2217 28151302274V

PRAVNI ZAPISI, God. IV, br. 2 (2013) UDK 347.
23
2013 Pravni fakultet Univerziteta Union doi:10.5937/pravzap55145
IZVORNI NAUNI LANAK
Prof. dr dr h.c. Vladimir V. Vodineli*
EMU POSESORNI POSTUPAK?

O RAZLOGU POSESORNE ZATITE DRAVINE**
Apstrakt: Razmatra se ta je razlog (cilj, osnov, funkcija) postojanja sudske pose-

sorne zatite dravine kao samostalne zatite uz petitornu zatitu dravine i pro-
verava odrivost teorija o tom razlogu. U Delu 1. predstavljaju se istorijskopravni
i uporednopravni modeli: ureenja ove zatite, njenog odnosa sa petitornom zati-
tom dravine, petitornim prigovorom, prigovorom petitorne apsorpcije i petitornom
protivtubom, i modeli drugih elemenata ustanove: vrste postupka u kom se zati-
ta prua, odnosa sudske i vansudske zatite, i privremene mere, predmeta zatite,
smetanja dravine, pasivne legitimacije i dr. Pita se u kakvoj su vezi te znatne i
znaajne istorijske i uporednopravne razlike sa onim to teorije navode kao razlog
(osnov, cilj, funkciju) posesorne zatite dravine, i kako te razlike utiu, sa svoje
strane, na odrivost raznih teorija o tom razlogu. U Delu 2. ispituju se, na modelu
posesorne zatite dravine u Srbiji, kako opravdanost postojanja te zatite tako i
odrivost teorija mira, svojine, kontinuiteta, linosti, i najvee ekonomske koristi.
Ispituje se da li su one u stanju da svojim razlogom (potrebom zatite mira, svojine
itd.): objasne posesornu zatitu u tipinim sluajevima kad smetaoci nemaju ovla-
enje za smetanje a smetaju draoce koji su ovlaeni da to budu bez obaveze da
trpe smetanje; da ne samo objasne nego i opravdaju zatitu u raznim netipinim
situacijama smetanja dravine, kad ovlaeni na dravinu smetaju neovlaene i
dr.; da njime objasne i opravdaju reenja vaeeg pravnog reima posesorne zatite
dravine; i da li je ono to dre da je razlog posesorne zatite neto uopte specifino
za tu pravnu ustanovu. Na kraju, probno se postavlja teza o zatiti dravine kao
zatiti pojavne slike (fenotipa) prava i obaveza, da bi se njena odrivost proverila u
poreenju sa drugim teorijama.
Kljune rei: dravina, posesorna zatita dravine, posesorna samopomo, pe-

titorna zatita dravine, teorije o razlogu (cilju, osnovu, funkciji)
posesorne zatite dravine.
* Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu
e-mail: vladimir.vodinelic@pravnifakultet.rs
** Kao to ovaj rad ini celinu sa mojim lankom ta se titi u posesornom postupku?
O pojmu i prirodi dravine (poseda), objavljenim u Liber amicorum Mihajlo Dika,
Zagreb, 2013, str. 373-409, tako i njega posveujem profesoru dr sc. dr h.c. Mihajlu
Diki, sa istim oseanjima potovanja i prijateljstva, i sa najboljim eljama povodom
sedamdeset godina ispunjenog ivota i etrdeset i pet godina plodne posveenosti
pravnoj nauci.
274 |
Vladimir V. Vodineli, emu posesorni postupak? O razlogu posesorne zatite dravine
Sva bi nauka bila suvina kad bi se pojavni oblik

i sutina stvari direktno podudarali.
Karl Marks, Kapital
Deo 1.
SUDSKA POSESORNA ZATITA DRAVINE***
I. Uvodna napomena, nain i struktura rada

A POSESORNA ZATITA DRAVINE:
PRIVIDNI PLEONAZAM, STVARNA NEODREENOST
emu posesorni postupak to je predmet interesovanja u ovom radu.

Ili: ta je razlog (cilj, osnov, funkcija)1 postojanja sudske dravinske zatite.
Jo preciznije: ta je razlog (cilj, osnov, funkcija) sudske posesorne zatite
dravine. O tome postoje razne teorije, od kojih su najpoznatije teorija za-
tite mira, teorija zatite svojine i teorija zatite linosti. Moglo bi se initi
da predstoji jedan prilino jednostavan posao: proveriti te (i druge) teo-
rije, svaku ponaosob, na onome to se zove zatita dravine ili posesorna
zatita. Ali, u ovoj stvari odreenost postoji samo na jednoj strani zna
se koje su teorije i kako glase, dok je ono na emu ih valja ispitati, a to se
naziva zatita dravine ili posesorna zatita dravine, sve samo nije jedno-
znano.
Razjanjenje, jo pre svega toga, trai i sam izraz kojim se sluimo:
posesorna zatita dravine. Na prvi pogled izgleda pogrean, ili bar neo-
bian, kao kada bi se reklo svojinska zatita svojine, pravna zatita prava,
petitorna zatita prava i sl. Ili bar namee utisak pleonazma, zato to po-
sesorna znai isto to i dravinska, pa kao da glasi: dravinska zatita
dravine. Konstatacija o neobinosti izraza posesorna zatita dravine vai
za nau sredinu. Negde je, meutim, on uobiajen. A nigde uopte nije
posredi pleonazam. Izrazi posesorna zatita dravine i dravinska za-
tita ne moraju, naime, znaiti isto, kako se pokazuje istorijski i upored-
nopravno. Mada e se istraivati razlog sudske posesorne zatite dravine,
nee se moi zaobii ni vansudska posesorna zatita dravine, tj. zatita
putem doputene samopomoi. Ali posesorna zatita dravine nije isto to
i zbir zatite dravine putem suda i zatite dravine od strane samog dr-
aoca. Negde je, naime, posesorna zatita dravine upravna, a ne sudska.
*** Drugi deo ovog rada bie objavljen u broju 1/2014.

1 Te izraze upotrebljavam sinonimno, kao to je uobiajeno u raspravama o ovom pita-
nju (mada oni, naravno, ne moraju znaiti isto).
| 275
PRAVNI ZAPISI Godina IV br. 2 str. 274350
A sudska je tada samo petitorna zatita dravine. Posesorni postupak, o

ijem se razlogu postojanja pita, mogao bi, dakle, da bude sudski ili uprav-
ni. Tek e se posle svih tih razgranienja moi videti, nije li razlog za sud-
sku posesornu zatitu dravine jednak razlogu zbog kojeg postoje pravo
na posesornu samopomo i upravna posesorna zatita.
B POSESORNA ZATITA DRAVINE: PLURAL

A NE SINGULAR MNOTVO RAZLIITOG POD JEDNIM
IMENOM, I UTICAJ NJENE MNOGOLIKOSTI
NA NAIN I SASTAV RADA
Posesorna zatita dravine nije ni univerzalna2 ni jedinstvena pojava,

nego ivi u istoriji3 i uporednom pravu4 u vidu raznih modela (konstruka-
ta, koncepata) zatite. Znatne razlike postoje ve u pogledu elementarno
vanog konstrukcijskog opredeljenja: da li se u sluaju smetanja dravine
2 Postojali su i postoje pravni poreci u kojima nema ni sudske posesorne zatite dra-
vine, ni posesorne samopomoi, na primer Engleska, skandinavske zemlje, Sovjet-
ski Savez i dananja Rusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija, Tadikistan, Uzbekistan.
Opet, Kina je 2007. po prvi put zakonski uredila dravinsku zatitu, lan 245. Zakona
o stvarnom pravu, up. Sachenrechtsgesetz der VR China, u: Mnzel, F. (ur.), Chinas
Recht, 16.3.07/1, (http://www.docin.com/p-47664361.html, 02.12.2013).
3 Za istoriju v. Kaser, M., 1971, Das rmische Privatrecht, 1. Abschnitt, Das altrmis-
che, das vorklassische und klassische Recht, Mnchen, pp. 396. i d.; Kaser, M., 1975,
Das rmische Privatrecht, 2. Abschnitt, Die nachklassischen Entwicklungen, Mnchen,
pp. 256. i d.; Coing, H., 1985, Europisches Privatrecht, Bd. I, lteres Gemeines Recht
(1500 bis 1800), Mnchen, pp. 278. i d., 282. i d.; Coing, H., 1989, Europisches Priva-
trecht, Bd. II, 19. Jahrhundert (berblick ber die Entwicklung des Privatrechts in den
ehemals gemeinrechtlichen Lndern), Mnchen, pp. 372. i d., 374. i d., 377. i d.; Win-
dscheid, B., Kipp, T., 1906, Lehrbuch des Pandektenrechts, 1. Bd., Frankfurt a. M., pp.
810. i d., 831. i d.; Stark, E. W., Der Besitz, Art. 919 941, u: Meier-Hayoz, A. (ur.),
1984, Berner Kommentar zum schweizerischen Privatrecht, Bd. IV, Das Sachenrecht,
3. Abt., 1. Teilbd., Bern, pp. 233. i d.; Dedek, H., 1997, Der Besitzschutz im rmis-
chen, deutschen und franzsischen Recht gesellschaftliche Grnde dogmatischen
Wandels, Zeitschrift fr Europisches Privatrecht, 2, pp. 342. i d.; Wieling, H. J., 2006,
Sachenrecht, Bd. 1, Sachen, Besitz und Rechte an beweglichen Sachen, Berlin i dr., pp.
126. i d., a o zatiti Gewere v. kod Beermann, C., 2000, Besitzschutz bei beschrnkten
dinglichen Rechten (Eine Untersuchung zum Rechtsbesitz: Versuch der Rechtfertigung
eines verkannten Instituts aus rechtshistorischer Sicht), Mnster i dr., pp. 14. i d.
4 Uporednopravno Pfeifer, R., Besitz, u: Schlegelberger, F. (ur.), 1929, Rechtsvergleichen-
des Handwrterbuch fr das Zivil- und Handelsrecht des In- und Auslandes, Bd. II,
Berlin, pp. 527. i d.; Gordley, J., Mattei, U., 1996, Protecting Possession, The American
Journal of Comparative Law, 2, pp. 293. i d.; Dedek, H., 1997, pp. 358. i d.; Mller, T.,
2010, Besitzschutz in Europa (Eine rechtsvergleichende Untersuchung ber den zivilrech-
tlichen Schutz der tatschlichen Sachherrschaft), Tbingen, pp. 39. i d.; Lurger, B., Faber,
W. (ur.), 2011, Principles of European Law Study Group on a European Civil Code,
Acqusition and Loss of Ownership of Goods (PEL Acq. Own.), Munich, pp. 1269. i d.
276 |
dralac titi nezavisno od toga ima li pravo na dravinu i nezavisno od ja-

eg prava tuenog na dravinu i radnju kojom smeta draoca. Ali, ve zbog
terminolokih razlika, ni samo pitanje o razlogu posesorne ili dravinske
zatite nema uvek i svuda neki svoj jednak smisao koji bi se podrazume-
vao, pa ako pitamo za razlog postojanja sudske posesorne zatite dravine
ne rekavi na koji model mislimo, ne znai da smo postavili pitanje koje
e svako makar jednako razumeti. Sigurno nee. Jer u raznim sredinama i
vremenima razliito se odreuje i shvata ne samo to ta je ta zatita, kakav
je njen odnos sa petitornom zatitom dravine, i u kojoj vrsti postupka se
ostvaruje (o emu u odeljku II) nego praktino i sve ostalo to je relevantno
za posesornu zatitu dravine: ta je predmet te zatite ta i ko se titi i od
kakvih smetalaca (III); i: od koga se titi ko nije smetalac ko je sve pasivno
legitimisan (IV); i: od ega se titi ta je smetanje dravine (V); i: kakav je
odnos sa vansudskom zatitom titi li se sudski uvek onda kada bi i dra-
lac mogao sam da se titi putem samopomoi, i koliko vremena je smetanje
dravine posesorno relevantno (VI). Suoeni sa tako velikim i znaajnim
razlikama, valja da se zapitamo da li su sva ta tako razliita reenja u skladu
sa razlogom (osnovom, ciljem, funkcijom) posesorne zatite dravine a, s
druge strane, da li su, i koje, teorije o razlogu (teorija mira, teorija svojine i
dr.) odrive kada se proverava njihova sposobnost da objasne ta raznovrsna
reenja. Deo 1. zavrava evidentiranjem tih taaka provere raznih modela
posesorne zatite dravine, u uzajamnom odnosu sa raznim teorijama o
razlogu (VII). A njima e se baviti Deo 2. rada.
Nema dobrog smisla teorije o razlogu posesorne zatite dravine
odbacivati ili prihvatati apstraktno, jer niti su nastale nezavisno od odre-
enog pravnog ureenja te zatite, niti sa pretenzijom da vae za zatitu
dravine uopte. Apstraktno, nezavisno od konkretnih modela posesorne
zatite dravine i njihovih razliitih pravnih reima, ne da se razlono ra-
spravljati ni o tome da li je ta zatita uopte potrebna, i ime je eventualno
zameniti. Pravno ureenje posesorne zatite dravine u Srbiji bie, zato, u
Delu 2. to polazite provere kako ne/opravdanosti postojanja posesorne za-
tite dravine, tako i ne/odrivosti teorija o razlogu te zatite. Tako u pro-
veravati teorije mira, svojine, kontinuiteta, linosti i najvee ekonomske
koristi. Svaku u ispitati u pogledu toga: da li je u stanju da razlogom koji
navodi (potrebom zatite mira, svojine itd.) objasni posesornu zatitu u re-
dovnom sluaju njene primene kada smetalac dravine nema ovlaenja za
smetanje a smeta draoca koji je ovlaen da bude dralac a nema obavezu
da trpi smetanje; zatim, da li je, i koja, u stanju da zatitu ne samo objasni
nego i opravda u raznim netipinim situacijama smetanja dravine, poev-
i od situacije kada smetalac ima pravo na dravinu a smeta draoca koji
nema jae pravo; potom, da li je teorija u stanju da objasni i opravda ra-
zna reenja ovdanjeg vaeeg pravnog reima posesorne zatite dravine; i
| 277
konano, da li je ono to teorija smatra razlogom posesorne zatite neto

uopte specifino za pravnu ustanovu posesorna zatita dravine. Probno
u, na kraju, postaviti tezu o posesornoj zatiti kao zatiti dravine kao
pojavne slike (fenotipa) prava i obaveza, da bih njenu odrivost proverio u
poreenju sa drugim teorijama.
II. ta je sudska posesorna zatita dravine?

Apsolutna zatita i relativne zatite dravine
u posesornom postupku. Zatita u postupcima
raznih vrsta
Za sudsku posesornu zatitu dravine poetno je odreujue: kako
su razgranieni posesorna i petitorna zatita dravine (A), da li je pose-
sorna zatita dravine uslovljena nepostojanjem jaeg prava tuenog na
dravinu, odnosno na radnju smetanja (B), postoji li poseban parnini po-
stupak za posesornu zatitu dravine i u kakvom je odnosu sa zatitom dr-
avine po privremenoj meri (C), i da li je traenje posesorne zatite uslov
za mogunost traenja petitorne (D).
A POSESORNA ZATITA DRAVINE I

PETITORNA ZATITA DRAVINE
1. Posesorna zatita dravine i publicijanska petitorna zatita dra-

vine. Naroito u Nemakoj, a i jo negde, na primer u Lihtentajnu5 i
Maarskoj,6 razlikuju posesornu zatitu dravine i petitornu zatitu dravi-
ne, ba tim reima (possessorischer Besitzschutz i petitorischer Besitzschutz).
Posesornom zatitom dravine naziva se ona koja se prua po posesornim
tubama (possessorische Besitzschutzklage, 858. i d. BGB), nezavisno od
postojanja tuioevog prava na dravinu i nepostojanja prava tuenog da
zadire u tuioevu dravinu. Petitorna zatita dravine, opet, ona je koju
po vrsti publicijanske tube (die Besitzrechtsschutzklage, 1007. BGB) dr-
avina dobija na osnovu jaeg osnova za dravinu. Ti izrazi tamo nisu za-
konski, ali su meu pravnicima u optoj upotrebi.7
5 Up. Opilio, A., 2010, Liechtensteinisches Sachenrecht (Arbeitskommentar), Band II,

Art 265 bis 571 SR, Dornbirn, p. II-525.
6 Up. Csandi, G., Eigentumsrecht, u: Ersi, G. (ur.), 1963, Das Ungarische Zivilgesetz-
buch in fnf Studien, Budapest, pp. 181. i d.; Vks, L., Ungarn, u: Bar, C. von (ur.),
2000, Sachenrecht in Europa (Systematische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 2,
Osnabrck, pp. 169. i d.
7 Up. samo Schreiber, 1993, Possessorischer und petitorischer Besitzschutz, Jura, p. 440;
Baur, F., Baur, J. F., Strner, R., 1999, Sachenrecht, Mnchen, p. 81; Amend, A., 2001,
278 |
2. Posesorna zatita dravine nasuprot petitornoj zatiti dravine

kao zatiti prava na dravinu. Izraz posesorna zatita dravine podesan
je, meutim, da se upotrebi i u jo irem znaenju: da oznai razliku ne
samo spram publicijanske petitorne zatite dravine nego i spram svake
one petitorne zatite dravine koja se prua na osnovu povrede prava na
dravinu (po reivindikaciji, negatoriji, konfesoriji, kondikciji, verzijskom
zahtevu, odtetnom zahtevu i dr.). Iz uporednog prava se vidi da bi, i tamo
gde se izraz posesorna zatita dravine uopte ne upotrebljava i tamo gde
se upotrebljava u pojmovnom paru sa publicijanskom petitornom zati-
tom dravine, izraz posesorna zatita dravine bio u stanju da oznai za-
titu dravine kao dravine, neuslovljenu ni jaim osnovom za dravinu ni
pravom draoca na dravinu. Tako, negativno definisano, posesorna za-
tita dravine je svaka zatita dravine koja nije petitorna zatita dravine.
Ukratko, nepetitorna zatita dravine. Poto razlika izmeu samo posredne
zatite dravine, uslovljene draoevim jaim osnovom ili pravom na dr-
avinu, i neposredne, niim od toga neuslovljene zatite dravine, stvarno
postoji u uporednom pravu bez obzira na to da li postoje takvi termini, to
u se izrazom posesorna zatita dravine sluiti da oznaim nepetitornu
zatitu dravine, u razlici spram petitorne zatite dravine.8
3. Razlika izmeu posesorne i petitorne zatite dravine kao razlika
prualaca zatite. Redovno, i posesornu i petitornu zatitu dravine prua-
Aktuelles und historisches zur richterlichen Anerkennung des possessorischen Be-
sitzschutzes (BGH NJW 1999, 425), Juristische Schulung, p. 124; Wilhelm, J., 1993,
Sachenrecht, Berlin, p. 198; Wieling, H. J., 2006, pp. 185, 122; Fller, J. T., 2006, Ei-
genstndiges Sachenrecht?, Tbingen, pp. 552, 555; Mller, T., 2010, p. 42, 75, 96, 116,
142. Jedino Baur, F., Baur. J. F., Strner, R., 1999, p. 84. kau da izraz nije ba srean.
8 U najirem moguem smislu, posesornom zatitom dravine mogao bi se zvati sva-
ki oblik zatite kojim se reaguje na smetanje dravine, svaka sudska zatita kojoj je
uslov da je dravina zasmetana (oduzeta ili uznemiravana), poto se svakom takvom
ostvaruje zatita dravine. Obuhvatala bi kako direktnu zatitu dravine, dravinsku
zatitu u uem smislu (istu dravinsku zatitu), kojoj je smetanje dravine jedini i
dovoljan uslov, tako i posrednu, dravinsku zatitu u irem smislu, tj. zatitu dravine
posredstvom zatite prava na dravinu ili jaeg prava na dravinu kao sastavnog dela
nekog subjektivnog prava (kao to je pravo svojine, zaloge, posluge, ugovorno pravo
poslenika itd.) onda kada se smetanjem dravine to pravo povreuje, pa je, uz po-
stojanje prava na dravinu, smetanje dravine samo jedan od uslova zatite. Ali se u
toliko irokom znaenju izraz posesorna zatita, koliko vidim, ne upotrebljava nig-
de. Pri takvom razlikovanju, posesornom zatitom u irem smislu zvala bi se, u stvari,
petitorna zatita koja je namenjena zatiti onih prava koja sadre pravo na dravinu,
i to onda kada se povreuju smetanjem dravine. Po tome bi se razlikovala od ostale
petitorne zatite prava kada se tite ili prava koja i ne sadre pravo na dravinu, ili
prava koja sadre pravo na dravinu, ali onda kada se povreuje koje drugo ovlae-
nje iz njihovog sastava a ne pravo na dravinu, i to kada se povreuje drugaije a ne
smetanjem dravine.
| 279
ju sudovi. Ali razlika izmeu posesorne i petitorne zatite dravine poneg-

de znai i razliku izmeu vrsta vlasti koje zatitu pruaju. U Maarskoj, za
posesornu zatitu dravine nadlean dravni organ je notar pri jedinici lo-
kalne samouprave, dok se petitorna zatita dravine ostvaruje putem suda,
191, 192. Gz.9 U ekoj se posesorna zatita dravine (a i detencije,
126. st. 2. Gz) ostvaruje pred upravnom vlau, 5. re. 1. Gz, a petitorna
sudski, 5. re. 2. Gz.10 U radu u se interesovati za svaki vid posesorne
zatite dravine, nezavisno od grane vlasti.
B NE/USLOVLJENOST SUDSKE POSESORNE ZATITE

DRAVINE NEPOSTOJANJEM POVREDE PRAVA TUENOG NA
DRAVINU, ODNOSNO DRAOEVIM JAIM PRAVOM
Posesorna zatita zasmetane dravine moe na nekoliko naina biti
uslovljena pravom tuenog na dravinu, odnosno njegovim pravom da
preduzme radnju ili odri stanje zbog kojih je tuen (skraeno: jae pravo
tuenog). Posesorna zatita dravine negde je posve nezavisna od razma-
tranja bilo kog pitanja o pravu tuenog na dravinu ili radnju ili stvoreno
stanje smetanja, odnosno o pravu tuioca na dravinu (apsolutna nebit-
nost jaeg prava tuenog, potpuna separacija) (a). Negde pak zasmetani dr-
alac nee dobiti sudsku posesornu zatitu dravine ako postoji tuenikovo
jae pravo (bitnost jaeg prava tuenog) (c). Takvo reenje bi, za razliku od
prvog, mogli zvati relativna (ili uslovna) posesorna zatita dravine, budu-
i da e zatita uslediti samo u sluaju da se tueni neosnovano poziva na
svoje jae pravo, dok je u prvoj varijanti re o apsolutnoj (ili bezuslovnoj)
posesornoj zatiti dravine, poto nepostojanje tuenikovog jaeg prava
nikada nije uslov za zatitu od smetanja. Sa relativnom posesornom za-
titom dravine ne treba brkati to to se u posesornom postupku ispituje
da li je tueni oduzeo, odnosno uznemiravao dravinu tuioca vrei nu-
nu odbranu, krajnju nudu, slubenu radnju i sl. ili vrei neko zakonsko
pravo da u pogledu stvari u dravini tuioca preduzme radnju zbog koje je
tuen, i posesorna zatita prua samo ako nije tako (b).
a) Apsolutna nebitnost tuenikovog jaeg prava potpuna

separacija possessorium-a i petitorium-a non-cumul princip
Da se u posesornom postupku ni na koji nain (ni u vidu petitornog
prigovora, ni u vidu prigovora apsorpcije, ni u vidu protivtube) ne moe
postaviti nijedno pitanje da li tueni ima jae pravo na dravinu, odnosno
9 Vks, L., 2000, pp. 171. i d.
10 Zuklnov, M., Tschechien, u: Bar, C. von (ur.), 2000, Sachenrecht in Europa (Syste-
matische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 2, Osnabrck, p. 108.
280 |
pravo da ini ono zbog ega je tuen takav, potpuno ist posesorni postu-
pak nije samo zamisliv nego je karakterisao rimsko i kanonsko pravo, a i
danas predstavlja rasprostranjeno reenje. Zatita se prua ne osvrui se
na to da li tueni ima jae pravo od tuioca (da dri stvar, da vri radnju
zbog koje je tuen, da odri stanje stvoreno izvrenom radnjom). U rim-
skom11 i kanonskom12 pravu takvo jae pravo tuenog nije se uzimalo u
obzir. To je tako kada se postavi kao apsolutno pravilo, bez ikakvog izuzet-
ka, da je svako samovlae nedoputeno, a pogotovo sila, i da se u sluaju
sile ima u svakom sluaju uspostaviti preanje stanje silom narueno, ne
pitajui ni za ta drugo, ukljuujui i to da li je smetalac imalac prava.13
Dakle, to je sistem apsolutnog vaenja restitucije, odnosno progresivne re-
stitucije14 zasmetane dravine u sluaju smetanja dravine, bez ikakvog
obzira na pravo tuioca i tuenog (spoliatus ante omnia restituendus)15
sistem potpune razdvojenosti possessorium-a i petitorium-a.
U savremenom pravu sreemo ga u pojedinim dravama. U nekima
od njih vai pod imenom tzv. non-cumul principa (la rgle du non-cumul
du possessoire et du ptitoire, divieto di cumulo del possessorio e petitorio).
Uopteno je formulisan u lanu 1265. stav 1. Zpp (Code de procdure civi-
le) Francuske kao zabrana kumuliranja posesorijuma i petitorijuma. Prin-
cip ima vie aspekata, od kojih su neki istaknuti ve u samim propisima,
a druge su eksplicirali praksa i teorija, s tim da nema svuda istu irinu. S
jedne strane, on oznaava nemogunost da se u posesornom postupku,
pokrenutom posesornom tubom, raspravlja i odluuje o posesornom za-
htevu tako to bi se raspravljalo o pravu na dravinu bilo tuioca bilo tu-
enog i odluivalo na osnovu prava na dravinu,16 kako se tumai17 i lan
11 Kaser, M., Kntel, R., 2003, Rmisches Privatrecht, Mnchen, p. 132.

12 Kaser, M., Kntel, R., 2003, pp. 132, 136, Mller, T., 2010, pp. 22, 24.
13 Mller, T., 2010.
14 U smislu terminologije Nikoli, D., 1995, Graanskopravna sankcija (Geneza, evoluci-
ja i savremeni pojam), Novi Sad, str. 143. i d.
15 Tako je u kanonskom pravu izraeno osnovno pravilo posesornog postupka: da onaj ko
je oduzeo stvar ima da je vrati draocu pre bilo kakvog raspravljanja o petitornom zahte-
vu, Wacke, A., Besitzschutz und Selbsthilfeverbot im deutschen und italienischen Recht,
u: Mansel, H.-P. i dr. (ur.), 2004, Festschrift fr Erik Jayme, Bd. 2, Mnchen, p. 1608.
16 Michelet, ., 1973, La rgle du non-cumul du possssoire et du ptitoire, Paris, pp. 77.
i d., 80. i d. Po st. 2. i 3. lana 1265. Zpp Francuske doputeno je izvoditi dokaze o
pravnom odnosu i pravu tuioca ako je to potrebno da bi se razjasnilo da li ima ak-
tivnu legitimaciju (tj. da li nije pritealac). Up. blie Mazeaud,H., L. J., Chabas,
F., 1994, Leons de droit civil, tome II, deuxime vol., Biens, Droit de proprit et ses
dmembrements, Paris, n 1458. i d. pp. 220 i d.; Guinchard, S., Ferrand, F., 2006,
Procdure civil (Droit interne et droit communautaire), Paris, n 113. p. 147; Hron, J.,
Bars, T. Le, 2006, Droit judiciaire priv, Paris, n 425.
17 Na primer, Trabucchi, A., 2001, Istituzioni di diritto civile, Padova, p. 485; Eccher B.,
Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, Handbuch Italienisches Zivilrecht, Wien, p. 430;
| 281
1168. stav 4. Gz (Codice civile) Italije da e sud odluku doneti na osno-

vu puke oiglednosti injenica. Zato je nedoputen u tom postupku kako
petitorni prigovor tuenog i prigovor petitorne apsorpcije tako i njegova
petitorna protivtuba,18 tako da je sudska posesorna zatita obezbeena
zasmetanom draocu u svakom sluaju, nezavisno od postojanja prava
tuenog na dravinu. Zatim, princip separacije znai nemogunost da se
kumuliraju posesorni i petitorni zahtev u jednom postupku, tj. posesorna
i petitorna tuba ne mogu se zajedno podneti, to je izriito propisano u
Belgiji, u lanu 1371. stav 1. Zpp (Code judiciaire/Gerechtelijk Wetboek), a
to onda znai i to da nije mogue da se u jednom postupku odlui o oba
zahteva.19 Nadalje, princip separacije znai da ako je podneta posesorna
tuba, sve dok se pravnosnano ne okona posesorni postupak po njoj i,
tavie, odluka izvri (dobrovoljno ili u postupku prinudnog izvrenja),20
tueni iz posesornog postupka ne moe ak ni da pokrene petitorni postu-
pak protiv tuioca iz posesornog postupka, kako stoji u lanu 1371. stav 3.
re. 1. Zpp Belgije od 1967,21 lanu 705. stav 1. Zpp (Codice di procedura
civile) Italije,22 a tako i lan 27. ranije vaeeg Zpp Francuske,23 odnosno
sve dok tueni u potpunosti ne okona smetanje dravine, lan 1267. Zpp
Francuske,24 odnosno sve dok tuilac ne povue tubu i ne naknadi tro-
kove spora, kako je propisivao lan 445. stav 4. biveg Zpp Italije, dok po
lanu 923. Gz Letonije petitorna tuba lica koje je silom oduzelo dravinu
nee biti prihvaena sve dok ne vrati stvar zasmetanom i ne nadoknadi
mu tetu i trokove. Konano, u obrnutom sluaju, ako je podneta peti-
Magri, M., Delle azioni a difesa del possesso, u: Cendon, P. (ur.), 2009, Commentario
al Codice civile, Art. 11401172: Possesso, Milano, pp. 257. i d.
18 Up. za Francusku Michelet, ., 1973, p. 53; Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, n 111, p.
146, n 114, p. 147; Hron, J., Bars, T. Le, 2006, n 425; za Italiju Beghini, R., 2002, Le
azioni a difesa del possesso, Padova, pp. 326. i d.; Caterina, R., Il possesso, u: Gamba-
ro, A., Morello, U., 2010, Trattato dei diritti reali, vol. 1, Propriet e possesso, Milano,
pp. 473. i d.
19 Za Belgiju v. Beysen, E., Belgien, u: Bar, C. von (ur.), 2001, Sachenrecht in Europa (Sy-
stematische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 4, Osnabrck, p. 48. sa daljim upu-
ivanjima, za Francusku Michelet, ., 1973, p. 53; Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, n
113, p. 147; Hron, J., Bars, T. Le, 2006, n 425.
20 Beghini, R., 2002, p. 332. i d.; Caterina, R., 2010, p. 475.
21 Za Belgiju o tome, sa upuivanjima, Beysen, E., 2001a, pp. 47, 174.
22 Plancker, L., Pfeifer, K., Italien, u: Bar, C. von (ur.), 2001, Sachenrecht in Europa (Sy-
stematische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 4, Osnabrck, pp. 395. i d.; Magri,
M., 2009, p. 318; Caterina, R., 2010, p. 475. Odlukom Ustavnog suda Italije (Corte
costitutionale) od 1992. uveden je izuzetak od zabrane iz lana 705. Zpp, te tueni u
posesornom sporu moe i pre njegovog okonanja da pokrene posesorni postupak
ako preti opasnost da bi posesorni tuilac otuenjem tuenikove stvari ovome naneo
nepopravljivu tetu.
23 Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, n 11, p. 146.
24 Mazeaud, H. L. J., Chabas, F., 1994, n 1460. i d. pp. 222 i d.
282 |
torna tuba, ne moe se u istoj stvari podneti potom i posesorna, ne samo

u istom nego ni u drugom postupku, lan 1371. stav 2. Zpp Belgije, lan
1266. Zpp Francuske, lan 443. ranijeg (ne i lan 705. sada vaeeg) Zpp
Italije,25 osim ako tuilac povue petitornu tubu, za ta je po nekim ju-
dikatima u Francuskoj potrebna saglasnost tuenog, a po drugima nije.26
Smatra se u Francuskoj da se zasmetani dralac, odluivi se za petitornu
tubu, samim tim odrekao posesorne zatite, odnosno da je time izrazio
da prihvata aktuelno posesorno stanje.27
Veini poredaka strana je takva iskljuivost i oni ne spreavaju pose-
sorno tuenog da pokrene petitorni postupak pre okonanja posesornog
i izvrenja posesorne odluke, ni da se istovremeno niti jedna za drugom
podnesu i posesorna i petitorna tuba,28 i strano im je takvo apsolutno
pravilo o nebitnosti jaeg prava tuenog u posesornom postupku. U ta-
kvim porecima sud ne moe posesorni tubeni zahtev da usvoji ve samo
zato to je dolo do oduzimanja ili uznemiravanja dravine, nego tubeni
zahtev mora odbiti ako tueni koji je oduzeo ili uznemirava dravinu ima
jae pravo, koje moe da dokae u vidu petitornog prigovora, ili poziva-
njem na ve pravnosnanu petitornu presudu donetu u njegovu korist, ili
podnosei petitornu protivtubu (c). Ako oduzimanje ili uznemiravanje
dravine koje izvri tueni nije protivpravno, to predstavlja jednu drugai-
ju i preu prepreku za usvajanje posesornog tubenog zahteva nego to je
jae pravo tuenog, pa zato prvo o tome (b).
b) Ne/protivpravnost smetanja i
zakonsko pravo tuenog na radnju zbog koje je tuen
Pitanje da li tueni ima jae pravo na dravinu, odnosno na radnju
zbog koje je tuen valja razdvojiti od pitanja da li u radnji tuenog u kon-
kretnom sluaju nema protivpravnosti. To sud svakako uzima u obzir, bilo
da tueni to istie u vidu prigovora, bilo i inae, poto bez protivpravnosti
i nema nedoputenog smetanja dravine, a onda ni posesorne zatite. Nije
re samo o situacijama kada je tueni postupio u nunoj odbrani, stanju
nude, vrei slubenu radnju ili ta drugo to je zakonski razlog iskljuenja
protivpravnosti. Nego nema nedoputenosti oduzimanja i uznemiravanja, i
posesorne zatite, ni kad tueni vri koje zakonsko pravo da direktno zadre
25 Po lanu 704. Zpp Italije, posesorna tuba moe se podneti i u toku petitornog po-
stupka ako je do smetanja dolo poto je postupak poeo.
26 Upuivanja na sudsku praksu kod Mller, T., 2010, p. 127.
27 Michelet, ., 1973, n 161; Terr, F., Simler, P., 1998, Droit civil, tome 6, Les biens, Paris, n
201; Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, n 115 p. 148; Hron, J., Bars, T. Le, 2006, n 428.
28 Mller, T., 2010, p. 52. prim. 62. naglaava da se u Nemakoj do te mere podrazume-
va da tueni iz posesornog postupka, i poto je tuen, moe svoje pravo na dravinu
da ostvari putem petitorne tube, da se to i ne pominje, osim posve izuzetno.
| 283
u tuu dravinu tako to je ovlaen da sam na stvari preduzme ba radnju

zbog koje je tuen, kao, na primer, da sa tue nepokretnosti uzme svoju
stvar koja je tamo dospela, da skree grane susedovog drveta, da suseda
izloi neprekomernim imisijama, da zadri dunikovu stvar ako ovaj o
dospelosti ne izmiri obavezu. Ne postoje svuda ista zakonska prava te vr-
ste. Primera radi, 384. ABGB i 962. BGB ovlauju vlasnika da radi
hvatanja odbeglog roja pela pree na tue zemljite, dok ZGB ne poznaje
takvo iskljuenje dravinske zatite.29 Protivpravnost smetanja dravine,
koliko vidim, nigde ne iskljuuju prava tuenog da tuilac njemu, a ne on
sam, izvri neku radnju u pogledu stvari, pa je posredi smetanje ako on
oduzme ili uznemirava tuioevu dravinu kad mu tuilac ne izvri dunu
radnju. Recimo, smetanje ne postaje doputeno kad tuilac oduzme stvar
tuiocu prema kome ima reivindikacioni zahtev, zahtev iz neosnovanog
obogaenja, zahtev iz ugovora o kupoprodaji da mu tuilac preda stvar i
sl.30 BGB 863. izriito odreuje da se tueni moe pozvati na svoje pravo
na dravinu, odnosno na izvrenje radnje smetanja samo radi dokazivanja
tvrdnje da ne postoji nedoputeno samovlae,31 a postojanje takvog ne-
kog prava ne iskljuuje ve samo po sebi postojanje nedoputenog smeta-
nja dravine.
c) Jae pravo tuenog

U navedenim sluajevima prepreka posesornoj zatiti je nepostojanje
nedoputenosti smetanja. Neto drugo je jae pravo tuenog kao prepre-
ka zasmetanom draocu da uspe u posesornoj parnici. Ono se u istoriji i
uporednom pravu pojavljuje u tri oblika kao prigovor jaeg prava (1), u
vezi sa kojim je negde i pojava konverzije posesorijuma u petitorijum (2),
kao prigovor apsorpcije (3), u vezi sa kojim se negde javlja prestignuti po-
sesorijum (4), a negde unapred osujeeni posesorijum (5), i kao petitorna
protivtuba (6).
29 Primer navodi Stark, E. W., 1984, p. 216.
30 Stark, E. W., 1984, p. 214; Stark, E. W., Der Besitz, Art. 919941, u: Honsell, H. i dr.
(ur.), 2003, Basler Kommentar zum Schweizerischen Privatrecht, Zivilgesetzbuch II, Art.
457977 ZGB, Art 1-61 SchlT ZGB, Basel i dr., p. 2108; Eleftheriadou, E., Griechen-
land, u: Bar, C. von (ur.), 1999, Sachenrecht in Europa (Systematische Einfhrungen
und Gesetzestexte), Bd. 3, Osnabrck, p. 43; Bund, E., Besitz, u: Gursky, K-H. (ur.),
2007, J. von Staudingers Kommentar zum Brgerlichen Gesetzbuch mit Einfhrungsge-
setz und Nebengesetzen, Buch 3, Sachenrecht, Einleitung zum Sachenrecht; 854882
(Allgemeines Liegenschaftsrecht 1), Mnchen, pp. 143. i d., 182. i d.; Joost, D., Besitz,
u: Gaier, R. (ur.), 2009, Mnchener Kommentar zum Brgerelichen Gesetzbuch, Bd. 6,
Sachenrecht, 8541296, Wohnungseigentumssgesetz, Erbbaurechtsgesetz, Mnchen,
pp. 51. i d., 70, Gursky, K.-H., Der Besitzschutz, u: Westermann, H., Westermann, H.
P., Gursky, K.-H., Eickmann, D., 2011, Sachenrecht, Heidelberg i dr., p. 155.
31 Up. Bund, E., 2007; Joost, D., 2009.
284 |
1. Petitorni prigovor. Doputenost u posesornoj parnici petitornog

prigovora da tueni ima pravo na dravinu, odnosno da ima pravo da
vri smetanje dravine, izriito iskljuuju propisi i nekih drava gde ne
vai non-cumul princip. Na primer, 346. ABGB i lan 991.Gz Grke.32
ABGB 346. odreuje da dravinska zatita sleduje bez obzira na jae pra-
vo koje tueni moe da ima, a Zpp (Zivilprozessordnung) u 457, osim to
odreuje uopteno da je raspravljanje u posesornom postupku ogranieno
na dokazivanje injenica poslednjeg dravinskog stanja i usledelog sme-
tanja, jo i specijalno zabranjuje razmatranje mogueg prava na dravinu.
vrsto vladajue stanovite o iskljuenosti petitornog prigovora sree se i
u nekim dravama gde nema o tome izriite odredbe. Tako u Nemakoj,
gde 863. BGB ne kae da je iskljuen petitorni prigovor, nego da se tu-
eni moe pozivati na pravo na dravinu ili na pravo da preduzme radnju
smetanja samo radi toga da bi se utvrdilo da oduzimanje ili uznemira-
vanje dravine ne predstavlja nedoputeno samovlae, vlada stav da to
iskljuuje mogunost petitornog prigovora.33
Tamo gde je petitorni prigovor doputen lan 927. stav 2. ZGB, lan
506. stav 2. Stvarnog prava Lihtentajna od 1922, lan 3:125. BW, lan 160.
Gz Gruzije, lan 181. Gz Turkmenistana, l. 90, 92. Gz Moldavije, lan
308. Gz Mongolije posesorni tubeni zahtev se odbija zbog toga to tu-
eni ima pravo na dravinu, odnosno na radnju ili na stvoreno stanje zbog
ega je tuen. To pravo moe biti bilo stvarno, bilo obligaciono.34 Ali se
prigovor ograniava na razliite naine. lan 927. stav 2. ZGB i lan 506.
stav 2. Stvarnog prava Lihtentajna odnose se samo na sluaj oduzima-
nja dravine, dok je parnica povodom uznemiravanja dravine apsolutno
posesorna. Tueni koji je oduzeo dravinu tuiocu ne mora da mu preda
stvar samo ako je u stanju da bez odlaganja dokae svoje bolje pravo na
osnovu kojeg bi, i ako bi izgubio posesornu parnicu, od tuioca opet mogao
da zahteva da mu preda stvar.35 Jedan od razloga zato se u posesornoj
parnici doputa petitorni prigovor jaeg prava vidi se u potrebi da se spre-
i zloupotreba prava, tj. da tuilac po odluci iz posesorne parnice dobije
32 Eleftheriadou, E., 1999, pp. 4243; drugaije miljenje je nav. tu, p. 43. prim. 162.
33 Up. nav. nemake autore u prim. 30, i Mller, T., 2010, pp. 50. i d. Joost, D., 2010,
p. 167. kae da 863. BGB sadri jedno od najpoznatijih pravila dravinskog pra-
vapossessorium absorbet petitorium.
34 Dring, E., 1918, Die Besitzschutzklagen nach dem Schweizerischen Zivilgesetzbuche,
Luzern, p. 133; Stark, E. W., 1984, p. 253; Stark, E. W., 2003, p. 2117; Portmann, R.,
1997, Der Besitzschutz des schweizerischen Zivigesetzbuchs (mit Kurzdarstellung des
Besitzschutzverfahrens nach der Zivilprozessordnung des Kantons Luzern), Entlebuch,
p. 136; Opilio, A., 2010, p. II-530; Weber, F., 1975, Die Besitzschutzklagen, insbesonde-
re ihre Abgrenzung von den petitorischen Klagen, Wettingen, pp. 51, 53.
35 Kritiku tog reenja zbog omoguavanja da i grubi sluajevi samovlaa ostanu bez
sankcije, i budu ak nagraeni, v. kod Hinderling, H., Der Besitz, u: Gutzwiller, M. i dr.
(ur.), 1977, Schweizerisches Privatrecht, Bd. V, Sachenrecht, 1. Halbbd., Basel i dr., p. 455.
| 285
stvar koju bi potom opet morao vratiti tuenom: dolo agit qui petit quod
statim redditurus est. U Nemakoj, smatra se, ba suprotno, da pravilo dolo
agit nije ovde relevantno jer iz tog pravila proistie pravo tuenog da od
tuioca samo zahteva odreenu radnju, a ne pravo tuenog da on preduz-
me faktiku radnju direktno na stvari.36 U Maarskoj, notar je ovlaen i
obavezan da uskrati traenu posesornu zatitu samo ako je oigledno da
trailac zatite nema pravo na dravinu, odnosno ako je oigledno da je
duan da trpi smetanje, 191. stav 3. Gz.37 lan 3:125. BW prigovor jaeg
prava stavlja na raspolaganje samo svojinskom draocu,38 a lan 160. Gz
Gruzije, lan 181. Gz Turkmenistana, l. 90, 92. Gz Moldavije, lan 308.
Gz Mongolije, samo nemanljivom draocu (koji stvar nije pribavio silom
ni potajno). U Austriji, gde, kako je ve reeno, 346. ABGB izriito is-
kljuuje petitorni prigovor u posesornom postupku, pojavilo se miljenje
da bi petitorni prigovor bio mogu; ne, dodue, kada se tubom za smeta-
nje dravine pokrene parnini postupak u kojem se primenjuju posebna
pravila, nego samo kada se tubom za smetanje dravine pokrene opti
parnini postupak.39 (lan VIII6:203. stav 4. i lan VIII6:204. stav 3.
DCFR doputaju isticanje petitornog prigovora, ali uz atipine mere suda.)
Izuzetna doputenost petitornog prigovora u posesornoj parnici bila
je privremeno u Italiji rezultat sudske prakse najvieg suda (Corte di Cas-
sazione), da bi potom opet bila naputena:40 smatralo se da je neophodno
uzeti u obzir petitorni prigovor u posesornoj parnici da se sprei da po-
sesorni tuilac tuenom nanese nepopravljivu tetu, na primer da tuilac
iz te parnice, koji na to nema ovlaenje, otui stvar tuenoga, ili da se
izvrenjem posesorne odluke srui zgrada.
2. Preobraanje posesorijuma u petitorijum. Kako u nekim dravama
gde je petitorni prigovor doputen, tako i u nekima gde o tome nema poseb-
ne odredbe, sree se stav, koji je u vajcarskoj jedinstven, a u Nemakoj nije,
da i u posesornom sporu sud mora da se upusti u razmatranje postojanja
36 Up. nav. nemake autore. u prim. 30, i Wilhelm, J., 1993, p. 209; Sosnitza, O., 2003,
Besitz und Besitzschutz (Sachherrschaft zwischen faktischem Verhltnis, schuldrechtli-
cher Befugnis und dinglichem Recht), Tbingen, p. 155. i d.; Mller, T., 2010, pp. 50. i
d., 79. i d.; Gursky, K.-H., 2011, p. 165.
37 Vks, L., 2000, p. 172.
38 A podruje primene nije proireno, v. Caspari, S., Nieper, F., Einfhrung in die Mate-
rie der Bcher 3, 4, und 5, u: Nieper, F., Westerdijk, A. S. (ur.), 1996, Niederlndisches
Brgerliches Gesetzbuch, Buch 3, Allgemeiner Teil des Vermgensrechts, The Hague, p.
XXVI; Nieper, F., Ploeger, H., Niederlande, u: Bar, C. von (ur.), 1999, Sachenrecht in
Europa (Systematische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 3, Osnabrck, pp. 170, 252.
39 Kodek, G. E., 2002, Die Besitzstrung: materielle Grundlagen und prozessuale Ausge-
staltung des Besitzschutzes, Wien, p. 1023.
40 Beghini, R., 2002, pp. 339. i d.; Caterina, R., 2010, p. 474. i d. Stav je bio izazvan od-
lukom Ustavnog suda od 1992, v. nav. ovde u prim. 22.
286 |
prava tuenog ako je tuilac sa time saglasan,41 i da se tada radi, u stvari, o

preinaenju tube s pristankom tuioca i pretvaranju postupka u petitorni
jer se tubeni zahtev ne bi vie zasnivao na dravini nego na pravu.42 Smatra
se da nije kogentna nego dispozitivne prirode odredba lana 927. stav 2.
ZGB o uslovima pod kojima se tueni u posesornom postupku moe po-
zvati na svoje jae pravo, odnosno da je dispozitivna odredba 863. BGB
o tome kada se tueni u posesornoj parnici moe pozvati na svoje pravo na
dravinu ili na vrenje radnje smetanja samo radi dokazivanja da nema ne-
doputenog smetanja.43 Protivnici u Nemakoj istiu da je 863. BGB ko-
gentan jer predstavlja stvarnopravni propis;44 da bi drugaiji stav obesmislio
preventivnu ulogu posesorne zatite kao odvraanja od samovlaa;45 da bi
tuioeve nepromiljenje izjave o tuenikovom pravu na dravinu mogle
olako biti shvaene kao uputanje u razmatranja petitornog prigovora; da
bi se usporilo postupanje;46 da interes za konanim reenjem spora tueni
moe da ostvari podizanjem negativne utvrujue petitorne tube.47
3. Prigovor petitorne apsorpcije: petitorium absorbet possessorium. Ve-
ina poredaka ne dozvoljava u posesornoj parnici petitorni prigovor, nego
posesornu zatitu uskrauje samo ako se jae pravo onog ko je tuen u po-
sesornoj parnici pravnosnano utvrdi presudom u petitornom sporu. Taj
prigovor apsorpcije petitorium absorbet possessorium48 (nastao u pan-
dektistici XIX veka),49 u stvari je jedna kvalifikovana podvrsta prigovora
jaeg prava: prigovor jaeg prava, kvalifikovan okolnou da postoji prav-
nosnana presuda kojom je utvreno pravo tuenog na dravinu, odnosno
na ono zbog ega je tuen. Prigovor apsorpcije u nekim porecima izriito
je statuiran propisom, recimo 864. stav 2. BGB, lanom 991. Grkog Gz,
lanom 344. 1. re. 2. Gz Poljske. Prihvaen je, razume se, i tamo gde je
mogu i iri prigovor jaeg prava, kao u vajcarskoj.50 Ali i negde, kao u
Austriji, gde nema nikakve odredbe ni o prigovoru apsorpcije.51
41 U vajcarskoj tako Hinderling, H., 1977, p. 455; Stark, E. W., 1984, p. 254; u Nema-
koj Heck, P., 1930, Grundri des Sachenrechts, Tbingen, p. 53; Wolff, M., Raiser, L.,
1957, Sachenrecht, Tbingen, p. 60; Wilhelm, J., 1993, p. 209; Mller, T., 2010, p. 51. i
d.; Wacke, A., 2004, pp. 1617. i d., 1623.
42 Mller, T., 2010, pp. 51. i d.
43 Po Mller, T., 2010, p. 51. takav njen stav bi vaio i da je odredba 863. BGB kogentna.
44 Wieling, H. J., 2006, p. 207.
45 Wieling, H. J., 2006; Bund, E., 2007, p. 182; Sosnitza, O., 2003, p. 162.
46 Bund, E., 2007.
47 Sosnitza, O., 2003, p. 163.; Bund, E., 2007, p. 182.
48 U stvari: petitorium manifestum absorbet possessorium, v. Wacke, A., 2004, p. 1618.
49 Wieling, H. J., 2006, p. 211.
50 Dring, E., 1918, p. 133; Stark, E. W., 1984, p. 229. i d.; Portmann, R., 1997, p. 136.
51 Kodek, G. E., 2002, pp. 927. i d.
| 287
4. Prestignuti posesorijum. U 864. stav 2. BGB izriito je reeno da

pravo na posesornu zatitu prestaje ako je posle akta smetanja pravnosna-
nom presudom u petitornom sporu utvreno pravo tuenog na dravinu,
odnosno na radnju zbog koje je tuen u posesornom sporu. Pravo tue-
nog moe biti stvarno ili obligaciono.52 Re je, dakle, o tome da ako posle
akta smetanja paralelno teku posesorni i petitorni spor u istoj stvari, pa
petitorna presuda postane pravnosnana pre posesorne odluke (zvau to
prestignuti posesorijum), tada pravo na posesornu zatitu dravine ima da
ustukne pred petitorno potvrenim pravom tuenog na dravinu. Time
se izbegava donoenje u istoj stvari posesorne odluke koja bi bila u kon-
tradikciji sa ve donetom petitornom odlukom u paralelno voenom po-
stupku. A samovlasno postupanje imaoca prava na dravinu ne izlae se
posesornoj sankciji budui da bi prinudnim izvrenjem potonje petitorne
presude ta posesorna sankcija bila ponovo ponitena, zbog ega posesorna
odluka postaje suvina.
5. Unapred onemogueni posesorijum. Nema, meutim, izriitog pro-
pisa o tome da li isto dejstvo (da gasi pravo na posesornu zatitu) tre-
ba da ima pravnosnana presuda koja je (u korist tuenog iz posesorne
parnice) doneta, ne samo pre posesorne odluke nego jo pre nego to je
izvren akt smetanja dravine i pokrenuta posesorna parnica. Potvrdan
stav, da se i u takvom sluaju tueni moe pozvati na pravnosnanu peti-
tornu presudu, zastupa se u delu prakse i literature i tamo gde je izriito
propisana apsorpcija posesorijuma kojeg je prestigao petitorijum, kao u
Nemakoj,53 dok je tu veina protiv,54 kao to pristalica nema ni u Au-
striji gde nema nikakve odredbe ni o prestignutom posesorijumu.55Ali se
afirmativni stav zastupa i negde, kao u vajcarskoj,56 gde nema izriitog
zakonskog pravila ak ni o prestignutom posesorijumu, a postoji jo ira
mogunost pozivanja na likvidno, brzo dokazivo jae pravo. U tom slu-
aju, pravo na posesornu zatitu dravine ne prestaje tek naknadno, zbog
petitorijuma koji je prestigao posesorijum, ve unapred zbog petitoriju-
ma koji mu je prethodio.
52 Wieling, H. J., 2006, p. 212; Bund., E., 2007, p. 167; Weber, F., 1975, pp. 51, 53; Hin-
derling, H., 1977, p. 455; Portmann, R., 1997, p. 136.
53 Afirmativno Windscheid, B., Kipp, T., 1906, p. 821; Westermann, H., 1960, p. 103;
Baur, F., Baur, J. F., Strner, R., 1999, p. 85; Gursky, K.-H., 2011, p. 167; Joost, D.,
2009, p. 75.
54 Na primer Heck, P., 1930, p. 54; Wolff, M., Raiser, L., 1957, p. 60. prim. 16; Wieling.,
H. J., 2006, p. 213; Bund, E., 2007, pp. 189; Sosnitza, O., 2003, pp. 167. i d.; Mller, T.,
2010, p. 157. i d.
55 Ehrenzweig, A., 1957, System des sterreichischen allgemeinen Privatrechts, 1. Bd., 2.
Hlfte, Das Sachenrecht, Wien p. 98.; Kodek, G. E., 2002, pp. 927. i d.
56 Dring, E., 1918, p. 136; Stark, E. W., 1984, p. 228; Portmann, R., 1997, p. 136.
288 |
6. Petitorna protivtuba. U nizu drava nema nikakve odredbe o do-

putenosti petitorne protivtube protiv posesorne tube, a praksa i teorija
su izgradile to negatorski stav, to afirmativan. U vajcarskoj, gde ni o
tome nema posebne odredbe, kao ni o prigovoru apsorpcije, prihvata se
da tueni iz posesorne parnice moe i na taj nain s uspehom da ostvari
svoje jae pravo na dravinu.57 U Austriji, veina smatra da poto jae
pravo posesorno tueni ne moe u posesornoj parnici da ostvari ni putem
petitornog prigovora, ne moe onda ni putem petitorne protivtube.58 U
Nemakoj, meutim, kao i po manjinskom miljenju u praksi Austrije,59
nakon to se dugo i u praksi i u teoriji smatralo da samo pravnosnana
presuda iz paralelno voene petitorne parnice moe da osujeti posesornu
odluku (petitorium absorbet possessorium iz 864. stav 2. BGB), vrhovni
sud je, u jednom zaokretu u odnosu na prethodnu praksu, u nizu odluka
stao na suprotno, tada jo manjinsko stanovite iz teorije, emu se potom
prikljuila i veina u teoriji,60 da posesorni tubeni zahtev moe da se od-
bije i onda kad je istovremeno sa posesornom tubom zrela za usvajanje
petitorna protivtuba posesorno tuenog. Ako bi moglo da se presudi da
posesorno tueni ima pravo na dravinu stvari, tada valja odbiti posesorni
tubeni zahtev a usvojiti petitornu protivtubu, jer bi usvajanje posesorne
tube predstavljalo u takvom sluaju, kako je izriito formulisano, samo
besciljno rastezanje i neopravdano odlaganje ostvarivanja osnovanog peti-
tornog zahteva i jaeg prava. (I lan VIII6:203. stav 4. i lan VIII6:204.
stav 3. DCFR doputaju petitornu potivtubu, ali uz atipine mere suda.)
C PRUANJE POSESORNE ZATITE U OPTEM PARNINOM

POSTUPKU, U POSEBNOM POSESORNOM POSTUPKU
ILI U OBA? NE/POSTOJANJE POSEBNOG SUDSKOG
POSTUPKA ZA POSESORNU ZATITU I ZA ZATITU
PUTEM PRIVREMENE MERE
Pitajui za razlog sudske posesorne zatite dravine, ne mogu se igno-

risati procesne razlike to se tie samog postupka u kome se zatita prua.
Re jeste, svagda, o parnici. Ali negde taj postupak nema nita osobeno u
procesnom pogledu, dok drugde predstavlja jedan od posebnih postupaka,
57 Stark, E. W., 1984, p. 227.
58 Tako i veina prakse, up. Kodek, G. E., 2002, p. 846. i d.
59 Kod Kodek, G. E., 2002.
60 Afirmativno Wilhelm, J., 1993, pp. 209. i d.; Baur, F., Baur, J. F., Strner, R., 1999, p.
85; Wieling, H. J., 2006, pp. 213. i d.; Joost, D., 2009, p. 71. i d., protiv Wolff, M., Ra-
iser, L., 1957, pp. 59. i d. prim. 14; Sosnitza, O., 2003, pp. 158. i d.; Bund, E., 2007, p.
185; Gursky, K.-H., 2011, p. 166; Fller, J. T., 2006, pp. 553. i d.; Mller, T., 2010, pp.
257. i d.
| 289
konstruisan pravilima drugaijim od optih za parnini postupak (a). Ta-

koe je razlika i u tome to negde, a to ne zavisi od toga da li je postupak
za zatitu dravine opti ili poseban, postoji i zatita dravine po privre-
menoj meri, a drugde ne (b). Raznovrsnost reima u pogledu procesnog
aspekta posesorne zatite dravine tolika je da se ne moe rei, kako smo
inae navikli, da je posesorni postupak onaj poseban postupak u kome se
ostvaruje zatita dravine: isti tip zatite dravine ne ostvaruje se samo u
postupku jedne odreene konstrukcije, nego u raznovrsnim postupcima.
a) Vrsta postupka
Ve je pomenuto da postupak u kome se prua posesorna zatita nije
negde sudski, nego zatitu prua upravna vlast. Redovno jeste sudski. Po-
sesorna zatita se tada negde ostvaruje po optim procesnim pravilima, u
optem parninom postupku, drugde je posesorni postupak posebna ubr-
zana procedura (koja se i danas nekad naziva summariissimum), koja od-
stupa od opteg parninog postupka time to nju bitno odreuje i brzina
postupanja a ne samo provizornost zatitnog uinka, jer je i sama zatita
dravine zamiljena ne samo kao nekonana nego i kao hitna. Takav, ubr-
zan, bio je ve postupak u kojem je pretor izdavao interdikta, a u slua-
ju osporavanja, kasnije sudija pruao zatitu.61 Ali i opta procedura ima
uglavnom u uporednom pravu posebnosti kada slui raspravljanju i odlu-
ivanju o posesornom zahtevu, opet iz razloga hitnosti potrebne zatite.62
Ako nisu, kao to nisu u Francuskoj, predviena posebna procesna pra-
vila za raspravljanje i odluivanje o posesornim tubama, tako da u praksi
zasmetani dralac ne dobija znatno bre posesornu zatitu nego to bi do-
bio petitornu,63 tada priroda posesorne zatite ipak trai svoje: u praksi se
koristi alternativni, bri put, u novije vreme postupak pred juge des rfrs,
i to od zaokreta prakse Cour de cassation devedesetih godina XX veka u
pravcu dostupnosti tog postupka i za posesorne stvari.64 U postupku pred
Tribunal de grande instance, juge des rfrs moe, po lanu 809. stav 1, lanu
808, lanu 849. stav 1. i lanu 848. Zpp, izdati privremenu meru (ordonnan-
61 Kaser, M., 1971, p. 396; Kaser, M., Hackl, K., 1996, Das rmische Zivilprozessrecht,
Mnchen pp. 408. i d.
62 Da razgranienje, radi li se o optem postupku ili posebnom, moe biti problema-
tino, svedoi austrijska literatura gde se postojanje posebnih procesnih pravila u
okviru opteg postupka ne smatra posebnim postupkom, ali se i naglaava da pitanje
nema praktinu vanost, v. upuivanja kod Mller, T., 2010, p. 106. prim. 71.
63 O nevelikoj razlici u pogledu trajanja postupka po posesornoj i petitornoj tubi, v.
kod Znati, F., 1989, Jurisprudence franaise en matire de droit civil (Proprit et
droits rels), Revue trimestrielle de droit civil, 3, p. 597.
64 Iscrpno o razvoju i sadanjem stanju, v. sa upuivanjima na odluke i literaturu, kod
Mller, T., 2010, pp. 130133.
290 |
ce de rfre) radi uspostavljanja preanjeg stanja u sluaju oigledno pro-

tivpravnog smetanja65 i hitne potrebe. Zasmetani dralac moe da bira da
li e zatitu ostvarivati u optem postupku ili u rfr postupku. U rfr
postupku se ne moe odluiti, formalno gledano, o smetanju dravine, nego
se odluuje o oigledno protivpravnom smetanju koje zahteva hitnu uspo-
stavu preanjeg stanja, ali takvo moe da bude i oigledno protivpravno
smetanje dravine koje zahteva hitnu uspostavu preanjeg stanja dravine.
Zato se razlika stvarno svodi na to da trailac sudske zatite, ako tei hitnijoj
zatiti od one koju bi dobio u posesornom postupku, ne sme svoj zahtev da
oznai kao posesornu tubu nego kao zahtev zbog oigledno protivpravnog
smetanja. Kako je sudska praksa opredelila, posesorna zatita koju zasmeta-
ni moe da trai u rfr postupku ne podlee reimu non-cumul principa u
pogledu toga da tueni ne moe pokrenuti posesorni postupak pre nego to
okona smetanje, a teorija smatra da ne podlee ni drugim ogranienjima,
vaeim za postupak po posesornim tubama uslovu kontinuirane dravi-
ne u trajanju od najmanje godinu dana pre smetanja, i unapred propisanom
fiksnom jednogodinjem roku za traenje zatite. Pojava ovakve alternative
praena je u teoriji tvrdnjama o izlinosti daljeg opstanka tradicionalnog
postupka za zatitu dravine.66
Bekstvo od opte procedure za posesornu stvar u postupak izdavanja
privremene mere za zatitu zasmetane dravine belei se i u Nemakoj.
Iz istog razloga: nedovoljne ubrzanosti postupka u kome se raspravlja i
odluuje o posesornim tubama, tako da se posesorna zatita u sluaju
smetanja dravine redovno trai u postupku izdavanja privremene mere a
ne posesornom tubom.67
Procesne posebnosti za posesornu zatitu su raznovrsne, bilo da su or-
ganizovane kao poseban postupak ili kao modifikacije pravila o procesu-
iranju u optem postupku, a potiu kako od nastojanja da se ostvari hitna
65 lan 809. stav 1. Zpp govori o izdavanju privremene mere u sluaju oigledno pro-
tivpravnog smetanja uopte, a ne o protipravnom smetanju dravine: Le prsident
peut toujours, mme en prsence dune contestation srieuse, prescrire en rfr les
mesures conservatoires ou de remise en tat qui simposent, soit pour prvenir un
dommage imminent, soit pour faire cesser un trouble manifestement illicite. O pri-
vremenim merama i postupku izdavanja, v. Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, n 108.
p. 145, n 1045. p. 839, n 920. i d. p. 756. i d.
66 Upuivanja kod Mller, T., 2010, p. 132. Umerenije Ferid, M., Sonnenberger, H. J.,
1986, Das Franzsische Zivilrecht, Bd. 2, Schuldrecht: Die einzelnen Schuldverhltnisse,
Sachenrecht, Heidelberg, p. 674: mogunost deliminog potiskivanja.
67 Mller, T., 2010, pp. 55, 58, 263. Tvrdnju o malom broju posesornih parnica kao
osnovu za tvrdnju o malom znaaju sudske posesorne zatite dravine, na koju se na-
ilazi u gotovo svakom nemakom komentaru i udbeniku stvarnog prava, relativizuju
Gursky, K.-H., 2011, p. 150 i Wieling, H. J., 2006, p. 185. prim. 8, a za vajcarsku,
Stark, E. W., 1984, p. 229; Ehrenzweig, A., 1957, p. 92. je naglaavao da su, za razliku
od Nemakog carstva, u Austriji posesorne tube svakodnevne.
| 291
zatita u vidu brzog uspostavljanja onakvog stanja pro futuro kakvo bi bilo
da nije bilo smetanja dravine (status quo ante), tako i od nastojanja da
zatita koja se prua ne bude konana u pogledu svojih uinaka nego da
provizorno uspostavi narueno stanje, bez prejudiciranja konanog prav-
nog reenja, to neki procesni zakoni i izriito kau, kao 459. Zpp Au-
strije. Radi postizanja hitnosti, skraeni su u odnosu na opti postupak
rokovi za zakazivanje roita, skraeni su rokovi za donoenje odluke, i
za albu, ili se predvia prekoredno uzimanje u rad posesornih predmeta,
na primer u Austriji, sa obavezom da se predmet ako je mogue uzme
u rad ve na dan prijema tube, 110. Poslovnika za sudove prve i dru-
ge instance, od 1951. Ili se ograniava raspravljanje na odreeni tip pita-
nja. A takoe se redukuje i krug doputenih dokaznih sredstava. alba
protiv konanog reenja ne odlae izvrenje po 518. Zpp Austrije68 ili
je i nema, kao u vajcarskoj,69dok u Maarskoj nikakvo pravno sredstvo
nije doputeno, 191. stav 4. Gz, ve samo preostaje mogunost pokre-
tanja petitorne parnice, 192. stav 1.70 Odluka doneta u posebnom po-
sesornom postupku u Austriji praktino se ne moe napadati iz razloga
pogreno utvrenog injeninog stanja i ocene dokaza, jer nema usmene
rasprave, 518. stav 3. u vezi sa lanom 501. Zpp. U Italiji ve sam Gz
izriito kae da sud uklanjanje smetanja dravine izrie na osnovu puke
oiglednosti injenica (semplice notoriet del fatto), bez odlaganja, upuu-
jui pri tome na procesne odredbe o posesorijumu, lan 1168. stav 4. Zpp.
A procesne odredbe nekih vajcarskih kantona doputaju samo dokazna
sredstva koja se promptno mogu upotrebiti, tj. koja ne vode znatnijem us-
poravanju postupka.71 Ograniavanje kruga pitanja o kojima se rasprav-
lja u posesornom postupku, koje proistie iz razgranienja posesorijuma
i petitorijuma, takoe povlai za sobom ubrzanje donoenja odluke, ali i
to da odluka ne moe da predstavlja definitivno ureenje odnosa izmeu
strana, nego je provizorna u tom smislu da se uinci uspeha u dravinskoj
parnici mogu potrti u petitornom postupku. Toj provizornosti odgovara
ponegde i forma odluke, koja se ne zove presuda, mada se njome meritor-
no reava posesorna stvar, nego konano reenje, u Austriji, 459. Zpp, a
u vajcarskoj, odluka.72 Ideja hitnosti i provizornosti jasno je izraena i
u dvostepenoj konstrukciji posesorne zatite u Italiji.73 Sud prvo provodi
68 Iro, G., 2002, Brgerliches Recht, IV, Sachenrecht, Wien, p. 32.
69 Stark, E. W., 1984, p. 231; Stark, E. W., 2003, p. 2112.
70 Vks, L., 2000, pp. 172, 226, 227.
71 Portmann, R., 1997, pp. 193, 208.
72 Portmann, R., 1997, p. 211.
73 O pretei dananjeg italijanskog dvostepenog postupka v. Billeter, A., 1889, Der Be-
griff des Besitzes nach rmischem und canonischem Recht in Vergleich mit dem zrche-
rischen Recht, Uster-Zrich, p. 46.
292 |
postupak za izdavanja privremene mere, a poto izda privremenu meru,

glavni sumarni posesorni postupak sledi ako to predloi bilo koja od stra-
na u odreenom roku po izdavanju privremene mere, lan 669 octies, 703.
stav 4. Zpp, izmena od 2005. Hitnost i provizornost kao osobine posesor-
nog postupka u osnovi su i reenja u procesnom pravu nekih vajcarskih
kantona da ako tuilac nije u stanju da bez odlaganja dokae osnovanost
tubenog zahteva, a doputena su samo dokazna sredstva koja se mogu
bez odlaganja izvesti, tada moe nadalje da se procesuira po pravilima op-
teg parninog postupka.74
U Portugaliji, od procesne reforme iz 19951996. godine ne postoji
vie poseban posesorni postupak, osim za sluaj da se smetanje sastoji u
oduzimanju silom, lan 1279. Gz, lan 393. Zpp.75 To je u skladu sa time
to Gz Portugalije doputa da se u postupku po tubi zbog smetanja dra-
vine tueni brani petitornim publicijanskim prigovorom da on ima bolju
dravinu, odnosno time da ima svojinu, a posesorni postupak se nastavlja
samo u sluaju da sud ne utvrdi da je tako, inae presuuje u korist tuio-
ca, lan 1278. Gz Portugalije.76
b) Spajanje posesornog i petitornog

tubenog zahteva u jednoj tubi
Jasna je razlika meu dravama i u tome da li se moe u jednoj tubi
objediniti posesorni i petitorni tubeni zahtev, tj. zahtev postaviti i kao po-
sesorni i kao petitorni, a ako moe, da li postoje pravila o tome po kojem
se prvo postupa. Stav prema tome nije odreen (optim ili posebnim) ti-
pom postupka u kome se prua posesorna zatita.
Spajanje je iskljueno u Francuskoj, gde je lan 1265. Zpp izriit da to
ne doputa. Ranije vaei nemaki Zpp (Civilprozessordnung, 230) tako-
e je izriito zabranjivao da se posesorna tuba i petitorna tuba poveu u
jednoj tubi, da bi krajem XIX veka ta zabrana bila ukinuta.
U Austriji nema o tome izriite odredbe, a novija stanovita77 su afir-
mativna ali nejedinstvena u pogledu postupanja u takvom sluaju: da je
to doputeno, ali da povlai za sobom razdvajanje na posesorni postupak,
koji je ubrzan, i na opti postupak;78 da je to doputeno, s tim to bi tui-
lac birao da li e se u jednom postupku zahtev razmatrati kao petitorni ili
kao posesorni, a ako se odluio za poslednje, u sluaju nepovoljnog ishoda
74 Portmann, R., 1997, p. 193.
75 Seabra, M. M. R. A. C. de, Alencar Xavier Y. M. de, Portugal, u: Bar, C. von (ur.), 1999,
Sachenrecht in Europa (Systematische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 3, p. 352.
76 Seabra, M. M. R. A. C. de, Alencar Xavier, Y. M. de, 1999, p. 353.
77 Od starijih, protiv, na primer, Ehrenzweig, A., 1957, p. 92.
78 Upuivanja kod Mller, T., 2010, p. 107. prim. 77.
| 293
mogao bi podneti novi petitorni zahtev.79 Za razliku od ranijeg italijan-

skog Zpp, sada vaei to ne spreava, a u teoriji se smatra da nema prepre-
ke da se odvojenim tubama to uini (litispendencija po jednoj tubi ne
spreava podnoenje druge), dok je sporno da li je mogue kumulirati oba
zahteva u istoj tubi, ali se u praksi uglavnom doputa.80
Poto je svojevremeno bila u Zpp ukinuta zabrana spajanja, u Nema-
koj je nesporno da je doputena kumulacija posesornog i petitornog zah-
teva u jednoj tubi. Ali dok jedni smatraju da u tom sluaju postoje dva
zahteva i dva predmeta spora, drugi dre da je posredi jedan, a prvima je
vaan argument da samo taj stav obezbeuje da se hitnije postupa u pose-
sornoj stvari, to i trai njena priroda.81 I u vajcarskoj, gde se oba zahteva
mogu povezati u jednoj tubi, naglaava se da to ne sme da u postupku
dovede do usporavanja odluivanja o posesornom zahtevu.82 Argumen-
tom to vee mogue hitnosti rukovodio se i jedan stariji austrijski stav,
koji ba nasuprot upravo navedenih u Nemakoj i vajcarskoj, iskljuuje
mogunost kumulacije: da ona ne dolazi u obzir zato to se po posesor-
nom zahtevu ima hitno postupati, a raspravljanje po oba bi dovelo do us-
poravanja posesorne odluke.83
c) Razliita provizornost posesorne zatite dravine i

zatite dravine privremenom merom
Zatita dravine privremenom merom mogua je i sree se kako u dr-
avama gde se po posesornim tubama procesuira po optim parninim
pravilima (na primer u Nemakoj), tako i tamo gde se primenjuju po-
sebna procesna pravila (primerice u Austriji), a u oba sluaja privremena
mera se moe izdati ili u postupku po posesornoj tubi ili i van njega, po
samostalnom predlogu za izdavanje privremene mere.
Negde se odreuje da se u postupku gde se odluuje o posesornom
zahtevu primenjuju opta pravila o izdavanju privremenih mera, recimo
u nekim kantonima vajcarske, a negde postoje posebna pravila za privre-
menu meru u posesornom postupku, drugaija od optih pravila o pri-
vremenoj meri, tako u Austriji, 458. Zpp,84 i nekim vajcarskim kanto-
nima.85 Nailazi se, tako u Nemakoj, i na stav da zbog prirode smetanja
79 Kodek, G. E., 2002, pp. 801. i d.

80 Sa upuivanjima na sudske odluke i lit. Beghini, R., 2002, pp. 330. i d.; Mller, T.,
2010, pp. 147. i d. prim. 46, 48, 49, 50.
81 Tako Mller, T., 2010, p. 57. i tu nav. u prim. 82, 84, 85, i na p. 56. u prim. 81.
82 Stark, E. W., 1984, p. 227.
83 Fasching, H. W., 1990, Lehrbuch des sterreichischen Zivilprozerechts, Wien, marg.
br. 1647.
84 Fasching, H. W., 1990, marg. br. 1653.
85 Portmann, R., 1997, pp. 205206.
294 |
dravine kao nedoputenog samovlaa i posesorne zatite kao reakcije

kojom se ono suzbija, pojedini uslovi za izdavanje posesorne privremene
mere moraju biti drugaiji, tj. laki od optih uslova za njeno izdavanje,86
pa neki zagovaraju, primera radi, da se moe izdati i ako se ne uini vero-
vatnim postojanje posesornog zahteva,87 to je inae u uporednom pravu
uobiajeni rekvizit.
Negde je, kao u Francuskoj, kako je ve reeno, postupak za izdavanje
privremene mere postao dominantno praktikovan put umesto opteg par-
ninog postupka po posesornoj tubi, i to upravo zbog nedovoljne efikasno-
sti ovog poslednjeg. I u Nemakoj se iz istog razloga posesorni zahtev ee
ostvaruje putem predloga za izdavanje privremene mere u postupku za iz-
davanje privremene mere nego posesornom tubom u optem parninom
postupku. to se tie privremene mere, rano je uvedena neka vrsta takve
mere u vidu odluke u ubrzanom postupku summariissimum. Upravo zbog
neefikasnosti dugotrajuih postupaka possessoriuma, ordinariuma i petito-
riuma, jo je praksa ius commune u XV veku stvorila summariissimum kao
srednji put da sudija moe u postupku u kome se radi o dravini odre-
diti koja e stranka drati stvar privremeno, tokom postupka, do njegovog
okonanja, sa zabranom drugoj da je za to vreme smeta (interlocutorium).88
Ideja da posesorna zatita treba da bude hitna i provizorna proima
konstrukciju posesorne zatite dravine uopte. Hitnost i provizornost
podjednako obeleavaju sve tri forme posesorne zatite dravine i sa-
mopomo, i privremenu meru, i odluku po posesornoj tubi. Ali njihove
provizornosti nisu iste.
U sluaju smetanja dravine nigde nije, koliko vidim, ni mogunost
izdavanja privremene mere ni mogunost posesorne zatite po posesornoj
tubi uslovljena prethodnim neuspenim pokuajem zatite zasmetane dr-
avine putem samopomoi. (Odredba o pravu-teretu /Obliegenheit/ kakav
u vajcarskoj zasmetanom draocu odreuje ZGB, da po smetanju dravine
bez odlaganja prvo vansudski zahteva od smetaoca prestanak uznemirava-
nja odnosno vraanje stvari, Einsprache, da bi mogao da tui, nije predvie-
na kao prethodni uslov i za doputenost samopomoi, iz razloga drugaije
hitnosti jer je vreme raspoloivo za samopomo ionako prekratko da bi se
traila i ta radnja.)89 Takoe, koliko vidim, ni izdavanje privremene mere
86 Strner, R., Einstweiliger Rechtsschutz: General Bericht, u: Storme, M. (ur.), 2003,
Procedural Laws in Europe (Towards Harmonisation), Antwerp, p. 169.
87 Duffek, H., 1966, Einstweilige Verfgung gegen verbotene Eigenmacht, Neue Juristis-
che Wochenschrift, 20, p. 1346.
88 Savigny, F. C. von, 1803, Das Recht des Besitzes (Eine civilistische Abhandlung), Gieen,
pp. 459. i d.; Savigny, F. C. von, 1967, Das Recht des Besitzes (Eine civilistische Abhan-
dlung), Darmstadt, pp. 579. i d.; Coing, H, 1985, p. 286. i d.; Kaser, M., Kntel, R.,
2003, p. 136; Flomann, U., 2008, sterreichische Privatrechtsgeschichte, Wien, p. 134.
89 Portmann, R., 1997, p. 130.
| 295
ne iskljuuje pokretanje i uspeno okonanje posesorne parnice. U Italiji,

tavie, postupku u kojem se donosi presuda po posesornoj tubi obavezno
prethodi postupak u kojem se odluuje o izdavanju privremene mere. im
se izda privremena mera, posesorni postupak se ranije nastavljao na postu-
pak izdavanja privremene mere, automatski, ex offo, lan 703. Zpp, a od iz-
mene 2005. godine nadovezuje se na njega samo na predlog bilo predlagaa
izdavanja privremene mere bilo protivnika predlagaa.
Mogunost da se, iako je izdata privremena mera, vodi posesorni po-
stupak, mada ni on nee imati uinak petitornog presuenja nego pro-
vizorijuma, postoji upravo zbog razliite provizornosti zatite po privre-
menoj meri i zatite po odluci o posesornoj tubi, to se moe potvrditi
svuda u uporednom pravu. Ako ono lice koje bi dobilo i petitornu parnicu
ishodi u samostalnom postupku privremenu meru ili uspe u posesornoj
parnici, tada e redovno biti dovoljno bilo jedno bilo drugo da se okon-
a sporna situacija izmeu njega i druge strane, i nee uslediti petitorna
parnica. Ali, ako lice koje nema pravo na dravinu, te i ne bi uspelo u pe-
titornoj parnici, uspe sa predlogom za privremenu meru, njegova pozicija
nee biti jednaka kao kad je uspelo u sporu po posesornoj tubi. I to zbog
razlike u obe provizornosti. Posesorna odluka je provizorna u odnosu na
petitornu, a privremena mera je provizorna jo i u odnosu na posesornu
odluku. Sudska posesorna zatita po posesornoj tubi provizorna je, nije
konana u tom smislu to onaj ko podlegne u tom postupku (a da to nije,
tamo gde su oni doputeni, rezultat petitornog prigovora, prigovora peti-
torne apsorpcije ili petitorne protivtube) moe da pobedi u petitornom,
i obrnuto, pobednik iz tog postupka moe da izgubi petitornu parnicu.
Postizanje takvog provizornog reenja, koje nije konano za zatitu dra-
vine, ne treba ni izjednaavati ni meati sa zatitom putem privremene
mere, jer ova ima dejstvo samo za trajanja posesornog postupka, odno-
sno do pravnosnanosti posesorne odluke. Zatita zasmetane dravine po
privremenoj meri zasniva se na trojako drugaijoj ideji nego posesorna
zatita po odluci u posesornom sporu, bilo da se ova prua u optem bilo
u posebnom postupku. Zajedniko im je nastojanje za brzim reenjem,
ali 1. po privremenoj meri to je reenje koje deluje samo unutar vremena
postupka, za njegovog trajanja, do pravnosnanog okonanja, dok odluka
u posesornom postupku deluje tek od tada, i za ubudue, ak teoretski
vremenski neogranieno (tj. dok i ako petitorna odluka u istoj stvari ne
ukine njeno dejstvo); 2. osim toga, privremena mera se donosi na osnovu
verovatnoe osnovanosti zahteva, dok to nije dovoljno za odluku kojom
se okonava posesorni postupak, bilo da je re o posesornom postupku
sa mogunou ili onom bez mogunosti uputanja u razmatranje pitanja
prava tuioca na dravinu, odnosno jaeg prava tuenog; 3. zbog toga pri-
vremena mera nikada u potpunosti ne sme da ostvari funkciju koju ima
usvajanje posesornog tubenog zahteva, pa zato i onda kada privremena
296 |
mera nalae ili zabranjuje istu onakvu radnju (na primer predaju stvari,
parkiranje vozila) kao i odluka po posesornoj tubi, odluka o privremenoj
meri predstavlja funkcionalni minus u odnosu na odluku kojom je meri-
torno raspravljen posesorni spor. Negde sud moe i po slubenoj dunosti
da odredi privremenu meru u posesornom postupku, na primer po lanu
733. Gpp Grke.90
Na raznim stranama se, meutim, zagovara ukidanje sudske posesorne
zatite dravine, i to upravo tvrdei da je dovoljna petitorna parnica sa
efikasno ureenom privremenom merom.91
D POSESORNI ZAHTEV, USLOV ZA PETITORNI ZAHTEV
Atipino u odnosu na druge pravne poretke, u Maarskoj petitorna za-

tita ne moe ni da se zahteva ako nije prvo zahtevana posesorna (i to od
notara),92 a ako je notar odlukom usvojio zahtev, presumira se u petitornom
sporu da zasmetani dralac ima pravo na dravinu, 192. stav 3. Gz.93
III. ta se, ko se i od koga titi u posesornom

postupku? Posesorno zatiena dravina,
posesorno nezatiena dravina i posesorno
zatiena nedravina
Dravinska ili posesorna zatita = zatita dravine. Ovakva jedna-
ina, makar izgledala ak po sebi razumljiva, nije tana. Predstavlja pojed-
nostavljivanje, uproavanje predmeta posesorne zatite koje je nepodesno
da bude polazite u raspravi o razlogu posesorne zatite. Ne moe se jed-
90 Eleftheriadou, E., 1999, p. 145.

91 Recimo u Austriji, autori nav. kod: Ehrenzweig, A., 1957, p. 92. prim. 5, zatim u Be-
richt ber den Ablauf der Arbeitssitzung der Privatrechtlichen Abteilung, 1964, u:
Verhandlungen des Zweiten sterreichischen Juristentages Wien 1964, Bd. II, 1. Teil, I.
Referate, II. Diskussionsbeitrge, Wien, pp. 52, 79, 84, 85, i navedeni kod Wegan, J.
i dr. (ur.), 1964, Besitz und Besitzschutz heute, Verhandlungen des Zweiten sterrei-
chischen Juristenteges Wien 1964 , Bd. II, 1. Teil, p. 20, i kod Lachout, J., Der Besitz
Begriff, Bedeutung und Schutz im geltenden Recht, u: Verhandlungen des Zweiten
sterreichischen Juristenteges, Wien 1964 , Bd. II, 1. Teil, p. 36. prim. 55, 56; u Nema-
koj: Wolff, M., Raiser, L., 1957, p. 53; Fller, J. T., 2006, pp. 552556, 567, 570 (iz niza
razloga); u ekoj: Tych, L., Protection and Transfer of Possession, u: Faber., W.,
Lurger, B. (ur.), 2008, Rules for the Transfer of Movables (A Candidate for European
Harmonisation or National Reforms?), Munich, pp. 260, 265.
92 192. st. 2. Gz predvia samo dva izuzetka.
93 Vks, L., 2000, p. 172. Suprotno tome, za vajcarsku Stark, E. W., 1984, p. 226; Stark,
E. W., 2003, p. 2111; Portmann, R., 1997, p. 135.
| 297
nostavno poi od toga da se zna ta je to ta se titi kad se kae da je re

o (sudskoj) posesornoj zatiti dravine. Jer: niti se titi sve to je dravina
i svaki dralac, poto se neke vrste dravina i dralaca ne tite (B), niti se
titi samo ono to je dravina i onaj ko je dralac, poto se titi i nedravi-
na (detencija, priteanje) odnosno nedralac (detentor, pritealac) (C), niti
koncept (model) dravine, koji je usvojen u nekoj sredini, ve sam odreu-
je predmet posesorne zatite i njegovu irinu, a ni ta se i ko ne titi (A).
Niti se ono to se titi i onaj ko se titi, titi od istih smetalaca (to e se
takoe videti pod B. i C), niti samo od smetalaca (o emu u odeljku IV).
A SAM KONCEPT DRAVINE NE ODREUJE PREDMET

POSESORNE ZATITE NI NJEGOV OBIM
Naizgled po sebi razumljivu stvar iskazuje reenica: ono to jeste dr-
avina, to se i titi dravinski. Ako za as uzmemo da je ta reenica ta-
na, sledea bi takoe iskazivala neto naizgled po sebi razumljivo: ako je
neki koncept takav da koristi iri pojam dravine, tada e iri biti i krug
onoga to je posesorno zatieno. Tada sledi iskuenje u vidu (naroito e-
ste udbenike) tvrdnje: objektivni koncept dravine operie irim pojmom
dravine nego subjektivni koncept, tako da je i krug posesorno zatienih
lica, pojava i situacija iri. Nije, ipak, tako. Recimo, mada u Nemakoj i
vajcarskoj vai objektivni koncept dravine, u Austriji, zemlji subjektiv-
nog koncepta, ipak se prua posesorna zatita i nekima koji u Nemakoj
i vajcarskoj ne uivaju takvu zatitu (sluajevi dostavnih, dovodnih ugo-
vora isporuka elektrine energije, vode i dr.), jer se u najnovijoj nema-
koj sudskoj praksi,94 za razliku od austrijske,95 obustavljanje inidaba po
radnjama koje se ponovljeno vre na osnovu dostavnih ugovora ne smatra
smetanjem dravine, a u vajcarskoj se ne smatra da primaoci isporuka
94 Vidi kod Joost, D., Besitzschutz und Nutzungsinteresse, u: Martinek, M. i dr. (ur.),
2010, Festschrift fr Dieter Reuter zum 70. Geburtstag am 16. Oktober 2010, Berlin,
pp. 157. i d., Mller, T., 2010, p. 46. prim. 34; Gursky, K.-H., 2011, p. 153. prim. 10.
Teorija je bila i ostala nejedinstvena, up. Wieling, H. J., 2006, p. 204; Bund, E., 2007,
pp. 151. i d.; Joost, D., 2009, pp. 4950; Joost., D., 2010, pp. 158. i d.; Gursky, K.-H.,
2011, p. 153.
95 Vidi kod Kodek, G. E., 2002, pp. 105. i d., 157, 159. i d. U osnovi je razlika u pogledu
toga da li se dravina prava ograniava na prava koja omoguuju faktiku vlast na stvari
ili postoji i bez toga kad se radi o trajnijem faktikom vrenju sadrine prava. Teorija je
razjedinjena, up. Kodek, G. E., 2002; Ehrenzweig, A., 1957, p. 63; Spielbchler, K., Von
dem Besitze 309352, u: Rummel, P. (ur), 2000, Kommentar zum Allgemeinen br-
gerlichen Gesetzbuch. 1. Bd., Wien, pp. 473. i d., 494. i d.; Iro, G., 2002, p. 30; Koziol, H.,
Welser, R., Kleteka, A., 2006, Grundriss des brgerlichen Rechts, Bd. I, Allgemeiner Teil,
Sachenrecht, Familienrecht, Wien, pp. 259. i d.; Eccher, B., Erste Abteilung des Sachen-
rechtes, Von den dinglichen Rechten, Erstes Hauptstck, Von dem Besitze, u: Koziol,
H. i dr. (ur.), 2007, Kurzkommentar zum ABGB, Wien, pp. 285. i d., 289.
298 |
imaju dravinu (na elektrinoj energiji i dr.).96 A u Crnoj Gori, gde je ta-
koe na snazi objektivni koncept, bar se u nekim sluajevima dovodnih
ugovora prua zatita (u sluaju kada je emitent podataka, imalac baze
podataka koji na ugovornoj osnovi sa korisnikom obrauje podatke o po-
slovanju korisniku, i dostavlja mu ih, ovome uskratio te podatke).97
Opet, ni u okviru drava koje su usvojile isti koncept dravine ne po-
dudaraju se po irini krugovi onoga to je posesorno zatieno. Na primer
u Francuskoj je, kao i u Grkoj, na snazi subjektivni koncept dravine,
ali je u ovoj drugoj iri krug posesorno zatienih jer nije, kao u prvoj,
ogranien na ponaanje koje odgovara stvarnim pravima koja se vre u
vidu faktike vlasti na stvari, nego se kao draoci prava smatraju i dra-
oci obligacionih prava, odnosno detentori koji su faktiku vlast dobili od
draoca kao zakupci, kupci po pactum reservati dominii, uvari ili po sli-
nom odnosu, lan 997. Gz Grke.98 Grki Gz, uz draoce stvari (draoce
koji imaju animus domini) i detentore, poznaje jo i draoce prava pod
ime podrazumeva vrenje prava zaloge i slubenosti, lan 975. U dra-
vama subjektivnog koncepta dravine irina kruga zatienih zavisi od
toga koje e se sve dravine prava posesorno tititi, a koncept je sposo-
ban u tom pogledu da ni u emu ne zaostane za objektivnim konceptom.
Istorijski, postoji konstanta irenja subjektivnog koncepta dravine posle
uskog izvornog rimskog koncepta dravine, preko sve brojnijih zatienih
detentora kao kvaziposesora, izvedenih dralaca, odnosno dralaca prava
sa faktikom vlau na stvari i bez nje (jer je ve u ius commune i kanon-
skom pravu dravina prava protegnuta na sva prava koja su podesna da se
trajnije vre, znatno i van kruga stvarnih i obligacionih),99 ka uvrivanju
poimanja corpusa kao ponaanja koje ne mora da se sastoji u faktikoj vla-
sti na stvari nego koje odgovara vrenju sadrine nekog prava i bez ikakve
faktike vlasti na stvari.100 U savremenom pravu to najbolje ilustruje fran-
cusko irenje, jer je ostvareno, posle uzdranog proirivanja kroz sudsku
praksu,101 konano i u vidu zakonskog akta, ukljuenjem 1975. u Code ci-
vil lana 2282. (sadanjeg 2279), uz pratee odgovarajue procesne izmene
1981. godine Zpp, lan 1264.
96 Stark, E. W., 1984, p. 224.
97 Odluka Vrhovnog suda Republike Crne Gore, P. 49/94 od 08.04.1994.
98 Eleftheriadou, E., 1999, pp. 31, 99.
99 Coing, H., 1985, p. 278; Coing, H., 1989, pp. 290, 341. i d., 345. i d.; Wieling, H. J.,
2006, pp. 128. i d.
100 O tome, sa primerima i upuivanjima, v. Vodineli, V. V., ta se titi u posesornom
postupku? (O pojmu i prirodi dravine /poseda/), u: Uzelac, A. i dr. (ur.), 2013, Dje-
lotovorna pravna zatita u parninom postupku Izazovi pravosudnih transformacija
na jugu Europe (Liber amicorum Mihajlo Dika Zbornik radova u ast 70. roendana
prof. dr. sc. Mihajla Dike), Zagreb, str. 376. i d.
101 Goubeaux, G., Lextension de la protection possessoire au bnfice des dtenteurs,
Rpertoire du Notariat Defrnois, 1976, pp. 374. i d. Vidi i prim. 153.
| 299
Prema tome, koncept dravine ne odreuje sam po sebi ni predmet

ni obim zatite. I pri neizmenjenoj osnovnoj formuli koncepta dravine,
moe da se menja podruje posesorne zatite, u vidu irenja.102 Uz to, i to
opet bez obzira na koncept dravine koji je primenjen, ne vai u dva pravca
da je dravina = ono to se posesorno titi. Takva tvrdnja je, s jedne stra-
ne, preiroka (B) a, s druge, preuska (C).
B POSESORNO NEZATIENA DRAVINA

Ni svuda, ni uvek ne titi se posesorno sve to se naziva dravinom. Ve
je u rimskom pravu bilo tako: za razliku od izraza possessio, koji je ozna-
avao dravinu koja uiva interdiktnu zatitu, possessio naturalis (tek u re-
cepciji nazvana detencijom)103 oznaavala je faktiku vlast bez interdiktne
zatite, na primer poslugoprimca, zakupca.104 U oba savremena kontinen-
talnoevropska koncepta dravine, posesorno se tite one vrste dravine kroz
koje se ispoljava sam dotini koncept dravine: dravina stvari i dravina
prava (kvaziposesija), u subjektivnom konceptu, odnosno u objektivnom,
dravina stvari, kako svojinska tako i upotrebna, i dravina prava. Ali se
sve vrste dravine ne tite uvek i svuda prema svakome: neke vrste se ne tite
nikada ni od koga, a neke se ne tite samo od nekoga (1). Takoe se ne titi
svuda svaka dravina bez obzira na njena svojstva (kvalitet), nego je negde
i nekad neispravni (manljivi, viciozni) dralac bez zatite prema onome u
odnosu na koga je takav, a negde nije (2). Osim toga, zatienost dravine
zavisi negde i od vrste stvari na kojoj ona postoji da li je re o dravini
pokretnosti ili nepokretnosti (3). Sveukupno, u pogledu zatite dravine
moe da bude bitno za njeno postojanje ili nepostojanje kako to koje je
vrste dravina, kakvog je svojstva, i na kojoj vrsti stvari postoji, tako i to da
li draoca smeta neko trei ili ga smeta dralac odreene vrste, odnosno
odreenog svojstva; nekad je posredi zatita erga omnes, ko god bio taj koji
smeta, a nekad zatita samo inter partes, od odreenih lica, ne od svih. Sve
u svemu, znatne su razlike, istorijski i uporednopravno, u tome ko, tj. koliko
irok krug lica uiva zatitu prema svima, a ko, tj. koliko irok krug lica ne
uiva zatitu prema nekima, i koliko je irok krug lica od kojih se ne titi.
1. Vrste nezatienih dravina i

prema kome se ne tite dravine takvih vrsta
Prema treima uivaju posesornu zatitu i draoci stvari i draoci pra-
va (u subjektivnom konceptu), i neposredni i posredni draoci (u objektiv-
102 Na primer, o praktino jednakim dometima reformisanog francuskog reenja i ne-
makog reenja, v. Dedek, H., 1997, pp. 364. i d.
103 Kaser, M., 1971, pp. 386, 389. i d. prim 11.
104 Kaser, M., 1971, pp. 384. i d.; Kaser, M., Kntel, R., 2003, pp. 124. i d., 127. i d.
300 |
nom). Ali draoci prava se negde ne tite u odnosu na draoce iste stvari, a
negde se draoci stvari tite prema draocima prava na istoj stvari samo pod
odreenim uslovima (1), posredni draoci se negde ne tite od neposrednih
(2), a negde se sudraoci jedni prema drugima tite samo od oduzimanja,
ne i od uznemiravanja (3). Tabularna dravina je negde nezatiena, dok
drugde uiva zatitu (4). Nejednako se u pogledu posesorne zatienosti
tretira i faktika vlast (dravina prava) omoguena iz puke uslunosti (5).
1. Odnos: dralac prava dralac stvari. U Francuskoj, obini dten-
teur prcaire, tj. onaj ko nije ujedno dralac prava (jer ne vri sadrinu ne-
kog stvarnog nego nekog obligacionog prava, na primer poslugoprimac)
ne uiva zatitu ni prema dtenteur prcaire koji je ujedno dralac prava
(recimo, prema plodouivaocu od kojeg je dobio stvar), ni prema draocu
sa animus domini (possesseur, primerice prema vlasniku od kojeg je dobio
stvar), a titi se od treih. A dtenteur prcaire, i kada je ujedno dralac
prava (dakle kada faktiki vri sadrinu nekog stvarnog prava a ne i obli-
gacionog, primerice plodouivalac i zakupac), ostaje ipak posesorno neza-
tien prema draocu stvari (vlasniku i drugom imaocu animus domini)
koji ga smeta oduzimanjem ili uznemiravanjem, lan 2278. (pre 2282) stav
2. Cc, a zatien je prema treima.105 U Italiji, opet, pritealac (detentore)
koji stvar dri u draoevom interesu, kao uvar, ostavoprimac, sekvestar,
punomonik, poslugoprimac, tzv. detentore autonomo non qualificato, za-
tien je od treih, ne i spram draoca. A u odnosu sa draocem stvari koji
mu oduzme stvar ili ga uznemirava u faktikoj vlasti, titi se samo onaj
pritealac koji stvar dri u sopstvenom interesu, kao primerice poslugo-
primac, poslenik, zakupac, plodouivalac, dakle svejedno da li je pravo
obligaciono ili stvarno, kojeg literatura naziva detentore autonomo qualifi-
cato.106 Takav detentor je aktivno legitimisan ako mu trei oduzme stvar,
dok u sluaju uznemiravanja mora radi zatite da se obrati draocu, koji je
duan da tui, lan 1586. Gz. U Austriji pak dralac (lice koje je stvar dalo,
recimo, zakupcu ili poslugoprimcu) titi se od draoca prava (na primer
od zakupca ili poslugoprimca) koji uznemirava njegovu dravinu samo
105 Terr, F., Simler, P., 1998, n 191 p. 149, n 184. p. 143; Guinchard, S., Ferrand, F.,
2006, n 119. p. 150; Voirin, P., Goubeaux, G., 2009, Droit civil, Tome 1, Personnes
Famille Personnes protges Biens Obligations Srets, Paris, p. 296; Beysen,
E., 2001, Frankreich, u: Bar, C. von (ur.), 2001, Sachenrecht in Europa (Systematische
Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 4, Osnabrck, pp. 212, 216. Razlog je u stavu da
povreda ugovorne obaveze ne moe biti stvar posesornog postupka poto predstav-
lja pitanje materijalnog prava. Retke su odluke koje tite detentora (draoca prava)
spram draoca stvari.
106 Escher, M., 2009, Art. 1140. Possesso, u: Cendon, P., 2009, Commentario al Codice
civile, art. 11401172, Possesso, Milano, p. 9, Caterina, R., 2010, p. 440. i d.; Eccher,
B., Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, Handbuch Italienisches Zivilrecht, Wien, p. 431;
Beghini, R., 2002, pp. 50. i d.; Trabucchi, A., 2001, pp. 436. i d.
| 301
ako dralac prava to ini tako to prekorai granice dotadanjeg vrenja

prava.107 Od dralaca prava koji draocu oduzmu dravinu smetajui dr-
avinu tako to zadre stvar i poto je trebalo da je vrate, draoevoj tubi
izloen je prekarista (tj. onaj kome je stvar data na upotrebu dobroino, do
svakodobnog opoziva),108 a ne i neki od drugih dralaca prava, zakupac,
poslugoprimac i dr., 345, 346. ABGB.109 Prekarista je i u rimskom pra-
vu pre perioda raspada Carstva bio posesorno zatien prema treima, ali
ne i od draoca koji mu je dao stvar.110
2. Odnos: neposredni posredni dralac. Zatita neposrednog dra-
oca od radnji posrednog je van sumnje. Zatita posredne dravine prema
treima nije svuda izjednaena sa zatitom neposredne dravine, iako je-
ste u veini drava. U Nemakoj, posredni dralac se titi prema treem
samo ako postoji smetanje neposredne dravine, 869. BGB,111 dok su
u vajcarskoj stavovi podeljeni, a po nekima se posredni dralac titi i
kada ne postoji istovremeno smetanje neposredne dravine.112 U meu-
sobnom odnosu neposrednog i posrednog draoca, van sumnje je samo
zatienost neposrednog od posrednog. Predvia je i DCFR, kako za slu-
aj oduzimanja dravine, lan VIII6:203. stav 2, tako i uznemiravanja,
lan VIII6:204. stav 2. Po vladajuem shvatanju u vajcarskoj,113 obojica
su zatiena i od smetanja koje potie od onog drugog, pa i posredni od
neposrednog kad god se spor moe reiti bez ulaenja u pitanje o pravu i
obimu prava neposrednog draoca. U maarskom Gz je i izriito predvi-
ena ne samo zatita neposrednog draoca od posrednog nego i posred-
nog od neposrednog, 188. stav 3.114 U Nemakoj, meutim, vrsto vlada
stav da se posredni dralac posesorno ne titi od neposrednog,115 uz retke
drugaije glasove.116
3. Odnos izmeu sudralaca. Zatita sudralaca prema treima je izve-
sna stvar. Dok se u Nemakoj zatita prua u meusobnom odnosu sudra-
laca u sluaju oduzimanja dravine, iskljuena je u sluaju uznemiravanja
107 Kodek, G. E., 2002, p. 101; Eccher, B., 2007, p. 305; Spielbchler, K., 2000, p. 493.
108 Ima i miljenja da prekarista nije dralac prava nego obini pritealac, v. Koziol, H.,
Welser, R., Kleteka, A., 2006, p. 274; Eccher, B., 2007, p. 289. i neki od nav. u prim. 95.
109 Kodek, G. E., 2002, p. 101; Spielbchler, K., 2000, p. 474.
110 Kaser, M., 1971, pp. 388, 400; Kaser, M., Kntel, R., 2003, pp. 126.
111 Vidi nav. u prim. 115.
112 Tako Stark, E. W., 1984, p. 218. i d.; Weber, F., 1975, p. 135; Portmann, R., 1997, p. 48. i d.
113 H. Hinderling, 1977, p. 451; Stark, E. W., 1984, p. 218. i d.; Stark, E. W, 2003, p. 2109. i d.
114 Vks, L., 2000, p. 171.
115 Wollf, M., Raiser, L., 1957, p. 63; Baur, F., Baur, J. F., Strner, R., 1999, p. 86; Wieling,
H. J., 2006, pp. 248. i d.; Bund, E., 2007, pp. 234. i d., 237. i d.; Joost, D., 2009, p. 101,
Gursky, K.-H., 2011, p. 172.
116 Heck, P., 1930, p. 32.
302 |
poto se tada radi o granici upotrebe, 866. BGB, a to pitanje granice

upotrebe, smatra se, ne da se reiti bez prava na dravinu, o emu se, me-
utim, ne moe raspravljati u posesornom postupku.117 U vajcarskoj i
Austriji podeljena su miljenja o mogunosti zatite od uznemiravanja, ali
se preteno uzima da naruavanje dotadanjeg naina upotrebe predstav-
lja smetanje.118 Nijedna od tri vrste dravinskih tubi nije upotrebljiva u
Francuskoj u meusobnom odnosu sudralaca.119
4. Tabularna dravina ostaje uglavnom van domena posesorne zati-
te, kako prema treima, tako i prema stvarnom draocu.120 Zatita koju
tabularnom draocu bilo kog stvarnog ili obligacionog knjinog prava na
nepokretnosti, koje se moe vriti u vidu faktike vlasti, prua lan 937.
ZGB, nije, u stvari, posesorna zatita dravine nego petitorna u osnovi
to je jedna vrsta publicijanske tube. Tabularnom draocu stvarne slube-
nosti pruaju 1029. BGB i lan 919. ZGB, meutim, ba posesornu zati-
tu, ali samo pod uslovom da je on i faktiki dralac povlasnog dobra i da
sadrinu prava vri na poslunom dobru (u Nemakoj, bar jednom tokom
godine dana pre smetanja, u vajcarskoj, ponovljeno).
5. Faktika vlast iz uslunosti. Kad neko vri actes de simple tolrance,
kojima se samo neznatno ograniava imalac stvarnog prava u vrenju svo-
ga prava, zbog ega ih i tolerie, bez pravne obaveznosti i s mogunou
da ih svagda zabrani,121 u Francuskoj, lan 2262. (ranije 2232) CC, i Bel-
giji, lan 2232. Gz, tada se ne smatra da uopte ima dravinu a ne samo da
ne ispunjava uslov za pravna dejstva dravine (nesumnjivost, izvesnost dr-
avine), pa se onda i ne titi posesorno.122 (Inae, i bez svojstva nesumnji-
vosti, faktika vlast se titi tubom rintgrande u sluaju oduzimanja.)123
U Italiji, onaj kome je omogueno dranje stvari iz prijateljskih razloga,
117 Bund, E., 2007, pp. 203. i d.; Gursky, K.-H., 2011, p. 171; Wieling, H. J., 2006, pp. 214.
i d.; Baur. F., Baur, J. F., Strner, R., 1999, pp. 75. i d.; Joost, D., 2009, pp. 80. i d.
118 Up. za vajcarsku: H. Hinderling, 1977, p. 452; Portmann, R., 1997, p. 51; Stark, E.
W., 1984, pp. 221. i d., 252; Stark, E. W., 2003, p. 2110; Dring, 1918, pp. 75. i d., za
Austriju: Ehrenzweig, A., 1957, p. 60; Koziol, H., Welser, R., Kleteka, A., 2006, p.
276; Spielbchler, K., 2000, p. 495, Eccher, B., 2007, p. 305.
119 Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, n 119. p. 150. prim. 4.
120 Nesporno u Austriji: Ehrenzweig, A., 1957, p. 54; Koziol, H., Welser, R., Kleteka, A.,
2006, p. 260; Iro, G., 2002, p. 18.
121 Isto vai za actes de pure facult: radnje koje preduzima imalac stvarnog prava a koje
utiu na stvar drugog imaoca stvarnog prava i omoguene su time to ovaj ne vri
svoje stvarno pravo, na primer na zidu svoje zgrade koji gleda na susednu nepokret-
nost otvori prozor ali time ne postaje dralac slubenosti.
122 Mazeaud, H. L. J., Chabas, F., 1994, n 1443. p. 209, n 1446. p. 210; Terr, F.,
Simler, P., 1998, n 165. i d. pp. 135. i d., n 447. pp. 316. i d.; Beysen, E., 2001a, p. 42.
123 Mazeaud, H. L. J., Chabas, F., 1994, n 1443. p. 209, n 1446. p. 210; Terr, F.,
Simler, P., 1998, n 167. p. 136, n 447. pp. 209.
| 303
bez pravnog obvezivanja, atti di tolleranza, ne uiva posesornu zatitu u

sluaju oduzimanja, lan 1168. stav 2. Gz.124 U Austriji, pravno neoba-
vezujue, dobroino i svagda opozivo omoguavanje drugome da se slui
sa stvari (prekarijum), 974 ABGB, takoe je ogranieno tieno, samo
prema treima, ali ne i prema onome ko je dao stvar u prekarijum.125
2. Svojstva nezatienih dravina i

prema kome se ne tite dravine takvih svojstava
Kao to vrsta dravine moe da bude prepreka za posesornu zatitu,
tako negde posesornu zatitu ne uiva dravina ije je svojstvo neisprav-
nost, manljivost (vicioznost, possession vicieuse, unechter Besitz, fehlerhaf-
ter Besitz) (a), ili koja je nezakonita (b), ili koja ne traje propisano vreme ili
koja traje kratko (c).
a) Neispravnost, manljivost dravine

Po jednom reenju, manljivi dralac je bez zatite u odreenom roku
samo prema onome u odnosu na koga je takav, manljiv, a ne i prema tre-
ima (relativno bitna manljivost) (1). Po jednom drugom, meutim, i
manljivi uiva sudsku posesornu zatitu prema svakome, ne samo prema
treima ve i prema onome prema kome je manljiv (apsolutno nebitna
manljivosti) (2).
1. Relativno bitna manljivost prigovor manljivosti iskljuenje zatite
manljivog draoca u odnosu na onog prema kome je takav. Ve u rimskom
pravu (u vezi sa interdictum uti possidetis, pa potom proireno i na druge
interedikte), dralac koji je pribavio dravinu silom (vi), potajno (clam)
ili prekaristiki (precario) nije tien samo od onoga u odnosu na koga
je tako pribavio dravinu.126 I takav manljivi dralac bio je zatien od
smetanja treih lica. Dralac je, dakle, morao biti ispravan, nemanljiv pre-
ma onome ko ga na manljiv nain smeta, da bi uivao posesornu zatitu.
titio se onaj ko je poslednji bio nemanljiv.127 Nije bio apsolutan uslov za
124 Beghini, R., 2002, pp. 56. i d.; Escher, M., 2009, pp. 31. i d.; Magri, M., 2009, p. 281;
Eccher, B., Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, p. 424.
125 Ehrenzweig, A., 1957, p. 99; Spielbchler, K., 2000, p. 474; Kodek, G. E., 2002, pp.
105. i d., 157, 159. i d.; Eccher, B., 2007, p. 289.
126 Kaser, M., 1971, p. 398; Kaser, M., Kntel, R., 2003, pp. 126, 132, 133, 134.
127 Kaser, M., 1971, p. 398. Za razliku od interdictum uti possidetis (zatita dravine ne-
pokretnosti od oduzimanja), isprva je interdictum utrubi titio (od oduzimanja dra-
vine pokretnosti), ne poslednjeg mirnog (nemanljivog) draoca, nego onoga ko je u
toku godine dana koja je prethodila smetanju due bio mirni (nemanljivi) dralac, v.
Kaser, M., 1971, pp. 397398; Kaser, M., Kntel, R., 2003, pp. 133134. A interdictum
304 |
posesornu zatitu da zasmetani dralac ni sam nije upotrebio silu ili po-
tajno vratio stvar. Rimsko pravo pre perioda propasti Rimske imperije nije
poznavalo potpunu nego samo relativnu zabranu manljivog ponaanja,
odnosno samovlaa. U savremenom pravu, takoe, u mnogim porecima
neispravnost, manljivost dravine je relativno vana, tj. samo u odnosu iz-
meu manljivog draoca kao tuioca i onoga prema kome je manljiv, kao
tuenog. Prigovor manljivosti (exceptio vitiosae possessionis, tako nazvan
tek u srednjem veku)128 kojeg istakne ovaj poslednji, ostavlja manljivog
draoca bez sudske zatite. Ali to to je neki dralac manljiv, nije ni od ka-
kvog znaaja u relaciji sa bilo kim treim koji ga smeta. To potpuno jasno
iskazuje, na primer, lan 917. re. 1. i lan 922. Gz Letonije: dralac koji
je silom ili potajno pribavio dravinu ne uiva sudsku posesornu zatitu
spram onoga koga je tako liio dravine (prigovor manljivosti). A u lanu
917. re. 2. izriito je odreeno da se tueni ne moe pozivati na manlji-
vost tuioca koji nije manljiv prema njemu nego je manljiv prema treem.
Takoe, u Francuskoj i Belgiji dralac ne uiva posesornu zatitu spram
onoga u odnosu na koga je silom ili potajno postao dralac, lan 1264.
Zpp Francuske u vezi sa lanom 2263. (ranije 2233) CC,129 lan 1370. stav
1. ta. 3. i 4. Zpp Belgije u vezi sa lanom 2233. Gz. Po 339, 346. ABGB,
nema pravo na sudsku posesornu zatitu dralac koji je prema prethod-
nom draocu manljiv ako je prethodni dralac (u roku od 30 dana) pu-
tem samopomoi titio od njega svoju dravinu. BGB, 861. stav 2. i
862. stav 2. draocu koji je putem nedoputenog samovlaa oduzeo ili
uznemiravao dravinu ne prua dravinsku zatitu od draoca kojeg je
on zasmetao nedoputenim samovlaem, ako je zasmetani prema njemu
preduzeo akte samopomoi (u zakonskom roku od godinu dana od sme-
tanja). Ni u Grkoj nee uspeti sa tubom manljivi dralac protiv tuenog
kome je prethodno na manljiv nain oduzeo ili uznemiravao dravinu ako
ovaj dravinu vrati na isti nain (pre nego to istekne godina dana), l.
988, 990. Gz. Po lanu 3:125. stav 2. holandskog BW, tueni koji je silom
ili lukavstvom, prevarom oduzeo ili uznemiravao dravinu tuioca, dota-
danjeg draoca, nee zbog manljivosti uspeti u sporu, makar imao jae
pravo na dravinu od tuioca. Tako i po lanu 164. stav 2. Gz Azerbejd-
ana, lanu 308. Gz Moldavije, lanu 90. stav 3. Gz Mongolije, lanu 181.
Gz Turkmenije, tueni koji je manljiv u odnosu na tuioca ne uiva zatitu
de vi armata (podvrsta interdictum unde vi) titio je (dravinu nepokretnosti u slua-
ju oduzimanja od strane naoruane bande) prema manljivom smetaocu (toj bandi)
bez obzira na manljivost zasmetanog prema smetaocu, Kaser, M., 1971, pp. 399400;
Kaser, M., Kntel, R., 2003, p. 135.
128 Mayer-Maly, T., 1991, Rmisches Privatrecht, Wien i dr., p. 36.
129 Mazeaud, H. L. J., Chabas, F., 1994, n 1446. p. 210; Terr, F., Simler, P., 1998,
n 165. i d. pp. 135. i d.
| 305
od njega, sve i kada ima jae pravo na dravinu od njega. lan VIII6:203.
stav 3. DCFR oduzimaoca dravine izlae prigovoru manljivosti.
2. Apsolutno nebitna manljivost nepostojanje prigovora manljivosti
sudska zatienost manljivog i prema onome prema kome je takav. Dok
je, tako, u posesornom sporu u mnogim porecima manljivost relativno
bitna u odnosu sa onim licem prema kome je dralac manljiv, a rela-
tivno nebitna prema svim onim treim licima kojima dralac nije sme-
tao dravinu uopte, ni silom, ni potajno itd., pre nego to su oni njega
smetali, dotle je u nekim drugim porecima injenica manljivosti tuioca
prema tuenom zbog smetanja dravine apsolutno nebitna u posesornom
postupku. Smeta li manljivog draoca onaj prema kojem je on manljiv, ili
ga smeta bilo ko trei sa kojim nema nikakvu relaciju manljivosti isto
je: podjednako e manljivi u oba sluaja uivati sudsku posesornu zati-
tu. Manljivost ne umanjuje njegov kapacitet da bude sudski zatien. Jer
manljivost nije bitna za sudsku zatitu ak ni na relaciji manljivi dralac
i onaj prema kome je manljiv ne postoji prigovor manljivosti. Sudska
diskvalifikacija manljivog ponaanja je potpuna, pa se onaj ko je do dr-
avine doao silom, potajno itd., osuuje zbog smetanja dravine, makar
tako smetao onoga ko je prema njemu prethodno bio manljiv. Tako ZGB
i Stvarno pravo Lihtentajna ne daju prethodnom draocu prigovor man-
ljivosti protiv tube za smetanje koju je protiv njega podneo dralac koji
je u odnosu na njega manljiv. Manljivom draocu jedino se uskrauje pra-
vo na samopomo prema zasmetanom kojeg je manljivo smetao a koji je
bez odlaganja prema njemu preduzeo akte samopomoi, ali se manljivom
smetaocu prua sudska posesorna zatita i od onog zasmetanog u odno-
su na koga je manljiv.130 Poto tueni nema prigovor manljivosti, sme-
talac moe sa uspehom sudski zahtevati da mu stvar vrati i onaj tueni
kome ju je on oduzeo, a koju je ovaj samo vratio. Ve je u postklasinom,
pa u Justinijanovom rimskom pravu gotovo sasvim ukinuta mogunost
prigovora manljivosti, exceptio vitiosae possessionis (da je tuilac manljiv
prema tuenom, da mu je prethodno stvar oduzeo silom ili potajno ili da
stvar nije vratio po opozivu iako je bio samo prekarista).131A ni kanon-
sko pravo takav prigovor nije doputalo protiv posesorne actio spolii.132
Time je uskraivanje sudske zatite zasmetanom draocu, koji titei se od
smetanja upotrebi silu ili drugi manljivi nain, postalo potpuno (a dralac
koji je upotrebio sopstvenu silu protiv manljivog smetaoca, osim to je bio
krivino kanjavan zbog toga, morao je stvar da vrati smetaocu a uz to je
130 Stark, E. W., 1984, p. 206; Stark, E. W., 2003, p. 2107; Dring, E., 1918, pp. 132. i d.;
Opilio, A., 2010, p. II-526.
131 Kaser, M., 1975, pp. 257. i d., 259, 260; Kaser, M., Hackl, K., 1996, pp. 411. i d.
132 Coing, H., 1985, p. 283; Kaser, M., Kntel, R., 2003, p. 136.
306 |
gubio, delom ili u celosti, i smo to pravo na stvari koje je branio i ostva-
rivao sopstvenim silama).133
b) Nezakonita dravina kao prepreka za posesornu zatitu

U uporednom pravu redovno je tako da se ni postojanje prava, ni
pravnog osnova ne raspravlja u posesornom postupku, a zatita se prua
kako zakonitom tako i nezakonitom draocu. Meutim, bez jasnog obja-
njenja, u francuskoj sudskoj praksi zakonitost dravine stvarne slubeno-
sti uslov je za posesornu zatitu povremenih i nevidljivih slubenosti, pa
se o zakonitosti (postojanju punovanog osnova za sticanje slubenosti)
vodi rauna u posesornom postupku, dok se nezakonite dravine stvarne
slubenosti ne tite (dravine vidljive i trajne uivaju posesornu zatitu i
bez uslova zakonitosti dravine).134
c) Nedovoljno trajanje dravine pre akta smetanja

(zatita samo tzv. stare dravine i netienje tzv. kratkotrajne dravine)
Vremenska dimenzija dravine moe da bude znaajna na dva naina
za zatitu.
1. Tzv. stara dravina i nedovoljno stara dravina. U nekim porecima
se od nekih smetanja dravina titi samo ako je pre akta smetanja trajala
propisano vreme tzv. stara dravina. Tako se zatita putem posesorne
tube complainte (tube zbog uznemiravanja dravine) u Francuskoj i
Belgiji moe traiti jedino pod uslovom da je pre smetanja dravina posto-
jala bar godinu dana, lan 2279. (ranije 2282) CC i lan 1264. Zpp Fran-
cuske, lan 1370. stav 1. taka 4. Zpp Belgije. Meutim, ako je smetanje
izvreno grubom silom ili drugim agresivnim aktima, posesorna zatita
je dostupna po tubi rintgrande/rentegrande za vraanje stvari bez ob-
zira na to koliko je atakovana faktika vlast trajala pre akta smetanja, lan
1264. re. 2. Zpp Francuske, lan 1371. stav 2. Zpp Belgije. Razlika u ne-
kim porecima postoji u tom smislu to se dralac titi pod teim uslovima
kad je re o zatiti od uznemiravanja: dok za zatitu od oduzimanja nije
potrebno da je dralac pre oduzimanja imao odreeno vreme mirnu dra-
vinu, bez toga sud ne sme da ga zatiti od uznemiravanja. Trajanje mirne
dravine najmanje godinu dana pre akta smetanja uslov je u Francuskoj i
Belgiji samo za zatitu od uznemiravanja (tuba complainte), lan 1264.
Zpp Francuske, lan 1370. stav 1. Zpp Belgije. Gz Kvebeka, lan 929. isto
to trai. Tako i u Italiji, za zatitu od istog tog oblika smetanja i za upotre-
bu azione di manutenzione, lan 1170. stav 2. Gz. I u ranijem maarskom
133 Kaser, M, 1975, pp. 258, 260.
134 Ferid, M., Sonnenberger, H. J., 1986, p. 674. prim. 94.
| 307
pravu, za zatitu od uznemiravanja bilo je potrebno da je dravina mirno

i neprekidno trajala bar godinu dana pre smetanja.135 U Portugaliji, ako
zasmetani dralac do asa smetanja nije stvar drao bar godinu dana, ima
pravo na posesornu zatitu dravine samo pod uslovom da smetalac ne
dokae da ima bolju dravinu (tj. zakonitu, a ako je nezakonita, da je nje-
gova dravina due trajala od tuioeve), lan 1278. stav 2. Gz. Trajanje,
odnosno starost dravine pre smetanja bila je relevantna ve u rimskom
pravu, kao uslov da bi se ishodilo interdictum utrubi, primenjiv kao sred-
stvo zatite kako u sluajevima smetanja dravine na nepokretnostima
tako i na pokretnostima: odluivalo je to u ijem je posedu stvar due bila
tokom godine dana pre izdavanja interdikta.136
2. Tzv. kratkotrajna dravina. Dravina ne uiva posesornu zatitu
u Nemakoj i vajcarskoj kada je faktika vlast na stvari samo prolazna,
kratkog trajanja.137 Recimo, dravina koju ima gost restorana u pogledu
pribora za jelo, posetilac pozorita, italac novina u biblioteci, lice kome je
dato da pogleda kroz dvogled, da pogleda kartu grada i sl. Ali je tu pita-
nje da li se to, mada se zove dravina (Kurzbesitz, Momentanbesitz), uop-
te smatra dravinom, ili nedravinom, ili se, kao po nekima u Grkoj,138
uopte ne smatra ak ni nedravinom, tj. ni priteanjem jer se uopte ne
smatra faktikom vlau. Neki takvi sluajevi istovremeno predstavljaju
faktiku vlast iz uslunosti, takoe problematinu sa stanovita posesorne
zatite (B.1.4).
3. Objekti nezatiene dravine

Za razliku od reenja u veini drava, sudska posesorna zatita je u
nekim dravama zatita jedino dravine na nepokretnostima. U Belgiji je
tako ve po dikciji lana 1370. stav 1. taka 1. Zpp, uz kritiku u pravnoj
knjievnosti, ali bez odjeka u sudskoj praksi.139 U Francuskoj je tako i po
sudskoj praksi i u pravnoj knjievnosti,140 mada to ogranienje ne proi-
stie iz propisa, jer osnovna norma lana 2279. (ranije 2282) stav 1. CC i
135 Almsi, A., 1923, Ungarisches Privatrecht, Bd. 2, Berlin i dr., p. 13.
136 Kaser, M., 1971, p. 398; Kaser, M., Kntel, R., 2003, p. 134.
137 Za Nemaku v. Enders, P., Der Besitzdiener Ein Typusbegriff, Baden-Baden, 1991, pp.
65. i d.; Wieling, H. J., 2006, pp. 169. i d.; Baur, F., Baur, J. F., Strner, R. 1999, p. 59;
Hartung, F., 2001, Besitz und Sachherrschaft, Berlin, pp. 126. i d.; Mller, T., 2010, pp.
41, 141, za vajcarsku v. Jenny, K., 1915, Der Besitzbegriff (nach dem schweiz. Zivilge-
setzbuch), Zrich i dr., p. 70; Stark, E. W., 1984, p. 53; Niggli, W. R., 1993, Der Besitz
- ein ungeklrker Grundbegriff des schweizerischen Sachenrechts, Basel, pp. 14. i d.
138 V. kod Eleftheriadou, E., 1999, p. 31 (mada tu ima i shvatanja da je i kratkotrajna
dravina dravina).
139 V. kod Beysen, E., 2001a, p. 48. i d.
140 Terr, F., Simler, P., 1998, n 184. p. 143; Beysen, E., 2001b, p. 216.
308 |
odredbe Zpp l. 1264. i d. govore generalno o zatiti dravine, ne diferen-

cirajui prema vrsti stvari. Ali je sudska zatita dravine, ne po posesor-
noj tubi, ve u postupku izdavanja privremene mere (rfr postupak),
primenjiva i kada se smeta dravina pokretnosti (II.C.a). Pojedinano se
zagovara da se zatita po posesornim tubama proiri i na sluajeve sme-
tanja dravine pokretnosti, ali bez podrke u praksi sudova.141 Kao i deo
teorije, tako se i praksa vrsto dri stava da za posesornom zatitom dra-
vine na pokretnostima nema potrebe zato to je dovoljna petitorna zati-
ta koja je dostupna draocu na osnovu zakonske presumpcije da dralac
pokretnosti ima svojinu (en fait de meubles, la possession vaut titre), lan
2276. (ranije 2279) stav 1. CC, a i zato to je na raspolaganju efikasna kri-
vinopravna zatita od smetanja dravine pokretnosti.142 U Italiji je jedna
vrsta dravinske zatite (koja se trai tubom azione di manutenzione) od
uznemiravanja ograniena na nepokretnosti, lan 1170. U praksi posesor-
ne zatite ius commune u XIX veku, kao ve u postklasinom rimskom
pravu,143 prigovor manljivosti nije mogao upotrebiti samo zasmetani dr-
alac nepokretnosti, i to samo protiv jedne vrste interdikta (unde vi).144 U
nekim vajcarskim kantonima, na primer u Basel Landschaftu, jedna vrsta
postupka za posesornu zatitu dravine (tzv. Verbotsverfahren) namenjena
je samo zabrani protivpravnog smetanja dravine na nepokretnostima i
dravine stvarnih slubenosti, uz koju se izrie pretnja plaanja novane
kazne ako se ne potuje zabrana, 247. Zpp.
C POSESORNO ZATIENA NEDRAVINA
Negde nikakva nedravina (detencija, priteanje, bloer Inhaber, Be-

sitzdiener, auxiliaire de la possession), i ni prema kome, ne uiva sudsku
posesornu zatitu. Recimo, ABGB 344 govori samo o zatiti dravine, a
tako i praksa i teorija145 (pritealac koji je ujedno dralac prava, sudsku
posesornu zatitu uiva u tom drugom svojstvu). BGB arg. iz 860, i ZGB,
l. 927. i d. takoe sve odredbe o sudskoj zatiti vezuju za dravinu. Samo
se sporadino u Nemakoj moe proitati da bi pritealac mogao da tui
u ime draoca po ijem nalogu je vrio faktiku vlast, ako ima njegovo
punomoje,146 odnosno u vajcarskoj, da bi i pritealac bio aktivno legiti-
misan ako bi to proisticalo iz draoevog punomoja, iz pravnog odnosa
141 Kao u prethodnoj prim.
142 Mazeaud, H. L. J., Chabas, F., 1994, n 1458. p. 221; Terr, F., Simler, P., 1998,
n 184. p. 143; Beysen, E., 2001b, p. 216.
143 Kaser, M., 1975, p. 395; Kaser, M., 1971, p. 399400; Kaser, M., Kntel, R., 2003,
pp. 135, 136.
144 Coing, H., 1989, p. 374.
145 Kodek, G. E., 2002, p. 93.
146 Bund, E., 2007, p. 170; Joost, D, 2009, p. 63.
| 309
izmeu draoca i priteaoca, ili ako bi mogao da se kvalifikuje kao po-

slovoa bez naloga,147 dok ostali i tu priteaocu priznaju samo pravo na
doputenu samopomo.148
Drugde, nekad se posesorno titi i neto to nije dravina ono to
se naziva detencija, priteanje odnosno obino, puko priteanje ili slino
(bloe Inhabung, Gewahrsam, dtention, detenzione). Ali, opet, isto kao to
se videlo i kod draoca, ni posesorno zatieni detentor zatitu ne uiva
uvek prema svakome, nego se uglavnom pravi razlika da li ga smeta trei ili
ga smeta dralac od kojeg detentor izvodi svoju faktiku vlast. Uglavnom se
od treeg titi i detentor, dok se detentor retko titi i od draoca. Tako je u
rimskom pravu prekarista bio zatien od treih, ali ne i od onoga ko mu
je dobroino i do opoziva omoguio faktiku vlast na stvari. Ali dok je
prekarista u rimskom pravu spadao u krug interdiktno zatienih (poput
vlasnika, emfiteute, zalogoprimca i sekvestra koji su imali possessio civi-
lis, a potom i poput plodouivaoca i imaoca stvarne slubenosti koji su
imali quassi possessio), dotle su ostali bili bez posesorne zatite (zakupci,
poslugoprimci, ostavoprimci, punomonici, poslenici i dr. possessio na-
turalis), bilo da su ih smetali imaoci interdiktne zatite, bilo trei.149 Od
smetanja od strane treih titili su se tako to je interdiktnu zatitu traio
imalac possessio civilis ili quasi possessor. U kanonskom pravu, meutim,
actio spolii je sluila ne samo draocu nego i detentoru u sluaju oduzi-
manja stvari.150 Po ALR, I 7. 141. i d., 146. i d. sudska posesorna
zatita nije bila ograniena na draoca, nego ju je uivao i detentor (bloer
Inhaber, Gewahrsam), ali ne i prema draocu (Besitzer) za koga dri stvar,
ALR, I 7. 144, 162. i d.151 Dok u Italiji onaj ko postupa sa stvari u
tuem interesu (tzv. detentore non autonomo), na primer kao uvar, po-
slenik, prekarista (to uglavnom odgovara austrijskom i francuskom obi-
nom detentoru), ne uiva sudsku zatitu ne samo u odnosu na to lice u
ijem interesu postupa, dakle u odnosu na draoca, nego ni u sluaju sme-
tanja od strane treeg lica, lan 1168. stav 2. Gz,152 dotle se u Francuskoj
147 Jenny, K., 1915, pp. 73. i d.; Stark, E. W., 1984, pp. 53, 224225; Stark, E. W., 2003, p.
2111.
148 Hinderling, H., 1977, pp. 422. i d.; Landmann, V., 1975, Notwehr, Notstand und Sel-
bsthilfe im Privatrecht, Zrich, p. 82.
149 Kaser, M., 1971, pp. 387390; Kaser, M., Kntel, R., 2003, pp. 125128.
150 Savigny, F. C. von, 1803, pp. 449. i d.; Savigny, F. C. von, 1967, pp. 568. i d.; Winds-
cheid, B., Kipp, T., 1906, p. 832; Kaser, M., Kntel, R., 2003, p. 136; Coing, H., 1985,
pp. 278, 285. i d., 288. i d.; Coing, H., 1989, pp. 380, 382; Wieling, H. J., 2006, pp. 128.
i d.; Mller, T., 2010, p. 31.
151 Coing, H., 1989, p. 378; Hartung, F., 2001, p. 92.
152 Escher, M., 2009, p. 9; Caterina, R., 2010, p. 440. i d.; Magri, M., 2009, p. 280; Eccher,
B., Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, p. 431.
310 |
u dravinskom postupku zatita prua svakom detentoru (dtenteur prca-

ire), ne dodue prema draocu, ali prema treima, lan 2278. (ranije 2282)
stav 2. Code civil, lan 1264. Zpp,153 a detentoru je i u Belgiji dostupna
tuba zbog oduzimanja ili uznemiravanja dravine silom ili drugim agre-
sivnim postupcima (rintgrande/rentegrande), lan 1370. stav 2. Zpp.154
U ekoj je posesornom zatitom obuhvaena i detencija, 126. stav 2,
5. re. 1. Gz.155
IV. Protiv koga se moe uspeti u posesornom

postupku? Objektivna i subjektivno-objektivna
pasivna legitimacija
Niti se ono to se titi i onaj ko se titi, titi od istih smetalaca (kako se
videlo pod III, B. i C), niti se titi samo od smetalaca (dalje pod A), jer je
redovno pasivna legitimacija protegnuta i na druga lica (B).
A PASIVNA LEGITIMACIJA SMETAOCA
Ne izgleda nita tako po sebi razumljivo kao reenica da se dravina

titi od onoga ko je smeta (od smetaoca). Ali s njom ne stoji bolje nego s
reenicom da je dravinska zatita zatita dravine. Jer nije svuda, nego
je samo ponegde tako da je pasivno legitimisan uvek i samo onaj ko je izvr-
io akt smetanja. Da se s tubom moe uspeti samo protiv smetaoca samog
i samo protiv njega, tako je bilo u rimskom pravu.156 A danas je tako po
lanu 1281. stav 1. Gz Portugalije, ali samo za tubu u sluaju uznemira-
vanja dravine.157 lanovi VIII6:203. i 6:204. DCFR sada govore samo o
pravu zasmetanog da podnese tubu protiv smetaoca, poto je izostavljena
odredba iz ranije verzije da se moe tuiti i univerzalni sukcesor oduzima-
oca dravine i nesavesni singularni sukcesor oduzimaoca.
Kada je re o pasivnoj legitimacija smetaoca, za tubu nije uslov ni-
ta drugo u pogledu smetaoca do to da je on taj koji je izvrio smetanje
(objektivna pasivna legitimacija smetaoca).
153 Kao u prim. 105. Jo 1819. godine je Cour de Cassation zauzeo stav da i obini detentor
moe da upotrebi tubu za povraaj stvari (rintgrande), v. Dedek, H., 1997, p. 361.
154 Beysen, E., 2001a, pp. 49, 45. prim. 156.
155 Zuklnov, M., 2000, p. 108.
156 Wieling, H. J., 2006, pp. 127, 129. prim. 21.
157 V. i Seabra, M. M. R. A. C. de, Alencar Xavier, Y. M. de, 1999, p. 352. Isto je propisi-
vao i lan 504. ranijeg Gz Portugalije. Ranije se takav stav sretao i u pogledu francu-
skog prava, v. nav. kod Pfeifer, R., 1929, p. 535.
| 311
B PASIVNA LEGITIMACIJA DRUGIH LICA
U veini drava smetalac sam nije jedini pasivno legitimisani, nego se

u toj ulozi mogu nai tri vrste drugih lica, kako gde.
a) Univerzalni sledbenik smetaoev

Univerzalni sukcesori smetaoca uglavnom imaju objektivnu pasivnu
legitimaciju, dakle, bez obzira na to da li su znali za akt smetanja i za ak-
tera.158 Tako je bilo ve kada je po prvi put u istoriji prava postalo mo-
gue posesornu tubu usmeriti i prema onome ko nije sam bio smetalac
u kanonskom pravu. Kanon Saepe X 2.13.18. je lienom dravine dao
tubu zbog oduzimanja dravine (radi interdikta unde vi) ne samo protiv
oduzimaoca, nego i protiv njegovog univerzalnog sukcesora, a protiv sin-
gularnog, ako je ovaj bio nesavestan.159 U savremenim propisima retko
se izriito kae da nesavesnost univerzalnog sledbenika nije uslov pasivne
legitimacije, kako to ini, recimo, lan VIII6:205. stav 2. DCFR, verzija iz
2007, eksplicirajui da naslednik, da bi bio izjednaen sa smetaocem, ne
mora ni znati niti mora imati osnova da zna za deposediranje. Uglavnom,
drugde, neuslovljenost pasivne legitimacije naslednika nesavesnou proi-
stie otuda to se naslednici u propisima navode meu licima protiv kojih
se moe podneti posesorna tuba, a da se za druga lica, a ne i za njih,
navodi da to vai ako znaju za smetanje i za prethodnika kao smetaoca.
Tako, na primer, 858. stav 2. BGB, a isto lan 1169. GzItalije,160 i lan
1281. stav 2. Gz Portugalije (za tubu za povraaj stvari).161 U vajcarskoj,
gde tekst l. 927. i 928. ZGB govori samo o smetaocu i tubi protiv njega,
ne spominjui nikog drugog kao pasivno legitimisanog, sudska praksa i
literatura smatraju da se moe tuiti i smetaoev naslednik, i to bez obzira
na neznanje, odnosno njegovu savesnost.162
Ali po lanu 924. Gz Letonije, poto se stvar koja je draocu silom
uzeta moe zahtevati ne samo od smetaoca samog nego i od bilo kog tre-
eg kod koga je stvar ako taj zna za oduzimanje, to kao podlone tubi
ukljuuje i nesavesne univerzalne sukcesore ako je stvar kod njih.
158 Pfeifer, R., 1929, p. 535.

159 Coing, H., 1985, p. 285, 283; Kaser, M., Kntel. R., 2003, p. 136; Wieling, H. J., 2006,
p. 129; Mller, T., 2010, p. 23.
160 Caterina, R., 2010, pp. 460. i d.; Magri, M. 2009, pp. 305. i d.; Beghini, R., 2002, pp.
252. i d.; Plancker, L., Pfeifer, K., 2001, pp. 391. i d.
161 Seabra, M. M. R. A. C. de, Alencar Xavier, Y. M. de, 1999, pp. 426, 352.
162 Hinderling, H., 1977, p. 454; Stark, E. W., 1984, pp. 250. i d.; Stark, E. W., 2003, p.
2016, pp. 119. i d., 126. i d.; Weber, F., 1975, pp. 72. i d.; Portmann, R., 1997, pp. 119.
i d., 126.
312 |
b) Singularni sledbenik smetaoev

Negde, meutim, pasivno su legitimisana i neka druga lica koja uop-
te nisu izvrila akt smetanja, niti su smetaoevi univerzalni sledbenici,
ve su singularni: pribavili su stvar od smetaoca. Njihova pasivna legitima-
cija nije objektivna, ne zasniva se na svojstvu da su oni izvrili smetanje,
ni na svojstvu da su smetaoevi univerzalni sukcesori, nego ona, s jedne
strane, potie od njihovog objektivnog svojstva da su smetaoevi singu-
larni sledbenici, a, s druge strane, uslovljena je subjektivnom kategorijom
njihovog sopstvenog znanja za to kako je njihov prethodnik doao do stvari
(subjektivno-objektivna legitimacija). Takvo proirenje poteklo je, kako je
reeno, iz kanonskog prava (Caput Saepe X 2.13.18) kao mogunost da se
posesorno tui i nesavesni singularni sledbenik oduzimaoca dravine.163
U savremenom pravu, izmeu onih koji su do stvari doli od smetaoca,
najlake je odluiti se za to da nalogodavac smetanja, ako i ne bude sam
shvaen kao smetalac (u Italiji ga zovu autore morale dello spoglio, u Au-
striji, posredni smetalac), bude sa smetaocem izjednaen po sposobnosti
za pasivnu legitimaciju, jer se on u stvari posluio onim ko je izvrio akt
smetanja kao svojim sredstvom.164 Ali, kao da je sam izvrio smetanja tre-
tira se i singularni sukcesor smetaoca koji je nesavestan na neki drugi nain,
recimo, lice koje je stvar kupilo ili dobilo na poklon od smetaoca, znajui
kako je ovaj do nje doao,165 lice u iju korist je smetanje uinjeno, lan
344. 1. re. 1. Gz Poljske. Pri tome se negde, nezavisno od zakonskog
teksta, nesavesnim smatra samo onaj pribavilac od smetaoca koji zna a
ne i ako ne zna, makar ne znao iz grube nepanje, primera radi, u Grkoj,
lan 984. stav 2. Gz,166 a drugde i onaj koji ne zna ali je morao znati, na
primer, u Italiji, lan 1169. Gz.167
U Austriji su podeljena miljenja o pasivnoj legitimaciji nesavesnog
singularnog sukcesora.168 U vajcarskoj, gde tekst l. 927. i 928. govori
samo o smetaocu i tubi protiv njega, ne spominjui ostale kao pasivno
legitimisane, sudska praksa i literatura smatraju da se moe tuiti i smeta-
oev nesavesni singularni sledbenik u dravini, dok deo literature smatra
163 Kao u prim. 159.

164 Kodek, G. E., 2002, pp. 354. i d.; Iro, G., 2002, pp. 30. i d.; Magri, M., 2009, pp. 305. i
d.; Beghini, R., 2002, pp. 252. i d.; Pfeifer, R., 1929, p. 535, Mller, T., 2010, p. 122.
165 Pfeifer, R., 1929, p. 535, Mller, T., 2010, p. 254.
166 Eleftheriadou, E., 1999, p. 40. prim. 141, 142.
167 Eccher, B., Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, p. 431. prim. 174. I u Grkoj je sud
u nekom sluaju smatrao pasivno legitimisanim singularnog sledbenika koji iz gru-
be nepanje nije znao za manljivost svog prethodnika u dravini, Eleftheriadou, E.,
1999, p. 40. prim. 142.
168 Za pasivnu legitimaciju, na primer: Ehrenzweig, A., 1957, pp. 9596; Iro, G., 2002, p.
31; protiv, na primer: Kodek, G. E., 2002, pp. 406. i d.
| 313
da je to protivno zakonskom tekstu, a da, uostalom, lan 934. ZGB sva-

kom draocu, koji je protiv volje lien dravine, daje mogunost da od
svakog draoca takve stvari zahteva predaju u roku od pet godina.169
c) Pasivna legitimacija svakog aktuelnog draoca stvari

u pogledu koje je izvreno smetanje dravine
Posesorna actio spolii mogla je da se upotrebi ne samo protiv sme-
taoca samog, i njegovih nesavesnih sledbenika, nego i protiv bilo kojeg
draoca koji potom dri stvar ije je dravine tuilac lien putem smeta-
nja.170 Danas, meutim, krug pasivno legitimisanih, koliko vidim, nigde
ne dosee tu irinu da je bilo iji akt smetanja u prolosti u stanju da izloi
posesornoj tubi bilo kojeg potonjeg aktuelnog draoca stvari. Ali po nekim
pravima bi i svaki aktuelni dralac, koji nije ni univerzalni ni singularni
sukcesor smetaoca, bio izloen posesornoj tubi ako je nesavestan. Naime,
lan 1281. stav 2. Gz Portugalije odreuje da posesornu tubu za predaju
dravine moe da podnese onaj ko je lien dravine ili njegovi naslednici,
ne samo protiv onoga ko je oduzimanje izvrio ili protiv njegovih nasled-
nika nego i protiv svakog onoga ko ima stvar u dravini a zna za oduzima-
nje. I po lanu 924. Gz Letonije, stvar koja je draocu silom uzeta, moe
se zahtevati ne samo od smetaoca samog i njegovog nesavesnog univer-
zalnog ili takvog singularnog sukcesora nego i od svakog treeg kod koga
se nalazi stvar koja je draocu silom oduzeta, jer je izriito reeno da se
predaja stvari moe zahtevati ne samo od smetaoca samog nego i od sva-
kog treeg kod koga je stvar a koji zna za oduzimanje silom. U Nemakoj,
gde 858. stav 2. BGB kae da je manljiv onaj sledbenik u dravini koji
zna za manljivost prethodnika, smatra se da to, u stvari, ukljuuje svakog
nesavesnog potonjeg draoca, ne samo onog koji je derivativno stekao dr-
avinu, nego i onog koji je protiv volje ranijeg smetaoca postao dralac, na
primer lopov koji je pokrao lopova znajui kako je ovaj draoca liio dra-
vine.171 Dakle, pasivno je legitimisan svaki aktuelni nesavesni dralac koji
zna za smetanje, makar on sam ne bio ni smetalac, ni univerzalni sukcesor
smetaoca, ni njegov singularni sukcesor u dravini. Dovoljno je da je stvar
kod njega i da on zna za smetanje, to predstavlja jednu objektivno-subjek-
tivnu pasivnu legitimaciju: objektivnu, jer je stvar kod njega, a subjektivnu,
jer to nije dovoljno, nego je potrebno i da je nesavestan. Ranija italijanska
170 O tako irokoj pasivnoj legitimaciji u kanonskom pravu, up. Savigny, F. C. von, 1803,
pp. 452, 454. i d., Savigny, F. C. von, 1967, pp. 512, 513. i d., 515. i d., 573. i d.; Win-
dscheid, B., Kipp, T., 1906, pp. 832, 834; Coing, H, 1985, p. 285.
171 Wolff, M., Raiser, L., 1957, pp. 5556, Gursky, K.-H., 2011, p. 156; Wieling, H. J.,
2006, p. 190; Bund, E., 2007, p. 154; Joost, D., p. 55.
314 |
sudska praksa pripisivala je objektivnu pasivnu legitimaciju aktuelnom dr-

aocu kome je dravinu omoguio raniji smetalac (na primer dajui mu
stvar u zakup), ne pitajui da li je savestan ili nesavestan,172 kao to se
svojevremeno to nije pitalo ni kod actio spolii.
Izloenost bilo svakog bilo nesavesnog aktuelnog treeg draoca pose-
sornoj tubi svakako je podnoljivija danas nego to je bila svojevremeno
po actio spolii, poto je rok za podnoenje posesorne tube danas znatno
(vie nego deset puta) krai nego to je bio u sluaju actio spolii (VI.D.1),
tako da je samim tim i broj takvih lica, podlonih tubi, po redovnom
toku stvari znatno manji.
V. Od ega se posesorno titi dravina? ta je

smetanje dravine? Ui i iri pojam smetanja
Vee su razlike, istorijski i uporedno, u pogledu toga ta se i ko titi i
od koga, nego u pogledu toga od ega se titi. Jezike razlike ispoljavaju se
u tome da li uopte u nekoj dravi postoji skupni izraz smetanje dravine
kao oznaka za ono od ega se titi, ili su u upotrebi drugi skupni izrazi, na
primer zadiranje u dravinu, povreda dravine, ometanje dravine. I tamo
gde nema nikakvog skupnog izraza u zakonu, est je neki skupni izraz kako
u pravnoj nauci tako i u praksi, bio taj izraz smetanje dravine ili koji drugi
za oznaavanje oba vida smetanja: oduzimanje i uznemiravanje dravine,
koji ne moraju podlegati istom pravnom reimu (A). Meutim, razlike u
pogledu toga od ega se dravina titi, a to u zvati smetanjem dravine,
nisu ni samo terminoloke, ni eventualno razlike nekih aspekata pravnog
reima jednog ili drugog vida smetanja, nego se mnogo vie tiu toga: ko-
liko iroko se poima smetanje dravine (B), i: koji drugi inioci utiu na to
ta smetanje jeste (recimo, smatra li se smetanjem zadravanje, tj. nevraa-
nje stvari poto prestane pravni osnov za dranje; jesu li imisije smetanje;
da li osporavanje draocu prava da dri predstavlja smetanje dravine; da li
je za oduzimanje dravine dovoljno da dralac bude lien dravine ili je po-
trebno da uz to smetalac zasnuje faktiku vlast; da li je za postojanje sme-
tanja potrebna namera ili je potrebna bar svest o smetanju, ili ni to) (C).
A SMETANJE, ODUZIMANJE I UZNEMIRAVANJE
U nekim zakonodavstvima ne sree se izraz smetanje dravine, ali se

u pravnom jeziku zakona, teorije i prakse sreu izrazi za obe vrste pojava
za koje je taj izraz rodni pojam: za oduzimanje dravine (deposediranje,
172 Vidi kod Plancker, L., Pfeifer, K., 2001, p. 392. prim. 238; Pfeifer, R., 1929, p. 535.
upuuje na takav raniji stav i u Francuskoj.
| 315
deiectio) liavanje draoca faktike vlasti, i za uznemiravanje dravine (tur-

batio) ograniavanje faktike vlasti i drugo smetanje koje nije oduzimanje
stvari. Ta dva vida smetanja iscrpljuju pojavu smetanja dravine svuda, zvala
se ova negde tako (kao to postoji kao skupni izraz u Francuskoj trouble
possessoire, i Austriji Besitzstrung) ili drugaije (u Grkoj povreda dr-
avine, lan 984. Gz, u Italiji la lesione del possesso), i oznaavaju sveuku-
pnost onoga od ega se dravina titi (kako se vidi iz primera pod B.a. i B.b).
Oba vida smetanja oduzimanje i uznemiravanje, ve su u rimskom pravu
uobliena kao razlog za pravnu reakciju na njih u vidu posesorne zatite.
Naime, putem interdicta restitutoria, i to interdictum recuperandaepossessi-
onis pretor je nareivao da se draocu vrati stvar, dok je u vidu interdicta
prohibitoria, i to interdictum retinendae possessionis zabranjivao naruava-
nje dravine koje se ne sastoji u oduzimanju stvari nego u uznemiravanju
kao drugaijem naruavanju faktike vlasti.173 Oduzimanje se opisuje kao
liavanje draoca dravine, a uznemiravanje, na razne naine, koji se ipak
svi svode na to da je uznemiravanje ono smetanje koje nije oduzimanje. Na
primer, za uznemiravanje se kae: da predstavlja svaku radnju koja, ne re-
zultirajui potpunim ukidanjem dravine, menja dravinu ili oteava njeno
vrenje;174 da predstavlja ometanje faktike vlasti koje ne vodi njenom pot-
punom ukidanju;175da predstavlja prekomerno ometanje ako ono ne vodi
gubitku dravine i time umanjenju draoevog inventara.176
Razgranienje izmeu ta dva vida smetanja nije uvek izvesno,177 to
je uoeno ve u srednjem veku,178a moe biti od vanosti ako nisu isti
uslovi za zatitu od oba vida smetanja.179 Tako se u Italiji od oduzimanja
tite i dralac i detentor, a od uznemiravanja samo dralac, lan 1170. Gz
(to je razlika za koju ustavni sud nije naao da je protivna ustavu).180
U Nemakoj, rokovi za zatitu su razliiti prema tome da li je re o odu-
zimanju ili uznemiravanju.181 U Italiji, za razliku od zatite od oduzi-
173 Kaser, M., 1971, pp. 396, 398; Kaser, M., Kntel, R., 2003, p. 132.
174 Beghini, R., 2002, p. 147.
175 Joost, D., 2009, p. 48.
176 Rey, H., 1991, Die Grundlagen des Sachenrechts und das Eigentum, Grundriss des
schweizerischen Sachenrechts, Bd. I, Bern, p. 449.
177 Pfeifer, R., 1929, pp. 528, 529; Ehrenzweig, A., 1957, p. 92; Stark, E. W., 1984, p. 208;
Beghini, R., 2002, pp. 182. i d.; Wollf, M., Raiser, L., 1957, pp. 54. i d.; Baur, F., Baur,
J. F., Strner, R., 1999, p. 81; Wieling, H. J., 2006, p. 189; Gursky, K.-H., 2011, p. 152.
178 Coing, H., 1989, p. 345. i d.
179 Zbog tih tekoa je u usus modernus pandectarumu, budui da pravni reim zatite
nije bio isti za zatitu od oduzimanja dravine, koja se traila putem tube za unde
vi i putem actio spolii, i za zatitu od uznemiravanja, putem tube za uti possedetis,
preputano samom zasmetanom draocu da izvri izbor, Coing, H., 1989, p. 346.
180 Beghini, R., 2002, pp. 230. i d.; Caterina, R., 2010, pp. 468. i d.
181 Vidi Gursky, K.-H., 2011, p. 152.
316 |
manja, gde se to ne trai, dralac se titi od uznemiravanja samo ako je

pre smetanja kontinuirano imao dravinu bar godinu dana, lan 1170.
stav 2. Gz (a tu razliku ustavni sud nije smatrao protivustavnom).182 U
Italiji, rok za traenje sudske zatite od uznemiravanja je objektivan i
iznosi godinu dana od uznemiravanja, lan 1170. stav 1. Gz, a za trae-
nje zatite od oduzimanja koje je izvreno tajno (ne i ako je silom) rok je
subjektivan i iznosi godinu dana od saznanja o oduzimanju, lan 1168.
stav 3. U Italiji, po nekima je svest i namera smetanja potrebna samo
kod uznemiravanja, a ne i kod oduzimanja.183Action de rintgration je u
Francuskoj primenjiva samo ako je dolo do oduzimanja stvari silom, u
kom sluaju nije uslov kao kod tube complainte, koja prvenstveno slui
za zatitu od uznemiravanja dravine, da je zasmetana dravina pre akta
smetanja kontinuirano postojala bar godinu dana, lan 1264. re. 2. Zpp.
U Nemakoj je sudralac zatien kada mu drugi sudralac oduzme dr-
avinu, a posesorne zatite nema kada jedan drugog uznemirava, 866.
BGB. Ako se pravo na naknadnu (ofanzivnu) samopomo ogranii samo
na vraanje oduzete stvari, a nije predvieno i kod uznemiravanja, kao
u Nemakoj, 859. st. 2, 3. BGB, tada je vano da li je u konkretnom
sluaju posredi oduzimanje ili uznemiravanje. Takoe je vano i ako je,
kao po lanu 926. stav 2. ZGB, posesorna samopomo u vidu uzimanja
oduzete stvari doputena samo ako je oduzimanje nasilno ili potajno,
dok samopomo u sluaju uznemiravanja nije ograniena na reakciju na
uznemiravanje silom ili potajno. Dakle, u ovakvim pravnim porecima
od kvalifikacije smetanja kao oduzimanja ili kao uznemiravanja moe
da zavisi praktina pravna pozicija zasmetanog to se tie posesorne za-
tite dravine. Van tih poredaka razlika, da li se radi o oduzimanju ili o
uznemiravanju, samo opredeljuje konkretnu sadrinu tubenog zahteva
kojim se trai zatita, koja je dostupna pod jednakim uslovima u oba
sluaja smetanja, tako da samo utoliko nadilazi informativnu ulogu da
predoi u emu se sve smetanje moe sastojati. Tekou u razgranie-
nju moe da predstavlja ako se, kao u Austriji,184 smatra da je uslov za
postojanje bilo kog smetanja dakle, ne samo oduzimanja nego i uzne-
miravanja da postupak smetaoca sadri elemente sticanja dravine na
stvari. Tada to vodi suavanju podruja primene posesorne zatite, jer se
ne smatra smetanjem i ne sleduje posesorna zatita kada nema elemena-
ta sticanja dravine smetanjem, kao to se tvrdi da je sluaj sa prekomer-
nim imisijama.

183 Trabucchi, A., 2001, p. 484; Beghini, R., 2002, pp. 89. i d., pp. 188. i d.; Eccher, B.,
Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, pp. 431. prim. 179, 432. prim. 185.
184 Tako sudska praksa i lit., v. Spielbchler, K., 2000, pp. 496. i d.; Eccher, B., 2007, p.
304.
| 317
B UI I IRI POJAM SMETANJA
Smetanje u vidu oduzimanja ili uznemiravanja, kao ono od ega se

dravina titi, bilo je u rimskom pravu ue shvaeno obuhvatalo je ma-
nje pojava, tj. nekoliko odreenih situacija, da bi u novijoj istoriji bilo
proireno i na druge sluajeve, a na kraju iskazano generalnom klauzu-
lom. Do dananjeg dana e rimsko poimanje smetanja kao oduzimanje ili
uznemiravanje dravine silom, potajno i zloupotrebom poverenja (vi, clam,
precario), i terminologija kojom se smetanje opisuje, ostati u upotrebi u
pozitivnom pravu drava sa starijim kodifikacijama iz prve generacije.
Taj izvorni, rimskopravni pojam smetanja negde je proiren bilo izrii-
tim navoenjem jo nekih pojava uz oduzimanje i uznemiravanje vi, clam
i precario modo (na primer, smetanje lukavstvom, prevarom), bilo i bez
takvog tekstualnog proirenja irokim tumaenjem nekih tradiranih izraza
(naroito irokim poimanjem smetanja silom), to sve jo uvek predstavlja
ui pojam smetanja (a). iri pojam, koji smetanje dravine odreuje kao
oduzimanje ili uznemiravanje dravine nedoputenom samovlau, iri se
u savremenom pravu naroito pod uticajem BGB (b).
a) Ui pojam smetanja
U tradiciji rimskog prava smetanje znai liavanje ili uznemiravanje
aut vi aut clam aut precario modo.185 Viciozni dralac u rimskom pravu
bee onaj koji je do dravine doao silom, potajno ili na izmoljeni nain
(possessio vitiosa).186
U ALR i u ABGB zakonski tekst je vicioznost proirio za lukavstvo
(prevaru). ALR priteaocu i draocu priznaje zahtev za povraaj dravi-
ne, odnosno prestanak uznemiravanja ako je dravina bila mirna pre toga
(ruhiger Besitz), I 7. 154, a oduzimanje, odnosno uznemiravanje je izvr-
eno silom ili lukavstvom (prevarom) potajno ili na izmoljen nain, I 7.
146, 147, 150. (Zahtev za povraaj od onoga ko nije manljiv na opisane
naine, uslovljen je time da raniji dralac ima jae pravo na dravinu, I 7.
161.) Po ABGB, manljiv je onaj dralac koji je to postao silom ili potajno,
bilo lukavstvom (prevarom) bilo zloupotrebom izmoljenog, 345, a tuba
zbog oduzimanja dravine moe se podneti protiv svakog manljivog dra-
oca, 346. U teoriji i sudskoj praksi, meutim, kada je re o terminima,
sve je ostalo pri tri izraza kojima se oznaavaju tri tradicionalna naina
smetanja: silom, potajno i zloupotrebom na molbu datog. Ali je, s jedne
strane, dolo do proirenja klasinog pojma sile: to je sada svaka radnja ko-
185 Gaius 4.151: [] Sed et si vitiosam habeat possessionem, id est aut vi aut clam aut
precario ab adversario adquisitam, non datur accessio [].
186 Kaser, M., 1971, p. 397.
318 |
jom se savladava draoev otpor, ma i verbalni.187 A, s druge strane, opte

je prihvaeno da dravina ne uiva zatitu samo od manljivog draoca,
odnosno takvog smetaoca (tj. od oduzimanja ili uznemiravanja silom, po-
tajno i zloupotrebom izmoljenog) nego od svakog samovlasnog smetanja i
smetaoca188 (na ta u se ubrzo vratiti).
U jednoj grupi Gz nije tekstualno iren krug modaliteta vicioznosti,
niti se smetanje dravine od kojeg se dravina titi opisuje kao samovla-
sno. Italijanski Gz opisuje ono od ega se titi dravina kao oduzimanje
silom ili potajno, lan 1168. stav 1, odnosno kao takvo uznemiravanje, lan
1170. stav 2. Jedna vrsta zahteva bila je tradicionalno predviena za slua-
jeve smetanja dravine silom i aktima agresije, rentegrande, Belgija, action
en rintgration, lan 1264. Zpp Francuske, azione di reintegrazione, lan
1168. Gz Italije. U okviru te terminologije (sila, potajno, zloupotreba iz-
moljenog), proirenje podruja onoga od ega se dravina titi postie se
ekstenzivnim tumaenjem pojedinih izraza koji stoje za vidove smetanja dr-
avine. Tako se u Belgiji sila shvata iroko, ne samo kao materijalna, nego
i kao nematerijalna.189 U Italiji se shvata takoe vrlo iroko, obuhvatajui
mnoge naine postupanja za koje se samo trai da su protiv stvarne ili
pretpostavljene volje draoca i priteaoca u smislu da se on nije ili ne bi
saglasio, dozvolivi ih ili odobrivi,190 zbog ega izlazi na to da u stvari i
nema oduzimanja koje bi bilo nenasilno. Zbog tako irokog poimanja sile
desilo se da je tuba za povraaj stvari iz lana 1170. stav 3. Gz, tzv. azione
di manutenzione recuperatoria, iako ne trai da je dralac lien dravine
ni silom ni prevarom (tzv. spolio semplice), praktino retka u poreenju sa
azione di reintegrazione protiv oduzimanja silom ili potajno.191 I u itali-
janskom tekstu lana 927. ZGB (umesto o nedoputenom samovlau, kao
u nemakom tekstu) govori se o nedoputenoj sili, ali se, kao i u Italiji, i u
vajcarskoj ve od poetka to shvata mnogo ire od sile u uem smislu.192
Negde je ve sam propis proirio pojam sile, na primer Gz Portugalije,
lan 1261, opisujui nasilnu dravinu kao onu za koju je, da bi mogla biti
steena, upotrebljena fizika ili psihika (moralna) prisila.193
187 Eccher, B., 2007, p. 312.

188 Iro, G., 2002, p. 29; Kodek, G. E., 2002, pp. 311. i d.; Eccher, B., 2007, p. 312.
189 Beysen, E., 2001a, p. 42.
190 Trabucchi, A., 2001, p. 484; Beghini, R., 2002, pp. 89. i d.; Eccher, B., Schurr, F. A.,
Christandl, G., 2009, p. 431.
191 Beghini, R., 2002, pp. 214. i d.; Magri., M., 2009, p. 334.
192 Vidi na primer Curti-Forrer, E., Schweizerisches Zivilgesetzbuch (mit Erluterungen),
Zrich, 1911, p. 675: Dovoljno je i obino namerno smetanje, koje nije ni nasilno ni
potajno. Na svakom od tri jezika upotrebljeni izrazi u ZGB su razliiti, ali su dobili
jedinstveno tumaenje, v. Weber, F., 1975, p. 42.
193 Seabra, M. M. R. A. C. de, Alencar Xavier, Y. M. de, 1999, pp. 349, 423.
| 319
Prelaz ka novijem i irem pojmu manljivosti smetanja kao samovla-

a, samovlasnog postupanja, najavljen je odredbama ABGB. ABGB kae
da niko nije ovlaen da samovlasno (eigenmchtig) smeta dravinu, kakva
god ona bila, a zasmetani ima zahtev za zabranu smetanja, 339, s tim to
se povraaj u preanje stanje moe traiti od svakog manljivog draoca,
346, a manljiv je onaj dralac koji je to postao silom, potajno, lukavstvom,
prevarom, ili na izmoljeni nain, 345. Samovlasnim smetanjem se u sud-
skoj praksi i pravnoj knjievnosti smatra (poto sam ABGB nije odredio
znaenje izraza) svako protivpravno smetanje, ako ne postoje razlozi is-
kljuenja protivpravnosti u vidu pristanka draoca, slubene radnje, nu-
ne odbrane, stanja nude i drugog zakonskog ovlaenja.194
b) iri pojam smetanja

ire od odredaba ranijih Gz, BGB195 smetanje odreuje kao oduzi-
manje ili uznemiravanje u vidu svakog nedoputenog samovlaa, odno-
sno samovlae kao oduzimanje ili uznemiravanje dravine bez pravnog
osnova. Smetanje i u Nemakoj i u vajcarskoj mora da bude samovlasno
(eigenmchtig) i protivpravno (verbotene Eigenmacht). BGB razlikuje odu-
zimanje i uznemiravanje dravine, 858. stav 1, 861, 862, i na oba obli-
ka nadovezuje zatitu ako su samovlasni, to znai (kako se vidi iz teksta
same odredbe): bez i/ili protiv volje draoca (eigenmchtig, 858. st. 1. i
2) i protivpravni, to znai: bez zakonskog doputenja (widerrechtlich,
858. stav 1). BGB izriito kae da je dravina, steena zabranjenom sa-
movlau, manljiva (fehlerhaft), 858 stav 2. Za razliku od ALR i ABGB,
koji navode vidove manljivosti, BGB oblike samovlaa, odnosno manlji-
vosti ne navodi ni taksativno, a ni primera radi. Ni lan 343. Gz Poljske
niim blie ne odreuje izraz samovlasno smetanje dravine. ZGB takoe
razlikuje oduzimanje dravine putem zabranjenog samovlaa, lan 927,
i smetanje dravine putem zabranjenog samovlaa, lan 928. ZGB ne
definie zabranjeno samovlae. Ali, u lanu 926. stav 2. ZGB govori o
oduzimanju dravine silom ili potajno, jer su tvorac ZGB Eugen Huber
194 Ehrenzweig, A., 1957, p. 88; Bydlinski, P., 1998, Die Eigenmacht im Besitzstrungsre-
cht, sterreichische Richterzeitung, 2, pp. 97. i d.; Spielbchler, K., 2000, pp. 497. i d.;
Eccher, B., 2007, pp. 303. i d.; Iro, G., p. 29; Koziol, H., Welser, R., Kleteka, A., 2006,
pp. 275276; Kodek, G. E., 2002, pp. 200. i d. (on manljivo izjednaava sa samovla-
snim, pp. 344. i d.).
195 Rimska i potom tradirana trojaka struktura smetanja (aut vi aut clam aut precario)
naputena je u toku izrade BGB i zamenjena izrazom zabranjeno samovlae (ver-
botene Eigenmacht) kao zajednikim opisom injeninog stanja koje daje pravo na
zatitu kako u sluaju oduzimanja, tako i uznemiravanja, Schubert, W., 1966, Die Ent-
stehung der Vorschriften des BGB ber Besitz und Eigentumsbertragung (Ein Beitrag
zur Entstehung des BGB), Berlin, p. 71.
320 |
i zakonodavna komisija smatrali samovlae nedoputenim samo ako je

smetalac postupao silom ili potajno.196 Meutim, sudska praksa i pravna
knjievnost razumeju je kao svako zadiranje u dravinu bez volje draoca,
ako ne postoje razlozi iskljuenja protivpravnosti (slubena radnja, nuna
odbrana, stanje nude i drugo zakonsko ovlaenje za radnju smetanja).197
Graanski zakonik Azerbejdana u lanu 164. stav 1. kae ue: Oduzima-
nje ili uznemiravanje dravine bez saglasnosti draoca predstavlja nedo-
puteno samovlae. Takav dralac je ovlaen da primeni silu radi zatite
od nedoputenog samovlaa.
Grki Gz zanimljiv je zbog upotrebe izraza povreda dravine (u ru-
brumu lana 984) koji, meutim, ima istu irinu kao zabranjeno samo-
vlae, jer se u lanu 984. kae da se dravina povreuje bilo uznemirava-
njem bilo oduzimanjem, koji su protivpravni i bez volje draoca, stav 1, a
da je tako steena dravina manljiva, stav 2.198
Podjednaku irinu ima i odreenje Gz Maarske, 188. stav 1, da
se dralac titi od samovlaa, koje je posredi kada je bez pravnog osno-
va draocu oduzeta dravina ili je uznemiravan u dravini. Naglaava se
da nepostojanje pravnog osnova za oduzimanje i uznemiravanje dravine
nije podudarno sa nezakonitom dravinom,199 niti je ono po sebi dovolj-
no za postojanje zabranjenog samovlaa, kao to ni sila i lukavstvo, pre-
vara nisu jedini vidovi nedoputenog samovlaa, jer i smetanje u zabludi
predstavlja postupanje bez pravnog osnova.200
Potencijalno najire je izraavanje, kao ono u teoriji i praksi Francu-
ske ili Belgije, da se dravina titi od smetanja (trouble possessoire) koje
znai voljni akt koji implicira suprotnost dravini, koji je nespojiv s njom,
bile to fizike radnje (trouble de fait), bile pravnoposlovne ili njima sline
radnje (trouble de droit),201 pa se smetanjem dravine smatra, recimo, i
kada se zakupac navodi da ne plaa zakupninu vlasniku, ili ako se u sud-
skom posesornom postupku neistinito tvrdi da tuilac nije dralac.202
196 Huber, E., 1914, Schweizerisches Zivilgesetzbuch Erluterungen zum Vorentwurf des
Eidgenssischen Justiz- und Polizeidepartments, 2. Bd., Sachenrecht und Text des Vo-
rentwurfes vom 15. November 1900, Bern, p. 388. Tu i objanjenje zato je izostavljena
zloupotreba izmoljenog (prekarijum).
197 Stark, E. W., 1984, pp. 209. i d.; Stark, E. W., 2003, pp. 2107. i d.; Dring, E., 1918, pp.
89. i d.; Weber, F., 1975, pp. 39. i d.; Portmann, R., 1997, pp. 63. i d., 65.
198 Eleftheriadou, E., 1999, pp. 37, 39.
199 Vks, L., 2000, p. 171; Wieling, H. J., 2006, p. 189.
200 Vks, L., 2000, p. 171.
201 [] tout fait materil ou tout acte juridique qui [] constitue ou implique une
prtention contraire la possession dautrui (Cour de cassation, 11.1.1910).
202 Za Francusku v. Terr, F., Simler, P., 1998, n 187; Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, n
117. p.149; Beysen, E., 2001, pp. 217; za Belgiju v. Beysen, E., 2001a, p. 48; Pfeifer, R.,
1929, p. 534.
| 321
Bez upotrebe bilo koje od savremenih terminologija (samovlae, ne-

doputeno samovlae, povreda dravine, uenje dravini), do prvog pro-
irenja poimanja smetanja u odnosu na manljivo smetanje iz rimskog pra-
va dolo je u kanonskom pravu: za zatitu putem actio spoliiod onoga to
je skupno zvano smetanje (turbatio) nije bilo potrebno oduzimanje silom
ili potajno, nego se zatita dravini pruala i u najraznovrsnijim drugim
sluajevima postupanja sa stvari bez volje draoca. U srednjem veku (od
XIV v.) tien je dralac ne samo kad je stvari lien silom ili potajno, nego
i kad je bez nje ostao zbog pretnje ili prevare, ali i kada je stvar izgubio,
kad mu je zabunom uzeta, kad ju je u zabludi dao, i u drugim sluajevima
gubitka dravine bez draoeve volje.203
c) Perspektiva
Ako se smetanjem dravine nazove ono od ega se dravina titi,
tad se uglavnom u starijim zakonicima prepoznaje rimskopravna tradi-
cija shvatanja smetanja kao manljivog postupanja (silom, potajno, odno-
sno prekaristikom zloupotrebom poverenja). Za razliku od toga, novije
kodifikacije, odnosno noviji propisi ne razlistavaju (ni taksativno, ni pri-
merice) ono od ega se dralac titi, nego uoptenije govore o zatiti od
nedoputenog samovlaa kao o postupanju protiv volje draoca a protiv-
pravno, a neke neodreeno samo kau smetanje dravine. Mogue je da
e se terminoloka budunost u propisima evropskog prava ostvariti negde
po sredini: i bez izraza manljivost, mada je njegova uskost u meuvreme-
nu prevaziena pa sa tako proirenim znaenjem ne bi bio kodljiv, i bez
izraza nedoputeno samovlae, ali upravo ekspliciranjem onoga za ta on
stoji (oduzimanje dravine i uznemiravanja bez volje draoca i zakonskog
ovlaenja), i bez izraza smetanje dravine, kao izraza bez kojeg se u pro-
pisu moe ako se direktno navedu te kategorije koje izazivaju zatitu dr-
avine. Verovatno upravo onako kako sada stoji u DCFR: da se dravina
titi od nedoputenog oduzimanja dravine, odnosno uznemiravanja (un-
lawfull dispossession and interference), lan VIII6:201. iz 2009. U praksi
e rodni izraz smetanje dravine verovatno samo nekada biti upotreblja-
van, a u teoriji (i pogotovo u obrazovanju) i dalje e ostati nezamenljiv.
C DRUGI INIOCI IREG ILI

UEG POIMANJA SMETANJA
Bez obzira na upotrebljenu terminologiju, smetanje dravine od ko-

jeg se titi dralac sastoji se u tome da se draocu oduzme ili uznemirava
dravina, bez njegove volje ili bez zakonskog ovlaenja. Ali ni iri ni
203 Windscheid, B., Kipp., T., 1906, p. 832; Wieling, H. J., 2006, p. 185; Flomann, U.,
2008, p. 135; Coing, H., 1985, p. 283.
322 |
ui pojam smetanja dravine ne odreuje samu irinu onoga od ega se

dravina titi, zato to stavovi o nizu drugih pitanja rezultiraju time da
u primeni moe doi bilo do suenja bilo proirenja podruja primene
posesorne zatite bez obzira na to da li se koristi ui ili iri pojam sme-
tanja. Znaaj razlike izmeu ueg i ireg pojma smetanja za sagledavanje
irine onoga od ega se dravina titi relativizovan je time to od prak-
tinog stava o nizu drugih pitanja zavisi da li e i unutar kruga drava
koje imaju isti pojam smetanja domen zatite biti iri ili ui, tako da u
tom pogledu ima udaljavanja izmeu drava u kojima vai isti pojam
smetanja, a pribliavanja izmeu drava sa razliitim pojmom smetanja.
Evo nekih takvih pitanja.
1. Da li je re o oduzimanju dravine kada smetalac lii draoca fakti-
ke vlasti na stvari a da je sam ne zasnuje? Oduzimanje dravine ne shvata
se u pogledu toga jednako. Neki trae samo da je dralac potpuno lien
dravine, i da je nije samo privremeno lien, dok nije potrebno da je sam
smetalac uspostavio faktiku vlast (na primer kada je odbacio oduzetu
stvar koju je zasmetani opet uzeo ali trai zabranu za ubudue).204 Dru-
gi ba to trae, da smetalac istisne draoca iz dravine i zauzme njegovo
mesto.205 Poto su svi saglasni da se predaja stvari moe traiti samo od
nekoga kod koga ona jeste, razlika je od znaaja za poretke gde smetanje
dravine daje pravo na naknadu tete u posesornom postupku, recimo u
vajcarskoj, lan 927. stav 3, lan 928. stav 3. ZGB. (U Austriji se, uprkos
tekstu 339. ABGB, ne doputa ostvarenje zahteva na naknadu tete u
posesornom postupku, pozivom na 457. Zpp.206)
2. Poslovna sposobnost kao uslov za pristanak koji iskljuuje postojanje
nedoputenog smetanja? Nedoputeno samovlae postoji kada se dra-
ocu oduzima ili uznemirava dravina ili bez njegove volje ili bez zakon-
skog ovlaenja. Ako nema zakonskog ovlaenja, neophodna je sagla-
snost draoca, i obrnuto. U nedostatku izriite odredbe, u Nemakoj i
vajcarskoj sporno je da li je uslov, da bi se iskljuilo postojanje nedo-
putenog samovlaa, da je dralac koji daje saglasnost za oduzimanje ili
204 Za Nemaku: Eichler, H., 1957, Institutionen des Sachenrechts (Ein Lehrbuch), 2. Bd.,
1. Halbbd., Eigentum und Besitz, Berlin, p. 243; Bund, E., 2007, p. 140; Gursky, K.-H.,
2011, pp. 151152; Joost, D., 2009, p. 48; Wieling, H. J., 2006, p. 188; Pfeifer, R., 1929,
p. 529. Za vajcarsku v. Stark, E. W., 1985, p. 252; Stark, E. W., 2003, p. 2115; Weber,
F., 1975, p. 31.
205 Za Nemaku: Wolff, M., Raiser, L., 1957, p. 53; za vajcarsku: Portmann, R., 1997, pp.
2021; za Austriju: Ehrenzweig, A., 1957, pp. 95, 92, 8586; Kodek, G. E., 2002, pp.
187, 334; Iro, G., 2002, p. 29.
206 Ehrenzweig, A., 1957, pp. 9798; Iro, G., 2002, p. 31; Koziol, H., Welser, R., Kleteka,
A., 2006, p. 277.
| 323
uznemiravanje poslovno sposoban, to u Nemakoj smatra veina, a u

vajcarskoj manjina,207 dok se u Grkoj za punovaan pristanak ne trai
poslovna sposobnost.208
3. Da li oduzimanje i uznemiravanje bez namere smetanja (animus
turbandi, animus spoliandi) predstavlja smetanje? Ima li smetanja i sme-
taoca bez svesti o aktu smetanja? U Austriji, sudska praksa, za razliku od
veeg dela literature, trai da smetalac postupa sa sveu da smeta, tj. sa
sveu da povreuje draoevo pravo, da ne sme da ini to ini i sl., ali ne
mora da postupa sa namerom da smeta.209 U Italiji je po nekim judikati-
ma i autorima potrebno, i kod oduzimanja i kod uznemiravanja dravine,
da je smetalac svestan da postupa protiv volje draoca,210 a po drugima, to
nije potrebno u sluaju oduzimanja.211 U vajcarskoj nije smetanje ako se
u zabludi stvar da drugome umesto draocu, ni onda ako ovaj odbije da je
vrati.212 U Maarskoj smetanje postoji i ako je smetalac u zabludi.213 Isto
tako u Nemakoj, na primer, kad neko dri stvar koju je uzeo u zabludi da
je njegova.214
4. Kada nevraanje stvari po prestanku osnova da se ona dri pred-
stavlja smetanje? Razlike su i po tome da li je uopte smetanje dravine
posredi kada detentor (prekarista), odnosno dralac prava ili neposred-
ni upotrebni dralac (recimo, poslugoprimac, zakupac), umesto da po
prestanku osnova za dranje vrate stvar, oni je zadre. Posesornu zatitu
poznaju u takvom sluaju u Austriji samo kada je smetalac prekarista, ali
ne i kada se radi o plodouivaocu, zakupcu i dr.,215 dok u nekim dru-
gim porecima to nikada nije smetanje dravine koje povlai za sobom
207 U Nemakoj: Heck, P., 1930, pp. 48. i d.; Wollf, M., Raiser, L., 1957, p. 55; Eichler, H.,
1957, p. 245; Bund, E., 2007, p. 142; Wieling, H. J., 2006, p. 187; Joost, D., 2009, p.
50; Gursky, K.-H., 2011, p. 153; u vajcarskoj: Dring, E., 1918, p. 100. U vajcarskoj
se ne trai poslovna sposobnost, jer se saglasnost ne smatra pravnim poslom, nego
sposobnost rasuivanja u konkretnom sluaju, Stark, E. W., 1984, p. 211; Weber, F.,
1975, p. 43; Portmann, R., 1997, pp. 69.
209 Ehrenzweig, A., 1957, p. 87; Bydlinski, P., 1998, p. 97; Eccher, B., 2007, p. 305; Kodek,
G. E., 2002, pp. 187, 344.
210 Eccher, B., Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, 432 prim. 185.
211 Trabucchi, A., 2001, p. 484; Beghini, R., 2002, pp. 115; Magri, M., 2009, p. 286. i d.;
Caterina, R., 2010, p. 451. i d.; Eccher, B., Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, p. 431.
prim. 179, 432, prim. 185. i d.
212 Stark, E. W., 1984, p. 252; Stark, E. W., 2003, p. 2115; Portmann, R., 1997, pp. 20. i d.
213 Vks, L., 2000, p. 171.
214 Boehmer, G., 1965, Einfhrung in das brgerliche Recht, Tbingen, p. 226: rasejani
profesor koji zameni eir, mantil ili kiobran, ili savesni dralac ostavine.
215 Ehrenzweig, A., 1957, pp. 8687; Spielbchler, K., 2000, p. 508; Koziol, H., Welser, R.,
Kleteka, A., 2006, p. 274.
324 |
posesornu zatitu,216 to je izriito odreivao i DCFR, lan VIII6:201,

u verziji iz 2007.
5. Imisije kao smetanje? Izloiti susednu nepokretnost imisijama koje
ne nadilaze meru trpeljivosti i nisu mesno neuobiajene, ne predstavlja
smetanje. Ali da ni prekomerne imisije nisu smetanje koje daje pravo na
posesornu zatitu, manjinski je stav u Austriji,217 dok se i tu,218 i drugde,
na primer u Nemakoj,219 u vajcarskoj,220 u Grkoj,221 u Maarskoj,222
podrava praksa sudova da pruaju posesornu zatitu i od imisija.
6. Da li verbalno osporavanje draoeve pozicije predstavlja smetanje?
Negde verbalno osporavanje jeste smetanje (turbatio verbis), to je bilo ve
u ius commune.223 Primerice, u Francuskoj, onda kad se nagovara zakupac
da ne izvrava obaveze prema zakupodavcu, kad se draocu osporava, ma
i u sudskom postupku, da je dralac.224 I u Italiji je uznemiravanje posredi
i ako se draocu osporava pravo na dravinu.225 U Nemakoj je sporno,
ali se uglavnom trai da osporavanje ili pretnja izazovu nemogunost mir-
nog vrenja faktike vlasti, odnosno odustanak draoca od vrenja dravi-
ne.226 U Austriji, vajcarskoj i Grkoj mora da se radi o ozbiljnoj pretnji,
dok puko verbalno osporavanje nije smetanje protiv kojeg sleduje pose-
sorna zatita,227 nego se zatita moe traiti samo tubom za utvrenje,228
a i neosnovana tuba podneta protiv draoca, za razliku od Francuske,
takoe nije smetanje.229
7. Da li je smetanje i radnja preduzeta uz dozvolu dravnog organa,
kao i radnje same javne vlasti? U Francuskoj jeste, ako tu radnju ne predu-
zima vlast nego privatno lice.230 U Italiji jeste, ako je u konkretnom slu-
216 Za vajcarsku: Stark, E. W., 1984, p. 252; Stark, E. W., 2003, p. 2115; za Nemaku:
Wieling, H. J., 2006, p. 185; Bund, E., 2007, p. 138.
217 Kodek, G. E., 2002, pp. 209. i d.
218 Spielbchler, K., 2000, p. 494.
219 Gursky, K.-H., 2011, p. 152; Bund, E., 2007, p. 141; Baur, F., Baur, J. F., Strner, R.,
1999, p. 85; Joost, D., 2009, p. 49.
220 Stark, E. W., 1984, pp. 215, 218, 264.
222 Vks, L., 2000, p. 171.
223 Kaser, M., Kntel, R., 2003, p. 136.
225 Pfeifer, R., 1929, p. 534.
226 Wolff, M., Raiser, L., 1957, p. 54; Bund, E., 2007, p. 141; Baur, F., Baur, J. F., Strner,
R., 1999, p. 85; Joost, D., 2009, p. 49; Joost, D., 2010, p. 162; Pfeifer, R., 1929, p. 528.
227 Ehrenzweig, A., 1957, p. 86; Stark, E. W., 1984, p. 263; Eleftheriadou, E., 1999, p. 38.
228 Stark, E. W., 1984, p. 263; Eleftheriadou, E., 1999, p. 38.
229 Ehrenzweig, A., 1957, p. 86; Pfeifer, R., 1929, p. 532.
230 Pfeifer, R., 1929, p. 534.
| 325
aju vlast postupala kao privatno lice ili je preduzimala materijalne radnje
koje nisu izraz njenih ovlaenja vlasti.231
8. Smetanje ne samo ono koje je ve nastupelo nego i tek predstojee?
Nije sporno da smetanje jeste ono oduzimanje ili uznemiravanje dravine
koje se doista ve desilo. Ali 862. stav 1. re. 2. BGB i ranija maarska
sudska praksa232 smetanjem smatraju i ono koje tek predstoji. vajcarski
sudovi (oslonom na francuski tekst lana 928. stav 2. ZGB) doputaju tu-
bu i za budua, predstojea smetanja, tj. kada se osnovano moe uzeti da
e oduzimanje ili uznemiravanje uslediti.233 Tako je i po lanu 1276. Gz
Portugalije, koji draocu ija je bojazan osnovana da e mu dravina biti
oduzeta ili uznemiravana, daje pravo da od suda trai da naredi uzdrava-
nje onome od koga preti takva opasnost.234
VI. Kakav je odnos sudske i vansudske posesorne

zatite? Sudska posesorna zatita kao jedina
ili kombinovana sa optom samozatitom ili sa
posebnom posesornom samozatitom. Rokovi za
posesornu zatitu
Posesorna samopomo predstavlja onu mogunost da dralac, silom
ili na drugi nain,235 sam titi236 zasmetanu dravinu, koja je ira od sa-
mozatite po pravilima koja vae za nunu odbranu, krajnju nudu i sa-
mopomo inae. Laki su uslovi za posesornu samopomo nego za nunu
odbranu, krajnju nudu i samopomo inae, tako da zasmetani dralac
231 Magri, M., 2009, pp. 309. i d., 313. i d.; Plancker, L., Pfeifer, K., 2001, p. 392. prim. 236.
232 Almsi, A., 1923, p. 14.
233 Portmann, R., 1997, pp. 132. i d.
234 Seabra, M. M. R. A. C., de, Alencar Xavier, Y. M. de, 1999, p. 352.
235 Kao to se u uem pojmu smetanja dravine zadrala sila kao jedan od glavnih vidova
smetanja, mada u primeni smetanje dravine oznaava i razne nenasilne naine (a ne
samo potaju i zloupotrebu izmoljenog), tako se i o doputenoj samopomoi govori u
propisima gotovo iskljuivo kao o pravu draoca na silu, mada u primeni samopomo
znai niz radnji bez ikakve upotrebe sile. U tom pogledu je posve atipino to Gz Polj-
ske generalno zabranjuje upotrebu sile u samozatiti prema smetaocu: Dralac nepo-
kretnosti moe neodlono po samovlasnom smetanju dravine uspostaviti preanje
stanje; pri tome ne sme prema licima upotrebiti nikakvu silu, lan 343. 2. re. 1.
236 Joost, D., 2009, p. 56. kae da je prirodna datost da niko nee bez daljega pasivno
prihvatiti zadiranje u svoju sferu faktike vlasti na stvari, tako da se priznavanje prava
na samopomo razume samo po sebi; Plancker, L., Pfeifer, K., 2001, p. 390. kau da je
samopomo najprirodniji vid zatite dravine; Baur, F., Baur, J. F., Strner, R., 1999, p.
83. govori o samopomoi kao spontanoj reakciji draoca protiv smetanja.
326 |
ima ira prava nego onaj ko u drugim situacijama pribegava nunoj odbra-
ni, krajnjoj nudi ili samopomoi. Re je, dakle, o privilegovanoj samopo-
moi. Razlikuju se pravni poreci pre svega po tome: da li takvu specijalnu
posesornu samopomo uopte poznaju, ili za draoca vae opta pravila o
samozatiti (A). Ako postoji posesorna samopomo, pravni poreci su ra-
zliiti po tome: u pogledu ega se posesorna samopomo razlikuje od op-
te samopomoi; naroito da li je kao ova uslovljena nedostinou sudske
zatite (B). A razliiti su i po tome: u pogledu ega se posesorna samopo-
mo razlikuje od sudske posesorne zatite; da li je supsidijarna u odnosu
na sudsku zatitu ili je na draocu da sam bira put zatite; da li je ona
dostupna samo draocu ili i priteaocu; da li je data protiv svakog smeta-
oca koji bi mogao biti tuen; da li je samo poetna ili je i naknadna; da li
je u svakom sluaju vezana rokom kao i sudska zatita; da li samopomo
moe predstavljati i preventivnu ili samo reaktivnu zatitu dravine (C). A
pogotovo se rok za sudsku zatitu i za samopomo pokazao kao zahvalan
poligon za demonstriranje razlika (D).
A SUDSKA POSESORNA ZATITA I

OPTE PRAVO NA SAMOPOMO
1. Sudska posesorna zatita kao jedina nepostojanje posesorne samo-

pomoi. Posebna posesorna samopomo ne postoji svuda kao oblik zatite
dravine. Negde je sudska posesorna zatita dravine jedini vid zatite, jer
posesorna samopomo nije doputena nikad i nikome, nikad i ni prema
kome, ko god i kada god da smeta draoca, ve samo opta. Tako je u
Francuskoj, Belgiji, Italiji i dravama ije je pravo pod uticajem CC,237 kao
i u Skandinaviji.238 Re je o tome da postoji sudska petitorna i sudska po-
sesorna zatita dravine, ali da ne postoji posesorna samopomo kao pra-
vo na samopomo koje bi bilo drugaije od opteg prava na samopomo.
2. Dralac kao imalac opteg prava na samopomo. Draocu je dozvo-
ljena jedino nuna odbrana i samopomo, pod optevaeim uslovima.239
I to na dva naina, ili tako da o tome nema nikakvih posebnih odredaba
u propisima o dravini (na primer, u Francuskoj, Belgiji, Italiji), nego se
tumai da i dralac, kada se ostvare uslovi za nunu odbranu, moe tako
237 Pfeifer, R., 1929, p. 528; Ferid, M., Sonnenberger, H. J., 1986, p. 675; Wacke, A., 2004,
p. 1611.
238 Za Finsku v. Collan, M., Koivulla, J., Finnland, u: von Bar, C. (ur.), 2000, Sachenrecht
in Europa (Systematische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 1, Osnabrck, p. 245.
239 Rimsko pravo je draocu priznavalo mogunost odbrane silom i vraanja zauzetog,
na primer Julianus D. 43.16.17, Ulpianus D. 43.16.1.27, Ulpianus D. 41.2.6.1, v. Kaser,
M., 1971, pp. 505, 222, 394; Kaser, M., Kntel, R., 2003, pp. 223224; Wieling, H. J.,
2006, pp. 192, 194.
| 327
da postupa, ili se pak izriito odredi da se opta pravila o samopomoi

primenjuju i za draoca (na primer u Portugaliji).
Ako se negde izriito propisuje da i dralac u sluaju smetanja dravi-
ne sme da vri nunu odbranu po optim pravilima (tj. da je sudska zatita
nedostina, odnosno da bi bila neblagovremena i dr.), i takav propis ima
dobrog smisla jer otklanja inae moguu dilemu da li su nuna odbrana
i samopomo dostupni i draocu radi zatite dravine, budui da dralac
moe i da nema nikakvo pravo na dravinu, moe biti lopov, uzurpator
itd., pa se pravo takvog na samopomo ne podrazumeva. Tako, na primer,
I 7 142. i d. ALR i lan 1277. Gz Portugalije, koji ureuje zatitu dravi-
ne, upuuju izriito na odredbe koje ureuju samopomo uopte. Time se
i draocu priznaje opte pravo na samopomo, a da se za draoca ne pred-
via ni u kom pogledu drugaija pravila za samopomo.240 U tom sluaju,
postojea opta pravila o nunoj odbrani i samopomoi primenjiva su i na
draoca, i to onakva kakva jesu i inae.
B ODNOS POSESORNE SAMOPOMOI I

OPTE SAMOPOMOI
1. Odstupanje reima posesorne samopomoi od opteg reima samo-

pomoi. U uporednom pravu je neujednaeno koliko je posesorna samo-
zatita u pogledu uslova ira, odnosno laka od opte, tj. koji od uslova za
optu samopomo ovde ne vae. Ali neki uslovi su zajedniki. Recimo, za-
htev srazmernosti radnje zasmetanog draoca (tj. da se mora kretati u gra-
nicama onoga to je opravdano okolnostima sluaja) ne vai samo tamo
gde je izriito postavljen, kao to jeste u 344. ABGB, lanu 926. stav 3.
ZGB ili u lanu 164. stav 1. Gz Azerbejdana (Oduzimanje ili uznemira-
vanje dravine bez saglasnosti draoca predstavlja nedoputeno samovla-
e. Takav dralac je ovlaen da primeni silu radi zatite od nedopute-
nog samovlaa. U tom sluaju duan je uzeti u obzir okolnosti sluaja i
uzdrati se od neopravdane upotrebe sile.), nego podjednako vai i tamo
gde nema takve izriite norme, kao, na primer, u Nemakoj,241 Grkoj,242
Poljskoj.243 Posesorna samopomo je u vie aspekata drugaija od opte
240 To naglaava Seabra, M. M. R. A. C. de, Alencar Xavier, Y. M. de, 1999, p. 352.
241 Eichler, H., 1957, p. 249. prim. 345; Westermann, H., 1960, p. 99; Joost, D., 2009, p.
58; Bund, E,. 2007, p. 160, 163; Wieling, H. J., 2006, p. 192.
242 Wollf, M., Raiser, L., 1957, p. 57; Joost, D., 2009, p. 58; Bund, E., 2007, p. 160; Elef-
theriadou, E., 1999, pp. 4041. Tako je bilo i ranije u uporednom pravu, v. Pfeifer, R.,
1929, p. 530.
243 Poczobut, J., Polen, u: Bar, C. von (ur.), 2000, Sachenrecht in Europa (Systematische
Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 2, Osnabrck p. 61.
328 |
(bila ona doputena samo kada je u datom sluaju sudska zatita nedosti-
na, kao u Austriji, bila ona direktna, nesupsidijarna u odnosu na sudsku,
kao u Nemakoj i vajcarskoj): pravo na nju sleduje samo draocu i prite-
aocu, a trea lica mogu da je vre jedino ako zasmetani dralac od njih to
trai, odnosno sa time se saglasi, ili ako je taj trei zakonski zastupnik dr-
aoca, mada sam nije dralac,244 dok bi po optim pravilima o samozatiti
i trea lica mogla braniti tuu dravinu i po sopstvenoj inicijativi;245 po
jednima, posesorna samopomo se moe vriti dokle uznemiravanje traje,
po drugima, samo neodlono,246 dok je opta nuna odbrana ograniena
na trenutak napada, a, s druge strane, dok nije propisan nikakav rok za
optu samopomo, posesorna je uvek vremenski ograniena;247 posesorna
samopomo, za razliku od opte nune odbrane, mogua je i kada smeta-
nje ne predstavlja istovremeni napad na draoca nego je radnja usmerena
na stvar bez upotrebe sile, ili je re o ivotinji (na primer, susedovoj koja
je prela na draoevu nepokretnost), ili jeste re o napadu ali koji vie ne
traje nego je ve zavren;248 nije uslov, kao kod opte samopomoi, da je
radnja koja se preduzima jedina mogunost za ostvarenje cilja ili da bi bez
nje ono bilo bitno oteano,249 nego se jedino zahteva da radnja, podesna
za ostvarenje cilja, ne prelazi za to dovoljnu meru (srazmernost); posesor-
na samopomo ne mora se sastojati, kao opta, u radnji usmerenoj protiv
smetaoca ili njegovih dobara, nego u radnji koja se i bez toga preduzima u
pogledu stvari;250 za razliku od opte samozatite, uglavnom je relevantna
samo ekstremna nesrazmera izmeu vrednosti zatienog interesa dra-
oca i interesa druge strane kojoj se kodi radnjom samopomoi (recimo,
krajnja beznaajnost draoevog interesa, atak na ivot druge strane);251
kao radnja vraanja oduzete stvari, posesorna samopomo je doputena
244 Westermann, H., 1960, p. 99; Bund, E., 2007, p. 158; Wieling, H. J., 2006, pp. 193,
196, 198. Samo optu samopomo priznaje zakonskom zastupniku koji nije ujedno
dralac, Joost, D., 2009, p. 57; Spielbchler, K., 2000, p. 506. smatra da i trei imaju
pravo da tite tuu dravinu od smetanja.
245 Za neslaganja o poloaju treeg (pravo na osnovu opte samopomoi, pravo kao
nezvani vrioci tueg posla), v. Gursky, K.-H., 2011, p. 159; Sosnitza, O., 2003, p. 169;
Wieling, H. J., 2006, p. 193, 196, 198; Bund, E., 2007, p. 158, 162; Spielbchler, K.,
2000, p. 506.
247 Weber, F., 1975, p. 46; Portmann, R., 1997, 145; Joost, D., 2009, p. 59.
248 Stark, E. W., 1984, p. 245246; Portmann, R., 1997, pp. 140141; Eleftheriadou, E.,
1999, p. 40; Wieling, H. J., 2006, pp. 198. i d. Nemaki autori u tome ne vide proire-
nje jer u Nemakoj opte pravo nune odbrane postoji i u sluaju napada na stvari,
Bund, E., 2007, pp. 158159; Joost, D., 2009, p. 57.
249 Stark, E. W., 1984, p. 245; Portmann, R., 1997, pp. 149. i d.; Eleftheriadou, E., 1999, p. 40.
250 Stark, E. W., 1984, p. 245; Stark, E. W., 2003, p. 2114; Portmann, R., 1997, p. 141.
251 Baur, F., Baur. J. F., Strner, R., 1999, p. 83; Wieling, H. J., 2006, p. 193.
| 329
samo ako je bez uspeha pokuana odbrana od oduzimanja silom i potajno,

dok ako je smetanje vidljivo i nenasilno, a odbrana nije ni pokuana, pri-
menjuje se opta samopomo sa svojim uslovima.252
2. Ne/uslovljenost posesorne samopomoi nedostinou sudske pose-
sorne zatite. Po 344. ABGB postoji samo podredna mogunost zatite
dravine od uznemiravanja putem samopomoi, tj. jedino onda kad sud-
ska zatita ne bi mogla biti pravovremena. Uprkos drugaijem zakonskom
tekstu, prihvata se da je samopomo doputena i u sluaju oduzimanja, a
tada, smatraju neki, nije uslovljena nemogunou blagovremene zatite
od strane vlasti, dok je drugi i tada vide samo kao podrednu mogunost.253
Neblagovremenost sudske zatite, meutim, nije navedena kao uslov u
859. BGB, u lanu 926. ZGB, u lanu. 985. Gz Grke. U Nemakoj se i ne
smatra uslovom.254 U vajcarskoj, veina smatra da samopomo nije sup-
sidijarna u odnosu na sudsku ili zatitu druge nadlene vlasti,255 dok je
suprotan stav izuzetak.256 Sree se i stav da samo kada se samopomo vri
upotrebom sile, tada je nedoputena ako bi zatita od strane vlasti bila bla-
govremena.257 U Grkoj se draoeva samopomo smatra irom od opte
samopomoi izmeu ostalog i po tome to nije supsidijarna u odnosu na
sudsku zatitu.258
3. Sloboda izbora; fakultativnost posesorne samopomoi. Nezavisno od
stava o supsidijarnosti samopomoi u odnosu na sudsku zatitu, vai stav
da ona nije obavezna kao uslov za dostupnost sudske zatite. Kao to ni za
optu samopomo, tako ni za posesornu ne vai da dralac mora da poku-
a samopomo, pa da tek u sluaju neuspeha moe da se obrati sudu. Sud-
ska dravinska zatita predstavlja ravnopravnu alternativu samopomoi, i
obrnuto: izbor puta je na zasmetanom draocu; samopomo je pravo, ne
i obaveza; iako zasmetani dralac nije vrio samopomo, mada je mogao,
moe da tui.259
252 Portmann, R., 1997, p. 141, 145.

253 Prvi stav zastupa Eccher, B., 2007, p. 311, drugi Spielbchler, K., 2000, p. 506.
254 Westermann, H., 1960, p. 99; Joost, D., 2009, pp. 57, 59; Wieling, H. J., 2006, p. 195;
Bund, E., 2007, p. 161; Gursky, K.-H., 2011, p. 159.
255 Weber, F., 1975, p. 46; Portmann, R., 1997, pp. 146147, 150; Stark, E. W., 1984, p.
247248 (u naelu). Ali se sree i stav da, iako je posesorna samopomo doputena i
kada je sudska zatita dostina, ipak, onda kada ne preti opasnost od odlaganja, valja
uzeti u obzir mogunost obraanja sudu, Stark, E. W., 1984, p. 249, a 2003, p. 2014.
256 Landmann, V., 1975, p. 32.
259 Stark, E. W., 1984, p. 244; Stark, E. W., 2003, p. 2114; Tuor, P., Schnyder, A., 1986, Das
Schweizerische Zivilgesetzbuch, Zrich, p. 567.
330 |
C ODNOS SUDSKE POSESORNE ZATITE DRAVINE I

POSESORNE SAMOPOMOI. ODSTUPANJE REIMA POSESORNE
SAMOPOMOI OD REIMA SUDSKE POSESORNE ZATITE
1. Posesorna samopomo pravo samo draoca ili i priteaoca? Negde

i dralac i detentor, pritealac imaju podjednako pravo da sami reaguju na
smetanje od strane treih, dok razlika meu njima poinje tek u pogledu
sudske posesorne zatite, jer samo dralac moe da trai sudsku zatitu.
Tako izriito 860. BGB i lan 986. Gz Grke (za lica koja faktiku vlast
na stvari vre podreeni draoevim uputstvima). U Austriji takoe vla-
da isti stav da i detentor ima pravo na samopomo, mada tekst 344.
ABGB govori samo o pravu draoca na samopomo.260 Naglaava se da je
pravo detentora, odnosno priteaoca na samopomo ogranieno utoliko
to moe zatitu vriti samo u interesu draoca, a ne i protiv draoeve
volje.261 Kao to pritealac ne moe da vodi posesornu parnicu protiv dr-
aoca, tako ne moe ni protiv njega da vri samopomo.262 U uzajamnom
odnosu draoca i onog priteaoca koji je ujedno dralac prava, u Austriji
pravo na samopomo postoji u oba pravca.263 Zanimljivo je da u Grkoj
dralac nema pravo na samopomo u odnosu na detentora koji je dralac
prava, nego zatitu od njegovih radnji mora da trai sudskim putem, lan
998. grkog Gz.264 A takoe je zanimljivo i to da detentoru, koji je ujedno
dralac i o kome Gz ne sadri odredbu da ima pravo na samopomo (dok
to pravo izriito daje potinjenom detentoru u lanu 986), po miljenju
veine ne sleduje pravo na samopomo.265 U Nemakoj, posrednom dra-
ocu pripada pravo na samopomo prema treem koji smeta neposrednog
draoca samo ako neposredni to hoe.266 Po jednom shvatanju u vajcar-
skoj, za razliku od draoca, pritealac ima pravo na samopomo samo po
optim uslovima, a ne i pravo na posesornu samopomo.267
2. Posesorna samopomo pravo samo prema nekim smetaocima ili
prema svim koji su pasivno legitimisani u sudskom posesornom postupku?
Koliko vidim, uglavnom sami propisi ne istiu razliku izmeu kruga lica
260 Ehrenzweig, A., 1957, p. 56; Kodek, G. E., 2002, pp. 528. i d.; Koziol, H., Welser, R.,
Kleteka, A., 2006, p. 274; Eccher, B., 2007, p. 311.
261 Kodek, G. E., 2002, pp. 528. i d.; Spielbchler, K., 2000, p. 506; Wieling, H. J., 2006, p.
193.
262 Eichler, H., 1957, p. 250. prim,. 353; Gursky, K.-H., 2011, p. 159; Bund, E., 2007, p.
158; Joost, D., 2009, p. 61.
263 Iro, G., 2002, pp. 2829; Eccher, B., 2007, p. 311.
265 Eleftheriadou, E., 1999, p. 41, gde i suprotan stav u prim. 152.
266 Wieling, H. J., 2006, p. 193; Bund, E., 2007, p. 158.
267 Upuivanje kod Pfeifer, R., 1929, p. 530 (Ostertag, p. 40).
| 331
od kojih se zasmetani dralac titi s uspehom na sudu i onih od kojih moe

sam da se titi. Ipak postoje raznovrsne nepodudarnosti izmeu onih koji
s uspehom mogu biti posesorno tueni i onih protiv kojih se moe vri-
ti samopomo. Recimo, u Nemakoj i Grkoj, manljivi zasmetani dralac
moe se sam braniti od svakog i svaijeg nedoputenog smetanja, dakle
i od onog smetaoca prema kome je manljiv, dok onoga prema kome je
manljiv ne moe s uspehom tuiti zbog smetanja, poto u posesornom po-
stupku ovaj ima prigovor manljivosti.268 Takoe, tu i drugde gde je u slu-
aju oduzimanja stvari rok za samopomo: bez odlaganja po oduzimanju,
a ne bez odlaganja po saznanju za oduzimanje, pravo na samopomo, za
razliku od prava na tubu, nije dato nijednom zasmetanom draocu koji
nije ubrzo saznao za oduzimanje, makar i nije mogao saznati.269 Ili, nita
ne stoji na putu da se zasmetani dralac sudski zatiti od imitenta, dok u
brojnim sluajevima uznemiravanja dravine prekomernim imisijama sa-
mopomo nije izvodljiva.270
3. Samopomo samo in continenti ili i ex intervallo? Ue je pravo na
posesornu samopomo ako je ona draocu doputena samo kao akt od-
brane dravine od napada, da bi se spreilo uznemiravanje i oduzimanje
(inicijalna, poetna, defanzivna samopomo), a ako je dravina uznemire-
na ili oduzeta, tada kao pravo da se samo u vremenu koje se neposredno
nadovezuje na napad (in continenti) preduzmu radnje za vraanje oduze-
te stvari, na primer progon zateenog smetaoca da bi se vratila stvar sa
kojom se udaljava, odnosno da bi se bez odlaganja ponovo uspostavila
faktika vlast na nepokretnosti (inicijalna, poetna, ofanzivna samopo-
mo), kao, recimo, po 359. BGB, lanu 926. ZGB, lanu 985. Gz Gr-
ke.271 (Tako samopomo shvata i veina u Austriji, uprkos tome to 344.
ABGB izriito govori samo o odbijanju sile silom,272 a i u Italiji, gde nema
nikakve odredbe o samopomoi draoca, nego samo opte odredbe o do-
putenoj samopomoi, lan 2044. Gz.273) ire je pravo na posesornu sa-
mopomo ako zasmetani dralac moe posle izvrenog smetanja stvar da
vrati i potom, docnije (ex intervallo temporis), kao, na primer, po ranijem
268 Mller, T., 2010, pp. 48, 76. BGB nije reim iz 861. stav 2, 862. stav 2. (za tubu) pred-
video i za 859 (za samopomo), a praksa i teorija nalaze da nije re o pravnoj praznini i
da nema mesta za analogiju. lan 988. Gz Grke, Eleftheriadou, E., 1999, p. 41.
269 Za Nemaku v. Bund, E., 2007, p. 163; Wollf, M., Raiser, L., 1957, p. 57; Westermann,
H., 1960, p. 100; Eichler, H., 1957, pp. 249250. prim. 348; Gursky, K.-H., 2011, p. 161.
270 Gursky, K.-H., 2011, p. 159.
272 Kodek, G. E., 2002, pp. 519. i d.; Koziol, H., Welser, R., Kleteka, A., 2006, p. 274;
Eccher, B., 2007, p. 311; Iro, G., 2002, p. 28; Pfeifer, R., 1929, p. 531.
273 Caterina, A., 2010, pp. 455. i d.; Magri, M., 2009, pp. 292. i d.; Eccher, B., Schurr, F.
A., Christandl, G., 2009, p. 429. prim. 166.
332 |
maarskom pravu, u roku od godinu dana od oduzimanja dravine nepo-

kretnosti274 (naknadna ofanzivna samopomo).
Izraz koji se upotrebljava u propisima, praksi i teoriji u nizu zemalja,
da zasmetani dralac ima pravo da vrei samopomo postupi samo ne-
odlono, ili bez odlaganja, ili smesta, ili neposredno vremenski po-
vezano sa smetanjem (in continenti), ne obezbeuje jednako tumaenje.
Vidi se to i po irim opisima tih izraza, koji ne konkretizuju pojavu jed-
noznano: na primer, da sme postupiti samo neposredno po smetanju dok
jo smetanje i njegovo uklanjanje predstavljaju jedan jedinstveni akt,275
odnosno dok mogu da se posmatraju kao jedinstvena celina;276odnosno
dok oduzimanje jo nije okonano;277 odnosno dok smetalac jo nije
stekao mirnu dravinu.278 Zato se i kae da izraze bez odlaganja, na
delu (uhvatiti) i neposredno progoniti ne treba usko tumaiti,279 i da
u pogledu toga da li je reakcija bez odlaganja ne treba postavljati pre-
terane zahteve;280 da na delu (zatei) iziskuje usku vremensku poveza-
nost sa oduzimanjem, a da je tu granicu teko odrediti.281 Ve otuda, a
jo posebno kada se ta neodreenost udrui sa razliitim shvatanjem toga
od kog asa se moe smatrati da je oduzimanje izvreno i da dralac vie
nema dravinu,282 sledi ne samo neujednaenost u primeni nego i nesla-
ganje o tome kada je samopomo ofanzivna a kada nije.283 Iz tog razloga,
mada se uopteno odbrana dravine naziva poetnom ili defanzivnom sa-
mopomoi, a vraanje dravine naknadnom ili ofanzivnom, nema sagla-
snosti o kvalifikaciji konkretnih sluajeva.284
274 Almsi, A., 1923, p. 12.

275 Tuor, P., Schnyder, B., 1986, p. 567; Portmann, R., 1997, p. 142.
276 Portmann, R., 1997, p. 143.
277 Spielbchler, K., 2000, p. 506.
278 Spielbchler, K., 2000, p. 506; Iro, G., 2002, p. 28.
279 Curti-Forrer, E., 1911, p. 675.
280 Baur, F., Baur, J. F., Strner, R., 1999, p. 84.
281 Joost, D., 2009, p. 59.
282 Za razilaenja na istim primerima v. Spielbchler, K., 2000, p. 496; Eichler, H., 1957,
p. 243; Joost, D., 2009, p. 48, 54; Gursky, K.-H., 2011, p. 152; Bund, E., 2007, p. 140;
Stark, E. W., 1984, p. 252; Weber, F., 1975, p. 47; Wieling, H. J., 2006, pp. 189, 198
199.
283 Mller, T., 2010, p. 101; Kodek, G. E., 2002, pp. 516. i d.; Spielbchler, K., 2000, p.
506. U vajcarskoj tu razliku oteava i injenica da marginalna rubrika lana 926, koji
ureuje samopomo i u sluaju odbrane i u sluaju vraanja stvari, glasi: Odbrana
od napada. Weber, F., 1975, p. 47. to koristi kao argument da je svaka samopomo
defanzivna, pa i onda kada se sastoji u povraaju stvari.
284 Uporedi razlike, naroito u pogledu smetanja parkiranjem, kod Joost, D., 2009, pp.
60, 58, 59, 48; Joost, D., 2010, p. 162; Bund, E., 2007, pp. 159. i d., 150151; Wieling,
H. J., 2006, p. 198199, 192. prim. 5; Gursky, K.-H., 2011, pp. 160.
| 333
4. Samopomo kao preventivna ili samo kao reaktivna zatita? Pose-

sorne tube su upotrebljive i ako smetanje dravine tek predstoji, jer se za
svrhu posesorne tube smetanjem razume ne samo ono koje se ve desilo
nego i ono koje tek predstoji (V.C.8). U Nemakoj se smatra da preven-
tivna zatita od uznemiravanja dravine ne moe da se ostvari i putem
samopomoi: samopomo dolazi u obzir samo ako je uznemiravanje ve
poelo i jo traje.285
5. Rok za samopomo kad god i za tubu? Isti rok za samopomo kao i
za tubu? Uglavnom je tako da je svaka samopomo ograniena rokom, kao
to je i svako utuenje. Negde, meutim, samopomo u sluaju smetanja
uznemiravanjem dravine nije vezana nikakvim rokom, ve samo u sluaju
oduzimanja: u sluaju uznemiravanja moe se vriti sve dok traje uznemira-
vanje (sve dok se ponavlja radnja smetanja, odnosno sve dok opstaje stvore-
no stanje smetanja), pa i po isteku (jednogodinjeg) roka za tubu.286
Ponegde su rokovi u svemu podjednaki za samopomo i za utuenje,
drugde se razlikuju. O tome sada.
D ROK ZA SUDSKU POSESORNU ZATITU DRAVINE

I ZA POSESORNU SAMOPOMO
Uporedno pravo pokazuje arenu sliku pravila o roku za posesornu
tubu i za doputenu samopomo. Nailazi se na jedan jedini jedinstven
rok i za tubu i za samopomo, ili na razdvojene rokove; na jedan jedin-
stveni rok koji je isti bez obzira na vrstu smetanja, i na rokove koji su
drugaiji kad je re o oduzimanju i kad se smetanje sastoji u uznemira-
vanju; na rokove subjektivne ili objektivne, ili na kombinaciju jednog su-
bjektivnog i jednog objektivnog roka za istu radnju zasmetanog; na rokove
prekluzivne ili zastarne; na rokove razliitog trajanja. Valjda nema niega
u pogledu ega bi se reenja mogla razii, a da se to nije i desilo. U pogle-
du rokova, njihove objektivnosti i subjektivnosti, njihove prekluzivnosti ili
zastarnosti, njihove duine itd. ne mogu se ustanoviti nikakve pravilnosti,
tako da izgleda da i nema jedinstvenih inilaca za konstrukciju rokova.
1. Provizornost zatite, razlog kratkoe rokova? Rokovi jesu razliitog
trajanja, ali koliko god se razlikovali u duini (na primer rok: bez odlaganja
i rok: godinu dana; jedini rok od godinu dana, ali jednom objektivan, a
285 Joost, D., 2009, pp. 5758.
286 Wolff, M., Raiser, L., 1957, p. 56; Eichler, H., 1957, pp. 248249. prim. 344, 304; We-
stermann, H., 1960, p. 100; Gursky, K.-H., 2011, p. 160. Drugi autori smatraju da
pravo tititi se putem samopomoi od uznemiravanja prestaje najkasnije prestankom
zahteva za sudsku zatitu (dakle istekom jednogodinjeg roka za tubu), Joost, D.,
2009, p. 5758; Bund, E., 2007, pp. 159160.
334 |
drugi put subjektivan; rok od 30 dana, a drugde za isto tri godine), re-
dovno se za sve kae da su kratki. Kao to postoji veza izmeu provizorne
prirode posesorne zatite i ubrzanosti postupka (II.C.a), tako provizornost
zatite svuda slui kao objanjenje i kratkoe rokova za posesornu zatitu:
budui da se zatita prua nezavisno od toga kako stvar stoji sa pravom dr-
aoca i smetaoca, onda je jedino opravdano da zasmetani u kratkom toku
preduzme radnje radi zatite naruene dravine, dok se jo ne ustali novo
dravinsko stanje; ako zasmetani nema interesa za hitnost, petitorna zatita
mu ionako stoji i potom na raspolaganju, dok ako ima interesa, onda je i
kratak rok primeren; poto je zatita samo privremena, a ne konana, onda
ne smeta to je rok kratak, a bar se brzo postie pravna sigurnost u pogledu
posesornog aspekta sporne stvari. Ipak, ne treba zaboraviti da je posesorna
actio spolii bila dostupna smetaocu, i njegovim univerzalnim sledbenicima,
ak trideset godina (u tada uobiajenom roku zastarelosti),287 a da ni ona
nije vodila rezultatu drugaijem od provizornosti.
2. Rokovi za posesornu tubu beskrajne varijacije. Evo nekih vari-
jacija kod kombinacija rokova. Najkrai je rok za posesornu tubu ako se
propie, kao u vajcarskoj u lanu 929. stav 1. ZGB i u Lihtentajnu u la-
nu 508. stav 2. Stvarnog prava, da pravo na sudsku zatitu prestaje ako se
tuba ne podnese bez odlaganja,288 tj. im je to zasmetanom draocu bilo
mogue s obzirom na to da mora prethodno utvrditi ono to je potrebno
za utuenje (ko je izvrio smetanje), to znai da je taj prekluzivni rok su-
bjektivan, a moe se tuiti dok ne istekne godina dana koja, i onda kada
je zasmetani dralac tek docnije saznao za smetanje i smetaoca, poinje
tei od smetanja, lan 929. stav 2. ZGB289 i lan 508. stav 2. Gz Stvarnog
prava Lihtentajna,290 s tim to se i taj jednogodinji objektivni rok smatra
prekluzivnim iako zakonski tekst izriito govori o zastarevanju tube.291
Za razliku od drugih u uporednom pravu, vajcarski propis u lanu 929.
stav 1, a lihtentajnski u lanu 508. stav 2. izriito trae da zasmetani pre
utuenja prvo, i to bez odlaganja, vansudski zahteva vraanje stvari, odno-
sno prestanak i uklanjanje uznemiravanja (tzv. Einsprache, protest, rekla-
macija). Prethodno vansudsko traenje smatra se uslovom za mogunost
287 Coing, H., 1985, p. 285; Windscheid, B., Kipp, T., 1906, p. 832; Wieling, H. J., 2006,
pp. 128. i d.
288 Propisi, u stvari, kau smesta (sofort), ali je to shvaeno jo u fazi izrade propisa
kao bez odlaganja Huber, E., p. 389: Obe se tube imaju podii bez odlaganja, tj.
ne putajui da protekne vie vremena nego to se za takve stvari mora ostaviti palji-
vom draocu.
289 Stark, E. W., 1984, p. 271; Stark, E. W., 2003, p., 2122; Weber, F., 1975, pp. 79. i d.;
Portmann, R., 1997, p. 163.
290 Opilio, A., 2010, p. II-537.
291 Stark, E. W., 1984, p. 271; Stark, E. W., 2003, p. 2122; Portmann, R., 1997, pp. 164. i d.
| 335
utuenja, jer ako zasmetani to ne uini, gubi pravo na sudsku posesornu

zatitu dravine, a moe da tui samo ako vansudsko traenje ostane bez
dejstva.292 U praksi se formirao stav da to prethodno obraanje smetaocu
treba da usledi najkasnije 10 do 14 dana od saznanja za smetaoca.293 U
Italiji je rok objektivan kada se radi o smetanju dravine uznemiravanjem
i kada se radi o oduzimanju silom, a iznosi godinu dana od oduzimanja,
ali je subjektivan ako je smetanje dravine oduzimanjem izvreno potajno,
kada iznosi godinu dana od saznanja za onoga ko je tako oduzeo dravinu,
lan 1168. Gz.294 Taj rok je prekluzivan, ali sud na njega ne pazi po slube-
noj dunosti.295 Opet, u Letoniji zastarni je kako objektivni rok koji iznosi
godinu dana od smetanja, po lanu 925. Gz, tako i subjektivni, iste duine,
za sluaj da je oduzimanje izvreno tajno ili u odsustvu draoca, koji poi-
nje tei od saznanja za oduzimanje dravine, lan 926.
A evo i nekih varijacija jedinstvenog roka. U Austriji je rok za posesor-
nu tubu jedan i subjektivan, iznosi 30 dana od dana saznanja za smetao-
ca, a prekluzivan je, 454 ZPO.296 Sree se i usamljen stav da je po isteku
tog roka mogue posesornom tubom pokrenuti opti parnini postupak,
praktino u optem zastarnom roku, to bi znailo da istekom roka iz
454. ZPO ne prestaje svako pravo na dravinsku zatitu.297 U Grkoj je
objektivni jednogodinji rok od oduzimanja i od uznemiravanja, zastarni,
lan 992. Gz.298 Zastarni objektivni rok sadri i lan 165. stav 2. Gz Azer-
bejdana: pravo draoca ija je dravina zasmetana putem nedoputenog
samovlaa da zahteva zatitu od nedoputenog samovlaa zastareva u
roku od godinu dana od smetanja, makar, kako je izriito napisano, za-
smetani dralac saznao tek docnije za smetanje i smetaoca. Opet, u Fran-
cuskoj je zastarni rok objektivan i iznosi godinu dana od smetanja, bilo to
oduzimanje bilo uznemiravanje, lan 1264. Zpp.299 Jedinstveni objektivni
prekluzivni rok od godinu dana propisan je i 864. stav 1. BGB, kako za
oduzimanje tako i za uznemiravanje dravine, i u Belgiji, lan 1370. stav
1. taka 4. Zpp,300 i u Poljskoj, lan 344. 2, i u Holandiji, lan 3:125. stav
292 Stark, E. W., 1984, pp. 269. i d.; Weber, F., 1975, pp. 76. i d.; Portmann, R., 1997, pp.
130 i d. Po drugom shvatanju, protest se podnosi u vidu tube sudu, v. Dring, E.,
1918, p. 135.
293 Weber, F., 1975, p. 78; Portmann, R., 1997, p. 161.
294 Eccher, B., Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, p. 431.
295 Eccher, B., Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, p. 431. prim. 172.
296 Spielbchler, K., 2000, pp. 501. i d.; Koziol, H., Welser, R., Kleteka, A., 2006, p. 275.
297 Kodek, G. E., 2002, pp. 635. i d., 623.
298 Eleftheriadou, E., 1999, pp. 99, 43. prim. 166.
299 Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, n 109 p. 145, i prekida se podnoenjem predloga za
izdavanje privremene mere.
300 Beysen, E., 2001a, pp. 49, 174.
336 |
1. re. 2. BW. Objektivni rok od godinu dana od oduzimanja potie iz rim-

skog prava i vaio je kada se trailo da pretor izda interdikt unde vi (za ra-
zliku od roka za traenje interdikta uti possidetis), da bi docnije postao rok
i za druge interdikte.301 Takav jedinstveni objektivni rok od godinu dana
za oduzimanje i uznemiravanje bie moda i evropska budunost, budui
da ga predviaju lan VIII6:203. stav 1. i lan VIII6:204. stav 1. DCFR.
A evo i varijacija roka koji je propisan samo za oduzimanje. U Kini je
objektivni jednogodinji rok ostavljen draocu da trai da mu se vrati protiv-
pravno uzeta stvar, i poinje tei od oduzimanja stvari, lan 245. Zakona o
stvarnom pravu. Koliko vidim, sada uopte najdui rok poznaju lan 160.
Gz Gruzije, lan 308. Gz Mongolije i lan 90. Gz Moldavije: ako je savesnom
draocu stvar oduzeta, moe da je zahteva od novog draoca u roku od tri
godine. Videti i lan 181. Gz Turkmenistana. To je jo uvek znatno krae od
roka zastarelosti koji je za posesornu actio spolii iznosio 30 godina.
Nema jedinstva ni u pogledu poetka roka. U Francuskoj, u naelu
jednogodinji rok poinje sa prvom radnjom smetanja koja se ponavlja,
mada je prihvaeno i to da, kada se smetanje formira postepeno, sudija
suvereno moe da odredi od kog asa se moe uzeti da ono postoji.302
U Nemakoj i vajcarskoj, naprotiv, jednogodinji rok poinje iznova sa
svakom novom radnjom, a takoe i ako se stanje smetanja stvoreno rad-
njom bitno promeni u meuvremenu, poinje iznova sa svakom takvom
promenom.303
3. Rokovi za samopomo. Redovno se u uporednom pravu ne podu-
daraju vremenski reimi za utuenje i za samopomo, poevi od toga da
redovno ne postoji jedinstveni rok za oboje, bilo da se radi o vrenju samo-
pomoi po optim propisima (kao, na primer, u Francuskoj, Belgiji, Itali-
ji), bilo o posesornoj samopomoi, na koju u se ograniiti u ovoj prilici.
U Austriji se odstupilo od zakonskog teksta koji opisuje samopomo kao
odbijanja sile silom, 344 ABGB, jer se prihvata i samopomo u svrhu
vraanja ve oduzete stvari, ali neodlono vrena, u direktnoj vremenskoj
vezi sa napadom,304 dok se tuiti moe godinu dana od saznanja za smeta-
nje. U Nemakoj, zasmetani dralac, makar bio i manljiv, moe se braniti
od svakoga i od svaijeg nedoputenog smetanja, dakle i od onoga prema
kome je manljiv,305 spreavajui uznemiravanje ili oduzimanje; ako je do-
301 Kaser, M., Kntel, R., 2003, p. 132.

302 Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, n 109. pp. 145146.
303 Stark, E. W., 1984, pp. 271272; Stark, E. W., 2003, p. 2122; Portmann, R., 1997, p.
163; Weber, F., 1975, pp. 79. i d.; Wolff, M., Raiser, L., 1957, p. 61; Joost, D., 2009, p.
73; Bund, E., 2007, p. 186.
305 Wieling, H. J., 2006, pp. 196197; Mller, T., 2010, pp. 48, 76.
| 337
lo do uznemiravanja, pravo na samopomo prestaje, po nekima, godinu

dana od smetanja, a po drugima, moe se vriti vremenski neogranieno,
sve dok stanje uznemiravanja traje (na primer sve dok se tu nalazi po-
stavljeni ureaj);306 ako je draocu oduzeta pokretna stvar, moe je vratiti
uzevi je samo od smetaoca ako ga je zatekao pri uzimanju ili progonei ga,
dakle neposredno po oduzimanju, 859. st. 1. i 2. BGB, a ako mu je odu-
zeta dravina nepokretnosti, moe je po oduzimanju samo bez odlaganja
opet uspostaviti, 859. stav 3, s tim to su rokovi objektivni, poinju od
oduzimanja, a ne od saznanja;307 za razliku od svega toga, moe tuiti u
roku od godinu dana od oduzimanja, odnosno uznemiravanja, 864. stav
1. Isto je reenje l. 985. i 992. Gz Grke.308 Gz Poljske odreuje da dra-
lac u sluaju smetanja dravine pokretnosti preanje stanje uspostavlja
smesta, a kod nepokretnosti, bez odlaganja, lan 343. 2, dok pravo na po-
sesornu tubu prestaje godinu dana od smetanja, lan 344. 2. U vajcar-
skoj, zasmetani dralac (ne i manljivi prema onome u odnosu na kojeg je
manljiv) takoe moe da se brani od uznemiravanja i pokuaja oduzima-
nja, i to sve dok napad traje, odnosno dok traje stanje uznemiravanja;309 a
ako mu je silom ili potajno oduzeta nepokretnost, moe ponovo uspostavi-
ti dravinu odstranjujui smetaoca sa nje, odnosno inei ta je potrebno
za povraaj dravine (na primer razbijajui novopostavljenu bravu), samo
bez odlaganja, neposredno poto je saznao ili mogao saznati za oduzimanje,
a silom ili potajno oduzetu pokretnost vratiti, ponovo je uzevi samo od na
delu zateenog ili neposredno potom progonjenog smetaoca, lan 926. stav
2. ZGB.310 Tubu pak moe da podnese sve dok ne protekne godina dana
od smetanja, ali samo bez odlaganja, poto je saznao za smetaoca, lan
929. st. 1. i 2. ZGB. lan 913. Gz Letonije ovlauje draoca da sam bez
odlaganja titi dravinu koju ima, a za tubu mu ostavlja rok od godinu
dana od smetanja, odnosno od saznanja, l. 925, 926. Po Gz Maarske,
samopomo radi vraanja oduzete dravine vri se bez odlaganja, dok se
zatita moe traiti od notara u roku od godinu dana od smetanja, lan
190. stav 1, lan 191. stav 1. Meutim, za razliku od svega iznetog, po
ranijem maarskom pravu, samopomo u vidu ponovnog uspostavljanja
oduzete dravine na nepokretnosti mogla se vriti godinu dana od oduzi-
manja, koliko je iznosio i rok za tubu.311
Isti su ili priblini rokovi za sudsku zatitu u dravama u kojima uz
sudsku zatitu postoji posesorna samozatita (na primer, godina dana u
307 Bund, E., 2007, p. 163; Joost, D., 2009, p. 59.
310 Stark, E. W., 1984, p. 245246; Stark, E. W., 2003, p. 2114
311 Pfeifer, R., 1929, pp. 531, 536.
338 |
Nemakoj), i tamo gde je ona opta (recimo, godina dana u Francuskoj),

to opet pokazuje, kao i u pogledu spajanja rokova iste duine ali sa su-
protnim reimima u pogledu njihove objektivnosti i subjektivnosti, i u
pogledu njihove prekluzivnosti ili zastarnosti, da se ne moe ustanoviti ni-
kakva pravilnost, tj. da nema jedinstvenog inioca za konstrukciju rokova.
Jedina je konstanta i za sudsku zatitu i za samopomo da neki rok za
njih uvek postoji.
VII. Uticaj razloga posesorne zatite dravine

na razliitost reima zatite? Utiu li teorije
o razlogu na reim, i obrnuto, reim na
odrivost teorija?
Na kraju ovog, ogranienog (prvenstveno uporednopravnog) puto-
vanja, jasno se vidi da iste oznake posesorna zatita (zatita dravine,
dravinska zatita) i posesorna zatita dravine oznaavaju vie razno-
vrsnih pojava meu kojima postoje znatne i znaajne razlike. Te razlike,
bar one koje smatram najvanijim, sada u eksplicirati u jednom rezimeu.
Svaku takvu razliku propratiu pitanjima koja mi se ine razlonim ako
se bavimo istraivanjem razloga posesorne zatite dravine (mada se ne
moe potvrditi da su ona odomaena u pravnoj knjievnosti, zabavljenoj
razlogom posesorne zatite dravine). A ine mi se tada i obaveznim: kad
smo konfrontirani sa tim i tolikim istorijskim i uporednim razlikama, ma-
nje od toga se ne moe pitati ako pitanje o razlogu zatite ne treba da
ostane apstraktno.
1. Kada je re o sudskoj posesornoj zatiti dravine, osnovna razlika je
to negde ta zatita znai zatitu dravine koja je ostvariva posve nezavisno
od postojanja tuioevog i tuenikovog prava na dravinu i tuenikovog
jaeg prava (apsolutna posesorna zatita dravine). Drugde, nepostojanje
prava tuioca na dravinu, pravo tuenog na dravinu ili jae pravo tue-
nog spreavaju posesornu zatitu zasmetanog tuioca, tako da posesorna
zatita dravine tu oznaava zatitu dravine zavisnu od nepostojanja tui-
oevog ili tuenikovog prava na dravinu, ili tuenikovog jaeg prava (re-
lativizovana posesorna zatita dravine). Dok je svaka apsolutna posesor-
na zatita dravina ista u tom smislu da nijedan petitorni element ne moe
da je sprei, dotle neapsolutno koncipirana zatita nije svuda podjednako
relativizovana obaziranjem na petitorni element: negde se na putu pose-
sornoj zatiti moe ispreiti petitorni prigovor, negde prigovor petitorne
apsorpcije, negde petitorna protivtuba, negde neto od toga a negde sve.
| 339
Teko da moe biti veih razlika u toj poetno bitnoj stvari da li petitor-
ni element nema nikakvog uticaja na mogunost zatite ili ga ipak ima, i
kakvog. A opet se sve te toliko meusobno razliite pojave zatite nazivaju
isto. Ono to ih dri zajedno jeste samo to da se radi o zatiti dravine
koja je, onda kada moe da usledi, po zamisli uvek provizorna i najee
hitna. Ne postoji danas posesorna zatita dravine koja bi bila koncipirana
kao konana i spora, a mogunost da bude dostupna u dugom roku posle
smetanja i u istoriji je ostala izuzetak (u sluaju actio spolii).
Minimum pitanja koji se tim povodom ne moe ignorisati bio bi sle-
dei. Da li su provizornost i hitnost zatite dravine, dakle ti elementarni
zajedniki elementi savremene posesorne zatite dravine, odreeni razlo-
gom njenog postojanja, i koji je to razlog? I da li su teorije o razlogu (teo-
rija mira, teorija linosti, teorija svojine i druge) u stanju da razlogom koji
navode objasne provizornost i hitnost ove zatite? Da li je isti razlog odgo-
varajui za razne modele posesorne zatite dravine, za apsolutnu zatitu
i za relativizovane, i to u svim njihovim varijantama? Moe li teorija koja
objanjava razlog posesorne zatite nezavisno od jaeg prava tuenog biti
odgovarajua i kao teorija o razlogu one posesorne zatite koja je zavisna
od jaeg prava tuenog?
2. I apsolutna posesorna zatita dravine i relativizovane vrste pose-
sorne zatite koju prua javna vlast ostvaruju se nekada u istoj a nekada
u razliitim vrstama postupaka, nekada u posebnom posesornom parni-
nom postupku, nekada u optem. Poseban sudski posesorni postupak ne
ide neizbeno uz pojam posesorne zatite dravine. Postupak posesorne
zatite ak i ne mora biti iskljuivo u nadlenosti suda, mada je krajnje
retko da je to stvar upravne nadlenosti. Zato ni ostvarivanje posesorne
zatite po posesornoj tubi, odnosno u sudskom postupku, takoe nije ap-
solutno pojmovno obeleje one vrste posesorne zatite dravine koja se
ostvaruje uz pomo javne vlasti.
Da li razliiti pravni putevi ostvarivanja posesorne zatite dravine i
razliito ureeni postupci podjednako odgovaraju razlogu posesorne za-
tite dravine? Jesu li, i koje, teorije o razlogu posesorne zatite dravine
primenjive svojim razlogom, bez obzira na znatno razliite reime postu-
paka u kojima se prua zatita?
3. Sudska posesorna zatita dravine, u svakoj svojoj varijanti, deli
brzinu i provizornost kao zajednike karakteristike sa zatitom dravine
u postupku izdavanja privremene mere, ali se jedna od druge u svakom
sluaju trojako bitno razlikuju (po osnovu pruanja, poetku delovanja, i
efektu). Mada one tako predstavljaju dve jasno razliite pravne ustanove,
sa dve razliite funkcije, ipak je tamo gde je ureenje sudskog posesornog
340 |
postupka nepovoljno po stvar brzine zatite, postupak izdavanja privre-

mene mere marginalizovao posesorni parnini postupak.
S obzirom na to, gledano sa stanovita razloga sudske posesorne zati-
te dravine, nije li ipak posredi funkcionalna zamenjivost ove dve pravne
ustanove? Odgovaraju li, i koje, teorije o razlogu posesorne zatite dravi-
ne svojim razlogom i zatiti dravine putem privremene mere, i kombino-
vanju oba vida zatite?
4. Hitnost i provizornost povezuju sudsku posesornu zatitu dravine
i sa zatitom dravine putem doputene samopomoi. Ali to po emu se
sve one meusobno razlikuju, ne zavisi samo od toga da li je u zatiti dra-
vine negde doputena samo opta samopomo, a drugde jedna privilego-
vana posebna posesorna samopomo, nego zavisi i od toga koji je model
sudske zatite posredi a kako je ureena bilo opta bilo posesorna samo-
pomo, jer su i unutar svake vrste samopomoi razlike znatne: koliko su
po uslovima blizu ili daleko od reima nune odbrane i stanja nude, da li
osim defanzivne postoji i ofanzivna, koliko se razlikuju kod oduzimanja i
kod uznemiravanja.
Da li sa stanovita onoga to predstavlja razlog za posesornu zatitu dr-
avine uopte ima mesta za samopomo, ne samo posebnu posesornu, nego
i optu? Da li su isti razlog sudske posesorne zatite dravine i razlog nje-
ne zatite putem samopomoi? Favorizuje li razlog sudske posesorne zatite
dravine optu samopomo ili posebnu posesornu samopomo? Kako na
odrivost raznih teorija o sudskoj posesornoj zatiti dravine utie kombi-
novanje sudske posesorne zatite sa odreenim tipom samopomoi?
5. Nema sudske posesorne zatite dravine ni posesorne samopomoi
koje su vremenski neogranieno dostupne zasmetanom draocu. I to se
smatra izrazom brzine i provizornosti posesorne zatite dravine. Poto ta
zatita treba da bude samo provizorna, moe da bude hitna poto treba
da bude hitna, moe da bude samo provizorna. Zatita koja je zamiljena
kao nekonana i hitna, naprosto se i ne moe traiti vremenski neograni-
eno u odnosu na njen povod smetanje dravine. Poto posesorna za-
tita dravine nikada nije jedina zatita povodom smetanja dravine, jer
istim povodom postoji i sporija ali konana (petitorna) zatita, onda su
posesorna tuba, odnosno mogunost vrenja samopomoi svuda vezani
rokom. Rokovi su razliitih vrsta: ili su, retko, jednaki za samopomo i
tubu, ili su, redovno, vidno razliiti, ili su nenumeriki (bez odlaganja,
neposredno po smetanju) ili su numeriki, a onda razliite duine, ali
uvek shvaeni kao kratki, i krai od rokova za traenje petitorne zatite, ili
su nejednaki za oduzimanje i za uznemiravanje ili je rok jedinstven za oba
vida smetanja, ili su subjektivni ili objektivni, ili su prekluzivni ili zastarni,
a i ako su prekluzivni, sud ne pazi svuda ex offo na njihov istek.
| 341
Doputa li ono to je razlog posesorne zatite dravine uopte iole

vremenski izdaniju raspoloivost samopomoi, odnosno tube, i koje su
vrste rokova za samopomo, odnosno tubu u skladu s tim razlogom? Ka-
kav stav prema raznim vrstama i duini rokova proistie iz raznih teorija
o razlogu posesorne zatite dravine, a koja reenja govore protiv razloga
nekih teorija?
6. Posesorna zatita dravine, odnosno dravinska zatita nije sve-
posesorna zatita jer ima brojnih sluajeva posesorno netiene dravine,
opet vrlo razliitih u raznim dravama. Ima kako netienih dravina koje
su nezatiene zbog svojih vrsta, tako i dravina koje su nezatiene zbog
svojih svojstava (dravine manljive, dravine nezakonite, dravine koje su
u odreenom periodu pre utuenja trajale krae od dravine smetaoca,
dravine nedovoljnog trajanja, dravine kratkotrajne, dravine iz proste
uslunosti), a i dravina koje su nezatiene zbog svojih objekata (dravi-
ne pokretnosti).
Potie li razgranienje izmeu tienih i netienih dravina od razlo-
ga posesorne zatite dravine, i kako razlogom posesorne zatite dravine
objasniti u raznim dravama razliitu liniju razgranienja izmeu pose-
sorno tienih i posesorno netienih dravina? Kako se postojanje pose-
sorno netienih dravina i neujednaenost delimitacije posesorno tie-
nih od netienih dravina odraava na odrivost raznih teorija o razlogu
posesorne zatite dravine?
7. Ali sudska posesorna zatita dravine, odnosno sudska dravinska
zatita nije iskljuivo posesorna zatita u tom smislu da predstavlja zatitu
samo dravine, jer se negde isti tip zatite prua i nedravini detentori-
ma, priteaocima. Dakle, negde vai jednaina: posesorna zatita dravi-
ne = posesorna zatita dravine + posesorna zatita nedravine, detencije,
priteanja. U tom drugom elementu jednaine, izraz posesorna trebalo bi
zameniti izrazom detentorna, a ceo pravni institut takve zatite zvati: po-
sesorna i detentorna zatita (ili posesorno-detentorna). Ali mada postoje i
sluajevi petitorne zatite priteanja (istina, rei od petitorne zatite dra-
vine), ni izraz posesorna zatita priteanja nije smetnja jer se njime, i kada
se titi nedravina, priteanje, hoe prvenstveno naglasiti da se ne radi o
petitornoj zatiti (u odnosu na koju se posesorna zatita uvrstila kao
opozicija u pojmovnom paru), nego o zatiti koja je ili posve nezavisna od
petitorne ili je u tom pogledu relativizovana.
Da li ono to je razlog posesorne zatite dravine odgovara i za pose-
sornu (tj. nepetitornu) zatitu nedravine, priteanja? Da li su, i koje, teo-
rije podesne da razlogom na kojem zasnivaju posesornu zatitu dravine
objasne i posesornu (nepetitornu) zatitu nedravine, priteanja?
342 |
8. Koncept dravine (ni subjektivni, ni objektivni) nije sam taj koji

odreuje podruje primene posesorne zatite, a ni odreeni model po-
sesorne zatite dravine (apsolutne ili relativizovane) ne stoji u korelaciji
sa odreenim konceptom dravine (subjektivnim ili objektivnim) oba
modela ureenja posesorne zatite sreemo u dravama nezavisno od toga
koji je koncept dravine u njima na snazi. Koncept dravine nije ni taj
koji odreuje irinu podruja primene posesorne zatite dravine kao
to u dravama u kojima su na snazi razliiti koncepti dravine nisu znat-
nije razlike u pogledu sluajeva posesorne zatite dravine, tako su u dr-
avama sa istim konceptom dravine nejednaki domeni posesorne zatite.
Oba koncepta dravine spojiva su i sa uim i sa irim poimanjem smeta-
nja dravine, kako se vidi iz situacije u raznim dravama. irina primene
posesorne zatite dravine u dravama sa tradicionalnim, uim pojmom
smetanja dravine pribliila se dravama sa modernim, irim pojmom
smetanja dravine kao oduzimanja ili uznemiravanja dravine nedopute-
nom samovlau, to zahvaljujui irokom tumaenju nasilnog ili potaj-
nog oduzimanja ili uznemiravanja dravine kao vidova ueg pojma sme-
tanja dravine, to dodavanjem i drugih modaliteta (naroito smetanja
lukavstvom, prevarom).
Budui da se podruje primene zatite dravine u dravama sa uim
pojmom smetanja pribliilo onima sa irim pojmom, to se o razlogu po-
sesorne zatite ne moe vie razmiljati polazei samo od razloga zatite
od nasilnog, potajnog i prekaristikog oduzimanja ili uznemiravanja dra-
vine? Ali kojem razlogu posesorne zatite dravine odgovara ui a kojem
iri pojam smetanja dravine? Mogu li teorije o razlogu posesorne zatite
dravine, koje su uglavnom nastale za vaenja tradicionalnog ueg pojma
smetanja dravine, i usredsreenosti na suzbijanje smetanja silom, svojim
razlogom da podre i moderan, iri pojam smetanja dravine?
9. Lice koje izvri radnju oduzimanja ili uznemiravanja dravine ili
priteanja prirodni je adresat posesorne tube i radnji doputene samo-
pomoi. Umesto njega, u toj ulozi mogu se pojaviti i drugi, negde iri krug
lica, drugde ui, negde pod lakim uslovima, negde pod teim, to objek-
tivno pasivno legitimisanih, to subjektivno-objektivno pasivno legitimi-
sanih: univerzalni sukcesori smetaoca, nalogodavci smetaocu, singularni
sukcesori smetaoevi, sa ire ili ue shvaenom nesavesnou, ali i druga
lica koja su naprosto aktuelni draoci stvari koja je bila oduzeta, ne obave-
zno i da su nesavesna.
Kakvu vrstu pasivne legitimacije i kakvu kompoziciju kruga pasivno
legitimisanih povlai za sobom razlog posesorne zatite dravine, i mogu
li se neujednaenosti u formiranju kruga pasivno legitimisanih pripisati
razlogu posesorne zatite? Jesu li, i koje, teorije o razlogu posesorne zatite
| 343
dravine pomirive sa razliito ustrojenim krugovima pasivno legitimisa-

nih za tubu i samopomo?
Sa ovakvim prtljagom pitanja, koji smo doneli sa (preteno) upored-
nopravnog puta upoznavanja modela posesorne zatite dravine, stojimo
sada na poetku puta potrage za razlogom (osnovom, ciljem, funkcijom)
posesorne zatite dravine. Ve zbog pitanja takvih kakva su u tom prtlja-
gu, ta e potraga biti drugaija nego to je uobiajeno, a tek e se na kraju
znati da li i uspenija.
Literatura
1. Almsi, A., 1923, Ungarisches Privatrecht, Bd. 2, Berlin i dr.
2. Amend, A., 2001, Aktuelles und historisches zur richterlichen Anerkennung des
possessorischen Besitzschutzes (BGH NJW 1999, 425), Juristische Schulung, 2.
3. Baur, F., Baur, J. F., Strner, R., 1999, Sachenrecht, Mnchen.
4. Beghini, R., 2002, Le azioni a difesa del possesso, Padova.
5. Bericht ber den Ablauf der Arbeitssitzung der Privatrechtlichen Abteilung,
1964, u: Verhandlungen des Zweiten sterreichischen Juristentages Wien 1964, Bd.
II, 1. Teil, I. Referate, II. Diskussionsbeitrge, Wien.
6. Beermann, C., 2000, Besitzschutz bei beschrnkten dinglichen Rechten (Eine Un-
tersuchung zum Rechtsbesitz: Versuch der Rechtfertigung eines verkannten Instituts
aus rechtshistorischer Sicht), Mnster i dr.
7. Beysen, E., Belgien, u: Bar, C. von (ur.), 2001, Sachenrecht in Europa (Systemati-
sche Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 4, Osnabrck.
8. Beysen, E., Frankreich, u: Bar, C. von (ur.), 2001, Sachenrecht in Europa (Systema-
tische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 4, Osnabrck.
9. Billeter, A., 1889, Der Begriff des Besitzes nach rmischem und canonischem Recht
in Vergleich mit dem zrcherischen Recht, Uster-Zrich.
10. Boehmer, G., 1965, Einfhrung in das brgerliche Recht, Tbingen.
11. Bund, E., Besitz, u: Gursky, K-H. (ur.), 2007, J. von Staudingers Kommentar zum
Brgerlichen Gesetzbuch mit Einfhrungsgesetz und Nebengesetzen, Buch 3, Sache-
nrecht, Einleitung zum Sachenrecht; 854882 (Allgemeines Liegenschaftsrecht 1),
Mnchen.
12. Bydlinski, P., 1998, Die Eigenmacht im Besitzstrungsrecht, sterreichische Rich-
terzeitung, 2.
13. Caspari, S., Nieper, F., Einfhrung in die Materie der Bcher 3, 4 und 5, u: Nie-
per, F., Westerdijk, A. S. (ur.), 1996, Niederlndisches Brgerliches Gesetzbuch,
Buch 3, Allgemeiner Teil des Vermgensrechts, The Hague.
14. Caterina, R., Il possesso, u: Gambaro, A., Morello, U., 2010, Trattato dei diritti
reali, vol, 1, Propriet e possesso, Milano.
15. Csandi, G., Eigentumsrecht, u: Ersi, G. (ur.), 1963, Das Ungarische Zivilgesetz-
buch in fnf Studien, Budapest.
16. Coing, H., 1989, Europisches Privatrecht, Bd. II, 19. Jahrhundert (berblick ber die
Entwicklung des Privatrechts in den ehemals gemeinrechtlichen Lndern), Mnchen.
344 |
17. Coing, H., 1985, Europisches Privatrecht, Bd. I, lteres Gemeines Recht (1500 bis
1800), Mnchen.
18. Collan, M., Koivulla, J., Finnland, u: von Bar, C. (ur.), 2000, Sachenrecht in Euro-
pa (Systematische Einfhrung und Gesetzestexte), Bd. 1, Osnabrck.
19. Curti-Forrer, E., 1911, Schweizerisches Zivilgesetzbuch (mit Erluterungen), Zrich.
20. Dedek, H., 1997, Der Besitzschutz im rmischen, deutschen und franzsischen
Recht gesellschaftliche Grnde dogmatischen Wandels, Zeitschrift fr Europi-
sches Privatrecht, 2.
21. Dring, E., 1918, Die Besitzschutzklagen nach dem Schweizerischen Zivilgesetzbu-
che, Luzern.
22. Escher, M., Art. 1140. Possesso, u: Cendon, P., 2009, Commentario al Codice civi-
le, art. 11401172, Possesso, Milano.
23. Eccher, B., Erste Abteilung des Sachenrechtes, Von den dinglichen Rechten, Er-
stes Hauptstck, Von dem Besitze, u: Koziol, H. i dr. (ur.), 2007, Kurzkommentar
zum ABGB, Wien.
24. Eccher, B., Schurr, F. A., Christandl, G., 2009, Handbuch Italienisches Zivilrecht, Wien.
25. Eleftheriadou, E., Griechenland, u: Bar, C. von (ur.), 1999, Sachenrecht in Europa
(Systematische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 3, Osnabrck.
26. Ehrenzweig, A., 1957, System des sterreichischen allgemeinen Privatrechts, 1. Bd.,
2. Hlfte, Das Sachenrecht, Wien.
27. Eichler, H., 1957, Institutionen des Sachenrechts (Ein Lehrbuch), 2. Bd., 1. Halbbd.,
Eigentum und Besitz, Berlin.
28. Enders, P., 1991, Der Besitzdiener Ein Typusbegriff, Baden-Baden.
29. Fasching, H. W., 1990, Lehrbuch des sterreichischen Zivilprozerechts, Wien.
30. Ferid, M., Sonnenberger, H. J., 1986, Das Franzsische Zivilrecht, Bd. 2, Schuldre-
cht Die einzelnen Schuldverhltnisse, Sachenrecht, Heidelberg.
31. Flomann, U., 2008, sterreichische Privatrechtsgeschichte, Wien.
32. Fller, J. T., 2006, Eigenstndiges Sachenrecht, Tbingen.
33. Gordley, J., Mattei, U., 1996, Protecting Possession, The American Journal of
Comparative Law, 2.
34. Goubeaux, G., 1976, Lextension de la protection possessoire au bnfice des
dtenteurs, Repertoire du Notariat Defrnois.
35. Guinchard, S., Ferrand, F., 2006, Procdure civil (Droit interne et droit communa-
utaire), Paris.
36. Gursky, K.-H., Der Besitzschutz, u: Westermann, H., Westermann, H. P., Gursky,
K.-H., Eickmann, D., 2011, Sachenrecht, Heidelberg.
37. Hartung, F., 2001, Besitz und Sachherrschaft, Berlin.
38. Hron, J., Bars, T. Le, 2006, Droit judiciaire priv, Paris.
39. Heck, P., 1930, Grundri des Sachenrechts,Tbingen.
40. Hinderling, H., Der Besitz, u: Gutzwiller, M. i dr. (ur.), 1977, Schweizerisches Pri-
vatrecht, Bd. V, Sachenrecht, 1. Halbbd., Basel i dr.
41. Huber, E.,1914, Schweizerisches Zivilgesetzbuch Erluterungen zum Vorentwurf
des Eidgenssischen Justiz und Polizeidepartments, 2. Bd., Sachenrecht und Text
des Vorentwurfes vom 15. November 1900, Bern.
| 345
42. Iro, G., 2002, Brgerliches Recht, IV, Sachenrecht, Wien.

43. Jenny, K., 1915, Der Besitzbegriff (nach dem schweiz. Zivilgesetzbuch), Zrich i dr.
44. Joost, D., Besitzschutz und Nutzungsinteresse, u: Martinek, M. i dr. (ur.), 2010,
Festschrift fr Dieter Reuter zum 70. Geburtstag am 16. Oktober 2010, Berlin.
45. Joost, D., Besitz, u: Gaier, R. (ur.), 2009, Mnchener Kommentar zum Brgere-
lichen Gesetzbuch, Bd. 6, Sachenrecht, 8541296, Wohnungseigentumssgesetz,
Erbbaurechtsgesetz, Mnchen.
46. Kaser, M., 1975, Das rmische Privatrecht, 2. Abschnitt, Die nachklassischen En-
twicklungen, Mnchen.
47. Kaser, M., 1971, Das rmische Privatrecht, 1. Abschnitt, Das altrmische, das vor-
klassische und klassische Recht, Mnchen.
48. Kaser, M., Hackl, K., 1996, Das rmische Zivilprozessrecht, Mnchen.
49. Kaser, M., Kntel, R., 2003, Rmisches Privatrecht, Mnchen.
50. Kodek, G. E., 2002, Die Besitzstrung: materielle Grundlagen und prozessuale Au-
sgestaltung des Besitzschutzes, Wien.
51. Koziol, H., Welser, R., Kleteka, A., 2006, Grundriss des brgerlichen Rechts, Bd. I,
Allgemeiner Teil, Sachenrecht, Familienrecht, Wien.
52. Landmann, V.,1975, Notwehr, Notstand und Selbsthilfe im Privatrecht, Zrich.
53. Lurger, B., Faber, W., (Eds.), 2011, Principles of European Law Study Group on a
European Civil Code, Acqusition and Loss of Ownership of Goods (PEL Acq. Own.),
Munich.
54. Magri, M., Delle azioni a difesa del possesso, u: Cendon, P. (ur), 2009, Commen-
tario al Codice civile, Art. 11401172: Possesso, Milano.
55. Mayer-Maly, T., 1991, Rmisches Privatrecht, Wien i dr.
56. Mazeaud, H. L. J., Chabas, F., 1994, Leons de droit civil, tome II, deuxime
vol., Biens, Droit de proprit et ses dmembrements, Paris.
57. Michelet, ., 1973, La rgle du non-cumul du possssoire et du ptitoire, Paris.
58. Mller, T., 2010, Besitzschutz in Europa (Eine rechtsvergleichende Untersuchung
ber den zivilrechtlichen Schutz der tatschlichen Sachherrschaft), Tbingen.
59. Nieper, F., Ploeger, H., Niederlande, u: Bar, C. von (ur), 1999, Sachenrecht in Eu-
ropa (Systematische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 3, Osnabrck.
60. Niggli, W. R., 1993, Der Besitz ein ungeklrker Grundbegriff des schweizerischen
Sachenrechts, Basel.
61. Nikoli, D., 1995, Graanskopravna sankcija (Geneza, evolucija i savremeni po-
jam), Novi Sad.
62. Opilio, A., 2010, Liechtensteinisches Sachenrecht (Arbeitskommentar), Band II, Art
265 bis 571 SR, Dornbirn.
63. Pfeifer, R., Besitz, u: Schlegelberger, F.(ur.), 1929, Rechtsvergleichendes Handwr-
terbuch fr das Zivil und Handelsrecht des In und Auslandes, Bd. II, Berlin.
64. Plancker, L., Pfeifer, K., Italien, u: Bar, C. von (ur.), 2001, Sachenrecht in Europa
(Systematische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 4, Osnabrck.
65. Poczobut, J., Polen, u: Bar, C. von (ur.), 2000, Sachenrecht in Europa (Systemati-
sche Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 2, Osnabrck.
66. Portmann, R., 1997, Der Besitzschutz des schweizerischen Zivigesetzbuchs (mit
Kurzdarstellung des Besitzschutzverfahrens nach der Zivilprozessordnung des Kan-
tons Luzern), Entlebuch.
346 |
67. Rey, H., 1991, Die Grundlagen des Sachenrechts und das Eigentum, Grundriss des
schweizerischen Sachenrechts, Bd. I, Bern.
68. Sachenrechtsgesetz der VR China, u: Mnzel, F. (ur.), Chinas Recht, 16.3.07/1,
(http://www.docin.com/p47664361.html, 02.12.2013).
69. Savigny, F. C. von, 1967, Das Recht des Besitzes (Eine civilistische Abhandlung),
Darmstadt, 7. izd.
70. Savigny, F. C. von, 1803, Das Recht des Besitzes (Eine civilistische Abhandlung),
Gieen, 1. izd.
71. Schubert, W., 1966, Die Entstehung der Vorschriften des BGB ber Besitz und Ei-
gentumsbertragung (Ein Beitrag zur Entstehung des BGB), Berlin.
72. Schreiber, 1993, Possessorischer und petitorischer Besitzschutz, Jura.
73. Seabra, M. M. R. A. C. de, Alencar Xavier Y. M. de, Portugal, u: Bar, C. von (ur.),
1999, Sachenrecht in Europa (Systematische Einfhrung und Gesetzestexte), Bd. 3.
74. Sosnitza, O., 2003, Besitz und Besitzschutz (Sachherrschaft zwischen faktischem
Verhltnis, schuldrechtlicher Befugnis und dinglichem Recht), Tbingen.
75. Spielbchler, K., Von dem Besitze 309352, u: Rummel, P. (ur.), 2000, Kom-
mentar zum Allgemeinen brgerlichen Gesetzbuch. 1. Bd., Wien.
76. Stark, E. W., Der Besitz, Art. 919941, u: Honsell, H. i dr. (ur.), 2003, Basler Ko-
mmentar zum Schweizerischen Privatrecht, Zivilgesetzbuch II, Art. 457977 ZGB,
Art 161 SchlT ZGB, Basel i dr.
77. Stark, E. W., Der Besitz, Art. 919941 ZGB, u: Meier-Hayoz, A, (ur.), 1984, Berner
Kommentar, Kommentar zum schweizerischen Privatrecht, Bd. IV, Das Sachenre-
cht,3. Abt.,1. Teilbd., Bern.
78. Strner, R., Einstweilliger Rechtsschutz: General Bericht, u: Storme, M. (ur.),
2003, Procedural Laws in Europe (Towards Harmonisation), Antwerp.
79. Terr, F., Simler, P., 1998, Droit civil, tome 6, Les biens, Paris.
80. Trabucchi, A., 2001, Istituzioni di diritto civile, Padova.
81. Tuor, P., Schnyder, B., 1986, Das Schweizerische Zivilgesetzbuch, Zrich.
82. Tych, L., Protection and Transfer of Possession, u: Faber, W., Lurger, B. (ur.),
2008. Rules for the Transfer of Movables (A Candidate for European Harmonisati-
on or National Reforms?), Munich.
83. Vks, L., Ungarn, u: v. Bar, C. von (ur.), 2000, Sachenrecht in Europa (Systematis-
che Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 2, Osnabrck.
84. Vodineli, V. V., ta se titi u posesornom postupku? (O pojmu i prirodi dravine
/poseda/), u: Uzelac, A. i dr. (ur.), 2013, Djelotovorna pravna zatita u parninom
postupku Izazovi pravosudnih transformacija na jugu Europe (Liber amicorum Mi-
hajlo Dika Zbornik radova u ast 70. roendana prof. dr sc. Mihajla Dike), Zagreb.
85. Voirin, P., Goubeaux, G., 2009, Droit civil, Tome 1, Personnes Famille Per-
sonnes protges Biens Obligations Srets, Paris.
86. Wacke, A., Besitzschutz und Selbsthilfeverbot im deutschen und italienischen Re-
cht, u: Mansel, H.-P. i dr. (ur.), 2004, Festschrift fr Erik Jayme, Bd. 2, Mnchen.
87. Weber, F., 1975, Die Besitzschutzklagen, insbesondere ihre Abgrenzung von den pe-
titorischen Klagen, Wettingen.
88. Wegan, J. i dr. (ur.), 1964, Besitz und Besitzschutz heute, u: Verhandlungen des
Zweitensterreichischen Juristenteges Wien 1964, Bd. II, 1. Teil, Wien.
| 347
89. Westermann, H., 1960, Sachenrecht (Ein Lehrbuch), Karlsruhe.

90. Wieling, H. J., 2006, Sachenrecht, Bd. 1, Sachen, Besitz und Rechte an beweglichen
Sachen, Berlin.
91. Wilhelm, J., 1993, Sachenrecht, Berlin.
92. Windscheid, B., Kipp, T., 1906, Lehrbuch des Pandektenrechts, 1. Bd., Frankfurt a. M.
93. Wolff, M., Raiser, L., 1957, Sachenrecht, Tbingen.
94. Znati, F., 1989, Jurisprudence franaise en matire de droit civil Proprit et
droitsrels, Revue trimestrielle de droit civil, 3.
95. Zuklnov, M., Tschechien, u: Bar, C. von (ur.), 2000, Sachenrecht in Europa (Sy-
stematische Einfhrungen und Gesetzestexte), Bd. 2, Osnabrck.
WHAT IS THE PURPOSE OF POSSESSORY PROCEEDINGS?

ON THE REASONS FOR POSSESSORY PROTECTION OF
MERE POSSESSION
Part 1. JUDICIAL PROTECTION OF MERE POSSESSION
Vladimir V. Vodineli
SUMMARY
The author examines the reason (objective, basis, function) of the

existence of judicial protection of mere possession, as a separate remedy
alongside petitory action, and tests the sustainability of theories in relation
to such a reason. In Part 1 (published in this issue) the author presents his-
torical and comparative models of regulation of such remedies, relation-
ship to petitory action, petitory objection, objection of petitory absorp-
tion and petitory counterclaim, types of proceedings in which protection
is afforded, relationship towards preliminary injunction proceedings and
self-help of the possessor, object of the protection, infringement of posses-
sion, passive legitimation etc. In some jurisdictions possessory protection
is absolute: it is completely independent of the plaintiffs and respondents
right to mere possession and the respondents better right (especially the
non-cumul principle). In others, possessory protection excludes the re-
spondents better right (relativised possessory protection): as the petito-
rium absorbet possessorium objection, as a petitory objection of the better
right, or as a petitory counterclaim. Such protection is always provisory,
and usually urgent, provided in a separate, accelerated (summary) civil
procedure; in other cases the judicial procedure applied is general civil
procedure, while in the least number of cases the protection is provided
by administrative authorities. There is a widespread idea that since the
protection only needs to be provisory, that it can be urgent, and since it
should be urgent, that it is allowed for it to only be provisory. Urgency and
348 |
provisory nature are also characteristics of protection of mere possession

through injunction to protect possession, but there are significant differ-
ences between the two in the basis for protection, coming into effect and
nature of effects. Even though their functions differ, the injunction proce-
dure has nevertheless repressed the possessory civil procedure where the
latter has not sped up. Urgency and provisory nature also connect judicial
possessory protection to protection via permitted self-help. However, their
mutual relations differ in different states, due to the fact that possessory
self-help is diversely regulated in individual states in respect of the scale
of its differences to the general regime of self-defence, state of emergency
and self-help, if it is purely defensive or offensive as well, and how much
it differs in the case of deprivation of possession than in the case of in-
terference with possession, but also because different models of judicial
possessory protection are combined with different models of both general
self-help and privileged special possessory self-help. As possessory protec-
tion is never the only form of protection from infringement of possession,
due to the fact that there is always a slower but final petitory protection,
possessory action and self-help are always tied by deadlines. Deadlines
are seldom equal for self-help and judicial action. There is no possessory
protection today which would be accessible in a longer period after pos-
session has been infringed, such as was the case with actio spolii since the
Middle Ages. However, the deadlines differ significantly, from immedi-
ate, through thirty days, to one or three years, be they objection, subjec-
tive, preclusive or subject to statute of limitation, the same or different
for dispossession or interference with possession. Possessory protection is
not provided to any possession: in different jurisdictions there are types of
possession unprotected due to their type (indirect contrary to direct, joint
possession in relation to co-possessors, tabular possession), due to their
characteristics (faulty or illegal possessions, the ones which lasted for a
shorter period before judicial action than the infringers possession, short
possessions, possessions for the reason of simple courtesy), or due to their
objects (possession of movables). Judicial protection of mere possession,
on the other hand, is not exclusively a protection of possession, because
the same type of protection is somewhere provided to non-possession to
detentors and mere detentors. The concept of mere possession (subjec-
tive, Roman or objective, German) does not determine the area of appli-
cation of possessory protection, i.e. which possessions and which non-
possessions shall be protected: there is no significant difference between
jurisdictions in that respect depending on the adopted concept of mere
possession, but there are differences even within jurisdictions which adopt
the same concept of mere possession. Neither is the concept of mere pos-
| 349
session in correlation with the model of possessory protection (absolute

or relativised). And the model of possessory protection (absolute or rela-
tivised) is not in co-relation with a specific notion of infringement of pos-
session: everywhere is possession protection against dispossession and in-
terference and the narrower (traditional, Roman) notion of infringement
(aut vi aut clam aut precario) and the wider one (modern, German) no-
tion (unlawful infringement) are seen in both the states familiar with the
absolute possessory protection and the ones with the relativised concept.
In the state where infringement of possession is understood in a narrower
sense possessory protection has become more similar to the protection
in states which adopted a wider notion of it, both a wider interpretation
of forceful or stealth dispossession or infringement, both by adding other
modalities as well (particularly infringement by trickery or fraud). Pos-
session is always protected against the person performing the disposses-
sion or interference with possession, and along its side, addressees of a
possessory action or permitted self-help can, in some places, also be this
persons universal successors, his/her principals, singular successors, or
other persons which simple hold the dispossessed good, be they objec-
tively passively legitimised (irrespective of their good faith) or subjectively
and objectively, under harder, or under easier conditions. Since those
and such historical and comparative differences of possessory protection
do exist, finally the author lists the issues for which he believes have to be
posed in relation to each of these differences when the reason for posses-
sory protection is examined: whether these differences are a reflection of
the reason for possessory protection, and in accordance with that, and do
they influence the sustainability of theories on the reasons for protection.
These issues are addressed in Part 2. of this article (to be published in the
next issue).
Key words: Possession, possessory protection of mere possession, self-help

of possessor, petitory action, theories of reason (purpose, basis,
function) of possessory protection.
Dostavljeno Redakciji: 21. oktobra 2013. god.

Prihvaeno za objavljivanje: 18. novembra 2013. god.
350 |

2217 28151302274V

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2217 28151302274V

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVNI ZAPISI, God. IV, br. 2 (2013) UDK 347.

IZVORNI NAUNI LANAK

Prof. dr dr h.c. Vladimir V. Vodineli*

EMU POSESORNI POSTUPAK?

Apstrakt: Razmatra se ta je razlog (cilj, osnov, funkcija) postojanja sudske pose-

Kljune rei: dravina, posesorna zatita dravine, posesorna samopomo, pe-

Sva bi nauka bila suvina kad bi se pojavni oblik

I. Uvodna napomena, nain i struktura rada

emu posesorni postupak to je predmet interesovanja u ovom radu.

*** Drugi deo ovog rada bie objavljen u broju 1/2014.

A sudska je tada samo petitorna zatita dravine. Posesorni postupak, o

B POSESORNA ZATITA DRAVINE: PLURAL

Posesorna zatita dravine nije ni univerzalna2 ni jedinstvena pojava,

dralac titi nezavisno od toga ima li pravo na dravinu i nezavisno od ja-

konano, da li je ono to teorija smatra razlogom posesorne zatite neto

II. ta je sudska posesorna zatita dravine?

A POSESORNA ZATITA DRAVINE I

1. Posesorna zatita dravine i publicijanska petitorna zatita dra-

5 Up. Opilio, A., 2010, Liechtensteinisches Sachenrecht (Arbeitskommentar), Band II,

2. Posesorna zatita dravine nasuprot petitornoj zatiti dravine

ju sudovi. Ali razlika izmeu posesorne i petitorne zatite dravine poneg-

B NE/USLOVLJENOST SUDSKE POSESORNE ZATITE

a) Apsolutna nebitnost tuenikovog jaeg prava potpuna

11 Kaser, M., Kntel, R., 2003, Rmisches Privatrecht, Mnchen, p. 132.

1168. stav 4. Gz (Codice civile) Italije da e sud odluku doneti na osno-

torna tuba, ne moe se u istoj stvari podneti potom i posesorna, ne samo

u tuu dravinu tako to je ovlaen da sam na stvari preduzme ba radnju

c) Jae pravo tuenog

1. Petitorni prigovor. Doputenost u posesornoj parnici petitornog

prava tuenog ako je tuilac sa time saglasan,41 i da se tada radi, u stvari, o

4. Prestignuti posesorijum. U 864. stav 2. BGB izriito je reeno da

6. Petitorna protivtuba. U nizu drava nema nikakve odredbe o do-

C PRUANJE POSESORNE ZATITE U OPTEM PARNINOM

Pitajui za razlog sudske posesorne zatite dravine, ne mogu se igno-

konstruisan pravilima drugaijim od optih za parnini postupak (a). Ta-

ce de rfre) radi uspostavljanja preanjeg stanja u sluaju oigledno pro-

postupak za izdavanja privremene mere, a poto izda privremenu meru,

b) Spajanje posesornog i petitornog

mogao bi podneti novi petitorni zahtev.79 Za razliku od ranijeg italijan-

c) Razliita provizornost posesorne zatite dravine i

79 Kodek, G. E., 2002, pp. 801. i d.

dravine kao nedoputenog samovlaa i posesorne zatite kao reakcije

ne iskljuuje pokretanje i uspeno okonanje posesorne parnice. U Italiji,

D POSESORNI ZAHTEV, USLOV ZA PETITORNI ZAHTEV

Atipino u odnosu na druge pravne poretke, u Maarskoj petitorna za-

III. ta se, ko se i od koga titi u posesornom

90 Eleftheriadou, E., 1999, p. 145.

nostavno poi od toga da se zna ta je to ta se titi kad se kae da je re

A SAM KONCEPT DRAVINE NE ODREUJE PREDMET

Prema tome, koncept dravine ne odreuje sam po sebi ni predmet

B POSESORNO NEZATIENA DRAVINA

1. Vrste nezatienih dravina i

ako dralac prava to ini tako to prekorai granice dotadanjeg vrenja

poto se tada radi o granici upotrebe, 866. BGB, a to pitanje granice

bez pravnog obvezivanja, atti di tolleranza, ne uiva posesornu zatitu u

2. Svojstva nezatienih dravina i

a) Neispravnost, manljivost dravine

b) Nezakonita dravina kao prepreka za posesornu zatitu

c) Nedovoljno trajanje dravine pre akta smetanja

pravu, za zatitu od uznemiravanja bilo je potrebno da je dravina mirno

3. Objekti nezatiene dravine

odredbe Zpp l. 1264. i d. govore generalno o zatiti dravine, ne diferen-

C POSESORNO ZATIENA NEDRAVINA