steta.

132.) Krivica stetnika

- Da bi se ostvarilo pravo na naknadu stete po osnovu subjektivne odgovornosti, potrebno je utvrditi
krivicu stetnika.
- Krivica stetnika postoji kako u slucaju kada je stetu prouzrokovao namerno, tako i usled nepaznje.
- Krivica stetnika podrazumeva dokazivanje kauzalnog, uzrocno-posledicnog odnosa izmedju
stetnikove volje i same stete.
- To dalje znaci da volja stetnika mora biti pravno relevantna, jer u suprotnom ne moze biti reci o
subjektivnoj odgovornosti.
- Namerno, odnosno umisljajno prouzrokovanje stete naziva se dolus ( u starijim formulacijama dolus malus
zla namera ).
- Dolus se deli na dolus directus ( stetnik zeli nastanak stetne posledice; on pri cinjenju stete ima nameru da
svojim cinjenjem ili necinjenjem proizvede stetnu poslediceu ) i dolus eventualis ( stetnik ima svest o
mogucim posledicama, iako ih ne zeli, ali je njegova namera tako cvrsta da on ne odustaje od svojih
postupaka koji su proizveli stetu, iako je bio svestan posleica koje su se mogle dogoditi i koje su se dogodile
u konkretnom slucaju ).

93
- Ako stetnik nije hteo namerno da izazove stetu, ali je svojim ponasanjem to ipak ucinio, iako je uz
povecanu ili cak obicnu paznju to mogao izbeci, takodje je rec o njegovoj krivici, ali sada usled nepaznje
( culpa ).
- Nepaznju uvek prati naka nesrecna okolnost, jer da nje nije bilo, i pored takvog ponasanja subjekta, do
stete ne bi doslo.
- Nepaznja moze biti gruba, odnosno krajnja ( culpa lata- postoji kada stetnik nije obratio ni onu paznju
koju bi ucinio i sasvim prosevan covek u datim okolnostima ) i laka ( culpa levis- postoji kada stetnik nije
pokazao onu paznju koju bi pazljiv covek, dobar domacin pokazao u okolnostima konkretnog slucaja ).
- U nasem pravu vlada nacelo integralne naknade stete, tako da ostecenik ima pravo kako na naknadu
obicne stete, tako i na naknadu izmakle koristi, pri cemu ce sud dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban
da se ostecenikova materijalna situacija dovede u stanje u kome bi se nalazila da nije bilo stetne radnje ili
propustanja.
- Medjutim to ne znaci da stepenovanje krivice nema znacaja, naprotiv npr: umanjenje obima naknade stete
je moguce i kada je stetnik radio nesto korisno za ostecenika ali uz iskljucenje namere ili krajnje nuzde, jer
je tada uslov da je stetnik pokazao onaj stepen ( obicne ) paznje koji pokazuje u svojim poslovima.
- Osteceni treba da dokaze stetu i uzrocnu vezu izmedju ponasanja stetnika i same stete, dok na stetnika
pada teret dokazivanja odsustva njegove krivice ( na taj nacin je nase pravo uspostavilo oborivu
pretpostavku krivice stetnika ).
- Dakle, stetnik treba da dokaze da steta nije nastala ni usled njegove namere, niti usled njegove napaznje i
ukoliko u tome uspe, tuzbeni zahtev ce biti odbijen.
- U takvom slucaju moze biti rec ili o slucaju, ili visoj sili, ili pak krivici treceg lica, ali u svakom od ovih
slucajeva stetnik prestaje to biti.
- Krivica stetnika, kao uslov odgovornosti, pretpostavlja jos jedan znacajan segment a to je pitanje
protivpravnosti ( neki zakonici ga izdvajaju kao poseban uslov ).
- ZOO ne predvidja protivpravnost kao posebnu pretpostavku odgovornosti za pricinjenu stetu, vec
polazi od toga da je protivpravnost obuhvacena pojmom krivice, koja je postavljena na stepen oborive
pretpostavke.
- Dosledno prihvatanje odgovornosti za naknadu stete po principu kauzaliteta, znacilo bi, da bi u pogledu
pricinjene stete odgovarala i lica koja u prouzrokovala stetu u besvesno stanju, ili deca mladja od 7 god. ili
dusevno bolesni...dovoljno je dakle da postoji uzrocna veza izmedju stetne cinjenice i stete, pa da postoji i
odgovornost onoga za naknadu stete, koji je tu cinjenucu stvorio.
- Nase pravo, krivicu kao subjektivni element odgovornosti za stetu, pomera ka objektivnom polju, jer
se smatra krivim svaki onaj koji se nije ponasao kako je trebalo da se ponasa u odredjenim situacijama:
krivica je pogresno, nestandarno stanje ( to je sirok pojam koji sudu daje polozaj kreiranja prava ).
- Utvrdjivanje konkretne protivpravnosti postupka koji je naneta steta, ipak, donekle ogranicava ovu slobodu
suda i namece mu duznost da pruzi sire i ubedljivije obrazlozenje svoje odluke.
- Utvrdjivanje protivpravnosti postupka stetnika mora se staviti u istu ravan kako u deliktnoj tako i u
ugovornoj odgovornosti za stetu.

133.) Iskljucenje krivice ( protivpravnosti )

- Iskljucenjem protivpravnosti ponasanja pravnog subjekta, iskljucuje se i njegova krivica, odnosno
takvo lice nece se smatrati stetnikom iako je ucinilo stetu.
- To su sledeci slucajevi prouzrokovanja stete:
1.) Prouzrokovanja stete vrsenjem svog subjektivnog prava.
- Pravilo je da onaj ko vrsi svoje subjektivno pravo ne odgovara za stetu koju pricini drugom , jer u vrsenju
svog prava nema protivpravnosti.
- Medjutim usvojena je teorija subjektivnog prava, pa je moguce da neko ko ima neko pravo, to pravo u
konkretnom slucaju vrsi na nacin koji nije dopusten, jer je nacin vrsenja protivan cilju zbog koga je to pravo
ustanovljeno.
- To znaci da je moguce da neko pricini stetu drugome neadekvatnim vrsenjem svog prava, a to povlaci i
odgovornost za pricinjenu stetu.
2.) Prouzrokovanje stete vrsenjem sluzbene duznosti.
- Npr. vatrogasci nekome razvale vrata u cilju gasenja pozara.

94
- Od znacaja je da sluzbeno lice vrsi ovlascenje u okvirima pozitivnih propisa, jer bi prekoracenje
ovlascenja odvelo u polje protivpravnosti, a to bi znacilo da bi pravno lice ciji je organ u vrsenju sluzbene
duznosti izvrsio prekoracenje bio duzan da ostecenom naknadi stetu.
3.) Prouzrokovanje stete uz pristanak ostecenog.
- Ovde je protivpravnost iskljucena voljom ostecenog.
- Pristanak je jednostrana izjava volje ovlascenog lica, a da bi pristanak bio punovazan potrebno je da se
ispuni nekoliko uslova:
a) Potrebno je da osteceni ima sposobnost za rasudjivanje i odredjeni uzrast ( poslovna sposobnost ).
b) Potrebno je da je pristanak dat pre prouzrokovanja stete.
v) Potrebno je da osteceni da pristanak u vezi s konkretnim pravima koji spadaju u krug njegovih
subjektivnih prava kojima moze da raspolaze ( koja spadaju u njegovu privatnu autonomiju ).
4.) Prouzrokovanje stete u nuznoj odbrani ili krajnjoj nuzdi, ili otklanjanje stete od drugog.
- Ovde je protivpravnost iskljucena po samom zakonu.
- Pravni subjekt je ovlascen da od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad putem sopstvene
primene sile, te u takvom slucaju nece odgovarati za stetu koju napadacu prouzrokuje.
- Ukoliko, lice stetu nanese drugome u cilju otklanjanja vece stete koja bi neminovno pogodila njega ili neko
drugo lice, tada se takodje iskljucuje protivpravnost.

134.) Uzrocna ( kauzalna ) veza izmedju ponasanja stetnika i stete

- Za utvrdjivanje subjektivne odgovornosti treba utvditi uzrocno-posledicnu vezu izmedju ponasanja stetnika
( uzrok ) i nastale stete ( posledica ).
- Uzrok stete moze biti posledica slucaja ili vise sile; uzrok moze biti i u ponasanju nekog treceg lica, a ne
onog koga je osteceni oznacio kao stetnika.
- Uzrocna veza ce, pre svega postojati, ako je stetnik postupio protivno nekoj zakonskoj obavezi ( npr.
protivno nekoj odredbi krivicnog zakona ).
- Sa stanovista uzrocne veze, nije odlucujuce da li je steta uobicajena ili nije, bitno je da je ponasanje
stetnika izazvalo setu.
- Tu se postavlja pitanje: gde je granica uzrocno-posledicnog lanca? da li svi uzroci koji na bilo koji nacin
mogu da povezu ponasanje jednog lica, s jedne, i stete, s druge strane, predstavljaju odgovarajucu kauzalnu
vezu koja vodi odgovornosti u pogledu naknade takve stete?
- Na ta pitanja odgovor mora da da sud, uzimajuci u obzir sve okolnosti slucaja.
- Sud mora da bude upoznat sa teorijama koje pokusavaju da sagledaju i objasne tajne uzrocnog sleda
dogadjaja koji je doveo do stetne posledice:
1.) Teorija uslova
- Uzrok stete je uslov sine qua non stete.
- To znaci da treba ici unazad, od stete ka nedopustenom ponasanju, prateci lanac dogadjaja u njegovom
neprekidnom trajanju.
- Ova teorija se ponekad naziva i teorija prirodne uzrocnosti, i prema njoj se uzrokom moze smatrati samo
ona okolnost bez koje ne moze nastati steta stetna posledica.
- Npr. dva putnika kupe avionske karte do Tivta, ali avio prevoznik ne uspe da proda ostatak karata pa ih
stavi u let do Podgorice i obezbedi im dalji put minu busem do Tivta drugom prevoznom kompanijom, ali
usput oni dozive nesrecu i jedan putnik pogine a drugi povredjen biva odvezen u Kotorsku bolinicu i tamo
umire od posledice sepse ). Prema ovoj teoriji, avio prevoznik ce biti odgovoran, jer ova lica ne bi stradala
da let nije otkazan ( to ukazuje na nepreciznost ove teorije, jer je veoma udaljen i posredan uzrok bez koga
se svakako ne bi odigrao stetni dogadjaj- Ova teorija je napustena i u teoriji i u praksi ).

2.) Teorija neposredne uzrocnosti

- Ova teorija ( u varijanti teorije kreativne uzrocnosti ) istrazuje onaj uzrok koji je domonantno uticao na
posledicu i koji apsorbuje druge uzroke.
- U nasem primeru, avio prevoznik ne bi bio odgovoran jer otkazivanje leta udaljeni i posredni uzrok, a
neposredni uzrok je nesreca za koju je odgovoran neko drugi.
3.) Teorija adekvatne uzrocnosti ( opste prihvacena )
- Ova teorija traga za adekvatnim uzrokom koji po redovnom toku stvari, a na osnovu praktivnog
iskustva proizvodi datu posledicu.

95
- Ovo shvatanje polazi od toga da svako treba da odgovara za posledice svog ponasanja i pri tome se trazi
najblizi uzrok date posledice, te se uvek odgovara za najblize posledice.
- Medjutim, problem se javlja u vezi s udaljenim posledicama i tada se prema ovoj teoriji odgovara samo
ako su takve posledice bile predvidljive.
- Primenom ove teorije na nas primer, kompanija prevoznik mini busa ce biti odgovorna za smrt lica na licu
mesta, a kotorska bolnica ce biti odgovorna za smrt drugog lica jer je adekvatan uzrok u cinjenju ili
necinjenju medicinskog osoblja u bolnici, zbog cega je usledila sepsa i smrt ( jer teska telesna povreda u
nesreci po pravilui ne dovodi do sepse ).
- Tako, na smrt drugog lica uticala su tri uzroka: otkazivanje leta, saobracajna nesreca i sepsa, ali karika
koja drzi udlucujuci uzrok u ovom uzrocno-posledicnom lancu je samo sepsa, jer ona neposredno i
adekvatno vodi ka datoj stetnoj posledici, i na taj nacin ona iskljucuje prve dve karike iz lanca adekvatne
uzrocnosti.

- Uzrocnost i buduca steta

- U praski su najcesci problemi u vezi sa buducom stetom vezani za izmaklu korist i apstraktnu stetu, ciji je
iznos odredjen pre njenog nastupanja.
- Apstraktna steta se moze predvideti ugovorom, ali moze biti i zakonska ustanova ( kod nas ) u vezi s
ugovorom o prodaji: ako je raskinut ugovor o prodaji zbog neispunjenja od strane kupca, a tekuca cena je
niza od ugovorena cene, prodavac moze da zahteva razliku izmedju ugovorene i tekuce cene ( apstaktna
steta ).
- Buduca steta je dvostruko vezana za kauzalnost.
- Pre svega do nje se dolazi povredom ugovorne obaveze, a u tom slucaju se mora pozvati pomoc teorije
kauze.
- Naime, da bi se odredila buduca steta kada je povredjena ugovorna obligacija, mora se poci od onoga zbog
cega su stranke zakljucile ugovor, odnosno sta su ocekivale od izvrsenja prestacije druge strane kada su
davale svoje kauzalna obecanja.
- Zakonska pravila o obimu naknade stete, racunajuci tu i buducu stetu, koja vaze za ugovorne obligacije,
vaze i shodno za vanugovorne obligacije ( naravno ovde se umesto teorije kauze primenjuje teorije
uzrocnosti ).
- Moguce je da naknada buduce stete bude dosudjena i kada je rec o nematerijalnoj steti ( npr. naruzenje
devojke je trajno i uz smanjenu mogucnost udaje, pa ce se izazvati psihicki bol tokom celog zivota ).

- Doprinos ostecenog nastanku stete

- Ukoliko se utvrdi da je osteceni svojim cinjenje ili propustanjem u odredjenoj meri doprineo nastanku stete
ili njenom obimu, u tolikoj meri ce se umanjiti odgovornost stetnika.
- Npr. lice A sipa potajno drogu u pice lica B koje potom ucini stetu licu V..Uzrocnost tada ukazuje da je
stetu u stvari prouzrokovalo lice A, koje ce za nju i odgovarati.
- Uzrocnost i teret dokazivanja
- Ukoliko postoji uzrocna veza izmedju ponasanja stetnika i stete, to je dovoljno da stvori oborivu
pretpostavku njegove krivice, te se dosledno tome teret dokazivanja prebacuje sa ostecenog na
stetnika.
- To je smisao odredbe da je stetnik duzan da dokazuje da je steta nastala bez njegove krivice.
- Iz navedenog proizlazi da uzrocnost uvek dokazuje osteceni, a krivicu, odnosno njeno odsustvo,
dokazuje stetnik.

135.) Uticaj krivicne presude u parnici za naknadu stete

- Krivicni sud je ovlascen da resi i pitanje naknade stete koje je posledica izvrsenog krivicnog dela, a
ako je pitanje naknade druge prirode, on upucuje stranke da svoje gradjanskopravne zahteve ostvare u
parnicnom postupku.
- U se otvara poseban problem odnosa krivicne i parnicne presude.
- Pravilo je da pravosnazna krivicna presuda vezuje parnicni sud u pogledu postojanja krivicnog dela i
odgovornosti osudjenog.
- Sa gledista parnicnog suda, cinjenicna gradja utvrdjena u krivicnom postupku, kojom je stetnik osudjen
kao ucinilac, jednostavno znaci da je osnov tuzbenog zahteva tada neosporan, tj. smatrace se vec

96
utvrdjenim ( steta postoji, uzrocna veza postoji, odgovoranost stetnika postoji ), a predmet rasprave moze
biti samo visina pretrpljene stete.
- Naravno, parnica se moze uspesno okoncati po tuzbi ostecenog i u slucajevima zastarelosti krivicnog
gonjenja, abolicije, pomilovanja...
- Postoje odredjeni slucajevi kada je osudjujuca presuda krivicnog suda condicio sine qua non usvajanja
tuzbenog zahteva ostecenog, odnosno pitanja koje se razresavaju u krivicnom postupku, koja je javljaju kao
prejudicijalna pitanja u parnici.

136.) Odgovornost za drugog ( uopste )

- U sirem smislu objektivna ( kauzalna ) odgovornost je svaka vrsta odgovornosti za stetu koja se na
zasniva na krivici stetnika, vec na nekoj vrsti povecanog rizika koji povezuje stetnika i stetu.
- U uzem smislu, to je odgovornost za opasne stvari i opasne delatnosti, gde se pretpostavlja da uzrok
stete neposredno lezi u opasnoj stvari, odnosno delatnosti.
- Odgovornost za drugog spada u objektivnu odgovornost za stetu u sirem smislu.
- Tu se javlja slucaj razdvajanja pojma stetnika i odgovornog lica, pa se javljaju tri lica: osteceni, stetnik i
odgovorno lice.
- Osteceni je pretrpeo stetu od stetnika, ali stetnik je lice koje iz nekog razloga nije odgovorno, ali je stetnik
u pravnorelevantnoj vezi s drugim licem koje ce zato odgovarati umesto njega ( odgovorno lice ).
- Odgovornost za drugog se moze javiti u vise oblika:
a) Odgovornost za dusevno bolesne i zaostale u umnom razvoju.
b) Odgovornost roditelja i staratelja.
v) Odgovornost za saradneke.
v) Odgovornost pravnih lica prema trecem.

137.) Odgovornost za stetu koju prouzrokuju dusevno bolesni i

zaostali u umnom razvoju
- Takva lica nemaju sposobnost rasudjivanja, sto povlaci i odsustvo deliktne sposobnosti.
- Otuda za stetu koju prouzrokuju takva lica odgovara lice koje je na osnovu zakona, ili odluke nadleznog
organa, ili ugovora, duzno da vodi nadzor nad stetnicima.
- Sud moze osloboditi odgovorno lice od duznosti naknade stete ukoliko to lice dokaze da je nadzor vrsilo s
povecanom paznjom i da bi steta nastala i pored prizljivog nadzora.
- Bolesna lica mogu ipak da odgovaraju za stetu, ali po posebnom zakonskom osnovu, a to je odgovornost
po osnovu pravicnosti ( moguce je da odgovaraju i ako stetu pricine u svetlim trenucima ).

138.) Odgovornost roditelja ili staratelja

- Lica uzrasta do 7 godina ne odgovaraju za stetu koju prouzrokuju, jer postoji neoboriva pretpostavka da
nisu sposobna za rasudjivanje.
- Duznost roditelja ili staratelja je da takvu decu cuvaju i staraju se o njima, i oni odgovaraju za stetu koju
takva deca prouzrokuju bez obzira na njihovu krivicu ( ili odgovara lice kome je povereno dete na cuvanje ).
- Pravilo je da roditelji ( staratelji ) odgovaraju i za stetu koju pricini dete od 7-14 godina i to pravilo se
zasniva na oborivoj pretpostavci, sto znaci da roditelji mogu da dokazu da je steta nastala bez njihove
krivice, odnosno da su nadzor vrsili na nacin na koji su obavezni, ili da bi steta nastala i pri brizljivom
vrsenju nadzora ( dakle ako obore pretpostavku, oslobadjaju se odgovornosti ).
- Postoji i slucaj posebne odgovornosti roditelja, koja se zasniva na njihovoj pretpostavljenoj krivici, krivici
usled propusta u vaspitanju.
- Ukoliko duznost nadzora nad maloletnim licem ne lezi na roditeljima, vec na drugom licu, osteceni ima
pravo da zahteva naknadu stete od roditelja ako je steta nastala usled loseg vaspitanja maloletnika, rdjavih
primera ili porocnih navika koje su mu pruzili roditelji.

97
139.) Odgovor za saradnike
- Ukoliko je izmedju ostecenika i odgovornog lica pre nastanka stete vec postojao obligacioni odnos, pa
povodom tog odnosa trece lice, koje je pak u odredjenom odnosu sa odgovornim licem, prouzrokuje stetu
osteceniku, onda ce duznik naknade biti odgovorno lice ( npr. ako je advokat preuzeo slucaj na osnovu
ugovora o punomocstvu, ali na rociste posalje zamenika koji sve zasssere, za stetu ce odgovarati advokat-
punomocnik ).
- Ovde je rec o vrsti ugovorne odgovornosti, jer je osnovno pitanje da li je druga ugovorna strana ispunila
svoje kauzalno obecanje, odnosno svoju obavezu kako je to ugovorom predvidjeno i kako to proizlazi iz
vrste i prirode konkretnog ugovora.
- Prilikom odlucivanja o naknadi stete mora se ispitati i krivica odgovornog lica, te je ovde posredi vise
prividan slucaj objektivne odgovornosti.
- Njegova krivica je posredna, npr. zbog nedovoljno dobrog izbora zamenika..

140.) Odgovornost pravnih lica za stetu koju zaposleni u radu ili u

vezi sa radom pricine trecim licima
- Ova odgovornost se odnosi na preduzeca i druge poslodavce u pogledu odgovornosti za stetu koju
zaposleni koji rade prouzrokuju trecim licima u procesu rada ili u vezi sa radom.
- Medjutim, ni ovde nije rec o cistoj objektivnoj odgovornosti, jer odgovorno lice moze da se oslobodi
odgovornosti pod uslovom da dokaze da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je
trebalo.
- Postupanje u datim okolnostima kako je trebalo, znaci da ako se tako i dokaze, steta je nastala bez krivice
zaposlenog, te ako otpada neposredna odgovornost zbog odsustva krivice, otpada i iz tog izvedena, posredna
odgovornost pravnog lica, te je u krajnjoj liniji i ovo subjektivna odgovornost.
- Ukoliko bi se, pak, dokazalo da je zaposleni namerno ucinio stetu, osteceni ce imati pravo da zahteva
naknadu kako od pravnog lica, tako i od zaposlenog ( a pravno lice ce u tom slucaju imato pravo na
regres od zaposlenog ).

141.) Odgovornost za stetu koju prouzrokuju organi pravnog lica

trecim licima
- Pravno lice odgovara za stetu koju njegov organ prouzrokuje trecem licu u vrsenju ili u vezi s vrsenjem
svojih funkcija ( jer se pravno lice u stvari i ostvaruje putem svojih organa ).
- Ova dogovornost pravnog lica je objektivna, jer Zakon ovde ne predvidja izuzetak.
- Ako je organ prouzrokovao stetu trecem licu namerno ili krajnjom nepaznjom, pravno lice ima pravo da se
regresira od lica koje je stetu skrivilo.

142.) Odgovornost za stetu koju zaposleni prouzrokuju poslodavcu

- Zaposleni ce biti odgovoran za stetu koju je prouzrokovao poslodavcu, na radu ili u vezi sa radom, samo u
slucaju namere ili krajnje nepaznje.
- Smatra se da je obicna nepaznja deo rizika posla i za nju odgovara poslodavac.
- Ukoliko vise zaposlenih lica prouzrokuju stetu, oni za razliku od opsteg pravila ne odgovaraju solidarno,
vec je njihova odgovornost podeljena, jer svaki odgovara za deo stete koji je prouzrokovao.
- Samo ako su stetu ucinili krivicnim delom sa umisljajem, zaposleni odgovaraju solidarno.

143.) Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne delatnosti

( pojam, uzrocnost, odgovornost )

- Pojam

98
- Ovde je rec o pravoj objektivnoj odgovornosti, odgovornosti koja se ne zasniva na krivici, vec na
posledici povecanog rizika za nastanak stete na opstem planu, koja potice od odredjene vrste stvari
( delatnosti ).
- Savremeni svet poznaje sve veci broj uzrocnika koji izazivaju natprosecan rizik za nastanak stete, i zato ih
nije lako obuhvatiti jednom definicijom.
- Konstantinovica Skica ne pravi razliku izmedju opasne stvari i delatnosti, pa pojam opasne stvari
obuhvata: pokretne ili nepokretne stvari, ciji polozaj, ili upotreba, ili osobine, ili samo postojanje
predstavljaju povecanu opasnost po okolinu.
- ZOO odvaja ova dva pojma, ali ne istice koja je razlika meju njima.
- Uzrocnost
- Ostecenik treba samo da ucini verovatnim da steta potice od opasne stvari i tak potom, ako to negira,
stetnik mora dokazati da nema uzrocne veze izmedju stete i opasne stvari ( delatnosti ).
- Navedenu mogucnost je znatno lakse dokazati nego uzrocnost, jer za to je dovoljno pokazati da izmedju
stete i opasne stvari postoji odredjeni prostorno-vremenski odnos.
- Odgovornost
- Prema jednom shvatanju, osnov odgovornosti je sama uzrocnost, odnosno cinjenica da uzrocna veza
izmedju opasne stvari i stete, vodi logickom zakljucku da je upravo opasna stvar uzrok stete ( otuda i
obaveza odgovornosti za naknadu stete na vlasniku opasne stvari ).
- Drugo shvatanje polazi od interesa, jer ako neko koristi opasnu stvar da bi ostvario neki svoj interes, iz
tog interesa proizlaze kako neka prava, tako i obaveze, a jedna je i duznost naknade stete koja je
prouzrokovana ostvarivanjem svojih interesa.
- Prema teoriji rizika kao ekonomske koristi, onaj koji ostvaruje ekonomsku korist od upotrbe opasne
stvari, treba da snosi i rizik za eventualnu stetu.
- Meni se cini da se ove teorije mogu okupiti oko tri osnovna pojma: uzrocnost, interes i povecani, odnosno
stvoreni rizik ( dakle opasna stvar podrazumeva ova tri elementa ).

144.) Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne delatnosti

( odgovorno lice, oslobodjenje od odgovornosti )

- Odgovorno lice
- Za stetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za stetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se
njom bavi.
- SAVESNI DRZALAC OPASNE STVARI:
- Ukoliko je vlasniku opasne stvari ova oduzeta na protivpravan nacin ( iako je oruzje drzano na propisan
nacin, drzalac ga je oduzeo od vlasnika putem provalne kradje ), za stetu koja od nje potice ne odgovara
vlasnik, vec nasavesni drzalac.
- Medjutim, vlasnik se nece osloboditi objektivne odgovornosti ukoliko je npr. svojom nepaznjom doprineo
protivpravnom gubitku drzavine.
- Pravni polozaj nesavesnog drzaoca imace i lice koje je svojom iskljucivom radnjom nateralo ili navelo
samog vlasnika opasne stvari da je upotrebi i nanese steu osteceniku, pri cemu vlasnik nije mogao izbeci ili
otkloniti radnju treceg.
- SAVESNI DRZALAC OPASNE STVARI:
a) Savesni drzalac koji je zaposlen kod vlasnika opasne stvari
- Zaposleni ce, iako je savesni drzalac, odgovarati za stetu od opasne stvari, ako je je prouzrokovao namerno
( primenjuju se pravila koja vaze izmedju poslodavca i zaposlenog ).
b) Savesni drzalac koji nije zaposlen kod vlasnika opasne stvari
- Ukoliko je vlasnik opasne stvari ovu poverio drzaocu da se njome sluzi, za stetu umesto vlasnika odgovara
savesni drzalac ( isto je i ako je to lice duzo da nadgledaopasnu stvar ).
- Postoje slucajevi kada se ostecenik ne moze namiriti od savesnog drzaoca i zato je ova podela relativnog
karaktera. Npr. stetnik je savesni drzalac jer je od rent a car agencije iznajmio vozilo, kojim je nacinio stetu;
U takvom slucaju najpre odgovara pravno lice, jer se smatra da se opasna stvar i tada upotrebljava u korist
vlasnika, koga treba da tereti i rizik naknade stete, a polozaj ostecenog je povoljniji jer je vlasnik ( agencija )
solventniji duznik.
- SKRIVENA MANA OPASNE STVARI:

99
- Ako je opasna stvar imala neki skriveni nedostatak na koje vlasnik nije upozorio drzaoca, za stetu koja je
proizasla iz takve mane odgovarace i vlasnik i drzalac prema trecem, ali ce savesni drzalac imati pravo na
regres od vlasnika.
- NESAVESNOST VLASNIKA OPASNE STVARI:
- Ukoliko vlasnik poveri opasnu stvar licu koje nije osposobljeno ili nije ovlasceno da njome rukuje, onda
( samo vlasnik ) odgovara za stetu koja potekne od opasne stvari.
- Oslobodjenje od odgovornosti vlasnika opasne stvari
- Zakonski razlozi za oslobodjenje vlasnika opasne stvari od odgovornosti za stetu:
a) Odustvo uzrocnosti
- Odsutvo kauzalnosti izmedju stete i opasne stvari mora imati za posledicu i odustvo odgovornosti lica za
opasnu stvar.
b) Iskljuciva krivica ostecenika, odnosno treceg lica
- Dakle, ako je steta nastala iskljucivo ponasanjem treceg, koje vlasnik nije mogao da predvidi i cije
posledice nije mogao izbeci ni otkloniti.
v) Delimicna krivica ostecenika, odnosno treceg lica
- Vlasnik stvari ce biti srazmerno oslobodjen obaveze naknade stete ako se dokaze da je ostecenik delimicno
doprineo nastanku stete.
- Medjutim, ako je nastanku stete doprinelo trece lice, ostecenik treba da uziva visi stepen zastite, pa ce zato
vlasnik stvari i trece lice odgovarati solidarno osteceniku ( dok ce medjusobne odnose regulisati trece lice i
vlasnik stvari prema pravilma regresa ).

145.) Odgovornost za stetu u slucaju udesa izazvanog motornim

vozilima u pokretu
- U slucaju udesa izazvanog motornim vozilima u pokretu, koji je izazvan iskljucivom krivicom jednog
imaoca, primenjuju se pravila subjektivne odgovornosti.
- Ako postoji obostrana krivica, svaki vlasnik odgovara za ukupnu pretrpljenu stetu, uzetu u celini, ali u
srazmeri svoje krivice.
- Ukoliko, pak, nema krivice nijednog od njih, imaoci odgovaraju za ukupnu stetu, na ravne delove, ali
pod uslovom da razlozi pravicnosti ne odredjuju sto drugo.
- Duznost je suda da, procenjujuci razliku u stvovrenom riziku, vrednosti vozila i visini stete koju su
pretrpele obe strane ukupno, ali i pojedinacno, donese odluku koja ce zadovoljiti princip pravicnosti.
- Ukoliko je u udesu stetu pretrpelo trece lice, uspostavlja se zakonska solidarna odgovornost vlasnika
vozila ( posle se oni medjusobno regresiraju s obzirom na stepen krivice i drge okolnosti ).

146.) Odgovornost za stetu proizvodjaca stvari sa nedostatkom

a) Osnov odgovornosti proizvodjaca stvari s nedostatkom
- Ugovorna teorija garancije polazi od toga da svaka stvar koja se pusta u promet mora biti pracena
odgovarajucom garancijom, odnosno svaki kupoprodajni ugovor podrazumeva i odgovornost prodavca za
skrivene mane stvari.
- U okviru deliktne odgovornosti, nauka se podelila na nekoliko shvatanja:
* teorija javne garancije- prema kojoj svaki proizvodjac mora da odgovara za stetu koja proistekne iz
skrivenih nedostataka stvari koja mogu prouzrkovati stetu.
* teorija objektivne odgovornosti- koja podrazumeva odgovornost proizvodjaca ukoliko se dokazu steta i
uzrocnost.
* teorija socijalizacije rizika- koja podrazumeva takodje objektivnu odgovornost na osnovu relacije koristi
i rizika.
* teorija poverenja- Za greske u konstrukciji i fabricke greske odgovara se po osnovu objektivne
odgovornosti; U slucajevima instrukcijskog nedostatka ili lose ambalaze odgovara se po osnovu subjektivne
odgovornosti.
- U nasem pravu, osnov prozivodjaca stvari s nedostatkom treba traziti u objektivnoj odgovornosti za
opapsne stvari, odnosno delatnosti.
b) Nedostatak stvari i opasna svojstva stvari

100
- Proizvod ima nedostatak ukoliko se njegovom redovnom upotrebom ipak prouzrokuje steta.
- Nedostatak je takve prirode da se uobicajenim pregledom stvari ne moze otkriti, te se njegovo stetno
dejstvo ne moze predvideti.
- Opasna svojstva stvari postoje kada je proizovodjac mogao da predvidi stetu i spreci je putem uputstva
ili upozorenja..sigurne ambalaze...

v) Odgovorno lice
- Nesavesni proizvodjaci su duzni na naknade stetu po subjektivnoj odgovornosti, a savesni proizvodjaci
po objektivnoj odgovornosti.

147.) Odgovornost za stetu od zivotinja

- S obzirom da ova meterija nije uredjena nasim pozitivnim pravom, u slucaju sudskog spora primenjuju se
pravila u skladu sa Zakonom o nevaznosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. i za vreme
neprijateljske okupacije.
a) Odgovornost za stetu
- Zako zivotinja nanese stetu nekome, za nju odgovara onaj koji je takvu zivotinju naterao ili nadrazio, ili je
sacuvati prenebregao.
- Moze se predvideti i solidarna odgovornost vlasnika i lica koje je svojom krivicom izazvalo zivotinju na
ucini stetu.
b) Odgovornost vlasnika
- Konstantinovic u Skici predlaze da odgovornost za stetu zivotinja bude deo odgovornosti za opasne stvari.
- Za stetu koju prouzrokuje zivotinja odgovara njen vlasnik, bilo da je zivotinja kod njega, bilo da je zalutala
ili pobegla.
v) Odgovornost drzaoca
- Ukoliko je zivotinja poverena na cuvanje ili staranje licima ili ustanovama, onda oni odgovaraju onako
kako bi odgovarao i vlasnik.
g) Pravo zadrzavanja
- Zivotinja uhvacena u steti moze se silom odbiti, isterati ili se moze uhvatiti i zadrzati u zalozi, a vlasnik je
duzan da naknadi stetu u roku od 8 dana, a ako to ne ucini, ostecenik se mora obratiti sudu.

148.) Odgovornost za stetu od gradjevina

- Savremeni zakonici za ovakve vrste stete predvidjaju objektivnu odgovornost.
- Vlasnik zgrade i svake druge gradjevine odgovara za stetu koju ona prouzrokuje svojim rusenjem, ili
padom nekog njenog dela, ili na drugi nacin.
- On se moze osloboditi odgovornosti u dva slucaja: ako dokaze visu silu ili krivicu ostecenika.

149.) Obavezno osiguranje u vezi sa stetama od opasnih stvari

- Neke vrste opasnih stvari uvecavaju rizik od nastanka stete do te mere da je neophodna drzavna
intervencija u cilju zastite opstih interesa.
- U nasem pravu ovaj cilj se ostvaruje putem Zakona o osiguranju imovine i lica, a zakonsko obavezno
osiguranje u vezi sa stetama od opasnih stvari javlja se u tri oblika:
a) Osiguranje putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog slucaja.
- Imaoci prevoznih sredstava koja su namenjena za prevoz putnika u javnom saobracaju obavezni su da
zakljuce ugovor o osiguranju putnika od posledica nesrecnog slucaja.
- Suma osiguranja koju dobija putnik koji je pretrpeo nesrecni slucaj od organizacije za osiguranje nema
pravnu prirodu naknade stete ( suma osiguranja ima ugovornu prirodu, pa dosledno tome ako je npr.
putnik pretpeo stetu cija visina prelazi sumu osiguranja, imace pravo da zahteva od odgovornog lica razliku
izmedju primljene sume i ukupnog iznosa stete koju je pretpeo ).
b) Osiguranje vlasnika, odnosno korisnika motornih vozila od odgovornosti za stetu pricinjenu trecim
licima.
- Odredjeni krug lica nema pravo na naknadu stete po osnovu autoodgovornosti a to su:

101
* Imalac motornog vozila cijom je upotrebom pricinjena steta.
* Vozan motornog vozila cijom je upotrebom ucinjena steta, a koji je odgovoran za stetu.
* Lice koje je ucestvovalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila cijom je upotrebom ucinjena steta.
v) Osiguranje vlasnika, odnosno korisnika vazduhoplova od odgovornosti za stetu pricinjenu trecim
licima.
- U autoosiguranju i osiguranju vazduhoplova, ostecenik dobija upravo naknadu pretrpljene stete koja
pokriva celokupnu stetu ( za razliku od osiguranja putnika u javnom saobracaju ), zbog cega ostecenik ne
moze zahtevati naknadu stete i od imaoca motornog vozila, odnosno vazduhoplova.
- Imaoci navedenih prevoznih sredstava imaju zakonsku duznost da, pre stavljanja prevoznog sredstva u
saobracaj, zakljuce ugovor o obaveznom osiguranju sa organizacijom za osiguranje.
- Ako to imaoc ne ucini ( protivno zakonu ), osteceni ce se takodje naknaditi od strane osuguravajuceg
drustva, ali ce onda drustvo moci da se regresira od stetnika ( + kamata + troskovi..).
- Ugovorom o osiguranju se obavezuje ugovarac osiguranja da plati odredjeni iznos organizaciji za
osiguranje ( osiguravac ), a organizacija se obavezuje da, ukoliko se deci dogadjaj koji pretstavlja osigurani
slucaj, isplati osiguraniku ili nekom trecem licu naknadu.
- Osigurani slucaj je dogadjaj s obzirom na koji se zakljucuje osiguranje i on mora biti buduci, neizvestan i
nezavisan od iskljucive volje ugovaraca.
- Ugovor ce biti nistav ako je u trenutku njegovog zakljucenja vec nastao osigurani slucaj ili ako je bilo
izvesno da ce nastupiti.
- Premija osiguranja je iznos novca koji uplacuje ugovarac osiguranja organizaciji za isiguranje na ime
osiguranja, a suma osiguranja je iznos novca koji organizacija za osiguranje isplacuje ovlascenom licu.

150.) Posebni slucajevi odgovornosti za stetu

- ZOO uredjuje nekoliko razlicitih slucajeva odgovornosti za stetu u okviru jedne jedinstvene grupe, a ovi
slucajevi nemaju zajednicku imenilac, jer u nakim postoji objektivna a u drugim subjektivna odgovornost:
a) Odgovornost usled teroristickih akata, jevnih demostracija ili manifestacija
- Za stetu usled smrti lica, telesnom povredom ili ostecenem, odnosno unistenjem imovine fizickog lica
usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demostracija i manifestacija, odgovara drzava ciji su
organi po vazecim propisima bili duzni da sprece takvu stetu.
- Medjutim, odredjena lica nemaju pravo na naknadu stete po ovom osnovu, a to su: organizatori, ucesnici,
podstrekaci i pomagaci u aktima nasilja ili terora u javnim demonstracijama koje su usmerene na podrivanje
ustavnog uredjenja.
- Dakle, drzava odgovara po osnovu objektivne odgovornosti, s tim sto ima pravo da zahteva naknadu
isplacenog iznosa stete od lica koje je za tu stetu subjektivno odgovorno.
b) Odgovornost organizatora priredbi
- Ukoliko na priredbi na otvoreno ili u zatvorenom dodje do stete koja nastane usled smrti ili telesne povrede
nekog lica, a usled izvanrednih okolnosti koje nisu mogle da se kontrolisu ( npr. opsta tuca ), tada po
objektivnoj odgovornosti za pretrpljenu stetu odgovara organizator priredbe ( koji ima pravo regresa
od nekog lica kod koga se utvrdi subjektivna odgovornost ).
v) Odgovornost zbog uskracivanja neophodne pomoci
- Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomoc licu ciji su zivot ili zdravlje ocigledno ugrozeni, odgovara za stetu
koja otuda nastane, ako je on tu stetu prema okolnostima slucaja morao predvideti ( npr. lice koje je dobra
plicav ne pruzi pomoc zeni koja se davi blizu obale ).
- U slucaju uskracivanja pomoci nije u pitanju objektivan, vec je u pitanju subjektivan oblik odgovornosti
za pricinjenu stetu.
g) Odgovornost u vezi sa obavezom zakljucenja ugovora
- Zakon predvidja da ce lice koje je po zakonu obavezno da zakljuci neki ugovor, a to ne ucini bez odlaganja
na zahtev zainteresovanog lica, biti duzno da osteceniku naknadi pretrpljenu stetu koja je proizasla iz
nezakljucenja ugovora.
- Npr. lice je nabavilo sve dozvole, napravilo poslovni objekat i predalo zahtev EPS-u za zakljucenje
ugovora i registrovalo firmu za softver, ali EPS odugovlaci sa zakljucenjem ugovora, a time trpi nova firma
stetu, pa je ovaj duzan da je naknadi.
d) Odgovornost u vezi s vrsenjem poslova od opsteg interesa

102
- Preduzeca i druga pravna lica koja vrse komunalnu ili drugu uslugu od opsteg interesa odgovara za stetu
ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrse svoju uslugu.

151.) Naknada stete ( uopste )

- Steta nanosi odredjenu povredu gradjanskim subjektivnim pravima, a ta povreda mora biti podobna da se
u krajnjoj liniji svede na novac.
- U sirem smislu, naknada stete podrazumeva sve moguce oblike ispravljanja posledica koje je steta nanela.
- Kada se koristi uzi smisao ovog pojma, jednostavno se precizira pridevom: novcana naknada stete.
- Odgovorno lice moze biti obavezno na tri oblika naknade stete: restitucija, novcana naknada i satisfakcija.
152.) Naknada materijalna stete ( uopste )
- Naknada materijalne stete se sastoji u restituciji, a ona moze imati dva osnovna oblika: naturalna restitucija
i novcana restitucija ( novcana naknada stete ).

153.) Naturalna restitucija kao oblik naknade materijalne stete

- Naturalna restitucija je neposredna naknada, to je uspostavljanje ranijeg stanja.
- Naturalna restitucija podrazumeva tri podvrste:
a) Individualna ( pojedinacna ) restitucija- se vrsi kada stvar koja je objekt stete u potpunosti odgovara
stvari koja je predmet restitucije ( npr. ostecenom se vrati stvar koja mu je bila oduzeta krivicnim delom
kradje ).
b) Genericna restitucija ( najcesca u praksi )- To su slucajevi kada se umesto unistene genericne stvari,
daje stvar istog roda i kvaliteta.
v) Restitucija putem pokrica troskova reparacije- Ovde se ostecena stvar vraca u predjasnje stanje putem
popravke, i tu je bitno da osteceni dobije stvar u stanju koje je prethodilo steti.
- Naturalna restitucija kada je mogucna ima prednost nad novcanom naknadom stete.

154.) Novcana naknada kao oblik materijalne stete

- Novcana naknada stete je posredna, ona ne vraca stvari u prvobitno stanje, vec samo vraca imovinsku
ravnotezu.
- Ona dovodi aktivu i pasivu imovine u isto vrednosno stanje kao da do stete nije ni doslo.
- Prema Zakonu, novcana naknada se primenjuje u sledecim slucajevima:
a) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguce, ili kad sud smatra da nije nuzno da to ucini odgovorno
lice.
b) Kad uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja stetu u potpunosti.
v) Kad ostecenik zahteva novcanu naknadu, a okolnosti konkretnog slucaja ne opravdavaju naturalnu
restituciju.
g) Kada je stvar bila oduzeta imaocu na nedozvoljen nacin, pa je potom propala usled vise sile.

d) 155.) Kada se steta sastoji u prouzrokovanu smrti, telesne povrede

ili ostecenja zdravlja
- Ko prouzrokuje neciju smrt, duzan je naknaditi uobicajene troskove sahrane.
- Odgovorno lice je duzno i da naknadi troskove lecenja od zadobijenih povreda i druge potrebne troskove
lecenja od zadobijenih povreda, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.
- Lice koje je poginuli izdrzavao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati
izdrzavanje od pogunulog, ima pravo na naknadu stete koju trpi gubitkom izdrzavanja, odnosno
pomaganja, a ova steta se nadoknadjuje placenjam novcane rente.

103
dj) 156.) Kada se steta sastoji u povredi casti i sirenju neistinitih
navoda.
- Ko drugome povredi cast i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o proslosti, o znanju, o sposobnosti
drugog lica, ili o cumu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistinite, i time mu prouzrokuje materijalnu
stetu, duzan je naknaditi je ( naravno u novcanom obliku ).
- Nece odgovarati za prouzrokovanu stetu onaj ko ucini neistinito saopstenje o drugome ne znajuci da je ono
neistinito, ako je on ili onaj kome je saopstenje ucinjeno imao u tome ozbiljnog interesa.

157.) Obim ( visina ) naknade materijalne stete

- Obaveza naknade stete dospeva od trenutka nastanka stete, a u pogledu njene visine vazi nacelo
integralne naknade.
- Obim stete podrazumeva sve ono sto je povodom stete umanjilo imovinu ostecenog, a tu spadaju stvarna
steta i izmakla korist, ali i svi drugi troskovi koji su izazvani stetnim dogadjajem.
- Kada je u pitanju ugovorna odgovornost za stetu, treba voditi racuna o stepenu krivice: kada je u pitanju
obicna nepaznja stetnika, stvarna steta i izmakla korist ogranicavaju se na predvidljivu stetu; kada je rec o
prevari, nameri i krajnjoj nepaznji, stetnik duguje celokupnu stetu, bez obzira sto duznik nije znao za
posebne okolnosti slucaja; ako je za poverioca prilikom prouzrokovanja stete nastao i neki dobitak, o njemu
ce se voditi racuna prilikom dosudjivanja visine naknade.
- Kada duznik zadocni sa ispunjenjem novcane obligacije, pored glavnice, duguje i zakonsku zateznu
kamatu.
- Visina naknade stete odredjuje se prema cenama u vreme donosenja sudske odluke, osim kada zakon
odredjuje sto drugo.
- Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano ocekivati prema
redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ciji je ostvarenje spreceno stetnikovom ranjom ili
propustanjem.
- A ukoliko je stvar unistena krivicnim delom sa umisljajem, sud moze da odredi visinu naknade prema
vrednosti koju je stvar imala za ostecenika ( pretium effectionis ).
- Sud moze u odredjenim slucajevima da osudi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego sto iznosi
steta, a to se moze dogoditi ako steta nije prouzrokovana namerno ili krajnjom nepaznjom, a odgovorno lice
je slabog imovnog stanja, tako da bi ga isplata integralne stete dovela u oskudicu.
- Snizenje naknade je moguce i ukoliko je stetnik prouzrokovao stetu radeci nesto u korist ostecenika, pri
cemu ce sud uzeti u obzir onaj stepen paznje koji stetnik pokazuje i u sopstvenim poslovima.

158.) Naknada nematerijalne stete

- O pitanju osnova naknade nematerijalne stete postojala su dva suprotstavljena teorijska stava:
a) Negativan ( sovjetska teorije )- Ovakva naknada je nemoguca i nemoralna.
b) Pozitivan- Dosudjivanjem novcane naknade nematerijalne stete, ostecenom se omogucava da sam
izabere najprikladniji nacin uspostavljanja psihicke i emocijalne ravnoteze koja je postojala pre stetnog
dogadjaja.
- U delu Skice posvecenom naknadi neimovinske stete predvidjaju se sledece mogucnosti: objavljivanje
presuda ili ispravke i satisfakcija; satisfakcija zenskom licu; satisfakcija u slucaju nanosenja bola; ustupanje
i nasledjivanje prava na naknadu.
- Satisfakcija je takav oblik otklanjanja posledica stete kojim se ostecenom priznaje subjektivno
zadovoljavanje koje je individualno i ne moze se unapred predvideti ni oblik ni visina naknade ( kao sto je
to egzaktno moguce kod materijalne stete ).
- U stvari, ne moze se govoriti o naknadi nematerijalne stete, vec samo o satisfakciji, dakle, o posrednim
nacinima otklanjanja ili umanjivanja stetnih posledica.
- Posledice nematerijalne stete se mogu otklanjati na 2 nacina:
* Moralnom ( nematerijalnom ) satisfakcijom: objavljivanje presude, ispravke; opozivom uvrede..

104
* Novcanom ( materijalnom ) satisfakcijom- To je dosudjivanje novcanog iznosa kao oblika subjektivnog
zadovoljenja, kojim osteceni moze sebi omoguciti neko zadovoljenje kojim ce povratiti psihicku ravnotezu
poremecenu stetnim dogadjajem.
- Zakon definise pojam stete, te u pogledu nematerijalne stete navodi da je to nanosenje drugome fizickog ili
psihickog bola, ili straha, izostavljajuci iz definicije povrede prava licnosti i primere: sloboda, cast, ugled..)
smatrajuci da se to podrazumeva ).

159.) Objavljivanje presude ili ispravke

- Objavljivanje presude ili ispravke spada u nenovcanu satisfakciju za pretrpljenu nematerijalnu stetu.
- To je javno izvinjenje kojim se opovrgavaju tvrdnje koje su ostecenom nanele nematerijalnu stetu ( npr.
kleveta u sredstvima javnog informisanja ).
- Na taj nacin se u materiji moralne stete primenjuje institut neposredne, naturalne restitucije.
- U slucaju povrede prava licnosti sud moze da naredi da se u sredstvima javnog informisanja objavi
presuda ili ispravka, sve na trosak stetnika, moze narediti stetniku i povlacenje izjave kojom je ucinio
povredu licnih prava ostecenom.

160.) Novcana naknada nematerijalne stete

- U slucaju trpljenja fizickih bolova, dusevnih bolova zbog umanjene zivotne aktivnosti, naruzenosti,
povrede ugleda, casti, slobode ili prava licnosti, smrti bliskog lica, kao i straha, ukoliko to opravdavaju
okolnosti slucaja, a narocito jacina bolova i straha i njihovo trajanje, sud ce dosuditi pravicnu novcanu
naknadu, i to nezavisno od naknade materijalne stete, sto podrazumeva i slucaj potpunog odsustva
materijalne stete.

161.) Pravo na novcanu naknadu u slucaju smrti ili teskog

invaliditeta bliskog lica ( lica koja imaju pravo na novcanu naknadu )
- Sud moze dosuditi clanovima uze porodice umrlog lica ( bracnom drugu, deci i roditeljima; moze i braci i
sestrama i vanbracnom drugu ako je izmedju njih i umrlog postojala trajnija zajednica zivota ) pravicnu
novcanu naknadu za njihove dusevne bolove ( isto je i u slucaju narocito teskog invaliditeta ).

162.) Satisfakcija u posebnim slucajevima

- Lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podredjenosti ili zavisnosti navedeno na
kanjivu obljubu ili kaznjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvrseno neko drugo krivicno delo
protiv dostojanstva licnosti i morala, ima pravo na pravicnu novcanu naknadu zbog pretrpljenih dusevnih
bolova.

163.) Naknada buduce nematerijalne stete

- Na zahtev ostecenog, sud ce dosditi naknadu i za buducu nematerijalnu stetu ako je po redovnom toku
izvesno da ce ona trajati i u buducnosti.

164.) Nasledivanje i ustupanje potrazivanja naknade nematerijalne

stete
- Prema Skici ( ovo resenje je dobro ), pravo na naknadu neimovinske stete ne moze se drugome
ustupiti, osim ako je priznato ugovorom, ili je o njemu poveden spor, a pod istim uslovima se moze i
naslediti.

105
- To znaci da je nasledivanje moguce ako je izmedju stetnika i ostecenog zakljucen ugovor kojim stetnik
prihvata odgovornost za pricinjenu stetu i visinu naknade, kao i u slucaju kada je osteceni podneo protiv
stetnika tuzbu kojom zahteva novcanu naknadu nematerijalne stete.
- ZOO odstupa od ovih resenja, pa je u njemu pitanje nasledjivanja i ustupanja potrazivanja naknade
nematerijalne stete postavljeno znatno uze nego u Skici ( sto nije dobro ): potrazivanje nematerijalne stete
prelazi na naslednike samo ako samo ako je priznato pravosnaznom sudskom odlukom ili pismenim
sporazumom... ( to je nepravicno, jer je moguce da osteceni ne dozivi pravosnaznost presude, pa njegovi
naslednici ne dobiju nista ).

165.) Uklanjanje opasnosti od stete

- Zahtev da se ukloni opasnost od stete podrazumeva prevenciju, otklanjanje mogucnosti nastanka buduce
imovinske, ali i neimovinske stete.
- Sud ce na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzu odgovarajuce mere za sprecavanje stete ili
uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na trosak izvora opasnosti, ako ovaj to sam ne ucini.
- Iako vazi nacelo integralne naknade, u slucaju da steta nastane u obavljanju opstekorisne delatnosti, za
koju je dobijena dozvola nadleznog organa, odstupa se od ovog nacela ( tada je moguce da se zahteva samo
prekomerna steta ).
- Formulacija da svako ima pravo na zahtev za otklanjanje opasnosti od buduce stete ukazuje da je u pitanju
narodna tuzba.
- Na osnovu zakonske odredbe kojom se ovlascuje svako lice da zahteva od suda da naredi prestanak radnje
kojom se povredjuje integritet ljudske licnosti, licnog i porodicnog zivota, sud moze da naredi prestanak
radnje pod pretnjom placanja izvesnog iznosa novca u korist povredjenog.

166.) Odgovornost vise lica za istu stetu

- Pravilo je da kad vise lica, nevezano, pricine neku stetu, oni odgovaraju po principu podeljene
odgovornosti: svaki za svoj udeo u steti.
- Ukoliko je vise lica zajedno prouzrokovalo stetu, svi ucesnici odgovarajuc solidarno, a solidarna
odgovornost podrazumeva da svaki stetnik odgovara za celokupnu stetu, bez obzira na pojedinacni udeo u
nastanku i visini stete.
- I kada je nesumnjivo da je stetu prouzrokovalo neko od npr 2 lica koja su na neki nacin povezana, ali se ne
moze utvrditi koje je od njih prouzrokovalo stetu, ta lica takodje odgovaraju solidarno.
- Solidarna odgovornost je predvidjena i u slucaju kada nastane steta u vezi sa izvodjenjem radova na
nepokretnosti ( i narucilac i izvodjac radova ).
- Solidarni duznik koji isplati vise nego sto iznosi njegov udeo u steti, moze traziti od svakog od ostalih
duznika da mu naknadi ono sto je platio za njega ( regres ).

167.) Sticanje bez osnova- pravno neopsnovano obogacenje ( pojam,

slucajevi pravno neosnovanog obogacenja, pravne posledice nastanka obligacionog odnosa sticanja
bez osnova i pravila vracanja )

- Skica navodi pravno neosnovano obogacenje s pravilom da se niko ne moze neosnovano obogatiti na tudj
racun, i navodi pojedine slucajeve:
1.) 168.) Slucaj isplate nedugovanog- sadrzi 4 elementa:
a) Verovanje da dug postoji
- Kad neko, verujuci da je duzan, plati sto nije bio duzan, ima pravo da zahteva povracaj datog ( isto pravo
ima onaj ko isplati tudji dug u zabludi ).
- Ovo pravo na povracaj ne odnosi se na slucajeve kada je poverilac napustio obezbedjenje koje je imao, ili
je unistio isprave o svom potrazivanju, u kojem slucaju isplatiocu ostaje pravo da se obrati pravom duzniku.
b) Kad se zna da dug ne postoji
- Kada neko izvrsi isplatu znajuci da nije duzan da plati, nema pravo da zahteva povracaj, osim ako je pravo
na povracaj zadrzao, ili ako je platio da bi izbegao prinudno izvrsenje.

106
v) Isplata pre roka ili pre ispunjenja uslova
- Ukoliko neko svoj dug isplati pre roka, nema pravo da zahteva povracaj, niti pravo na odbijanje
odgovarajucih kamata.
- Duznik ima pravo da zahteva povracaj ako je isplatio uslovni dug pre ispunjenja uslova, izuzev ako se
uslov ispunio u medjuvremenu.
g) Izvrsenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili drustvene duznosti
- Ne moze se traziti povracaj onog sto je dato ili ucinjeno na ime izvrsenja neke prirodne obaveze, ili
moralne duznosti, ili drustvene duznosti, ili duga savesti.
2.) Drugi slucaj neosnovanog obogacenja je slucaj kada je osnov docnije otpao, ili se nije ostvario .
- Pravo da zahteva povracaj datog ima i ono lice koje je osplatilo ono sto je, inace, bilo duzno, ali je osnov
duga kasnije otpao, kao i lice koje je platilo s obzirom na buduci ocekivani dug, koji se kasnije ipak nije
ostvario.
3.) Treci slucaj jeste primanje isplate tudjeg potrazivanja i otudjenje tudje stvari ( ako naknada jos
nije ispacena otudjiocu, tada se sopstvenik moze obratiti neposredno pribaviocu ).
4.) Cetvrti slucaj uredjuje pitanje nemoralnog i nezakonitog osnova.
- Kada neko primi stogod da bi se uzdrzao od nekog nedopustenog dela, ili da bi izvrsio radnju koju je inace
duzan da izvrsi, mora vratiti primljeno kao neosnovano obogacen.
- Lice koje drugome obeca nagradu za delo za koje zna da je protivno zakonu, javnom poretku ili moralu
nije duzno isplatiti je, ali ako je istu isplatilo, ne moze zahtevati povracaj, bez obzira da li je delo izvrseno ili
nije, niti je moze zadrzati za sebe, nego je duzno da sve sto je primilo preda fondu za kulturu.
- ZOO uredjuje pitanje sticanja bez osnova kao poseban izvor obligacija.
- Ako prelaz imovine s jednog na drugo lice nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili zakonu, sticalac
je duzan da ga vrati, a kada to nije moguce, da naknadi vrednost postignutih koristi.
- Dakle, pravna posledica sticanja bez osnova je nastanak obligacionog odnosa u kojem neosnovano
obogaceni duznik poveriocu mora da vrati ili naknadi stecenu korist.
- Tuzba kojom se poverilac obraca sudu naziva se kondikcija (tuzba na osudu na cinidbu).
- Pravne pretpostavke nastanka obligacionog odnosa sticanja bez osnova jesu sledece:
a) Povecanje imovine ( obogacenje ) sticaoca, i to sticanjem nekog prava, povecanjem vrednosti postojeceg
prava ili ustedom troskova sticaoca na stetu osiromasenog.
b) Umanjenje imovine( osiromasenje ) drugog lica.
v) Uzrocna ( kauzalna vez ) izmedju navedenog prelaska imovine.
g) Nepostojanje titulusa, odnosno pravnog osnova tog prelaska.
d) Cinjenje usled koga je doslo do navedene promene u imovinama ne sme da bude deliktna radnja, jer bi to
bio obligacioni odnos ciji je osnov naknada stete, a ne obligacioni odnos sticanja bez osnova.
- Pravila vracanja prema ZOO
- Ko izvrsi isplatu znajuci da nije duzan, nema pravo da zahteva vracanje, osim ako je zadrzao pravo da
trazi vracanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.
- Ko isplati isti dug dva puta, ima pravo traziti vracanje po opstim pravilima o sticanju bez osnova.
- Ne moze se traziti ono sto je dato ili ucinjeno na ime izvrsenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili
drustvene duznosti.
- Zakon predvidja da se vracaju, pored stecenog osnova, i plodovi stvari, i zatezna kamata, i to od
podnosenja tuzbe, osim ako je sticalac nesavestan, tada od dana sticanja bez osnova.
- Sticalac ima pravo na naknadu nuznih i korisnih troskova, ali ako je bio nesavestan, naknada za
korisne troskove pripada mu samo do iznosa koji predstavlja uvecanje vrednosti u trenutku vracanja, jer bi
se u suprotnom i sam neosnovano obogatio.
- Ukoliko neko za drugog ucini neki izdatak ili nesto drugo sto je ovaj po zakonu bio duzan da ucini, ima
pravo da zahteva naknadu od njega.

169.) Tuzba zbog sticanja bez osnova ( pojam )

- Kondikcija je klasicna obligaciona tuzba, tako da poverilac moze da tuzi samo lice koje se na njegov
racun neosnovano obogatilo i njegove univerzalne sukcesore.
- Ukoliko neosnovano obogaceni stvar penese pravnim poslom stvar trecem licu, onda poverilac ne moze
da upotrebi kondikciju.

107
170.) Odnos tuzbe zbog sticanja bez osnova prema drugim tuzbama
- Kondikcija i posesorna tuzba
- Posesornom tuzbom se trazi povracaj fakticke vlasti na stvari, povracaj drzavine.
- Tuzbeni zahtev je kondemnatoran, jer se njime trazi prestanak smetanja drzavine, otklanjanje
posledica smetanja ( npr. povracaj stvari ), kao i zabrana buduceg smetanja.
- U posesornoj tuzbi se ne moze isticati zahtev zasnovan na subjektivnom pravu, vec samo na faktu,
cinjenici poslednje mirne drzavine.
- Posesorna tuzba je ogranicena subjektivnim prekluzivnim rokom od 30 dana, odnosno objektivnim
rokom od 1 godine.
- Kondikcijom se takodje trazi restitucija, ali se ovde za razliku od posesorne tuzbe, ulazi u pitanje osnova
sticanja, odnosno u pitanje subjektivnog prava.
- Jer ako je jedna strana stekla stvar ili korist na osnovu odgovarajuceg pravnog osnoca, kondikcija nece
uspeti.
- Posesorna tuzba moze uspeti bez obzira na valjan pravni osnov, jer taj osnov u takvim sporovima nije
relevantan ( npr. zakljucen je ugovor o kupoprodaji, ali kupac silom otme stvar od prodavca; u takvom
slucaju prodavac ce dobiti drzavinski spor, ali kad bi upotrebio tuzbu zbog neosnovanog obogacenja, on bi
izgubio kondikcijski spor ).
- Kondikcija i tuzba zbog neispunjenja ugovorne obaveze
- Ove tuzbe takodje ne idu zajedno.
- Za tuzbu zbog neispunjenja ugovorne obaveze postoji pravni osnov ( ugovor ), pa se tuzba zasniva na tome
sto jedna strana nije postovala ugovor ( u kondikciji nema takvog pravnog osnova ).
- Kondikcija i vindikacija ( svojinska tuzba )
- Kondikcija i svojinska tuzba se takodje iskljucuju.
- Svojinske tuzbe ( vrsta tuzbe zavisi od nacina osporavanja njegove svojine: reivindikaciona tuzba,
negatorna tuzba, deklarativna tuzba, izlucna tuzba, tuzba za naknadu stete ) uvek upotrebljava lice koje tvrdi
da je vlasnik stvari i od te cinjenice zavisi i ishod spora.
- U svojinskim tuzbama nije relevantno na osnovu cega tuzeni drzi stvar ili ometa vlasnika, a cilj ovih
tuzbi je zastita svojine ( ovde nije rec o obligaciom nego o stvarnopravnom odnosu ).
- Ovde je rec o tome da se fakticko stanje dovede u sklad sa pravnim
- Medjutim, moze se dogoditi da se stvarno pravo, usled ponasanja duznika pretvorilo u obligaciono pravo
( npr. tuzenik je ukrao gredu od tuzioca u kom slucaju tuzilac kao vlasnik ima pravo na vindikaciju; no u
toku spora se utvrdi da je ta greda ugradjna u nepokretnost tuzenika, tako da povracaj stvari nije moguc;
Sada se vlasnik stvari pretvara u poverioca i moze upotrebiti samo kondikciju, jer se tuzeni neosnovano
obogatio na njegov racun ).
- Dakle postoji formula: ko moze da vindicira, ne moze da kondicira, odnosno upotreba kondikcije je
uslovljena nemogucnoscu upotrebe vindikcije.
- Kondikcija i tuzba radi nadoknade stete
- Kondikcija i tuzba radi naknade stete se nalaze u odnosu konkurencije, a to proizlazi iz cinjenice da se
povodom istog dogadjaja mogu javiti dva paralelna obligaciona odnosa: prvi zbog neosnovanog obogacenja,
a drugi zbog prouzrokovane stete.
- Pravo izbora u pogledu upotrebe puta zasite pripada poveriocu: kad je neko tudju stvar upotrebio u svoju
korist, imalac moze zahtevati da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.
- Ali, kada je rec o slucaju da je jedno lice upotrebilo tudju stvar da bi ucinilo korist drugom licu, tuzilac
moze drugog da tuzi zbog neosnovanog obogacenja, a prvog radi naknade stete.

171.) Poslovodstvo bez naloga

- Pojam
- Kada jedno lice ( poslovodja bez naloga ) obavlja poslove za racun i radi zastite interesa drugog lica (
gospodar posla ), a da pri tom poslovodja nema ni ovlascenje ni obavezu, rec je o poslovodstvu bez naloga,
odnosno nezvanom vrsenju tudjih poslova.
- Pretpostavke poslovodstva bez naloga
1.) Da se poslovodstvo sastoji u obavljanju posla

108
- To moze biti kako pravni posao ( npr. zakljucenje povoljnog ugovora o kupoprodajis obzirom da je upravo
ta stvar bila neophodna gospodaru posla koji je odsutan ), kako neki fakticki posao ( npr. popravka
ostecenog krova suseda ).
- Posao se mora vrsiti cinjenjem ( necinjenje nije dovoljno ), a poslovodja mora nastaviti zapoceti posao do
kraja, ali rezultat ne mora biti idealan, tj. bitno je da je poslovodja delao najbolje sto je mogao u datim
okolnostima.
2.) Da posao mora biti tudj
3.) Da posao bude obavljen u tudjem interesu, odnosno u interesu gospodara posla
- Posao, dakle, ne mora biti obavljen u tudje ima, ali mora biti obavljen za racun gospodara posla, a to
podrazumeva da posao ne trpi odlaganje ( hitnost i korisnost posla upravo opravdavaju mesanje u tudje
poslove ).
4.) Da poslovodja dela bez naloga
- Ako bi imao ovlascenje, to bi bio ugovor npr. o punomocstvu ili radu..
5.) Da poslovodja ima nameru da zasnuje odnos nezvanog vrsenja tudjeg posla
- Poslovodja bez naloga treba da dela sa namerom da mu se za to da naknada ( u tom pogledu postoji
oboriva pravna pretpostavka da poslovodja ima takav animus ).
- Poslovna sposobnost poslovodje ili gospodara posla nije neophodna, jer tu nije rec o obligaciji koja se
zasniva saglasnoscu volja.
- U Zakonu je postavljeo opste pravilo: Poslovodstvo bez naloga je vrsenje tudjih poslova, pravnih ili
materijalnih, bez naloga ili ovlascenja, ali za racun onoga ciji su poslovi, a radi zastite njegovih interesa
( posao ne trpi odlaganje, te predstoji steta ili propustanje ocigledne koristi ).

172.) Vrste poslovodstva bez naloga

- Nuzno poslovodstvo
- Nuzno poslovodstvo bez naloga postoji kada se poslovodstvo vrsi u cilju otklanjanja stete koja preti
imovini gospodara posla.
- Bitno je da se postupalo savesno, u skladu sa okolnostima, tako da ocekivani rezultat nije pravno
relevantan za uspostavljanje odredjenih prava i obaveza izmedju poslovodje i gospodara posla.
- Poslovodja ima pravo na nakadu nuznih i korisnih troskova, pa i nagradu za trud ukoliko je stetu
otklonio.
- Korisno poslovodstvo
- Korisno poslovodstvo postoji kada se posao obavlja u cilju postizanja ocigledne koristi za gospodara
posla.
- Ko vrsi tudji posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga,
pripada mu pravo na naknadu ucinjenih troskova, ali najvise do visine koristi koju je drugi postigao.
- Vrsenje tudjih poslova protiv zabrane gospodara posla
- Ko se prihvati tudjeg posla i pored zabrane lica ciji je posao, a za zabranu je znao ii morao znati, nema
prava koja pripadaju poslovodji bez naloga.
- U tom slucaju postoji delikt, te odgovara za stetu koju je prouzrokovao mesanjem u tudje poslove, cak i
ako je do nje doslo bez njegove krivice.
- Ako je zabrana suprotna zakonu ili moralu, ipak vaze opsta pravila o posl. bez naloga.
- Nepravo poslovodstvo
- Ko vrsi tudje poslove u nameri da za sebe zadrzi postignute koristi iako zna da je posao tudj, duzan je da
na zahtev onoga ciji je posao polozi racun kao poslovodja bez naloga, kao i da preda sve postignute
koristi ( nepravo poslovodstvo je u stvari delikt ).

173. ) Obaveze i prava poslovodje bez naloga

- Obaveze:
- a) da obavesti o svom postupku sto je moguce pre gospodara posla.
- b) da nastavi zapoceti posao ukoliko je to razumno, dok gospodar posla ne bude u stanju da preuzme
zapoceti posao.

109
 - v) da po svrsenom poslu polozi racun i ustupi onome ciji je posao sve sto je pribavio vrseci njegov
posao.
- g) poslovodja bez naloga ima obaveze nalogoprimca u slucaju da nije sto drugo predvidjeno
zakonom.
- d) pri vrsenju tudjeg posla poslovodja je duzan da se rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama i
potrebama gospodara posla.
- dj) poslovodja je duzan da postupa s paznjom dobrog privrednika, odnosno domacina.
- Prava:
- a) da bude oslobodjen svih obaveza koje je zbog tog posla preuzeo na sebe.
- b) da gospodar posla preuzme sve obaveze koje je poslovodja zakljucio u njegovo ime.
- v) da mu naknadi sve nuzne i korisne troskove.
- g) da mu naknadi pretrpljenu stetu, cak i u slucaju da je izostao ocekivani razultat.
- d) ako je otklonio stetu, poslovodji pripada i primerena nagrada za trud lica ciji je posao, ili ako mu
je pribavio korist.
- dj) svaki poslovodja bez naloga ima pravo da odnese stvari kojima je povecao tudju imovinu a za
koje mu se ucinjeni izdaci ne racunaju, pod uslovom da se mogu odvojiti bez ostecenja stvari kojoj
su dodate.
- Ako onaj ciji je posao naknadno odobri ono sto je izvrseno, poslovodja bez naloga se smatra
nalogoprimcem ( odobrenje deluje retroaktivno ).

174.) Jednostrana izjava volje kao izvor obligacija (uopste)

- To je izvor vanugovornih obligacija, a zakon izdvaja dva takva slucaja: javno obecanje nagrade i
izdavanje vrednosnih papira (naravno i ponuda za zakljucenje ugovora.. gore! )

175.) Javno obecanje nagrade

- U kontinentalno-evropskom pravu javno obecanje nagrade je jednostrani pravni posao, jer je za nastanak
obaveze dovoljna izjava pravno relevantne volje samo jednog subjekta u tom poslu.
- Po nasem pravu, javno obecanje nagrade obavezuje kada je javnim oglasom ucinjeno obecanje nagrade
onome ko izvrsi odredjenu radnju, postigne neki uspeh, nadjese u nekoj situaciji, ili ako je obecanje ucinjeno
pod nekim drugim uslovom.
- Obaveza obecavaoca nastaje kada se ispune sledeci uslovi:
1.) da je nagrada obecana.
2.) da je obecanje ucinjeno javnim oglasom.
3.) da je obecanje upuceno neodredjenom broju lica, pri cemu to mogu biti i lica iz odredjene grupe.
4.) da je radnja koju treba izvrsiti u cilju dobijanja nagrade, odnosno obligacije, moguca i dopustena.
5.) da jedno ili vise lica ispuni uslove koji su predvidjeni kako bi se dobila nagrada.
- Obecanje se moze opozvati kako je i ucinjeno, kao i licnim saopstenjem, ali onaj ko je izvrsio radnju, a nije
znao niti je morao znati da je obecanje nagrade opozvano, ima pravo da zahteva obecanu nagradu, a onaj ko
je do opozivanja ucinio potrebne izdatke radi izvrsenja odredjne radnje ima pravo na njihovu naknadu,
izuzev ako obecavalac dokaze da su ucinjeni uzalud.
- Obecanje nagrade se ne moze opozvati ako je oglasom odredjen rok za izvrsenje radnje.
- Pravo na nagradu ima onaj ko prvi ili najbolje izvrsi radnju za koju je nagrada obecana.
- Obaveza obecavaoca prestaje ako mu niko ne saospti nista u roku odredjenom u oglasu, a ako nema roka,
onda istekom 1 godine od oglasa.

176.) Izdavanje hartija od vrednosti

- Pojam
- Hartije od vrednosti su isprave kojima se u pisanom obliku izdavaoci obavezuju da ispune obligaciju
upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu ( menice, cekovi, akcije..).
- Hartija od vrednosti podrazumeva: ispravu, pravni posao i telesnu stvar ( trostruki pravni pojam ).
- Hartija od vrednosti je isprava koja sadrzi obligaciono pravo koje je uslovljeno drzavinom same isprave.

110
- Hartija od vrednosti je, po svojoj pravnoj prirodi, jednostran pravni posao, sto znaci da je pravni posao
perfektan izjavom volje.
- Predajom hartije, izdavalac se automatski obavezuje prema korisniku, stvarno pravo aktivira
obligaciono.
- Hartija od vrednosti je sa stanovista oblika nastanka, uvek formalni pravni posao.
- Hartija od vrednosti predstavlja stvar, kao objekt gradjanskih subjektivnih prava.
- U tom smislu moguce je da se na hartiji konstituise pravo svojine, zalozno pravo, plodouzivanje..
- Iako je hartija telesna stvar, njena vrednost se nalazi u njenoj sadrzini, i otuda je moguc promet
hartijama od vrednosti na trzistu kao bestelesnim stvarima.
- Pravo iz hartije je neko obligaciono pravo ( obligacija je inkoporisana u hartiju ), a naravno, predajom
odredjenih vrsta hartija moguce je i konstituisanje odredjenih stvarnih prava.
- Pravo na hartiju je stvarno pravo ( svojina, zaloga ), medjutim, zbog nacela inkorporacije, pravo na hartiju
ujedno znaci i pravo iz hartije- stvarno pravo u ovom slucaju povlaci i obligaciono pravo.
- Na taj nacin, obligaciona prava se brzo i jednostavno prenose s duznika na poverioca.
- Bitni sastojci
a) oznacenje vrste hartije.
b) firma, odnosno naziv i sediste, odnosno ime i prebivaliste izdavaoca.
v) firma, odnonso naziv i sediste ili ime lica na koje, ili po cijoj naredbi hartija glasi, ili oznacenje da hartija
glasi na donosioca.
g) mesto i datum izdavanja hartije.
d) tacno oznacenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije.
dj) potpis izdavaoca..
- Ukoliko isprava ne sadrzi neki od ovih sastojaka ona nece vaziti kao hartija od vrednosti, a ukoliko serijska
hov ne sadrzi neki od sastojaka ona nece imati pravno dejstvo.
- Vrste
1.) Prema prirodi inkorporisanog prava, hov mogu biti:
a) Obligacione hov- inkorporiraju odredjeno obligaciono pravo, dakle, pravo poverioca na odredjeno
ponasanje duznika ( menica, cek..).
b) Stvarnopravne hov- sadrze odredjeno stvarno pravo ( npr. predaja skladisnice podrazumeva prenos
svojine na robi koja se nalazi u skladistu ).
v) Hartije sa pravom ucesca ( korporacijske hartije od vrednosti )- sadrze kako imovinska tako i statusna
prava.
2.) Prema vidljivosti kauze, hov mogu biti:
a) Kauzalne- Ovde se jasno iz same hartije vidi zasto je ona izdata.
b) Apstraktne- ovde se ne vidi kauza ( menica ).
3.) Prema nacinu utvrdjivanja poverioca, hov mogu biti:
a) Hov na ime ( rekta hartije )- su one za koje je poverilac odredjen poimenicno.
- Hov ce imati pravno dejstvo samo ako lice koje je podnosi duzniku moze da dokaze svoj istovetnost s
licem koje je na hov oznaceno kao poverilac.
- Nedostatak je sto ove hartije ne podrzavaju pravni promet, jer se ugovorom o cesiji prvo mora preneti
pravo iz hartije ( obligaciono pravo ), pa tek potom se vrsi prenos prava na hartiji ( stvarno pravo ).
b) Hov po naredbi- su one za koje je poverilac odredjen poimenicno, ali on moze odrediti svog sukcesora,
tj. moze imenovati sledeceg poverioca, a ovaj opet svog ( indosant prenosi svoje pravo na indosatara ).
v) Hov na donosioca- su one za koje poverilac nije odredjen, vec postoji pretpostavka da je poverilac svaki
njihov donosilac ( obveznice, akcije, neki cekovi..).

177.) Izdavanje hartija od vrednosti

- Ostvarivanje prava
- Zakoniti imalac hartije ima i pravo iz hartije.
- Ispunjenje potrazivanja iz hov moze da zahteva, uz njeno podnosenje, samo njen zakoniti imalac, odnosno
lice koje on ovlasti.
- Prenos hartije od vrednosti
- Pravo iz hov na donosioca se prenosi predajom nje same, a kad je rec o hov na ime, ona se prenosi
cesijom ( posebnim zakonom se moze odrediti i da se moze prenositi indosamentom ).

111
- Pravo iz hartije po naredbi se prenosi indosamentom.
- Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije neprekidnim nizom indosamenata ( isto pravilo vazi i
za poslednjeg cesionara ).
- Vrste inosamenta
- Puni indosament sadrzi izjavu o prenosu i firmu, odnosno sediste i ime lica na koje se pravo iz hartije
prenosi ( indosatar ) i potpis prenosioca ( indosant ).
- Blanko indosament sadrzi samo potpis indosanta.
- Indosament na donosioca vazi kao blanko indosament ( u slucaju prenosa na donosioca, umesto imena
indosatara, stavlja se rec na donosioca ).
- Zamena hartije od vrednosti
- Imalac ostecene hov ima pravo da zahteva izdavanje nove hov u istom iznosu pod sledecim uslovima: da
vrati ostecenu hov, da je moguce na osnovu vracene hov utvrditi njenu sadrzinu i istinitost, da naknadi
izdavaocu troskove izdavanja nove hov.
- Amortizacija hov
- Ako bi se o kraja insistiralo na nacelu inkorporacije, onda bi lice koje ima pravo iz hartije, ali ne poseduje
hartiju ( jer mu je npr. ukradena ), bilo osteceno.
- Zbog toga moguce je da se zahteva sudski ponistaj isprave, odnosno amortizacija hov.

178.) Pravna priroda nastanka obligacije iz hartije od vrednosti

* Teorija ugovora- Prema ovj teoriji, sama obaveza izdavaoca hartije ne moze nastati pre nego sto se
zakljuci ugovor sa njenim prvim korisnikom.
- Ova teorija ima nekoliko prepreka:
a) Ova teorija negira postojanje izdavanja hov kao posebnog izvora obligacija ( jednostranom
izjavom volje ), iz cega sledi da je izdavanje ovih hartija deo ugovora kao izvora obligacija.
b) Ukoliko bi hov na donosioca izasla iz drzavine izdavaoca po bilo kom drugom osnovu, osim kao akt
izvrsenja ugovora, obligacija ne bi nastala.
v) Ova teorija ne moze da objasni nesumnjivu obavezu koju ima izdavalac hov prema svakom podnosiocu
hartije ( npr. cek ), pa cak i onom koji do nje nije dosao na osnovu zakonitog titulusa.
- Ovi prigovori teoriji ugovora uslovili su odredjene korekcije preko teorije pravnog previda, koja istice da
svako savesno trece lice, koje se oslonilo na formalnu ispravnost hartije, mora biti pravno zasticeno.
* Teorija kreacije- zasniva se na tome da obaveza izdavaoca hartije nastaje njenim izdavanjem
( kreacijom ).
- Izdavanje hov obavezuje izdavaoca-duznika u trenutku kada je hartija postala perfektan pravni akt, jer je to
jednostrana izjava volje.
- Prema ovoj teoriji, obaveza izdavaoca postoji uvek, pa i prema nesavesnom licu ( ova teorija se ublazava
zahtevom da korisnik bude savestan ).
- Ovoj teoriji se zamera sto samom kreacijom hov ne nastaje nikakva obligacija, jer ona nastaje tek kada
hartija bude predata drugom licu.
* Teorija emisije- polazi od toga da obligacija nastaje tek u trenutku kada se hartija pusti u promet.
- Ova teorija bi znacila da ako je hov dosla u drzavinu treceg bez volje izdavaoca, takva hartija ne stvara
punovaznu obligaciju ( ova teorija se ublazava i koriguje teorijom savesnosti; to prihvata nas Zakon ).

179.) Legitimacioni papiri i znaci

- Namena hov je ostvarivanje pravnog prometa, dok je namena legitimizacionih papira i znakova, nasuprot
tome, lako i brzo oznacenje poverioca obligacije.
- Za hov ostvarivanje obligacije je neposredno povezano, uslovljeno drzavinom isprave ( nacelo
inkorporacije ), a kada je rec o legitimacionim papirima i znakovima, pravo nije vezano za papir i dosledno
tome se moze ostvariti nezavisno od papira ( dakle za njih ne vazi nacelo inkorporacije ).
- Legitimacioni papiri su pisane isprave koje sadrze odredjenu obavezu za njihovog izdavaoca, ali u kojima
nije oznacen poverilac, niti se iz njih ili okolnosti u kojima su izdate moze zakljuciti da je nedopusteno da se
mogu ustupiti drugome ( autobuske karte, ulaznice za pozoriste..).

112
- Legitimacioni znaci nisu pismene isprave, vec znaci utisnuti u komadu kartona, metala..gde se po pravilu
nalazi odredjeni broj, a koji obicno ne sadrze nesto odredjeno o obavezi njihovog izdavaoca i sluze samo
zato da se pokazu radi legitimisanja poverioca, u vezi sa obavezom prilikom cijeg nastanka su izdati
( garderobni znaci..).
- Poverilac moze da zaheva ispunejnje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak, tj. dopustena su druga
dokazna sredstva kako bi dokazao svoje poverilacko svojstvo.
- Ukoliko izdavalac znaka, postupajuci u skladu sa nacelom savesnosti i postenja, izvrsi obligaciju
donosiocu znaka, oslobodice se obaveze.

180.) Zakon i druge pravnorelevantne cinjenice koje neposredno

putem zakona predstavljaju izvore obligacija
- Sve obligacije imaju posredni osnov u zakonu.
- Ipak savremene klasifikacije uzimaju kao kriterijum neposredan pravni osnov, odnosno neposrednu
pravnorelevantnu cinjenicu, odnosno cinjenicni skup koji ima odredjeni zajednicki imenilac koji ga izdvaja
u odnosu na druge izvore: ugovor, prouzrokovanje stete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga,
jednostrane izjave volje.
- Medjutim, pored ovih izvora postoji i jedna grupa raznorodnih cinjenica, koje nemaju blizi zajednicki
imenilac, vec im je jedini imenilac upravo odredjena zakonska norma ( srodstvo, bracna ili vanbracna
veza, suvlasnicki odnosi..).

181.) Zakonske obligacije izdrzavanja

- Zakonske obligacije izdrzavanja dolaze u red najznacajnijih zakonskih obligacija, ali pored zakonskih
propisa materijalnopravnog karaktera, postoji i mogucnost da izvesni propisi procesnog karaktera proizvedu
konkretnu obligaciju.
- Zakonske obligacije koje proizlaze iz porodicnopravnih propisa spadaju medju najznacajnije izvore u
okviru ove grupe izvora obligacija ( Porodicni zakon sadrzi niz odredaba koje uredjuju zakonsku obligacije
izdrzavanja ).
- Izdrzavanje se odredjuje prema potrebama poverioca i mogucnostima duznika izdrzavanja, pri cemu se
vodi racuna o minimalnom iznosu izdrzavanja.
- Lice koje je fakticki davalo izdrzavanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na regres od lica koje je
po zakonu bilo duzno da daje izdrzavanje.
- Zakon odredjuje sledeci raspored obligacije izdrzavanja:
a) Ostvarenje izdrzavanja supruznika vrsi se prvenstveno od drugog supruznika.
b) Krvni srodnici medjusobno ostvaruju izdrzavanje redoslednom pozivanja na zakonsko nasledjivanje.
v) Tazbinski srodnici ostvaruju medjusobno pravo na izdravanje posle krvnih srodnika.
g) Ukoliko je vise poverilaca izdrzavanja, pravo deteta ima prvenstvo.
d) Ako je pak vise duznika izdrzavanja, njihova obligacija nije solidarna, vec podeljena.
- Zakonska obligacija izdrzavanja prestaje po zakonu u dva slucaja: kada istekne vreme trajanja izdrzavanja
ili smrcu poverioca ili duznika.
- Ova obligacija moze prestati i na osnovu odluke suda u nekoliko slucajeva: kada poverioac stekne
dovoljno sredstava za izdrzavanje, osim u slucaju kada je maloletnik; kada duznik izgubi mogucnost da daje
izdrzavanje ili ono za njega postane ocigledno nepravicno, osim ako je poverilac maloletnik; izdrzavanje
supruznika prestajei kada poverilac sklopi novi brak.

182.) Ostale pravnorelevantne cinjenice koje neposredno putem

zakona predstavljaju izvore obligacija
- Pravo lica koje je pogunuli izdrzavao jeste jedna od zakonskih obligacija, a to pravo se sastoji u
primanju novcane rente.
- Materijalna pravosnaznost kondemanatorne presude, takodje, moze biti izvor obligacije.

113
- Sudske odluke se zasnivaju na odredjenim cinjenicama, ali moguce je da se sudska odluka donese na
osnovu pogresnih predstava i dokaza o datim cinjenicama.
- Razume se, u zalbenom postupku je moguce ovo ispraviti, ali posle nastupanja formalne pravosnaznosti,
usled nemogucnosti da se presuda vise menja, njena izreka sama po sebi postaje izvor obligacije, a posle
iskljucenja mogucnosti upotrebe i vanrednih pravnih lekova ta pravna situacija postaje konacna.
- Materijalna pravosnaznost deluje inter partes, upravo kao i sama obligacija koja je proistekla iz takve
odluke.
- Zbog specificnog procesnog dejstva, moguce je da sama izreka takve presude postane izvor obligacije koji
nema veze s pravim cinjenicnim stanjem.
- U tom smislu, izvor obligacije predstavljaju odgovarajuce procesne odredbe koje onemogucavaju dalju
izmenu izreke date pravosnazne presude.
- Cinjenice koje takodje uticu na stvaranje obligacije: odredjeni odnosi iz susedskih prava, suvlasnickih
odnosa.
- Upravni akti zasnovani na posebnim zakonima ( resenje o porecu, o penziji, o usvojenju..) takodje
mogu da dovedu do nastanka obligacije.

183.) Ugovor o prodaji ( pojam i pravne osobine )

- Pojam
- Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedan ugovornik ( prodavac ) obavezuje da stvar koju prodaje preda
drugom ugovorniku ( kupcu ) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja ( ovo vazi za drustvena pravna lica,
koja vise ne postoje ), odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu.
- Dakle, po nasem pravu, ugovor o kupoprodaji nema translativno dejstvo ( potreban je i iustus titulus i
modus acquirendi ).
- Prodavac nekog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrsenje tog prava zahteva
drzanje te stvari, da mu i preda tu stvar.
- Pravne osobine
- Kupoprodaja je imenovan ugovor jer je zakon posebno predvidja i regulise, a takodje, i sam naziv joj je
zakonom odredjen.
- Ona je u savremenom pravu neformalan ugovor, sto znaci da je za njeno zakljucenje dovoljna prosta
saglasnost o bitnim elementima ugovora.
- Medjutim, kupoprodaja postaje formalan ugovor ukoliko za predmet ima nepokretnu stvar ( pismana
forma, overeni potpisi ugovaraca u sudu ).
- Pored toga, ugovor o kupoprodaji moze postati formalan i ukoliko je to izraz volje samih ugovornika.
- Kuporodaja je dvostrano obavezan i teretan ugovor.
- Ona je dvostrano obavezni ugovor jer radja, kao izraz saglasnosti ugovornika, uzajamne obaveze
( prodavac je duzan da stvar preda kupcu tako da ovaj stekne pravo svojine, a kupac je duzan da isplati cenu
i primi stvar ).
- Ona je teretan ugovor, jer za koristi koje ovim ugovorom jedna strana dobija, duzna je da drugoj da
odgovarajucu naknadu.
- Kupoprodaja je komunitativan ugovor jer je u trenutku njenog zakljucenja poznata visina i uzajamni
odnos prestacija, tako da se tacno zna sta ko prima i sta ko po ugovoru duguje.
- Ipak, kupoprodaja moze biti zakljucena i kao aleatorni ugovor, ali to mora nedvosmisleno proizlaziti iz
saglasne volje ugovornih strana.
- Kupoprodaja moze biti zakljucena i kao ugovor sa trenutnim izvrsenjem ( obaveza se sastoji iz jednog
akta cinjenja ili necinjenja koji se izvrsava u jednom momentu ) i kao ugovor sa trajnim izvrsenjem
obaveza ( izvrsenje se prostire u vremenu i obicno se sastoji iz vise akata cinjenja ili necinjenja ).
- Kupoprodaja pripada grupi jednostavnih, a ne mesovitih ugovora, jer se njena sadrzina sastoji samo od
elemenata koji su za nju karakteristicni tako da je nije moguce rasclanjivati na neke druge elemente koji bi
bili svojstveni nekim drugim ugovorima.
- Ugovor o kupoprodaji moze pripadati i jednoj grupi ugovora po pristupu gde jedna strana unapred
odredjuje elemente i uslove ugovora preko jedne opste i stalne pondude, a druga strana samo pristupa tako
ucinjenoj ponudi.
- Ugovorj o kupoprodaji pripada grupi samostalnih ugovora, tj. onih koji postoje i proizvode destva
nezavisno od drugog ugovora ( dakle nisu akcesorni ).

114
- Kupoprodaja je ugovor koji se po pravilu zakljucuje bez obzira na svojstva licnosti, ali po izuzetku moze
biti zakljucena i intuitu personae.
- Kupoprodaja je kauzalan, a ne apstraktan ugovor, jer je kod nje vidno oznacen cilj obavezivanja.

184.) Prodaja tudje stvari

- Pravni sistemi koji kupoprodaji daju translativno dejstvo ne poznaju mogucnost prodaje tudje stvari.
- Ako kupoprodaja prenosi svojinu u momentu postizanja saglasnosti o bitnim elementima, onda je
ocigledno da ona to dejstvo ne moze postici u hipotezi da prodavac nije vlasnik stvari o kojoj je ugovor ( da
bi kupoprodaja samim faktom njenog zakljucenja u translativnom sistemu prenela pravo svojine na kupca,
pretpostavka je prodavac to pravo ima, a ako to pravo nema, kuporpodaja je nistava ).
- Ovo pravilo francuskog sistema je znato ublazeno u dva smisla:
* ono se ne primenjuje kada su u pitanju genericne stvari, jer se tada ne vrsi prenos svojine momentom
zakljucenja ugovora, vec momentom njihovog individualizovanja.
* stranke mogu ugovoriti da se prodavac preneti svojinu na stvari tek posto je pribavi od treceg.
- Oni pravni sistemi koji kupoprodaji daju iskljucivo obligacionopravno dejstvo ( nas sistem ) poznaju
mogucnost prodaje tudje stvari.
- Prema ZOO prodaja tudje stvari obavezuje ugovarace, ali kupac koji nije znao niti je mogao znati da je
stvar tudja, moze, ako se, usled toga ne moze ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traziti naknadu
stete.
- Kao sto se vidi, ugovor punovazno nastaje i proizvodi dejstva bez obzira sto prodavac u casu zakljucenja
ugovora nije bio vlasnik stvari.
- Prodaja tudje stvari, prema ovom stanovistu, ne cini ugovor nistavim, vec na osnovu ugovora stranke
zahtevaju ispunjenje obaveza ( prodavac isplatu cene a kupac predaju stvari ).
- Ukoliko prodavac nije imao pravo svojine na prodatoj stvari u casu zakljucenja ugovora, on to moze imati
u momentu predaje stvari ( u medjuvremenu je pribavio ).
- Medjutim, ukoliko je u pitanju individualno odredjena i nezamenljiva stavr koju je prodavac prodao kupcu,
a povodom koje nema pravo svojine, niti je to pravo pribavio, onda za njega nastupa nemogucnost
ispunjenja obaveze, pa se postavlja pitanje njegove odgovornosti.
- Ukoliko kupac nije znao niti je mogao znati da je u pitanju prodaja tudje stvari, on moze raskinuti ugovor i
zahtevati naknadu stete.
- Ako prodavac u casu zakljucenja ugovora nije znao da je stvar tudja, onda on moze raskinuti ugovor, ali
ce i tada biti duznik stete, ako je kupac bio savestan.

185.) Stvar kao bitan sastojak ugovora o prodaji

- Bitni elementi ugovora o prodaji su stvar i cena ( a u ugovorima o prodaji u privrdi, samo je stvar
bitan sastojak ).
- Medjutim, stranke mogu da odrede i druge elemente ugovora kao bitne ( uslovi, rokovi ).
- Stvari kao materijalni delovi prirode koji se mogu potciniti ljudskoj vlasti i koji nisu izuzeti iz
obligacionopravnog prometa, cine predmet kupoprodaje.
- Stvari u prometu
- Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu, u suprotnom, ugovor je nistav.
- Izvesne stvari su u ogranicenom prometu ( lekovi, oruzje ), tako da mogu biti predmet kupoprodaje samo
ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, a oni se uglavnom odnose ili na dobijanje posebnog odobrenja
ili na odredjena svojstva lica koja se mogu pojaviti u ulozi prodavca ili kupca.
- Predmet prodavceve obaveze je akt predaje ( davanje ) stvari, ali sumarnije govoreci, predmet njegove
obaveze je stvar.
- I pri tome je bitno uociti da predmet kupoprodaje ne moze biti cinjenje ili necinjenje i to je upravo ono
sto kupoprodaju razlikuje od ugovora o delu..
- Buduce stvari
- Prema nasem pravu, kupoprodaja se moze odnositi i na buduce stvari.
- Buducom stvari se naziva ona stvar koja u trenutku zakljucenja ugovora ne postoji, vec koja ce tek
nastati.

115
- Prodaja buducih stvari moze biti zakljucena kao komutativan ugovor, sto je uobicajeno u trgovackom
pravu, npr. proizvodjac prodaje stvari koje ce tek proizvsti.
- On nece dugovati te stvari samo ako nije bilo njegove krivice sto stvar nije nastala.
- Prodaja buducih stvari moze biti zakljucena i kao aleatoran ugovor koji se tada naziva kupovina nade,
gde se kupac obavezuje da isplati ugovorenu cenu bez obzira na ostvarenje nade ( npr. otkup godisnjeg ploda
vocnjaka ).
- Kada je stvar propala pre ugovora
- Stvar o kojoj je ugovor, u principu, mora postojati u trenutku zakljucenja ugovora, osim ako je rec o
buducim stvarima.
- Tako, ukoliko je u casu zakljucenja ugovora stvar propala, kupoprodaja ne proizvodi pravna dejstva, a
ako je delimicno propala, onda kupac ima pravo izbora: da raskine ugovor ili da ostane pri njemu uz
srazmerno snazenje cene.

186.) Cena kao bitan sastojak ugovora o prodaji

- Cena je novcana naknada koju kupac duguje prodavcu.
- Pored cena kao novanog ekvivalenta, moguce je na ima kupceve naknade dati prodavcu i neku stvar, ali
vrednost novca mora biti veca od vrednosti stvari ili bar jednaka sa njom, ako se hoce da to bude
kupoprodaja.
- Cena mora biti odredjena ili odrediva i pravicna.
- Cenu mogu stranke odrediti izricno ili konkludentnim radnjama.
- Bitno je da je postignuta stvarna a ne fiktivna saglasnost o ceni jer bez te zaglasnosti nema kupoprodaje.
- Prema nasem pravu, kada je u pitanju ugovor o prodaji u privredi, nije potrebno da cena bude odredjena
ni odrediva, jer se u nedostatku ove naplacuje cena koju je prodavac redovno naplacivao u vreme
zakljucenja ugovora, a u nedostatku ove razumna cena.
- Kada ugovor sadrzi dovoljno podataka pomocu kojih se cena moze odrediti ( np. srednja trzisna cena ),
kaze se, tada, da je cena odrediva, sto je dovoljno za nastanak kupceve obaveze.
- Cena je u izvesnim slucajevima propisana od strane nadleznog organa, to je propisana cena za koju vazi
pravilo da kada je ugovorena veca cena od propisane, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je vec
platio ugovorenu cenu, ima pravo da mu se vrati razlika.
- Odredjivanje cene moze se vrsiti i na taj nacin sto ce ugovorne strane to prepustiti trecem licu.
- Treca lica ukoliko se prihvate odredjivanja cene, obavezna su da postupaju sa duznom panjom rukovodeci
se odgovarajucim standardom.
- Ukoliko treca lica ne odrede cenu iz bilo kog razloga, smatrace se da je ugovorena razumna cena, a pod
razumnom cenom se podrazumeva tekuca cena u vreme zakljucenja ugovora ( a ako se ona ne moze
odrediti, nju ce utvrditi sud ).
- Po nasem pravu, odreba ugovora kojom se odredjivanje cene ostavlja na volju jednom ugovaracu smatra
se kao da nije ni ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u slucaju da cena nije odredjena.
- To znaci, ako je u pitanju ugovor o prodaji u privredi, kupac je duzan platiti cenu koju je prodavac redovno
naplacivao, a u nedostatku ove razumnu cenu.
- A ako je rec o ugovoru o prodaji koji se ne kvalifikuje kao ugovor u privredi, onda u prisustvu odredbe
kojom se odredjivanje cene ostavlja jednom ugovaracu, ugovor nema pravno dejstvo, jer cena, kao njegov
bitan sastojak nije odredjena ni odrediva.
- Zahtev za pravicnom cenom proizlazi iz dvostrano obaveznog i teretnog karaktera kupoprodaje u kom
dominira princip ekvivalencije.
- Ukoliko je cena u odnosu na vrednost prodate stvari nesrazmerno mala, tretirace se kao neozbiljna, pa onda
to vise nije kupoprodaja vec poklon.
- A ako je cena puno manja od vrednosti prodate stvari ( ali nije bas neozbiljna ), onda ce ugovor
kupoprodaji opstati, ali ostecenim ugovornik moze zahtevati njegovo ponistenje ukoliko su ispunjeni
zakonski uslovi ( uglavnom je razlog za ponistenje usled nesrazmere vrednosti prestacija prekomerno
ostecenje ).

187.) Obaveze prodavca kod ugovora o prodaji

116
 - Na strani prodavca je obaveza da prodatu stvar preda kupcu tako da ovaj stekne pravo svojine, kao i
da mu garantuje da stvar ima odgovarajuca materijalna i pravna svojstva.
1.) Obaveza predaje stvari
- U nasem pravu, sticanje prava svojine se ostvaruje materijalnim aktom predaje odnosno upisom u
zemljisne knjige ( ako je u pitanju nepokretnost ).
- Ipak, ako se prenosi trazbeno pravo odnosno bestelesna stvar sticanje se vrsi faktom zakljucenja
ugovora.
- Ova obaveza predaje stvari prodavca pretpostavlja da je prodavac titular toga prava odnosno da je u stanju
da omoguci nesmetano vrsenje tog prava.
- Kada prodavac izvrsi predaju stvari, ali se na strani kupca u njegovom pravu svojine pojave izvsni
nedostaci, onda je na prodavcu obaveza da stiti kupca od evikcije, cije prisustvo pruza osnov kupcu da
raskine ugovor i zahteva nadoknadu pretrpljene stete.

- Pojam predaje
- Sam akt predaje stvari se sastoji iz radnje ili skupa radnji koje je prodavac, prema samom ugovoru ili
prema uobicajenim pravilima ponasanja, duzan da preduzme, kako bi se kupcu omogucila drzavina stvari.
- Predaja je akt koji se vezuje za radnje preduzete od prodavca, tako da ona ima sva obelezja jednostranog
akta.
- Da bi se predaja smatrala izvrsenom dovoljno je da je, prodavac, postupajuci po ugovoru ili pravilima
ponasanja, preduzeo sve potrebne mere da bi kupac stekao drzavinu stvari, bez obzira da li je on stvarno
stekao drzavinu te stvari.
- Ukoliko kupac ne primi stvar o roku odnosno ne preduzme o roku sve potrebne radnje neophodne za
prijem stvari, onda on pada u poverilacku docnju i trpi sve pravne posledice koje docnja prozivodi.

- Predmet predaje
- Prodavac je obavezan da preda kupcu stvar o kojoj je ugovor, u ispravnom stanju, zajedno sa njenim
pripacima, ukoliko nije sta drugo ugovoreno.
- Svi plodovi koji su nastali pre roka predaje pripadaju prodavcu i on nije duzan da ih preda ( kasnije
plodove je duzan da preda ).

- Nacin predaje
- Ako je u pitanju pokretna stvar onda se predaja obicno vrsi iz ruke u ruku, a moguca je i simbolicna
predaja ( npr. predaja kljuceva od automobila ).
- Predaja se moze izvrsiti i putem skracene ruke, tj. kada kupac po nekom pravnom osnovu vec ima
drzavinu prodate stvari ( npr. zakupoprimac ).
- Smatrace se da je izvrsio predaju i prodavac koji po nekom drugom osnovu nakon ugovora zadrzi stvar
( npr. kao depozitar ).
- Predaja nepokretnosti se vrsi putem upisa u zemljisne knjige ( u nekim sudskim odlukama je reseno da je
dovoljno i uvodjenje u posed, sto ne valja jer vodi pravnoj nesigurnosti ).
- Bestelesne stvari i prava se prenose samim zakljucenjem ugovora.
- Sto se tice trazbenih prava, prema duzniku kupac, postaje titular prava od momenta izvrsene notifikacije
( obavestenja o prenosu trazbine od strane kupca prema duzniku ).
- Kada je trazbeno pravo inkorporisano u neku hov, prenos se vrsi prostom predajom ( ako je u pitanju
hov na donosioca ), odnosno putem indosamenta ( ako je u pitanju hov po naredbi ).

- Vreme i mesto predaje

- Prodavac je duzan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predvidjenom ugovorom.
- Rok predaje je trenutak ili odredjeni razmak u vremenu u kome kupac moze zahtevati predaju stvari
odnosno u kome je prdavac duzan da preduzme sve potrebne radnje kako bi kupac stekao drzavinu stvari.
- Rok predaje se obicno odredjuje samim ugovorom putem odredjivanja datuma ili putem proteka
odredjenog vremena, a moguce ga je odrediti i putem nekog izvesnog dogadjaja.
- Stranke mogu utvrditi rok predaje i na taj nacin sto ce oznaciti izvesno razdoblje ( npr. neki mesec ) u
kome ce jedna od njih biti ovlascena daustanovi tacan dan predaje.
- Ako stranke nisu ni izricito ni precutno utvrdile rok predaje, onda je prodavac duzan da izvrsi predaju
stvari u razumnom roku posle zakljucenja ugovora.

117
- Prema ZOO duznik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odredjenom za ispunjenje.
- Iako se za pojam docnje ne trazi krivica duznika, ona je relevantna cinjenica u materiji naknade stete do
koje je dozlo usled docnje.
- Ako duznik nije izvrsio svoju obavezu usled toga sto je bio sprecen visom silom ili nekom drugom
okolnoscu za koju ne snosi odgovornost, onda ne moze biti rec o docnji jer su to u principu opsteprihvaceni
osnovi iskljucenja odgovornosti.
- Kaze se tada da duznik nije kriv, jer je on preduzeo sve radnje radi izvrsenja obaveze o roku, ali je ipak bio
sprecen nekim dogadjajem koji se nije mogao predvideti i spreciti.
- Duznik ce odgovarati i za te okolnosti ( visa sila, slucaj ) ako je vec u docnji.
- Kod ugovorne odgovornosti krivica se pretpostavlja, a to znaci da ce poverilac imati pred sudom samo
da dokaze svoje poverilacko svojstvo iz punovaznog ugovora i cinjenicu neispunjenja dospele obaveze, a na
duzniku je teret dokaza da je zadocnio u ispunjenju svoje obaveze usled dejstva vise sile ili druge okolnosti
usled koje ne snosi odgovornost.
- Docnja prodavca daje kupcu pravo na zahtev za izvrsenje ili raskid ugovora, kao i zahtev na naknadu
stete u oba slucaja.
- Mesto predaje odredjuju stranke ugovorom.
- Prema ZOO, kad mesto predaje nije odredjeno ugovorom, predaja stvari vrsi se u mestu u kome je
prodavac u casu zakljucenja ugovora imao svoje prebivaliste ili boraviste, a ako je prodavac zakljucio
ugovor u vrsenju svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu njegovog sedista.
- Medjutim, ako je u casu zakljucenja ugovora strankama bilo poznato gde se stvar nalazi, predaja se vrsi u
tom mestu.

- Rizik slucajne propasti stvari

- Postavlja se pitanje ko snosi rizik za slucajnu propast ili ostecenje stvari u vremenu od zakljucenja
ugovora do predaje? A odgovor na ovo pitanje daje teorija rizika, koja polazi od pravila da stetu snosi
vlasnik (ali ko je tada vlasnik..? e to zavisi od pravnog sistema).
- Prema sistemu transltivne kupoprodaje vlasnik je kupac, jer je na njega svojina preneta zakljucenjem
ugovora, te on snosi rizik za slucajnu propast stvari.
- Ugovor proizvodi dejstva i kupac ne moze uskaratiti isplatu cene zbog toga sto je stvar propala, a ako je
cenu vec isplatio onda ne moze traziti njen povracaj.
- Prema nasem pravu, prodavac ostaje vlasnik prodate stvari sve do njene predaje, pa on prema tome
snosi rizik za slucajnu propast ili ostecenje stvari ( kupac tada nece biti duzan da isplati cenu, a ako je vec
isplatio, onda moze traziti njen povracaj ).
- I po nasem pravu moguce je da razik snosi kupac, ali samo ako predaja stvari nije mogla biti izvrsena zbog
njegove docnje ( poverilacka docnja ).
- Ukoliko je u pitanju ugovor sa genericno odredjenom stvari, onda je pravilo da on ne prestaje da postoji
usled propasti stvari i prodavac ce biti duzan da izvrsi predaju stvari posto rod nikada ne propada.
- A ako je u pitanju ugovor ciji je predmet individualno odredjena i nezamenljiva stvar, on onda prestaje da
postoji.
- Troskovi predaje
- Ko snosi troskove predaje stvari uglavnom resava volja samih ugovornika, ali ukoliko stranke nisu nista
rekle u ugovoru o tim troskovima, primenjuje se pravilo da sve troskove predaje snosi prodavac, a troskove
odnosenja stvari i sve troskove posle predaje snosi kupac.

2.) Obaveza zastite u slucaju materijalnih i pravnih nedostataka

- Prodavac garantuje kupcu da stvar koja je predmet njegove obaveze ima sva potrebna svojstva u smislu
njene mirne i korisne drzavine, i otuda je njegova ( prodavceva ) obaveza zastite od materijalnih i pravnih
nedostataka.
- Da bi kupac stekao pravo na povracaj cene i naknadu stete usled pretrpljenog pravnog uznemiravanja,
potrebno je, u konkretnom slucaju, ustanoviti da je uznemiravanje od strane treceg bilo zasnovano na
odredjenom pravu, da je pravni nedostatak postojao u prodavcevom pravu, da kupac za taj nedostatak nije
znao niti je prema okolnostima mogao znati, i da je kupac obavestio prodavca o tom pravnom
uznemiravanju.

118
- Ukoliko stvar ima odredjene materijalne nedostatke u casu prelaza rizika na kupca, kupac ima razlicita
prava: zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedstatka; zahtevati
snizenje cene; izjaviti da raskida ugovor ( a u svakom slucaju ima pravo na naknadu stete ).

188.) Obaveze kupca kod ugovora o prodaji

- Osnovne obaveze kupca su:
1.) Obaveza isplate cene
- Kupceva obaveza naknade se moze sastojati i u predaji neke stvari, ali suma novca mora biti veca od
vrednosti stvari ili bar iste vrednosti.
- Docniji dogovor stranaka o tome da ce kupac moci da zameni svoju obavezu isplate cene u novcu
predajom neke druge stvari, i posto tu drugu stvar zaista i preda, menja pravnu prirodu ugovora o
kupoprodaji prema volji stranaka, pa to vise nije kuporpdaja nego razmena.
- Kupac u takvom slucaju odgovara za pravne i fizicke nedostatke stvari, kao i svaki prenosilac kod teretnih
ugovora.
- Kupac je obavezan da isplati onu sumu novca koja je ugovorom bila odredjena ili zakonom propisana.
- Ukoliko nije drugo predvidjeno, kupac je duzan da isplati punu cenu odjednom, a ne u ratama.
- Ukoliko ugovorom nije bio odredjen rok isplate niti se on moze odrediti putem obicaja, vazi pravilo da se
placanje vrsi u casu u kome se vrsi predaja stvari.
- Opste je pravilo da kupac duguje kamatu na cenu posle roka isplate, ukoliko isplatu nije izvrsio ( zakonska
kamata ).
- Sam rok isplate utvrdjuje se u ugovoru, a ukoliko nije ugovorom predvidjen, onda se smatra da je
dovoljna opomena upucena kupcu.
- Moze postojati i ugovorena kamata za cije ustanovljenje je potreba saglasnost volja ugovorenika, ali ona
ne sme biti protivna imperativnim zakonskim pravilima, ni ustanovi javnog poretka.
- Ugovorne strane mogu predvideti i da ce kupac biti obavezan na placanje kamate od bez obzira na rok
isplate cene ( dakle od momenta zakljucenja ugovora do isplate cene ).
- S druge strane, stranke se mogu dogovoriti i da kupac nece biti duzan da plati ni zakonsku kamatu,
dakle prodavac se unapred odrice prava na zakonsku kamatu koja bi sledila ako kupac ne izvrsi isplatu o
roku.
- Pravilo je da stopa ugovorne kamate ne moze biti visa on najvise stope propisane zakonom ( dakle
ukoliko je ugovorena visa kamata, placace se samo kamata po zakonskoj stopi ).
- Prema nasem pravu, moguce je da kupac placa i kamatu sa vecom stopom od zakonske, ukoliko je u
docnji, a ako je ugovorena niza kamatna stopa od zakonske, duznik placa za vreme docnje kamatu po
zakonskoj stopi.
- Ako je stvar prodata na kredit i ona daje plodove, kupac duguje kamatu od kada mu je stvar predata bez
obzira na to da li je dospela obaveza za isplatu cene.

2.) Obaveza preuzimanja stvari

- Obaveza preuzimanja stvari sastoji se u obavljanju potrebnih radnji, koje su, prema ugovoru ili prirodi
posla, neophodne za izvrsenje predaje stvari, kao i odnosenju same stvari, ako je u pitanju pokretna stvar.
- Prema stanovistu nase sudske prakse, prodavac ne moze sudskim putem prinuditi kupca da preuzme
kupljenu stvar, ali on pada u poverilacku docnju ukoliko neosnovano odbije prijem ispunjenja ili ne
preduzme potrebne radnje da bi prodavac ispunio svoju obavezu ( dakle kupac sada snosi rizik za slucajnu
propast ili ostecenje stvari ).
- Kupac, ipak, nece pasti u poverilacku docnju, ako dokaze da prodavac ne bi bio u stanju da svoju obavezu
predaje stvari izvrsi o roku, i da su te radnje bile blagovremeno preduzete.
- Kupac u poverilackoj docnji duzan je naknaditi prodavcu stetu koji ovaj trpi usled neblagovremenog
izvrsenja obaveze preuzimanja stvari, kao i troskove oko daljeg cuvanja stvari.
- Od dana poverioceve docnje, prestaje teci kamata.
- Kada se kupac nadje u docnji, prodavac je u mogucnosti da se oslobodi svoje obaveze predaje stvari i na
taj nacin sto ce prodatu stvar dati na cuvanje trecem licu i to na trosak i rizik kupca.
- ZOO predvidja da prodavac moze, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac nece isplatiti cenu,
izjaviti da raskida ugovor.

119
- To znaci, da ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar cija mu je predaja ponudjena,
postoji mogucnost da prodavac, uz prisustvo pomenutog uslova, raskine ugovor.

189.) Posebne vrste prodaje ( uopste, pojam, klasifikacija )

- Uopste
- Posebnim odredbama stranke, u okviru pravila kupoprodaje ( dakle ne izlazi se iz pravne prirode
kupoprodaje ) mogu precizirati svoja prava i obaveze na nacin koji u necemu odstupa od do sada navedenih
pravila o kupoprodaji.
- Inspirisane raznim motivima ugovorne strane mogu ugovoriti u korist prodavca izvesna sira prava u
smislu ogranicenja ili uslovljavanja prava na strani kupca ( npr. prodaja sa pravom otkupa ), prodaja sa
zadrzavanjem prava svojine, prodaja sa pravom prece kupovine ), kao sto, i obrnuto, mogu ugovoriti u
korist kupca odredjena sira prava ( pravo preprodaje, kupovina na probu, prodaja na pocek ).
- Kupoprodaja sa pravom otkupa
- Ovo je takav ugovor u kome prodavac zadrzava pravo da u odredjenom roku uzme stvar natrag od kupca
vracajuci mu cenu.
- S obzirom da ovim ugovorom prodavac rezervise pravo povrati odnosno otkupi stvar od kupca u
odredjenom roku, ovaj ugovor se javlja kao jedna pogodnost na strani prodavca i jedno ogranicenje
prava raspolaganja na strani kupca.
- Ako bi pavo otkupa bilo ugovoreno naknadno, posle zakljucenja ugovora o kupoprodaji, onda bi to bio
novi ugovor o kuporpodaji sa izmenjenim ulogama stranaka.
- Kupoprodaji sa pravom otkupa prodavac najcesce ugovara kao jedan od nacina da dodje do sume novca
koja odgovara prodajnoj ceni ustupljene stvari, ali tako da svoju stvar moze uzeti natrag uz povracaj cene
( tako se ova vrsta kupoprodaje u sustini javlja kao pozajmica novca uz obezbedjenje zaloge ).
- Kupac kao vlasnik ustupljene stvari ima pravo da je upotrebljava i koristi, tako da se u stvari vrednost
tog iskoriscavanja javlja kao kamata na sumu novca koju koriti prodavac.
- Rok u kojem prodavac ima pravo otkupa ne bi trebalo da bude duzi od 3 godine.
- ZOO ne regulise kupoprdaju sa pravom otkupa, dakle to je neimenovan ugovor.
- Pravo na otkup se moze nasledjivati i prenositi pravnim poslovima inter vivos, ali sve to u roku svojeg
trajanja.
- Pravo otkupa se vrsi jednostranom izjavom volje prodavca upucene kupcu.
- Ako je vrednost stvari u medjuvremenu povecana, i ako je to posledica kupceve radnje, prodavac ce biti
duzan da mu naknadi sve korisne i nucne troskove i to do visine povecane vrednosti stvari.
- Ukoliko prodavac prekrsi svoju obavezu neotudjenja, prodavac nema pravo da stvar od sticaoca povrati jer
nije njen vlasnik, ali zato ima pravo na naknadu stete od kupca ( ali sticalac mora biti savestan ).
- Prema jednom shvatanju pravne prirode kupoprodaje sa pravom otkupa, i kupac i prodavac su
istovremeno vlasnici iste stvari, samo sto je prodavac vlasnik pod odloznim uslovom, a kupac pod
raskidnim uslovom ( ovo shvatanje dovodi u pitanje iskljucivost prava svojine, i to je osnovni prigovor );
prema drugom shvatanju po sredi su dva odvojena kupoprodajna ugovora sa obrnutim ulogama
stranaka.
- Treba zakljuciti da je kupoprodaja sa pravom otkupa jedan ugovor sa raskidnim uslovom, a taj uslov je
potestativan jer zavisi od volje prodavca.

190.) Prodaja sa pravom zadrzavanja prava svojine

- Ovo je takav vid ugovora o prodaji u kome prodavac zadrzava pravo svojine na prodatoj i predatoj stvari
sve dok kupac ne isplati cenu.
- Aktom predaje, kupac ne stice pravo svojine vec samo drzavinu.
- Ova vrsta ugovora o kupoprodaji pretpostavlja da se cena ne isplacuje istovremeno sa predajom, jer ako
se ta dva kata istovremeno obave, onda se, po logici stvari, ne moze zadrzati pravo svojine na stvari od
isplate.
- Prodavac ugovara odredbu o zadrzavanju prava svojine da bi na taj nacin obezbedio pravo potrazivanja
prema kupcu, jer ovaj, posto nije vlasnik kupljene stvari, ne moze s njom raspolagati sve dok ne izvrsi
isplatu.

120
- Do momenta isplate, prodavac moze svojinskom tuzbom traziti stvar natrag, ne samo od kupca, nego
od bilo kog drzaoca.
- Predmet ovakve kupoprodaje moze biti samo pokretna stvar.
- Sama isplata cene, prema saglasnoj volji ugovorenika, je dovoljan akt za prenos prava svojine na stvari
koja je vec predata u drzavinu kupca ( dakle nije potrebna jos jedna izjava prodavca nakon isplate cene;
ustvari ovo je jedna vrsta predaje skracene ruke ).
- Kada kupac ne izvrsi svoju obavezu o roku ili odbije da je izvrsi uopste, prodavac moze zahtevati
izvrsenje ili raskid ugovora i naknadu stete zbog zadocnjenja ili neizvrsenja.
- U slucaju raskida ugovora moze zahtevati da mu se stvar vrati u stanju u kome je bila predata.
- Prema ZOO rizik slucajne propasti i ostecenja stvari snosi kupac od casa kada mu je stvar predata
( dakle ne vlasnik stvari kako bi bilo prema opstem pravilu ).
- Ukoliko je kupac fakticki prenose stvar na trece lice, prodavac kao vlasnik ce imati pravo na povracaj
( osim ako je treci postao vlasnik stvari npr. sticanjem od nevlasnika ili odrzajem gde se zahteva i njegova
savesnost ).
- Prema jednom misljenju o pravnoj prirodi ugovora o kupoprodaji sa pravom zadrzavanja prava svojine,
ova vrsta prodaje je u sustini zalozno pravo na prodatoj i predatoj stvari radi obezbedjenja
potrazivanja isplate cene ( po ovom shvatanju prirodu ovog ugovora treba traziti prema cilju koji on
obavlja u pravnom prometu ).
- Medjutim, ovo ipak nije zalozno pravo, iako moze sluziti obezbedjenju poverioca, jer se zadrzavanjem
prava svojine ne konstituise nikakvo stvarno pravo na tudjoj stvari, i s obzirom da kupac nije postao vlasnik
stvari, on ne moze ni raspolagati tom stvari, a ako bi to bilo zalozno pravo kupac bi kao duznik i vlasnik
zalozene stvari ovu stvar mogao otudjiti.
- Veci broj autora, odbacujuci zalozno pravo kao objasnjenje pravne prirode ovoga ugovora, prihvata
stanoviste po kom se zadrzavanje prava svojine moze objasniti pomocu uslova ( ovde se uslovljava sam
ugovor o prodaji ).

191.) Prodaja sa pravom prece kupovine

- Ovo je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari
odredjenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.
- Ako prodavac ne prihvati ponudu, kupac moze prodati stvar trecem licu, dakle ogranicenje slobode
ugovaranja, koje je na osnovu ugovora imao, nestaje.
- Odredbom o precoj kupovini u ugovoru, prodavac pokazuje interesovanje za dalju pravnu sudbinu
stvari.
- Prodavac ima pravo na precu kupovinu samo u slucaju kada je kupac odlucio da proda stvar, a ne i
kada otudjuje stvar na neki drugi nacin (npr. poklonom ili razmenom).
- ZOO predvidja da je prodavac duzan obavestiti kupca na pouzdan nacin o svojoj odluci da se koristi
pravom prece kupovine u roku od mesec dana, racunajuci od dana kad ga je kupac obavestio o
nameravanoj prodaji trecem licu ( no ako su stranke same u ugovoru odredile koliki je rok za razmisljanje
prodavca, onda ce se gledati taj rok, dakle zakonski rok je dispozitivan ).
- Pravo prece kupovine se vrsi izjavom volje prodavca upucene kupcu po opstim pravilima koja vaze za
prihvat ponude ( forma te izjave zavisi od forme samog ugovora u konkretnom slucaju ).
- U slucaju da kupac ne ucini ponudu prodavcu, vec stvar otudji trecem licu, prodavac vrsi svoje pravo prece
kupovine izjavom da stvar kupuje iz istovremeno polaganje cene kod suda, i to one cene koju je kupac
ugovorio sa trecim licem.
- Prodavac se ne moze pozivati na pravo prece kupovine u slucjau prinudne javne prodaje, ali prodavac
cije je pravo prece kupovine bilo upisano u javnoj knjizi moze zahtevati ponistenje javne prodaje, ako nije
bio posebno pozvan da joj prisustvuje.
- ZOO predvidja da pravo prece kupovine prestaje posle 5 godina od zakljucenja ugovora, ako nije
ugovoreno da ce ono prestati ranije ( duzi rok se svodi na rok od 5 godina ).
- ZOO se opredelio za neprenosivost ovog prava, jer je on ovezano za licnost, pa se kao takvo ne mzoe
prenositi ni pravnim poslovima inter vivos, ni poslovima mortis causa.
- Kada kupac prekrsi svoju obavezu koju ima po odredbi o pravu prece kupovine i proda stvar i prenese
svojinu trecem licu ne obavestavajuci o tome prodavca, pitanje se postavlja koja su prava na strani prodavca,
odnosno kakav je polozaj treceg lica.

121
- Ako je trece lice nesavesno, onda prodavac moze zahtevati da se prenos ponisti i da se stvar njemu
ustupi pod istim uslovima.
- Ovo pravo moze ostvariti u roku od 6 meseci ( subjektivni rok ), ali ovo pravo u svakom slucaju prestaje
po proteku 5 godina ( objektivni rok ).
- Medjutim, ako je kupac netacno obavestio prodavca o uslovima prodaje trecem licu iako je to lice bilo
nesavesno, onda se rok od 6 meseci racuna od dana kada je prodavac saznao za tacne podatke uslova
prodaje.
- Ako je trece lice savesno ( tj. nije znalo za postojanja prava prece kupovine ), onda je ono konacno i
steklo pravo svojine prodate i predate stvari.
- Prodavac, u ciju je korist bilo konstituisano pravo prece kupovine, moci ce tada samo da zahteva od
kupca naknadu stete.
- Kada je pravo prece kupovine upisano u javne knjige, onda se sticalac ne moze pozivati da mu postojanje
preceg prava kupovine nije bilo poznato.
- Zakonsko pravo prece kupovine
- Izvor prava prece kupovine pored ugovora i testamenta, moze biti i zakon.
- Cela prica se svodi na drustvenu svojinu, koja vise nema kod nas, pa zato nisam pisao o ovome
( Peroviceva knjiga je stara!!! ).

192.) Kupovina na probu

- Kupovina na probu je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba
da bi utvrdio da li mu odgovara i da u utvrdjenom roku obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru.
- Ako u odredjenom roku ( koji se odredjuje ugovorom ili obicajem, ili se odredjuje primereni rok od strane
prodavca ) ne ucini ovo obavestenje smatra se da je odustao od ugovora.
- Medjutim, ako je stvar predata kupcu da bi je on isprobao do odredjenog roka, a on je ne vrati bez
odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.
- Ova vrsta kupoprodaje daje kupcu sira ovlascenja (za razliku od prethodnih izlaganja) od onih koje bi
imao kod osnovnog vida kupoprodaje.
- Postoji i kupovina po pregledu koja predstavlja modalitet kupovine na probu.
- Osnovna razlika je u tome sto je kod kupovine na probu ugovor zakljucen momentom saglasnosti volja, ali
sa pravom kupca da se u odredjenom roku izjasni da li stvar, saobrazno njegovim zeljama, konacno prima ili
odbija njen prijem, a kod kupovine po pregledu ugovor ne nastaje sve dok se stvar ne pregleda odnosno
isproba.
- ZOO kaze da se na kupovinu po pregledu shodno primenjuju odredbe koje se odnose na kupovinu na probu
( dakle ona pravila koja se mogu primeniti, s obzirom na razliku izmedju ove dve kupovine ).
- Za razliku od kupovine na probu gde opstanak ugovora zavisi od volja kupca, postoji i prodaja gde se
proba vrsi prema objektivnom kriterijumu, a to je tzv. objektivna proba.
- Ovde ugovor ne zavisi od kupcevog nahodjenja vec od utvrdjenja cinjenice da li je stvar podobna za
odredjenu upotrebu.
- Kada je kupovina na probu zakljucena, od znacaja je razlikovati da li je usledio akt predaje stvari ili do
predaje nije doslo.
- Ako stvar nije predata kupcu, u sumnji se uzima da on ugovorom nije obavezan pre nego sto izjavi da stvar
prima ( odlozni uslov ), a prodavac prestaje biti u obavezi ako se kupac do isteka roka za probu ne izjasni da
stvar prima ( raskidni uslov )..
- Ukoliko prodavac u tom roku otudji stvar i na taj nacin onemoguci probu i eventualnu kupovinu,
odgovarace kupcu za naknadu stete, a pravni polzaj treceg zavisice od njegove savesnosti.
- Prodavceva obaveza u tom pogledu prestaje ukoliko kupac ne preduzme potrebne radnje da obavi probu u
roku odredjenom ugovorom ili obicajem.
- Ako je stvar koja je predmet kupovine, vec predata kupcu u svrhu probe, a on stvar ne vrati i ne izjavi da
odbija njen prijem u roku koji je ugovorom ili obicajem odredjen, smatrace se da ugovor o kupoprodaji
proizvodi pravna dejstva i da vise ne zavisi od kupceve probe.
- Smatrace se, takodje, da je kupac ostao pri ugovoru, ako u odredjenom roku za probu isplatio cenu ili je
koristio stvar na drugaciji nacin od onoga koji je bio potreban u svrhu obavljanja probe.

122
- U odsustvu ugovorom ili obicajem odredjenog roka, prodavac moze odrediti primereni rok kupcu u kome
ovaj treba da se izjasni o kupovinu u slucaju da mu stvar nije bila predata odnosno ako mu je bila predata
kupac ima odmah da se izjasni po prodavcevoj opomeni, ukoliko nije bio predvidjen rok.
- Prema ZOO, rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do
kupceve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kad je kupac duzan vrstiti stvar prodavcu.

193.) Prodaja po uzorku ili modelu

- Ovde kupac predmet ugovora i njegova svostva odredjuje prema uzorku ili modelu koji iskljucivo treba da
posluzi radi sravnjenja ili uporedjenja sa kupljenom stvari i njenim svojstvima.
- Zakljucujuci ovakav ugovor, prodavac se obavezuje da kupcu preda stvar istog svostva koje ima dati
uzorak ili model.
- Prema ZOO, u slucaju prodaje po uzroku ili modelu kod ugovora u privredi ako stvar koju je prodavac
predao kupcu nije saobrazna modelu ili uzorku, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca
za materijalne nedostatke stvari, a u drugim slucajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje
obaveze.
- To znaci da kupac moze zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez
nedostatka; zahtevati snizenje cene; izjaviti da raskida ugovor ( i u svakom slucaju ima i pravo na naknadu
stete ).
- Ako se uzorak pokvari ili propadne kod kupca, cak i bez njegove krivice, prodavac nije duzan da dokazuje
da stvar odgovara uzorku, vec na kupca pada teret da dukazuje suprotno.

194.) Prodaja sa specifikacijom

- Kupoprodaja sa specifikacijom je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac zadrzava pravo da blize
odredi svojstva stvari o cijoj vrsti i kolicini je vec postugnuta saglasnost ( npr. da blize doredi dimenzije,
oblik, boju...), ali tako da ukoliko to svoje pravo ne ostvari u odredjenom roku, prodavac moze raskinuti
ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome sto mu je poznato o kupcevim potrebama.
- Ovde se stranke sporazumevaju samo o genericno odredjenoj stvari i njenoj kolicini, a kupac zadrzava
pravo da u odredjenom roku izvrsi specifikaciju dostavljajuci prodavcu bliza uputstva o svojstvima stvari.
- U slucaju da prodavac izvrsi sam specifikaciju, on je duzan da obavesti kupca o ucinjenoj specifikaciji,
odnonso o njenim pojedinostima i da odredi jedan razuman rok u kome bi kupac eventualno izvrsio
drugaciju specifikaciju.
- Odredba o specifikaciji nema znacaja za nastanak ugovora, vez za njegova pravna dejstva.
- Od kupceve specifikacije zavisi pravni opstanak ugovora.
- Sa aspekta kupca specifikacija ima svojstvo odloznog potestativnog uslova, jer od njenog nastupanja za
kupca nastaje pravo da zahteva predaju stvari.
- Medjutim, posto ugovor nastaje nezavisno od kupceve specifikacije, ukoliko ona izostane i prodavac
raskine ugovor, onda ona, ako se posmatra ceo ugovorni odnos, ima osobenosti raskidnog uslova.

195.) Prodaja sa obrocnim otplatama cene

- To je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac stice pravo da ne izvrsi isplatu cene istovremeno sa
prijemom stvari, vec kanije, i to u ratama u odredjenim vremenskim razmacima.
- Ukoliko se ugovori da ce kupac biti duzan da isplati cenu u odredjenom roku po prijemu stvari, kazemo da
je to ugovor o kupoprodaji na pocek.
- Kada je ovaj ugovor tako zakljucen da kupac posle prijema stvari nije duzan da isplati cenu odjednom, vec
u ratama, rec je o kupoprodaji sa obrocnim otplatama cene.
- Ugovorom se moze odrediti i da prodavac zadrzi pravo svojine na stvari sve do konacne isplate cene
( ako to nije ugovoreno smatra se da je kupac aktom predaje stekao svojinu ).
- Ova vrsta kupoprodaje je u stvari jedna vrsta kreditiranja kupca.
- Prema ZOO ova vrsta kupoprodaje se odnosi na pokretne stvari ( ali moguce je u odredjenim slucajevima,
steci pravo svojine na stanu i pre konacne isplate cene ).

123
- Uvaj ugovor je pismen ( forma ad solemnitatem ), zbog sigurnosti pravnog prometa.
- Odstupanje od osnovnog vida kupoprodaje oglada se i u tome, sto ugovor o prodaji sa obrocnim otplatama
cene, podrazumeva vise bitnih sastojaka ugovora u odnosu na osnovni vid kupoprodaje, pa ovde, pored
stvari i njene cene, u ispravi o ugovoru se moraju, pod pretnjom nistavosti, naci i: ukupan iznos svih
obrocnih otplata; iznos pojedinih otplata; njihov broj; njihovi rokovi; odredba da kupac moze odustati od
ugovora ako to pismeno saopsti prodavcu u roku od 3 dana od potpisivanja isprave i da se od ovog prava
kupac ne moze odreci unapred.
- Kupac moze u toku izvrsenja ugovora i da se odrekne ovlascenja da cenu placa u ratama na taj nacin sto ce
je isplatiti odjednom, a prodavac je duzan da primi ovakvu isplatu.
- Ako su stranke ugovorile da ce prodavac imati pravo da raskine ugovor ukoliko kupac izostane sa nekom
ratom, onda je rec o raskidnom uslovu koji daje mogucnost prodavcu da ugovor raskine.
- Ukoliko ugovorom nisu predvidjene pravne posledice neisplate rate, posle isplate pocetne otplate prodavac
moze raskinuti ugovor ako kupac dodje u docnju s najmanje dve uzastopne otplate, koje predstavljaju
najmanje osminu cene.
- Izuzetno, prodavac moze raskinuti ugovor kad kupac dodje u docnju sa isplatom samo jedne rate, ako za
isplatu cene nije predvidjeno vise od 4 rate.
- Pored toga, prodavac je ovlascen, umesto da raskine ugovor, da zahteva od kupca isplatu celog ostatka
cene, ali je pre toga duzan da ostavi kupcu naknadni rok od 15 dana.
- Postoji i posebno pravilo da na trazenje kupca sud moze produziti rokove otplate ako za to postoje
opravdani razlozi, sto je fakticko pitanje za svaki konkretni slucaj, a potrebno je i da kupac pruzi neko
obezbedjenej ( npr. jemstvo ) i da usled toga prodavac ne trpi stetu sto je takodje fakticko pitanje.
- Kupac kome je sud produzio rokove za otplatu zadocnelih otplata, ne bi bio oslobodjen placanja zateznih
kamata ( jer za pojam docnje nije relevantna krivica duznika ).
- Pravilo da se ugovorena kazna ne moze predvideti kod novcanih obaveza ( zbog postojanja zatezne
kamate i eventualno ugovorene kamate, pa da ne bude previse za duznika ) postuje se i u materiji prodaje sa
obrocnim otplatama cene, s obzirom da je kupac duznik novcane obaveze.
- Pravilo je da u slucaju raskida nastupa restitucija i obe strane su duzne da ucine povracaj u predjasnje
stanje.
- Prodavac je duzan da vrati kupcu sve primljene otplate sa zakonskom kamatom, kao i da naknadi kupcu
nuzne troskove koje je ucinio za stvar.
- Kupac je u obavezi da prodavcu vrati stvar i to u onom stanju u kojem je bila kada mu je bila predata, kao i
da mu pruzi odgovarajucu naknadu za njeno upotrebljavanja do momenta raskida.
- Sva navedena pravila se odnose i na npr. ugovor o lizingu, gde se jedna strana obavezuje drugoj strani da
preda odredjenu stvar na upotrebu i koriscenje, a duga strana se obavezuje da sukcesivno placa naknadu i to
tako da joj posle odredjenog vremena ta stvar predje u svojinu ( dakle efekat je isti kao i u ugovoru sa
obrocnim otplatama cene ).

196.) Prodajni nalog

- Prodajni nalog je ugovor kojim se jedna strana ( nalogoprimac ) obavezuje da odredjenu pokretnu stvar
koju joj je predala druga strana ( nalogodavac ) proda za odredjenu cenu u odredjenom roku ili da je u tom
roku vrati nalogodavcu, a ako je ne proda i ne preda odredjenu cenu nalogodavcu do odredjenog roka niti je
vrati u istom roku, smatra se da je on kupio stvar.
- S ozbirom da je predaja stvari ranije izvrsena, tako da se nalogoprimac nalazi u drzavini stvari u momentu
isteka roka, on pravo svojine stice putem traditio brevi manu, bez obzira da li je isplatio kupovnu cenu.
- A ukoliko ne isplati cenu, to moze biti razlog za raskid ugovora i povracaj stvari, postupajuci po opstim
pravilima raskida ugovora zbog neispunjenja.
- Ali, ukoliko nalogoprimac u odredjenom roku stvar proda i stvar preda nalogodavcu, onda se pravni odnos
medju strankama regulise primenom pravila i punomocstvu ( nalogodavac ima pravni polozaj
vlastodavca, a nalogoprimac punomocnika ).
- Nalogodavac snosi rizik slucajne propasti stvari, jer on ima pravo svojine na stvari sve dok
nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odredjenu cenu nalogodavcu odnosno do isteka roka.
- Nalogodavac ne moze raspolagati na stvari koja cini predmet prodajnog naloga sve dok mu eventualno
ne bude vracena od strane nalogoprimca.

124
- Do isteka roka, nalogoprimac se prema stvari mora odnositi sa paznjom dobrog domacina odnosno
privrednika, a odgovarace za stetu koju nanese svojom krivicom ili upotrebom stvari.
- Prodajni nalog, za razliku od punomocstva, ne moze se opozvati.
- On moze samo sacekati ishod naloga koji moze biti takav da mu donese ili polozaj prodavca ili
vlastodavca ili prestanak naloga.
- Prodajni nalog se razlikuje od punomocstva i po tome sto punomocnik ne postaje vlasnik poverene mu
stvari ukoliko je u odredjenom roku ne proda, kao sto je to slucaj kod prodajnog naloga.

197.) Ugovor o razmeni ( pojam, pravne osobine, bitni elementi )

- Pojam
- Ugovor o razmeni je takav ugovor u kome se svaki ugovornik obavezuje prema svom ugovorniku da
preda stvar koja se razmenjuje tako da on stekne pravo svojine.
- Iz ovog ugovora nastaju za svakog ugovornika obaveze i prava koja iz ugovora o kupoprodaji nastaju
za prodavca.
- Ovaj ugovor pretpostavlja razmenu stvari bez posredstva novca.
- Prema ZOO predmet ovog ugovora mogu biti i prenosiva prava ( npr. vrsenje rpava plodouzivanja,
imovinsko-pravna ovlascenja autorskog prava..).
- I bestelesne stvari mogu biti predmet ugovora o razmeni.
- U nasem pravu, ovaj ugovor ima samo obligaciono dejstvo ( svojina se prenosi tek predajom stvari ), dok
kad je predmet npr. neka bestelesna stvar, ugovornik postaje titular tog prava momentom zakljucenja
ugovora.
- Ako se apstrahuje posredstvo novca, razmenom i kupoprodajom se uglavnom postizu isti pravni efekti, i
zbog toga se pravila o kupoprodaji primenjuju i na ugovor o razmeni u tom smislu sto se svaki ugovornik
smatra kao prodavac u pogledu stvari koju daje, a kao kupac u pogledu stvari koju dobija.

- Pravne osobine
- Ugovor o razmeni spada u kategoriju imenovanih ugovora, jer mu zakon odredjuje ima i predvidja pravila
kojima se reulisu odnosi ugovornih strana.
- Ovaj ugovor je uglavnom neformalan, medjutim ugovor o razmeni nepokretnosti mora biti zakljucen u
pismenoj formi.
- Ovaj ugovor je dvostrano obavezan i teretan.
- S obzirom da je u trenutku zakljucenja ugovora o razmeni poznata visina i uzajamni odnos prestacija, ovaj
ugovor je komutativan, mada moze biti zakljucen i kao aleatoran, ali to mora nedvosmisleno proizlaziti iz
volje ugovornika.
- Ugovor o razmeni moze biti zakljucen kao ugovor sa trenutnim izvrsenjem, i kao ugovor sa trajnim
izvrsenjm obaveza.
- Ovaj ugovor spada u grupu jednostavnih, a ne mesovitih ugovora.
- Ovaj ugovor dolazi u red ugovora sa sporazumno odredjenom sadrzinom, ali moze biti zakljucen i kao
ugovor po pristupu.
- To je samostalan ugovor, jer njegovo postojanje i dejstvo nije u zavisnosti od drugog ugovora.
- Po pravilu, to nije ugovor koji se zakljucuje s obzirom na licnost, ali moze biti zakljucen i kao ugovor
inter partes.
- Ovaj ugovor je kauzalan a ne apstraktan, jer se iz samog ugovoravidi cilj obvezivanja.

- Bitni elementi
- Dok su bitni elementi ugovora o kupoprodaji stvar i cena, ovde su bitni elementi samo stvari ili odredjena
prava ( razmena dve stvari se vrsi bez novca ).
- Da bi jedna stvar mogla da bude predmet ovog ugovora, potrebno je da ispuni i opste uslove koji se odnose
na mogucnost, dozvoljenost i odredjenost predmeta.
- Predmet ugovora moze biti i pokretna i nepokretna stvar.
- Ako se predmet jedne obaveze sastoji iz odredjene stvari i sume novca, radice se o razmeni ukoliko je
vrednost stvari veca od vrednosti novca ( ako je obrnuto, onda je to kupoprodaja ).
- Predmet ugovora o razmeni ne moze biti neka radnja ili uzdrzavanje od radnje.
- Ukoliko se stvar ili pravo ustupi drugome radi neke njegove radnje, onda to moze biti ugovor o delu.

125
- Moguce je da predmet obaveze bude stvar ili pravo i odredjena radnja, ali tada je za pitanje kvalifikacije
ugovora o razmeni bitno ustanovisti da li je stvar odnosno pravo vece vrednosti od odredjene radnje.

198.) Obaveze stranaka kod ugovora o razmeni

-Ugovor o razmeni stvara uzajamne obaveze predaje stvari koje se razmenjuju i to tako da se stekne pravo
svojine.
1.) Obaveza predaje stvari
- Oba ugovornika imaju obavezu da izvrse predaju stvari na nacin, mesto i vreme kako je to ugovorom
predvidjeno.
- Predaja stvari predstavlja jedan materijalni akt koji se sastoji iz odredjenih radnji koje omogucavaju
sticaocu drzavinu stvari.
- Stranke su duzne da jedna drugoj predaju stvar sa svim pripacima, ukoliko nije drugacije ugovoreno.
- One su duzne da predaju i plodove, ali samo one koji su nastali posle roka predvidjenog za izvrsenje
obaveze predaje stvari.
- Kada se predaja stvari ne vrsi u momentu zakljucenja ugovora, nastaje za svakog ugovornika obaveza
cuvanja stvari sve do momenta predaje, pa svaki ugovornik odgovara za stetu na stvari do koje bi doslo
njegovom krivicom.
- Razik za slucajnu propast stvari snosi vlanik stvari do momenta predaje.
- Ukoliko je sticalac pao u poverilacku docnju, on ce snositi razik za slucajnu propast stvari ili ostecenje
stvari, iako prenosilac ima drzavinu stvari ili je stvar data nekom trecem licu na cuvanje dok se pitanje
predaje stvari ne regulise.
- Rok predaje se utvrdjuje samim ugovorom ili odgovarajucim pravnim standardom s obzirom na prirodu
posla, a ukoliko se ne moze na taj nacin ustanoviti, onda svaka strana moze zahtevati predaju, ukoliko je
sama spremna da svoju obavezu predaje izvrsi.
- Troskove predaje, ukoliko nije drugacije ugovoreno, snose oba ugovornika, svako za sebe.
2.) Obaveza zastite u slucaju materijalnih i pranih nedostataka
- Ovaj ugovor je ugovor sa naknadom tako da je kod njega ustanovljena obaveza na strani prenosioca da
garantuje pribaviocu korisnu i mirnu drzavinu stvari.
3.) Obaveza preuzimanja stvari
- Prenosilac ima pravo da zahteva od pribavioca da ovaj preduzme odgovarajuce radnje, kako bi predaja
stvari mogla biti izvrsena onako kako je ugovorom bila predvidjena.
- Sankcija za neizvrsenje ove obaveze ogleda se u pogorsanom polozaju pribavioca.
- Ako on odbije da izvrsi dospelo preuzimanje stvari, a pri tom nije bio sprecen razlozima za koje nije
odgovoran ( slucaj, visa sila ), on pada u poverilacku ducnju i ubuduce snosi razik za slucajnu propast stvari,
s tim sto duguje i naknadu stete.

199.) Ugovor o poklonu ( pojam, pravne osobine, bitni elementi )

- Pojam
- Ugovor o poklonu je ugovor kojim jedan ugovornik ( poklonodavac ) prenosi ili se obavezuje da prenese
na drugog ugovornika ( poklonoprimac ) pravo svojine odredjene stvari odnosno drugo odredjeno pravo ili
da mu, na racun svoje imovine, ucini neku korist, i to sve bez odgovarajuce nadokade.
- Ovde je rec o dvostranom pravnom poslu inter vivos ( za razliku od testamenta ), gde se saglasnoscu
volja vrsi prenos odredjenog prava sa jednog lica na drugo, bez naknade.
- Pojam ovog ugovora podrazumeva odsustvo svake prethodne obaveze na strani poklonodavca da
predmet poklona preda poklonoprimcu, jer poklon treba da bude rezultat dobrovoljnog i potpuno
slobodnog opredeljivanja poklonodavca.
- Pojam ovog ugovora ne obuhvata ni odricanje od nekog prava u korist drugog, ili odricanje nekog prava
pre nego sto je pribavljeno...jer u ovim slucajevima nema saglasnosti volja i namere da se poklon ucini.

- Pravne osobine
- Poklon je imenovan ugovor.

126
- On je formalan ugovor, sto znaci da ne nastaje solo consensu, dakle za njegov nastanak je potrebno, pored
saglasnosti volja, ispuniti i zakonom predvidjenu formu.
- Ako zakon nije nesto posebno predvideo, ugovor o poklonu se zakljucuje ili potpisom teksta izjave
( pismena form ) ili prostom predajom stvari ( relana forma ).
- Ali, zakonodavac nekada izricito zahteva ispunjenje tacno odredjene forme, kao sto je to slucaj kod
prenosa prava svojine na nepokretnosti.
- Forma poklona sluzi postizanju dve svrhe: da zastiti interese poklonodavca jer otklanja brzo i lakomisleno
odlucivanje; i da u javnom interesu ucini vodljivim pobude koje mogu biti nedozvoljene, a takodje i da
unese vise pravne sigurnosti.
- Ovaj ugovor je jednostrano obavezan dobrocin ugovor.
- Poklon je kumulativan a ne aleatoran ugovor, jer se u trenutku njegovog zakljucenja zna koja strana je
poverilac, a koja duznik, i koliko je vrednost dugovane prestacije ( izuzetno on oze biti i aleatoran ).
- Ovaj ugovor moze biti zakljucen i kao ugovor sa trenutnim izvrsenjem, a moguce ga je zakljuciti i kao
ugovor sa trajnim izvrsenjem obaveze.
- To je je jednostavan a ne mesovit ugovor.
- Ovaj ugovor se u vecini slucaja zakljucuje s obzirom na svojstva licnosti ( on je uglavnom motivisan
ljubaznoscu poklonoprimca, tako da on radja pravo vezano za tu licnost ).
- Ovaj ugovor je samostalan, a ne akcesoran, kauzalan, a ne apstraktan.

- Bitni elementi
1.) Predmet poklona
- Predmet poklona moze biti stvar, odredjeno imovinsko pravo ili neka korist.
- Da bi jedna stvar bila predmet ugovora o poklonu potrebno je da se ispune uobicajeni uslovi koji se odnose
na mogucnost, dozvoljenost i odredjenost predmeta.
- Predmet poklona moze biti i pokretna i nepokretna stvar, koja nije izvan gradjanskopravnog prometa.
- Predmet poklona su stvar koje postoje u trenutku zakljucenja ugovora, ali to mogu biti i buduce stvari
( tada se ugovor zakljucuje u piemenoj formi ili formi javne izprave kojom se poklonodavac obavezuje da
prenese pravo svojine buduce stvari aktom njene predaje ).
- Pravilo je da se sa tudjom stvari poklon ne moze ciniti, i ako se ucini pada i unistava se.
- Sto se tice pravnog odnosa ugovornika u slucaju poklona tudje stvari, treba voditi racuna o savesnosti
poklonodavca, jer ko sa znanjem tudju stvar pokloni i ovu okolnost prema poklonoprimcu precuti, odgovara
za stetne posledice.
- Ugovorom o poklonu tudje stvari ne moze biti povredjeno pravo vlasnika stvari, ali ni neko drugo stvarno
pravo ciji je titular trece lice ( titular prava sluzbenosti ili zaloge ne moze biti ostecen poklonom stvari
povodom koje su ta prava ustanovljena ).
- Predmet poklona moze biti i trazbeno pravo koje nije vezano za licnost poklonodavca i ciji prenos nije
zabranjen zakonom, odnosno cija se priroda ne protivi prenosom na drugog.
- Ustupilac trazbine ( poklonodavac ) ne garantuje prijemniku ( poklonoprimcu ) postojanje i naplativost
trazbine u momentu izvrsenog ustupanja.
- Poverilac jedne trazbine, iz razlicitih motiva, moze izjaviti duzniku da nece traziti ispunjenje i ukoliko se
duznik sa time saglasi, nastaje ugovor o poklonu, koji za svoj neposredan predmet nema stvar u iznetom
smislu, vec odredjeno trazbeno pravo.
- Pored stvari i odredjenih imovinskih prava, predmet poklona moze biti i neka druga imovinska korist
koja za poklonoprimca znaci neposredno uvecanje imovine ( tako npr. predmet poklona moze biti i
fakticki rad koji neposredno uvecava imovinu poklonoprimca, ukoliko poklonodavac to cini na osnovu
namere darezljivosti ).
- Poklon je ugovor kojim se stice pravo svojine ili drugo imovinsko pravo, bez ikakve obaveze vracanja
stvari, sto se redovno zahteva kod drugih dobrocinih ugovora ( npr. beskamatni zajam, ostava, posluga ).
2.) Animus dodandi
- Poklonodavac se obavezuje prema poklonoprimcu, ne zbog naknade koju od njega ocekuje, nego zbog
toga, sto iz nekih drugih motiva, hoce da uveca njegovu imovinu.
- Namera darezljivosti se nikada ne pretpostavlja, vec mora nedvosmisleno proizlaziti iz sadrzine
ugovora ili skupa relevantnih okolnosti konkretnog slucaja.
- Odluka poklonodavca da ucini poklon moze biti zasnovana na razlicitim motivima, pocev od licnosti
poklonoprimca ( zahvalanost, vracanje usluge ), pa do opste moralnih i humanih pobuda.

127
200.) Posebne vrste poklona
- Poklon na nalogom ili teretom
- To je takav ugovor o poklonu u kome poklonodavac stice pravo da raskine ugovor ukoliko poklonoprimac
ne izvrsi odredjenu radnju u korist poklonodavca ili treceg lica ili ukoliko ne postuje pravo koje je
poklonodavac zadrzao za sebe ili za treceg.
- Ta radnja moze se sastojati u preduzimanju odredjenog akta ( cinjenje ) ili u uzdrzavanju od preduzimanja
odredjenog akta ( necinjenje ).
- Moguce je da poklonodavac nalozi poklonoprimcu da na odredjeni nacin koristi predmet poklona
( npr. ne sme raspolagati glavnicom poklonjenog novca, ego samo kamatom..).
- Nalog predstavlja odredjeno ogranicenje i duznost na strani poklonoprimca.
- Poklon sa nalogom odstupa od osnovnog vida poklona u tome sto poklonoprimac ovde prima odredjenu
duznost, tako da od njenog izvrsenja zavisi pravno dejstvo poklona.
- Ukoliko se ta duznost javlja kao ekvivalent i protivrednost prestacije poklonodavca, onda to nije poklon,
vec naki teretni ugovor.
- Dakle, poklon sa nalogom mora nositi osnovna obelezja poklona- uvecanje odnosno smanjenje imovine na
osnovu darezljivosti.
- Ako poklonoprimac ne izvrsi nalog na vreme i na nacin kako je to ugovorom o poklonu predvidjeno,
poklonodavac moze raskinuti ugovor jednostranom izjavom volje, osim kada je trece lice steklo pravo da
zahteva izvrsenje naloga.
- S obzirom na besplatnost, kao osnovno obelezje poklona, i poklonoprimac moze raskinuti ugovor i
izvrsiti povracaj primljenog, ukoliko je vrednost naloga postala veca od vrednosti poklona ili je izvrsenje
naloga postalo znatno otezano.
- Po pravnoj prirodi, poklon sa nalogom je ugovor sa raskidnim uslovom.
- Ako je predmet naloga zabranjen prinudnim pravnim ili moralnim propisima ili ga je nemoguce izvrsiti od
strane poklonoprimca, smatra se, da u takvom slucaju ugovor prozivodi pravno dejstvo bez naloga.

- Mesoviti poklon
- To je takav ugovor o poklonu u kome se ugovornici uzajamno obavezuju, ali tako da veca vrednost
prestacije jednog ugovorenika predstavlja poklon za drugog.
- Poklon se ovde, u stvari, javlja zajedno sa nekim drugim ugovorom.
- Mesoviti poklon se ne pretpostavlja, vec se nuzno zahteva utvrdjenje namere darezljivosti, koja moze biti
izrecno izrazena ili porizlaziti iz prirode i okolnosti konkretnog slucaja.
- Kada se kod mesovitog ugovora ustanovi animus dodandi, onda to ima za posledicu da se takav ugovor ne
moze napadati zbog prekomernog ostecenja ili nekog drugog sredstva kojim se stiti princip ekvivalentnosti
uzajamnih prestacija.

- Uzajamni poklon
- To je takav ugovor o poklonu u kome stranke uslovljavaju njegovo pravno dejstvo zakljucenjem drugog
ugovora o poklonu u kome ce uloge stranaka biti obrnuto postavljene.
- Ovde je rec o uzajamnom uslovljavanju dva ugovora o poklonu koji se zakljucuju izmedju istih lica
koja u ta dva akta imaju razlicite pravne pozicije.
- Ukoliko bi vrednosti predmeta prestacija kod uzajamno uslvljenih poklona bile iste, ne bi se radilo o
uzajamnom poklonu, vec o nekom teretnom ugovru ( isto bi bilo i ako bi odsustvovala namera
darezljivosti ).

- Nagradni poklon
- To je takav ugovor o poklonu kod koga je namera darezljivosti zasnovana na odredjenoj radnji, zasluzi
ili drzanju poklonoprimca, tako da se poklon javlja kao priznanje ili nagrada poklonoprimcu.
- Poklonoprimac ovde nema nikakvo pravo na predmet poklona pre nego sto se ugovor o poklonu zakljuci,
odnosno poklonodavac nema nikakvu pravnu obavezu da ovaj poklon ucini ( to je akt njegove slobodne
volje ).

128
- Poklon zasnovan na moralnoj duznosti
- Ovo je takav ugovror o poklonu kod koga animus dodandi proizlazi iz odredjene moralne duznosti
( razlika od nagradnog poklona je u tome sto je tamo neka radnja poklonoprimca posluzila kao neposredni
motiv poklona, a ovde je to uglavnom neki srodnicki ili prijateljski odnos ).

- Poklon u opstekorisne svrhe

- Ovo je takav ugovor kod koga je namera darezljivosti zasnovana na motivu postizanja neke
opstekorisne svrhe.
- Ovaj ugovor se cesto zakljucuje sa nalogom da se predmet poklona ima upotrebiti na tacno odredjen nacin,
kako bi se sto bolje postigla svrha zbog koje je poklon ucinjen.

- Poklon za slucaj smrti

- Ovo je takav ugovor kod koga je predaja predmeta poklona odlozena do momenta smrti poklonodavca.
- Takav ugovor se zakljucuje u odredjenoj formi ( javna isprava ), ali bez predaje predmeta poklona, sto
znaci da poklon za slucaj smrti ne moze nikada biti realan ugovor.
- Za njegov nastanak se zahteva saglasnost volja poklonodavca i poklonoprimca, za razliku od legata kao
jednostrano i strogo formalne izjave sa dejstvom mortis causa.
- Poklonoprimac se ne tretira kao naslednik, vec kao poverilac iz jednog ugovora cije je pravno dejstvo u
pogledu predaje predmeta poklona bilo odlozeno do smrti poklonodavca.

201.) Obaveze poklonodavca kod ugovora o poklonu

- Ugovor o poklonu stvara obaveze samo na strani poklonodavca ( obaveza zahvalanosti poklonoprimca je
vise moralne nego pravne prirode ).
1.) Obaveza prenosa odredjenog prava i predaja stvari
- Obaveza poklonodavca da prenese pravo svojine odredjene stvari javlja se kod poklona koji se zakljucuje
salgasnocu formalno izrazenih volja, a ne i kod poklona koji se zakljucuje predajom stvari.
- Momentom predaje stvari, ugovor je zakljucen i istovremeno je preneseno pravo svojine povodom te
stvari.
- Kad poklon ima za predmet neko trazbeno pravo ( bestelesna stvar ), smatra se da je prenos izvrsen
momentom zakljucenja ugovora, ukoliko nije drugacije ugovoreno.
- Obaveza poklonodavca da izvrsi predaju stvari na osnovu zakljucenog ugovora o poklonu pretpostavlja
preduzimanje takvih radnji koje su, prema ugovoru ili odgovarajucem pravnom standardu, potrebne da bi
poklonoprimac stekao drzavinu stvari.
- Poklonodavac je duzan da preda stvar u onom stanju u kojem je bila u vreme zakljucenja ugovora, i sa
svim pripacima.
- Poklonodavac ostaje vlasnik stvari sve do njene predaje, i zato snosi rizik slucajne propasti stvari.
- Ako stvar propadne bez njegove krivice, on nece biti u obavezi prema poklonoprimcu pod
pretpostavkom da se radi o individualno odredjenoj i nezamenljivoj stvari ( ako je stvar genericna, onda
hoce ).
- Pravila o predaji poklonjene stvari ne odstupaju od pravila prodate stvari ( pise gore ).
2.) Obaveza naknade stete
- Poklonodavac odgovara za svu stetu koju je poklonoprimac pretrpeo usled pravnih i fizickih mana,
ukoliko je za te mane znao ili mora znati.
- Naknada moze obuhvatati troskove zakljucenja i izvrsenja ugovora, parnicne troskove ( ako je stvar
imala pravni nedostatak ), kao i zve druge izdatke koje je poklonoprimac kao savesni drzalac imao povodom
poklonjene stvari.
- Poklonodavac odgovara samo u slucaju svoje nesavesnosti, za razliku od pravila evikcije prema kojima
prenosilac odgovara za pravne mane bez obzira na savesnost.
- Kod poklona, zbog odsustva uazjamnosti koristi, ne primenjuju se pravila o zastiti od evikcije, ali
poklonodavac odgovara za stetu koju je svojim nesavesnim postupkom prouzrokovao poklonoprimcu, po
opstim pravilima naknade.
- Isti je slucaj i sa odgovornoscu za fizicke nedostatke.

129
202.) Raskid ugovora o poklonu usled nezahvalnosti poklonoprimca
- Nezahvalnost poklonoprimca kao razlog za raskid ugovora prozilazi iz dobrocinog karaktera ugovora o
poklonu.
- Namera da se poklon ucini cesto je podstaknuta naklonoscu poklonodavca prema licnosti poklonoprimca,
tako da ako ovaj ispolji nezahvalnost u odredjenom stepenu, onda zakon uzima to kao relevantnu cinjenicu
koja moze uticati na izmenu namere darezljivosti poklonodavca, te mu daje pravo na raskid.
- Potrebno je da se radi o gruboj nezahvalnosti ( bez obzira da li se radi o krivicnom delu ili ne; akt
nezahvalnosti se moze odnositi i na neka lica bliska poklonodavcu ), a to ceni sud u konkretnom slucaju.
- Kada je akt nezahvalnosti takav da predstavlja razlog za raskid ugovora o poklonu, poklonodavac moze
raskinuti ugovor jednostranom izjavom volje u pismenoj formi ( eventulana sudska odluka moze
imati samo deklarativno dejstvo ).
- Pravo na raskid se gasi posle jedne godine ( subjektivni rok ), odnosno posle 10 godina ( objektivni rok ).
- U okviru ovih rokova, pravo na raskid se moze nasledjivati.
- Pravo na raskid zbog nezahvalnosti prestaje smrcu poklonoprimca, sto znaci da se ne moze isticati protiv
njegovih naslednika.
- Ovakav raskid ugovora se ne moze ostvariti ni kada je poklon ucinjen u dobrotvorne i opstekorisne
svrhe.
- Kada je predmet poklona u drzavini poklonoprimca, onda je nakon raskida, on duzan da izvrsi povracaj
predmeta.
- Savesni poklonoprimac nece odgovarati za eventualnu smanjenu vrednost stvari, i imace pravo na
troskove kojima je uvecao vrednost stvari, kao i na plodove koje je pribavio.
- Nesavesni poklonoprimac odgovara za smanjenu vrednost stvari i on je duzan da je vrati sa svim
plodovima koje je pribavio i onima koje je propustio da pribavi.
- Ukoliko je savesni poklonoprimac otudjio predmet poklona teretnim ugovorom, onda je on duzan da vrati
poklonodavcu ono sto je na osnovu tog ugovora primio kao naknadu.
- Savesni poklonoprimac nece biti duzan da izvrsi povracaj vrednosti poklonjene stvari ukoliko je ovu
besteretno otudjio ( poklonio ).
- Nesavestan poklonoprimac duzan je da vrati punu vrednost poklonjene stvari, bez obzira da li je za nju
dobio odgovarajucu protivvrednost ili je tu stvar otudjio bez naknade.
- Savesno trece lice ostaje vlasnik stvari, bez obzira na raskid ugovora.

203.) Raskid ugovora o poklonu usled nedostatka nuznih sredstava

za zivot
- Poklonodavac koji posle obecanog ili predatog predmeta poklona zapadne u takvo materijalno stanje da
nema nuznih sredstava za zivot ili za izdrzavanje lica koja po zakonu mora da izdrzava, moze raskinuti
ugovor o poklonu.
- Poklonoprimac moze da se oslobodi obaveze povracaja predmeta poklona ukoliko preduzme duznost da
poklonodavcu preda odnosno daje nuzna sredstva za zivot.
- Ako je i poklonoprimac u takvom materijalnoj situaciji da nema sredstva za zivot, onda poklonodavac nece
imati pravo da zahtev povracaj predmeta poklona.
- Poklonodavac se ne moze unapred odreci prava da raskine ugovor, jer bi takva odredba u ugovoru bila
nistava ( isto je i kod nezahvalnosti kao osnova za raskid ).

204.) Povracaj predmeta poklona usled ponistenja braka

- Bracni drug koji u vreme zakljucenja braka nije znao za nedostatak zbog koga se brak ponistava zadrzava
poklone ucinjene mu radi braka i u toku braka od drugog branog druga ili drugih lica.
- On ima pravo da zahteva povracaj poklona koje je ucinio drugom bracnom drugu, ako je ovaj znao u
vreme zakljucenja braka za nedostatak zbog koga je brak ponisten.
- Ako su oba bracna druga savesna ili nesavesna, onda oni zadrzavaju primljene poklone i nemaju pravo
na zahtev za povracaj poklona.

130
- Za razliku od razvoda braka, zakonodavac ovde ne pravi razliku izmedju obicnih poklona i onih koji su u
nesrazmeri sa imovinskim stanjem poklonodavca, tako da bi se mogli opozvati svi pokloni bez obzira na
njihovu vrednost, u slucaju da su ispunjeni pomenuti zakonski uslovi.

205.) Povracaj predmeta poklona u slucaju paulijanske tuzbe

- Ugovor o poklonu mogu pobijati poverioci poklonodavca pod uslovima koji se zahtevaju za uspeh
paulijanske tuzbe.
- Prema opstem pravilu, svaki poverilac cije je potrazivanje dospelo za naplatu moze zahtevati da pravni
posao njegovog duznika sa trecim licem oglasi prema njemu bez pravnog dejstva u meri potrebnoj za
ispunjenje njegovog potrazivanja.
- Za uspeh paulijanske tuzbe potrebno je, pre svaga, ustanoviti da je poklon preduzet na stetu poverioca
poklonodavca, tj. da u imovini poklonodavca nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriocevog
potrazivanja.
- Pored ovog uslova, zahteva se u principu i namera ostecenja na strani duznika, kao i saznanje te
namere od strane duznikovog saugovornika.
- Polazi se od toga da duznik otudjenjem svoga dobra hoce da izigra interese svog poverioca i zbog toga
poverioac to mora da dokaze kao i nesavesnost treceg lica.
- Medjutim, ipak kada je u pitanju ugovor o poklonu, ovaj uslov se shvata tako da poverilac ne mora da
dokazuje nameru ostecenja, kao ni nesavesnost treceg lica.
- Dovoljno je da je u vreme zakljucenja ugovora o poklonu poklonodavac znao ili je morao znati da
preduzetim poklonom steti svom poveriocu.
- Pravne posledice pauljanske tuzbe sastoje se u tome da se ugovor o poklonu lisava pravnog dejstva
prema tuziocu i to samo u onoj vrednosti koja je potrebna radi namirenja njegovog potrazivanja.
- To znaci da je poklonoprimac duzan da vrati predmet poklona, kako bi se poverilac iz te vrednosti
mogao naplatiti, ali on moze izbeci ovaj povracaj ukoliko ispuni poklonodavcevu obavezu prema njegovom
poveriocu.
- U svakom slucaju, savestan poklonoprimac nije duzan da vrati vise nego sto je poklonom primio.
- Tuzbi ili prigovor za povracaj predmeta poklona podnosi poverilac poklonodavca protiv poklonoprimca
i to u roku od 2 godine racunajuci od dana izvrsenja poklona.

206.) Ugovor o zajmu ( pojam, pravne osobine, bitni elementi )

- Pojam
- Ugovor o zajmu je ugovor kojim se jedan ugovornik ( zajmodavac ) obavezuje da drugom ugovorniku
( zajmoprimcu ) preda odredjeni iznos novca ili odredjenu kolicinu zamenjivih stvari, a zajmoprimac se
obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena isti iznos novca, odnosno istu kolicinu stvari iste vrste i
kvaliteta.
- Predaja predmeta zajma ne znaci zakljucenje, vec izvrsenje ugovora.
- Obaveze ugovornika stvaraju se momentom postizanja sagalsnosti volja o bitnim elementima ugovora,
bez obzira da li je on sa naknadom ili bez naknade.
- Dakle ugovor o zajmu je konsensualan, ali je moguce da bude i formalan kada to zakon ili same stranke
odrede u tom smislu da ce proizvoditi pravna dejstva, tek kada se sacini u pismenoj formi.
- Ugovor o zajmu je osnov za sticanje prava svojine odredjene kolicini zamenljivih stvari, cime se
priblizava kupoprodaji, razmeni i poklonu, koji su takodje osnovi za sticanje prava svojine.
- Kod ugovora o zajmu, na primljenim stvarima zajmodavac stice pravo svojine, ali za razliku od pomenutih
ugovora, on je u obavezi da posle isteka odredjenog vremena vrati zajmodavcu istu kolicinu stvari, iste
vrste i kvaliteta.
- S druge strane, obaveza povracaja stvari javlja se i kod drugih ugovora, npr. posluge ili zakupa, ali za
razliku od ovih ugovora gde se vraca ista stvar koja je predmet ugovora, zajmoprimac po pravilu ne vraca
istu stvar, vec istu kolicinu stvari iste vrste i kvaliteta ( on je osnov za sticanje svojin dok posluga i zakup to
nisu ).

- Pravne osobine

131
- Ugovor o zajmu je imenovan ugovor jer je zakonom posebno predvidjen a i samo ime mu je zakonom
odredjeno.
- Zajam je konsensualan ugovor koji nastaje momentom postizanja saglasnosti volja o bitnim elementima
ugovora, a predaja je akt izvrsenja, a ne zakljucenja ugovora.
- Za nastanak ugovora o zajmu moze biti zakonom propisana ili ugovorom predvidjena pismena forma
ili forma javne isprave u kom slucaju je zajam formalan ugovor.
- Ali, ako nije u tom smislu nista predvidjeno, zajam se u principu zakljucuje solo consensu.
- Ovaj ugovor je dvostrano obavezan, a za razliku od nekih drugih konsensulanih i dvostrano obaveznih
ugovora ( npr. kupoprodaje ), ovde ne postoji istovremenost prestacija, vec prestaciju prvo izvrsava
zajmodavac, a zajmoprimac svoju obavezu povracaja stvari izvrsava tek po proteku izvesnog vremena.
- Ovaj ugovor moze biti teretan i dobrocin, a to zavisi od cinjenica da li je ugovorena kamata.
- Ugovor o zajmu je komutativan ugovor jer je u trenutku njegovog zakljucenja poznata visina i uzajamni
odnos prestacija, tako da se zna sta ko prima, a sta ko po ugovoru duguje.
- Ugovor o zajmu spada u ugovore sa trajnim izvrsenjem obaveza, jer se obaveza zajmoprimca prostire u
vremenu koje moze biti odredjeno na razlicite nacine.
- Prema karakteru prestacija, zajam je u principu jednostavan, a ne mesovit ugovor, posto on svojom
sadrzinom ne obuhvata i elemente nekog drugog ugovora ( medjutim moguce su izvesne modifikacije
osnovnog pojma ovog ugovora u tom smislu sto on primi i elemente nekog drugogo ugovora ).
- Ovaj ugovor moze biti zakljucen i kao ugovor sa sporazumno odredjenom sadrzinom i kao ugovor o
pristupu.
- Ovaj ugovor je samostalan a ne akcesoran.
- Ovaj ugovor moze biti zakljucen s obzirom na svojstva saugovornika ( sto je cesce za bezkamatni
zajam ), a moze biti zakljucen i bez obzira na licnost ugovornika.
- Ugovor je kauzalan, a ne apstraktan.

- Bitni elementi
1.) Predmet zajma
- Predmet zajma su zamenljive stvari, a to su one stvari koje su u pravnom prometu odredjuju po rodu,
broju, meri ili tezini tako da se u ispunjenju obaveze umesto jedne moze dati druga stvar istih svojstava.
- Predmet zajma moze biti i potrosna i nepotrosna stvar, ukoliko je ona zamenljiva.
- Najcesci predmet zajma je odredjeni iznos novca.
- Kada se ugovor o zajmu shvati kao konsensualan ugovor, onda i buduce stvari mogu biti predmet zajma.
- Zajmodavac mora biti vlasnik predmeta zajma da bi zajmoprimac stekao svojinu na predmetu zajma.
- Zajmoprimac moze steci svojinu na predmetu zajma i u slucaju da zajmodavac nije bio vlasnik stvari,
ukoliko su se ispunili uslovi za sticanje svojine od nevlasnika, tj. ukoliko je zajmoprimac bio savestan i
ukoliko je zajam pokretne stvari bio sacinjen kao teretan ugovor.
- Vlasnik stvari bi u tom slucaju imao pravo na naknadu stete o zajmodavca, a ne od zajmoprimca.
- Kada zajmoprimac postane vlasnik pozajmljene stvari, on snosi rizik njene slucajne propasti, tako da on
ostaje u obavezi prema zajmodavcu da mu vrati istu kolicinu stvari, iste vrste i kvaliteta jer se uzima da vrsta
nikada ne propada.
- Bitno je da zajmodavac u momentu predaje stvari ima svojinu na stvari, jer aktom predaje, a ne
zakljucenjem ugovora, u nasem pravu prenosi se svojina ( dakle moguce je da u vreme zakljucenja ugovora,
zajmodavac nije bio vlasnik, ali je do predaje stvari to postao ).
2.) Rok
- Obaveze stranaka iz ugovora o zajmu su po prirodi takve da se prostiru samo na odredjeno vreme.
- Zajmodavac se obavezuje da preda odredjenu kolicinu zamenljivih stvari, ali je potrebno znati u kom
vremenu on tu obavezu mora da izvrsi.
- S druge strane, zajmoprimac se obavezuje da izvrsi povracaj iste kolicine stvari, iste vrste i kvaliteta posle
proteka odredjenog vremena.
- Same stranke to vreme mogu da odrede na razne nacine, bilo putem kalendarskog racunanja, bilo putem
izvesnog dogadjaja koji ce izvesno nastupiti u buducnosti.
- Moguce je ugovoriti jedan rok u kome ce zajmodavac biti duzan da potpuno izvrsi svoju obavezu odnosno
da izvrsi predaju celokupne kolicine pozajmljenih stvari, a moguce je takodje ugovoriti izvrsenje obaveze
zajmodavca u odrejdenim ratama, tako da se za svaku ratu odredi neki rok.

132
- Ukoliko stranke nisu predidele rok ispunjenja zajmodavceve obaveze niti se on moze ustanoviti na
osnovu njihove zajednicke namere, pravilo je da zajmodavac mora izvrsiti obavezu kada to zajmoprimac
zatrazi ( to pravo zajmoprimca zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom slucaju
za 1 godinu od zakljucenja ugovora ).
- Zajmoprimac je s druge strane, duzan da izvrisi svoju obavezu u dogovorenom roku, a ako stranke taj
rok nisu ugovorile, onda se povracaj vrsi prema prirodi i svrsi posla, a ako ni ovim putem taj rok ne moze da
se ustanovi, prema ZOO zajmoprimac je duzan da zajam vrati po isteku primerenog roka pocev od
zajmodavcevog trazenja da mu se zajam vrati, a koji ne moze biti kraci od 2 meseca.
3.) Kamata
- U slucaju kada je ugovor o zajmu teretan, duznik se obavezuje da za koristi koje od zajmodavca prima
pruzi odgovarajucu naknadu ( kamata ili interes ).
- Kamata u gradjanskopravnom prometu se moze zahtevati samo ako je bila ugovorena, dok u ugovorima u
privredi zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.
- Od ugovorne kamate treba razlikovati zakonsku kamatu koju duguje svaki duznik novcane obaveze
kada padne u docnju.
- Kada zajmoprimac koji duguje ugovornu kamatu padne u docnju sa isplatom glavnice, onda, ako je
ugovorna kamata veca od zakonske, ona produzava da tece i posle duznikove docnje.
- Prema ZOO, stopa ugovorne kamate ne moze biti veca od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja placa
na stedne uloge po vidjenju ( dakle ogranicena kamata u nasem pravu ).
- Kada je ugovorena veca kamata od dozvolejne, primenice se najveca dozvoljena stopa kamate.
- Kamata moze biti odredjena procentualno prema vrednosti pozajmljenih stvari ili utvrdjena u jednom
fiksnom iznosu za odredjeno vreme.
- Vreme u kome dospevaju kamate odredjuju same stranke, a ako o ovome nema sporazuma, onda vazi
pravilo da se kamate placaju godisnje.
- U cilju zastite interesa duznika koji mogu gomilanjem neisplacenih kamata biti ozbiljno ugrozeni,
prihvaceno je pravilo da kada svota dospelih a neisplacenih kamata dostigne glavnicu, onda kamata presaje
ici.
- Kamata na kamatu se ne moze unapred ugovoriti, ali se moze ugovoriti naknadno, u smislu da se
stranke dogovore da dospela a neiplacena kamata se sjedini na glavnicu, sto prakticno znaci da ce se od tada
placati kamata na kamatu.
- Moguce je prethodno ugovoriti da ce se kamatna stopa povecati ako duznik ne isplati dospele kamate na
vreme.

207.) Pojedine vrste ugovora o zajmu

- Postoji namenski zajam gde je zajmoprimac ogranicen u svom pravu i to na jedan pozitivan nacin jer
mu je odredjeno sta ima da radi sa predmetom zajma, pa ako predmet zajma zajmoprimac upotrebi u
neku drugu svrhu, zajmodavac moze izjaviti da raskida ugovor ( npr. ugovor o potrosackom kreditu,
poljoprivredni krediti..).
- Lobardni zajam predstavlja takvu vrstu zajma kod koga je duznik obavezan da banci kao poveriocu preda
odredjene pokretne stvari ( hov, dragocenosti, ali i stvari svakodnevne upotrebe ) na kojima banka stice
zalozno pravo, tako da se ovaj ugovor sastoji iz elemenata zajma i zaloge.
- Emisioni zajam nastaje kada duznik izdaje javne obveznice o zajmu koje poverilac kupuje za gotov
novac, tako da u tom ugovoru ima elemenata i zajma i kupoprodaje.
- Ulog na stednju je takav ugovor u kome ulagac predaje banci na cuvanje odredjenu kolicinu novca
( novcani depozit ), a banka se obavezuje da mu na osnovu stedne knjizice, na njegov zahtev isplati taj
novac, potpuno ili u delovima, ka i da mu isplati odredjenu kamatu.
- Kod javnih zajmova se kao zajmoprimac javlja npr. drzava, a kao zajmodavci pojedina fizicka i pravna
lica, na koje se obicno primenjuju posebni propisi cija sadrzina zavisi od prirode i znacaja konkretnog
slucaja.

208.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o zajmu

- Obaveze zajmodavca

133
1.) Obaveza predaje obecanih stvari
- Ugovor o zajmu je samo izvor prava i obaveza, dok se stvarnopravne posledice vezuju za akt predaje
stvari.
- Otuda obaveza zajmodavca da izvrsi predaju predmeta zajma predstavlja ostvarenje onoga cilja zbog koga
su stranke stupile u ugovor, a naime, da zajmoprimac stekne pravo svojine uz obavezu vracanja.
- Sve do momenta predaje, zajmoprimac ima samo trazbeno pravo, a momentom predaje stice pravo
svojine na pozajmljenim stvarima.
- Sam akt predaje se sastoji iz odredjenih radnji zajmodavca kojima on omogucava zajmoprimcu drzavinu
predmeta ugovora.
- Predaja se moze izvrsiti iz ruke u ruku, moze i skracenim putem ( traditio brevi manu ), moze
simbolicnim putem a moze i posredstvom treceg lica ( moguca je i predaja preko tekucih racuna i putem
novacije ).
- Zajmodavac snosi rizik sa slucajnu propast stvari sve do predaje zajmoprimcu.
- Pravo zajmoprimca da zahteva predaju, zastareva za 3 meseca od momenta kada je zajmodavac pao u
docnju, a u svakom slucaju za godinu dana od zakljucenja ugovora.
- Znatno pogorsanje imovinskih prilika duznika u periodu od zakljucenja ugovora do momenta predaje stvari
moze biti za zajmodavca razlog da on ne izvrsi svoju obavezu ( zato sto sad postaje neizvesno za
zajmodavca da li ce ovaj biti u stanju da mu vrati zajam ).
2.) Obaveza zastite i naknade stete
- Kada je ugovor o zajmu zakljucen sa naknadom, obaveza zastite pribavioca od strane prenosioca u slucaju
materijalnih nedostataka stvari vazi i ovde.
- Savesnost odnosno nesavesnost zajmodavca moze biti od znacaja za visinu naknade stete, a ne za
nastanak odgovornosti u slucaju pravnih i fizickih nedostataka stvari.
- Medjutim, ako je zajam zakljucen bez naknade, onda nema ni ekvivalentne razmene medjusobnih
prestacija, pa se i ne primenjuju pravila obavezne zastite.
- Doduse, ako je zajmodavac predao bez naknade stvar na zajam sa nekim nedostatkom, on moze
odgovarati za stetu koju je zajmoprimac pretrpeo usled tih nedostataka, ali ne po pravilima obavezne
zastite, vec po opstim pravilima naknade stete ( prema kojima se zahteva i uslov nesavesnosti ).

- Obaveze zajmoprimca
1.) Obaveza vracanja predmeta zajma
- Sto se tice predmeta obaveze vracanja treba poci od principa da je zajmoprimac duzan da vrati istu
kolicinu pozajmljenih stvari, iste vrste i istog kvaliteta, a moze da vrati i samu pozajmljenu stvar.
- Ugovornici se mogu saglasiti o vracanju manje ili vece kolicine zamenljivih stvari.
- Ako se vraca manja kolicina, onda je to ugovor sa elementima ugovora o poklonu, a ako se vraca veca
kolicina, onda je taj visak u stvari naknada i mora se voditi racuna da ne prelazi dozvoljeni iznos kamate.
- Stranke mogu ugovoriti i vracanje druge vrste stvari ( npr. dato je zito na zajam, a ugovoreno je vracanje
odredjene sume novca ), ali i tada se vodi racuna o vrednosti predmeta jedne i druge prestacije i u zavisnosti
od toga se primenjuju pravila teretnih ili pravila dobrocinih ugovora.
- Kod nenovcanog zajma promena vrednosti samog predmeta zajma nema uticaja na sadrzinu obaveze
vracanja.
- Zajmoprimac ce biti duzan da vrati one stvari koje su bile predmet ugovora bez obzira sto se vrednost istih
u medjuvremenu popela i spustila.
- Kod novcanog zajma, pitanje vrednosti predmeta zajma je slozenije jer se u zajam ne daje novac kao stvar
vec novac kao vrednost.
- Kod ovog pitanja treba poci od slucaja kada se usled inflacije, privredne krize i rata, toliko poremeti odnos
izmedju nominalne i unutrasnje vrednosti novca, da dolazi do posebnog regulisanja novcanih obaveza, tako
da cela materija izmice domasaju gradjanskopravnih normi i ulazi u domen javnopravnog regulisanja (
pravila o revalorizaciji ).
- Sa gledista obligacionog prava, nacelo pravne sigurnosti govori u prilog shvatanja da kada obaveza ima za
predmet sumu novca, duznik je duzan da isplati isti broj novcanih jedinica, bez obzira na to da li je njihova
kupovna moc u medjuvremenu opala ili porasla, izuzev kad zakon odredjuje nesto drugo.
- U prilog ovog shvatanja ide i cinjenica da se manje novcane promene, koje ne motivisu zakonodavca na
posebno regulisanje, zbog kojih zajmodavac moze biti ostecen, mogu u dobroj meri otkloniti ugovaranjem
vece kamate.

134
- Nacin na koji se obaveza vracanja ima ispuniti odredjuje se samim ugovorom.
- Stranke mogu ugovoriti vracanje predmeta zajma u celosti, i tada je zajmoprimac duzan da po isteku
odredjenog vremena jednim aktom vrati svu kolicinu pozajmljenih stvari.
- Zajmodavac nije duzan da primi delimicno ispunejnje i ako naknadno primeti da ono sto je primio kao
potpuno ispunjenje u stvari nije, ima pravo da vrati primljeno i da zahteva potpuno ispunjenje.
- On je duzan da primi delimicno ispunjenje novcane obaveze ako nema nikakvog interesa da ga odbije.
- Ako zajmoprimac vraca dug kroz pojedine rate ( koje su ugovorene ), a ne zna da li one idu na otplatu
glavnice ili kamate posto o tome ne postoji sporazum medju strankama, onda se uzima da je najpre placena
kamata a zatim glavnica.
- Vreme u kome je zajmoprimac duzan da ispuni svoju obavezu vracanja odredjuje se samim ugovorom, a
ako ugovorom nije odredjeno niti se moze odrediti prema okolnostima i prirodi konkretnog zajma,
zajmoprimac je duzan da vrati zajam po isteku primerenog roka pocev od zajmodavcevog trazenja da
mu zajam vrati, a koji ne moze biti kraci od 2 meseca.
- Postoje i shvatanja ( koja nisu dobra ) da ako nije odredjen rok vracanja, onda se uzima da je zajam
odredjen na neograniceno, a da obaveza zajmoprimca dospeva kad zajmodavac trazi povracaj; a postoji i
shvatanje da u takvom slucaju rok utvrdjuje sud.
- Kada je rec o zajmodavcu, on ne moze traziti vracanje predmeta zajma pre isteka ugovorenog roka.
- Zajmoprimac moze vratiti zajam i pre roka odredjenog za vracanje, ali je duzan obavestiti zajmodavca o
tome u napred i naknaditi mu eventualnu stetu.
- U slucaju ispunjenja novcane obaveze pre roka, duznik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos
kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze, samo ako je na to ovlascen ugovorom ili to
proizlazi iz obicaja.
- Mesto ispunjenja obaveze vracanja odredjuje se sasmim ugovorom.
- Ukoliko stranke nisu nista ugovorile niti se mesto moze odrediti pomocu svrhe i prirode zajma, uzima se
da je to mesto u kome je duznik u trenutku nastanka obaveze imao svoje prebivaliste ( kada je predmet
zajma novac, onda je to mesto u kome poverilac ima prebivaliste ).
- Ako je u pitanju novcani zajam, zajmoprimac je duzan da od trenutka docnje placa zajmodavcu zakonsku
kamatu, a ako je nenovcani zajam, onda on duguje naknadu stete zajmodavcu koju je ovaj usled docnje
pretrpeo.
- Zajmoprimac moze dugovati naknadu stete cak i kad nije primio predmet zajma, ako pre predaje predmeta
zajma odustane od ugovora i time prouzrokuje stetu na strani zajmodavca.
- Sankciju za neizvrsenje obaveze vracanja stranke mogu predvideti i tzv. kasatornom klauzulom kojom se
ugovara gubitak odredjenog prava kako je bilo ugovoreno ( npr. moguce je ugovoriti da duznik ukoliko
propusti da na vreme plati neku ratu, gubi pravo na placanje na rate, pa ostatak duga mora da vrati odjednom
).
2.) Obaveza placanja kamate
- Ova obaveza postoji kada se ugovori, i ona cini ugovor o zajmu teretnim.

209.) Ugovor o zakupu ( pojam, pravne osobine, bitni elementi )

- Pojam
- Ugovor o zakupu je ugovor kojim se jedan ugovornik ( zakupodavac ) obavezuje da preda odredjenu
nepotrosnu stvar na upotrebu drugome ugovoreniku ( zakupcu ), a ovaj se obavezuje da mu za to placa
odredjenu naknadu ( zakupninu ) i da mu po isteku odredjenog vremena istu stvar vrati.
- Upotreba obuhvata i uzivanje stvari ( pribiranje plodova ), ako nije drugacije ugovoreno ili uobicajeno.
- Opsti pojam ugovora o zakupu, za razliku od izlozenih ugovora ( npr. kupoprodaje, zajma ), iskazuje
njegovu osobenost da on nije osnov za sticanje svojine, vec samo ovlascenja upotrebe i uzivanja.
- Zakupac nepokretnosti ima mogucnost da svoje pravo zakupa zabelezi u zemljisne knjige i da na taj nacin
obaveze svakog drugog pribavioca stvari da mu dopusti uzivanje zakupljene stvari prema odredbama
ugovora.
- Tako zakup kao obligacionopravni odnos, dobija i obelezja odnosa erga omnes, sto za zakupca znaci da
postaje titular jednoga prava koje je po svojoj prirodi i okvirima sire od prava koja izviru iz drugih
obligacionopravnih ugovora.
- Obaveza vracanja zakupljene stvari srece se ne samo kod ovog ugovora vec i kod npr. ugovora o zajmu,
posluzi..medjutim razlike su ocigledne: zajam je osnov sticanja svojine dok zakup to nije; predmet zajma je
135
uvek zamenljiva stvar, dok je predmet zakupa nepotrosna stvar; zajam moze biti zakljucen i kao dobrocin
ugovor, sto nije slucaj sa zakupom.
- Osnovna razlika izmedju zakupa i posluge je u tome sto je posluga ugovor uvek bez naknade, sto nije
slucaj sa zakupom.
- Osnovna razlika zakupa i ostave je u tome sto kod ugovora o ostavi ostavoprimac nema pravo upotrebe, a i
ostava se moze zakljuciti bez naknade.

- Pravne osobine
- Ugovor o zakupu je imenovan ugovo jer je zakonom posebno regulisan i imenovan.
- To znaci da ako stranke nisu u svemu regulisale svoj zakupni odnos primenjivace se odgovarajuce
zakonske odredbe koje imaju dopunsko dispozitivan karakter.
- Ovaj ugovor je u principu konsensualan, ali ima slucajeva kada se za njegov nastanak zahteva i
ispunjenje odredjene forme ( npr. zakup poslovnih prostorija zakljucuje se u pismenoj formi, a njeno
odsustvo povlaci nistavost ugovora ).
- Ovaj ugovor je dvostrano obavezni i teretan, jer on radja obaveze za oba ugovornika tako sto je
zakupodavac u obavezi da preda predmet ugovora zakupcu, da odrzava stvar u upotrebljivom stanju i da
garantuje da stvar nema fizicke i pravne nedostatke, a zakupac je u obavezi da pruzi ugovorenu naknadu, da
cuva stvar upotrebljavajuci je shodno odredbama ugovora i da je posle odredjenog vremena vrati
zakupodavcu.
- Ovaj ugovor je u principu komutativan ( a ne aleatoran ).
- On spada u u grupu ugovora sa trajnim izvrsenjem obaveza.
- Ovaj ugovor je jednostavan ( a ne mesovit ); moze biti zakljucen i kao ugovor sa sporazumno
odredjenom sadrzinom i kao ugovor po pristupu; on je samostalan ( a ne akcesoran ); uglavnom se
zakljucuje bez obzira na svojstva licnosti ali moze biti i zakljucen i intuitu personae; on je kauzalan ( a
ne apstraktan ).

- Bitni elementi
1.) Predmet zakupa
- Predmet zakupa je odredjena stvar koju zakupodavac predaje zakupcu na upotrebu i uzivanje, a to moze
biti svaka stvar koja je potcinjena ljudskoj vlasti i koja nije izuzeta iz gradjanskopravnog prometa.
- Stvar mora ispunjavati opste uslove koji se zahtevaju za valjanost svakog predmeta ugovora, kao sto su
uslovi u pogledu mogucnosti, dozvoljenosti i odredjenosti.
- Postoji i poseban uslov, tj. zakupac mora da sa duznom panjom cuva poverenu mu stvar, da bi je, posle
perioda koriscenja, mogao vratiti zakupodavcu ( dakle, on ne sme narusiti sustinu stvari, vec je ima koristiti
shodno odredbama ugovora ).
- Dakle stvar mora biti nepotrosna!
- Predmet ugovora o zakupu pored stvari, moze biti i odredjeno imovinsko pravo, koje je po svojoj prirodi
podobno za koriscenje odnosno koje daje odredjene prihode.
- Kada zakup ima za predmet podobno i dopusteno imovinsko pravo ( npr. licenca ), onda zakupac stice
pravo upotrebe i uzivanja ovoga prava momentom zakljucenja ugovora o zakupu ( za razliku od lsucaja kada
zakup ima za predmet telesnu stvar, kada zakupac pocinje da je koristi tek nakon sto stekne njenu drzavinu ).
- S obzirom da se zakupom ne prenosi svojina, vec samo izvesna svojinska ovlascenja koja mogu imati i
titulari nekih drugih prava, to nije nuzno da zakupodavac bude i sopstvenik stvari.

2.) Zakupnina
- To je naknada koju zakupac daje zakupodavcu za ustupljenu mu upotrebu i uzivanje predmeta ugovora
i predstavlja uvek odredjenu imovinsku vrednost, a najcesce se sastoji u novcu.
- Visina zakupnine moze biti odredjena unapred u fiksnoj vrednosti, a moze i u alokativnom delu od
postignute koristi ( npr. 1/3 od odredjene zetve ).
- Visinu i nacin placanja zakupnine odredjuju same stranke, ali i zakon moze predvideti da nadlezni organ
moze u konkretnom slucaju da odredi visinu zakupnine i to na jedan imperativan nacin ( npr. kod zakupa
poljoprivrednog zemljista, nadlezna opstina moze propisati najvisi iznos zakupnine i ugovor o zakupu koji
bi bio zakljucen na visi iznos od propisane zakupnine, bio bi nistav u pogledu viska iznosa zakupnine ).
- Zakupnina mora biti u ugovoru odredjena ( izricito ili precutno ) ili odrediva ( npr. visina zakupnine ce
se odrediti prema srednjoj trzisnoj vrednosti koja bude vladajuca za predmet njihovog ugovora ).

136
- Zakupnina se moze odrediti i na taj nacin sto ce stranke to prepustiti trecem licu koje je duzno da postupa
sa duznom paznjom, a ako trece lice ne izvrsi odredjenje zakupnine ili u tom poslu ispolji zlu nameru i
nesavesnost, onda ugovor o zakupu ne moze nastati, jer nema saglasnosti o zakupnini.
- Zahtev da zakupnina mora da bude pravicna proizlazi iz cinjenice da je zakup ugovor u kome se srece
ekvivalentni odnos medjusobnih prestacija ( npr. ako je zakupnina nerealno mala, onda se postavlja pitanje
da li je to uopste zakup ili besteretna ostava; ili ako je zakupnina mala li ne toliko, onda to eventualno moze
biti osnov za ponistenje ugovora usled prekomernog ostecenja ).
3.) Vreme trajanja
- Upotreba i uzivanje tudje stvari vrsi se za odredjeno vreme, koje kada protekne, zakupac vraca
zakupodavcu predmet zakupa.
- Ukoliko je rec o zakupu nepokretne stvari, zakup ne bi mogao da bude zakljucen za duze od 12 godina,
a zakup pokretnih stvari na duze od 3 godine, a u slucaju da je ugovoreno duze trajanje zakupa, ono se
svodi na gore pomenute granice.
- ZOO ne predvidja ogranicenje trajanja zakupa, ali zato posebni propisi to cine.
- U svakom slucaju, ogranicenje trajanja zakupa je pitanje koje ulazi u okvir javnog poretka pojedinog
pravnog sistema i savremeno pravo u tom pogledu cini odgovarajuca ogranicenja.
- Vreme trajanja ugovora o zakupu odredjuju same stranke saglasnoscu svojih volja i to u okviru zakonom
ustanovljenog najduzeg roka zakupa.

210.) Podzakup
- Prema ZOO, ukoliko nije drugacije ugovoreno, zakupac moze zakupljenu stvar dati u zakup drugome
( podzakup ) ili mu je po drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi steta
zakupodavcu.
- Mora se postaviti pravilo da zakupac moze zasnovati podzakup samo kada to nije protivno zakonu ili
odredbama ugovora o zakupu, kao i kada bi podzakup izazvao stetne posledice na strani zakupodavca.
- Zakonodavac u izvesnim slucajevima smatra ugovaranje podzakupa protivno javnom poretku propisujuci
sankciju nistavosti ( npr. poljoprivredno zemljiste uzeto u zakup ne sme se dati drugom licu na
iskoriscavanje pod pretnjom nistavosti ugovora ).
- Ugovorno ogranicenje zasnivanja podzakupa moguce je i odredbom prema kojoj ce zakupac moci da
ugovori podzakup samo u slucaju kada mu zakupodavac za to da dozvolu ( on moze uskratiti dozvolu kao
postoje opravdani razlozi za to ).
- Prema nasem ZOO, zakupodavac moze, radi naplate svojih potrazivanja od zakupca nastalih iz zakupa,
zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.
- Dakle, jedino kada je u pitanju naplata zakupnine moze se osnovano braniti stanoviste po kome se
zakupodavcu dozvoljava da moze neposredno zahtevati od podzakupca isplatu iznosa koje on duguje
zakupcu po osnovu podzakupa.
- Zakupodavac, dakle, ne bi mogao podzakupcu u smislu zahteva da ovaj upotrebljava stvar u skladu sa
odredbama osnovnog ugovora o zakupu, vec samo u pogledu svojih potrazivanja nastalih iz ugovora o
zakupu.

211.) Otudjenje zakupljene stvari

- S obzirom da se zakupom ne stice pravo svojine, vec samo ovlascenje upotrebe stvari, zakupodavac moze
ciniti raspolaganja sa stvari za vreme trajanja zakupa.
- Prema ZOO, u slucaju otudjenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup, pribavilac stvari
stupa na mesto zakupodavca te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izmedju njega i zakupca.
- Prema tome, pribavilac stvari ne bi mogao zahtevati od zakupca da mu ovaj preda stvar pre proteka
vremena za koje je zakup ugovoren, a ako trajanje zakupa nije odredjeno ni ugovorom ni zakonom, onda pre
isteka otkaznog roka.
- Medjutim, u slucaju otudjenja zakupljene stvari pre predaje zakupcu, Zakon predvidja pravilo, prema
kome, kad je stvar o kojoj je zakljucen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa
na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zakljucenja ugovora o
otudjenju znao za postojanje ugovora o zakupu.

137
- Ali ako on nije znao za ugovor o zakupu, onda nije duzan predati stvar zakupcu, a zakupac moze samo
traziti naknadu stete od zakupodavca.
- Kao sto se vidi, prema ovom shvatanju koje je prihvatio nas ZOO, zakup stvara na strani zakupca koji je u
posedu predmeta, jedno pravo koje prevazilazi relativan karakter prava iz ugovora, jer pribavilac kao titular
stvarnog prava mora u svakom slucaju da postuje pravo zakupca prema odredbama ugovora o zakupu.
- Zakupcu je pruzeno jedno obezbedjenje u tom smislu sto za pribavioceve obaveze iz zakupa prema
zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

212.) Posebne vrste zakupa

- Izvesni zakupni odnosi cesto sa sobom nose i neke specificnosti zbog cega za njih vaze posebni propisi
koji predstavljaju lex specialis u odnosu na odgovarajuce propise ZOO-a.
- Medju posebnim propisima treba istaci one koji regulisu zakup stana, poslovnih prostorija i
poljoprivrednog zemljista ( posto se ovi posebni propisi nalaze u Perovicevoj knjizi, oni su zastareli, pa treba
pogledati vazeci ZOO!!! jbg! :-) ).

213.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o zakupu

- Obaveze zakupodavca
1.) Obaveza predaje stvari
- Da bu zakupac bio u mogucnosti da vrsi svoje pravo upotrebe i uzivanja, potrebno je da mu zakupodavac
preda stvar koja je predmet zakupa.
- Obaveza predaje stvari znaci preduzimanje od strane zakupodavca odredjenih radnji, kojima se, prema
samom ugovoru ili odgovarajucem standardu, omogucava drzavina zakupca prema zakupljenoj stvari.
- Predaja pokretne stvari se vrsi: uglavnom iz ruke u ruku; simbolicnom predajom; skracenim putem kad je
zakupac vec imao drzavinu.
- Zakupodavac je duzan da zakupcu preda stvar u ispravnom stanju, tj. u stanju takvom da moze posluziti
za upotrebu radi koje je ugovor i zakljucen.
- Zakupac moze odbiti prijem stvari i zahtevati naknadu stete, ukoliko stvar u trenutku predaje nema
ugovorena svojstva odnosno ona svojstva koja je cine podesnom da moze posluziti za upotrebu radi koje je
ugovor zakljucen.
- Ukoliko stranke nisu uopste predvidele vreme predaje zakupljene stvari, niti se ono moze ustanoviti s
obzirom na prirodu, cilj i druge okolnosti konkretnog psola, onda zakupac moze odmah zahtevati predaju
stvari, odnosno zakupodavac sa svoje strane moze odmah zahtevati od zakupca da prihvati predaju stvari.
- Ako stranke nisu ugovorile mesto predaje niti se ono moze zakljuciti, onda vazi dopunsko dispozitivno
pravilo prema kome se ispunjenje obaveze vrsi prema mestu u kome je duznik u vreme nastanka obaveze
imao svoje prebivaliste, odnosno ako je rec o nepokretnoj stvari, predaja se vrsi na mestu gde se ta stvar
nalazi.
- Pravilo je da troskove predaje stvari snosi zakupodavac.
2.) Obaveza odrzavanja stvari
- Zakupodavac je duzan i da odrzava stvar za vreme trajanja zakupa, a to podrazumeva vrsenje potrebnih
opravki, kao i snosenje odgovarajucih troskova.
- Troskove redovne upotrebe i tekuceg odrzavanja snosi zakupac, dok troskove odrzavanja stvari u
odgovarajucem stanju snosi zakupodavac.
- Zakupodavac snosi i sve terete i davanja koja proizlaze iz fiskalnih i drugih prinudno-pravnih propisa.
- Zakupodavac je duzan da naknadi zakupcu troskove koje je ovaj ucinio za odrzavanje stvari, a koje je on
bio sam duzan uciniti ( ova naknada zakupcu se moze prebiti sa delom zakupnine ).
- Zakupac u slucaju hitnih opravki ima polozaj nezvanog vrsioca tudjih poslova, a u pogledu korisnih i
drugih troskova, ukoliko mu ih zakupodavac ne bude priznao, pripada mu pravo odvajanja, prema pravilima
koje se primenjuju na materiju nezvanog vrsenja tudjih poslova.
- Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i na duze vreme, zakupac
moze raskinuti ugovor.
- On ima pravo na snizenje zakupnine srazmerno ogranicenju upotrebe stvari zbog tih opravki.
3.) Obaveza zastite

138
- Obaveza zastite se grana u dva pravca: zastita u slucaju pravnih uznemiravanja ( zastita od evikcije ) i
zastita u slucaju materijalnih i fizickih nedostataka ( zastita od mana ).
- Kada je rec o evikciji, tj. kada neko pretenduje da na zakupljenoj stvari ili na nekom njenom delu vrsi
neko svoje pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, ovaj
je duzan obavestiti o tome zakupodavca, inace ce odgovarati za stetu.
- To obavestenje zakupac nece biti duzan uciniti u slucaju da je zakupodavac znao za pravne nedostake.
- Ali, ako se utvrdi da trecem licu pripada neko pravo koje sasvim iskljucuje pravo zakupca na upotrebu
stvari ( potpuna evikcija ), ugovor o zakupu prestaje po samom zakonu, a zakupodavac je duzan naknaditi
zakupcu stetu koju ovaj trpi usled evikcije.
- Medjutim, kad se pravom treceg samo ogranicava zakupcavo pravo ( delimicna evikcija), zakupac ima
pravo izbora: on moze raskinuti ugovor jednostranom izjavom ili zahtevati snizenje zakupnine ( a usvakom
slucaju ima pravo na naknadu stete ).
- Sto se tice odgovornosti za materijalne nedostatke stvari treba reci da zakupodavac odgovara zakupcu za
sve skrivene materijalne nedostake koje ometaju redovnu ili ugovorenu upotrebu, bez obzira da li je on
znao za njih ili nije znao.
- Takva obaveza zastite javlja se upravo zbog uzajamnosti koristi kod teretnih ugovora, tj. zbog postojanja
ekvivalentnog odnosa medjusobnih prestacija.
- Ako su ugovorom o zakupu predvidjena neka posebna svojstva stvari koja inace nisu karakteristicna za
tu vrstu stvari, onda ce odsustvo tih svojstava biti dovoljno za odgovornost zakupodavca.
- Potrebno je da je konkretni nedostatak bio skriven i da je postojao u momentu predaje stvari
( zakupodavac odgovara onda bez obzira na savesnost ).
- Dakle, zakupac nema pravo na zastitu ako je nedostatak nastao njegovom krivicom nakon predaje,
odnosno ako je on u trenutku zakljucenja ugovora znao ili imorao znati za taj nedostatak.
- Medjutim, zakupodavac ce odgovarati za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema
nikakvih nedostataka ili ako je tako bilo ugovoreno.
- Stranke mogu, u principu, odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari ugovorom
iskljuciti ili ograniciti, kao sto je mogu i prosiriti.
- Medjutim, smatra se nistavavim onaj sporazum stranaka kojim se iskljucuje ili ogranicava odgovornost
zakupodavca ako je on zlonamerno prikrio nedostake, tj. ako je znao za nedostatak i namerno propustio da
o njemu obavesti zakupca.
- Pored toga, ne moze se iskljuciti odgovornost ni u situaciji kada postoji nedostatak koji potpuno
onemogucuje upotrebu stvari, a ne moze se ni iskljuciti onda kada to iskljucenje proizlazi iz fakta
koriscenja monopolskog polozaja zakupodavca.
- Ako je u pitanju neotklonjiv nedostatak koji postoji u casu predaje stvari, sto je fakticko pitanje, zakupac
moze po svom izboru optirati ili za raskid ugovora ili za snizenje cene.
- Ako je u pitanju otklonjiv nedostatak, zakupac ne moze odmah optirati za raskid ugovora, tj. on to moze
tek ako zakupodavac nije otklonio nedostatak ni u primerenom roku koji je zakupac duzan da mu u tu svrhu
odredi.

- Obaveze zakupca
1.) Obaveza placanja zakupnine
- ZOO predvidja da je zakupac duzan placati zakupninu u rokovima odredjenim ugovorom ili zakonm, a
u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobicajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.
- Ali, ako nije drugacije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobicajeno, zakupnina se placa polugodisnje
kad je stvar data u zakup za jednu ili vise godina, a ako je data za krace vreme, onda po isteku tog vremena.
- Ipak, u materiji poslovnih prostorija, ukoliko vreme placanja zakupnine nije odredjeno ugovorom, zakupac
je duzan zakupninu pacati mesecno unapred i to najdocnije do 5. dana u mesecu.
- Ukoliko stranke nisu predvidele mesto placanja, niti se ono moze odrediti, uzima se da se ispunjenje ove
obaveze ima preduzeti u mestu u kome je zakupac u vreme nastanka obaveze ima svoje prebivaliste ( a ako
se zakupnina sastoji u sumi novca, onda se obaveza placanja ima izvrsiti u mestu u kome poverilac ima
prebivaliste ).
- Ukoliko zakupac ne ispunjava obavezu placanja zakupnine u roku, zakupodavac moze otkazati ugovor o
zakupu, u slucaju da zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana posto ga je zakupodavac pozvao na
placanje.

139
- Zakupac moze odrzati ugovor na snazi i posle preteka roka od 15 dana, ukoliko posle preteka tog roka nije
odmah usledio otkaz od strane zakupodavca.
- Potrazivanje zakupnine zastareva za 3 godine.
2.) Obaveza upotrebe stvari prema ugovoru
- Kada zakupac upotrebljava zakupljenu stvar, onda je na njemu obaveza da je upotrebljava sa paznjom
dobrog privrednoka odnosno domacina i to onako kako je odredjeno ugovorom ili namenom stvari.
- Ukoliko zakupac upotrebljava stvar protivno njenoj ugovornoj ili pretpostavljenoj nameni, on ce
odgovarati za svu stetu koja oruda proizlazi.
- Zakupac ne sme dirati u sustinu stvari niti preduzimati bilo kakve akte koji bi dovodili u pitanje
opstanak ili namenu stvari prema njenoj prirodi ( npr. zakupac jednog stana ne bi mogao da ga pretovri u
poslovnu prostoriju ).
- Ako u konkretnom slucaju obaveza upotrebe stvari nije zakonom predvidjena niti ona proizlazi iz prirode
zakupljene stvari i sadrzine ugovora, zakupac nije u obavezi da stvar upotrebljava.
- Da bi zakupodavac mogao, po osnovu upotrebe stvari protivno njenoj nameni od strane zakupca, da otkaze
ugovor o zakupu potrebno je da je prethodno opomenuo zakupca da stvar upotrebljava u skladu sa
ugovorom odnosno namenom same stvari, pa ukoliko zakupac i posle toga ne postuje ugovor odnosno
pravila uobicajene upotrebe stvari, zakupodavac stice pravo na otkaz.
3.) Obaveza vracanja zakupljene stvari
- Kada istekne vreme na koje je zakup bio zakljucen odnosno kada se otkazom ili raskidom ucini kraj ovom
ugovoru, zakupac je duzan da vrati stvar zakupodavcu i to neostecenu.
- Zakupac nije u ovoj obavezi ako je zakup prestao usled potpune propasti stvari usled vise sile ili
eksproprijacije zakupljene stvari, jer tada nije u faktickoj i pravnoj mogucnosti da izvrsi obavezu
povracaja.
- Zakupac je duzan da vrati stvar u istom stanju u kome je primio, podrazumevajuci normalnu istrosenost
do koje je doslo usled redovne upotrebe, shodno prirodi i namini stvari.
- Da bi otklonio eventualni spor po pitanju kakvog je stanja stvar bila u momentu predaje zakupcu, izvesni
zakonici predvidjaju opis stvari koje se daje u zakup, a u nedostatku toga vazi pretpostavka da je
zakupac primio stvar u stanju dobre upotrebljivosti, u kom stanju je i duzan da je vrati.
- Zakupac koji zadocnji za obavezom vracanja, pored obaveze naknade stete koju je zakupodavac pretrpeo
usled zakasnelog vracanja, on je duzan da zakupodavcu plati i zakupninu sve do momenta vracanja.

214.) Prestanak zakupa

- Vreme trajanja zakupa odredjuju same stranke saglasnoscu svojih volja ( izricito ili precutno ), ali to
vreme moze biti i zakonom odredjeno.
- Precutno odredjenje vremena zakupa cesto ce se videti iz same prirode, cilja i drugih relevantni okolnosti
konkretnog ugovora o zakupu.
- Kada je na bilo koji nacin utvrdjeno vreme trajanja zakupa, istekom tog vremena zakup prestaje, tj. nije
potrebna nikakva izjava volje ili neki drugi akt ( eventulana sudksa odluka moze imati samo deklarativno
dejstvo ).
- Prestanak zakupa protekom vremena treba razlikovati od drugih nacina prestanka zakupa, kao sto su
otkaz, propast stvari usled vise sile i smrt zakupca ili zakupodavca.
- Dok se kod preteka vremena ugovorni odnos gasi ipso iure, dotle se kod ostalih nacina prestanka zakupa
zahtevaju i odgovarajuci uslovi.
- Ukoliko je ugovor o zakupu zakljucen na odredjeno vreme i to vreme protekne, a stranke se i dalje
ponasanju kao zakupac i zakupodavac, smatra se da je zakljucen nov ugovor o zakupu neodredjenog
trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.
- Uslovi novog ugovora ( precutnog ) u odnosu na prethodni odnose se samo na ugovornike, ali ne i na treca
lica koja su za prvi zakup pruzila odgovarajuca obezbedjenja.
- Otkaz
- Zakup cije trajanje nije odredjeno ni odredivo, prestaje na osnovu otkaza koji svaka ugovorna strana
moze dati drugoj strani, uvek samo ne u nevreme, pridrzavajuci se pravila o otkaznom roku.
- Dakle, otkaz je pravna moc kojom se putem jednostrane izjave cini kraj ugovora.
- Duzinu otkaznih rokova odredjuju same stranke, izricito ili precutno, a moguce je da se duzina otkaznog
roka odredjuje zakonom ili mesnim obicajima.

140
- ZOO predvidja da otazkni rok i za zakup pokretnih i nepokretnih stvari traje 8 dana, ako njegova duzina
nije odredjena na drugi nacin ugovorom ili zakonom ili mesnim obicajima.
- Medjutim, kada je rec o zakupu poslovnih prostorija, onda ugovor o zakupu zakljucen na neodredjeno
vreme ne moze na osnovu otkaza prestati pre isteka jedne godine od zakljucenja ugovora.
- Ukoliko otkazni rok nije ugovorom odredjen, on iznosi 6 meseci i moze se dati samo za 1. ili 15. dan u
mesecu.
- ZOO predvidja situaciju kada zakupac moze otkazati ugovor o zakupu bez davanja otkaznog roka, a to ce
biti slucaj ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje.
- Propast stvari usled vise sile
- Ako predmet zakupa propadne usled dejstva vise sile, onda ni jedna strana nije drugoj za to odgovorna, ali
ako se propast stvari desi usled krivice jedne strane, drugoj strani propada pravo na naknadu stete ( u oba
slucaja ugovor prestaje da postoji ).
- Smrt
- Ugovor o zakupu ne prestaje usled smrti zakupca ili zakupodavca, vec se on nastavlja sa naslednicima
umrlog ugovornika sve do isteka ugovorenog vremena trajanja zakupa odnosno do vremena otkaza ( ukoliko
zakup nije zakljucen intuitu personae ).
- Medjutim, ukoliko su same stranke ugovorile da ce zakup prestati usled necije smrti, onda ce tako i biti.

215.) Ugovor o posluzi ( pojam, pravne osobine, bitni elemnti )

- Pojam
- Ugovor o posluzi je ugovor kojim se jedan ugovornik ( poslugodavac ) obavezuje da preda odredjenu
nepotrosnu stvar na besplatnu upotrebu drugom ugovorniku ( poslugoprimcu ), a ovaj se
obavezuje da mu, po isteku odredjenog vremena, istu i neostecenu stvar vrati.
- Ugovor nastaje momentom postizanja saglasnosti volja o njegovim bitnim elementima, tako da predaja
stvari znaci ispunejnje obaveze poslugodavca, odnosno povracaj iste stvari znaci ispunjenje obaveze
poslugoprimca.
- Ovim ugovorom poslugoprimac stice samo pravo na besplatnu upotrebu tudje stvari ( dakle ne stice
svojinu ), s tim sto je obavezan da je posle preteka nekog vremena vrati.

- Pravne osobine
- Ovaj ugovor je imenovan jer je zakonom predvidjen i regulisan, a to znaci da ukoliko stranke nisu blize
odredile svoja prava i obaveze, primenice se odredbe zakona koje uglavnom imaju dispozitivan karakter.
- Ovaj ugovor je konsensualan, medjutim, ako je u konkretnom slucaju za zakljucenje ovog ugovora
zakonom ili voljom stranaka predvidjeno i ispunjenje neke forme, onda on pripada grupi formalnih ugovora.
- Ugovor pripada grupi dvostrano obaveznih ugovora.
- Ugovor je uvek dobrocin, tj. za koristi koje poslugoprimac ugovorom dobija, on nije duzan da pruzi
naknadu u smislu protivrednosti za ustupljenu mu upotrebu stvari.
- Ugovor je komutativan, jer u trenutku njegovog zakljucenja poznat je uzajamni odnos prestacija, tako da
se znao sta ko prima i sta ko duguje.
- Ugovor je sa trajnim izvrsenjem obaveze; pripada grupi jednostavnih ( a ne mesovitih ) ugovora; pripada
grupi ugovora sa sporazumno odredjenom sadrzinom ( znaci nije ugovor po pristupu ); on je samostalan
( a ne akcesoran ); on je najcesce ugovor intuitu personae; on je kauzalan ( a ne apstraktan ).
- U prisustvu koncepcije da se posluga zakljucuje prdajom stvari, kod ovog ugovora uvek se javlja
predugovor.
- Saglasnost stranaka predstavlja prethodni ugovor cije ispunjenje ( predaja stvari ) znaci zakljucenje
ugovora.
- Medjutim, kad se posluga shvati kao konsensualan ugovor, onda predugovor o posluzi nije nikakva nuzna
prethodna radnje, posto je saglasnost volja dovoljna da stvori ugovor.

- Bitni elementi
1.) Predmet posluge
- Predmet posluge je odredjena stvar koju poslugodavac predaje poslugoprimcu u cilju besplatne upotrebe.

141
- Da bi odredjena stvar bila predmet punovazne posluge potrebno je, pre svega, da ispuni sve opste uslove
koji se zahtevaju za valjanost svakog predmeta ugovora, kao sto su uslovi u pogledu mogucnosti,
dozvoljenosti i odredjenosti.
- Pored toga stvar mora biti nepotrosna.
- Stvar moze biti i pokretna i nepokretna, ali uvek individualno odredjena
( poslugoprimac mora vratiti upravo onu stvar koju je primio na besplatnu upotrebu, sto znaci da je ne moze
zameniti ni u slucaju kada je ona zamenljiva ).
- Stvar koja je predmet posluge ne mora biti u svojini poslugodavca, mada najcesce jeste.

216.) Prekarijum
2.) Vreme trajanja
- Besplatna upotreba stvari je vremenski ogranicena tako da po isteku odredjenog vremena poslugoprimac
vraca poslugodavcu istu i neostecenu stvar.
- Ovo vremensko ogranicenje, predstavlja bitni element posluge, koji ako nije odredjen onda ne postoji
nikakav ugovor, vec neobavezna izmoljena posluga ( prekarijum ) kod koje poslugodavac moze traziti
povracaj stvari kad mu se svidi.
- Kada je zakljucen ugovor o posluzi na neodredjeno vreme, ne treba zakljuciti da poslugodavac tada moze
po svojoj volji zahtevati povracaj stvari ( prekarijum ), jer bi to poslugoprimca postavilo u stanje pravne
nesigurnosti, vec da posluga prestaje kada poslugoprimac upotrebi stvar prema ugovoru ili kada pretekne
vreme u kome je, prema odgovarajucem standardu, morao stvar upotrebiti.
- Time bi se otklonila mogucnost proizvoljnog raskida ugovora od strane poslugodavca i njegov izrazito
superioran polozaj u odnosu na poslugoprimca.
- Zbog toga, postojanje prekarijuma ne moze biti izvedeno kao zakonska pretpostavka u slucaju da
vreme posluge nije odredjeno ili odredivo, vec jedino moze biti saglasnoscu volja predvidjeno i to pod
uslovom da nema elemenata nedozvoljenog posla.
- Poslugoprimac moze i da upotrebljava stvar krace od onoga sto je bilo predvidjeno ( u slucaju da je
utvrdjeno vreme ) i da stvar vrati poslugodavcu i pre isteka predvidjenog roka.
- Ali, ako bi poslugodavcu bilo tesko da stvar ranije primi ili bi mu se time prouzrokovala steta, onda se
protiv njegove volje ne moze vratiti stvar pre roka.
- Ukoliko poslugoprimac upotrebljava stvar protivno ugovorenoj ili pretpostavljenoj nameni,
poslugodavac moze raskinuti ugovor i traziti povracaj te stvari.
- Poslugodavac ima pravo na raskid ugovora i povracaj stvari i u slucaju kada poslugoprimac neovlasceno
da predmet ugovora drugome na poslugu, bez obzira sto ugovoreni rok trajanja posluge nije istekao.

217.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o posluzi

- Obaveze poslugodavca
1.) Obaveza predaje stvari
- Obaveza predaje stvari javlja se kao osnovna, ali samo u hipotezi posluge kao konsensualnog ugovora, jer
ako se posluga shvati kao realan ugovor, onda se predaja stvari ne javlja kao obaveza poslugodavca, vec kao
akt kojim se ugovor zakljucuje.
- Da bi poslugoprimac mogao da vrsi svoje pravo upotrebe, potrebno je da mu poslugodavac preda stvar, tj.
obavezan je da preduzme odredjene radnje kako bi poslugoprimcu omogucio drzavinu stvari.
- Predaja se vrsi: iz ruke u ruku; simbolicno; skracenim putem.
- Ako ugovorom nije predvidjeno vreme predaje stvari, niti se ono prema okolnostima moze utvrditi,
poslugoprimac moze odmah zahtevati predaju stvari.
- Mesto predaje je isto prema dogovoru, a ako njega nema, onda se mesto odredjuje s obzirom na prirodu
posla, cilj...
2.) Obaveza naknade stete usled materijalnih nedostataka
- Poslugoprimac nema pravo da zahteva od poslugodavca zamenu stvari, otklanjanje nedostatka ili raskid
ugovora, tj. nema pravo zastite u slucaju fizickih mana.

142
- Ali poslugodavac odgovara, pod nekim uslovima, za stetu koju poslugoprimac pretrpi usled
materijalnih nedostataka.
- Poslugodavac odgovara ako je znao za nedostatke i nije to rekao poslugoprimcu.
- Prenosilac kod teretnih ugovora odgovara za stetu bez obzira na savesnost ( a ovde mora biti nesavestan ),
a pored toga, kod teretnih ugovora prenosilac odgovara za nedostatke i u slucaju da nije bilo stete ( npr.
snizenje cene ), dok ovde obaveza poslodavca nuzno pretpostavlja da je za poslugoprimca nastala steta usled
materijalnih nedostataka.
3.) Obaveza snosenja vanrednih troskova
- Troskove koji su izazvani redovnim odrzavanjem, cuvanjem i upotrebom snosi poslugoprimac, dok
poslugodavac snosi vanredne trskove ( troskovi izazvani nekom nepredvidjenom opasnoscu ili hitnoscu ).
- Poslugodavac je odgovoran za slucajnu propast stvari, a poslugoprimac ce biti odgovoran ako je kriv, ali
i za slucajnu propast stvari ako je spasao samo svoju stvar, a bio je u mogucnosti da spase i posudjenu.
- Ukoliko je poslugoprimac usled preke potrebe i hitnosti sam ucinio neke izdatke koji se mogu
okvalifikovati kao vanredni, on ce imati polazaj vanrednog vrsioca tudjih poslova; U takvom slucaju
obaveza poslugodavca ne bi bila iz ugovora, vec povodom ugovora, zbog cega bi rekli da se obaveza
poslugodavca ne sastoji u snosenju troskova, vec u naknadi tih troskova po pravilima vrsenja tudjih poslova.

- Obaveze poslugoprimca
1.) Obaveza cuvanja i upotrebe stvari prema njenoj nameni
- Poslugoprimac u principu nije ni duzan da upotrebi posudjenu stvar, osim kada je to izricito
predvidjeno.
- Poslugoprimac se mora uzdrzavati svih radnji koje se protive prirodi i svrsi stvari i koje su protivne
ugovorom predvidjenom nacinu upotrebe, i mora da cuva stvar sa paznjom pazljivog i urednog
coveka.
- Poslugoprimac ne moze dirati u sustinu stvari i ne moze je dati drugom na upotrebu bez saglasnosti
poslugodavca.
- Povreda obaveze cuvanja i upotrebe stvari prema njenoj namini, kao i neovlascena predaja stvari drugome
na poslugu, daje rpravo poslugodavcu da raskine ugovor i zahteva povracaj stvari i pre isteka
odredjenog vremena, uz naknadu stete, ukoliko je ona tim aktima uzrokovana.
2.) Obaveza snosenja redovnih troskova
- Obaveza je poslugoprimca da snosi sve redovne troksove i izdatke koji su izazvani redovnim odrzavanjem,
cuvanjem ili upotrebom stvari, ukoliko nije drugacije ugovoreno.
3.) Obaveza vracanja posudjene stvari
- Ako je poslugoprimac predao stvar na upotrebu trecem licu, poslugodavac moze zahtevati neposredno od
treceg da mu stvar vrati.
- Poslugoprimac je duzan da vrati istu i neostecenu stvar, podrazumevajuci normalno habanje stvari do
koga je doslo redovnom i dozvoljenom upotrebom.
- Ukoliko je poslugoprimac ucinio neke dodatke, on ih moze skinuti i zadrzati, ako se oni mogu odvojiti bez
ostecenja stvari.
- Obaveza vracanja stvari preuzima se zakljucenjem ugovora, ali se njeno ispunjenje uslovljava prethodnom
predajom stvari, kao i protekom odredjenog vremena odnosno prestankom posluge na drugi nacin, npr.
raskid ugovora od strane poslugodavca zbog nepostovanja obaveze cuvanja i upotrebe shodno njenoj
nameni..
- Ukoliko akt vracanja stvari prouzrokuje izvesne troskove, onda je pravilo da njih snosi poslugoprimac.
- Ukoliko poslugoprimac izgubi stvar, on je duzan da naknadi njenu vrednost poslugodavcu, a ako se stvar
naknadno pronadje, onda ce poslugodavac imati pravo izbora: da zadrzi vrednost koju je vec dobio, ili da uz
povracaj te vrednosti zahteva da mu se vrati njegova stvar.

218.) Ugovor o delu ( pojam, pravne karateristike, bitni elementi )

- Pojam
- Ugovor o delu je ugovor kojim se jedan ugovornik ( poslenik ) obavezuje da izvrsi odredjeni posao za
drugog ugovornika ( narucioca ), a ovaj se obavezuje da mu za to isplati odredjenu nagradu i da primi
izvrseni posao.

143
- Posao koji se ovih ugovorom preduzima, po svojoj je fakticki, a ne pravni.
- Tu je rec o nekom radu, o proizvodnji odredjenog dela pomocu mehanickog ili nekog drugog rada,
umetnickog, naucnog ili literarnog.
- Ovim ugovorom se poslenik obavezuje da izvrsi odredjeni posao odnosno da preduzme odredjeni rad ciji
rezulatat ce se ceniti s obzirom na prirodu obaveze i cilj ugovora koji su stranke htele postici.
- Najcesce se izvrseni rad ceni po njegovom rezultatu i kvalitetu tog rezultata, ali izvrseni posao od strane
poslenika ne mora uvek da dovede i do cilja ugovora ( nrp. poslenik iskopa bunar, ali voda se ipak ne
nadje ).
- Ovim ugovorom se poslenik obavezuje da izvrsi odredjeni rad, odnosno posao, a ne da svoje fizicke i umne
sposobnosti na jedan opsti nacin stavi na raspolaganje naruciocu posla ( sto je osobenost ugovora o radu ili
sluzbi ).
- Odnos prema drugim ugovorima
- Ugovor o delu treba razlikovati od ugovora o kupoprodaji; npr. odem kod krojaca da mi sasije odelo, pa se
postavlja pitanje koji je to ugovor; ovde se gleda sta su ugovornici imali u vidu, bez obzira na to cij ije
materijal, mada u ovom primeru ako bi materijal bio krojacev to bi bio ugovor o kupoprodaji, a ako bi bilo
obrnuto onda ugovor o delu.
- Ugovor o delu se od punomocstva razlikuje: punomocnik je duzan da preduzme neku pravnu radnju, a
poslenik neku fakticku radnju; punomocstvo moze biti i dobrocin, dok je ugovor o delu uvek teretan.

- Pravne osobine
- Ugovor o delu je: imenovan ugovor; neformalan ( formalan je kad to predvide same stranke i u nekim
posebnim slucajevima kao npr. ugovor o gradjenju ); dvostrano obavezan i teretan ugovor; komutativan;
pripada grupi ugovora sa trajnim izvrsenjem obaveze; jednostavan je ( a ne mesovit ); moze pripadati i grupi
ugovora po pristupu ali i rupi ugovora sa sporazumno odredjenom sadrzinom; samostalan ( a ne akcesoran );
cesto je u pitanju ugovor intuitu personae; kauzalan ( a ne apstraktan ).

- Bitni elementi
1.) Posao poslenika
- Da bi ugovor nastao potrebno je da posao poslenika bude odredjen ili da se prema okolnostima moze
odrediti.
- Posao poslenika moze biti neka telesna ali i bestelesna stvar ( npr. neko predavanje ).
- Posao mora biti dozvoljen i objektivno moguc, jer ako je protivan pravnim ili moralnim imerativima, ne
moze se postici zeljeni pravni efekat.
- Postoje obligacije cilja ( bitan rezultat rada ) i obligacije sredstva ( bitno da je posao izvrsen prema
odgovarajucem standardu, a rezultat moze i da izostane ).
2.) Nagrada
- Nagrada predstavlja naknadu koju narucilac duguje posleniku kao protivrednost za izvrseni posao ( zato je
to teretan ugovor ).
- Nagrada se moze sastojati u novcu ili u predaji neke druge imovinske koristi ( koja mora biti dozvoljena
i moguca ).
- Nagrada se predvidja ugovorom, a moguce je i da odredjivanje nagrade ugovornici prepuste trecem licu,
a moguce je i da ugovornici odrede nagradu i na taj nacin sto ce predvideti relevantne okolnosti prema
kojima ce se visina nagrade pouzdano ustanoviti.
- Ako stranke ugovorom nisu odredile nagradu niti su predvidele elemente za njeno odredivanje, smatrace se
da su imale u vidu uobicajenu nagradu za posao te vrste.
- U takvom slucaju, nagradu odredjuje sud, koji ce voditi racuna i o vrednosti ulozenog rada, potrebnom
vremenu za takav posao, kao i o uobicajenoj nagradi za tu vrstu rada.
- Nagrada mora biti pravicna, a ako nije moze se postaviti pitanje prekomernog ostecenja.

3.) Vreme trajanja

- Ugovorom o delu same stranke mogu izricito ili precutno odrediti vreme u kome bi poslenik bio duzan da
izvrsi predvidjeni posao odnosno vreme u kome bi narucilac bio duzan da ispuni svoju obavezu predaje
ugovorene nagrade.

144
- ZOO predvodja da narucilac moze, sve dok naruceni posao nije dovrsen, raskinuti ugovor kad god hoce,
ali je u tom slucaju duzan da isplati posleniku ugovorenu nagradu, umanjenu za iznos troskova koje ovaj nije
ucinio, a koje bi bio duzan da ucini da ugovor nije raskinut.
- Narucilac moze raskinuti ugovor i u slucaju ako poslenik, protivno odredbama ugovora, ne zapocne rad
na vreme i ako je zakasnjenje toliko da poslenik, prema predvidjanjima, ne moze nadokaditi zakasnjenje do
odredjenog roka, pod uslovom da zakasnjenje nije krivica narucioca.
- Ugovor moze prestati i u slucaju smrti poslenika odnosno ako on bez svoje krivice postane nesposoban
da zavrsi posao, ali samo ako je ugovor bio zakljucen s obzirom na licna svojstva poslenika.

219.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o delu

- Obaveze poslenika
1.) Obaveza izvrsenja posla
- Poslenik je duzan da obavi predvidjeni posao na nacin, vreme i mestu, kako je ugovorom bilo
predvidjeno i kako nalazu pravila odgovarajuceg posla.
- Ukoliko stranke nisu predvidele vreme izvrsenja posla, onda se uzima u obzir vreme koje je razumno
potrebno za takve poslove.
- Poslenik ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga sto mu narucilac posla nije dao materijal na vreme,
ili zbog toga sto je trazio izmene...
- Narucilac moze, usled docnje poslenika, zahtevati naknadu stete koju trpi usled toga, a moze i u slucaju
ispunjenja opstih uslova, zahtevati i raskid ugovora.
- Ukoliko poslenik jos u toku radova ne zvrsava posao kako bi trebalo prema odgovarajucim standardima i
ugovoru, narucilac ga moze opomenuti i dati mu primeren rok da izvrsenje ugovora usaglasi svojim
obavezama, a u slucaju da ne postupi po zahtevu narucioca, ovaj moze raskinuti ugovor i zahtevati naknadu
stete.
- Poslenik je duzan da licno obavi posao, ukoliko je narucilac u momentu zakljucenja ugovora imao u vidu
njegove licne osobine.
- Kada ugovor nije intuitu personae, poslenik moze ustupiti posao nekom trecem, ali poslenik i dalje prema
naruciocu odgovara za blagovremeno i uredno izvrsenje posla, osim ako je sa pristankom narucioca ugovor
o delu ustupio trecem.
2.) Obaveza naknade stete usled nedostatka posla
- Ukoliko izversenje posla ne zadovoljava ugovorene ili odgovarajucim pravilima predvidjene kriterijume,
poslenik je duzan da naknadi stetu naruciocu koji usled toga trpi.
- Kada su u pitanju nedostaci materijala koji narucilac predaje posleniku u cilj izvrsenja posla, poslenik je
duzan da skrene paznju naruciocu na te nedostatke, ukoliko ih je primetio ili ukoliko ih je morao
primetiti.
- Ukoliko je izradio stvar od materijala koji ima nedostatke, a o tome nije izvestio narucioca, poslenik ce
odgovarati za svu stetu koja otuda proizidje.
- Ako poslenik daje svoj materijal, onda on odgovara naruciocu za dobar kvalitet kao prodavac.
- Poslenik ne odgovara za nedostatke koji se pojave posle prijema posla, izuzev skrivenih nedostataka
koji se nisu mogli otkriti u momentu prijema posla.
- Kada izvrseni posao ima nedostataka, narucilac je ovlascen, posto je o tome na vreme obavestio
poslenika, da zahteva od poslenika da te nedostatke otkloni, uz pravo na naknadu stete koje usled toga
trpi.
- Ali, ako posao ima takve nedostatke da ga narucilac ne moze koristiti odnosno da ne bi zakljucio ugovor
da je znao da ce izvrseni posao imati takve nedostatke, narucilac moze raskinuti ugovor i zahtevati
nakadu stete koju trpi usled neispunjenja ugovora.
3.) Obaveza predaje predmeta posla
- Kada ugovor o delu ima za predmet izradu ili opravku neke telesne stvari, onda je poslenik duzan da stvar
preda naruciocu posto obavi predvidjeni posao.
- Poslenik nije duzan da izvrsi predaju stvari koju je proizveo ili opravio ako je ona propala usled slucaja
vise sile ili usled nekog drugog uzroka za koji poslenik ne odgovara.
- Ako je materijal bio u svojini poslenika, on snosi razik slucajne propasti stvari, a ako je materijal dao
narucilac, onda on snosi rizik.

145
- Obaveze narucioca posla
1.) Obaveza isplate nagrade
- Narucilac je duzan da isplati posleniku nagradu u vreme, mesto i u na nacin kako je ugovorom bilo
predvidjeno, a ako nisu nista predvideli ugovorom, nagrada se po pravilu placa po zavrsenom poslu i to
posto narucilac pregleda obavljeni posao i izvrsi prijem posla.
- Ukoliko je priroda posla takva da zahteva neke prethodne troskove koje poslenik nije prihvatio, onda ce on
imati pravo da unapred trazi isplatu srazmernog dela nagrade i naknadu ucinjenih troskova.
- Kada je predvidjena pausalna nagrada, poslenik je duzan da izvrsi predvidjeni posao za taj iznos i ne moze
zahtevati da mu se isplati veca nagrada, cak ni u slucaju da je ulozio vise rada i imao vece troskove nego
sto je predvideo u trenutku zakljucenja ugovora.
- Izmena prvobitno ugovorene nagrade moze se traziti u slucaju kada u toku izvrsenja posla nastane
potreba za novim radovima koji nisu bili uzeti u obzir prilikom odredivanja visine nagrade, ili kada
narucilac tokom izvrsenja posla izmeni obim ili kvalitet radova u tolikoj meri da se to nuzno odrazi na
prethodno odredjenu visinu nagrade.
- Ako je nagrada ugovorena na osnovu proracuna sa izricitim jemstvom poslenika za njegovu tacnost, on ne
moze da zahteva povecanje nagrade cak i akoje u posao ulozio vise rada i ako je izvrsenje posla zahtevalo
vece troskove nego sto je bilo predvodjeno.
- Mesto isplate nagrade odredjuje se ugovorom, a ako nije tako predvidjeno, niti se moze odrediti pomocu
svrhe i prirode posla ili obicaja, smatra se da se ispunjenje ove obaveze ima preduzeti u mestu u kome je
narucilac u momentu nastanka obaveze imao svoje prebivaliste ( ako je nagrada novcana, onda tamo gde
poverilac ima prebivaliste ).
2.) Obaveza saradnje pri izvrsenju posla
- Ugovor o delu, zbog prirode i vrste posla koji treba da obavi poslenik, nekada radja i obavezu saradnje pri
izvrsenju posla na strani narucioca.
- Sve radnje koje narucilac prema ugovoru ili pravilima konkretnog posla, treba da preduzme da bi
omogucio ili olaksao ispunjenje posla, ulazi u okvir obaveze saradnje.
- Saradnja u pogledu predaje materijala i pruzanja uputstava u toku izvrsenja posla, predstavlja radnju
narucioca, koja u slucaju neblagovremenog ili neurednog ispunjenja, moze proizvesti odredjene pravne
psoledice, pocev od naknade stete, pa do raskida ugovora.
3.) Obaveza prijema posla
- Obaveza prijema posla sastoji se u preduzimanju odgovarajucih radnji koje su, prema ugovoru ili prirodi
posla, neophodne za akt prijema.
- Ako narucilac ne izvrsi prijem posla na vreme, on snosi posledice poverilacke docnje (snosi razik
slucajne propasti stvari, duguje naknadu stete koju poslenik trpi usled docnje).
- Poslenik u slucaju docnje narucioca ima mogucnost da se oslobodi svoje obaveze predaje stvari na taj
nacin sto ce tu stvar predati na cuvanje trecem licu i to na trosak i rizik narucioca.

220.) Ugovor o punomocstvu

- Pojam
- Ugovor o punomocstvu je ugovor kojim se jedan ugovornik ( punomocnik ) obavezuje da, besplatno ili uz
naknadu, preduzme odredjene pravne poslove u ime i za racun drugog ugovornika ( vlastodavca ) koji mu za
to daje ovlascenje.
- Preduzimajuci pravni posao u ime vlastodavca punomocnik ne postaje poverilac odnosno duznik u tom
poslu, vec to postaje sam vlastodavac.
- Preduzimanje pravnog posla u tudje ima znaci da se pravna dejstva tako zakljucenog ili obavljenog
pravnog posla neposredno ostvaruju na strani vlastodavca, a isto tako i svi imovinski efekti iz tog posla
ogledaju se u imovini vlastodavcevoj, jer je punomocnik zakljucio pravni posao za racun vlastodavca.
- Ugovor o punomocstvu je samo jedan vid zastupanja, koje nastaje saglasnoscu volja ugovornika ( za
razliku od drugih vrsta zastupanja koja se zansnivaju npr. zakonom, sudskom odlukom..).
- S obzirom na obim poslova i karater ovlascenja koja punomocnik dobija, punomocstvo moze biti:
a) Opste punomocstvo- podrazumeva siri obim poslova koje punomocnik treba da obavi u ime i za racun
svog vlastodavca ( npr. sve potrebne pravne poslove oko odrzavanja zgrade ), ali tako da se time ne vrsi
otudjenje odredjenih imovinskih dobara vlastodavcevoj ( dakle samo poslovi koji ulaze u redovno
poslovanje ).
146
b) Posebno punomocstvo- ono se odnosi na konkretne poslove vlastodavca, i mora biti dato za svaki
pojedinacan slucaj ( npr. potrebno je posebno punomocje da bi se mogao zakljuciti ugovor o jemstvu..).
- Punomocnik je duzan da posao obavi sa duznom paznjom rukovodeci se zastitom interesa vlastodavca
i uputstvima koje je od njega dobio u cilju preduzimanja odredjenih pravnih poslova.
- S obzirom na preciziranje i energicnost zahteva vlastodavca u smislu postovanja datih uputstava ona mogu
biti postavljena kao: imperativna ( punomocnik se striktno mora drzati datih uputstava ), fakulativna
( punomocnik moze odustati od datih uputstava ukoliko konkretne okolnosti to nalazu ) i indikaciona
( punomocnik u vrsenju poverenog posla vodi racuna o odredjenim indikacijama na koje mu je vlastodavac
skrenuo paznju ).
- Punomocnik moze odstupiti od dobijenih uputstava samo uz saglasnost vlastodavca, a kada mu zbog
kratkoce vremena ili zbog drugih uzroka nije moguce traziti saglasnost vlastodavca, on moze odstupiti od
uputstva samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi
vlastodavca.
- U suprotnom, punomocnik se ima smatrati za poslovodju bez naloga, izuzev ako vlastodavac naknadno
odobri ono sto je uradio.

- Pravne osobine
- Ovaj ugovor je: imenovan; u principu neformalan ( ali moze se zahtevati forma pod pretnjom nistavosti,
npr. parnicno punomocje; prema ZOO forma propisana zakonom za neki ugovor vazi i za punomocje za
zakljucenje tog ugovora ); moze biti i jednostrano obavezan ( ukoliko nije ugovorena nagrada
punomocniku ) i dvostrano obavezan ( ukoliko je ugovorena nagrada ili ukoliko je punomocnik
imao troskove ili bilo kakve izdatke oko obavljanja pravnog posla..); moze pripadati i grupi teretnih i grupi
dobrocinih ugovora; komutativan; jednostavan ( a ne mesovit ); moze biti ugovor po pristupu a moze biti i
ugovor sa sporazumno odredjenom sadrzinom; samostalan ( a ne akcesoran ); kauzalan ( a ne apstraktan ).
- Sposobnost ugovaranja
- Vlastodavac mora imati onu poslovnu sposobnost koja se zahteva za preduzimanje onog pravnog posla
koji on poverava punomocniku.
- Ukoliko je ugovor o punomocstvu zakljucen sa poslovno nesposobnim punomocnikom koji je sposoban
za rasudjvanje, pravni posao koji on preduzme sa trecim licem proizvodi pravna dejstva prema
vlastodavcu isto kao da ga je i poslovno sposoban punomocnik preduzeo, a odnosi izmedju poslovno
nesposobnog punomocnika i vlastodavca regulisace se primenom pravila o pravnim poslovima poslovno
nesposobnih lica.

- Bitni elementi
1.) Posao punomocnika
- Delatnost punomocnika se sastoji u zakljucivanju i uopste u obavljanju odredjenih pravnih poslova u
ime i za racun vlastodavca.
- Pravni poslovi koje punomocnik moze preduzeti su veoma razliciti, ali je potrebno da je postignuta
saglasnost o vrsti posla, tj. zahteva se da on bude odredjen ili da se prema okolnostima moze odrediti, da
posao bude moguc i dozvoljen.
2.) Nagrada punomocnika
- Kada je ugovor o punomocstvu teretan ugovor, onda se nagrada za trud punomocnika javlja kao bitan
element ugovora.
- Naknada je ono sto vlastodavac duguje punomocniku kao protivrednost za njegov ulozeni trud koji je bilo
potrebno uloziti oko preduzimanja odredjenog pravnog posla.
- Nagrada se duguje bez obzira da li je obaveza punomocnika bila obaveza sredstva ili obaveza cilja
( rezultata ), ali moze se ugovoriti da se nagrada duguje samo shodno rezultatu ( takvo ugovaranje ima
elemenata aleatornosti )
- Nagrada treba da bude pravicna, objektivno moguca i dozvoljena.
- Nagrada se najcesce odredjuje ugovorom, ali moze biti odredjena i obaveznom tarifom odnosno
prinudnopravnim propisom.
- Ako bi unapred ugovorena naknada bila u nesrazmeri sa ulozenim trudom punomocnika, vlastodavac moze
zahtevati njeno snizenje saglasno opstim pravilima kojima se zasticuje ekvivalentni odnos medjusobnih
prestacija.
3.) Vreme trajanja

147
- Ugovorom stranke mogu izricito ili precutno odrediti trajanje ovog ugovora.
- Ovaj ugovor ( za razliku od mnogih drugih ) moze prestati i jednostranom izjavom volje vlastodavca (
opoziv ) ili punomocnika ( otkaz ).
- Pravilo je da vlastodavac moze opozvati ugovor kada god hoce, bez obzira na cinjenicu da li je ugovor
bio zakljucen na odredjeno ili neodredjeno vreme i bez obzira na vrstu punomocja.
- Ukoliko opozove punomocstvo za koje je bila ugovorena naknada, punomocniku pripada deo nagrade, a
takodje moze zahtevati i naknadu stete koju je pretrpeo usled opoziva, ukoliko za opoziv nije bilo osnovanih
razloga.
- Opoziv se moze izvrsiti i konkludentnom radnjom, npr. ako vlastodavac sam izvrsi posao koji je
poverio svom punomocniku.
- Vlastodavca ce prema trecim licima obavezati ugovor koji je u njegovo ima i za njegov racun zakljucio
njegov punomocnik, a koji u casu zakljucenja ugovora u stvari i nije bio vise njegov punomocnik, jer mu je
vlastodavac punomocje opozvao ( ali to je samo u slucaju kada su treca lica savesna; ovo je sve zbog pravne
sigurnosti ).
- ZOO predvidja pravilo prema kojem, kad zastupnik prekoraci granice ovlascenja, zastupani je u obavezi
samo ukoliko odobri prekoracenje.
- Ako zastupani ne odobri ugovor o roku koji je potreban da se ovakav ugovor razmotri i oceni, smatrace se
da je odobrenje odbijeno.
- Ako druga strana nije znali niti je morala znati za prekoracenje ovlascenja, moze odmah po saznanju za
prekoracenje ovlascenja, ne cekajuci da se zastupani o tome izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom
vezanom.
- Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za stetu koju je druga
strana pretrpela, ako je bila savesna.
- Jednom recju, trece savesno lice ne moze biti osteceno cinjenicom opoziva, prekoracenja ovlascenja ili
supstitucijom punomocnika.
- Punomocnik moze jednostranom izjavom da otkaze punomocje, samo ne u nevreme.
- On je duzan naknaditi vlastodavcu stetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza punomocja u nevreme,
izuzev kada su za otkaz postojali osnovani razlozi.
- Ugovor prestaje usled smrti punomocnika, a prestaje i u slucaju smrti vlastodavca ali smo ako je tak
ugovoreno ( ali ako nije, onda je punomocnik duzan produziti poverene mu poslove, ako bi inace nastala
steta za naslednike, naravno ako punomocje nije bilo intuitu personae ).
- Kada je vlastodavac umro ili pao u stecaj ili potpuno ili demimicno lisen poslovne sposobnosti, punomocje
prestaje u casu kad je punomocnik saznao za dogadjaj zbog koga punomocje prestaje.

221.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o punomocstvu

- Obaveze punomocnika
1.) Obaveza izvrsenja pravnog posla
- Punomocnik je duzan da u ima i za racun svoga vlastodavca obavi pravni posao u svemu kako je to
ugovorom predvidjeno i kako to nalaze odgovarajuci standard.
- On je duzan da posao obavi sa paznjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domacina, saobrazno
primljenim uputstvima, rukovodeci se interesima vlastodavca.
- On moze odstupiti od dobijenih uputstava samo uz saglasnost vlastodavca odnosno ako ga konkretne
okolnosti sprecavaju da trazi saglasnost, ovlascen je da odstupi od dobijenih uputstava ako je po proceni
svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi vlastodavca.
- Kada punomocnik smatra da bi izvrsenje posla prema dobijenim uputstvima bilo od stete za vlastodavca,
on je duzan da ga na to upozori i da trazi nova uputstva.
- Ako punomocnik nije dobio nikakva uputstva, on je duzan da se rukovodi interesima vlastodavca i da
posao obavi posteno i svojski, tj. da postupi onako kako bi pri istim okolnostima postupio u sopstvenoj
stvari.
- Punomocnik je duzan da licno obavi posao, a moze poveriti to drugom licu samo uz saglasnost
vlastodavca, kao i kada je na to prinudjen okolnostima odnosno kada je to posebnim propisima dozvoljeno.
- Kada punomocnik nije ovlascen da izvrsi supstituciju, pa ipak to ucini, on ce dugovati vlastodavcu za svu
stetu koja bi se dogodila kod zamenika ( i za slucajnu propast stvari ).

148
2.) Obaveza polaganja racuna i podnosenja izvestaja
- Ta obaveza podrazumeva, pre svega podnosenje izvestaja o stanju poslova na zahtev vlastodavca ili po
proteku ugovorom predvidjenog vremena ili kako to priroda samog posla zahteva.
- Ova obaveze podrazumeva i duznost punomocnika da polozi racun o izvrsenom poslu, kao i da preda
vlastodavcu sve ono sto je primio po osnovu obavljenog pravnog posla u korist i u ima vlastodavca.
- Punomocnik mora tu korist u roku predati ( inace duguje kamatu ), a ne sme se ni sluziti stvarima koje je
primio, inace duguje naknadu stete.
3.) Obaveza naknade stete
- Ukoliko punomocnik posao ne izvrsi na predvidjen nacin odnosno ak one postupa sa paznjom brizljivog i
urednog coveka i ne rukovodi se zastitom interesa vlastodavca, pa iz takvih radnji nastupi steta za
vlastodavca, punomocnik ce biti duzan da mu naknadi tu stetu.

- Obaveze vlastodavca
1.) Obaveza naknade troskova i predujmljivanje novca
- Vlastodavac je duzan da sve troskove sam snosi odnosno da ih naknadi punomocniku ukoliko ih je on
podneo.
- Polazi se od toga da punomocnik stavlja na raspolaganje svoj trud i sposobnosti a ne svoja materijalna
sredstva ( naravno moze biti ugovoreno i suprotno ).
- Ova obaveza podrazumeva i duznost vlastodavca da na zahtev punomocnika preda ovome izvesnu sumu
novca na ima predujmljivanja opste sume predvidjene za pokrice potrebnih izdataka.
2.) Obaveza isplate nagrade
- Ova obaveza postoji ako je u pitanju teretan ugovor.
- Stranke ugovaraju nagradu, njenu visinu, nacin isplate ( u fiksnom iznosu, na rate, da lice iznos zavisiti od
neke okolnosti...).
- Nagrada se ima isplatiti u ugovorenom vremenu, a ako nije nista ugovoreno, onda posle izvrsenog posla.
- Ako je punomocnik bez svoje krivice obavio samo delimicno posao, ima pravo na srazmerni deo nagrade.
- U slucaju kad bi unapred ugovorena nagrada bila u ociglednoj nesrazmeri sa uobicajenim uslugama,
vlastodavac moze zahtevati njeno smanjenje.
3.) Obaveza naknade stete
- Moguce je da ponomocnik prilikom obavljanja posla pretrpi i neku stetu, pa ce nju morati da naknadi
vlastodavac, ako je ona nastala bez punomocnikove krivice ( bez obzira da li je ugovor teretan ili dobrocin ).

222.) Ugovor o ostavi

- Pojam
- Ugovor o ostavi je ugovor kojim se jedan ugovornik ( ostavoprimac ) obavezuje da, uz nagradu ili bez nje,
primi pokretnu stvar od drugog ugovornika ( ostavodavca ), da je cuva i da je vrati kad je ovaj bude zatrazio.
- Ugovor o ostavi, prema ovom shvatanju, nastaje momentom postizanja saglasnosti volja o bitnim
elementima, a predaja predmeta ostave nije uslov zakljucenja ovog ugovora.
- Zahtev za pismenom formom ( u nekim slucajevima ) ne remeti shvatanje da predaja predmeta ostave ne
znaci akt zakljucenja, vec ispunejnja ugovora.
- Ovim ugovorm se ne prenosi svojina.
- Dok su kupoprodaja i razmena uvek teretni ugovori, ostavo moze biti i teretan i doborcin ugovor.
- Za razliku od poklona, kod ostave postoji obaveza vracanja stvari, zatim kod poklona dolazi do prenosa
svojine, a pored toga, ugovor o poklonu je formalan, a ostava po pravilu nastaje prostom saglasnoscu volja.
- Za razliku od posluge, ovde ostavoprimac nema pravo upotrebe stvari, nego samo obavezu cuvanja.

- Pravne osobine
- Ugovor o ostavi je: imenovan; konsensualan ( moze i formalan, ako je tako izricito ugovoreno ili
predvidjeno zakonom ); moze biti i jednostrano obavezan ( ako nije ugovorena nagrada ) i dvostrano
obavezan ( ako je ugovorena nagrada za ostavoprimca ); moze biti i teretan i dobrocin; pripada grupi
ugovora sa trajnim izvrsenjem obaveza; jednostavan ( a ne mesovit ); moze biti ugovor po pristupu a moze
biti i ugovor sa sporazumno utvrdjenom sadrzinom; samostalan ( a ne akcesoran ); moze biti zakljucen
intuitu personae a moze i bez obzira na svojstva licnosti; kauzalan ( ne apstraktan ).

149
- Bitni elementi
1.) Predmet ostave
- Predmet ovog ugovora je odredjena stvar koju ostavodavac predaje na cuvanje ostavoprimcu ( potrebna
ispunjenost uslova mogucnosti, dozvoljenosti i odredjenosti ).
- Predmet mora biti neka telesna stvar, a ne i neko pravo.
- Predmet ostave ne moze biti nepokretna stvar.
- Ugovor o ostavi moze zakljuciti u svoje ime i lice koje nije vlasnik stvari, i ostavoprimac je duzan vratiti
stvar njemu, izuzev ako bi doznao da je stvar ukradena.
2.) Vreme trajanja
- Vreme trajanja ostave je ograniceno i to prvenstveno voljom samih stranaka ili prirodom predmeta ostave i
drugim relevantnim okolnostima.
- Stranke mogu ugovoriti vreme trajanja izricito ili konkludentnim radnjama.
- I kada je utvrdjen rok trajanja ostave, ostavodavac moze zahtevati da mu se stvar vrati i pre isteka
roka, jer se uzima da je rok ugovorom u njegom interesu.
- Ako rok nije utvrdjen samo u interesu ostavodavca, sto ce narocito biti u slucaju ostave kao teretnog
ugovora, onda vlastodavac ne bi mogao, bez snosenja odgovornosti za stetu, da zahteva povracaj stvari i
pre isteka roka.
- Sto se tice ostavoprimca koji se obavezao da cuva stvar odredjeno vreme, on moze povratiti stvar i pre
isteka ugovorenog roka samo ako cuvanje obavlja bez nagrade ili ako bi mu daljim cuvanjem te stvari
bila prouzrokovana steta.
3.) Nagrada
- Nagrada je naknada koju ostavodavac duguje ostavoprimcu kao protivrednost za njegov trud oko cuvanja
stvar.
- Kada se ugovor o ostavi javlja kao teretan ugovor, onda se i nagrada pojavljuje kao bitan element
ugovora.
- Nagrada se najcesce sastoji u novcu, ali moze i u nekoj drugoj imovinskoj koristi.
- Vazno je da je nagrada odredjena ili odrediva.
- Nagrada se moze odrediti u fiksnom iznosu, a moze i u zavisnosti od vremenskih jedinica vremana
cuvanja ( npr. za jedan dan toliko i toliko..).
- Prema ZOO, ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud, izuzev ako je naknada ugovorena, ili
ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na cuvanje, ili ako se naknada mogla ocekivati s obzirom na
okolnosti posla.

223.) Posebni slucajevi ostave

- Neprava ostava
- Ovde je odstupanje od osnovnog vida ostave u tome sto ovde ostavoprimac stice pravo da potrosi
odredjene telesne zamenljive stvari koje su date na ostavu, uz obavezu povracaja iste kolicine i iste vrste,
sto sve nije slucaj kod ostalih vidova ostave.
- U slucaju neprave ostave postavljeno je pravilo da se na ovaj ugovor primenjuju pravila ugovora o
zajmu ( posto je neprava ostava u stvari mesovit ugovor ), izuzev pravila u pogledu vremena i mesta
vrcanja.
- Ostava u nuzdi
- Ova vrsta ostave nastaje kada je stvar poverena u slucaju kakve nevolje ( npr. pozar ), tako da je
ostavoprimac duzan cuvati stvar sa povecanom paznjom.
- Ovo je u stvari neka vrsta precutnog ugovora o ostavi, posto je ostavodavac prinudjen da preda stvar na
cuvanje nekom licu koje se tu nadje blizu.
- Ova ostava je besplatna jer se radi o nekoj javnoj duznosti ( naravno duguju se ipak troskovi cuvanja
stvari ), a i zakljucuje se precutno aktom predaje stvari.
- Skupna ostava
- Ova vrsta ostave postoji u slucaju kada vise ostavodavaca predaju jednom ostavoprimcu na cuvanje
odredjene kolicine zamenljivih stvari, ali tako da ih ostavoprimac moze smesati da bi ih tako smesane
cuvao ( npr. u jednom silosu cuva zito od razlicitih ostavodavaca ).
- Kod ove vrste ostave svi ostavodavci postaju suvlasnici stvari koje su smestene sa alokativnim delom
koji odgovara kolicini predatih stvari na cuvanje.

150
- Ugostiteljska ostava
- Kod ove vrste ugovora o ostavi, ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu onih stvari koje je gost
doneo sa sobom ( ogranicena odgovornost ugostitelja u pogledu tih stvari ) odnosno predao na cuvanje
( potpuna odgovornost za te stvari ).
- Sto se tice pitanja vaznosti objava o iskljucenju odgovornosti, ZOO je prihvatio stanoviste po kome
nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostitelja kojima se iskljucuje,
ogranicava ili uslovljava njihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.
- Takve jednostrane izjave ne prozivode pravno dejstvo, jer ako bi se tako nesto dozvolilo, to bi znacilo da
ugostitelji mogu sami sebi da iskljuce odgovornost.
- Ugovorni sekvestar
- To je takav ugovor o cuvanju kod koga su ostavodavci lica koja se spore oko neke stvari, a kod koga se
ostavoprimac obavezuje da primi tu stvar na cuvanje dok spor ne bude resen, a ostavodavci se obavezuju da
ostavoprimcu isplate odredjenu nagradu.
- Kvantativna ostava
- Ova vrsta ostave ( ostava kolicine ) postoji u slucaju kada je, prema ugovoru, ostavoprimcu dozvoljeno da
zameni stvar koja je kod njega na cuvanju predajuci ostavodavcu drugu stvar iste vrste i kvaliteta.
- Trezorna ostava ( sef )
- Ovo je takva vrsta ostave kod koje banka u svojim prostorijama stavlja svom komitentu na raspolaganje
odredjene sigurnosne pregrade u kome ovaj cuva odredjene stvari vece vrednosti ( ovde i banka i korisnik
sefa imaju po jedan kljuc ).

224.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o ostavi

- Obaveze ostavoprimca
1.) Obaveza prijema stvar
- Kada se ostava shvati kao konsensualan ugovor, onda se ostavoprimac, u momentu zakljucenja ugovora,
obavezuje prema ostavodavcu da od njega primi stvar na cuvanje.
- Obaveza prijema stvari se sastoji u preduzimanju odgovarajucih radnji od strane ostavoprimca kako bi
ostavodavac mogao da zivrsi akt predaje.
- Vrsta i obim tih radnji zavisi od ugovora i prirode stvari koja se predaje na cuvanje.

2.) Obaveza cuvanja stvar

- Ova obaveza je osnovna obaveza ostavoprimca, a ovo je vazno naglasiti jer se obaveza cuvanja stvari
moze naci i kod drugih ugovora, ali njeno ispunjenje kod tih ugovora se ne pojavljuje kao glavna svrha
zbog koga je ugovor zakljucen.
- Obaveza cuvanja stvari se sastoji u redovnom odrzavanju supstance stvari shodno njenoj prirodi kao i u
uzdrzavanju od prava na upotrebu.
- U cemu se sastoji redovno odrzavanje supstance stvari fakticko je pitanje koje zavisi od same prirode stvari
ili od ugovorenog nacina cuvanja.
- Ukoliko ostavoprimac nedozvoljeno upotrebi poverenu mu stvar, on ce dugovati naknadu stete, a
odgovarace i za slucajnu propast ili ostecenje stvari.
- ZOO predvidja da je ostavoprimac duzan cuvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu,
kao dobar privrednik, odnosno dobar domacin.

3.) Obaveza vracanja stvari

- Obaveza vracanja podrazumeva vracanje upravo one stvari koja je i bila predata na cuvanje i to u onom
stanju u kome je primljena, podrazumevajuci eventualnu redovnu amortizaciju stvari.
- Prema ZOO, ostavoprimac koji se obavezao da besplatno cuva stvar odredjeno vreme moze je vratiti
ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili ostecenja ili ako
bi mu njeno dalje cuvanje moglo prouzrokovati stetu.
- Medjutim, ako rok nije ugovoren, ostavoprimac u pomenutoj situaciji moze u svako doba odustati od
ugovora, ali je duzan ostavodavcu odrediti premeren rok za preuzimanje stvari.

- Obaveze ostavodavca

151
1.) Obaveza naknade troskova
- Ostavodavac je duzan da sve troskove snosi sam odnosno da ih naknadi ostavoprimcu ukoliko ih je on
prethodno podneo.
- Stranke mogu i drugacije ugovoriti, tj. da se troskove snosi ostavoprimac, ali da se to odrazi na visinu
nagrade.
2.) Obaveza isplate nagrade
- Ova obaveza postoji ako je ugovorena ostava kao teretan ugovor.
3.) Obaveza naknade stete
- Ostavodavac moze imati i obavezu naknade stete koju je ostavoprimac pretrpeo bez svoje krivice prilikom
cuvanja poverene mu stvari ( ovo vazi u hipotezi da se radi o besplatnoj ostavi ).
- Ostavodavac nece biti duzan da ovu stetu naknadi i u slucaju kada kod ostavoprimca nije bilo krivice,
ukoliko je u pitanju ostava sa naknadom.

Art by Ziga

152