Medicina Rada - Praktikum Za Spremanje PDF

1
I. FIZIOLOGIJA RADA SA PSIHOFIZIOLOGIJOM RADA
1.PROCENA FIZIKIH SPOSOBNOSTI RADNIKA
Procena fizikih sposobnosti radnika se obavlja primenom testova fizikog

optereenja u cilju ocene radne sposobnosti i procene rekreativno-rehabilitacionih
aktivnosti. Indikacije za primenu testova fizikog optereenja su :
-Otkrivanje latentne koronarne bolesti i prehipertenzivnog stanja,
-Procena funkcionalnih sposobnosti kardiorespiratornog i neuromiinog sistema.
Testovi fizikog optereenja su kontraindikovani ako se oekuje da se fiziko
optereenje moe negativno odraziti na zdravlje ispitivane osobe i u sluaju jako
sniene tolerancije na fiziki napor.Kontraindikacije za primenu testova fizikog
optereenja mogu da budu apsolutne i relativne.
Apsolutne kontraindikacije:
1. Akutna infektivna oboljenja
2. Akutni miokarditisi i perikarditisi
3. Nestabilna angina pektoris
4. Srane mane u evoluciji
5. Tahikardija u miru (srana frekvencija preko 120minuti)
6. Visoke vrednosti arterijskog krvnog pritiska (preko 180120 mmHg)
7. Ugraeni pejsmekeri sa fiksnim ritmom
8. Akutni tromboflebitisi
9. Pretei infarkt miokarda
10. Aktivna tuberkuloza.
11. Embolija plua.
12. Nervna oboljenja u akutnoj fazi
13. Psihotika stanja
14. Izraena intoksikacija digitalisom
15. Teka aortna stenoza sa izraenom dilatacijom srca
16. Prostrana aneurizma miokarda leve komore
17. Srana insuficijencija
18. Metaboliki dizbalansi
19. Znaajni poremeaji u stvaranju sranog nadraaja (VES po tipu bi i
trigeminije, multifokalne extrasistole, fibrilacija i flater pretkomora)
20. Znaajni poremeaji u sprovoenju sranog nadraaja (AV blok II0 i III0, blok
leve grane Hisovog snopa)
21. Dilatantne i hipertrofine kardiomiopatije sa malignim poremeajem sranog
ritma)
Relativne kontraindikacije
1. Atrijalna fibrilacija i atrijalni flater
2. WPW sindrom
3. Inkompletni blok leve grane Hisovog snopa
4. Ciroza jetre
5. Maligna oboljenja
2
6. Hipertireoza
7. Opstruktivni sindrom plua
8. Izraena uznemirenost ispitanika
9. Menstruacija
10. Izrazita gojaznost
11. Starost preko 65 godina
12. Terapija digitalisom i beta bolatorima.
USLOVI I PRIPREMA ZA TESTOVE OPTEREENJA
Kod izvoenja testa veoma je znaajna prethodna priprema isoitanika. Ispitaniku

se treba objasniti ta sve tokom testa treba da radi i upozoriti ga da blagovremeno
signalizira svaku promenu koju bude tokom testa zapazio(bolovi u grudnom
kou,oseaj lupanja srca, zamor, nesvestice, oseaj nedostatka vazduha). Kod
merenja krvnog pritiska potrebno je da ispitanik skloni ruku sa draa bicikla jer
zvuk i rezonanca koje stvara okretanja bicikla bitno umanjuju ujnost tonova pri
merenju pritiska. Slian problem predstavlja i brojanje sranih otkucaja na pulsu,
to je najsigurnije brojanje koje se dobija auskultacijom srca u predelu
prekordijuma na najujnijem mestu. Stalno praenje EKG-a na monitoru
poveava bezbednost testa. Laboratorija u kojoj se izvode testovi optereenja
mora da bude snabdevena svim medicinskim aparatima za potrebe reanimacije
bolesnika(defibrilator, kiseonik i drugi pribor za reanimaciju) kao i
medikamentima za pruanje prve pomoi. Temperatura prostorije u kojoj se
izvodi testovi optereenja treba da bude u granicama 18-22stepeni a relativna
vlanost vazduha oko 60%.to se tie ishrane insistira se na umerenosti.
Ispitaniku se na dan ispitivanja dozvoljava lagani obrok a izvoenje testa se
dozvoljava tek nakon dva sata iza jela. Bolesnici na dan testiranja ne bi trebali da
uzimaju nikakve lekove, naroito ne one specifine po dejstvu na
kardiovaskularni sistem. Opreznost je potrebnas i pri interpretaciji testa u
bolesnika koji su bili na digitalisu, tako da se kod indiciranih sluajeva izvoenje
testa preporuuje tek nakon pauze od 3-6 nedelja posle uzimanja nekog od
preparata digitalisa. Pre samog testa nije poeljno ni unoenje nekog od
stimulativnih sredstava kao to su kafa, aj, alkohol ili nikotin. Neophodan je
odmor bolesnika u pripremi za test optereenja. Preporuuje se da cela prethodna
nedelja bude na blaim fizikim naporima. Izvoenje testa optereenja zahteva
laganu odeu i obuu, a najidealnije je da pacijent bude samo u sportskoj
garderobi.
Faze testa optereenja.
Svaki test optereenja treba da sadri tri osnovne faze:-period mirovanja,period
samog optereenja i period oporavka.
Period mirovanja treba da prethodi svakom testu optereenja i treba da traje
minimalno 5 minuta a optimalno lo-l5 minuta.
Period neposrednog testiranjaOvaj period se odnosi na sam test optereenja u uem
smislu rei i ima sve karakteristike izabranog ergometrijskog protokola.
Period oporavka -test optereenja treba neizostavno da prati period oporavka u
trajanju od minimalno 5 minuta.
3
KRITERIJUMI ZA PREKID TESTA OPTEREENJA
Test optereenja treba prekinuti u sledeim sluajevima

a)pojava subjektivnih tegoba(angina pektoris, dispnoja, zamor, iscrpljenost, znojenje,
vrtoglavice, nesvestice, jake glavobolje, palpitacije),
b)hipotenzivna reakcija na napor,
c)objektivno verifikovana ishemija miokarda(EKG ili eho srca),
d)Pojava ventrikularnih ekstrasistola po tipu trigeminije,
e)jaka hipertenzivna reakcija na napor(poveanje pritiska preko 25ol3o mmHg)
f)ataksian hod pacijenta
g)Opadanje srane frekfencije u toku optereenja
h)postizanje submaksimalne srane frekfencije u toku optereenja.Obino se kao
limit za submaksimalni test koristi frekfencija u rasponu od 75 do 95% od
maksimalno mogue.
i) nedostatak motivacije
VRSTE TESTOVA OPTEREENJA
Postoji vie tipova optereenja u odnosu na trajanje i intenzitet
U odnosu na trajanje optereenja testovi se dele na:

a) Jednostruki test-kod njega se ispitanik optereuje samo jednim jednakim
optereenjem
b) Viestruki test-kod njega se ispitanik optereuje serijom optereenja.
Ovaj test moe biti kontinuiran ili intermitentan. U kontinuiranom testu optereenja
se nadovezuju jedno na drugo. On moe biti stepeniast kada optereenja traju 3-6
minuta i skoro potpuno kontinuiran kada svako optereenje ne traje vie od
jednog minuta.Intermitentan test se karakterie periodima optereenja i mirovanja,
U praksi se najee izvode stepeniasti tip optereenja ili intermitentan sa periodima
odmora koji traju isto koliko i optereenja. Optereenje poinje sa 25 Wati i
poveava se za 25 Wati pri svakom sledeem optereenju. Kod osoba koje su
fiziki spremnije optereenje moe da zapone i od 50 do 75 Wati. Optimalan
broj obrtaja pedala na ergometar biciklu je 40-60 u minuti.
U odnosu na intenzitet optereenja testovi se dele na:
c) Maksimalni testovi-njime se optereuju zdrave osobe i njime se postie
maksimalna potronja kiseonika koja se veim radom ne moe poveati. Kao znak
maksimalnog optereenja moe se uzeti postizanje maksimalnog pulsa koji je
odreen prema uzrastu, polu, telesnoj teini.
d) Submaksimalni testovi- kod njih postoje jedan ili vie odreenih i arbitriranih
parametara koji odreuju kada test treba zavriti. To moe biti intenzitet
optereenja(najee je to 75-85% teoretskog maksimalnog optereenja) ili
frekvenca srca koja treba da bude do 90% predviene maksimalne srane
frekvence za odreeno ivotno doba i aktivnost.
METODE ZA PROCENU FIZIKIH SPOSOBNOSTI
A.GOULENOVA METODA ZA PROCENU FIZIKIH SPOSOBNOSTI

4
Jedna od najefikasnijih metoda a uz to i lako primenljiva metoda za ocenu fizike

snage oveka je metoda francuskog autora Guolene-a.
Modifikovana Guolen-ova metoda se sastoji iz tri seta indeksa(morfoloki,
dinamometrijski i ergometrijski).
Morfoloki set indeksa sainjavaju
1. Teinski koeficijent
2. Spehlov koeficijent
3. Bicipitalna cirkumferencija
Dinamometrijski set indeksa sainjavaju
4. Snaga stiska aka
5. Snaga miia ramena
6. Snaga miia slabina
Ergometrijski set indeksa sainjavaju
7. Srana frekvencija pri optereenju od 300 Kpmmin
Teinski koeficijent se izraunava po sledeoj formuli
Telesna teina (Kg) x obim grudnog koa(cm)

obim trbuha(cm)
Spehlov koeficijent se izraunava po sledeoj formuli:
Vitalni kapacitet(ml) x telesna teina(Kg)

telesna visina(cm)
Bicipitalna cirkumferencija se izraava srednjom vrednou dobijenom merenjem

obima desne i leve nadlaktice, preko kontrahovanog bicepsa, uz potpunu fleksiju
lakta.
Snaga stiska aka se odreuje na osnovu trenutno ostvarenog rezultata pri stezanju
dinamometra desnom ili levom akom.
Snaga miia ramena odreuje se na osnovu dinamometrijskog merenja snage miia
rameno-lenog pojasa, pomou platform dinamometra.
Snaga miia slabina odreuje se na osnovu dinamometrijskog merenja snage miia
trbuno-slabinskog pojasa pomou platform dinamometra.
Srana frekvencija se prati u toku ergometrijskog optereenja razliitog intenziteta i
meri se na svakom nivou optereenja.
Svaki parametar se ocenjuje prema tablinum vrednostima datim u tabeli (Tabela 1).
Tabela 1.-Tabline vrednosti kategorija i klasifikacija setova indeksa Gulenove
metode.
Broj Teins Spelov Bicipit Snaga Snaga Snaga Srana Srana Srana
poena ki koefije alna stiska miia miia frekfen frekfen frejfen
5
koefici nat cirkum aka ramena slabina cija na cija na ca na

jent ferenci 50W 100W 150W
ja
1 >96 <1901 <35 >61 >91 >181 <89 <109 <129
2 88-95 1651- 33-34 55-60 75-90 156- 90-109 110- 130-
1900 180 129 149
3 82-87 1426- 31-32 46-54 61-74 141- 110- 130- 150-
1650 1555 114 134 154
4 75-81 1276- 29-30 41-45 40-60 126- 115- 135- 155-
1425 140 119 139 159
5 68-74 1151- 27-28 36-40 30-39 111- 120- 140- 160-
1275 125 124 144 164
6 62-67 1051- 26 30-35 21-29 96-110 125- 145- 165-
1150 129 149 169
7 55-61 951- 25 25-29 14-21 81-95 130- 150- 170-
1050 134 154 174
8 49-54 851- 24 20-24 9-13 60-80 135- 155- 175-
950 139 159 179
9 43-48 751- 23 15-20 5-8 40-59 140- 160- 180-
850 144 164 184
10 >42 >750 <22 <14 <4 <39 >145 >165 >185
Zbir poena setova indeksa (sva tri seta) uestvuje u interpretaciji rezultata.
Vrednovanje rezultata se sprovodi prema klasifikaciji fizikih sposobnosti i to:
- Izvanredna fizika sposobnost-zbir poena od 9-17
- Odlina fizika sposobnost-zbir poena od18-35
- Osrednja fizika sposobnost-zbir poena od 36-53
- nedovoljna fizika sposobnost-zbir poena od 54-71
- vrlo loa fizika sposobnost- zbir poena od 72-90
Primer praktinog izvoenja Gulenove metode ispitivanja fizikih sposobnosti

radnika:
-telesna visina=191 cm
-telesna teina=92 kg
-obim grudnog koa=100 cm
-obim trbuha=93 cm
-vitalni kapacitet=7440 ml
ANTROPOMETRIJSKI SET INDEKSA
-bicipitalna cirkuferencija=33,5 cm (2 poena)

-teinski koeficijenat=92x100:93=99(1 poen)
-Spehl-ov koeficijenat=7440x92:191=3584 (1 poen)
MORFOLOKI SET INDEKSA

6
-snaga stiska ake=70 kp (1 poen)

-snaga miia ramena=75 kp (2 poena)
-snaga miia slabina=145 kp(3 poena)
DINAMOMETRIJSKI SET INDEKSA
-srana frekfencija na 50 W=96( 2 poena)

-srana frekfencija na 100 W=112(2 poena)
-srana frekfencija na 150 W=129(1 poen)
UKUPAN ZBIR POENA=15
OCENA FIZIKE SPOSOBNOSTI = IZVANREDNA FIZIKA SPOSOBNOST

7
Najobjektivnija metoda za procenu fizikih sposobnosti radnika je odreivanje

utroka kiseonika(VO2) odnosno anaerobnog i aerobnog kapaciteta.
B.ODREIVANJE AEROBNOG KAPACITETA
Potronja kiseonika(VO2) definie sposobnost organizma da vri aerobni rad a

maksimalna potronja kiseonika odreuje maksimalni aerobni kapacitet.Potronja
O2 moe da se odredi pomou direktnih i indirektnih metoda.
Direktna metoda je preciznija ali zahteva komplikovane i skupe ureaje, Sastoj se u
sakupljanju izdahnutog vazduha u dve Duglasove vree posle maksimalnog
optereenja na bicikl ergometru koje traje najmanje dva minuta.
Indirektnom metodom se vrednosti maksimalne potronje kiseonika dobijaju na
osnovu normograma posle submaksimalnog optereenja.Na osnovu postignute
frekfencije srca i ostvarenog optereenja,zahvaljujui pravilnom odnosu izmeu
veliine ostvarenog rada i potronje kiseonika mogue je nomografskom
tehnikom proceniti aerobni kapacitet radnika.najpoznatiji nomogram je Astrand-
Rhymegov(slika 1).
C. ODREIVANJE ANAEROBNOG KAPACITETA
Ispitanik se testira na bicikl ergometru ili pokretnoj traci testom progresivnog

kontinuiranog optereenja. Preko respiratorne maske prikljuuje se za aparaturu
kojom se odreuje utroak O2. Pre poetka optereenja se odreuje nivo mlene
kiseline izraen u milimolima. Posle svakog sledeeg nivoa optereenja(40W)
koje traje 3 min, ponovo se uzimaju uzorci krvi. Paralelno sa odreivanjem
vrednosti mlene kiseline prati se frekvenca srca i utroak O2. Ispitivanje se
prekida kada vrednost mlene kiseline pree granicu od 4 mmol-a i odreuje
vrednost utroka kiseonika.to je vrednost O2 vea to e ispitivana osoba na
veem energetskom nivou obaviti dugotrajniji rad.
2.PROCENA ZAMORA I PREMORA
Zamor je fizioloko stanje organizma, koje je opomena radniku da je njegovom

organizmu potreban odmor i to je jedna od mera organizma da smanjivanjem ili
prekidom aktivnosti sprei posledice koje mogu nastati zbog preteranog naprezanja na
poslu.
Premor je patoloka pojava koja nastaje usled dugotrajnog zamora i oznaava
iscrpljenost organizma a esto i takva oteenja koja umanjuju radnu sposobnost ili
onemoguavaju rad ili remete zdravstveno stanje radnika.
Stepen zamora i premor se procenjuje primenom sledeih dijagnostikih metoda:
1.Radna anamneza
8
Pri proceni zamora i premora bitno je realno sagledati zahteve radnog mesta i utvrditi
profesionalne tetnosti koje mogu bitno uticati na njihovo nastajanje.Zamor se ee
javlja kod radnika iji posao zahteva velike psihofike napore ili kod obavljanja
monotonih operacija.Prisustvo buke, vibracija, hemijskih noksi, neadekvatnih
mikroklimatskih faktora, jonizujueg i nejonizujueg zraenja,loe osvetljenje i
ventilacija dovode do bre pojave zamora.Prekovremeni rad, nefizioloki poloaj tela
u toku rada, statiki napor i prekomerno naprezanje pojedinih sistema i organa
dovode do bre pojave zamora i premora.
2.Subjektivne tegobe
Zamoreni radnik je iscrpljen, bezvoljan, apatian, razdraljiv, svadljiv, ponekad
pospan,zaboravan. Radni uinak je smanjen a ee su greke u toku rada.
Premoreni radnik se sea iscrpljenim i zamorenim ve ujutro pre poetka rada, a kada
pone sa radom to ini bez volje i sa velikim naprezanjem koje ga jo vie iscrpljuje.
Premoreni radnik je stalno umoran i on se za jedan dan i no ne moe odmoriti. Usled
smanjene otpornosti organizma prema raznim infekcijama i noksi na radnom mestu
on esto oboljeva.
3.Lina anamneza
U okviru line anamneze potrebno je sagledati prisustvo bolesti (kao to su arterijska
hipertenzija, oboljenja srca i krvnih sudova, poremeaji respiratornog i lokomotorng
sistema, endokrine bolesti) koje mogu favorizovati bru pojavu zamora.
4.Porodina anamneza
Bolesti lanova porodice znaajno umanjuju toleranciju radnika na napor i
predisponiraju bru pojavu zamora.
5.Socijalna anamneza
Socijalno ekonomski status, meuljudski odnosi na poslu, u porodici i socijalnoj
sredini,uslovi stanovanja, nain dolaska na posao i konzumiranje alkohola
predstavljaju znaajne faktore koji mogu uticati na pojavu zamora.
6.Kliniki pregled
Klinikim pregledom se otkriva povean broj treptaja onih kapaka, psihomotorna
usporenost i lako poveanje krvnog pritiska.
Kod premorenog radnika se moe registrovati tahikardija i opadanje arterijskog
krvnog pritiska.
7.Dopunske analize
Laboratorijske analize:Kod zamora izazvanog tekim fizikim radom otkriva se

leukocitoza sa limfocitozom, pojava mladih i degenerativnih oblika bele krvne
loze i poveanje broja bazofilnih leukocita.Registruje se poveani broj eritrocita i
hipoglikemija. Osim toga moe se registrovati poveanje koncentracije mlene
kiseline u serumu, smanjenje koncentracije hlorida i bikarbonata u krvi, smanjena
diureza, poveanje specifine teine mokrae, poveanje koncentracije kreatinina ,
mokrane kiseline i 17 OH ketosteroida u urinu. U urinu se mogu nai proteini,
cilindri, leukociti i eritrociti. Ove promene se smanjuju ili gube posle odmora.
Pregled priihologa .Klinikim pregledom moe se otkriti usporena reakcija na akustiku i

vizuelnu dra, oslabljena koordinacija pokreta, smanjena panja i koncentracija.
Pregled neurologa. Usled zamora moe doi do pojaanja patelarnog i ahilovog refleksa.
Pregled kardiovaskularnog sistema. Kod premora se mogu otkriti znaci hipertrofije ili
dilatacije miokarda i smanjen udarni volumen leve komore.
9
II. EKOLOGIJA RADNE SREDINE
Ekologija rada je orijentisana na podruje radne sredine i obuhvata procenu

biuolokih zahteva radnih mesta, prepoznavanje i identifikaciju tetnosti, evaluaciju i
kontrolu.Osnovni principi pri ispitivanju radne sredine su: evaluacija, kvantificiranje
prepoznate nokse (metodom linog, ambijentalnog biolokog i medicinskog
monitoringa) i kontrole (iznalaenje metoda za eliminaciju i redukciju tetnosti).
1. ISPITIVANJE MIKROKLIME RADNE SREDINE
Elementi mikroklime su: temperatura vazduha, vlanost vazduha, kretanje vazduha i

toplotno zraenje.
Pri merenju mikroklimatskih parametara neophodan je pravilan izbor mernih
mesta.Merna mesta se odreuju prema veliini prostorije tako da se u prostoriji do
100 m2 vri merenje najmanje na jednom mernom mestu, a u radnoj prostoriji ija je
povrina vea od 100 m2 ispitivanje se vri najmanje i na svakih sledeih 100 m2 po
jedno merenje.
Elemente mikroklime potrebno je ispitivati najmanje dva puta godinje-leti i zimi u
uslovima kada rade svi tehnoloki kapaciteti kao i ureaji za zagrevanje, klimatizaciju
i ventilaciju.Merenja treba vriti u zoni rada, gde radnik stoji ili se kree, i to u visini
grudi (1,2 do 1,5 m od podloge).Usled danononih varijacija elemenata mikroklime
potrebno je da se merenje tih elemenata vri u toku dana i noi, na poetku , sredini i
na kraju radne smene.
a. Odreivanje temperature vazduha
Temperatura vazduha radne sredine izraava se u stepenima Celzijusove skale

(oC).Osim toga ona moe da se izraava i u stepenima Farenhajtove skale (oF) i u
stepenima Reomirove skale (oR).Prema SI sistemu mernih jedinica temperatura se
izraava u stepenima Kelvinove skale (oK).
Za potrebe mikroklimatskih merenja upotrebljavaju se termometri sa tenou, ivom
ili alkoholom, a u novije vreme termometri sa termoelementom koji pokazuju
temperaturu elektinom kazaljkom ili digitalnim brojevima.
Da bi se pravilno izmerila stvarna temperatura vazduha mora se rezervoar termometra
pomerati kroz vazduh, ili obezbediti da vazduh struji pored rezervoara termometra.
Oitavanje temperature vri se najranije nakon 4-5 minuta .Ako se nivo ive za to
vreme ne ustali, oitavanje se vri onda kada se on ustali.Smatra se da se nivo ive
ustalio kada prilikom dva uzastopna oitavanja (u razmaku od 15-20 sekundi)
pokazuje istu temperaturu.
Aparati za merenje temperature iz novije generacije rade po principu detekcije
stepena zagrejanosti vazduha ili predmeta pomou detektora koji toplotnu energiju
pretvara u elektrinu i dobijene vrednosti pokazuje na mernom instrumentu otklonom
kazaljke koji je u srazmeri sa temperaturom mernog medijuma ili je oitamo na
digitalnom ekranu (display).Jedan od takvih mernih aparata je i '' Indoor Climate
Analyser''.Ovaj aparat ima mogunosti istovremenog prikljuivanja svih pet davaa :
10
za temperaturu vazduha, za vlanost vazduha, za brzinu strujanja vazduha, za

toplotno zraenje i za temperaturu povrine predmeta. Izmerene vrednosti parametara
mikroklime mogu se odmah oitati sa displeja, mogu se odtampati ili smestiti u
memoriju aparata i kasnije oitati.
b.Odreivanje vlanosti vazduha
Koliina vodene pare koja se u odreenom momentu nalazi u vazduhu naziva se

apsolutna vlaga .Ona zavisi od temperature vazduha (to je temmperatura vazduha
via to je i koliina vodene pare u njoj vea i obrnuto).
Maksimalna vlanost je ona najvea koloina vodene pare koju vazduh moe da primi
u sebe pri odreenoj temperaturi.
Apsolutna i maksimalna vlaga se izraavaju u mg/m3 vazduha ili kao parcijalni
pritisak vodene pare izraen u mmHg ili kilopaskalima (kPa).
Relativna vlanost vazduha predstavlja odnos apsolutne i maksimalne vlanosti pri
odreenoj temperaturi i izraava se u procentima (Rv %).Ona predstavlja stepen
zasienja vazduha vodenom parom i oznaava procenat vodene pare koju je vazduh
primio u odnosu na maksimalnu koliinu vodene pare koju bi mogao da primi pri
datoj temperaturi.Relativna vlanost od 45 % ukazuje da je vazduh primio 45%
najvee koliine vodene pare koju bi mogao da primi pri datoj temperaturi.
Merenje vlanosti vazduha se obavlja higrometrima i psihrometrima.
Higrometri zasnivaju svoj rad na osobini da neka tela menjaju svoje dimenzije usled
razliitog sadraja vlage u vazduhu.Tu osobinu imaju dlaka iz kose ljudi, dlaka nekih
ivotinja i neka vetaka vlakna.Ovi aparati su dosta neprecizni.
Psihrometar po Assmanu daje prihvatljive rezultate.On se sastoji od:
-dva ivina termometra (''suvi'' i '' vlani'')
-ventilatora,
-titnika rezervoara od toplotnog zraenja i
-rama na koji je privren.
Usled strujanja vazduha preko rezervoara vlanog termometra dolazi do isparavanja
vode.Za to isparavanje je potrebna odreena koliina toplotne energije ija potronja
izaziva hlaenje vlanog termometra.Zbog toga e vlani termometar pokazivati niu
temperaturu za onoliko koliko je toplote potroeno na isparavanje vode sa vlanog
termometra.Isparavanje sa vlanog termometra direktno zavisi od relativne vlanosti
vazduha sredine (to je manja relativna vlanost vee je isparavanje sa vlanog
termometra i obrnuto). Relativna vlanost vazduha radne sredine se odreuje iz
tablice na osnovu razlike u temperaturi suvog i vlanog termometra.to je vea
razlika u temperaturi suvog i vlanog termometra manja je relativna vlanost vazduha
i obrnuto.
Aparati za odreivanje vlanosti vazduha iz novije generacije rade po principu
pretvaranja informacije o relativnoj vlanosti u elektinu struju i dobijene vrednosti
prikazuju putem kazaljke ili digitalno na ekranu (display).
c. Odreivanje brzine strujanja vazduha
Nain merenja brzine strujanja vazduha zavisi od brzine kretanja vazdune mase pa se
moe podeliti na :
-merenje malih brzina strujanja vazduha
11
-merenje srednjih i velikih brzina strujanja vazduha
Merenje malih brzina strujanja vazduha (0,01 do 0,5 m/s )
Za merenje malih brzina strujanja vazduha najee se koristi katatermometar po

Hillu.To je alkoholni termometar koji se sastoji od rezervoara za alkohol, kapilarne
cevi na kojoj se nalaza odgovarajue oznake (gornja i donja temperaturna crta ) i
ventila za irenje alkohola.Gornja temperaturna crta je oznaena sa 38 oC a donja sa
35 oC.Merenje brzine strujanja vazduha se izvodi tako to se rezervoar
katatermometra uroni u vruu vodu (60-70 oC) i dri u njoj dok se alkohol ne popne
kroz kapilarnu cev do sredine gornjeg rezervoara.Tada se katatermometar vadi iz
vrue vode i pomou krpice se sui instrument i postavlja na stalak na visini od 1,2 do
1,5 metara.Posmatranjem instrumenta u visini oiju eka se momenat kada se stub
alkohola spusti do gornje temperaturne crte.topericom se meri vreme potrebno da se
stub alkohola spusti od gornje do donje temperaturne crte.to je vea brzina strujanja
vazduha alkohol e se bre hladiti i samim tim bre spustati od gornje do donje
temperaturne crte. Brzina strujanja vazduha se izraunava pomou tablica .
Za izraunavanje brzine strujanja vazduha potrebno je da najpre izraunamo Hill-ov
broj (H) kao kolinik faktora katatermometra (F) i vremena hlaenja katatermometra
od gornje do donje temperaturne crte u sekundama (t) po formuli: H=F/t
Vrednost F se oita na samom katatermometru (ubeleen je na zadnjoj strani
katatermometra) a vrednost t se meri topericom.Brzina strujanja vazduha se odreuje
iz odgovarajue tablice na osnovu vrednosti broja H i temperature vazduha spoljne
sredine .
Merenje brzina strujanja vazduha preko 0,5 m/s
Za merenje brzine kretanja vazduha srednjih brzina koriste se anemometri.Postoje

anemometri sa krilima, sa aicama, termoelektrini, fotoelektrini,
radioizotopski.Najree su u upotrebi anemometri sa krilcima.
Anemometar sa krilcima se sastoji od rama, propelera sa 8-10 krilaca i mehanizma u
obliku sata sa tri kazaljke koji pokazuje rezultate merenja..Aparat se postavi na visinu
od 1,2 do 1,5 m upravno u struju vazduha.Posle 1-2 minuta rada, kada se ustali
brzina okretanja krilaca pusti se u rad mehanizam koji pokazuje rezultate i on treba da
bude ukljuen tano 1 minut , posle ega se ita ostvarena vrednost brzine strujanja
vazduha.Na merau se tom prilikom nalazi brzina strujanja vazduha izraena u
metrima u minuti.Da bi se dobila vrednost brzine u m/sec potrebno je proitanu
vrednost podeliti sa 60 (broj sekundi u jednoj minuti).
Za merenje brzine strujanja vazduha postoje i elektronski aparati koji rade na principu
oitavanja pomou detektora i integratora na digitalnom displeju.Princip rada
detektora je merenje koliine elektrine energije koja se dodaje da bi se odrala
konstantna temperatura sfernog tela tano odreenih dimenzija koja se hladi
srazmerno brzini strujanja vazduha oko nje i temperaturi okolnog vazduha.
d. Odreivanje toplotnog zraenja
Merenje toplotnog zraenja moe da bude:

12
-direktno , kada se koriste aktinometri, bolometri, instrumenti sa topljenjem boje,

fotoelektrini i piroelektrini aktinometri (energija zraenja se izraava u J/cm2) i
-indirektno , kada se koristi globus termometar( njime se odreuje srednja radijaciona
temperatura u oC a zatim se iz te temperature izraunava energija toplotnog zraenja).
Aktinometar se sastoji od dva termometra pri emu je rezervoar jednog od njih
prekriven magnezijum oksidom (bela boja) a rezervoar drugog sa garei (crna
boja).Energija toplotnog zraenja koja padne na na crni rezervoar u potpunosti biva
apsorbovana i dovodi do povienja temperature tog termometra.Energija zraenja koja
padne na beli rezervoar biva skoro u potpunosti odbijena i taj termometar e
pokazivati temperaturu okolnog vazduha.Razlika u temperaturi izmeu termometra
sa belim i crnim rezervoarom je proporcionalna koliini prispele energije zraenja i
ona se moe odrediti iz odgovarajue tablice.
Bolometar ima za prijemni elemenat vrlo tanku metalnu plou, koja prilikom
ozraivanja menja elektrini otpor srazmerno primljenoj energiji toplotnog zraenja .
Taj otpor se meri preciznim galvanometrom.
Instrument sa toplenjem boje radi na principu topljenja specijalne boje u zavisnosti
od primljene energije toplotnog zraenja.Iz odnosa veliine kruga istopljene boje i
vremena izloenosti energiji zraenja odreuje se intenzitet prispelog toplotnog
zraenja.
Piroelektrini radiometri rade na principu pojave elektrinog naboja na povrini
kristala materije prilikom njenog zagrevanja.Intenzitet elektrinog naboja je
proporcionalan primljenoj energiji toplotnog zraenja.
Fotoelektrini radiometri energiju toplotnog zraenja pretvaraju u elektrinu
energiju koristei fotoefekat.
Za indirektno merenje energije tolpotnog zraenja koristi se Globus termometar.

Globus termometar je uplja kugla od bakarnog lima debljine 1 mm i promera 15,2
cm.Spolja je prebojena mat crnom bojom. U nju se postavlja ivin termometar tako
da njen rezervoar bude tano u sredini kugle.Prostor izmeu otvora na kugli i
termometra treba zatvoriti zatvaraem od gume ili plute.Instrument se postavlja na
visinu od 1,2 do 1,5 m.Tom prilikom e crna kugla apsorbovati svu prispelu energiju
zraenja zbog ega e doi do zagrevanja vazduha unutar kugle i porasta temperature
globus termometra. Ovaj porast temperature se registruje na termometru unutar crne
kugle.Vrednost toplotnog zraenja se odreuje pomou nomograma nanoenjem
razlike u temperaturi izmeu globus termometra i temperature okolnog vazduha i
unoenjem brzine strujanja okolnog vazduha.Na ovaj nain se oitava srednja
radijaciona temperatura izraena u o C.
Iz vrednosti srednje radijacione temperature se moe matematikom formulom
izraunati i srednji intenzitet toplotnog zraenja neke zatvorene prostorije u J/m2.
Pomou elektronskih aparata takoe moemo vrlo precizno odrediti vrednost
srednje temperature tolpotnog zraenja i srednja radijaciona temperatura prostorije .
Pomenuti podaci se se mogu oitati na digitalnom displeju zavisno od toga koja je
funkcija birana na tastaturi instrumenta.
Interpretacija izmerenih vrednosti parametara mikroklime

13
Izmereni parametri se uporeuju sa datim vrednostima, koji se smatraju graninim i

doputenim (oni su dati u odgovarajuem Pravilniku) i daje se komentar o tome da li
su oni u dozvoljenim granicama ili nisu.
2. ISPITIVANJE AEROZAGAENJA RADNE SREDINE
U cilju analize aerozagaenja radne sredine neophodno je pravilno izabrati mesto

merenja.Uzorke vazduha treba uzeti na mestu gde radnik najee boravi tokom rada,
zatim, na mestu samog izvora zagaenja i na sredini prostorije.Poeljno je uzeti
uzorak i na dva razliita kraja prostorije kako bi se stekao uvid u prostornu
rasprostranjenost zagaenja. U radnim prostorijama gde nije prisutan direktan izvor
zagaenja uzorke treba uzeti na sredini radne prostorije i u njenim uglovima.Ovo vai
za prostorije povrine do 100 m2, a u sluaju da je prostorija vea, na svakih sledeih
20 m2 treba uvesti jo po jedno merno mesto.
Ukoliko se istrauju gasovi i aerosoli koji su laki od vazduha obavezno je merno
mesto postaviti i na platformi ili nekim drugim izdignutim mestima gde radnici
rade.Ukoliko se istrauju tetnosti koje su tee od vazduha merna mesta se postavljaju
u kanalima, ahtovima, trapovima, prolazima i sl.
Metode odreivanja aerozagaenja
Za odreivanje aerozagaenja uglavnom se koriste tri metode:

-direktno oitavanje koncentracije tetnosti u radnom ambijentu
-izdvajanje i analiza tetnosti iz poznate zapremine vazduha i
-analiza uzorka vazduha uzetog iz atmosfere radnog ambijenta u odreeno
apsorpciono sredstvo.
Najbolji je prvi metod, ali trenutno postoji samo mali broj tetnosti za koje postoje
prihvatljivo razvijeni i precizni ureaji (pr.metan, kiseonik, azot)
Vrste uzoraka
Zavisno od mesta postavljanja aparata za uzorkovanje mogue je:

-uzorak uzeti iz opte atmosfere pomou stacionarng uzimaa uzoraka(nepokretni
aparat postavljen na mestu gde radnik najvie boravi) i
-uzorak uzet iz opte atmosfere pomou linog uzimaa(aparat privren na odelo ili
lem radnika u visini nosa i usta koga radnik za vreme rada nosi sa sobom).
Zavisno od vremena uzorkovanja postoje tri vrste uzoraka:
-trenutni uzorci koji pokazuj aktuelnu koncentraciju tetnosti u radnom
ambijentu.Trajanje uzorkovanja ovom metodom iznosi od 3-4 minuta do 12-15
minuta, to zavisi od tetnosti koja se odreuje.
-kontinuirani uzorci se uzimaju u toku vie sati u jednoj smeni, ak mogu i za celo
vreme trajanja smene.
-uzorkovanje pomou automatskih registratora podrazumeva neprekidnu registraciju i
prikaz koncentracije odreene nokse.Najbolji su registratori sa signalom za opasnost
koji se aktivira kada koncentracija tetnosti pree odreene vrednosti i koncentracije.
14
Aparati za uzimanje uzoraka
Svi aparati za uzimanje uzoraka vazduha se uglavnom sastoje iz dva dela:

-pogonski deo koji ima zadatak da obezbedi provlaenje tano odreene koliine
vazduha u jedinici vremena preko prijemnog dela aparata i
-projemni deo aparata (kolektor) koji ima zadatak da uzme uzorak odnosno da iz
atmosfere vee odreenu tetnost ili da u sebi zadri deo provuenog vazduha za dalju
laboratorijsku analizu.
Danas su najee u upotrebi aparati koji uzimaju uzorke na principima:

sedimentacije, filtracije, precipitacije( termo ili elektroprecipitacija), tindalizacije,
kolizije(sudaranja), centrifugiranja i sl.
Analiza uzorka u laboratoriji
Uzeti uzorci se dopremaju u laboratoriju gde se vri njihova kvalitativna i

kvantitativna analiza.Vrlo je vaan pravilan izbor analitike metode.Odabrana metoda
treba da bude dovoljno osetljiva kako bi se odredile i koncentracije koje su daleko
ispod maksimalno dozvoljenih vrednost.
Ispitivanje zapraenosti
U upotrebi su dve metode odreivanja zapraenosti:

-gravimetrijsko odreivanje, kada se koncentracija praine izraava u mg/m3
vazduha, i
-konimetrijsko odreivanje , kada se koncentracija izraava u broju estica praine po
cm3 vazduha.
Gravimetrijsko ispitivanje zapraenosti
Princip ovog odreivanja zapraenosti se zasniva na proputanju poznate koliine

vazduha kroz kolektor u kome se po mogustvu izvri zadravanje sve koliine
praine, ija se teina odredi merenjem i naena koncentracija prikae u miligramima
po metru kubnom vazduha (mg/m3).
Aparati rade uglavnom na principu filtracije, kolizije, centrifugiranja,
elektroprecipitacije i tindalizacije.Veina aparata radi na principu filtracije. Filteri
mogu biti izraeni od papira, celuloznih membrana, staklenih vlakana, celuloznih
vlakana (vate) i sl.
Tipian primer aparata koji radi na principu filtracije jeste "AERA".Pogonski deo
aparata radi na komprimovani vazduh i on obezbeuje protok uzorkovanog vazduha
brzinom od 20 litara/minuti kroz kolektor.Kolektor ovog aparata sadri
filter.Preciznom analitikom vagom se izmeri teina filtra pre i posle proputanja
vazduha i razlika u teini filtra predstavlja teinu praine izdvojene iz tano
odreene zapremine vazduha .Na ovaj nain se dobija koncentracija praine u jedinici
zapremine (mg/m3).
Na principu filtracije rade i lini uzimai uzoraka.Oni se sastoje iz pogonskog dela
i kolektora.Pogonski deo predstavlja pumpa smetena u metalnu kutiju veliine
epnog tranzistora i ona obezbeuje protok od oko 2 litra vazduha u minuti.Kolektor
15
je izraen od plastike i tipaljkom privren za odelo radnika.U kolektor se postavlja

filter izraen od celuloze, papira ili nekog drugog materijala.Pogonski deo aparata se
stavlja u ep radnog odela ili se privruje za pojas radnka.Kolektor se privruje
na radno odelo u zoni disanja (najbolje za kragnu).Ovaj aparat radnk nsi sa sobom za
vreme obavljanja radnih operacija i na taj nain dobijamo prosenu koncentraciju
zapraenosti u disajnoj zoni radnika u zoni njegvog kretanja i u vremenu
uzorkovanja.Izraunavanje zapraenosti vri se preciznim merenjem filter papira pre i
posle uzorkovanja.
Princip kolizije (sudaranja) se sastoji od provlaenja vazduha kroz neki medijum gde
e estice praine zbog sudara biti oborene i zadrane.Po ovom principu uzorkovanje
praine se vri u ispiralice napunjene destilovanom vodom ili alkoholom. Ispiralica
napunjena pomenutim tenostima se povee gumenim crevom sa pogonskim
mehanzmom koji obezbeuje provlaenje vazduha kroz medijum i tom prilikom e
doi do zadravanja i taloenja praine na dnu spiralic.Odreivanje koliine zadrane
praine vri se nakon isuivanja tenosti merenjem na analitikoj vagi.
Interpretacija rezultata
Interpretacija rezultata merenja zapraenosti sastoji se od uporeivanja dobijenih
rezultata merenja u mg/m3 sa maksimalno doputenim koncentracijama.
Konimetrijsko ispitivanje zapraenosti
Ovom metodom se odreuje broj i veliina estica praine u atmosferi radne

sredine.Metod se zasniva na principu kolizije (sudaranja) estica praine sa
konimetrijskom staklenom ploom na kojoj one bivaju zadrane (zaleplene) radi
analize.
Merenje se vri aparatom koji se naziva konimetar.Konimetar se sastoji od tri dela:
-pogonski deo predstavljen klipom koji omoguuje prvlaenje odreene zapremine
vazduha (1cm3; 2,5 cm3 i 5 cm3) i njegovo dopremanje do kolektora
-kolektor koji je u vid konimetrijske ploe na iju je povrinu nanesena lepljiva
supstanca (najee rasvor vazelina u ksilolu) .Pri dodiru sa ploom vazduh naglo
menja pravac a estice praine se noene inercijom, sudaraju sa konimetrijskom
ploom i lepe na nju.
-Konimetrijski mikroskop koji ima sposobnost uvelianja do 200 puta omoguava
analizu broja , veliine i oblika estica praine.
Konimetrom je mogue prebrojavanje i estica respirabilne frakcije praine (estice
manje od 5 mikrona).Ovo je mogue zahvaljujui postojanju udvojene linije na
konimetrijskoj ploi (dve paralelne linije izmeu kojih je razmak od 5
mikrona).Okretanjem okulara pomenuta linija se pomera i mogue ju je dovesti na
svako zrno praine i odrediti da li ono vee ili manje od 5 mikrona.
Koncentracija estica praine dobija se deljenjem ukupnog broja estica (dobijenog
brojanjem svih estica rasporeenih po celoj konimetrijskoj ploi pomou
mikroskopa ) sa brojem provuenih cm3 vazduha.
16
Koncentracija respirabilne frakcije praine se dobija tako to se najpre izbroje sve

estice praine a zatim se izbroje sve estice praine vee od 5 mikrona.Oduzimanjem
broja estica praine preko 5 mikrona od ukupnog broja estica praine i deljenjem sa
brojem provuenih cm3 vazduha dobija se koncentracija respirabilne frakcije praine
u radnoj sredini.
Interpretacija dobijenih rezultata
Interpretacija rezultata merenja zapraenosti konimetrijskom metodm sastoji se od

uporeivanja dobijenih rezultata merenja sa maksimalno doputenim koncentracijama
(MDK) navedenim u vaeem Pravilniku.
Ispitivanje hemijskih tetnosti
Postoje dve metode uzorkovanja:

-detekcija,odnosno kvalitativno-semikvantitativna metda
-kvantitativna metoda
Detekcija
Ova metoda podrazumeva otkrivanje neke tetnosti u atmosferi radne sredine i

odreivanje pribline koncentracije ove tetnosti.
Najjednostavnija metoda je primenom specijalnih indikatorom natopljenih papiria
koji u prisustvu odreenih tetnosti menjaju boju.Prema stepenu promene boje moe
se i priblino odrediti koncentracija ispitivane materije.
Najee je u upotrebi multigasni detektor sastavljen od pogonskog dela koji
omoguava protok vazduha kroz kolektor u kome se nalaze staklene indikatorske
cevice.Cevice su napunjene filterskim i indikatorskim supstancama koje e
promenom boja ukazivati na prisustvo ispitivane nokse.Na staklenom zidu svake
cevice je oznaeno za koju hemijsku supsancu je namenjena.Oitavanje se vri
posmatranjem promene boje indikatora u cevici.Na osnovu intenziteta promene boje
se moe priblino odrediti koncentracija tetnog agensa.
Kvantitativno odreivanje
Kvantitativna analiza gasova i para u vazduhu radne sredine podrazumeva uzimanje

uzorka vazduha radne sredin i kasnije njihovu kvalitativnu i kvantitativnu
labratorijsku analizu.Koncentracija gasova i para se izraava u mg/m3 ili ppm.
Aparati se sastoje iz pogonskog dela i kolektora.
-pogonski deo predstavlja pumpa
-kolektor ini ispiralica (staklena epriveta koja sadri hemikaliju koja e za sebe
vezati ispitivanu supstancu - pri emu svaka hemijska noksa ima svoju specifinu
hemikaliju za koju se vezuje).
17
Unapred pripremljeni rastvori (zavisno od hemikalije koja se detektuje) sipaju se u

ispiralicu kroz koju se provlai vazduh iz radne sredine.Prilikom prolaska vazduha
kroz tenost ona u sebi zadrava noksu za ije je uzorkovanje namenjena.Nakon toga
ispiralica se odvaja od pogonskog mehanizma i nosi u laboratoriju gde se vri
kvalitativna i kvantitativna analiza uzorka.
Osim ispiralice kao kolektor moe da poslue filterski diskovi od staklenih,
celuloznih ili karbonskih vlakana,aktivni ugalj ili silika gel.
Kao priruno sredstvo za uzorkovanje mogu da poslue i staklene boce od 2; 5 ili 10

litara.Uzorak vazduha u takvu bocu se uvlai tako to se boca napuni vodm, odnese
na mesto uzorkovanja gde se pomu slavine voda polako ispusti.Prilikom isticanja
vode na njeno mesto ulazi vazduh.
esto se za uzorkovanje koristi i gumeni balon koji se okolnim vazduhom puni
pomou rune pumpe.
Metode analize gasova i para
Uzorci vazduha se dopremaju u laboratoru gde se primenom raznih metoda vri

kvalitativna i kvantitatvna analiza.
Najee su u upotrebi fotometrijske, kalorimetrijske, spektrofotometrijske i
gasnohromatografske metode.
Interpretacija rezultata merenja toksinih gasova i para u vazduhu radne sredine

sastoji se u uporeivanju rezultata merenja izraenih u mg/m3 ili u ppm sa
maksimalno dozvoljenim koncentracijama datim u Pravilniku.
3. ISPITIVANJE MIKROBIOLOKIHTETNOSTI U RADNOJ SREDINI
Mikrobioloka kontrola radne sredine obuhvata:

Kontrolu povrina
Kontrolu vazduha
Kontrola povrina
U cilju mikrobioloke kontrole povrina koriste se dve metode:

Bris pomou tapia
Otisne ploice
Bris pomou tapia

Za uzorkovanje su potrebni sterilni brisevi, uronjeni u epruvetu u kojoj se nalazi 5 ml
fiziolokog rasvora i abloni sa otvorom odreenih dimenzija (kod nas su u upotrebi
abloni sa otvorima 4x5 cm).
Epruveta u kojoj se nalazi bris paljivo se otvori i laganim pritiskom uz zid eprivete
istisne suvina voda i vlano se obrie povrina unutar ablona postavljenog na
18
ispitivanoj povrini.Bris se uzma tako to se vue po povrini u cik cak smeru tri puta
prema gore i dva puta vodoravno.Posle toga se bris vraa u epruvetu i u vertikalnom
poloaju doprema u laboratoriju na dalju obradu. U laboratoriji se vri zasejavanje
briseva na hranljive podloge, termostatiranje, brojanje kolonija, identifikacija
mikroorganizama i ocena uzorka.
Otisne ploice
U upotrebi su gotove komercijalne ploice koje se pre upotrebe otvore i agar
pritisnemo na povrinu koju ispitujem pri emu agar mora da se difuzno prilepi za
povrinu koji ispitujemo.Otisna povrina iznosi 21 cm2. Nakon 30 sekundi
ravnomernog pritiska ploica se paljivo skida, poklapa i transportuje do laboratorije.
U laboratoriji pored kvalitativne analize moemo dobiti i kvantitativnu analizu,
odnosno broj mikroorganizama na jedinicu povrine.
Kod metode sa brisevima u fiziolokom rasvoru za radne povrine u prehrambenoj
industriji vai propis po kojem se smatra da je uzorak zadovoljavajui ako sadri do
200 kolonija sa povrine od 20cm2.
Bez obzira na broj kolonija bris se smatra neistim ako sadri sledee
bakterije:Escherichia kolli, Streptococcus faecalis, proteus spec.,Pseudomonas
aeroginosa i sl.
Kontrola vazduha
Pri ovoj kontroli se najee koriste metode koje se zasnivaju na principu

sedimentacije, filtracije i aspiracije.
Metod sedimentacije
Metod se zasniva na sedimentaciji aerosola iz vazduha na sedimentacijske ploice-

Petrijeve olje.
Otklopljena Petrijeva olja se postavlja na odreeno mesto koje se ispituje i ostavi
da stoji 1-3 sata. Posle toga se Petrijeva olja zaklopi i alje u laboratoriju gde se
inkubira u termostatu 24 sata na 35 stepeni C, a potom na jo 24 sata na sobnoj
temperaturi.Rezultati se ocenjuju kvalitativno i kvantitativno.
U bolnikim sobama ne bi trebalo biti vie od 100 kolonija na povrini Petrijeve olje
promera 10 cm, u operacionim salama 5-10 kolonija i sobama za intenzivnu negu 20-
30 kolonija.
Metod filtracije
Pomou odreene pumpe se kroz filtre provlai poznata zapremina vazduha. estice
aerosola se zadravaju na povrini ili nekoliko mikrona ispod povrine
filtra.Membrane filtra se posle toga protresaju u sterilnom fiziolokom rastvoru da bi
se estice dispergovale. Odmerene koliine suspenzije se meaju sa otopljenim
agarom, inkubiraju i broje bakterije.
19
Drugi nain uzorkovanja je da se pomou Impinger pumpe vazduh provlai kroz

sterilnu tenost koju potom filtriramo kroz membranski filtar koji odlaemo na
hranljivu podlogu.Uzorak zatim ocenjujemo kvantitativno i kvalitativno i odreujemo
broj mikroorganizama u m3 vazduha.
.Metod aspiracije
Ovaj metod se zasniva na aspiraciji poznate koliine vazduha u jedinici vremena

preko hranljive podloge. Aspirirani vazduh prelazi preko povrine hranljive podloge
koja se nalazi u Petrijevoj posudi. Posle isteka odreenog vremena Petrijeva posuda
se zatvara i nosi u laboratoriju gde se vri inkubacija i mikrobioloka obrada
uzorka.Obavlja se brojanje izraslih bakterija, a vrednosti se izraavaju brojem
bakterija na m3 vazduha.
4. MERENJE I ANALIZA VIBRACIJA U RADNOJ SREDINI
Da bi se procenio uticaj vibracija na organizam eksponovanog radnika potrebno je da

se najpre izvri analiza svih inilaca koji karakteriu ekspoziciju:poloaj tela radnika
u toku rada, mesto i pravac dejstva vibracija, duina trajanja izloenosti vibracijama
kao i karakteristike vibracija(opte ili lokalne; periodine ili promenljive).Zatim je
potrebno merenje vibracija adekvatnim instrumentima i dobijene rezultate je
neophodno uporediti sa dozvoljenim vrednostima koje su regulisane odgovarajuim
standardima.
Osnovni fiziki parametri vibracija su : frekfencija, pomeraj, brzina i ubrzanje.
Za merenje vibracija se najee koristi kapacitivna metoda kojom se amplituda
vibracija pretvara u elektrini signal. Merenje se vri pri normalnom radu maina i
ureaja koji su izvor vibracija.U naoj zemlji se najee koriste instrumenti danske
firme Bruel & Kjaer.Delovi instrumenta su:pretvara vibracija, pretpojaiva,
pojaiva, merni analizator i ureaj za oitavanje ili zapisivanje.
Pretvara vibracija treba da odreeni parametar vibracija pretvori u analogni
elektrini signal.Pretpojaiva ima ulogu da vrlo slab elektrini impuls iz pretvaraa
dovede do pojaivaa u kome se on prevodi na veliinu potrebnu za rad mernog
analizatora instrumenta.Na ureaju za oitavanje se proita vrednost odreenog
parametra vibracija.Dodavanjem frekfencijskog analizatora sa odgovarajuim filtrom
mogue je izvriti i frekfencijsku analizu vibracija.
5.MERENJE BUKE U RADNOJ SREDINI
Za procenu dejstva buke od najveeg znaaja su tri veliine: nivo intenziteta,

frekfentni sastav buke i duina trajanja izloenosti buci.Nivo intenziteta se izraava u
decibelima (dB).Frekfencija buke se izraava u hercima (Hz) a analiza frekfentnog
20
sastava buke se obavlja pomou oktavnih i treinsko oktavnih filtara, tako to se meri
intenzitet buke na odreenim frekfencijama.Za oktavnu analizu se koriste sledee
frekfencije: 31,5 Hz;63Hz; 125 Hz; 250Hz; 500 Hz;1000 Hz; 2000 Hz; 4000 Hz;
8000 Hz i 16ooo Hz.
Dva snovna naina merenja buke su objektivni i subjektivni. U cilju to boljeg
sagledavanja tetnih efekata buke preporuuju se oba naina merenja istovremeno.
1.Subjektivne metode merenja buke
Ove metode su usmerene na procenu ometajueg i tetnog dejstva buke.Subjektivno

merenje podrazumva direktno reagovanje oveka na fiziko stanje sredine u kojoj
vlada buka odreenih karakteristika. Procenjuje se potreban napor pri govoru kojim se
postie sporazumavanje u sredini u kojoj vlada buka.
2.Objektivne metode merenja buke
Pre nego to se pristupi merenju buke vri se prethodno upoznavanje sa

karakteristikama buke kojoj je radnik izloen.Merenje buke obuhvata sve tipove buke
: kontinuirane, diskontinuirane , sa promenljivim nivoima , udarima, kao i njihovo
vremensko trajanje.
Nivo zvunog pritiska se odreuje merenjem na mestima na kojima se u toku rada
nalazi radnik i to u visini njegovih uiju na udaljenosti od 20 cm.Na fonometru se
direktno oitava ekvivalentni nivo buke u dB.
Ukupni nivo buke izmeren u dB ne daje informaciju o frekfentnom sastavu buk niti o
tome kako ovek reaguje na tu buku.Da bi se to korigovalo standardizovane su tri
teinske krive "A","B", i C" a potom i teinska kriva "D" koja slui iskljuivo za
merenje buke u bvlizini aerodroma.Osetljivost uva za pojedine frekfencije tonova
najvie odgovara krivi "A" mernih instrumenata i zato se najee prilikom procene
dejstva buke na organ ula sluha koristi subjektivni filter "A". Prema vaeem
Pravilniku instrument za merenje buke treba da omoguava merenje linearnog i
ekvivalntnog nivoa sa filtrom A i oktavnu analizu u opsegu srednjih frekfencija
oktava od 16 Hz do 16 KHz.
Instrumenti za merenje buke
Instrumenti za merenje buke rade na principu pretvaranja energije zvuka u elektrine
impulse i sastoje se od :mernog mikrofona, pretpojaivaa, pojaivaa, oslabljivaa i
subjektivnih filtara (A,B,C i D).
Za merenje nivoa buke se koriste instrumenti pod nazivom fonometri. Oni imaju
ugraene filtre pomou kojih se ostvaruju korekcije u skladu sa teinskim krivama,
tako da se nivo buke meri direktno u dB(A), dB(B), dB(C) i dB(D).Impulsna buka se
meri pomou impulsnog fonometra.
Dodavanjem oktavnih i treinsko oktavnih filtera omoguena je oktavna odnosno
treinsko oktavna analiza frekfentnog sastava buke u opsegu srednjih frekfenci od
31,5 Hz do 16 kHz.Ovi filtri se prikljuuju na fonometar i za svaku sredinu
frekfenciju se meri i belei intenzitet buke u dB(A).
Danas postoje epni dozimetri buke koji kontinualno pokazuju akumulisanu dozu
buke u toku radnog vremena.Ovaj instrument pokazuje akumulisanu dozu buke kao
21
procenat maksimalno dozvoljene dnevne ekspozicije.Instrument uraunava

kratkotrajne vrhove nivoa buke i upozorava kada vrhovi prelaze 140 dB(A).
Za kontinuirano praenje nivoa buke tokom celog radnog vremena koriste se softveri
za statistiku analizu nivoa . Softver uzima uzorke jednosekundnog nivoa buke i
svakog sata daje rezultate o kretanju buke na radnom mestu.
Interpretacija rezultata merenja buke
tetno delovanje buke se ocenjuje uporeivanjem doputenog nivoa buke na

odreenom radnom mestu sa izmerenim nivoom buke.Dozvoljeni nivoi buke zavise
od :
1.Od vrste rada.Najvee dozvoljene vrednosti za fiziki rad a bez zahteva za
mentalnim naporom su 85 dB(A).
2.Od naina sporazumevanja na radnom mestu.Ako postoji potreba sporazumevanja
normalnim govorom na udaljenosti od 4 m doputeni nivo intenziteta buke iznosi 50
dB.Mogunost sporazumevanja telefonom je zadovoljavajua kada je nivo buke do 55
dB(A) a nezadovoljavajua kada je nivo intenzitet buke iznad 75 dB(A).
3.Od frekfentnog sastava buke.Ako je izmeren opti nivo buke od 85 dB(A)
dozvoljeni nivo na pojedinim frekfencijama je: na 4ooo Hz (do 75,9 dBA); na 2000
Hz (do 77,7 dBA) a za frekfencu od 1000 Hz do 80 dBA.
4.Od duine dnevne ekspozicije.Ako je buka intenziteta 90 dB(A) doputeno vreme

izlaganja je 4 sata.Za buku intenziteta 115 dB(A) doputeno vreme izlaganja je 7
minuta.
6.ISPITIVANJE OSVETLJENOSTI U RADNOJ SREDINI
Postoje dve metode za merenje osvetljenosti u radnoj sredini:

1. Fotometrijska metoda-koja se koristi za merenje vetakog i prirodnog osvetljenja
i
2. Geometrijska metoda-koja se koristi za ispitivanje prirodnog osvetljenja
Fotometrijska metoda
Ova metoda slui za brzo i neposredno odreivanje jaine osvetljenosti pomou

fotoelektrinih aparata luksmetara.Jaina osvetljenosti se tim merenjem izraava u
luksima.
Merenje jaine osvetljenosti luksmetrom se zasniva na principu pretvaranja svetlosne
u elektrinu energiju, pomou fotoelektrine elije, gde se koristi osobina pojedinih
metala da stvaraju elektrinu energiju u sluaju da su izloeni svetlosnim zracima.za
izradu fotoelktrinih elija najee se koristi selen.Jaina nastale elektrine struje se
meri osetljivim ampermetrom a zavisi od koliine svetlosti, koja dospeva na
fotoelemenat.Ukoliko je koliina svetlosti koja dospeva na fotoelemenat vea, bie
jaa i elektrina struja koja se stvara i obrnuto.
22
Luksmetar se sastoji od dva dela:fotoelije i galvanometra sa skalom za oitavanje

jaine osvetljenosti u luksima.Uz fotoeliju postoje i odgovarajui filtri sa odreenim
koeficijentom apsorpcije svetlosne energije.Filter se koristi kod merenja osvetljenosti
iji intenzitet prelazi maksimalne vrednosti na skali luksmetra.
Merenje se vri tako to se fotoelija postavi horizontalno na radnu povrinu i oita se
rezultat na skali luksmetra.Ako su vrednosti vee od maksimalnih vrednosti na skali,
koristi se filter, kojim se pokrije fotoelija a kod obraunavanja se dobijena vrednost
mora korigovati koeficijentom filtra.
Geometrijska metoda
Ova metoda slui za procenu prirodne osvetljenosti i obuhvata izraunavanje

svetlosnog koeficijenta, upadnog ugla i ugla otvora.
Svetlosni koeficijenat predstavlja odnos povrine zastakljenog dela prozora prema
povrini poda.Za radne prostorije svetlosni koeficijenat ne sme da bude manji od 1/5;
za kancelarije i uionice ne manje od 1/4; za prostorije gde se obavljaju precizni
poslovi ne manji od 1/3.
Upadni ugao svetlosti je ugao koji zatvaraju linije koje izlaze iz iste take sa sredine
radne povrine ka donjoj i gornjoj povrini prozora.Upadni ugao treba da iznosi
najmanje 27 stepeni.
Ugao otvora ine dve prave linije koje izlaze iz jedne take radnog mesta, od kojih
jedna dodiruje gornju ivicu prozora a druga gornji deo suprotne zgrade.Ugao otvora
ne sme biti manji od 5 stepeni.
7.ISPITIVANJE JONIZUJUEG ZRAENJA U RADNOJ SREDINI
Radijaciona dozimetrijska kontrola podrazumeva:

1.Dozimetrijsku kontrolu radne sredine i
2.Dozimetrijsku kontrolu lica koja rade sa izvorima jonizujuih zraenja.
Kontrola radne sredine
U cilju kontrole radne stredine najee se koriste Rendgen gama dozimetri koji se
sastoje iz dva dela.Jedan deo predstavlja jonizaciona komora, a u drugom delu se
nalaze baterije kao izvor jednosmernog napona.U unutranjosti komore se nalazi
gas.Jonizujue zraenje ulaskom u komoru proizvodi pozitivne i negativne jonske
parove od satoma gasa.Njihovo kretanje je usmereno u elektrinom polju u
unutranjosti komore u zavisnosti od naelektrisanja anode ili zida
komore( katoda).Ovo kretanje naelektrisanja unutar komore izaziva proticanje struje
koja se odvodi u drugi deo dozimetra gde se pojaava i prikazuje na mernom
instrumentu.Na ovaj nain oitavamo jainu apsorbovane doze i apsorbovanu dozu
zraenja u Grej-ima(Gy).
23
Na principu jonizacije radi i Prenosni dozimetar Babylaine koji ima jonizacionu

komoru i baterije.Koristi se za merenje jaine apsorbovane doze zraenja i za merenje
apsorbovane doze zraenja u Gy.
Kondenzatorska jonizaciona komora se koristi samo za odreivanje ekspozicionih

doza zraenja ( izraava se u Kulon -u po kg u jednoj sekundi).Ona se sastoji od
komore u kojoj se nalazi elektroda.Komora je ispunjena vazduhom pod normalnim
atmosferskim pritiskom.Pomiou posebnog ureaja se oitava izmerena
erkspoziciona doza zraenja.
U cilju kontrole radioaktivne kontaminacije povrina najee se korist Gajger
Muller-ovi brojai.Oni rade na principu jonizacije.Pri prolasku jonizujueg zraenja
kroz odreenu zapreminu gasa u GM (Gajger Muller) cevi, stvaraju se pozitivni i
negativni joni i nastaje odreena koliina elektrine energije.Pristizanje negativnih
jona na anodi GM cevi registruje se kao strujni impuls na elektronskom
instrumentu.Ovi strujni impulsi su proporcionalni aktivnosti (odnosno broju raspada u
jedinici vremena) mernog izvora jonizujueg zraenja, ali ne zavise od energije
zraenja.Strujni impuls samo daje podatak o trenutku prolaza jonizujue estice kroz
osetljivu zapreminu GM cevi, ali ne daje podatak o prirodi i energiji zraenja.Zbog
toga GM brojai spadaju u neproporcionalne brojae, jer se pomou njih ne moe
odrediti energija jonizujueg zraenja ve samo relativna aktivnost, odnosno brzina
brojanja izraena u impulsima u jedinici vremena.
Dozimetrijska kontrola lica koja rade sa izvorima jonizujueg zraenja-lina

dozimetrija
U cilju line dozimetrije lica najee su u upotrebi tri vrste linih dozimetara:
1.Penkalo dozimetar-radi na principu jonizacione komore.Ima izgled penkala i u
njemu se moe svakog momemta oitati primljena doza.Loa strana mu je to je
veoma neprecizan.
2.Film dozimetar-radi na principu rendgenskog filma.Nosi se 30 dana i posle tog
perioda se na osnovu stepena zatamnjenja filma odreuje primljena doza.Loa strana
je u tome to se tek posle 30 dana razvija film i odreuje primljena doza a dobra
strana to je vrlo precizan.
3.Termoluminiscentni dozimetri- su najprecizniji.Oni sadre materiju kaja kada se
ozrai a potom zagreje emituje svetlost odreene boje. Na osnovu boje i intenziteta
svetlosti odreuje se primljena doza.Loa strana je u tome to se oitavanje primljene
doze vri nakon 30 dana.
8. ANALIZA RADNIH MESTA SA POSEBNIM USLOVIMA RADA

-KARTON RADNOG MESTA
Analizu radnih mesta vri tim strunjaka sainjen od:

-specijaliste medicine rada
-inenjera tehnologije
-inenjera elektronike
-inenjera zatite na radu
24
-psihologa
-socijalnog radnika
-vieg i srednjeg medicinskog osoblja koje vri merenja u radnoj sredini
Postupak analize radnih mesta treba da obuhvati:

1.Zadatak radnog mesta
2.Opis i popis poslova na tom radnom mestu
3.Materijal sa kojim se radi
4.Maine, alati i ureaji sa kojima se radi
5.Opta i lina tehnika zatitna sredstva
6.Telesne aktivnosti za vreme rada
7.Psiholoki zahtevi radnog mesta
8.Traumatogenost radnog mesta
9.Karakteristike radne prostorije
10.Analiza radne sredine(mikroklimatska i fiziko hemjska ispitivanja)
11.Profesionalne tetnosti prisutne na radnom mestu
12.Medicinske indikacije i kontraindikacije za rad na tom radnom mestu.
Elementi kartona radnog mesta su:

1.Naziv radnog mesta
2.Opis poslova i radnih zadataka radnog mesta
2.1.Opis tehnolokog procesa rada
2.1.1.Naziv poslova
2.1.2.Zadatak radnog mesta(popis poslova)
2.1.3.Vrsta proizvoda(poluproizvoda, usluge )
2.1.4.Predmeti rada(sirovine i materijali-opisati vrstu, prirodu, ambalau, teinu
pakovanja materijala i sirovina sa kojima se manipulie)
2.1.5.Sredstva rada (naziv, tip )
a)Maine i ureaji
b)Mehaniki alat
c)Runi alat
d)Izvori energije
3.Karakteristike rada i radnog procesa
3.1.Postupak tehnologije (Savremen ili zastareo)
3.2.Nain obavljanja rada( Runo, mehanizovano , na traci)
3.3.Kakav je osnov rada(Pismeni nalog, Usmeni nalog, Crtei ili skice)
3.4.Da li je rad normiran (Pojedinana norma, grupna norma, Nije normiran)
3.5.Kako radnik obavlja posao ? ( Potpuno sam, U timu, U prisustvu drugih)
3.6.Kakav je ritam rada ? (Slobodan, odreen ritmom maine)
3.7.Da li se rad obavlja na terenu ? (Stalno, Povremeno, Ne postoji rad
na terenu)
3.8.Kakvi su poslovi (Stalni, Sezonski)
3.9.Mesto rada (Zatvoren prostor, Otvoren prostor, Ispod nivoa zemlje)
3.9. Da li je prisutan rad na visini ?
4.Psihofizioloki zahtevi rada
4.1.Stepen potrebne sposobnosti ulnih funkcija
a)Otrina vida na blizinu
b)Otrina vida na daljinu
25
c)Dubinska otrina vida

d)irina vidnog polja
e)Razlikovanje boja
f)Adaptacija na tamu
g)Lokalizacija zvuka
h)Razlikovanje nivoa i boje zvuka
i)ulo mirisa
j)ulo ukusa
k) Taktilna osetljivost
4.2.Stepen potrebne psihomotorne sposobnosti
a)Snaga
b)Brzina reagovanja
c)Opta telesna spretnost
d)Spretnost i preciznost pokreta ruku
e)Spretnost i preciznost pokreta aka i prstiju
f)Okulo motorna koordinacija
4.3.Stepen potrebnih intelektualnih sposobnosti
a)Opta intelektualna sposobnost
b)Verbalna sposobnost
c)Koncentracija i distribucija panje
d)Pamenje usmenih naloga
e)Pamenje pismenih naloga
f)Pamenje skica, crtea i detalja
g)Shvatanje prostornih odnosa
h)Shvatanje mehanikih odnosa
4.4.Potrebne osobine linosti
a)Socijalna prilagodljivost
b)Inicijativnost
c)Smisao za rad sa ljudima i rukovoenje
d)Odgovornost
e)Emocionalna stabilnost
4.5.Stepen teine i vrsta napora
a)Senzorni napor (mali, srednji, veliki, vrlo veliki)
b)Psihomotorni(mali, srednji, veliki, vrlo veliki)
c)Intelektualni napor(mali, srednji, veliki, vrlo veliki)
d)Ukupni psiholoki napor(mali, srednji, veliki, vrlo veliki)
5.Fiziko optereenje-teina rada
5.l.Vrsta optereenja i trajanje optereenja (Nema, Povremeno, esto, Stalno)
a)Sedenje
b)Stajanje
c)Hodanje
d)Prinudni poloaj tela
e)Podizanje i noenje tereta
-Uestalost i broj dizanja na jedinicu vremena
-Pojedinani teret u Kg
f)Angaovanje velikih miinih grupa( preko 60% miine mase)
g)Angaovanje malih miinih masa(sistem aka)
26
5.2.Optereenje pojedinih delova tela i trajanje optereenja(Nema, Povremeno, esto,

Stalno)
a)Desna ruka (Prsti-aka)
b)Leva ruka (Prsti-aka)
c)Desna ruka(aka-podlaktica)
d)Leva ruka(aka- podlaktica)
e)Stopalo (desno- levo)
f)Noga (Desna - Leva)
g)Trup (Lea i ramena)
5.3.Vrsta rada (Preteno dinamian ili preteno statian)
5.4.Teina rada (Lak, Srednje teak, Teak, Vrlo teak).
6.Objektivni pokazatelji uslova radne sredine (izmerene i dozvoljene vrednosti)
6.1.Mikroklima
a)Temperatura vazduha
b)Relativna vlanost vazduha
c)Brzina strujanja vazduha
d)Toplotno zraenje
6.2.Osvetljenost prostorije
a)Prirodna
b)Vetaka
6.3.Buka
a)Intenzitet u dB 9Ekvivalentni nivo)
b)Analiza spektra buke
6.4.Vibracije
6.5. Praina
a)Gravimetrijski (Ukupno mg/m 3)
b)Procenat slobodnog SiO2
c)Broj estica na cm 3 veliine do 5 mikrona (Koniometrijska metoda)
6.5.Hemijske tetnosti
6.6.Bioloki agensi
6.7.Zraenja
a)Jonizujua
b)Nejonizujua
7.Specifinosti i zahtevi rada
7.1.Potreban pol (Muki, enski, Sve jedno)
7.2.Potrebne godine starosti (od do)
7.3.Potrebno radno iskustvo
7.4.Potrebne zdravstvene sposobnosti i osobine izvrioca poslova
7.5.Reim rada
a) Rad u smenama
b)Rad u turnusu
7.6.Nedeljni fond radnih asova
7.7.Odmori u toku rada (Jednokratna pauza od 30 minuta ili drugi oblici
i vreme pauze)
7.8.Sadraj pauze (Uzimanje obroka, rekreacija i drugo)
8.Podaci o merama zatite na radu
8.1.Snabdevenost linim zatitnim sredstvima
8.2.Osiguranje d udara elektrine struje
27
8.3.Spreavanje nastanka poara i ekspolzija

8.4.Osiguranje potrebnih puteva za prolaz, transport i evakuaciju)
8.5.Osiguranje od delovanja opasnih supstanci i zraenja
8.6.Posebne mere zatite radnika
a)lina zatitna sredstva
b)tehni;ko-tehnoloke mere
c)zdravstvene mere (preventivni pregledi)
d)organizaciono-normativne mere
9.Pokazatelji rizika povreivanja
9.1.Godinja stopa povreda na 100 radnika
9.2.Procenat tekih povreda
10.Evidencija radnika proglaenih invalidima rada na ovom radnom mestu
11.Evidencija hronino obolelih radnika na ovom radnom mestu
12.Odsutnost sa posla zbog blesti i povreda na tom radnom mestu
13.ZAKLJUAK
a)Da li radno mesto ima karakter poslova i zadataka sa posebnim uslovima rada
b)Izvriti kategorizaciju radnog mesta sa odreivanjem stepena rizinosti u 4
kategorije:
I.kategorija-Optimlni uslovi
II.kat.-postoje tetnosti u granicama dozvoljenih vrednosti i
nema opasnsti po zdravlje radnika
III.kat.-postoje tetnosti iznad dozvoljenih vrednosti i one mogu
izazvati reverzibilne promene.To su radna mesta sa pose-
bnim uslovima rada
IV kat.-postoje tetnosti koje mogu izazvati trajne patoloke
promene .To su radna mesta sa posebnim uslovima rada
c)Dati predloge i mere zatite (Tehnike, medicinske, organizacione).
PRIKAZ KARTONA RADNOG MESTA SA POSEBNIM

USLOVIMA RADA
1.Zadatak radnog mesta :Kuvanje i pakovanje kalijevog sapuna i bitumenskih

lakova
2.Opis i popis poslova:Na ovom radnom mestu se obavlja proces kuvanja sapuna i
bitumenskih boja i lakova.Koriste se sledea sredstva za rad : kazan za kuvanje,
cisterna za skladitenje, lopata za sipanje materijala, krpe, kutlae i kaike za
meanje.
-radne zadatke dobija od poslovoe
-vri pripremu kazana i sirovina za ariranje
-sam pomou rune lopate vri ariranje kazana sa sirovinama
-kontrolie kuvanje sapuna i lakova sa povremenim meanjem kutlaom
-vri istakanje i ujedinjenje bitumenom
-jednom nedeljno vri pranje kazana rastvorom natrijum hidroksida
-rad obavlja u stojeem poloaju
-u procesu rada bitumen isparava
28
-tokom rada je stalno prisutna opasnost od povrede i zadobijanja opekotina usled

prskanja vrele tenosti
-tokom rada radnik koristi radno odelo i rukavice
3.Materijal sa kojim se radi:Vie masne kiseline,Natrijum hidroksid, kalijum
hidroksid, bitumen i druge prirodne i sintetike smole.
4.Karakteristike rada:
a)U telesnom pogledu rad je naporan
b)Rad zahteva preteno snagu miia ruku
c)Za izvoenje radnih operacija preteno se koriste obe ruke
d)Ritam rada je vezan za zadatke
e)Radnik mora raditi srednje brzo
f)Rad se sastoji u obavljanju razliitih operacija
g)Rad je povremeno statan i povremeno dinamian
5.Telesne aktivnosti koje rad ukljuuje:
Poloaj tela pri radu:stajnje, sagibnje, hodanje
U toku radnih operacija radnik se penje nekoliko puta uz metalne stepenice na visinu
od 2m i vri runo meanje smese u kazanu.Stepenice su montane i ograene.
Za izvoenje radnih operacija potrebna je bobra okulomotorna koordinacija
6.Psiholoki zahtevi radnog mesta:
a)Potrebna inteligencija:prosena
b)Potreba shvatanja mehanikih odnosa:prosena
c)Potreba shvatanja prostornih odnosa:prosena
d)Potreba shvatanja odnosa meu povrinama:prosena
e)Pri radu je potrebna koordinacija opaanja i pokreta:prosena
f)Pri obavljanju radnih operacija potrebno je:razumevanje radnog naloga,
snalaljivost i odgovornost
g)potreban vid na blizinu:prosean
h)Potreban vid na daljin: prosean
i)Kolorni vid: nije potreban
j)Vidni yadaci radnog mesta su u vezi: manje preciznih radova
k)Potrebna sluna osetljivos: normalna
l)Potrebna brzina reagovanja na radnom mestu: prosena
m)Potrebna spretnost ruku: prosena
n)Planiranje posla: nije potrebno
o)Potrebna inicijativa srednja
p)Potrebna taktinost u radu : dobra
q)Potrebna emocionalna stabilnost : strednja
r)Mentalni napor :srednji
7.Uvid u profesionalni traumatizam

a)Mogunost povreivanja na radnom mestu : postoji od mehanikih udara i povrede
vrelim predmetima.
b)Ugroeni delovi tela :prsti ruku i oi
c)Mogunost povrede na radnom mestu : prosena
8.Karakteristike radne prostorije

a)Subjektivna procena uslova radne sredine : hladan pogon, vlaan pogon i prisustvo
neprijatnih mirisa
29
b)Mikroklimatska merenja:
-Temperatura vazduha: 12,5 o C MDK=17-22
_Relativna vlanost: 74% MDK=75%
-Brzina strujanja vazduha :0,22 m/sec MDK=o,3 m/sec
c)Fiziko hemijska merenja
-Buka; 77 dB(A) MDK=80 dB(A)
-Praina
Konimetrijski(/cm3) 70 MDK=1750
% estica ispod 5 mikrona 92
-Osvetljenost 450 Lx Potrebno=80-150
-Hemijske nokse
Kalijev hidroksid 2,8 mg/m3 MDK=2mg/m3
Nafta 110 mg/m3 MDK=300 mg/m3
Vajtpirit 220 mg/m3 MDK=300 mg/m3
Homolozi benzena(toluol) 30 ppm MDK=60 ppm
d)Komentar o rezultatima merenja:
Mikroklima izvan zone komfora.Hemijske nokse: KOH iznad MDK, a koncentracije
toluena, nafte i vajtpirita u granicama MDK ali iznad optimalnih.
9.Organizaciono personalni podaci
a)rad se obavlja u jednoj smeni
b)Posao se prima od poslovoe i predaje istom
c)Osnov za rad je usmni nalog
d)Radnik obavlja posao:sam ili u prisustvu drugih lica
e)Rad se obavlja :na osnovu uvebanosti
f)Na radnom mestu se obavljaju :Od poetne do zavrne operacije
10.Profesionalne tetnosti na radnom mestu:
-Niska temperatura
-KOH , NaOH
-Buka
-Homolozi benzena (toluen)
11.Zakljuak
Radno mesto Kuvanje i pakovanje kalijevog sapuna i bitumenskih lakova, na osnovu
dobijenih rezultata ima tretman radnog mesta sa posebnim uslovima rada i tretira se
kao radno mesto sa rizikom III stepena.
12.Medicinske kontraindikacije za rad na ovom radnom mestu:
-Hronina oboljenja respiratornog sistema
-Organska oboljena CNS-a
-Epilepsija
-Psihijatrijsa oboljenja
-Oboljenja krvi i krvotvornih organa
-Oboljenja jetre, bubrega, polnih lezda
_Poremeaji ovarijalno menstrualng ciklusa,ene u graviditetu i laktaciji,
-Osobe mlae od 18 godina,
-Hronini alkoholizam
-Oboljenja endokrinog sistema
13. Mere prevencije:
Obavezni pregledi radnika na 12 meseci.
Lina zatitna odea i obua za zimski i letnji period
30
Opta higijena radnih prostorija

Redovno pranje ruku vodom i sapunom
Lokalna ventilacija iznad kazana za kuvanje
Opta ventilacija
Skraenje radnog vremena na 7 sati dnevno
Uvean godinji odmor za 5 radnih dana.
14.Evidencija radnika koji trenutno rade na ovom radnom mestu:

Ime i rezime Pol Godna roenja Radni sta na ovom mestu
D.B. M 1939 25 godina
D.D. M 1940 30 godina
15.Evidencija radnika profesionalno obolelih i povreenih na ovom radnom
mestu:Nema evidentiranih profesionalnih oboljenja i povreda.
16.Evidencija o nastaloj invalidnosti radnika sa ovog radnog mesta:Nema
registrovanih invalida rada
17.Evidencija horino obolelih radnika na ovom radnom mestu:
_D.B.-Hypertensio arterialis labilis
-D.D.-Hypertensio arterialis i Syndroma dyspepticum
Potpisi lanova tima koji je izvrio analizu:
9. LINA ZATITNA SREDSTVA
Lina zatitna sredstva slue da zatite odreeni organ, organski sistem, delove tela
radnika ili ceo organizam radnika od delovanja odreene nokse. Ova sredstva se
upotrebljavaju samo kada ne postoji mogunost primene drugih mera zatite na
radu.Efikasna zatita linim zatitnim sredstvima treba da ispuni nekoliko uslova:
Lina zatitna sredstva treba da potpuno odgovaraju svojoj nameni, odnosno treba da
radnika uspeno zatite od odreenih noksi ili da dejstvo tetnosti svedu na
dozvoljenu meru.
1. Lino zatitno sredstvo treba da bude tako konstruisano da radniku na priinjava
dodatne napore pri upotrebi niti da oteava njegov normalan rad.
2. Lina zatitna sredstva moraju biti sainjena od materijala koji omoguavaju lako
odravanje u istom i ispravnom stanju.Materijal od koga su izraena sredstva
mora biti otporan prema koroziji, promeni temperature , dejstvu dezinfekcionih
sredstava ,kidanju, udaru ili lomu, ne sme biti zapaljiv i treba biti otporan na
dejstvo elektrine struje.
31
3. Lina zatitna sredstva moraju biti tako konstruisana da potpuno odgovaraju

antropometrijskim karakteristikama radnika.
4. Materijal od koga se izrauju ova sredstva ne sme da ima neugodan miris, da
nadrauje kou ili pusta boju.
Lina zatitna sredstva su podeljena prema nameni i delu tela, organa ili sistema koji
tite na:
Sredstva i opremu za zatitu glave,
Sredstva i opremu za zatitu oiju i lica,
Sredstva i opremu za zatitu organa za disanje,
Sredstva i opremu za zatitu ruku,
Sredstva i opremu za zatitu nogu,
Sredstva i opremu za zatitu runog zgloba, ramena i kime i
Sredstva i opremu za zatitu tela i trbunih organa.
Sredstva i oprema za zatitu glave
Zatitni lem
Zatitni lem slui za zatitu glave od mehanikih udara i zatitu od dejstva elektrine
struje. On mora potpuno pokrivati gornji i zadnji deo lobanje i mora imati obod za
zatitu ela i vrata.Izrauje se u dve veliine i ima ugodnu kolevku koja se moe
podeavati prema veliini glave.Zatitni lemovi treba da ispune odgovarajue uslove:
da su izdrljivi na deformacije i probijanje,
da mogu da ublae udare,
da se lako odravaju
da su izraene od materijala koji nije zapaljiv i koji je otporan na dejstvo vode,

kiselina i toplote,
mora biti izraen od materijala koji ne sprovodi elektrinu struju.

Zavisno od namene zatitni lem se izrauje od poliamida, polietilena, poliestera,
koe, aluminijuma i sl.Na glavi lei preko zvezdaste kolevke a odstojanje unutranje
povrine lema od povrine glave iznosi najmanje 25 mm.Kolevka lema se izrauje
od tekstilnih traka a uvrena je preko obrua od koe ili plastine materije za
unutranji zid tela lema pomou koga se regulie veliina prema glavi.
lemovi koji se koriste za rad u mraku treba da imaju na eonoj strani dra za
svetiljku. Po potrebi lemovi treba da imaju drae za usne titnike, titnike za oi i
zatitne naoari.
U sluaju da pored opasnosti od mehanikih udara na radnom mestu postoji i izvor
toplotnog zraenja, lem mora biti izraen od materijala koji se ne deformie.Kod
ekspozicije niskim temperaturama lem ima dodatne delove od vune ili krzna koji
treba da zatite glavu radnika od hladnoe.Pri radu u vlanim pogonima koristi se
lem od materijala koji ne upija vlagu.
Kapuljae
Na radnim mestima gde je potrebna samo zatita glave od toplotnog zraenja koriste
se kapuljae od azbestne tkanine sa aluminijumskom folijom. Ove kapuljae mogu
32
biti izraene zajedno sa titnikom za lice, vrat i ramena, pri emu se za zatitu oiju
ugrauju specijalna kobalt stakla.
U pogonima gde postoji mogunost kvaenja koriste se kapuljae od nepromoivih
tkanina, koje mogu biti podeene za spajanje sa titnicima za oi i lice ili sa
respiratorima i gas maskama.
Za zatitu od mikrotalasnog zraenja koriste se kapuljae od materijala koji je protkan
metalnim nitima bakra, aluminijuma ili mesinga.
Kape
Koriste se za zatitu od hladnoe a sainjene su od koe, postavljene krznom kojima

se pored glave titi potiljak i ui.
Na radnim mestima gde postoji opasnost da rotirajui delovi maina zahvate kosu
radnika koriste se zatitne kape izraene od pamunih tkanina tako da se obuhvati
itava kosa i onemogui kontakt sa rotirajuim delovima.
Pri radu u uslovima visoke zapraenosti koriste se kape od gusto tkanih materijala
koji se lako odravaju u istom stanju.
Sredstva i oprema za zatitu oiju i lica
Zatitne naoari
Postoje razne vrste naoara zavisno od tetrnosti od koje treba da tite.
Zatitne naoari sa providnim staklom
Ove naoari su namenjene za zatitu oiju od leteih estica obraivanog materijala i

iskri i izrauju se u tri tipa:
Radi zatite oiju pri radovima koji se izvode runo (turpijanje, malterisanje,
bojenje, meanje) gde postoji opasnost od povrede sitnim esticama koje
dospevaju do oiju malom brzinom iz eonog pravca koriste se zatitne naoari od
standardnog okvira i prirodnog stakla koje mora da ima debljinu od 2,5 do 3,5 mm
i da bude blago ispupeno.
Radi zatite oiju pri mainskim radovima kao to su buenje, struganje, glodanje
gde postoji opasnost od povrede esticama koje uleu u oko veim brzinama iz
eonog i bonog pravca koriste se naoari od okvira sa bonom zatitom .
Radi zatite oiju od povrede krupnim esticama ili varnicama koje doleu
velikom brzinom iz eonog i bonog pravca (pri kovanju, klesanju, rendisanju,
buenju) koriste se naoari od dva okulara meusobno spojenih mostom koji se
podeava prema razmaku izmeu oiju od tripleks stakla .
Zatitne naoari sa tamnim staklima
Koriste se radi zatite oiju od jake svetlosti, leteih varnica, toplotnog,

ultraljubiastog zraenja kao i od leteih estica pri radovima naelektrolunom
varenju .
Za zatitu od laserskog zraenja koriste se naoari sa specijalnim tamnim staklima
33
Zatitne naoari sa kobalt staklima
Koriste za zatitu oiju od istovremenog dejstva svetlosnog i toplotnog ztraenja pri

radovima na topljenju i livenju metala, lemljenju, varenju, metaliziranju kao i od
dejstva jakog ultraljubiastog zraenja pri gasnom i elektrolunom
zavarivanju.Zatitna stakla se izraiju u 12 razliitih zasenjenja.
Zatitne naoari sa metaliziranim staklima
Zatitne naoari sa metaliziranim staklima ili metalnom mreom koriste se za zatitu

oiju od dejstva mikrotalasnog zraenja.
Sredstva i oprema za zatitu organa ula sluha
Za zatitu organa sluha od prekomerne buke predvieno je korienje:

-vate za zatitu sluha od buke intenziteta do 75 dB
-unog epa-antifona-za zatitu sluha od buke intenziteta do 85 dB
-unog titnika za zatitu sluha od buke intenziteta do 105 dB.
Vata
Upotreba vate ili nekih vlaknastih plastinih materijala koji ine neformirani ep
smanjuje ujnost buke za 5-10 dB.
Formirani ep-antifon
Izrauje se u tri veliine zavisno od prenika spoljanjeg unog kanala.Sainjeni su od
materijala koji koji loe prenosi zvuk, ne nadrauje uni kanal i lako se odrava, pere
i dezinfikuje, koji nije lako zapaljiv, ne puta boju i ne menja oblik pri temperaturi
tela.Oni smanjuju ujnost zvuka za 15 dB.
Uni titnici
Namenjeni su za zatitu sluha od buke na mestima gde njen intenzitet ne prelazi 105
dB.Sastoje se od dve koljke i elastinog polukrunog nosaa.Oni moraju potpuno da
obaviju une koljke , da omogue prileganje koljke uz glavu i nesmetano noenje
zatitnih i korekcionih naoara.Oni treba da umanje ujnost buke za najmanje 25 dB.
Zatitne kacige
Zatitne kacige se koriste na radnim mestima gde intenzitet buke prelazi 105 dB.One
umanjuju i kotanu sprovodljivost buke.
Sredstva za zatitu sluha protiv buke treba da omogue prijem zvunih informacija iz
tehnolokog procesa kao to su upozorenja, komande, signali opasnosti to zahteva
da budu opremljena akustikim filtrima koji priguuju buku i omoguavaju
proputanje frekfencija govornog podruja i zvunih signala.
Sredstva i oprema za zatitu organa za disanje
Podela sredstava za zatitu organa za disanje prema vrsti zagaivaa:

1.Respiratori - za preiavanje vazduha od aerosola,
34
2.Zatitne maske- za zatitu od gasova i para sa cedilom za preiavanje vazduha i

3.Izolacioni aparati - koriste se u sluaju sniene koncentracije kiseonika.
Podela sredstava za zatitu organa za disanje prema nainu delovanja:

1.Zatitna sredstva na bazi filtracije (respiratori, gasne maske) koja se koriste kada je
sadraj kiseonika vei od 16 %,
2.Zatitna sredstva na bazi izolacije( cevne maske, izolacioni aparati )koji se koriste
kada koncentracija kiseonika iznosi manje od 16%.
Respiratori
Postoje etiri vrste respiratora:
1. Respirator za zatitu organa za disanje od grube, neagresivne i neotrovne praine,
2. Respirator za zatitu organa za disanje od fine industrijske praine koja ne sadri
slobodan silicijum dioksid,
3. Respirator za zatitu organa za disanje od fine indujstrijske praine, dima i magle,
koji sadre slobodan silicijum dioksid ili radioaktivne estice i
4. Respirator za zatitu organa za disanje od fine indujstrijske praine ili od tetnih
para u manjim koncentracijama.
Respiratori se izrauju u dva oblika:
a- respirator sa filtarskim elementima koji se sastoji od poluobrazine koja pokriva
usta, nos i deo lica, filtra, ventila za izdisanje i trake za privrivanje i podeavanje,
b- respirator kod koga poluobrazina istovremeno predstavlja i filtarski elemenat i
sastoji se od poluobrazine, ventila za udisanje, ventila za izdisanje i trake za
privrivanje.
Gasne maske
Gasna maska slui za zatitu organa za disanje od tetnih gasova, para i aerosola u
uslovima kada u radnoj atmosferi ima najmanje 16 % kiseonika i kada je
koncentracija tetrnih gasova i para manja od 2%.Da bi se upotrebila gasna maska
potrebno je da se zna sastav gasa. pare ili aerosola u radnoj sredini.Gasne maske se
prizvode u tri oblika:
1. Gasna maska sa obrazinom koja slui za zatitu organa za disanje i oiju od
kodljivih i nagrizajuih gasova ili para.Ona se sastoji od obrazine sa ugraenim
zatitnim staklima, ventila za udisanje, elasti!ne podesne trake za noenje i
spojnice za prikljuak cedila ili rebraste cevi.
2. Gasne maske sa poluobrazinom za zatitu od kodljivih gasova ili para koja se
sastoji od poluobrazine, ventila za udisanje, ventila za izdisanje i elastinih
podesnih traka.
3. Gasne maske sa usnikom koje se koriste za kratkotrajnu zatitu od kodljivih
gasova ili para a sastoje se od cedila, usnika, ventila za izdisanje, ventila za
udisanje i elastinih podesnih traka.
Najznaajniji deo gasne maske predstavlja cedilo. Ono se sastoji od kutije u kojoj je
smeteno sredstvo za upijanje tetnih gasova i para.Postoje 12 vrsta cedila i ona se
oznaavaju slovima i bojom prema vrsti tetnosti za koju su namenjena. Cedila koja
slue za zatitu od ivinih para su oznaena sa Hg,sive su boje sa crnom
trakom;cedila koja tite od hlorovodonine kiseline oznaena su slovom J,crvene su
boje sa plavom trakom; cedila koja tite od amonijaka oznaena su sa K i zelene su
35
boje;cedila koja tite od vodonik sulfida su oznaena sa L, ute su boje sa crvenom

trakom itd.
U cedilu se kao adsorbens najee koristi aktivni ugalj, silika gel i druge zrnaste
materije natopljene razliitim hemijski aktivnim materijama koje reaguju i neutraliu
materiju iz vazduha za koju je cedilo namenjeno.Gasne maske mogu tititi samo od
jedne nokse (monovalentne gasne maske) ili od veeg broja tano definisanih noksi
(polivalentne maske).
Pre upotrebe gasne maske mora se identifikovati vrsta kodljivog gasa ili pare i
proceniti njegova koncentracija u vazduhu radne sredine koja ne sme prei 2 vol.
%.Ukoliko je koncentracija kiseonika u vazduhu radne sredine manja od 16% gasna
maska se ne sme upotrebiti.Potrebno je znati i koliko vremena se moe koristiti jedno
cedilo do zasienja toksinim gasom, to zavisi od njegove veliine, koncentracije
toksinog gasa i vrste rada koju radnik obavlja.U sluaju da je koncentracija
toksinog gasa u radnoj sredini vea a fiziki rad nosioca maske intenzivniji utoliko
e vtreme trajanja cedila biti krae.
Izolacioni aparati
U sluaju da je koncentracija tetnih gasova, para, magle i dima u radnoj atmosferi

tolika da je sadraj kiseonika manji od 16% za zatitu organa za disanje se koriste
sledei izolacioni aparati:
cevna maska sa dovodom istog vazduha udisanjem,
cevna maska sa dovodom komprimovanog vazduha,
cevna maska sa kapuljaom i lemom,
izolacioni aparati sa kiseonikom ili komprimovanim vazduhom i
kiseonini samospasilac.
Cevna maska sa dovodom istog kiseonika udisanjem Koristi se u sluaju kada za

dovod istog vazduha nije potrebna cev dua od 10 metara.Ona se sastoji od obrazine
sa ugraenim zatitnim staklima ili poluobrazine sa ventilima za udisanje i izdisanje,
podesivih traka za noenje obrazine ili poluobrazine, prikljuaka za revraste cevi za
disanje, dovodne cevi za ist vazduh sa filtrom i rune duvaljke ili meha.
Cevna maska sa dovodom komprimovanog vazduha pored ovih delova ima i izvor
komprimovanog vazduha koji mora biti ist i bez mirisa.Potrebno je obezbediti dotok
vazduha od 140 l/minuti.
Cevna maska sa kapuljaom ili lemom se koristi na radnim mestima gde postoji
mogunost kvaenja glave i vrata ili opasnost od mehanikih povreda.
Izolacioni aparati sa kiseonikom ili komprimovanim vazduhom imaju sopstveni izvor
snabdevanja istim vazduhom.
Kiseonini samospasilac se koristi za zatitu od visokih koncentracija ugljen
monoksida.Njime se obezbeuje ist vazduh u trajanju od 45 minuta i sastoji se od
boce sa kiseonikom pod pritiskom od 30 000 kPa, posude sa aktivnom materijom,
kese za disanje, ventila za regulisanje pritiska kiseonika, rebrastog creva sa usnikom i
tipaljkom za nos.
Samospasilac
36
Samospasilac je lino zatitno sredstvo koje titi od ugljen monoksida.Dejstvo

samospasilaca se zasniva na hemijskoj reakciji u kojoj se uljen monoksid pretvara u
ugljen dioksid posredstvom oksida mangana, bakra ili molibdena. Pri ovoj reakciji se
stvara toplota , to je znak da je samospasilac ispravan.Jednom upotrebljen aparat se
ne sme vie koristiti.Ovaj aparat moe efikasno tititi od ugljen monoksida
maksimalno 30 minuta.Aparat se sastoji od kutije (telo samospacioca) koja sadri
oksid metala, usnika sa tipaljkom za nos, ventila za udisanje i izdisanje, katalizatora
i filtra za grubu i finu prainu.
Sredstva i oprema za zatitu ruku

Za zatitu ruku se koriste razliiti tipovi rukavica.
1. Kone zatitne rukavice-za zatiti ruku na radnim mestima gde postoji opasnost od
povreda kao to su ubodi, posekotine, ogrebotine, opekotine od iskri ili toplote i
smrzotine pod dejstvom hladnoe.
2. Kone zatitne rukavice sa elinim zakovcima ili ploicama-koje se koriste na
radnim mestima na kojima zbog grubosti poslova obine kone rukavice ne
pruaju dovoljnu zatitu.
3. Rukavice od azbesta- za zatitu ruku od otvorenog plamena, jako zagrejanih
predmeta i toplotnog zraenja prilikom livenja ili valjanja elika i drugih metala.
4. Rukavice za varioce- za zatitu ruku od iskri rastoplenog ili usijanog metala,
ultraljubiastog i toplotnog zraenja i za zatitu od opekotina usled dejstva vrelih
predmeta koje se irauju od hromirane koe.
5. Zatitne rukavice od od prirodne ili sintetike gume koje tite od uticaja vode,
nagrizajuih materija, toksinih materija, biolokih agenasa, etra i alkohola.Postoje
tri tipa rukavica : lake(za zatitu ruku na poslovima gde se zahteva velika
osetljivost ula dodira), srednje ( koriste se za zatitu ruku na poslovima gde se
trai umerena osetljivost) i teke (za zatitu ruku na poslovima gde nije potrebna
osetljivost ula dodira a prisutna je opasnost od mehanikih oteenja).
6. Zatitne rukavice otporne prema rastvaraima-za zatitu ruku pri radu sa
alifatskim, aromatinim i hloriranim ugljovodonicima, alkoholima, estrima,
etrima, ketonima, kiselinama i uljima.
7. Gumene rukavice za elektriare-koriste se za zatitu od elektrine struje.Postoje
dve vrste ovih rukavica.Jedne se koriste za rad u elektrinim postrojenjima u
kojima napon ne prelazi 650V, a druge za rad pod naponom do 3000 V.
8. Antivibracione rukavice -za zatitu od lokalnih vibracija.Izrauju se od koe,
postavljene su filcom a izmeu ova dva sloja se nalazi materijal koji amortizuje
vibracije( najee je to mikroporozna guma).One istovremeno tite i od
mehanikih udara i nepovoljnog dejstva poviene ili sniene temperature.
9. Rukavice od olovne gume- za zatitu od jonizujueg zraenja.
10. Rukavice tamne boje od koe i filca - za zatitu od laserskog zraenja.
Sredstva i oprema za zatitu nogu
Od sredstava za zatitu kolena i potkolenica koristi se:

37
1. Zatitna kolenica- kod poslova koji se obavljaju kleei na suvom tlu.

Upotrebljavaju je rudari u suvim jamama, tapaceri asfalta i parketari.Moe biti
izraena od koe ili da bude ojaana zakivicama pri emu je zatita bolja.
2. Potkolenica- za zatitu nogu od pada tekih tereta, udara seiva razliitog alata,
opekotina usled prskanja usijanog ili rastopljenog metala i mehanikih povreda
kod transportnih i umskih radnika, tesara, rudara. Postoji nekoliko vrsta
potkolenica:
a)Kona potkolenica- za zatitu nogu od opekotina i mehanikih povreda.
b)Armirana potkolenica- za zatitu od povreda usled udara i pada predmeta ili
alata. Izraena je od koe koja je sa unutranje strane obloena vunenim filcom od
dva sloja izmeu kojih se nalaze eline elastine trake.
c)Azbestna potkolenica-za zatitu od toplotnog zraenja i uarenih varnica
rastopljenog metala.
Za zatitu stopala koriste se:
1. Zatitna elektroizolaciona obua koja je namenjena radnicima koji rade sa
ureajima pod naponom preko 650 V dok se za rad pod naponom do 1000 V
koriste elektroizolacione cipele u vidu kaljaa, a za rad pod naponom preko 1000
V elektroizolacione izme koje se nose preko obine obue.
2. Zatitne cipele sa elinom kapicom se koriste na poslovima gde postoji opasnost
od pada, pritiska tekih predmeta i mehanikih udara.
3. Zatitne cipele sa drvenim djonom se koriste na poslovima na kojima se radnik
kree po jako zagrejanim povrinama.
4. Gumene izme sa zatitnom kapicom i elinim tabanicama za zatitu stopala na
radnim mestima gde postoji opasnost od povreda tabana ubodom.
5. Gumene izme- za rad u vlanim pogonima i u ribarstvu.
Sredstva i oprema za zatitu runog zgloba, ramena i kime
U cilju obezbeenja stabilnosti runog zgloba pri velikim naprezanjima i za zatitu

zgloba od vibracija runog alata koristi se koni titnik za runi zglob.
Za zatitu ramena pri noenju predmeta teih od 15 kg, pri noenju tereta sa otrim
ivicama, pri noenju jako toplih ili jako hladnih predmeta koristi se koni titnik za
rame.On je izraen od koe, postavljen je filcom u dva sloja izmeu kojih se nalazi
izolacioni sloj od pamuka, plastinog ili nekog drugog materijala debljine od
najmanje 15 mm.
Sredstva i oprema za zatitu trbunih organa
U cilju zatite trbunih organa od mehanikih povreda pri runoj ili mainskoj obradi
drveta ili metala koristi se koni pojas ili specijalno ojaana kona kecelja.
Sredstva i oprema za zatitu tela
Radi zatite od delovanja tetnosti koristi se razna zatitna odea:

1. Odelo od platna u obliku kombinezona ili iz dva dela(kaput i pantalone)-koristi se
na radnim zadacima kada je radnik izloen prljanju ili dejstvu praine (montaa i
demontaa, ienje, pranje, odmaivanje, konzerviranje, mlevenje,
drobljenje).Materijal mora biti takvog tkanja da spreava lako prodiranje praine,
38
boje, maziva i drugih noksi do koe radnika.Zatitno odelo za rad na mainama sa

rotirajuim ili pokretnim delovima mora nalegati tesno natelo, a krajevi rukava i
nogavice pantalona moraju biti privijeni uz telo pomou traka sa dugmadima.
2. Odelo od impregniranog nepromoivog platna za rad u komunalnoj slubi na
iznoenju smea, ienju ulica, za rad u mokrim jamama, ribarenju i ono nesme
proputati vodu.
3. Odelo od gumiranog platna za rad sa nagrizajuim otrovnim materijama, za rad sa
zaraznim materijalom i za rad u vodi.Ovo odelo mora biti izraeno od materijala
koji izloen direktnom dejstvu kiseline ili baze u toku najmanje osam asova
ostaje nepromenjen.
4. Odelo od azbesta ili aluminijumskih folija za rad kod industrijskih pei, kao i pri
livenju , topljenju metala ili pri gaenju poara.
5. Azbestne preage za zatitu od direktnog ili reflektovanog toplotnog zraenja i
opekotina usled dejstva uarenih varnica.
6. Preaga od koe sa zakovicama ili elinim ploicama za zatitu od mehanikih
udara.
7. Kona preaga za staklare za zatitu od posekotina ili uboda pri radu sa staklom.
8. Kine kabanice za zatitu od nepovoljnih atmosferskih uticaja.
III. PROCENA STANJA I FUNKCIJE SISTEMA I ORGANA
1.PROCENA STANJA I FUNKCIJE HEMATOPOEZNOG

SISTEMA
39
Veliki broj profesionalnih tetnosti najpre deluje na hematopoezni sistem izazivajui

pojavu patolokih elemenata u crvenoj i beloj krvnoj lozi ili remetei broj crvenih i
belih krvnih elemenata mnogo pre od pojave klinike slike nastalog oboljenja.
1. PROMENE U CRVENOJ KRVNOJ LOZI
.Promene u broju eritrocita u perifernoj krvi
Normalan broj eritrocita iznosi izmeu 4,5-5,0 x10 12/L za mukarce i 4,0-4,5 x 10
12
/L za ene, dok su normalne vrednosti hemoglobina za mukarce 7,8-10,9 mmol/L
odnosno 7,1-9,6 mmol/L za ene.
Smanjenje broja eritrocita ili hemoglobina (anemije) ili i jednog i drugog se mogu
javiti kod ekspozicije nekim profesionalnim tetnostima: pare tekih metala (npr.
olovo), organski rastvarai, pesticidi i druge nokse koje deluju hematotoksino.
Poveanje broja eritrocita i koliine hemoglobina (poliglobulija) se javlja kod
visinske bolesti.
Mladi i patoloki eritrociti u perifernoj krvi
Sazrevanje eritrocita se deava u kotanoj sri pa se u perifernoj krvi nalaze mahom

zreli eritrociti.Kod nekih patolokih stanja javlja se povean broj mladih ili patoloki
izmenjenih elija eritrocitne loze kao to su:
a) Bazofilno punktirani eritrociti (BPE)
Izgled: eritrociti sa bazofilnom punktacijom imaju normalnu veliinu ili su neto vei
od zrelih, normalnih eritrocita. Granulacije koje primaju baznu boju su izolovane,
zaobljene i nepravilno posejane u eritrocitu a nekad su poreane po periferiji
eritrocita. Broj punktacija varira od 2-10-20 u jednom eritrocitu.
Nain bojenja: preparat se boji po metodi Gimza-Romanovski (svetlo plavo) ili po
Hamell-ovoj metodi (teget).
Osnovni sadraj nastale punktacije je ribonukleinska kiselina.Ona je osnovni
elemenat bazofilije eritroblasta i svih mladih elija koje imaju aktivan
metabolizam.Punktacije u bazofilno punktiranim eritrocitima su zaostatak bazofilije
eritroblasta nastale poremeajem normalnog sazrevanja usled dejstva hematotoksinih
materija pa se moe rei da BPE nije degenerativna nego neka vrsta infatilne elije.
Normalne vrednosti: 300-500 x 10-6 .
BPE se javljaju kod: anemija, trovanja tekim metalima (olovo, bizmut, iva),
trovanja organskim rastvaraima, CO, malignih oboljenja itd.
b) Retikulociti
40
Izgled: Neto su vei od normalnih eritrocita. U protoplazmi se zapaa zrnasta

materija-telaca meusobno povezanih tankim koniima dajui joj mreast izgled
(substantia reticulofilamentosa). Retikulociti su nezreli eritrociti u perifernoj krvi
nastali kao posledica poremeaja sazrevanja eritrocita delovanjem hematotoksinih
materija.
Normalne vrednosti: 0,5-1,5% u perifernoj krvi. Povean broj retikulocita se javlja
kod delovanja noksi kao i prethodni patoloki elemenat (BPE).
c) Heinz-Ehrlich-ova telaca
Izgled: plaviasto-zelenkast eritrocit zsa 1-3 Heinz-ova telaca u vidu veih grubih
tamnoplavih taaka. Nalaze se u samoj membrani eritrocita.
Pojava ovih telaaca je znak toksine zrnaste hemolize. Javljjaju se kod trovanja
amino i nitro jedinjenjima benzola i njegovih homologa (trinitrotoluola,
dinitrotoluola, trihloretilena, anilina). Svaka anemija sa pojavom Heinz-ovih telaaca
mora se shvatiti kao toksina anemija. Ova telaca se javljaju i kod toksinog dejstva
sulfanamida (dugotrajna upotreba ili predoziranje). Normalno se javljaju kod ena za
vreme menzesa i u eritrocitima make.
d) Sferociti
Izgled: mali, kuglasti, hiperhromni eritrociti koji ive samo 30 dana.

Javljaju se kod hemolitikih anemija kao zatitna reakcija.
Eritrocit se smanjuje, poveava svoju debljinu ne gubei nikada do kraja
bikonkavnost.
Sferocitoza je najvaniji hematoloki znak hemolitike anemije.
e) Siderociti
Izgled: krupniji eritrociti u ijoj protoplazmi se nalaze krupnija ili sitnija (obino oko
2 mikrona) tamnoplava zrna hemosiderina.
Njihov broj se kree od 1-2o 0/00
Javljaju se kod: anemija, trovanja olovom. ugljenmonoksidom itd.
SLiKA
.........................................................................................
2. PROMENE U BELOJ KRVNOJ LOZI
Leukociti periferne krvi sastoje se iz tri vrsta elija: granulocita, limfocita i monocita
koji imaju zajedniko poreklo od hemohistioblasta.
Kod delovanja nekih hematotoksinih materija dolazi do promena u broju leukocita,
izgledu protoplazme i jedra.
Promene broja leukocita u perifernoj krvi

41
Broj leukocita iznosi od 5-9 x10 9/L U perifernoj krvi moe doi do poveanja broja
leukocita (leukocitoza) ili do smanjivanja (leukopenija). Poveanje leukocita moe
biti uslovljeno poveanjem broja granulocita (neutrofilija, eozinofilija ili bazofilija)),
limfocita (limfocitoza) ili monocita (monocitoza).
Neutrofilija se moe javiti posle delovanja nekih profesionalnih tetnosti: olovo,iva,
arsen, fenocitin itd. Ovo poveanje broja leukocita je samo na poetku a kasnije
nastaje leukopenija zbog oteenja kotane sri.
Eozinofilija se najee javlja kod profesionalnih alergijskih oboljenja: profesionalna
bronhijalna astma, profesionalni alergijski dermatitis, parazitska oboljenja itd.
Monocitoza se obino javlja kod trovanja tetrahlormetanol-om.
Smanjenje broja leukocita (leukopenija) nastaje pod dejstvom nekih hemijskih i
fizikih agenasa: jedinjenja arsena,organski rastvarai, teki metali (olovo, iva),
jonizujue zraenje, azotna jedinjenja itd.
Patoloki oblici leukocita u perifernoj krvi
a) Toksine granulacije leukocita
Toksine granulacije leukocita predstavljaju degenerativnu pojavu citoplazme

granulocita, javljaju se u obliku zrnca i vee su od normalnih granulacija.
Pojava toksine granulacije u citoplazmi neutrofilnih granulocita kod veg broja elija
upuuje na sumnju da se radi o toksinom dejstvu na mijeloidnu lozu hemijskih,
radijacionih ili infektivnih tetnost
Odnos granulocita s patolokim i normalnim granulacijama kod jedne osobe naziva se
indeks degranulacije granulocita. Ovaj indeks ima veliki xnaaj za prognozu
oboljenja (>70% moe prethoditi fatalnom zavretku bolesti)
b) Vakuolizacija jedra
Javlja se u vidu brojnih, belih praznih upljina u jedrima leukocita. Pojava ovih
elemenata ima isti znaaj kao i pojava toksine granulacije.
c) Jedra sa karioshizmima
Na granulocitima se mogu javiti jav trnasti i pupoljasti izdanci jedara. Njihova pojava
ima isti znaaj kao i pojava toksine granulacije.
d) Binuklearni limfociti
42
Ovi limfociti imaju dva jasno odvojena jedra podjednake veliine oblika zrna kafe.
Mogu se javiti kod osoba izloenih jonizujuem zraenju a poveanje njihovog broja
upravo je srazmeran primljenoj dozi zraenja tako da se ova pojava moe koristiti u
svrhu biodozimetrije ili bar biodetekcije jonizujuih zraenja.
e) elije sovine oi
To su limfociti sa krupnim, simetrino postavljenim jedrima koja se jednom stranom

dodiruju. Njihova pojava je znak ekspozicije jonizujuem zraenju.
2. ISPITIVANJE FUNKCIJE PLUA
Ispitivanje funkcije plua se sastoji u procenjivanju ventilacije, distribucije, difuzije i

perfuzije u pluima.
ISPITIVANJE VENTILACIJE PLUA
Ispitivanje plune ventilacije se sastoji od merenja plunih volumena i kapaciteta, kao

i brzine protoka kroz disajne puteve.
U praktinom radu mere se, odnosno izraunavaju, sledei volumeni i kapaciteti:
a) vitalni kapacitet odnosno forsirani vitalni kapacitet (VC,FVC);
b) rezidualni volumen (RV) i totalni pluni kapacitet (TLC);
c) forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi (FEV1);
d) forsirani ekspirijumski protoci izmeu 25 i 75 posto forsiranog vitalnog kapaciteta
(FEF25-75) i izmeu 75 i 85 posto vitalnog kapaciteta (FEF 75-85);
e) kriva protok-volumen (FEFV-kriva).
43
Pre poetka izvoenja testova neophodno je uiniti sledee:

a) zabeleiti podatke o ispitaniku (pol, godine ivota, telesnu visinu, zdravstveno
stanje i uzimanje lekova);
b) zabeleiti uslove merenja (barometarski pritisak, sobnu temperaturu);
c) objasniti ispitaniku kako se testovi izvode uz eventualnu demonstraciju;
d) proveriti tehniku ispravnost urezaja badarenjem.
Dobijeni rezultati se uporeuju s tablinim podacima (aritmetika sredina veeg broja

razliitih rezultata dobijenih kod zdravih osoba). Ukoliko izmereni podatak odstupa
za vie od dve standardne devijacije od tablinih podataka, rezultat testa se smatra
patolokim. Najrealniji rezultati su oni koji se dobijaju poreenjem s rezultatima iste
osobe izmerenim ranije, pre nastanka oboljenja, a vrednosti se koriguju samo u
odnosu na vreme proteklo od prethodnog merenja. Za decu postoje posebne norme.
Ni jedan test posebno nije dovoljan da prui taan i dovoljan uvid u stanje ventilacije
plua, pa je stoga neophodno obaviti vei broj testova, a konanu ocenu dati na
osnovu dobijenih rezultata svih testova zajedno.
SPIROMETRIJA
Ispitivanje plune funkcije spirometrijskom metodom pretstavlja integralni deo

svakog programa ispitivanja respiratornog sistema. Testovi se izvode stojei ili sedei
pri emu je obavezna upotreba tipaljke za nos. Testiranje treba izvoditi u sobi gde je
T vazduha vea od 17 stepeni C.
Spirometrijski rezultati se uporeuju sa normama CECA iz 1983 (ove norme se
razlikuju za oko 10% niim vrednostima VC i viim vrednostima Tifeneau-indeksa
nego norme CECA iz 1971.god.). Kod interpretacije spirometrijskih rezultata plune
funkcije koristimo se jugoslovenskim kriterijumima koji su doneeni na sastanku u
Golniku (1983).
Vitalni kapacitet (Vital capacity-VC)
Vitalni kapacitet je maksimalna zapremina vazduha koja se iz plua izduva

maksimalnim ekspirijumom posle maksimalnog inspirijuma odnosno maksimalna
zapremina vazduha koja se moe udahnuti posle maksimalnog ekspirijuma (slika 1.).
Izvoenje
Posle mirnog disanja ispitivana osoba maksimalno udahne vazduh, potom sporo
izduva sav vazduh do kraja, a zatim nastavi sa mirnim disanjem. Na kraju jednog od
mirnih ekspirijuma, osoba nastavi da mirno izdie vazduh do kraja, a zatim
maksimalno udahne vazduh u plua. Mere se najmanje dva vitalna kapaciteta. Ako
saradnja nije dobra isti postupci se ponavljaju jo najmanje tri puta ili vie dok se ne
uradi dobro. Najvea izmerena zapremina uzima se kao vrednost VC.
Izraunavanje
Dobijena vrednost izraunava se u litrima u uslovima merenja zapremine vazduha na
temperaturi tela tzv. alveolarni uslovi (37*C), pri postojeem barometarskom pritisku
i potpunoj zasienosti vazduha vodenom parom (BTPS-uslovi). Ukoliko se vrednosti
izraunavaju iz spirometrijske krivulje, meri se vertikalno rastojanje izmeu taaka
44
maksimalnog inspirijuma i ekspirijuma na krivulji a vrednosti mnoe sa BTPS

faktorom. Dobijene vrednosti se uporeuju sa normom. Smanjenje za vie od 20%
(dve standardne devijacije), smatra se patolokim odstupanjem.
Smanjenje VC moe se rangirati u:
a) lakog stepena (79-65% od tablinih podataka),
b) srednjeg stepena (64-50% od tablinih podataka) i
c) tekog stepena (manje od 50% od tablinih podataka).
Forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi (FEV1)
To je zapremina vazduha koja se izduva u toku prve sekunde forsiranog ekspirijuma

posle maksimalnog inspirijuma (slika 2).
Izvoenje
Ispitivana osoba maksimalno inspirira, kratkotrajno zadri vazduh, a zatim brzo,
snano i potpuno izduva vazduh do kraja. Pisa na spirometru se pokree brzinom
(najmanje) 2cm/s (najbolje vie od 4cm/s). Izmere se najmanje 3 FEV1- i uzima
najvea vrednost.
Izraunavanje
Najpre se izmeri rastojanje izmeu poetnog nivoa i take na krivulji, koji oznaava
kraj prve sekunde. Dobijena numerika vrednost se izraava u litrima, mnoi sa
odgovarajuim BTPS faktorom ( za spirometrijski aparat i temperaturu vazduha).
Tako korigovani FEV1 poredi se sa tablinim normama (CECA).
Dobijeni podaci merenja su patoloki ukoliko su smanjenja za vie od 20% od
tablinih (CECA).
Smanjen FEV1 se mo1e stepenovati:

a) lak stepen (79-60%)
b) srednji stepen (59--45%) i
c) teki stepen (manje od 45% od tablinih podataka).
Dnevne varijacije FEV1 iznose oko 5% dok godinje varijacija iznosi oko 25-30 ml.
Tifnoov (Tifeneau) indeks

(%FEV1/VC; 100xFEV1/VC)
Ovaj parametar se dobija raunskim putem. Izraunati rezultati se uporeuju s

tablinim podacima. Pri proceni Tifnoov indeksa dogovoreno je da je tolerantna
granica normalnih vrednosti umanjenje ovog indeksa do 10%. Ukoliko su dobijeni
rezultati manji od tablinih podataka za vie od 10%, smatraju se patolokim i
ukazuju na opstrukciju u disajnim putevima. Teina opstrukcije se stepenuje:
a) lak stepen (smanjenje indeksa do 60%),
b) srednji stepen (59-45%) i
c) teak stepen (manji od 45%).
i ako je odnos FEV1/VC najznaajniji pokazatelj opstrukcije vazduha u disajnim

putevima, pad vrednosti ovog odnosa uz relativno visok FEV1 (vei od 95% u odnosu
na tabline podatke) moe se javiti i kod zdravih osoba.. Meutim sniene vrednosti
45
VEV1/VC se nikako ne mogu smatrati normalnim pa se takve osobe svrstavaju u

grupu verovatno zdrave, sve dok se ne izvre dodatna ispitivanja. Preporuuje se da
se kod svakog pada vrednosti u ovoj grupi ispitanika zahteva uporeivanje sa
sopstvenim prethodnim ili buduim testovima radi razjanjavanja pojave snienih
vrednosti FEV1/VC uz poveane vrednosti FEV1.
Forsirani maksimalni ekspirijumski protok izmeu 25 i 75%

vitalnog kapaciteta ili forsirani srednje-ekspirijumski
protok (FEF25-75, MMFR)
To je proseni protok vazduha koji ispitanik postie u toku forsiranog eksPIrijuMA

IZMEu prve i poslednje etvrtine VC(FVC).
Izvoenje
Izvoenje testa je istovetno kao i izvoenje FVC, a zatim se izabere najbolja krivulja
od najmanje tri i na njoj obelee take koje odgovaraju 25 i 75 posto VC (ili FVC).
Prava povuena kroz te dve take predstavlja prosean protok u oznaenom delu
forsiranog vitalnog kapaciteta (Slika 3).
Izraunavanje
Izraunate vrednosti se izraavaju u litrima u sekundi pod uslovima BTPS i uporeuju
sa normama po Charniacku. Umanjenje vrednosti za vie od 30% u odnosu na
tabline smatra se patolokim nalazom. U poslednje vreme za ovaj test se koriste
norme CECA iz 1983. godine.
Svako smanjenje FEF25-75 za vie od 30% u odnosu na tabline norme (Charniack-
Raber,1972) ukazuje na povean otpor strujanju vazduha u disajnim putevima ili veu
kolapsibilnost disajnih puteva. Ukoliko se zabelee normalni rezultati FEV1, a
smanjen FEF25-75, radi se najverovatnije o promenama u malim disajnim putevima.
Ovaj parametar nije dovoljno precizan jer promene u velikim disajnim putevima
mogu znaajno da smanje njegove vrednosti a daje i velika rasipanja.
Forsirani maksimalni ekspirijumski protok

izmeu 75 i 85% vitalnog kapaciteta ili
forsirani srednje-ekspirijumski protok (FEF75-85)
Izvodi se na isti nain kao i test FEV25-75 a njegovo smanjenje za vie od 30% u
odnosu na tabline podatke (Charnisck-Raber, 1972) ukazuje na uvean otpor
strujanju vazduha u malim disajnim putevima. Na FEF75-85 ne utiu veliki disajni
putevi, ali je reproducibilnost vrlo mala (Slika4.). Ovaj test je vie upotrebljiv za
deju populaciju nego za odrasle.
I ako je uporeivanje rezultata spirometrijskih testova s tablinim podacima moe biti

koristan, mnogo je znaajnije uporeivanje sa sopstvenim, ranijim rezultatima
ispitivanja.
46
Poseban znaaj u praenju stanja plune funkcije industrijskih radnika ima

spirometrijsko ispitivanje pre i posle osmoasovnog radnog vremena (test
osmoasovne ekspozicije) ili ispitivanje iz dana u dan kada se mo1e otkriti akutni
pad plune funkcije i izdvojiti radnici osetljivi na delovanje profesionalnih
respiratornih noksi. Ovakve longitudinalne studije kroz dui vremenski period mogu
otkriti hronine promene respiratornog sistema u najranijem stadijumu.
KRIVA PROTOK-VOLUMEN FORSIRANOG EKSPIRIJUMA

(Kriva-FEFV)
Kriva protok-volumen predstavlja istovremeno ukrteno beleenje dva parametra

protoka i volumena. Maksimalna ekspiratorna kriva protok-volumen predstavlja
promenu maksimalnog ekspirijumskog protoka (v max.) u odnosu na promene
plunog volumena (V) (Slika5).
Ve sam oblik krive moe ukazati na postojanje opstrukcije u disajnim putevima kao
i na mesto opstrukcije, odnosno da ukae da li dominira gubitak elastinog plunog
parenhima ili je u osnovi poremeaja bronhoopstrukcija. Kod bolesnnika s
dominantnim gubitkom elastina plunog parenhima ekspiratorna kriva je kolapsnog
tipa, uz relativno ouvan forsirani inspirijum. Kod bronhoopstrukcije registruje se
izrazita konkavnost krive uz smanjenje forsiranog inspirijuma. Oblik krive protok-
volumen moe ukazati i na opstrukciju u velikim disajnim putevima (Slika 6.).
Najvei ekspirijumski protok (PEF)
Izvoenje je istovetno kao i kod FEV1, a dobijeni rezultati se uporeuju s tablinim

podacima (po Charniack-Raberu ili CECA II i III).
Tumaenje
Patolokim odsupanjima se smatraju smanjenje vrednosti testa za vie od 40% od

tablinih podataka.
PEF odraava stanje u centralnim disajnim putevima i snagu miia kod zdravih
osoba dok kod bolesnika moe biti uslovljen promenama u malim disajnim putevima
i izmenjenom elastinou plua. Osnovna namena registrovanja ovog parametra je
dinamiko praenje bronhoopstrukcije pri emu se koriste merai vrnog
ekspirijumskog protoka (peak-flow metri).
Forsirani ekspirijumski protok pri 50%

forsiranog vitalnog kapaciteta (FEF50)
To je ostvaren maksimalni ekspiratorni protok pri plunom volumenu kad je

izdahnuto 50% FVC. Na rezultat ovog testa utiu isti faktori kao kod FEV1.
Izvoenje
Postupak je isti kao i za test FEV1.
Tumaenje
47
Smanjen FEF50 za vie od 40% u odnosu na tabline podatke (kao kod PEF-a)
smatraju se patolokim a javljaju se usled opstrukcije u disajnim putevima, naroito u
malim disajnim putevima.
Iz krive protok-volumen mogu se izraunati i drugi parametri forsiranog ekspirijuma:
FEF25, FEF75, PIF, FIF50, kao i da se izraunavaju meusobni odnosi pojedinih
parametara: FEF50/FVc itd.
MERENJE OTPORA STRUJANJU VAZDUHA KROZ

DISAJNE PUTEVE PRI MIRNOM DISANJU
Ovi testovi se izvode na ureaju za telesnu pletizmografiju, a parametri dobijeni

ovom metodom daju uvid u prirodu oboljenja koja dovode do opstruktivnog sindroma
plua. Naime, telesnom pletizmografijom se moe neposredno procenjivati da li je
povean otpor strujanju vazduha u disajnim putevima (Raw, Sraw) pri mirnom
disanju ili dahtanju i njegovu eventualnu posledicu,tj. hiperinflaciju plua (TGV-
toraksni gasni volumen). U poslednje vreme se sve vie koriste ureaji sa sistemom
interrupcije koji su mnogo jednostavniji i jeftiniji (poseban dodatak za merenje otpora
i spirometar), ali se njime mere tzv. ukupni otpori tj. otpori strujanju vazduha u
disajnim putevima, otpori rastezanja plunog tkiva i otpori irenja grudnog koa.
Kada se mere otpori strujanju vazduha u disajnim putevima, kao gornja granica za
metodu mirnog disanja se uzima 0,3kPa/l/s, dok se za metodu dahtanja prihvata
granica od 0,25 kPa/l/s/ Doputena granica za interrupcijske otpore (Rrs) je oko 0,4
kPa/l/s.
Nije predvieno stepenovanje opstrukcije na osnovu merenja otpora u disajnim
putevima.
Paralelnim merenjem Raw i Rrs moe se proceniti lokalizacija patolokih promena u
respiratornom sistemu. Ukoliko se registruju normalne vrednosti otpora disajnih
puteva (Raw( i poveani interrupcijski otpor (Rrs), najverovatnije se radi o
promenama u plunom parenhimu.
Za merenje stepena inflacije plua neophodno je odrediti TLC, FRC, RV i izraunati
odnos RV/TLC koji je najbolja mera hiperinflacije plua. Obino se smatra da postoji
hiperinflacija plua kada je odnos %RV/TLC iznad 30% prema tablinim podacima.
Kao znaajno poveanje vrednosti TLC smatra se ostvarene vrednosti iznad 20%
prema tablinim podacima.
TESTOVI ZA ISPITIVANJE RASPODELE

UDAHNUTOG VAZDUHA U PLUIMA
U proceni raspodele udahnutog vazduha u pluima najee se upotrebbljavaju

sledei testovi:
- test eliminacije azota s jednom respiracijom,
- test ispiranja azota (7 min). (otvoren sistem),
- test procene distribucije helijuma (zatvoren sistem),
- kapnografska metoda i
- klozing- volumen.
48
Od navedenih metoda u rutinskom radu se najee koristi kapnografska metoda.

Ovom metodom se odreuje koncetracija ugljendioksida (CO2) izdahnutog iz alveola,
pomou aparata kapnografa koji moe da registruje varijacije u sadraju CO2 u
izdahnutom vazduhu.
Ispitivanje se vri najee sa dva testiranja:
a) Beleenje krivulje koncetracije CO2 u izdahnutom vazduhu u toku ekspirijuma
(kapnografska kriva),
b) Odreivanje arterijsko-alveolarne razlike CO2 koja se dobija izraunavanjem
razlike izmeu parcijalnih pritisaka CO2 u arterijskoj krvi (odreuje se gasnom
analizom) i u ekspiriranom vazduhu (alveolarnom).
Kod prvog testa, gde se registruje kapnografska kriva, razlikuju se tri forme:
normalna (N), prelazna (Z), i patoloka (S). Prelazna forma (Z) ukazuje na laki
poremeaj raspodele gasova u pluima, a patoloki oblik krive (S) se sree kod
izrazitog poremeaja distribucije vazduha u pluima (Slika &).
Arterijsko-alveolarna razlika parcijalnih pritisaka il;i gradijent CO2 iznosi normalno
manje od 5mmHg (do 0,66 kPa). Poveana razlika vrednosti gradijenta ukazuje na
poremeaj ventilaciono-perfuzionog odnosa.
FARMAKODINAMSKI TESTOVI
Ovi testovi su od velikog znaaja za dijagnostiku opstruktivnih plunih oboljenja

(posebno astme), diferencijalnu dijagnostiku, prognozu oboljenja, izbor terapije i
ocene radne sposobnosti. Oni omoguavaju otkrivanje spastine odnosno reverzibilne
komponente ili pojaane reaktibilnosti traheobronhijalnog stabla ili pak pravu
opstrukciju zbog nastalih organskih promena.
BRONHODILATACIJSKI TEST (BDT)
Unoenje bronhodilatacijskih sredstava
Putevi unoenja bronhodilatatora se koriste u toku BDT mogu biti inhalacijski,

peroralni ili parenteralni. Kao bronhodilatacijska sredstva najee se koriste preparati
iz grupe beta-dva-agonista i antiholinergika. Oni se unose inhalacionim putem.
Obino se to ini pomou runih rasprivaa (pumpica, sprey-a) zbog
praktinosti, brzine selektivnosti dejstva. Najboljhe je kada ispitiva ubrizga lek u
struju vazduha ve zapoetog sporog inspirijuma, koji zatim desetak sekundi zadri
dah u poloaju totalnog plunog kapaciteta. Ukupna doza leka se deli na dve do tri
doze ordinirane u razmaku od po deset minuta, u cilju poboljanja bronhodilatacije.
Ako su ispitanici deca, iznemogli ili nekooperabilni, koriste se cevasti i krukoliki
produeci usnika sprey-a da bi se potencirao uinak bronhodilatacijskih sredstava i
omoguila tanija procena BDT-a. Ponekad se koristi kombinovana primena dva ili
vie puteva unoenja leka: u sluajevima kada je neophodno sa to vie sigurnosti
sagledati stepen reverzibilnosti opstrukcije disajnih puteva, pri traenju najboljeg
naina leenja bolesnika, kada u testu lek treba uneti na isti nain kako e se koristiti
ili pri naunim istraivanjima.
Vreme posle koga e se ponoviti ispitivanje plune ventilacije zavisi od vrste
bronhodilatacijskog sredstva. Pod
49
sle korienja beta-dva-agonista u spreju, ve posle pet minuta se postie znatno

bronhodilatacijsko dejstvo, ali ponovno ispitivanje treba ponoviti tek posle najmanje
trideset minuta, poto se tada postie maksimalna bronhodilatacija. Ovo vreme je
Slino i posle primene teofilinskih preparata, a u sluaju primene antiholinergika ono
iznosi jedan sat.
Procena bronhodilatacijskog dejstva
Kriterijumi o pozitivnosti testa su da je BDT pozitivan ako je promena FEV1 i (ili)

FVC najmanje 0,2 litra i najmanje 12% od predvienje vrednosti FEV1 za datog
bolesnika.
Prilikom tumaenja mora se imati u vidu da jednom registrovana nepromenjivost
ventilacije plua ne znai da kod bolesnika postoji ireverzibilna opstrukcija disajnih
puteva, gubitak elastinosti i fibrozna izmenjenost plua, jo manje da tagvog
bolesnika ne treba leiti bronhodilatacijskim sredstvima.
BRONHOPROVOKACIJSKI TEST
Nespecifina bronhijalna hipereaktivnost se procenjuje pomou:

-farmakolokih agenasa (histamin, metaholin, karbahol itd.) i
-nefarmakolokih agenasa (test optereenja, primena hipotonih i hipertonih
rastvora, hiperventilacija plua hladnim vazduhom).
Ovo testiranje treba izvoditi kod osoba sa Ouvanom ventilacionom funkcijom plua-
FEV1 iznad 80% u odnosu na tabline podatke ili delimino oteenom (FEV1 50-
79%), odnosno gde su kliniko stanje i pluna funkcija stabilni.
Pre izvoenja testa neophodno je prestati sa uzimanjem lekova koji mogu da izmene
dejstvo bronhokonstriktorne supstance (beta-dva-agonisti,antiholinergici, teofilinski
preparati, antihistaminici) i izlaganju faktorima koji mogu privremeno da poveaju
stepen reaktivnosti disajnih puteva (virusna infekcija traheobronhijalnog stabla,
zagaenje atmosferskog vazduha, izlaganje specifinom alergenu).
Za nespecifino bronhoprovokativno testiranje farmakolokim agensima najee se

koristi udisanje postepeno rastuih koncetracija histamina ili metaholina. Od
parametara prate se promene FEV1, PEF, otpora disajnih puteva (Raw) i specifine
konduktanse (sRaw) koji predstavljaju najsenzibilniji indeks irine disajnih puteva.
Bronhijalna senzitivnost se najee izraava veliinom provokacijske koncetracije
(PC) ili provokacijske doze (PD), tj. one koliine bronhokonstriktornog sredstva koje
izaziva unapred odreeno snienje pojedinih parametara u procentima od poetne
vrednosti. U praksi je to najee koliina metaholina ili histamina koja izaziva
smanjenje poetne vrednosti FEV1 za 20% ili poveanje Sraw za 40% u odnosu na
baznu vrednost.
Specifini bronhoprovokacioni testovi
Specifini bronhoprovokacioni testovi se koriste u cilju dijagnoze profesionalne

astme i radi otkrivanja patolokih agenasa u industrijskoj sredini koji provociraju
bronhospazam. Poznato je da se kod osoba preosetljivih na alergen s radnog mesta
50
poveava stepen bronhijalne reaktivnosti za vreme rada. Izvoenje specifinih

bronhoprovokacionih testova je praeno rizikom, naroito od tekog kasnog
astmatinog odgovora. Dokazano je da inhalacija alergena moe dovesti do
prolongirane nealergijske bronhijalne preosetljivosti, stoga se moraju obaviti u
hospitalnim uslovima uz posebnu opremu za kardiopulmonalnu raminaciju.
U cilju potpunog sagledavanja stanja plune funkcije primenjuju se metode za:

-procenu difuzije gasova u pluima
-ispitivanje perfuzije
-ispitivanje izmene gasova u pluima i
-odreivanje acidobaznog statusa.
TESTOVI ZA PROCENU DIFUZIJE GASOVA U PLUIMA
Postoje vie medoda za procenu difuzije gasova u pluima ali se najee koriste
stead-state i single-breath sa ugljenmonoksidom pri emu se ispituje ukupni
difuzijski kapacitet plua za ugljenmonoksid (Dlco) kao i njegove dve komponente:
difuzijski kapacitet membrane (Dm) i volumen kapilarne krvi u pluima (Vc).
Rezultat transfer faktora je patoloka ukoliko su dobijeni rezultati manji od 80% u
odnosu na tabline podatke, dok se rezultati izmeu 70 i 80% smatraju graninim.
ISPITIVANJE PERFUZIJE
Najee metode za procenu faze perfuzije su: odreivanje volumena kapilara u

pluima, kateterizacije desnog srca i perfuziona scintigrafija plua kada se primenjuju
radioizotopi i preko gama-sintilacione kamere kada se dobija perfuziona mrea plua
ISPITIVANJE IZMENE GASOVA U PLUIMA i

ODREIVANJE ACIDO-BAZNOG STATUSA
Normalni rezultati ovih parametara su:
PaO2-vie od 10 kPa (zavisi od godina starosti);

PaCo2- 4-6kPa;
SaO2- 94-98%;
pH- 7,38-7,44
Odreivanje acido-baznog statusa
Osnovni parametri koji odreuju acido-bazni status su: pH, parcijalni pritisak Co2
(PaCo2) u arterijskoj krvi, koncetracije aktuelnih i standardnih bikarbonata i bazni
ekces.
PRIKAZ PREGLEDA PLUNE FUNKCIJE

51
Ime i prezime: T.L.

Godina roenja: 1950.
PLUNI VOLUMEN i KAPAC. NORMALNA OSTVARENA U ALUPENT

VEDNOST VREDNOST %
VC(FVC) vitalni kapacitet 3,64 L 2,70 L 74,1% 2,92L 8,1%

MEVs- maks.eksp.vol u sek. 2,72 L 1,22L 44,8% 1,47L 20,4%
MEVs/VCx100 74,5% 45,1% 50,3%
REV-rez.ekspir.vol. 0,97 L 0,60 L 0,80 L
FMF 25-75 FVC 3,92 L 0,45 L 11,4% 0,70L 55,5%
FEF 75-85FVC 0,89 L 0,20 L 22,4% 0,25L 25%
FMFT 0,69 s 1,75s 1,80s
RV-rezidualni vol. 1,62 L 4,13 L 254,9% 3,29L
TLC-total.plu.kapac. 5,26 L 6,83 L 129,8% 6,21 L
RV/TLC x 100 30,7% 60,4% 52,9%
--------------------------------------------------------------------------------------------
TELESNA PLETIZMOGRAFIJA
Raw-totalna rezistencija (kPa/L/S) 0,202 0,654 0,528 -19,2%
IGVc-intrator. gas. vol. 2,59 L 4, 73 L 182,6% 4,09 L
Sraw-specif. rezist.(kPa x LIT) 0,523 3,093 2,159
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
MAKSIMALNI PROTOCI
prema volumenu
PEF 6,05 L 4,90 L 80,9% 4.90 L --
MEF 50% FVC 4,24 L 0,70 L 16,5% 0,70 L --
MEF 25% FVC 2,07 L 0,30 L 14,4% 0,30 L --
MEF FVC=2,55L
50FVC/ 100% 27,4% 24,5%(FVC=2,85L)
MEF FVC
25FVC/ 50% 100% 23,5% 21,-%
---------------------------------------------------------------------------------------------
KAPNOGRAFIJA
Oblik krive N Z Z
Test maks. ekspir. .<0,93kPa 0,616 0,550
Test voljne hipervent. >1,33kPa 0,664 0,379
Vol% CO2 u ekspir.vazd. 3,80 Vol% 3,80 Vol%
PACO2 <5,33 kPa 3,606 3,606
---------------------------------------------------------------------------------------------
TUMAENJE REZULTATA
Spirometrijski nalazi ukazuju na poremeaj ventilacije plua opstruktivnog tipa

tekog stepena reverzibilnog karaktera.
Kriva protok-volumen: sa snienim vrednostima MEF25 i MEF50.
Testovi telesne pletizmografije ukazuju na uveanje otpora strujanju vazdduha u
disajnim putevima sa tekom hiperinflacijom plunog parenhima.
Kapnografska kriva ukazuje na poetne poremeaje distribucije vazduha u pluima.
Indikovane su gasne analize.
----------------------------------------------------------------------------------------
PH 7,438
PCO2 4,19 kPa
52
Beec -2,8 mmol/L

BE -2,0 mmol/L
BB 45,0 mmol/L
HCO3 20,6 mmol/L
TCO2 21,5 mmol/L
PO2 8,72 kPa
O2ST 93,4%
O2CT 7,5 mmol/L
Zakljuak: Rezultati analize gasova u perifernoj krvi ukazuju na postojanje

manifestne parcijalne respiratorne insuficijencije.
3. ISPITIVANJE STANJA I FUNKCIJE KARDIOVASKULARNOG

SISTEMA
A. ISPITIVANJE STANJA I FUNKCIJE SRCA
Testovi za ispitivanje stanja srca se mogu uslovno podeliti u dve grupe

testovi za procenu morfolokog stanja i testove za procenu funkcionalnog stanja
miokarda..
1.TESTOVI ZA PROCENU MORFOLOKOG STANJA SRCA
Za procenu morfolokog stanja srca se koriste sledee metode

1.EKG
2.Rendgenski pregled srca
3.Koronarografija
4 Scintigrafija srca
5.Fonokardiografija
6.Polikardiografija
7.Kateterizacija srca
1.Elektrokardiografija
Elektrokardiogramom se registruju bioelektrine srane struje

Potrebna aparatura : Aparat za EKG
53
Nain izvoenja : Pacijent je u leeem poloaju.Elektrode aparata se poveu na

ekstremitete (standardni odvodi) a putem posebne pumpice na pojedine take u
predelu grudnog koa(prekordijalni odvodi) i to:
V1 etvrti meurebarni prostor uz desnu ivicu sternuma,
V2 etvrti meurebarni prostor uz levu ivicu sternuma
V3 sredina prave koja spaja V2 i V4
V4 peti meurebarni prostor na mestu preseka medioklavikularne linije
V5 peti levi meurebarni prostor na mestu preseka prednje aksilarne linije
V6 peti levi meurebarni prostor na srednjij aksilarnoj liniji
Standardni odvodi se povezuju na sledei nain
I standardni odvod desna ruka i leva ruka
II standardni odvod desna ruka i leva noga
III standardni odvod leva ruka i leva noga
AVR pozitivna elektroda se povezuje za desnu ruku
AVL pozitivna elektroda se povezuje za levu ruku
AVF pozitivna elektroda se povezuje za levu nogu
Najpre treba kontrolisati badarni otklon aparata,a zatim snimiti standardne i
prekordijalne odvode elektrokardiograma.Pri badarenju aparata ukljuuje se
arteficijalna struja od 1 milivolta koja trteba da iozazove otklon od 1 cm.
.
Tumaenje rezultata.
Potrebno je analizirati elektrinu osu,frekfenciju,ritam,amplitudu i oblike pojedinih
elemenata.
P talas.U prvom i drugom odvodu je pozitivan a u treem raznolik.Negativan je u
drugom i treem odvodu kod nodalnih ritmova.Ne traje due od o,1 sekunde i nije
vii od 2,5 cm.Kod tahikardije i hiperaktivnosti simpatikusa je via
amplituda.Normalno moe biti jedva vidljivo dvogrb(ali razmak izmeu dva vrha ne
prelazi o,o4 sec.).U V1 odvodu P talas je normalno bifazian.
PQ interval.Normalno iznosi o,l2-o,2o secunde.Krai je kod WPW sindroma i
njegovih varijanata.Kod produenja najee se radi o AV bloku prvog
stepena.Ponekad se produenje nalazi u zdravih osoba sa vagotonijom.Zdrave osobe
mogu izuzetno imati PQ interval produen preko o,24 sekunde.Lagano produenje
moe se nai kod bradikardije i digitaliziranih pacijenata.Promenljivi PQ interval
bitna je karakteristika aritmija.
QRS kompleks oznaava depolarizaciju komora i normalno ne traje due od o,1
sekunde.Produenje na o,12 ili vie uz prisustvo sekundarnog R zupca nalazimo kod
blokova grana.Visoke amplitude nalazimo kod hipertrofije komora,u desnim
prekordijalnim odvodima kod hipertrofije desne komore,u levim kod hipertrofije leve
komore.Niske amplitude(otkloni do 5 mm u odvodima ekstremiteta i do 1o mm u
prekordijalnim)sreu se kod miksedema i perikarditisa.
Analiza Q zupca ima kljuno znaenje u dijagnozi infarkta miokarda jer patoloki Q
zubac najee znai nekrozu miokarda.Normalno Q zubac ne prelazi irinu od o,o3
sekunde,nije vorast i nije dublji od jedne etvtine pripadajueg R zupca.Izuzetak je
trei odvod gde ve fizioloki moe postati dubok i irok poloajni Q
zubac.Fizioloki Q3 bitno se smanji ili nestane u inspirijumu a patoloki ostaje.
ST segment je normalno u izoelektrinoj liniji ali moe biti malo(do o,5
mm)devalviran.Horizontalna ili descendentna devalvacija od 1mm ili vie najee je
znak koronarne insuficijencije.Do nje moe dovesti i digitalis ve u terapijskim
54
dozama.Devalvacija ST segmenta moe biti deo neke druge elektrokardiografske

slike(na primer blok leve grane).Karakteristinu elevaciju ST segmenta nalazimo u
akutnoj fazi infarkta miokarda i u perikarditisu.Ponekad je ST segment eleviran i kod
zdravih osoba pod uticajem hiperaktivnosti vagusa.
T talas je normalno pozitivan u odvodima sa dobro izraenim R zupcem i asimetrian
je.Negativni,simetrini,zailjeni,levkasti T talas znak je ishemije miokarda(koronarno
T).
QT interval je zavistan od frekfencije.Produenje QT intervala se sree kod
hipokalijemije,akutnog plunog srca,koronarne bolesti,cerebrovaskularnih
akcidenata,hipokalijemije i kod upotrebe kinidina.Skraenje QT intervala se sree pod
uticajem digitalisa.
U talas je mali(ne vii od 1mm).Pozitivan T talas koji se sree kod zdravih osoba
kada je jako izraen pobuuje sumjnu na hipokalijemiju.Smer suprotan od T talasa se
sree kod hipertrofije komora i koronarne bolesti.
2.Rendgenski pregled srca
Rendgenskom tehnikom se odreuje veliina i poloaj srca.

Potrebna aparatura Rendgen aparat
Tehnika izvoenja U najveem broju tehnika snimanja u cilju odreivanja veliine
srca,distanca izmeu fokusa i filma je 2m a izmeu srca i filma je 1o cm za sagitalni i
2o cm za transferzalni pravac.Rendgenoskopija srca se radi sa odstojanja pacijenta 55
do 8o cm od ekrana.Poloaj pacijenta moe da varira.ei je i vie se koristi leei
poloaj na leima,nego na trbuhu,sedei i stojei stav.Svaki stav ima etiri poloaja.
1.Postero anteriorni-: pacijent je leima okrenut ka rendgenskoj cevi a licem
rendgenologu,
2.Prednje-desni kosi-:pacijent je levim ramenom okrenut ka cevi a desnim uz ekran,
3.Prednje-levi kosi-:pacijent je desnim ramenom okrenut ka cevi a levim uz ekran i
4.Levi profil-:pacijent je levim bokom naslonjen uz ekran a desnim prema cevi.
Ekspozicija filma se vri u fazi obine inspiracije sa otvorenim ustima da bi se
izbegao efekat Valsalvinog manevra,koji moe da smanji veliinu srca i do 5o%.Za
snimak u transferzalnoj ravni ispitanik treba da popije kontrastno sredstvo(barijumska
kaa) neposredno pre ekspozicije.
Tumaenje rezultata Ovom metodom mogue je odrediti oblik i veliinu srca,poloaj
srca u grudnom kou i kontraktilno stanje miokarda.Rendgenoskopijom srca je
mogue ispitati pluni krvotok,poloaj i pokrete dijafragme,transudate u pleuri,uzure
na rebrima,medijastinum,odnos jednjaka i oba bronha prema srcu kao i kontraktilno
stanje miokarda.
3.Fonokardiografija
Potrebna aparatura Receptor za fonokardiografiju i trokanalni EKG aparat.

Tehnika izvoenja Pacijent je u leeem poloaju a receptor fonokardiograma se
stavlja na odreene take prekordijuma(apex,trei meurebarni prostor uz samu levu
ivicu sternuma,levo sternalno u drugom meurebarnom prostoru na 2cm od grudne
55
kosti,desno sternalno u drugom meurebarnom prostoru na 2cm od grudne kosti,u

petom meurebarnom prostoru uz samu levu ivicu grudne kosti i lervo sternalno u
etvrtom meurebarnom prostoru na 2cm od grudne kosti).
Tumaenje rezultata Ovom metodom je mogue analizirati amplitudu i izgled sranih
tonova,prisustvo patolokih sranih tonova i umova.
Smanjana amplituda prvog sranog tona u toku testa optereenja moe biti znak
ishemije miokarda.Nalaz pojaanog drugog tona tona moe da ukae na prisustvo
arterijske ili plune hipertenzije u toku optereenja.Prisustvo etvrtog sranog tona
moe ukazivati na sistolno optereenje komora.Trei srani ton se moe normalno
nai kod zdravih,mladih osoba a kod starijih moe biti znak dijastolnog optereenja
komore.
4.Polikardiografija
Polikardiografija je neinvazivna metoda kojom se registruju pulzacije prekordijuma u

predelu udara sranog vrha(apekskardiografija) i registruje puls arterije karotis
eksdterne(Karotidogram).Ova metoda daje veran odraz hemodinamskih zbivanja u
srcu posle testa optereenja na osnovu analize trajanja pojedinih faza sranog ciklusa.
Potrebna aparatura:receptori za karotidografiju, apekskardiografiju i
fonokardiografiju, trokanalni EKG aparat.
Tehnika izvoenja Pacijent je u leeem poloaju,sa prikljuenim standardnim
odvodima za EKG pri emu se receptor stavlja na mesto maksimalnog udara sranog
vrha i mesto maksimalne pulzacije arterije karotis ekstertne.Istovremeno se prati i
drugi odvod EKG-a i fonokardiogram.
Tumaenje rezultata
Analizira se trajanje sistolnih (iz karotidoigrama) i dijastonih(iz apekskardiograma)
faza sranog ciklusa i izraunavaju se odnosi pojedinih faza.Odnos preejekcionog
perioda leve komore(PEP) i vremena ejekcije leve komore(LVET) je mera
kontraktilnog stanja miokarda leve komore posle testa optereenja,tako da poveanje
vrednosti ovog odnosa predstavlja znak pada kontraktilnog stanja miokarda leve
komore,najee usled ishemije izazvane naporom.Poveanje dijastolnog volumena
krvi(Preload)dovodi do skraenja PEP-a i produenja LVET-a.Poveanje aortnog
dijastolnog pritiska(Afterload)dovodi do produenja PEP-a i skraenja LVET-a.
6.Ehokardiografija
Tehnika izvoenja Pacijent je u leeem poloaju na leima ili u poloaju levog

dekubitusa a na predeo prekordijuma se stavlja sonda. Tehnika se sastoji u stavljanju
sonde na osdreena mesta prekordijuma pri emu se pomeranjem i rotiranjem sonde
dobijaju karakteristini izgledi pojedinih sranih struktura.
Potrebna aparatura Aparat za ehokardiografiju sa adekvatnom sondom.
Tumaenje rezultata
Ova metoda daje dragocene podatke o veliini i izgledu sranih uplina,zalistaka i
miokarda i o protoku krvi kroz srana ua pre,u toku i posle testa optereenja.Ovom
tehnikom se sa velikom preciznou mogu odrtediti funkcionalni parametri leve
56
komore u postupku procene funkcionalnih sposobnosti srca-: udarni

volumen,ejekciona frakcija,brzina cirkumferentnog skraenja miofibrila kao mera
kontraktilnosti miokarda,brzina kontrakcije zadnjeg zida leve komore i trajanje
sistolnih faza leve komore(PEP,LVET i PEP LVET),zapremina leve komore,pritisci
u levoj komori,regionalna pokretljivost i kontraktilno stanje miokarda..
U poslednje vreme se sve vea prednost u otkrivanju koronarne bolesti daje stres
ehokardiografiji nad elektrokardiografskim monitoringom tokom testa fizikog
opterenja.Ehokardiografski stres test je mnogo senzitivnija metoda za detekciju
miokardne ishemije od elektrokardiograma u toku testa optereenja, a rezultati
dobijeni ovim putem dobro koreliraju sa koronarografskim nalazom.Osnovu primene
stres ehokardiografije predstavlja pojava abnormalnog pokreta zida leve komore,zbog
ishemije izazvane naporom,i taj nalaz je marker za kritinu korionarnu
leziju.Promene u pokretima zida leve komore(hipokinezija,akinezija i diskinezija) se
javljaju pre promena na EKG-u i pre pojave anginozniog bola.
7.Nuklearna angiokardiografija
Potrebna aparatura :Gama scintilaciona komora,tehnecijum 99 m

Tehnika izvoenja: Radioindikator(tehnecijum 99 m) se ubrizgava u kubitalnu
venu(neophodno u venu basilicu).Odmah posle radfioobeleivaa se ubrizga 5 ml
foziolokog rastvora koji omoguava stizanje to kompletnijeg bolusa do sranih
uplina.Gama scintilaciona kamera je iznad prekordijuma u modifikovanom prednje
levom kosom poloaju u kome se najoptimalnije vide sve etiri upline srca.U
odreenim vremenskim intervalima se snima prolaz radioobeleivaa.
Tumaenje rezultata Ovom metodom se omoguava vizualizacija prolaza
radioaktivnog obeleivaa kroz srane upline i kardiopulmonalnu cirkulaciju.Oblik i
veliina vizualiziranih sranih struktura kao i vreme tranzita odnosno intervala u
kojima se obeleiva u pojedinim strukturama pojavljuje kriterijumi su na osnovu
kojih se procenjuje normalan ili odreeni patoloki nalaz.Tako je na primer u sluaju
mitralne stenoze karakteristino poveanje leve pretkomore uz normalnu veliinu leve
komore sa prolongiranom vizualizacijom levog srca u celini.Ovom metodom se
omoguava otkrivanje levo-desnih antova u nivou komora i pretkomora.Mogue je
odrediti i minutni volumen srca kao i regionalnu pokretljivost zida miokarda leve
komore tehnikom prvog prolaza.Ovom tehnikom je omoguena i dijagnostika
lokalizacija i procena veliine infarkta miokarda statikom vizualizacionom tehnikom
scintigrafije. Tehnecijum 99m Tc daje pozitivan sken vizualizirajui infarcirano
podruje a talijum 201 T1 daje negativan (hladno podruje) sken vizualizirajui
funkcionalno tkivo.
8. Kateterizacija srca
Potrebna aparatura: Kateteri, sterilne komprese, hirurki pribor, oprema i lekovi za

reanimaciju, rengenska oprema (televizijski lanac),pric za ubrizgaavanje kontrasta,
oprema za intrakardijalna elektrofizioloka ispitivanja.
57
Tehnika izvoenja:Kateterizacija levog srca se obavlja uvoenjem katetera kroz

arteriju femoralis u levu komoru a desnog srca uvoenjem kastetera kroz venu
femoralis.
Tumaenje rezultata: Ovom metodom je mogue registrovati vrednosti
intrakardijalnih i intravaskularnih pritisaka, uzeti uzorak krvi za oksimetriju,
ubacivanjem boja ili rastvora odrediti minutni volumen srca, veliinu sranih upljina,
dokazati postojanje anomalnih komunikacija i antova, registrovati intrakardijalni
EKG, nainiti hisografiju, intrakardijalno i intravaskularno davanje jodnih kontrasta,
uraditi angiokardiografiju i selektivnu arteriografiju, posebno selektivnu
koronarografiju, uraditi endomiokardnu biopsiju, proceniti kontraktilno stanje
miokarda i intrakardijalno ubaciti pace-maker elektrodu.
9. Koronarografija
Potrebna aparatura - kao za kateterizaciju.

Tehnika izvoenja: Kateter se uvodi kroz arteriju femoralis u aortu, prolazi izmeu
aortnih valvula a iz uzlazne aorte u levu i desnu koronarnu arteriju. Kroz katerter se
ubaci kontrast i rendgenskom kamerom se obavi snimanje.
Tumaenje rezultata :Velikim brojem snimaka prokau se koronarne arterije i
njihovi ogranci. Ukoliko je potrebno moe se tokom koronarografije izvriti
aplikacija nekih medikamenata(streptaza, nitroglicerin) ili izvriti balon dilatacija
stenoziranih delova koronarnih arterija(uvoenjem balon katetera uraditi
transluminalna koronarna angioplastika).
2. TESTOVI ZA PROCENU FUNKCIONALNOG STANJA MIOKARDA
Funkcionalna stanje miokarda se procenjuje na osnovu ponaanja srca u uslovima

fizikog optereenja.
Vrste testova optereenja-Prema vrsti ureaja koji se koriste za testiranje testovi su

sledei
1.Masterov step test,
2.Harvardov step test
3.Optereenje na bicikl ergometru,
4.Optereenje na pokretnoj traci(Tread mill),
5.Runi ergometar,
6.Disajni postupak po Valsalvi,
7.Runi dinamometar za izometrijski test.
1.MASTEROV STEP TEST
Potrebna aparatura :Step ergometar,metronom,aparat za EKG

Za Masterov jednostepeni step test osnovne karakteristike step ergometra su tano
definisane-visina jednog stepenika iznosi 22,8 cm.Za dvostepeni step test visina
58
svakog stepenika iznosi 23,o cm tako da ukupna visina iznosi 46 cm a irina

stepenika je 25 cm a optimalna diina stepenika od 5o-6o cm.irina i duina
stepenika treba da budu dovoljno velike da bi se ispitanik oseao sigurnim pri
penjanju.
Izvoenje testa
Zavisno od vremena izvoenja Masterov step test moe da bude jednostruki(u trajanju
od l,5 minuta) ili dvostruki(u trajanju od 3 minuta).Test podrazumeva penjanje na
dvostepeni step ergometar i silaenje.Ispitanik se penje sa jedne strane i silazi na
drugoj,zatim se okree i sa druge strane ponavlja test.Brzina penjanja i sputanja
iznosi 3o u minuti.Tempo penjanja i sputanja sa stepenika odreuje se pomou
metronoma koji daje takt za svaki korak pri penjanju ili silaenju a pri kraju jednog
penjanja otkucava dva puta kao signal za okretanje.Prvo se radi jednostruku test.Ako
je on negativan,posle pauze od jednog sata test se ponavlja kao dvostruki u trajanju od
3 minuta. Kriterijum za postignuto optereenje ini srana frekvencija uz praenje
pojave simptoma i elektrokardiografskih promena. Za broj penjanja i silaenja na
ovom testu postoje tablini prorauni koji uzimaju u obzir pol, uzrast i telesnu tainu
i koji su tako podeeni da se oporavak frekvencije srca do vrednosti iz stanja
mirovanja izvri u toku od dva minuta po zavretku testa. Najvia frekvencija,srca
moja se poste na dvostrukom step testu iznosi oko 75% od maksimalne frekvencije
srca predviene za odreene godine starosti .
2. HARVARD STEP TEST
Potrebna aparatura-: Stepenik visine 50,8 cm.

Nain izvoenja-:Ispitanik se penje i sputa sa stepenika u tempu od 30 u minuti.
Maksimalno trajanje testa je 5 minuta. Mere se frekvencija srca u oporavku u toku od
30 sekundi intervala i to izmeu 1 i 1,5 minuta (P1), izmeu 2 i 2,5 minuta(P2) i
izmeu 3 i 3,5 minuta(P3).
Tumaenje rezultata-: Funkcionalna sposobnost se procenjuje prema indeksu koji se
izraunava pomou formule:
I= Trajanje testa u sekundama x 100 2(P1+P2+P3)
Fizika sposobnost se ocenjuje kao:

-odlina- ako je indeks (I) vei od 90
-dobra- ako je indeks 80-89,9
-visok prosek-ako je indeks 65-79,9
-nizak prosek -ako je indeks 55-64,9
-loa-ako je indeks manji od 55
3 .OPTEREENJE NA BICIKL ERGOMETRU
Potrebna aparatura-:Nepokretan bicikl (bicikl ergometer), EKG aparat, aparat za

merenje krvnog pritiska, aparat za ehokardiograsfiju.
59
Optereenje ase stvara preko otpora i brzine okretanja pedala i ne zavisi od telesne
mase ispitanika. Veliina izvrenog rada na bicikl ergometru se izraava u kilogram
metrima (Kgm), kilopond metrima (Kpm) i Watima (1Kgm u minuti odgovara 50
wati to odgovara potronji kiseonika od 2-2,4 ml u minuti).
Nain izvoenja
Pacijent sedi na bicikl ergometru i okree pedale brzinom od 40-60 u minuti, to se
kontrolie preko tahometra koji je ugraen na samom biciklu. Kod obolelih poetni
nivo optereenja je 25 wati, a progresija optereenja iznosi po 25 wati svakih 4-6
minuta. Zdrave odrasle osobe oba pola odgovarajue vredenosti za poetna i dalja
optereenja su 50 wati svaki 4 minuta, sve do postizanja 75% od predviene
maksimalne frekvencije srca odnosno do pojave subjektivnih i objektivnih razloga za
prekidanje testa. U toku testa optereenja se prati puls,krvni pritisak, EKG a po
potrebi i kontraktilno stanje miokarda aparatom za ultrazvuni pregled srca.
Tumaenje rezultata-: Ova ispitaivanje ima dijagnostiki i funkcionalni znaaj.
Dijagnostiki znaaj se ogleda u mogunosti otkrivanja osoba sa latantnom
koronarnom boleu (elektrokardiografski i ehokardiografski kriterijumi za koronarnu
bolest) i latentnom arterijskom hipertenzijom (enormni skok krvnog pritiska u toku
optereenja).
Elektrokardiografski kriterijumi pozitivnog testa su:
-denivelacija ST segmenta za 1 mm ili vie, horizontalnog ili silaznog tipa, poevi
od J take za jo barem 0,08 sec. u bilo kom odvodu za vreme ili posle optereenja,
-elevacijia ST segmenta za 1 mm ili vie
-izrazito povienje ili inverzija T talasa koji je uz to simetrian, pri emu takav nalaz
nije pouzdan ako uz to ne postoji i promene ST segmenta.
Ehokardiografski kriterijumoi za koronarnu bolest se odnose na regioinalni poremeaj
kontraktilnosti miokarda u smislu hipokinezije (smanjena pokretljivost) , Akinezije
(nepokretljivost) ili diskinezije (paradoksalni pokreti) pojedinih delova miokarda.
Funkcionalni znaaj se ogleda u mogunosti izraunjavanja potronje kiseonika
pomou direktne i indirektne metode (vidi poglavlje fiziologija rada).
Na osnovu potronje kiseonika na testu optereenja funkcionalna sposobnost
kardiovaskularnog sistema se moe okarakterisati kao:
-vrlo niska-kod potronje od 1-3,9MET-a
-niska -kod potronje od 4-6,9 MET-a
-prosena kod potronje od 7-10,9 MET-a
-dobra- kod potonje od 11-13,9 MET-a
-visoka- kod potronje od 14-16 MET-a
(1 MET= 3,5 mlO2 min kg telesne teine)
4.OPTEREENJE NA POKRETNOJ TRACI (tred mill)
Potrebna aparatura :Tread-mill, monitor za praenje EKG, aparat za merenje krvnog

pritiska.
60
Pokretna traka predstavlja ergometrijski aparat koji za optereenje koristi hodanje ili
tranje. Sastoji se od trake koju pokree motor unazad. Zavisno od zahteva testa
optereenja nagib i brzina tred mila mogu da variraju. Tred mill treba da omogui
brzinu kretanja od 3-8 Kmh i nagib podloge od 0-30%. Veliinu radnog optereenja
na tred milu odreuju nagib, brzina kretanja trake i telesna teina ispitanika.
Nain izvoenja- Najee se primenjuje progresivni ikontinuirani test optereenja
po Bruce-u koji se sastoji od 7 nivoa optereenja od kojih svaki traje po 3 minuta.
Poetni nagib tred mill-a je 10% i progresivno raste iz optereenja u optereenje za po
2% sve do 22%. Poetna brzina hodanja je 2,73 Kmh i raste iz optereenja u
optereenje.
Poslednja tri nivoa optereenja ovog testa mogu da podnesu samo osobe sa izrazitom
dobrom funkcionalnom sposobnou. Kod teih kardiovaskularnih bolesnika
inicijalno radno optereenje moe da se smanji sa poetnim nagibom od 0-5%.
Protokol optereenja:
stepeni trajanje brzina nagib(%) METT
optereenja pojedinih trake(Km!h)
stepeni
I 3 min 2,7 10 2-4
II 3 min 4,0 12 5-7

III 3 min 5,5 14 8-10
IV 3 min 6,7 16 11-12
V 3 min 8,0 18 13-15
VI 3 min 8,8 20 16-18
VII 3 min 9,6 22 19-21
Tumaenje rezultata :Isto kao test na bicikl ergometru.
5.RUNI ERGOMETAR
Potrebna aparatura: -runi ergometar

Za ovu vrstu ispitivanja se koristi bicikl ergometar podeen tako da se pedale bicikla
okreu rukama.Duina ruice ergometra iznosi 3o-4o cm a visina poda 80-12o cm.
Runi ergometar slui za ispitivanje onih osoba koje nije mogue opteretiti na drugi
nain (ortopedske i cirkulacijske smetnje u nogama). Ova vrsta optereenja se
preporuuje i osobama koje na radnom mestu i u slobodnim aktivnostima preteno
upotrebljavaju ruke. U vezi s tim treba imati na umu da su vrednosti maksimalne
srane frekvencije manje za 10-15 otkucaja u minutu, a vrednosti maksimalne
potronje kiseonika su nie od onih dostignutih pri optereenju nogu.
Tumaenje rezultata- kao kod bicikl ergometra.
6. DISAJNI POSTUPAK PO VALSALVI

61
Potrebna aparatura- aparat za merenje krvnog pritiska,aparat za EKG.
Tehnika izvoenja-Postupak po Valsalvi predstavlja posebnu vrstu statikog napora

koji omoguuje procenu reagovanja kardiovaskularnog sistema na napinjanje pri
zatvorenom glotisu.Pacijentu naloimo da udahne i da pokua da izdahne pri
zatvorenom glotisu. Ovim manevrom se poveava intratorakalni pritisak usled ega se
zbog spreavanja vraanja venske krvi smanjuje krvni pritisak i minutni volumen srca
u zdravih osoba. Frekvencija srca se kontinuirano registruje pomou
elektrokardiografa pre poetka testa, u toku celog perioda napornog izdisanja i 15
sekundi po prestanku naprezanja.
Tumaenje rezultata Srana frekvenca je dobar pokazatelj reagovanja
kardiovaskularnog sistema na statiki napor i kod zdravih osoba promena srane
frekvencije je suprotnog smera od promene krvnog pritiska u toku disajnog postupka
po Valsalvi. Na poetku napornog naprezanja(prva faza) krvni pritisak raste a puls se
usporava. U drugoj fazi krvni pritisak pada a refleksno pod uticajem simpatikusa
frekvenca pulsa raste u toku ekspirijumskog napora. Po prestanku naprezanja(III faza)
krvni pritisak opada a frekvenca srca raste. U IV fazi raste krvni pritisak to izaziva
refleksnu bradikardiju.
Kod sranih bolesnika usled poveanje zapremine krvi u grudnom kou(pluna
kongestija) i zbog prekidanja baroreceptorskog refleksa postoji slab odgovor krvnog
pritiska i srane frekvencije za razliku od zdravih osoba.
7. RUNI DINAMOMETARMETAR ZA IZOMETRIJSKI TEST (Statiki test)
Potreba aparatura-runi dinamometar, aparat za EKG, aparat za krvni pritisak

Tehnika izvoenja-Pacijentu naloimo da stegne akom runi dinamometar i da ga
dri 7 minuta.U toku testa se prati EKG i krvni pritisak.
Tumaenje rezultata:Stisak runog dinamometra i zadrana kontrakcija miia ake
od oko 4-7 minuta odmah dovodi do snanih kardiovaskularnih refleksa koji se
ogledaju u poveanju sistolnog i dijastolnog pritiska i slabijem porastu srane
frekvencije, usled ega se poveavaju zahtevi miokarda za kiseonikom to moe da
rezultira pojavom prekordijalnog bola u bolesnika sa anginom pektoris.
Reagovanje krvnog pritiska je srazmerno jaini miine kontrakcije, pa tako statiki
napor od oko 20 Kp u toku 2,5 minuta dovodi do porasta sistolnog pritiska za 45
mmHg, dijastolnog za 30 mmHg a frekvence srca za oko 24 otkucaja u minuti.
Reagovanje krvnog pritiska zavisi od jaine i trajanja miine kontrakcije ali ne zavisi
od mase miia koji se kontrahuju tako da statika izometrijska kontrakcija miia
nogu ima isti efekat na krvni pritisak i frekvenciju srca kao isto optereenje malog
prsta ruku.
Statikim naporom mogu da se izazovu ishemijske promene u miokardu koje se
ispoljavaju aritmijom, promenama ST segmenta na elektrokardiogramu, diskinezijom
ili akinezijom pojedinih delova miokarda to se moe pratiti pomou ehokardiografije
i na ventrikulogramu.
Izbor testa fizikog opteereenja

62
Izbor testa zavisi od poslova koje ispitanik obavlja na radnom mestu. Ukoliko na radu
dominira dinamiki rad(izotonijska miina kontrakcija)donjih ekstremiteta(potari,
kelneri,milicioneri) Testiranje se vri na ergobiciklu ili pokretnoj traci. Kod
angaovanja gornjih ekstremiteta (kosa,daktilograf) upotreblava se runi
dinamometar, a kod angaovanja gornjih i donjih ekstremiteta istovremeno (fiziki
radnik, rudar) testiranje se vri na bicikl ergometru i sa runim ergometrom. Kod
zanimanja koja zahtevajuzatvoreni glotis pri produenoj ergometrijskoj aktivnosti
(duvai stakla, duvai muzikih instrumenata) testiranje se vri primenom postupka
pa Valsalvi. Kod poslova koji zahtervaju statiki napor ake (izometrijska
kontrakcija) kao to su poslovi u elianama, dizanje tereta i sl. testiranje se vri
primenom runog dinamometra.
Praktina primena rezultata trstova funkcionalnog ispitivanja srca
Ova ispitivanja mogu nai svoju praktinu primenu u postupku ocene radne
sposobnosti kardiovaskularnih bolesnika,kao i zdravih radnika za poslove koji
zahtevaju fiziki i psihofiziki napor.Za osmoasovno radno vreme prosean nivo
optereenja ne sme da prelazi 35-4o% maksimalne potronje kiseonika ostvarene na
testu fizikim optereenjem.
na osnovu rezultata testa optereenja mogu se savetovati i odreeni nivoi optereenja
u toku rekreracije zdravih radnika.Kod zdravih osoba intenzitet vebanja radi sticanja
kondicije i rekreacije odreuje se na 75-90% maksimalne frekfencije srca ili 7o-
85%maksimalne potronje kiseonika.Trajanje tih aktivnosti se odreuje na 15-60
minuta kontinuirane aerobne aktivnosti najmanje tri puta nedeljno.
B. DIJAGNOSTIKE METODE U ISPITIVANJU STATUSA VELIKIH

KRVNIH SUDOVA
Asist mr med.sci.Milan Jovanovi

63
DIJAGNOSTIKA BOLESTI ARTERIJSKIH KRVNIH SUDOVA
1.ANAMNEZA
U anamnezi poseban znaaj imaju tegobe bolesnika kao to su: klaudikacioni

bolovi i klaudikaciona distanca, noni bolovi u ekstremitetima i ishemijski bolovi u
miru .Anamnezom se otkrivaju i druge klinike manifestacije ateroskleroze
(anginozni bolovi, tranzitorni ishemini ataci itd.) kao i prisustvo i karakteristike
aterogenih faktora rizika.
2.INSPEKCIJA
Inspekcijom lako otkrivamo veinu objektivnih znakova kritine ishemije: bledilo

stopala pri elevaciji, crvenilo koe stopala u sputenom poloaju, trofike promene
mekih tkiva stopala, usporeno kapilarno i vensko punjenje, ishemine ulceracije i
gangrene.
3.PALPACIJA
Puls vratnih arterija palpiramo na unutranjoj strani sternokleidomastoidnog miia,

aksilarne arterije u pazunoj jami, nadlaktine u brahijalnom lebu ili pregibu lakta,
radijalne i ulnarne arterije u predelu ruja. Abdominalnu aortu palpiramo preko
trbunog zida u sredinjoj liniji a puls femoralne arterije palpiramo u preponi. Time se
istovremeno uveravamo u prohodnost ilijanih arterija koje nisu dostupne palpaciji.
Poplitealnu arteriju palpiramo u zatkolenoj jami, a.tibialis posterior iza medijalnog
maleola, a a.dorsalis pedis na dorzumu stopala. Treba naglasiti da je palpacija arterija
ve kod prvog preglega u ambulanti veoma vaan pregled. Palpacijom pulzacija
magistralnih arterija moemo nai oslabljene ili odsutne pulzacije kao pouzdan znak
postojanja stenozantno-okluzivnih lezija iznad mesta palpacije. Palpiranje miinog
rigora (u prvom redu miia lista) predstavlja vaan je znak akutne ishemije i
poetka mionekroze.Snienje temperature stopala najbolje procenjujemo palpacijom
dorzuma stopala dorzalnom stranom ake.
4.AUSKULTACIJA
Auskultacijom projekcionih podruja magistralnih arterija moemo otkriti umove

neposredno iznad ili ispod mesta stenoze. Svaku arteriju sluamo na odreenom
mestu. Grudnu aortu auskultiramo kroz zid grudnog koa, abdominalni deo aorte kroz
trbuni zid (linea alba), femoralnu arteriju u preponi, a poplitealnu arteriju u
zatkolenoj jami ( bolesnik lei na trbuhu).
5. OSCILOMETRIJA I OSCILOGRAFIJA
64
Oscilometrija je objektivna metoda za otkrivanje patolokih stanja na arterijama

ekstremiteta. Metoda se temelji na prenoenju impulsa irenja arterija na manetu
aparata kada kroz arteriju prolazi odreeni volumen krvi. Oscilacije prikazuju
krvotok u ritmu sranih otkucaja. Te oscilacije mogu prestati ili se smanjiti kada je
arterija ukruenog ili neelastinog zida. Preko manete aparata registrujemo
amplitudu ekskurzije, a to se oituje pomicanjem kazaljke.Metoda se moe vrlo dobro
primeniti u ambulantnoj praksi.
Tehnika izvoenja
Bolesnik pri snimanju mora mirno leati. Maneta se ispuni vazduhom iznad visine
sistolnog krvnog pritiska a merenje se izvodi na oba ekstremiteta, i to po pravilu
najpre na zdravom. Postoje tri klasina mesta merenja : iznad skonog zgloba, ispod
kolena i iznad kolena. Mesta merenja na rukama su : iznad runog zgloba, ispod i
iznad lakta. Najpre se obavlja merenje na distalnom odvodu, a ako nalaz nije
uredan , ide se prema kranijalnim odvodima sve dok se ne registruje mesto suenja ili
obliteracije. Kod oscilografije se promene registruju na papirnoj traci. Ovi zapisi nam
mogu posluiti za uporeivanje nakon sprovedene terapije kao za praenje evolucije
arterijskog oboljenja.
Ova dijagnostika metoda moe dati grube informacije o patolokim promenama na

veim arterijama. Mogu se registrovati promene kod ateroskleroze i Buerger-ove
bolesti, dok kod Raynaud-ove bolesti oscilometrijski i oscilografski nalazi mogu biti
normalni ( jer su patolokim
procesom zahvaene arteriole i manje arterije). Kod akutih arterijskih ishemija
(embolije, akutne tromboze) ispod mesta akutne arterijske okluzije oscilometrijske
vrednosti su smanjene ili su u potpunosti nestale.
6. DOPPLER-EHOSONOGRAFIJA
Doppler-ehosonografija je suverena neinvazivna dijagnostika metoda koja

uglavnom ispunjava zahteve idealne metode: jednostavna,lako i brzo izvodljiva
( kako u stanju mirovanja tako i pod uslovima optereenja ), nekodljiva, bezbolna,
koja bi sa sigurnou davala odgovore na pitanja da li je prisutna stenozantno-
okluzivna bolest arterija, gde je lokalizovana, kolikog je stepena teine i na kom je
segmentu dominantna u sluajevima multisegmentalnih bolesti.
Potrebna aparatura : aparat za ultrazvunu dijagnostiku
Danas je u upotrebi veliki broj razliitih aparata poev od jednostavnih, portabilnih sa

zvunim signalima pa sve do najmodernijih sa mogunostima kompjuterske analize
ultrazvunih talasa u obliku krivulja, grafikona i " ultrazvune arteriografije ".
Osnovni deo svih aparata je sonda sa kristalima za produkciju ultrazvunih talasa ija
65
je frekvencija 5-10 MHz i receptivnim kristalima za " hvatanje " odbijenih

ultrazvunih talasa koji se preko odgovarajuih transdjusera i amplifikatora pretvaraju
u ujne zvune signale, dijagramske krivulje i spektralne grafikone.
Za izraunavanje ASPI indexa potrebna je maneta odreene veliine ( za ruke irina
manete je 10 cm, za noge 12 cm a zxa prste 2,5 cm)
Metod rada
Metodologija se zasniva na Doppler-ovom efektu-menjanju frekvencije ultrazvunih

talasa nakon odbijanja od razliitom brzinom kreuih krvnih estica ( to je uzrok
promene intenziteta ujnih signala ili izgleda krivulje ) a takodje i od zidova
suda.Sonda se postavi iznad mesta pulzacije magistralnih arterija ekstremiteta, i
dobijaju se preko slualice ili mikrofona aparata karakteristini zvuni trofazni
signali-"i-ta-de" iznad zdravih arterija,visoki jednofazni kreendo umovi iznad
stenoziranih arterija i tihi, niski umovi kolateralne cirkulacije distalno od okludiranih
arterijskih segmenata. Odsustvo kolateralne cirkulacije ili potpuna kalcifikacija
arterija praene su odsustvom zvunih signala-"tiinom".
ASPI index se meri pomou manete u koju se upumpa vazduh do suprasistolinih
vrednosti a zatim se sniava pritisak sve do pojave Doppler-om verifikovanog
protoka.
Ultrazvunu sliku normalnog krvnog suda predstavljaju 2 ehogena kompleksa (blii i

dalji zid ) odvojena hipoehogenim prostorom lumen). Arteriju karakterie pulziranje
(sistolno udaljavanje odjeka zida), a venu kompresibilnost.
Analiza ehogenih kompleksa omoguava odredjivanje debljine intime i medije,
dijagnozu i analizu sastava aterosklerotinih plakova, fibroze i kalcifikacije.
U ispitivanju prisutnosti i stepena stenozantnih lezija arterija donjih ekstremiteta
neophodno je odredjivanje indeksa pritiska nonog zgloba (ASPI) (Ankle Systolic
Pressure Index odnosno pedobrahijalni indeks) koji predstavlja odnos pritiska na
nivou nonog zgloba prema brahijalnom pritisku. Normalne vrednosti za ASPI su
vee od 1( preko 0,97 za mlade, preko 1 za starije od 60 godina, a tek vrednost manje
od 0,9 uzimamo za sigurno patoloke).
Snienje ASPI-a ispod 1 (0,9) nakon hodanja na treadmill-u pri brzini od 3 km/h u
vremenu od 5 min, a pod nagibom od 10 prvi je znak funkcionalne ishemije.
Vrednost od 5,3 do 8 kPA u stanju mirovanja (leeem poloaju ) oznaavaju stanje
kritine ishemije. Bolesnici sa klaudikacijama imaju prosean ASPI oko 0,59, dok se
bol u mirovanju moe oekivati kada je ASPI manji od 0,4 (prosek
oko 0,26). Kod aorto-ilijane bolesti (okluzije) registruju se nie vrednosti ASPI (oko
0,52 ) nego kod femoropoplitealne (oko 0,62), a najvee vrednosti pokazuje
opstrukcija femoralne arterije u adduktornom kanalu ( i preko 0,72 ).
Kvantitativnom analizom sonograma (koga karakterie multifazinost sa velikim
pozitivnim otklonom frekvencija u sistoli i dvama manjim otklonima u dijastoli, od
kojih ranodijastolna faza ima negativan otklon, a kasnodijastolna pozitivan )
proksimalno i distalno od lezije mogua je procena stepena stenoze sa varijetetima:
stenoza < 50%, stenoza > 50% i okluzija.
66
Morfolokom analizom dvodimenzionalnog sonograma (dupleks skener) mogue je

mnogo preciznije proceniti stepen suenja krvnog suda. u procentualnim
intervalima : od 1 do19%; od 20 do49%; od 50 do 99% i 100% (potpuna
okluzija ).Poslednjih godina u dijagnostici se koristi kolor-Doppler dupleks-skener
tehnika kojom se dobija brza anatomska orjentacija ( zahvaljujui kolorisanju
smera protoka: crveno za pozitivan pomak frekvencije, plavo za negativan ), brza
detekcija i lokalizacijua patolokih promena, identifikacija stepena suenja lumena,
bolja delineacija plaka, bolja vizuelizacija kompleksnijih promena kao to su
arteriovenske komunikacije, aneurizme i pseudoaneurizme, disekcije, tromboze kao i
mali krvni sudovi nedostupni konvencionalnom Doppler-u ( potkolenini krvni
sudovi, neovaskularizacija tumora i perfuzija organa ).
Ogranienje za primenu Doppler-a jesu jako otvrdle i kalcifikovane arterije. Poto se
ove arterije teko mogu komprimovati moe se dobiti lano visoka vrednost ASPI-a i
u sluaju kada je intraluminalni pritisak nizak. Na preveliku tvrdou zida treba
misliti kada je ASPI > 1,2 i uvek kada su njegove vrednosti u nesaglasnosti sa
klinikim nalazom.
7. ARTERIORAFIJA
Detaljna arteriografija od rave aorte do digitalnih arterija je suverena invazivna

kontrastna radioloka dijagnostika metoda za prikazivanje prolaznosti lumena
arterija, odredjivanje vrste, lokalizacije i rasprostranjenosti intraluminalnih
patolokih stanja u arterijskom stablu donjih ekstremiteta. Arteriografija precizno
definie mesto i stepen opstrukcije arterije,stanja proksimalnog i distalnog dela
arterijskog stabla i stanja kolateralne cirkulacije.
Arteriografija donjih ekstremiteta se izvodi u svoja dva osnovna oblika : kao
lumbalna aortografija i retogradna aortoarteriografija po Seldingeru.
Arteriografija otkriva lokalizaciju stenozantno-okluzivnih lezija najee na aorto-
ilijanom, femoro-poplitealnom i neto redje na tibio-peronealnom segmentu uz
bogato razvijen sistem kolaterala,kao i nepravilnost i izreckanost zidova zahvaenih
arterija. Mogue komplikacije tokom arteriografije su hematom na mestu punkcije,
pseudoaneurizme, A-V fistule, retroperitonealni hematom, vazduna embolija,
subintimalna disekcija i embolizacija detritusom od ateromatozne ploe .Zbog toga se
ova metoda koristi samo neposredno preoperativno u cilju definitivne informacije o
postojanju ili nepostojanju mogunosti za izvodjenje hirurke revaskularizacije.
Tehnika izvoenja
Kontrast za arteriografiju (70% pastvor joda) cerebruma ubrizgavamo transkutano u

arteriju karotis comunis, za gornje ekstremitete u a.subclaviu ili brachialis, a za donje
ektremitete u a. femoralis comunis. Arteriografijom se moe prikazati aorta
(aortografija) , eljena arterija (selektivna arteriografija) ili njena grana
( superselektivnsa arteriogtrafija)
Aortografija se moe izvoditi kao direktna (translumbalna) ili retrogradna
(Seldinger-ova).
Translumbalna aortografija omoguava prikaz rave aorte, ilijanih arterija i
magistralnog stablja donjih ekstremiteta. Aortu direktno punktiramo infrarenalno,
tj.do III L prljena. Ako se eli prikazati sistem renalnih i mezenterijalnih arterija,
67
lijenalne i hepatine arterije punktiramo aortu u predelu donjih grudnih prljenova,

suprarenalno. Aorti pristupamo sa leve strane (pacijent se uvodi u optu anesteziju) 5-
6 cm spolja od proc.spinosusa. Iglu postavimo koso do tela prljena, zatim je malo
povlaimo unazad, upravljamo iglu upolje, potiskujemo je po spoljanjoj povrini
prljena jo 3-4 cm. Kada vie ne oseamo otpor, igla je u aorti, vadimo mandren i
kroz nju se u visokom ritmikom mlazu pojavljuje krv. Iglu potom spajamo na
automatsku brizgalicu. Sledi automatsko jednoliko ubrizgavanje kontrastnog sredstva
i serijsko snimanje celog arterijskog stabla periferno od mesta punkcije aorte.
Nakon izvrenog automatskog, serijskog snimanja, vadimo iglu i bolesnika vraamo u
leei poloaj. U tom poloaju i trbuni organi svojim pritiskom spreavaju stvaranje
veeg retroperitonealnog hematoma.
Retrogradna aortografija (tehnika po Seldingeru) izvodi se u lokalnoj anesteziji. U
preponi se punktira a.femoralis comunis specijalnom iglom sa mandrenom.Mandren
se izvadi, a u iglu se uvede vodilica, na vrhu veoma fleksibilna, kako ne bi otetila
krvni sud.Kad je vodilica u aorti, igla se izvadi, a po vodilici se uvodi kateter koji je
na vrhu modeliran.Vrhom se ue u femoralnu arteriju i preko vodilice koja je sada u
lumenu katetera napreduje se prema abdominalnoj aorti do eljene visine. Naime,
kateter je kontrastan pa se moe pratiti preko monitora i odrediti mu se eljena visina
u aorti.
Sada se naputa i vodilica.Kada je dostignuta eljena visina u aorti, izvodi se spajanje
sa s automatskom brizgalicom, a dalje je rad u potpunosti automatizovan kao kod
translumbalne aortografije.
Nakon obavljenog snimanja u preponi se spreava nastajanje veeg hematoma, u
poetku manuelno, a kasnije u bolesnikoj postelji vreicama peska.Bolesnik mora
ostati miran u krevetu do sledeeg dana.
Seldingerova metoda se moe izvesti i preko aksilarne arterije ako je zbog
obliterativne bolesti onemoguen pristup u aortu.
Selektivna arterografija omoguava prikaz samo odreene arterije ili odreenog
podruja. U neurologiji (neurohirurgiji) se veoma esto radi selektivna angiografija
karotidnog podruja ( karotidogram). Iz aortnog luka se kateterom ulazi direktno u
levu karotidu a u desnu se ulazi iz brahiocefalinog trunkusa.Ova metoda je vana u
dijagnostici aneurizme i anomalije krvnih sudova mozga, kao i tumora mozga.
Selektivna angiografija mezenterine arterije (mezenterikografija) se izvodi tako to
kateterom ulazimo u arteriju kroz trbunu aortu. Selektivna arterigrafija renalnih
arterija se izvodi pristupom iz trbunog dela aorte.
Dokazivanje patolokih promena u podruju irigacije celijanog trunkusa obavljamo
selektivnim prikazivanjem a.celiake (celiakografija). Ovom metodom se mogu
dijagnosticirati patoloke promene u pankreasu, elucu, jetri, slezini, u sistemu vene
porte. Iz ove arterije, ukoliko je potrebno, ulazimo u pojedine druge arterije: hepatiku,
gastriku, gornju pankreatikoduodenalnu arteriju, da bi smo usmerili kontrast samo u
podruje njihove irigacije. To su superselektivne angiografije.
Arterografijom dobijamo karakteristinu sliku pojedinih patolokih procesa na

arterijskom sistemu. Kod obliterantnog trombangitisa nalazimo uske, kratke, prave,
spastine arterije, retke kolaterale i gotovo iezle male periferne arterije. U
aterosklerotinoj obliterativnoj angiopatiji je proces lokalizovan na velikim
68
arterijama, koje su nepravilne, izreckanih, zadebljanih zidova sa dobro razvijenim

kolateralama.
Arteriografijom moemo otkriti arteriovenske aneurizme i napraviti diferencijalno
dijagnostiku razliku izmeu embolija, akutne tromboze i vazospazma arterija, kao
i izmeu benignih i malignih tumora. Povrede krvnih sudova se takoe mogu otkriti
arteriogtrafijom . Selektivnom arteriografijom mezenterine arterije moemo otkriti
stenotino obliterativne promene na njoj i time objasniti ishemojom izazvane smetnje
u varenju. Selektivnom arteriografijom renalnih arterija se mogu otkriti stenozantno
obliterativne promene na jednoj ili obe bubrene arterije i postaviti dijagnoza renalne
arterijske hipertenzije.
DIJAGNOSTIKA BOLESTI VENSKIH KRVNIH SUDOVA
1. ANAMNEZA
I ovde su veoma vani podaci koje dobijamo od bolesnika. Iz njih gotovo uvek
saznajemo da u porodici postoje proirene vene u jednog ili oba roditelja. Bolesnici
navode umor pri stajanju, a esto i lagani perimaleolarni otok na nogama. Skoro svi
bolesnici u linoj anamnezi navode da imaju sputena stopala ili deformaciju stopala,
to remeti statiku pri stajanju ili hodanju. Bolovi u nogama, trnjenje, arenje,
povremeni grevi i oseaj nabreklih nogu su este tegobe koje navode bolesnici sa
proirenim venama.Bol, otok i promena boje koe ekstremiteta su tipini simptomi
dubokih venskih tromboza.
2. INSPEKCIJA
Inspekcijom se otkriva proirenje povrnih venskih spletova,koji su najei

upodruju koje irigira vena safena magna. Vena safena parva moe takoe biti
varikozno izmenjena. Inspekcijom registrujemo i stanje trofike koe, boju,
pigmentaciju, ekcematozne promene, venske ulceracije .
3. PALPACIJA
Pri svakom pregledu treba palpirati vensko stablo na nogama. Ovim se mogu
dijagnostikovati patoloke promene na venama kada one jo nisu dostupne inspekciji.
Palpaciju uvek treba izvoditi u stojeem stavu bolesnika i to na mestima anatomske
lokalizacije vena. I blaga varikozna proi-
renja na venama mogu se otkriti palpacijom.
4. DOPUNSKE METODE
Ovim metodama moemo objektivnije proceniti stanje dubokog venskog sistema i

stanje zalistaka komunikantnih vena. Testovi mogu biti invazivni i neinvazivni.
69
4.1. Neinvazivne metode
Postupak po Trendelenburgu- se koristi za ispitivanje funkcije zalistaka vena

donjih ekstremiteta.
Tehnika izvoenja
Bolesnik je u leeem poloaju i sa podignutom nogom . Izvrimo kompresiju ua

vene safena-e pritiskom prsta u fosu ovalis ili stavljanjem gumene poveske na samu
preponu. Slian postupak se koristi kada se ispituje vena safena parva, pri emu
kompresiju vrimo na njenom uu u potkolenoj jami. Potom bolesnik ustane i mi
otputamo povesku.
Tumaenje rezultata
Ako je ouvana funkcija valvula v. safena-e na njenom uu u v.femoralis, odnosno

u v.poplitea-u,tada se vena safena puni polako, od stopala prema preponi, a pri
insuficijenciji valvula proirena vena safena se puni odmah, u vidu mlaza od prepone
tj. od natkolenice prema stopalu.
Funkcionalna proba za dijagnostiku insuficijentnih komunikantnih vena - slina

je prethodnom postupku.
Tehnika izvoenja
Postupak je isti kao kod Trendelenburgovog testa, samo to kompresiju u stojeem

poloaju bolesnika zadravamo i posmatramo brzinu punjenja variksa.
Tumaenje rezultata
Ako se variksi napune za manje od 35 sec.postoji insuficijencija komunikantnih

vena.
Postupak po Trendelbulgu II- koristi se za odreivanje pribline lokalizacije

insuficijentnih komunikantnih vena.
Tehnika izvoenja
. U poloaju noge kao kod Trendelenburga I stavljamo tri poveske: prvu neposredno
ispod kolena, drugu na sredini natkolenice,treu ispod prepone. Potom bolesnik
ustane .
Tumaenje rezultata
Brzo punjenje potkonih vena izmeu poveski je znak insuficijencije komunikantnih
vena u tom segmentu.
Perthes-ov test-njime se ispituje prolaznost dubokih vena .
70
Tehnika izvoenja
Test se izvodi u stojeem poloaju bolesnika, kada su variksi maksimalno proireni.
Poveskom na gornjem delu natkolenice komprimujemo potkone vene. Potom
bolesnik hoda ili gazi u mestu nekoliko minuta.
Tumaenje rezultata
Ako su duboke vene prolazne, nabrekli variksi se smanjuju, a ostaju nepromenjeni
ako su
duboke vene neprolazne.
Kolor doppler ehosonografska dijagnostika - je vrlo objektivna metoda za

dijagnozu dubokih venskih tromboza. Metoda je jednostavna, brza, jeftina i moe se
ponavljati. Preporuuje se i kod trudnica.
Invazivne metode
Flebografija se, kao kontrastna metoda sve ree upotrebljava u vaskularnoj

dijagnostici. Ona, meutim, nepogreivo prikazuje patoanatomsko stanje dubokih i
perforantnih vena i najsigurnija je dijagnostika metoda flebotromboza.
Tehnika izvoenja
Primenjuje se intravenska i intraosealna flebografija. Prva je neizvodljiva kod

velikog otoka. Intraosealna flebografija je bolnija ali je uvek izvodljiva i daje precizne
podatke. Flebografija otkriva trombe u kliniki nemanifestnoj flebotrombozi ("neme"
tromboze). Ona pokazuje lokalizaciju i rasprostranjenost tromba, da li je tromb
fiksiran za zid vene ili slobodno u njoj lebdi, kao i izraenost kolateralnog krvotoka.
Flebografija je neophodna pre hirurke intervencije- trombektomije.
Otkrivanje dubokih venskih tromboza uz pomo radioaktivnih izotopa predstavlja
ve "zaboravljenu" mada dosta pouzdanu dijagnostiku metodu.
C. ISPITIVANJE MIKROCIRKULACIJE
Radna anamneza
Potrebno je obratiti panju na profesionalnu ekspoziciju vaskulotropnim noksama

( buka, vibracije, vinil hlorid, olovo , jonizujue i nejonizujue zraenje ).
Neophodno je uzeti podatke o duini ekspozicije ovim noksama.
Anamneza bolesti
71
Potrebno je obratiti panju na sledee tegobe : bol u akama, trnjenje, peckanje,

napadi belih prstiju (spontano ili provocirano hladnoom).
Lina anamneza
U okviru ove amnamneze treba obratiti panju na metabolika oboljenja i oboljenja

kardiovaskularnog sistema.
Socijalna anamneza
Daje podatke o navikama ( konzumiranje alkohola i puenje cigareta )
Kliniki pregled
Obraa se panja na izgled i boju koe, stepen zagrejanosti koe, trofike i

degenerativne promene.
Laboratorijske analize
Od posebnog su znaaja vrednosti biohemijskih parametara (totalni lipidi, trigliceridi,

holesterol, HDL, LDL,glikemija, ureja).
Funkcionalni trstovi
Funkcionalnim trestovima mikrocirkulacije koe mogue je posredeno ispitati stanje i

funkcionalnu sposobnost cele mikrocirkulacije, zahvaljujui tome to
mikrocirkulacija koe ima i nutricionu i termoregulacionu ulogu.
Izvode se sledei funkcionalni testovi:
1.Kona termometrija
Potrebna aparatura: Elektrini termometar na elektrini ili baterijski pogon,

ergonomski modelirani aplikatori za jagodice prstiju, posuda za vodu, voda, led,
ubrus, termometar, higrometar i anemometar za prostoriju.
Uslovi za izvoenje testa: Test se izvodi u bazalnim uslovima (dobro ispavani,

odmorni ljudi, uravnoteenog emocionalnog stanja, pre ili posle sasvim lakog obroka,
bez prethodnog puenja cigareta ).Temperatura prostorije treba da bude 19-24 o C,
relativna vlanost vazduha prostorije do 40 % a brzina strujanja vazduha do o,5
m/sec.Koa treba da bude potpuno suva.
Izvoenje testa: Aplikator se stavi na kou jagodice prsta, bez pritiskivanja.Test se

sastoji iz sledeeg:
Izmeri se temperatura koe jagodice III prsta desne ake (T o).Normalna vrednost
za mukarce iznosi 30-35 oC .
Obe ake ispitanika se potope 5 minuta u hladnu vodu do 10 o C .Po isteku 5

minuta uz lako otresanje ili upijanje kapljica vode ( bez brisanja ili trljanja aka )
72
izmeri se temperatura koe na istom mestu (T 1).Fizioloka reakcija je snienje

temperature temperature koe (T1< To)
Ruke ispitanika se (bez ikakvog angaovanja ) ostave da miruju 15 minuta u istoj

prostoriji u kojoj je test i do tada izvoen. Neposredno po isteku tog vremena
izmeri se temperatura koe (T 2).Fizioloka reakcija je ponovni rast vrednosti
temperature koe do poetne vrednosti ( T2=To)
Kontraindikacije za izvoenje testa: Ne postoje. Relativne kontraindikacije su

degenerativne, oiljne i zapaljenske promene na prstu. U tom sluaju test se izvodi na
drugom prstu.
Tumaenje rezultata
Na osnovu vrednosti temperature koe jagodica prstiju aka moe se proceniti stanje
mikrocirkulacije ( Tabela broj 1).
Tabela broj 1.: Kriterijumi za procenu stanja mikrocirkulacije na osnovu vrednosti

kone temperature.
FUNKCIJA ISHODNA T o(o C) TEMPERATURA
OPORAVKA (T2)
Ouvana 30-35 kao poetna ili se razlikuje
za najvie 1 stepen
Reverzibilne, rane,poetne 30-35 nia za vie od 1 stepena C
funkcionalne promene od poetne
(vazospastina faza)
Reverzibilne,tee, kasnije 30-35 via za 1 stepen ili vie od
funkcionalne promene poetne
(vazoparalitina faza)
Trajno izmenjena funkcija >30
mikrocirkulacije <35
2. Beskontaktna termometrija
Izvodi se pomou infracrvenih detektora (senzora) visoke osetljivosti i brze reakcije ,

na rastojanju od 0,5 do 1,5 cm od koe. Principi poiva na zraenju koe u donjem
podruju infracrvenog dela spektra (1,5 -20 mm) i pretvaranju te energije u elektrine
signale , koji se registruju na skali. Metoda nije nala primenu u dispanzerskom radu.
3.Termovizija
Ovom metodom se raznim bojama i njihovim razliitim nijansama u vidu izohipsi
registruju podruja koe razne temperature.Metoda slui za tano odreivanje stepena
zagrejanosti povrine tela.Zahvaljujui razliitim bojama slika na ekranu moe se
tano odrediti temperatura koe.
4.Digitalna pletizmografija
Ovom metodom se meri promena zapremine prsta kao posledica razliite koliine
krvi u krvnim sudovima.
73
Potrebna aparatura: fotoelektrini pletizmograf sa aplikatorom u vidu manete, sa

fotoelijom, elektrokardiograf, kimografska traka.
Izvoenje testa: Ispitanik je u leeem poloaju, ruke su u nivou grudnog koa sa

akama u pronaciji. Aplikator se stavi na III prst desne ake ( moe i na svaki drugi
bez znaajne razlike) a elektrode za EKG se postave na standardan nain.Snima se
istovremeno jer se kriva pletizmograma tumai u odnosu na krivu EKG-a.
Mogue je snimati pletizmogram posle provokacije hladnoom i posle vremena
oporavka ( Angiokold test)
Tumaenje rezultata:
Procena stanja mikrocirkulacije na osnovu delova pletizmograma (slika 1).
Na pletizmografskoj krivulji razlikujemo:
Uzlazni deo krivulje (anakrotska faza) -odgovara dotoku krvi u krvni sud u toku
sistole,
vrh, koji treba normalno da bude otar,
silazni deo krivulje (dikrotna faza)- odgovara oticanju krvi u toku dijastole,
incisura sa dikrotnim zupcem na silaznom delu krivulje-odgovara trenutku

zatvaranja semilunarnuh zalistaka aorte i
amplituda ( "relativni indeks pulsnog talasa ") odgovara pulsnom volumenu

Procena stanja mikrocirkulacije na osnovu odnosa delova pletizmograma i
elektrokardiograma (slika 1)
Mogue je izraunati sledee parametre:
Vreme ropagacije pulsnog talasa- vreme od vrha R zupca na EKG-u do poetka

pletizmograma,
Vreme inklinacije - vreme od vrha R zupca na EKG-u do take u kojoj bi se

anakrotska faza pravolinijski pela,
Vreme punjenja- vreme od najnie do najvie take pletizmograma
Procena stanja mikrocirkulacije na osnov morfolokog izgleda pletizmografske

krivulje (Slika 2)
Ubaciti sliku 2
Organske promene
b) Organske promene zida sa stenozom arterija u razvoju (kao kod artheritis

obliterans),
c) Stenozirajui procesi sa dovoljnim snabdevanjem krvlju na periferiji, preteno

kroz krupnije krvne sudove,
d)Stenozirajui procesi sa ogranienim snabdevanjem periferij, pri emu

preovladavaju anastomoze sitnijih krvnih sudova
e)Stenozirajui procesi sa nedovoljnom kolateralnom cirkulacijom
Funkcionalne promene
f)Funkcionalni poremeaji u arterijama kod morbus Raynaud

74
g)Vazokonstriktivna stanja kao kod digiti morti
h)Izraena vazokonstrikcija sa suenjem u sistemu krvnih sudova kao i kod

pretene simpatektomije
i)Stanja arterijskog sistema kao za vreme groznice.
5.Kapilaroskopija
Ovom metodom se direktno ( in vivo) posmatraju krvni sudovi koe u nivou kapilara
i superficijalnog venskog pleksusa.
Potrebna aparatura: Stereomikroskop sa kosim svetlom i uveanjem 14-40 puta, sa ili

bez ureaja za miroskopsko fotografisanje, parafinsko ili drugo imerziono ulje,
angiometar, tonometar sa ivom.
Izvoenje testa
Ispitanik je u sedeem poloaju. Providnim uljem se namae koni nabor iznad
korena nokta II -IV prsta i gleda se pod mikroskopom.Test se sastoji u sledeem:
Kapilari se posmatraju i opiu

Pomou angiosterometra se smanji ekstrakapilarni pritisak i posle 3-5 minuta se
posmatra izgled koe na mestu izvedenog testa. Pod mikroskopom se posmatraju
kapilari i opisuju.
Pomou tonometra sa ivom se povea intrakapilarni pritisak (postupak kao kod

merenja arterijskog krvnog pritiska), zatim se maksimalni pritisak smanji na 1/2 i
dri 5 minuta. Posle tog vremena posmatra se koa i opisuje. Kapilari se gledaju
pod mikroskopom i opisuju.
Ova dva testa promene pritiska smatraju se trestovima provokacije, kojima se meri
funkcionalni kapacitet kapilara.
Kontraindikacije: Za ovaj test ne postoje kontraindikacije.Relativne kontraindikacije

(oiljne, degenerativne, zaaljive promene na prstu) se prevazilaza izvoenjem testa na
nekom drugom zdravom prstu.
Tumaenje rezultata Na osnovu izgleda kapilara se moe proceniti stanje

mikrocirkulacije na sledei nain :(Tabela broj 2)
Tabela broj 2.:Procena stanja mikrocirkulacije na osnovu kapilaroskopije
FUNKCIJA KAPILAROSKOPIJA KAPILAROSKOPIJA

PRE PROVOKACIJE POSLE PROVOKACIJE
Ouvana Normalan broj kapilara Isti kao pre provokacije
Normalan izgled kapilara Isti kao pre provokacije
Normalna propustljivost Ista kao pre provokacije
kapilara
Normalna otpornost Ista kao pre provokacije
75
kapilara
Reverzibilne promene Smanjen broj Normalan broj
Izmenjen izgled Normalan izgled
Ekstravazati eritrocita, Bez ekstravazacije
plazmocita i limfocita u
okolinu kapilara
Ireverzibilne promene Smanjen broj kapilara Odrava se smanjen broj
Suen lumen kapilara Odrava se suenje lumena
Estravazati eritrocita, Ekstravazati i dalje
plazmocita i limfocita u prisutni
okolinu kapilara
IV. BOLESTI U VEZI S RADOM
1. PREGLEDI RADNIKA-DIJAGNOSTIKI POSTUPCI
Pregledi radnika u cilju otkrivanja profesionalnih bolesti i bolesti u vezi s radom

zahtevaju timski rad medicinskih lica uz pomo strunjaka iz drugih oblasti
(tehnolozi, inenjeri zatite na radu, fiziari, elektroniari itd.).Pri tome posebno
mesto pripada lekarima opte prakse koji najee prvi dolaze u kontakt sa radnicima
kod pojave simptoma ovih oboljenja. Najvei problemi u dijagnostici ovih oboljenja
se javljaju zbog toga to su simptomi slabo izraeni, bolest sporo napreduje, prisutan
je veliki pritisak od strane radnika koji po svaku cenu ele da "imaju bolest" ili da
"sakriju bolest" ukoliko za to imaju interesa.
Za postavljanje dijagnoze ovih oboljenja neophodno je medicinsko znanje,
poznavanje uslova na radnom mestu, poznavanje epidemioloke situacije u pogonu i
preduzeu i poznavanje vaeih propisa.Od posebnog je znaaja za dijagnozu ovih
oboljenja dobro uzeta radna anamneza.Dosadanja iskustva ukazuju na mogunost
velikih dijagnostikih propusta zbog neadekvatnog sagledavanja radnih uslova.
U nemakoj literaturi (Baader) se navodi sluaj radnika koji je po zanimanju bio
lakirer i dugo je leen pod dijagnozom "Ca ventriculi" i "anemio perniciosa" a radilo
se o gastrointestinalnim poremeajima kao posledica ekspozicije i trovanja organskim
rastvaraima.
Bereti iznosi sluajeve gde je radnik leen pod dijagnozom "polyarthritis
rheumatica" a drugi pod dijagnozom "ileus" a u stvari se radilo o olovnim
artropatijama i olovnim abdominalnim kolikama.
76
U praktinom radu doktora Zavoda za zdravstvenu zatitu radnika u Niu navodi se

sluaj skretniara koji je ranije radio kao kopa u rudniku "Jerma" i bezuspeno je
leen pod dijagnozom "tbc miliaris" a u stvari se radilo o pneumokoniozi.Registrovan
je i sluaj pacijenta sa olovnim kolikama ( po zanimanju grnar ) koji je operisan pod
dijagnozom "ileus".
U cilju utvrivanja profesionalnih oboljenja , oboljenja u vezi s radom i drugih
oboljenja u medicini rada neophodni su sledei podaci:
l.Glavne tegobe
-Poetak subjektivnih tegoba,
-Kada su tegobe najintenzivnije ?
-Da li su tegobe prisutne za vreme rada?
-Da li tegobe prisune za vreme vikenda i godinjeg odmora?
-Da li se ve leio zbog ovih tegoba?
2.Radna anamneza
-Ukupni radni sta,
-Naziv radnog mesta gde radnik trenutno radi,
-Eventualni prekidi i promene radnog mesta i zanimanja,
-Opis tehnolokog procesa rada na radnom mestu gde radnik radi,
-Nokse koje su prisutne na radnom mestu ,
a-nefizioloki uslovi pri radu(stajanje ,uanje, kleanje, skuen
radni prostor, brz tempo rada, neadekvatan odmor, prekovremeni
rad, prekomerno naprezanje pojedinih organa i sistema, monoton
rad),
b-fizike nokse(buka, vibracije, mikroklimatski faktori, jonizujua
i nejonizujua zraenja, povien ili snien atmosferski pritisak),
c-agensi mehanike prirode( udar, trauma, mikrotrauma),
d-agensi hemijske prirode(metali, organski rastvarai, dimovi, gasovi, pare),
e-bioloki agensi (bakterije, gljivice, virusi, paraziti),
f-fiziko hemijske nokse(praina),
g-nokse u vezi sa loim higijenso tehnikim uslovima na radu (nedovoljna
zapremina prostorije, loe odravanje maina ureaja i instalacija, loa osvetljenost
prostorije),
-Materijal sa kojim radi,
-Alat i maine koje koristi,
-Primena mera line i tehnike zatite na radu,
-Epidemioloki podaci o morbiditetu i traumatizmu,
3.Lina anamneza
-Bolesti koje je preboleo do sada,
-Da li je pre zapoljavanja bio zdrav?
-Podaci o pregledu pre stupanja na posao,
-Podaci o kontrolno periodinim pregledima,
4.Porodina anamneza
-bolesti u porodici
-Uslovi stanovanja,
-Nain dolaska na posao i odlaska sa posla,
-Da li pui i koliko cigareta dnevno?
-Da li konzumira alkohol i koliko?
77
-Odnosi u porodici,
-Meuljudski odnosi na poslu,
6.Kliniki pregled po sistemima
-Telesna teina i visina,
-Koa i vidljive sluzokoe,
-Glava i vrat,
-ulo vida,
-Grudni ko,
-Nalaz na srcu,
-Nalaz na pluima,
-Pregled abdomena,
-Pregled mokranih i polnih organa,
-Pregled kimenog stuba,
-Pregled ekstremiteta,
7.Dopunske analize

-Laboratorijske analize

-Spirometrija

-Audiometrija

-Elektrokardiogram

-Ostale fakultativne analize koje zavise od noksi na radnom mestu i
tegoba na koje se radnik ali
8.Konsultacije specijalista
-Nalaz otorinolaringologa
-Nalaz neuropsihijatra
-Nalaz oftalmologa
-Nalazi ostalih konsultanata po potrebi(psiholog, socijalni radnik,
hirurg,internista, ginekolog i dr.)
9.Konane dijagnoze
10.Zakljuak
-Da li postoji sumnja na profesionalno oboljenje u uem ili irem smislu?
-Miljenje o radnoj sposobnosi u odnosu na aktivnosti na radnom mestu,
-Da li postoji telesno oteenje?
-Da li postoji potreba za tuom negom i pomoi?
-Saveti u smislu:
a-odgovarajue terapije
b-mera prevencije
c-rehabilitacije
d-kontrole
e-obrade za IK
PRIKAZ PREGLEDA RADNIKA

Ime i prezime:J.M.
Godina roenja : 1936
Radna organizacija :umska sekcija Soko Banja
Mesto stanovanja ;Selo Porunica
78
1.Glavne tegobe :ali se na bolove i malaksalost u rukama,trnjenje i greve u prstima

koji pobele na hladnou, bolove u krsnom delu kimenog stuba i listovima nogu.
Tegode su poele pre tri godine i izraenije su tokom rada a u dane odmora su
slabije izraene. Slabije uje od pre 5 godina.
2.Lina anamneza ;negira tea oboljenja i bolnika leenja
3.Radna anamneza
-Ukupni radni sta 26 godina
-Zanimanje: motorni seka
-Zadnjih 18 godina radi kao motorni seka u umskoj sekciji Soko
Banja.Pre toga radio kao stolar.
-Opis posla: sea i obrada stabala motornom testerom
-Nokse na radnom mestu: vibracije, buka, loi klimatski uslovi (niska temperatura
), teak fiziki rad.
-Materijal sa kojim radi : drvo
-Alat koji koristi :motorna testera
-Mere zatite : rukavice
4.Porodina anamneza
Negira tea oboljenja u porodici
-stanuje u svojoj kui
-ne pije,
-ne pui,
-dobri meuljudski odnosi na poslu i u porodici,
6.Kliniki pregled
-srednje razvijen i uhranjen,
-koa i vidljive sluzokoe: normalno prebojene,
-glava i vrat: normalne konfiguracije i pokretljivosti, bez bolnih taaka,
-grudni ko:normalnog izgleda,
-nalaz na pluima: vezikularno disanje,
-nalaz na srcu:akcija ritmina, tonovi jasni, bez umova
-krvni pritisak: 15/9 Kpa
-abdomen: u ravni grudnog koa,bez bolnih taaka na palpaciju
-kimeni stub : rigiditet paravertebralne muskulature
-ekstremiteti:normalnog izgleda i pokretljivosti.Dlanovu hladni,suvi,
vrsti,uljeviti, bez manifestnih trofikih promena.
7.Dopunske analize
-Laboratorija: SE=10/21;Er=3,9x1012/L;Hb=7,9mmol/l;Le=10,25x109/L;
Glikemija=4,87 mmol/l Holesterol= 5,47 mmol/l; Urea=4,l mmol/l;
Fibrinogen=ll,9 mmol/l - Trigliceridi=1,55 mmol/l

- EKG : normalan nalaz

- Spirometrija: Nalaz u granicama normale

-Ro grafija aka:Cysta osis navicularis mani sin.

-Ro grafija C kime:Spondiloarthrosis incip.cerv.,Foramen arcuale atlantis

-Audiometrija:Laesio n.cochlearis bill. gr II-III.

-Pletizmogram aka:nalaz normalan

-EMG gornjih ekstremiteta :neuropatija senzitivnog tipa
79

-Kapilaroskopija :na bledo isheminoj podlozi registrovan redukovan broj
kapilara koji su preteno spastiki izmenjeni

-Cold test : pozitivan

-Test stisnutih pesnica : 9,4 sec(Levo = desno)

-Levis Prusig-ova proba :5,4 sec.(Levo=desno)

-Temperatura koe ; 30 stepeni C

-Dinamometrija aka : 15 Kp (Levo=desno)

-Vibrosenzibilitet : 15 sec (Levo=desno)
8.Konsultacije specijalista
-Oftalmolog:Vod:o,8-o,9 ne koruguje; Fundus arterioscleroticus;
Macula cornee oculi sinistri
-Otorinolaringolog:Otoskopski nalaz uredan
-Neuropshijatar: Polyneuropathia,
Spondylosis cervicalis et lumbalis
Sy Carpal tunel mani dex.
Sy neurasthenicum
9.Konane dijagnoze
1.Morbus vibratorius profesionalis
2.Polyneuropathia et arthropatia mani bill.
3.Laesio nervi cochlearis bill gr.II-III
10.Zakljuak
Utvreno je profesionalno oboljenje -vibraciona bolest (Mb.Vibratorius
profesionalis) prema listi profesionalnih oboljenja.
Radnik nije sposoban da nastavi posao motoriste niti bilo koji drugi
posao gde bi bio izloen vibracijama.
Savetuje se fizikalno leenje u Gamzigradskoj banji.
Neophodna je obrada za IK.
2. PROFESIONALNA OBOLJENJA IZAZVANA FIZIKIM NOKSAMA
A. PROGRAM OBRADE RADNIKA PROFESIONALNO IZLOENIH

VIBRACIJAMA
1.Radna anamneza
Vibracijama na radnom mestu su izloeni radnici u metalopreraivakoj , tekstilnoj ,
drvnoj industriji, u rudarstvu, u kamenolomima, tunelogradnji, umarstvu,
putogradnji, u graevinarstvu. Izvori vibracija su pneumatski ekii, pneumatski
pitolji, builice, brusilice, pneumatske prese, motorne testere, elektrine brusilice,
elektrine builice, razboji, tamferi, kompresori.
Statiko naprezanje ekstremiteta u toku rada ima sinegistiki efekat sa vibracijama jer
olakava prodiranje vibracija u telo.
2.Glavne tegobe
80
Eksponovani radnici se najee ale na zamor, razdraljivost, glavobolje,

vrtoglavice, bolove i trnjenje u rukama (naroito posle rada i tokom noi), greve u
prstima aka, napade "belih" ("mrtvih") prstiju provociranih hladnoom, malaksalost i
slabost ruku zbog ega im alat esto ispada iz ruku.
3. Lina anamneza
4.Porodina anamneza
6.Kliniki pregled
Obavlja se pregled svih sistema a posebna panja se poklanja pregledu aka i
kardiovaskularnog sistema.
Inspekcija aka otkriva: hiperhidrozu ili anhidrozu dlanova , naruen

dermografizam volarne strane dlanova ("lakirana " koa),naglaen tetivni crte,
oiljke i uljeve na dlanovima, hiperkeratozu, ragade , izbrazdanost i lomljivost
noktiju.
Palpacijom aka se moe registrovati sniena temperatura aka i otkriti "fenomen

praznih prstiju" odnosno jagodice sa "fenomenom otiska u testu"( posle
kompresije na jagodicu koa ostaje kao da je izvrena kompresija u testo usled
atrofije subdermalnog sloja koe).
Pregledom kardiovaskularnog sistema se moe otkriti arterijska hipertenzija i

promene u radu srca (tahikardija, poremeaj ritma)
7.Dopunske analize
a)ispitivanje funkcije krvnih sudova
Cold test- pacijent stavi ruke u hladnu vodu(oko 5 stepeni C) i dri 5 minuta.Posle
vaenja ruku iz hladne vode gleda se boja koe aka. Normalna reakcija je
hiperemija, a u sluaju da se javi bledilo koe to je znak poremeene cirkulacije
krvi u akama.
Proba stisnutih pesnica-radnik treba da maksimalno stegne pesnicei da dri 5-10

sekundi.Kada otvori ake vidi se prisustvo belih pega na dlanovima. Ove pege
treba da se izgube za najvie 10 sekundi. Ukoliko ove bele pege due perzistiraju
to je znak loe cirkulacije u akama.
Pal-ova proba-doktor palpira puls obe arterije radialis a zatim naglo digne obe ruke
pacijnta iznad nivoa glave. Ukoliko tom prilikom doe do promene kvaliteta pulsa
to je znak loe cirkulacije u akama.
Lewis-Prusick-ova proba-doktor izvri kompresiju na kou iznad korena nokta na

jednom prstu ake i po prestanku kompresije se zapaa bledilo koje treba da se
izgubi za 3-5 sekundi.Ukoliko bledilo komprimovanog dela koe prsta traje due
to je znak poremeene cirkulacije u aci.
Alen-ova proba se koristi za ispitivanje kolateralne cirkulacije izmeu arterije

radialis i arterije ulnaris iste ake.Doktor izvri istovremenu kompresiju a.radialis i
a. ulnaris iste ake-tom rilikom se zapaa bledilo cele ake.Zatim izvri
dekompresiju a. radialis i zapaa se da najpre koa polovine ake koju
vaskularizuje a.radialis a zatim vrlo brzo i cela aka dobije normalnu boju . To je
znak dobre kolateralne cirkulacije izmeu ovih arterija.Zatim to isto ponovi i sa a.
ulnaris. U sluaju loe kolateralne cirkulacije izmeu ovih arterija normalnu
prebojenost koe zapaamo samo na koi polovine ake koju vaskularizuje
dekomprimovana arterija dok druga polovina koe ake ima lividnu boju.
81
Kapilaromikroskopija predstavlja metodu kojom se mogu pomou mikroskopa

otkriti promene na kapilarima u duplikaturi sluzokoe korena nokta ili
konjuktive.Normalno se u vidnom polju mogu zapaziti tri reda kapilara u kojima
su kapilari poreani u vidu palisada. Na svakom kapilaru se zapaa arterijski deo,
kapilarna petlja (ansa) i venski deo.Patoloke promene su u smislu redukcije broja
kapilara, spazma kapilara, izvijuganosti kapilarnih petlji, atonije kapilara,
aneurizmatskih proirenja kapilara, ishemije podloge (bleda boja okoline kapilara)
i ekstravazacije eritrocita, plazmocita kroz kapilarni zid.
Pletizmografija predstavlja metodu kojom se procenjuje stanje sitnih krvnih

sudova (arterija srednjeg kalibra i arteriola). Receptor se postavi na jagodice prstiju
i putem aparata za elektrokardiografiju se registrije karakteristina krivulja na
kojoj se razlikuje ascendentni deo koji odgovara sistoli, plato i descendentni deo
koji odgovara dijastoli. Na descendennom delu se registruje dikrotni zubac ija se
pojava objanjava zatvaranjem semilunarnih zalistaka aorte i vraanjem dela krvi
na kraju sistole prema srcu usled zatvaranja ovih zalistaka.Pletizmografijom se
mogu razlikovati funkcionalne i organske promene na arterijskim krvnim
sudovima.Funkcionalne promene ( vazospazmi) se karakteriu smanjenjem
amplitude ,razvuenim i nazubljenim descendentnim delom pletizmografske
krivulje.Organske promene se karakteriu smanjenjem amplitude pletizmografske
krivulje i izezavanjem dikrotnog zupca na pletizmografskoj krivulji.
Doplerehosonografija predstavlja metodu ultrazvunog pregleda krvnih sudova.

Na ovaj nain se moe odrediti brzina protoka krvi kroz krvni sud i lokalizovati
mesto stenoze krvnog suda.
Arteriografija je invazivna metoda koja se izvodi u cilju precizne lokalizacije

mesta stenoze u cilju izvoenja hirurke intervencije.
b)ispitivanje promena na miiima

Kod vibracione bolesti moe doi do atrofije miia i smanjenja miine snage usled
oteene cirkulacije u miiima.Ispitivanje miine snage se obavlja
dimamometrijom.
c) ispitivanje promena na perifernom nervnom sistemu

Promene na motornom i senzitivnom neuronu se mogu otkriti neurolokim
pregledom i elektromiografijom.
Oteenje vibracionog senzibiliteta se moe otkriti zvunom viljukom koja se
aktivira a njena drka se stavi na distalni deo falange prsta ispitanika.Kada radnik
prestane da osea vibracije usled rada zvune viljuke ispitiva (doktor) stavi zvunu
viljuku na falangu svog prsta. U sluaju da ispitiva i dalje osea vibracije zvune
viljuke to je znak oteenog vibracionog senzibiliteta radnika.
Poremeaj vibracionog senzibiliteta na rukama ide po tipu rukavica a na nogama po
tipu arapa.
Usled delovanja vibracija dolazi do oteenja i senzibiliteta za bol, to se ispituje
palesteziometrom koji radi na principu uboda iglom.Ukoliko je potrebno da ispitiva
dublje ubode u kou ispitanika da bi on osetio bol to je znak oteenja senzibileteta za
bol teeg stepena.
82
d)ispitivanje promena na kotano zglobnom sistemu
Rendgenski snimak aka moe otkriti prisustvo vibrogenih fraktura,vibrogenih

cisti, enostoza, egzostoza, osteoporoze, osteolize, ili osteoartroze na kostima
ruja.
Rendgenski snimak zgloba lakta moe otkriti prisustvo "lakatne mamuze"

("papagajski kljun") usled okotavanja pripoja tetive m.tricepsa za olekranon.
Rendgenski snimak ramenog zgloba moe otkriti frakture okrajaka kostiju u

zglobu, to daje sluku slobodne kosti u zglobu ("zglobni mi).
Mikrofotometrija predstavlja metodu kojom se otkriva poremeen odnos kalcijuma

i fosfora u kostima ispitanika.Izvodi se na taj nain to se rengenski snimak kosti
ispitanika uporedi sa kotanim etalonom kosti u kojoj je poznat odnos kalcijuma i
fosfora.
e)biopsija koe
Biopsijom koe se moe na preparatu videti hiperkeratoza epiderma, bujanje

vezivnog tkiva u hipodermu, okluzivne i subokluzivbe promene na krvnim sudovima
i demijelinizacija i gubitak vanovog omotaa na nervnim zavrecima.
f) kutana termometrija
Ovom metodom se meri temperatura koe koja je u sluaju oteenja krvnih sudova i
loe cirkulacije usled dejstva vibracija smanjena i iznosi ispod 33-35 stepeni C.
g)otkrivanje promena neurohumoralnog sistema

Doziranjem hormona u krvi i urinu ispitanika moe se otkriri poveana sekrecija
ketosteroida , kateholamina, tiroksina i hormona hipofize pod dejstvom vibracija.
h) otkrivanje metabolikih poremeaja

Laboratorijskim ispoitivanjima se moe otkriti poremeaj metabolizma masti i
ugljenih hidrata kod radnika koji rade u uslovima prisustva vibracija
(hiperholesterolemija, hiperglikemija, hipertrigliceridemija).
Dijagnoza vibracione bolesti kao profesionalnog oboljenja
Vibraciona bolest moe pod odreenim uslovima biti profesionalno oboljenje ( Mb.
vibratorius profesionalis).Za to je potrebno:
1. Pozitivna radna anamneza- da su na radnom mestu prisutne vibracije kao
profesionalna noksa iznad maksimalno dozvoljenih vrednsti. Smatra se da je za
nastanak profesionalnog oboljenja dovoljna ekspozicija od 5 godina.
2. Prisustvo subjektivnih tegoba
3. Oteenja najmanje dva sistema (krvni sudovi i kotano zglobni, krvni sudovi i
nervni sistem ili nervni sistem i kotano zglobni sistem).
Ocena radne sposobnosti

83
Oboleli je nesposoban za dalji rad sa vibrirajuim alatom.
PRIKAZ OBRADE RADNIKA SA VIBRACIONOM BOLEU

Ime i prezime: K.K.
Radna organizacija: Graevinar Ni
Radna anamneza
1. Zanimanje : teracer
2. Ukupni radni sta : 32 godine, celo vreme na radnom mestu teracera
3. Alat sa kojim radi: teraco brusilica
4. Ops poslova: teraco brusilicom glaa betonske povrine
5. Nokse na radnom mestu: vibracije, buka i praina iznad maksimalno dozvoljenih
vrednosti.Izvor vibracija i buke je teraco brusilica.
6. Zahtevi radnog mesta : Radnik obavlja srednje teak fiziki posao u nefiziolokom
poloaju (polusagnut poloaj ). Radno vreme je 8 sati. Radi samo u prvoj smeni.
7. Lina zatitna sredstva ne koristi.
Glavne tegobe: trnjenje, grevi i bolovi u rukama kao i napadi belih prstiju posle
izlaganja hladnoi, bolovi u slabinskom delu kime i levoj nozi. Brzo se zamara.
Slabije uje.
Lina anamneza:Pre pet godina operisao preponsku kilu sa leve strane a pre tri
godine imao operaciju slepog creva.Negira ranija oboljenja uva i konzumiranje
ototoksinih lekova.
Porodina anamneza: Negira tea oboljenja u porodici
Socijalna anamneza: ne pije, ne pui, ivi u svojoj kui.
Kliniki pregled
1. Svestan , orijentisan , afebrilan. Normalno razvijen ,srednje uhranjen, eupnoian.
2. Koa i vidljive sluzokoe: Normalno prebojene.
3. Glava i vrat: normalne konfiguracije, bez bolnih taaka.
4. Grudni ko: normalan
5. Plua: normalno disanje
6. Srce: akcija ritmina, tonovi jasni bez umova
7. Krvni pritisak; 22/12 Kpa
8. Abdomen: u ravni grudnog koa, palpatorno mek, bez bolnih taaka pri palpaciji.
9. Kimeni stub: normalne pokretljivosti, bez deformiteta.
10. Ekstremiteti:normalne pokretljivosti i bez deformiteta.
11. ake: dlanovi lividno bledi i hladni, suvi, meki, uljeviti. Postoji atrofija
tenara i hipotenara.
Dopunske analize
1. Laboratorija: SE=7/12; Er=4,52 x 1012 g/l; Le=5,4 x 109 g/l; Hb=8,2; glikemija=
4,2 mmol/l, holesterol= 5,58 mmol/l; urea= 6,84 mmol/l; fibrinogen= 8,82
mmol/l ; trigliceridi=1,23 mmol/l; urin (specifina teina=1012, u sedimentu
prisutne epitelne elije, 1-2 sveih eritrocita i 2-3 leukocita)
2. Audiogram: Laesio nn.cochlearis bill.gr.II (gubitak sluha po Fowler-u=31%)
3. EKG: uredan
4. Spirometrija:Funkcionalne opstruktivne promene u nivou malih disajnih puteva.
5. Rendgenski snimak plua:pojaan i deformisan pluni crte
6. Rendgenski snimak aka: Cysta vibrogenes osis navicularis carpi dex.
7. Rendgenski snimak zgloba lakta: Spina olecrani humeri bill.
8. Rendgenski snimak zgloba ramena: normalan nalaz
84
9. Proba stisnutih pesnica: 12 sec (levo=desno)

10. Levis Prusick-ova proba:8,4 sec (levo=desno)
11. Cold test: pozitivan
12. Dinamometrija; smanjena snaga miia aka (20 Kp)
13. Vibrosenzibilitet: smanjen
14. Temperatura koe: 28,8 stepeni C
15. Pletizmogram prstiju aka i stopala : Izraene funkcionalne vazospastine
promene na arterijskim krvnim sudovima.
16. Kapilaroskopija :Boja podloge ishemina, broj kapilara u palisadnom nizu
redukovan.Na kapilarima prisutan vazospazam, skraeni krakovi, suen lumen
kapilara.
17. EMG : oteenje senzitivnog neurona.
18. Neuropsihijatrijski pregled: Lumbago chronica
19. Oftalmoloki pregled : Myopio , Fundus ateroskleroticus.
20. ORL pregled :Rhinitis chronica
Dijagnoze
1.Morbus vibratorius profesionalis
2.Laesio nn. cochlearis bill. gr. II
3.Lumbago chronica
4.Rhinitis chronica
Zakljuak
Utvreno je prisustvo profesionalnog oboljenja- vibraciona bolest.
Radna sposobnost umanjena- radnik nije sposoban da nastavi rad u uslovima
prisustva buke i vibracija.
Savetuje se leenje i rehabilitacija u Gamzigradskoj Banji.
B. PROGRAM OBRADE RADNIKA PROFESIONALNO EKSPONOVANIH

BUCI
1.Radna anamneza
Buci su izloeni radnici u tekstilnoj, obuarskoj, metalopreraivakoj, avio industriji,
graevinarstvu, rudarstvu, saobraaju, tunelogradnji, u kamenolomima i
elektroprivredi.
2.Glavne tegobe: Eksponovani radnici se najee ale na oslabljn sluh i tegobe koje
potiu od ostalih ekstraauditivnih efekata buke (oteenje kardiovaskularnog,
gastrointestinalnog, reproduktivnog, nervnog i endokrinog sistema).
3.Lina anamneza: Potrebno je obratiti panju na ranija oboljenja organa ula sluha
(otitis i sl.) i uzimanje ototoksinih lekova (streptomycin ) . Obavezno treba pitati
radnika da li je pre zapoljavanja na tom radnom mestu patio od poremeaja sluha ,
oboljenja kardiovaskularnog, endokrinog, nervnog, reproduktivnog i
gastrointestinalnog sistema.
4.Porodina anamneza
85
5.Socijalna anamneza: Znaajni su podaci koji se odnose na konzumiranje alkohola i

cigareta.
6. Kliniki pregled:
Potrebno je obaviti detaljan kliniki pregled po sistemima i ispitati sluh pomou
apata i glasnog govora.Ispitivanjem sluha pomou apata i glasnog govora se
orijentaciono obavlja na osnovu rastojanja sa kojeg ispitanik uje izgovorene rei.Tihi
apat ( intenzitet zvuka je 35-40 dB) se normalno uje sa 6 metara rastojanja,
akcentuirani apat (intenzitet zvuka je oko 45 dB) se normalno uje sa 12 metara a
glasni govor (intenzitet zvuka je 60 -65 dB) sa 60 metara rastojanja.
Pre ispitivanja je neophodno je osobu pregledati i ukloniti sve eventualne prepreke za
ispitivanje sluha (cerumen u uima i sl.)Gde god je mogue treba izabrati tihi apat
kao metodu ispitivanja. U tu svrhu treba prethodno probati da li ispitanik neposredno
uz uvo moe uti i tano ponoviti tiho aptane rei, s tim da mu se prstom zapui
suprotno uvo i zakloni pogled.Ovo probati prvo sa bolje pa sa loije strane.Ako
pacijent uz uvo dobro razume aputane rei, nastaviti dalje ispitivanje metodom
apata.Ako ne uje probati odmah da li uz uvo uje glasan govor ili vikanje.
Izvoenje testa
Ispitanik seda na stolicu tako da profilom okrenut ispitivau.Pomonik ispitivaa stoji
ispred ispitanika i jednom rukom zakloni pogled ispitaniku sa strane
ispitivaa.Drugom rukom zapui pritiskom na tragus ulaz u sluni hodnik suprotnog
uva.Ispitiva se udalji na 6 metara rastojanja i apue rei. Pacijent treba da glasno
ponovi te rei, na osnovu ega se donosi zakluak o tome da li ih je ispravno uo.Po
zavrenom ispitivanju jednog uva prelazi se na ispitivanje onog drugog na isti nain.
Ako ispitanik ne uje ili pogreno ponavlja rei, onda se ispitiva pribliava sve dok
ne nae rastojanje sa kojeg moe ispravno da ponovi sve rei.Otrina sluha se tada
meri kvantitativno u stepenima.Rsatojanje od 6-4 metara znai lako oteenje sluha,
od 1-4 metara , oteenje sluha srednjeg stepena, a ispod 1m do samog uva tekog
stepena.Ako neposredno uz uvo uje samo glasan govor ili vikanje to je vrlo teak
stepen nagluvosti dok se sluajevi nerazumevanja ni najjaeg vikanja uz uvo granie
sa gluvoom.
Dopunske analize
Ispitivanje percepcije tonova vazdunim putem. Ispitiva ozvui zvunu viljuku i

prinese je ulazu u sluni hodnik na 2 cm od ulaza.Merenje otrine sluha vri se
uporeivanjem sa sluhom ispitivaa, pod uslovom da on ima normalan sluh.Ako
ispitiva nema normalan sluh, on mora nai osobu iz svoje okoline koja normalno
uje, pa prema njoj vriti uporeenje.Kada pacijent prestane da uje ton onda se
zvuna viljuka prinese uvu ispitivaa i utvruje da li on jo i koliko dugo uje
ton.Ako ispitiva i ispitanik u isto vreme prestanu da uju ton, donosi se zakljuak
da je sluh ispitanika za tu frekfenciju zvune viljuke normalan.
Weber-ov test. Zvuna viljuka se postavi na teme ili elo ispitanika. Kod
normalne kotane provodljivosti ton se podjednako uje na oba uva i daje utisak da
je u sredini glave.U sluaju oteenja kotanih puteva prenosa zvuka, zvuk se uje
na onoj strani gde je kotani prenos jai.Kod provodnih oteenja sluha zvuk
86
skree na bolesnu ili bolesniju stranu a kod perceptivnih oteenja sluha zvuk
skree na zdravu ili zdraviju stranu.
Rinne-ov test.Ozvuena viljuka se svojom drkom stavi na predeo mastoidne kosti

iza uva i dri sve dok pacijent da znak da vie ne uje.Tada se zvuna viljuka
prinosi ulazu slunog hodnika istog uva radi uporeenja sa vazdunim
prenosom.Kod normalnog sluha zvuk se putem vazduha uje jo oko 30 sekundi.
Kod perceptivnih lezija skrauje se i vazduna i kotana provodljivost.Kod lezija
provodnog tipa kotani prenos zvuka je znatno dui od vazdunog.
Audiometrija.Najee se koristi tonalna audiometrija pri emu se za ispitivanje

sluha upotrebljavaju isti tonovi. odreene frekfencije i intenziteta. Kod tonalne
liminalne audiometrije ispitivanje sluha se vri tonovima koji su na pragu (granici )
ujnosti.Ispitivanje se vri metodom traenja granice, odnosno praga sluha, na
svakoj frekfenciji posebno.Prvo se ispituje vazduna provodljivost na oba uva pa
posle kotana provodljivost.Ispitivanje se poinje frekfencijom od 1000 Hz, koji se
prezentira preko slualice u rastuim intenzitetima od po 5 dB dok ga ispitanik ne
uje.Kada se utvrdi prag sluha na 1000 Hz istom metodologijom se prelazi na
ispitivanje visokih frekfencija od 2000, 4000 i 8000 Hz. Normalan prag sluha
iznosi od 0-20 dB.Pad praga sluha od 20-40 dB se oznaava kao nagluvost lakog
stepena (laesio nn.cochlearis gradus I); pad praga sluha od 40-60 dB kao nagluvost
srednjeg stepena (Laesio nn. cochlearis gr. II) a pad praga sluha preko 60 dB
tekog stepena (Laesio nn. cochlearis gradus III).Na osnovu ovako snimljenog
audiograma se moe proraunati i oteenje sluha primenom Fowler Sabine-ove
tablice.Na osnovu tonalnog audiograma se oitava za svaku navedenu frekfenciju
oitava gubitak sluha u dB iz navedene tabele.
gubitak 512 Hz 1024 Hz 2048 Hz 4096 Hz

sluha u db
10 o,2 0,3 0,4 0,1
15 o,5 0,9 1,3 0,3
20 1,1 2,1 2,9 0,9
25 1,8 3,6 4,9 1,7
30 2,6 5,4 7,3 2,7
35 3,7 7,7 9,8 3,8
40 4,9 10,2 12,9 5,0
45 6,3 13,0 17,3 6,4
50 7,9 15,7 22,4 8,0
55 9,6 19,0 25,7 9,7
60 11,3 21,5 28,0 11,2
65 12,8 23,5 30,2 12,5
70 13,8 25,5 32,2 13,5
75 14,6 27,2 34,0 14,2
80 14,8 28,8 35,8 14,6
85 14,9 29,8 37.5 14,8
90 15,0 29,9 39,2 14,9
95 30,0 40,0 15,0
87
Zbir procenata za sve 4 frekfencije daje ukupan procenat oteenja jednog

uva.Obostrano oteenje sluha se izraunava tako to se na sedmostruku vrednost
procenta boljeg uva doda oteenje slabijeg uva i sve podeli na 8.
Potrebno je ispitati funkcije sistema koji mogu biti oteeni pod dejstvom buke
(kardiovaskularni, nervni, endokrini, gastrointestinalni).
Laboratorija : holesterol , HDL, LDL, trigliceridi, glikemija . acidum uricum.
Pregled otorinolarigologa, oftalmologa, neuropsihijatra
Kriterijumi da se otenje ula sluha proglasi profesionalnim oboljenjem
1. Pozitivna radna anamneza- rad u uslovima buke iznad MDV

2. Negativna lina anamneza-odsustvo prelealog zapaljenja uva i upotreba
ototoksinih lekova.Pre zapoljavanja na bunom radnom mestu radnik je imao
normalan sluh.
3. Uredan ORL nalaz
4. Karakteristian audiogram
nagluvost perceptivnog tipa
kotana provodljivost prati vazdunu
simetrian i bilateralan nalaz
karakteristian pad sluha na 4000 Hz ( skotom na 4000 Hz) koji se vremenom

produbljuje i proiruje
pre zapoljavanja na bunom radnom mestu normalan audiogram i karakteristina

evolucija promena (Skotom na 4000 Hz se vremenom produbljuje i proiruje).

Nagluv radnik nije sposoban da nastavi rad u bunoj radnoj sredini.
Oboljenje se priznaje kao profesionalno pod gore navedenim uslovima.
Prikaz sluaja obrade radnika profesionalno eksponovanog buci
Ime i prezime : . P.
Radna organizacija : Livnica - Ni
Radna anamneza
Zanimanje: livac-kaluper
Ukupni radni sta: 29 godina
Opis tehnolokog procesa rada: izrauje kalupove i jezgra za livenje.
Zahtevi radnog mesta: stojei i sagnut poloaj tela uz izrazito naprezanje gornjih
ekstremiteta.Povremeno zauzima uei i kleei poloaj tela.
Nokse na radnom mestu: Buka (impulsna buka intenziteta 96 dB), Nepovoljni
mikroklimatski faktori, Neorganska praina, Vibracije.
Lina zatitna sredstva: ne koristi.
Glavne tegobe:Slabiji sluh, bolovi u predelu kimenog stuba, grevi i slabost u
nogama, trnjenje i bolovi u akama, kaalj sa iskaljavanjem gustog sadraja vie od
dva meseca godinje, oteano disanje i brzo zamaranje.Tegobe su prisutne od pre 10
godina.Izraenije su na poslu.
88
Lina anamneza:
od pre 10 godina boluje od povienog krvnog pritiska i gastritisa.Negira uzimanje
ototoksinih lekova i ranija oboljenja srednjeg uva.
Pre zaposlenja bio potpuno zdrav.
Porodina anamneza: Negira tea oboljenja u porodici.
Socijalna anamneza: Ne konzumira alkohol, pui 20 godina po 20 cigareta dnevno.
ivi u svome stanu.
Kliniki pregled:
Srednje razvijen i uhranjen, eupnoian, afebrilan.
Koa i vidljive sluzokoe: normalno prebojene.
Glava i vrat: normalne konfiguracije, bez bolnih taaka.
Grudni ko: normalne konfiguracije i pokretljivosti, bez deformiteta.
Plua: oslabljeno disanje, produen ekspirijum, obostrano bazalno visokotonski i
niskotonski zviduci.
Srce: akcija srca ritmina , tonovi jasni, umova nema
Krvni pritisak: 20/14,5 Kpa.
Abdomen: u ravni grudnog koa, palpatorno mek , bez bolnih taaka.
Kimeni stub: normalne pokretljivost, bez deformiteta. Prisutan rigiditet
paravertebralne muskulature.
Ekstremiteti: koa dlanova hladna i lividne boje.Dlanovi meki, suvi sa poetnim
trofikim promenama. Donji ekstremiteti normalnog izgleda i pokretljivosti, bez
deformiteta.
Dopunske analize:
1. Laboratorija: SE=28/31 ;Er=4,21 x 1012 g/l ;Le=9,45 x 109 g/l ;glikemija=6,5
mmol/l; holesterol=10,8 mmol/l; trigliceridi=4,8 mmol/l; urea=5,14 mmol/l;
acidum uricum=291,8 mmol/l; Urin (specifina teina =1018, sediment:1-2
epitelne elije,8-10 leukocita, 1-2 sveih eritrocita, retke bakterije).
2. Ekg- nalaz uredan
3. Rendgenski snimak aka : vibrogena cista u kostima desnog ruja
4. Aidiogram: laesio nn. cochlearis bill. gradus III (Gubitak sluha po Fowleru 72 %).
Nagluvost perceptivnbog tipa.Kotana provodljivost prati vazdunu.Registruje se
skotom koji zahvata podruje od 2000 Hz do 8000 Hz, sa vrhom na 4000 Hz
intenziteta od 95 dB. Pre zaposlenja normalan audiogram. Na kontrolno
periodinom pregledu pre 10 godina na audiogramu registrovan skotom na 4000
Hz intenziteta 30 dB koji se vremenom produbljivao i proirivao na ostale
frekfencije.
5. Rendgenski snimak zgloba lakta i ramena : uredan
6. Pletizmogram aka i stopala : nalaz normalan.
7. Cold test: pozitivan
8. Proba stisnutih pesnica:8,2 sec(levo=desno)
9. Lewis Prusick-ova proba:4,0 sec(levo=desno)
10. Dinamometrija=oslabljena miina snaga
11. Vibrocenzibilitet : oteen.
12. Temperatura koe: 30,2 stepeni C.
13. Kapilaroskopija: boja podloge bleda, broj kapilara u palisadnom nizu
redukovan, kapilari spastiki izmenjeni.
14. Spirometrija: Poremeaj ventilacije plua opstruktivnog tipa lakog stepena
15. Rendgenski snimak plua: normalan nalaz
89
16. Neuropsihijatrijski nalaz: Lumbago shronica

17. ORL nalaz: uredan
18. Oftalmoloki nalaz: Fundus ateroscleroticus
Konane dijagnoze:
1. Laesio nn. cochlearis bill. profesionalis
2. Morbus vibratorius profesionalis
3. Bronchitis chronica opstructiva
4. Lumbago chronica
Nije sposoban za rad u uslovima prisutva buke, vibracija i respiratornih
iritanasa.Savetuje se promena radnog mesta.
C. PROGRAM OBRADE RADNIKA PROFESIONALNO EKSPONOVANIH

JONIZUJUEM ZRAENJU
1.Radna anamneza
Jonizujuem zraenju su eksponovani radnici koji rade sa radioaktivnim izotopima (
hemijska ,vojna , duvanska , metalopreraivaka , farmaceutska , prehrambena
industrija, na prizvodnji plastinih masa , u medicinskim i nauno istraivakim
laboratorijama), radnici koji rade na defektoskopiji (kontrola kvaliteta metala
primenom X zraenja), radnici na proizvodnji, kontroli i popravci rendgen aparata,
radnici u nuklearnim reaktorima i centralama kao i medicinsko osoblje ( radiolozi,
rendgen tehniari, pneumoftiziolozi, hirurzi, osoblje koje radi na radio terapiji).
2.Glavne tegobe:
Eksponovane osobe se ale na malaksalost, anoreksiju i muku.
3.Lina anamneza:Potrebno je obratiti panju na ranije poremeaje hematopoeznog
sistema (anemija, trombocitopenija, leukocitopenija), oboljenja organa vida
(katarakta), oboljenja koe, nervna i duevna oboljenja, endokrina oboljenja,
alkoholizam i tuberkulozu.
4.Porodina anamneza:Obratiti panju na hereditarna, maligna i kongenitalna
oboljenja u porodici.
6.Kliniki pregled . Obavlja se kompletan pregled po sistemima ali se posebna

panja obraa na:
-pregled koe i vidljivih sluzokoa( sumnja na radiodermatitis, kutane distrofije ili

karcinom koe)
pregled noktiju (kod eksponovanih osoba su izbrazdani, krti, lomljivi)
pregled kose(kod eksponovanih osoba gubi sjaj, opada, dlake su krte i lomljive)
Rumpel Leed-ov test (maneta za merenje krvnog pritiska se naduje preko 200
mmHg i dri 5 minuta.Broje se petehijalna krvarenja u kubitalnoj jami.Nalaz preko
90
20 petehija na 1 cm2 je znak oteenja sistema koagulacije krvi ili oteenja

kapilara).
7.Dopunske analize
Laboratorijsko ispitivanje: (pregled urina, urea, kreatinin, hepatogram,

transaminaze, proteinogram ,alkalna fosfataza, vreme krvavljenja i vreme
koagulacije, koncentracija hemoglobina ,broj leukocita , trombocita, eritrocita,
razmaz periferne krvi sa traenjem patolokih elemenata bele krvne loze u
razmazu: toksine granulacije, vakuolizacija jedara, karioshizme, binuklearni
limfociti, elije "sovine oi").
Broj eritrocita ne sme biti manji od 3,8 x 1012 /l za mukarce i
3,5 x 1012 /l za ene.
Broj leukocita ne sme biti manji od 4 x 109 /l
Broj neutrofilnih leukocita nesme boti manji od 40 %
Broj limfocita ne sme biti manji od 20 %
Broj trombocita ne sme biti manji od 150 x 109/l
Ekg
U sluaju branog steriliteta raditi spermiogram (oekuje se redukcija broja i

smanjena piokretljivost spermatozoida).
Pregled onog soiva zbog sumnje na kataraktu.
Pletizmografija
Kapilaroskopija
Jednom u pet godina raditi pregled hromozoma zbog sumnje na hromozomske

aberacije ( dicentrini hromozomi, acentrini fragmenti, pstenasti hromozomi).
Pre zaposlenja i jednom u pet godina raditi rendgenski snimak plua,
Spirometrija,
Pregled ginekologa,dermatologa, oftalmologa, otorinolarigologa i

neuropsihijatra.
Kontraindikacije za rad u zoni jonizujueg zraenja
1. Lica mlaa od 18 godina
2. ene u toku graviditeta
3. Osobe obolele od poremeaja hematopoeznog sistema, malignih oboljenja i
katarakte.
4. Osobe sa promenama na koi usled dejstva jonizujueg zraenja.
5. Oboljenja endokrinog sistema
6. Tea psihijatrijska oboljenja
7. Tuberkuloza
8. Tea oboljenja bubrega (naroito ako radnici rade ili e raditi sa radioaktivnim
uranijumom koji ima izrazito nefrotoksino dejstvo).
U sluju promena na hematopoeznom sistemu (smanjenja broja leukocita, eritrocita

, trombocita) savetuje se leenje i rehabilitacija u bansko-klimatskim mestima
(Ivanjica).Ukoliko se posle ovih procedura ovakvo stanje hematopoeznog sistema i
dalje odrava predlae se promena radnog mesta.
Da bi se leukocitopenija i trombocitopenija proglasile profesionalnim oboljenjem
potrebno je da osoba bude eksponovana jonizujuem zraenju najmanje godinu
91
dana.Anemija se moe proglasiti profesionalnim oboljenjem u sluaju ekspozicije

jonizujuem zraenju due od 3 godine. Maligne alteracije kotane sri se mgu
proglasiti profesionalnim oboljenjem u sluaju ekspozicije jonizujuem zraenju
preko 10 godina.
U sluaju promena na koi (suva koa, opadanje dlaka, atrofija, krti i lomljivi nokti)
savetuje se promena radnog mesta. Kod pojave keratoma i ulceracija na koi savetuje
se promena radnog mesta a oboljenje se moe proglasiti profesionalnim u sluaju
ekspozicije jonizujuem zraenju preko 10 godina.Maligna oboljenja koe se mogu
proglasiti profesionalnim oboljenjem u sluaju ekspozicije jonizujuem zraenju
preko 10 godina.
Katarakta se moe proglasiti profesionalnim oboljenjem posle ekspozicije due od 5
godina
Akutna radijaciona bolest se moe proglasiti profesionalnim oboljenjem a posle
izleenja radnik nije sposoban za rad u zoni jonizujueg zraenja.
Radijacioni pneumonitis (neberka plua) se moe proglasiti profresionalnim
oboljenjem kod rudara koji udiu prainu radioaktivnog uranijuma.
Karcinom plua se moe proglasiti profesionalnim oboljenjem kod rudara u
rudnicima uranijuma.
PRIKAZ SLUAJA OBRADE RADNIKA PROFESIONALNO

EKSPONOVANOG JONIZUJUEM ZRAENJU
Ime i prrezime;M.A.
Godina roenja:1941.
Radna anamneza:
Zanimanje: ispitiva materijala u industrijskoj gama defektologiji
Ukupni radni sta=18 godina, celo vreme radi ovaj posao.
Opis posla: ispituje materijal x zracima, radno vreme 6 sati, radi samo u prvoj
smeni, u toku rada pauza od 30 minuta.
Nokse: jonizujue zraenje
Zatina sredstva:radno odelo, kecelja, rukavice, naoare

Glavne tegobe:bez tegoba
Lina anamneza:negira ranija oboljenja
Porodna anamneza:negira oboljenja u porodici
Socijalna anamneza:oenjen, troje dece, ivi u svom stanu, povremeno pije ( 1-2
aice estokog pia), pui 15 godina do 30 cigareta dnevno.
Kliniki pregled
1. Srednje razvijen i uhranjen
2. Koa i vidljive sluzoe normalno prebojene
3. Grudni ko; normalno razvijen i pokretan , bez deformiteta
4. Plua: normalno disanje
5. Srce: akcija ritmina, tonovi jasni , umova nema
6. Krvni pritisak; 15,5?9,5 Kpa
7. Abdomen: u ravni grudnog koa, palpatorno mek , bez bolnih taaka
92
8. Ekstremiteti: normalne pokretljivosti, bez deformiteta
Dopunske analize
1. Laboratorija:
SE=5/12
Er=4,2 x 10 12 /l
Le=7,2 x 109 /l
Tr=220x 109 /l
Segmentirani Le=52%
Limfociti=37%
Monociti=5%
Eozinofilni Le=6%
Nisu naeni patoloki elementi bele i crvene krvne loze u razmazu periferne krvi
urin: normalan nalaz
vreme krvarenja:2 minuta
vreme koagulacije :8 minuta i 10 sekundi
hepatogram: nalaz uredan
Spirometrija: nalaz uredan
Ekg:nalaz uredan
Rendgenski pregled plua: nalaz uredan
Pregled oftalmologa: nalaz uredan
Pregled neuropsihijatra : nalaz uredan
Pregled otorinolaringologa: nalaz uredan

Dijagnoza
Sine morbo
Sposoban za rad u zoni jonizujueg zraenja.
3. PROFESIONALNA OBOLJENJA IZAZVANA BIOLOKIM AGENSIMA
PROGRAM OBRADE RADNIKA KOD SUMNJE NA PROFESIONALNO

OBOLJENJE IZAZVANO BIOLOKIM AGENSIMA
93
1. Radna anamneza

antrax se javlja kao profesionalno oboljenje kod koara, krznara, urija,
vunovlaara i tekstilnih radnika koji rade na eljanju i grebanju vune.

Maleus se kao profesionalno oboljenje javlja kod mesara, koijaa, potkivaa,
poljoprivrednika, koara i medicinskog osoblja koje neguje obolele.

Eryzipeloid se kao profesionalno oboljenje javlja kod stoara,
poljoprivrednika, mesara, kuvara i veterinara.

Bruceloza se kao profesionalno oboljenje javlja kod pastira, stoara, veterinara,
mesara i lsaboratorijskih radnika

Rabies se kao profesionalno oboljenje moe javiti kod lovouvara, veterinara i
radnika u zoolokim vrtovima.

Psitakoza se kao profesionalno oboljenje moe javiti kod odgajivaa i
prodavaca golubova, ptica, veterinara, medicinskog i laboratorijskog osoblja
koje koje dolazi u kontakt sa obolelim,

Virusni hepatitis i sida se kao profesionalna oboljenja mogu javiti kod
zdravstvenih radnika koji profesionalno dolaze u kontakt sa obolelim osobama.

Tropske bolesti se mogu javiti kao profesionalno oboljenje kod mornara duge
plovidbe koji borave u tropskim predelima , kod osoba koje odlaze na rad u
tropskim predelim i kod zdravstvenog osoblja koje neguje i lei obolele.
2.Glavne tegobe: zavise od vrste bolesti.
Posle inkubacionog perioda koji je karakteristian za odreeno oboljenje javljaju se
karakteristini simptomi:
kod zoonoza: Svrab po koi, glavobolja, jeza, drhtavica, poviena temperatura,

znojenje, bolovi u miiima, muka, gaenje, i malaksalost.
kod virusnog hepatita : U preikterinom stadijumu se javlja: poviena

temperatura, malaksalost, anoreksija, muka, gaenje, povraanje, bol u
epigastrijumu, glavobolje. U ikterinom stadijumu se javlja svrab po koi i uta
prebojenost koe i sluzokoa.
Kod tropskih bolesti se javlja febrilnost, krvarenje iz nosa, hematemeza,

hematurija , kaalj i svrab po koi.
3. Lina anamneza: Insistirati na ranijim bolestima koje su zahtevale terapiju
injekcijama, transfuzije ili infuzije u zadnjih 6 meseci odnosno u terminu koji
odgovara inkubacionom periodu za odreenu bolest.
4.Porodina anamneza: Insistirati na istim bolestima u porodici unazad tri meseca,
odnosno u periodu koji odgovara vremenu inkubacije za odreenu bolest.
6.Kliniki pregled
Izvriti kompletan kliniki pregled po sistemima i traiti karakteristine klinike
znake za odreenu bolest.
kod zoonoza i tropskih bolesti se najee javlja visoka temperatura, promene na

koi, regionalna limfadenopatija, promene na pluima i uveanje jetre i slezine.
kod virusnog hepatita obrsatiti panju na prebojenost koe i sluzokoa , veliinu

jetre i izgled stolice ( aholina) i urina ( tamna boja).
7. Dopunske analize
94
Kod zoonoza- najee se insistira na nalazu uzronika u brisu koe ili sluzokoe,
u hemokulturi, stolici , sputumu ili urinu.Serolokim testovima se mogu otkriti
karakteristina antitela za svakog izazivaa.
Kod virusnog hepatitisa -potrebno je detaljno ispitati funkciju jetre ( krvna slika,
transaminaze, direktni i indirektni bilirubin, gama GT, proteinogram, holesterol,
trigliceridi, glikemija, pregled urina, ultrazvuni pregled jetre) i traiti specifina
antitela protiv virusa A u klasi Ig M i IgG, anti HBs antitela i anti HBcAg sistem
(Eliza i RIA test).
Miljenje o radnoj sposobnosti zavisi od komplikacija koje su ove bolesti izazvale i
funkcionalnog i morfolokog stanja organa kao i od zahteva radnog mesta.
U sluaju virusnog hepatita oboleli je na bolovanju oko 3 meseca.Posle izleenja
oboleli nije sposoban za poslove gde e biti izloen hepatotoksinim
noksama(hemijske nokse, teak fiziki rad, visoka temperatura, jonizujue zraenje)
najmanje 6 meseci.
U sluaju produenog oblika(kliniki tok dui od 2 meseca i biohemijska
normalizacija dua od 4 meseci) pogoranja bolesti (ponovna pojava ikterusa,
uveanja jetre i biohemijskog sindroma) i recidiva (egzacerbacija iste virusne
infekcije) radnik ne sme biti izloen hepatotoksinim noksama do kompletnog
izleenja.
Ukoliko se radi o hroninoj fazi bolesti (patoloki proces u jetri traje i posle 12
meseci ili se razvije ciroza jetre) radnici ne smeju biti izloeni hepatotoksinim
noksama a u fazi egzacerbacije moraju biti na bolovanju.
Oboljenja izazvana biolokim agensima se mogu priznati kao profesionalna pod

sledeim uslovima:
Pozitivna radna anamneza sa podacima o kontaktu sa izvorom zaraze
Dokaz o kontaktu sa infektivnim materijalom na radnom mestu( krv, sekreti,

ekskreti, stvari),
Prisutne medicinske dokumentacije o oboljevanju (otpusne liste )
Epidemiolokih podataka da u porodici obolelog ili blioj okolini nije bilo sluava
oboljevanja od ove bolesti tri meseca unazad odnosno u vremenu potrebnom za
inkubaciju uzronika.
Epidemiolokih podataka da oboleli unazad 6 meseci pre poetka bolesti odnosno

u periodu koji je dovoljan za inkubaciju uzronika nije primao injekcije,
infuzije,serume, vakcine ili transfuzije
Pozitivnih laboratorijskih nalaza.
PRIKAZ OBRADE PACIJENTA PROFESIONALNO IZLOENOG

BIOLOKIM AGENSIMA
Ime i prezime: M.N.

Radna organizacija: Vojna Bolnica Ni
Godine starosti: 28
Radna anamneza:
zanimanje: medicinska sestra na odeljenju za zarazne bolesti
Ukupni radni sta: 9 godina

95
nokse: bioloki agensi. Do momenta oboljevanja negovala je bolesnike obolele od

hepatitisa. Pre 1,5 meseci ubola se iglom posle davanja injekcije pacijentu
obolelom od hepatitisa (postoji potvrda naelnika odeljenja za infektivne bolesti)
zahtevi radnog mesta: noni rad

Glavne tegobe: sada je bez tegoba
Lina anamneza:Prve tegobe u vidu muke i povraanja su se javile
17.01.1996.godine.Posle toga se javljaju bolovi u zglobovima i visoka temperatura
kada je primetila tamnu prebojenost mokrae.Nakon toga je poutela i bolniki
leena od 25.01.1996 do 18.02.1996.godine.
U poslednjih 6 meseci pre poetka oboljenja nije primala nikakve injekcije, infuzije ,
vakcine, serume ili transfuzije.
Porodina anamneza:Unazad 6 meseci niko u blioj porodici i okolini nije bolovao
od virusnog hepatitisa.
Socijalna anamneza: ne pije, ne pui, ivi u svom stanu
Kliniki pregled
srednje razvijena i uhranjena
koa i vidljive sluzokoe: normalno prebojene
Glava i vrat: normalne konfiguracije, bez bolnih taaka
Grudni ko; normalan
Plua: disanje normalno
Srce: akcija ritmina, tonovi jasni bez umova
Krvni pritisak :14/8,5 Kpa
Abdomen: u ravni grudnog koa, palpatorno mek , bez bolnih taaka, jetra i
slezina se ne pipaju
Kimeni stub: normalno pokretan, bez deformiteta
Ekstremiteti: normalno pokretni ,bez deformiteta
Dopunske analize
1. Laboratorija( SE=5/7; Krvna slika: normalan nalaz;Hepatogram: normalan nalaz,
bilirubin normalan; transaminaza:normalne: HBs Ag=negativan)
2. EKG:uredan
3. Eho abdomena :uredan nalaz
4. Pregled hepatologa: St post hepatitidem virosa type B
5. Otpuna lista iz Vojne bolnice: Bolniko leenje od 25.01 do 18.02.1996.godine
pod Dg: Hepatitis virosa acuta Type B (dijagnoza je dokumentovana pozitivnim
laboratorijskim nalazima: povien nivi transaminaza, bilirubina i ultrazvunim
nalazom jetre koja je tada bila uveana).
Dijagnoza
Hepatitis virosa B profesionalis
Radna sposobnost
Sposobna za poslove medicinske sestre na infektivnom odeljenju s tim da narednih 6
meseci ne sme obavljati teak fiziki posao, raditi nou i da ne sme dolaziti u kontakt
sa izvorima jonizujueg zraenja.
96
4. PROGRAM OBRADE RADNIKA PROFESIONALNO IZLOENIH

HEMIJSKIM NOKSAMA
A. PROGRAM OBRADE KOD SUMNJE NA PROFESIONALNO TROVANJE

METALIMA I NEMETALIMA
U ovu grupu ubrajaju se oboljenja i oteenja organizma nastala pod dejstvom

sledeih metala i nemetala ili njihovih jedinjenja: arsen, berilijum, hrom, fosfor, iva,
kadmijum, mangan, nikl, olovo i selen.
Dijagnoza oteenja organizma ovim hemijskim materijama koje su prisutne ili se

stvaraju na radnom mestu kao posledica tehnolokog procesa rada se postavlja na
osnovu:
1. Radne anamneze
Profesionalni rizik:
Arsen: topionice srebra, olova, bakra, kobalta, nikla i kalaja, proizvodnja
boja, emajla, pesticida, konzerviranje koe i drveta, ienje stakla i dr.
Berilijum: u automobilskoj i avionskoj industriji, pri izradi kosmikih letilica,
elektronskih instrumenata, rendgen cevi, fluoroscentnih sijalica i neonskih lampi.
Hrom: galvanizacija, izrada legura, hromiranje, industrija keramike, stakla,
tekstila, boja, lakova, rad u graevinarstvu.
Fosfor: industrija petroleja, vetakih ubriva, pesticida, celuloze, deterdenata
itd.
iva: u rudnicima ive, pri proizvodnji filca, eira, u industriji boja, porcelana,
elektromaterijala, sijalica, pesticida.
Kadmijum: Topionice, fabrike kadmijumskih akumulatora, industrija boja,
vetakog ubriva, u rudnicima manganovih ruda u proizvodnji suvih
akumulatora.
Nikl: u galvanizaciji, kod izrade legura sa gvoem, bakrom i hromom, u
industriji keramike, stakla, boja, emajla, u elektrotehnici.
Olovo: u topionicama, proizvodnji akumulatora, kristalnog stakla, pri proizvodnji
i upotrebi zatitnih boja i pesticida, pri lemljenju, kaljenju, proizvodnji municije,
tamparskih slova i drugih predmeta od olova.
Selen: kod proizvodnje selenskih elija, u industriji stakla, insekticida i plastike,
pri eksploataciji u rudnicima.
2. Anamneze bolesti
3. Line anamneze
4. Porodine anamneze
5. Socijalne anamneze
97
6. Podataka sa predhodnih i kontrolno-periodinih pregleda

7. Objektivnog klinikog pregleda uz konsultaciju pojedinih specijalista
8 .Dopunskih analiza:
- Laboratorijskog pregleda biolokog materijala, hematolokih, serolokih
i toksikolokih analiza. U okviru laboratorijskih analiza najznaajnije mesto imaju
specifini testovi koji ukazuju na izloenost radnika odreenim hemijskim
tetnostima (ekspozicioni testovi).
- Imunolokih testova
- Rendgenolokog ispitivanja
- Funkcionalnog ispitivanja lediranog organa
9. Pregleda drugih specijalista
SPECIFINI EKSPOZICIONI TESTOVI
1. ARSEN
- arsen u krvi, kosi i noktima
- arsen, metilarsenska i dimetilarsenska kiselina u urinu
- arsenobetain u urinu
- BPE
- Retikulociti
- leukocitoza
- indirektni bilirubin
2. BERILIJUM
- dokaz o specifinom imunitetu (testovi inhibicije makrofaga i
blastne transformacije limfocita)
- pozitivna kona proba sa berilijumom
- berilijum u biomaterijalu
- hiperglobulinemija
- hiperkalcemija
- hiperkalciurija
3. HROM
- hrom u krvi i urinu
4. FOSFOR
- fosfor u krvi i urinu
5. IVA
- iva u urinu, krvi, kosi i izdahnutom vazduhu
6. KADMIJUM
- kadmijum u krvi, mokrai i kosi
- proteinurija
- glikozurija
- aminoacidurija
- fosfaturija
- kalciurija
7. MANGAN
- mangan u krvi i urinu
98
8. NIKL
- nikl u krvi i urinu
- nikl u mukozi nosa
9. OLOVO
- olovo u krvi, urinu, kosi, kostima
- izluivanje olova pod uticajem helata
- aktivnost dehidrataze delta-aminolevulinske kiseline
- slobodni eritrocitni protoporfirin
- pirimidin-5 1- nukleotidaza u eritrocitima
- delta-aminolevulinska kiselina urinu
- porfobilinogen u urinu
- koproporfirin u urinu
- BPE
- Retikulocioti
- siderociti
- anemija
10. SELEN
- selen u krvi i urinu
B. PROGRAM OBRADE RADNIKA KOD SUMNJE NA PROFESIONALNO

TROVANJE GASOVIMA
U ovu grupu hemijskih tetnosti ubrajaju se:

NADRALJIVCI (hlor, sumpordioksid, amonijak, nitrozni gasovi, fozgen),
ZAGULJIVCI (azot, metan, ugljenmonoksid,cijanvodonik,sumporvodonik)
ORGANOMETALNI GASOVI (karbonil nikla,arsenvodonik,fosforvodonik)
ANESTETICI
Dijagnoza oboljenja izazvanih ovim hemijskim tetnostima se postavlja na osnovu:
1. Radne anamneze:
Nadraljivci:
Hlor: pri njegovoj proizvodnji, pri dezinfekciji, hlorisanju vode, u tekstilnoj i
drvnoj industriji, pri proizvodnji papira.
Sumpor dioksid: pri sagorevanju uglja-posebno kamenog uglja, pri rafinisanju
petroleuma u metalurkoj (prenje ruda) i u hemijskoj industriji.
Amonijak: poslovi elektrolize kuhinjske soli, dezinfekcije vode, u industriji
hartije, tekstila, insekticida, herbicida.
Nitrozni gasovi: pri izradi celuloida za filmove, proizvodnji azotnih ubriva, kod
elektrozavarivanja, u silosima.
Fozgen: pri proizvodnji izocijanata i derivata, polikarbamata, boja, kod gaenja
poara ugljen-tetrahloridom.
Zaguljivci:
Ugljendioksid: bunardije, speleozi, vulkanizeri, radnici u vinskim podrumima.
99
Ugljen monoksid: u metalurgiji, u rudnicima uglja, u livnicama, pri autogenom

zavarivanju, u ahtovima.
Cijanidi: kod fumigacije skladita i silosa za dezinfekciju i deratizaciju, pri
ekstrakciji zlata i srebra iz ruda, u galvanoplastici, pri ienju i kaljenju metala,
pri proizvodnji boja, lakova, plastinih masa, celuloidnih traka, vetakih ubriva
i dr.
Sumporvodonik: u rafinerijama nafte, koarama, rad u bunarima, septikim
jamama, kanalizaciji, pri proizvodnji vetake svile.
Organometalni gasovi
Arsenvodonik: kod metalurkih radnika, kod ekstrakcije zlata, pri rafiniranju
kalaja i olova, u proizvodnji arsenskih insekticida, pri ienju cisterni za
skladitenje ili transport kiseline.
Fosforvodonik: pri proizvodnji acetilena, pri autogenom zavarivanju, pri
punjenju svetleih mina i dr.
Niklkarbonil: u proizvodnji nikla, specijalnih elika.
2. Anamneze bolesti
3. Line anamneze
6. Uvida u rezultate predhodnog pregleda i kontrolno periodinih
pregleda
8. Klinikog pregleda
9. Dopunskih analiza
- ispitivanje imunolokog statusa
- Funkcionalno ispitivanje lediranih organa i sistema
- Laboratorijske analize biolokog materijala, hematoloke serolokei
toksikoloke analize ( ekspozicioni testovi)
10. Konsultativnih specijalistikih pregleda
1. AZOTNI OKSIDI (NITROZNI GASOVI)

- povean broj eritrocita i leukocita sa polinukleozom
- hipoksija ili hiperkapnija
- acidoza
- methemoglobinemija
2. UGLJENMONOKSID
- karbonil-hemoglobin u krvi (CO-Hb)
- koncetracija ugljenmonoksida rastvorenog u krvi i
izdahnutom vazduhu
3. CIJANIDI (CIJANVODONIK)
- poviene koncetracije cijanida, cijanmethemoglobina i
tiocijanata u krvi ili plazmi
pri ekspoziciji akrilonitrilima:
- tiocijanati i akrilonitril u urinu
pri ekspoziciji cijanamidima:
- acetilcijanamid u urinu
4. ARSENVODONIK
- smanjenje broja eritrocita i hemoglobina
100
- retikulocitoza
- porast serumskog gvoa i nekonjugovanog bilirubina
- porast uree, kreatinina i kalijuma
- urin: albumen, urobilinogen, hemoglobin, methemoglobin hemosiderin
- arsen u krvi i urinu
C. PROGRAM OBRADE RADNIKA PROFESIONALNO IZLOENIH

ORGANSKIM RASTVARAIMA
Organski rastvarai, prema hemijskim karakteristikama se razvrstavaju u 6 grupa i to:

- Alifatini ugljovodonici
- Aromatini ugljovodonici
- Halogeni derivati ugljovodonika
- Alkoholi, etri, estri, aldehidi, ketoni
- Aliciklini ugljovodonici i
- Ugl;jendisulfid
Dijagnoza trovanja ovim hemijskim jedinjenjima se postavlja na osnovu:

1. Radne anamneze:
-Alifatini ugljovodonici
Acetilen: kod autogenog seenja i zavarivanja, pri proizvodnji plastinih masa,
vetake gume i trihloretilena
Nafta: u industtriji boja i lakova, kod proizvodnje gume, plastinih masa,
vetakih vlakana, pogonskog goriva, pri ienju tankova i cisterni.
Benzin: kod rastvaranja masti, guma i odmaivanja, u industriji lakova, pri
ienju tankova i cisterni.
Asfalt: asfalteri i drugi koji rade sa toplim asfaltom.
-Aromatini ugljovodonici:
Benszen i homolozi: u industriji boja, parfema, eksploziva, raznih farmaceutskih
proizvoda, lepkova i dr.
Halogeni derivati ugljovodonika:
Metilhlorid, Metil bromid, Metilenhlorid, Tetrahlorugljenik
Vinilhlorid
Tetrahloretilen
- u hemijskoj industriji, u industriji rashladnih ureaja kod hemijskog
ienja tkanina, kod dezinfekcije i deratizacije.
-Alkoholi, etri, estri, aldehidi, ketoni:
- u farmaceutskoj industriji, u industriji vetake svile, boja, lakova
i dr.
-Aliciklini ugljovodonici:
- u farmaceutskoj industriji, hemijskoj industriji
Ugljendisulfid: kod proizvodnje vetakih vlakana i pesticida.
2. Anamneze bolesti
3. Line, porodine, socijalne anamneze
101
4. Uvida u rezultate predhodnih i kontrolno-periodinih pregleda

6. Dopunskih analiza:
- funkcionalno ispitivanje organa i sistema
- ispitivanje imunolokog statusa
- Laboratorijski pregled biolokog materijala, hematoloke, seroloke i
toksikoloke analize
7. Specijalistikih pregleda
1. ALIFATINI UGLJOVODONICI
- smanjenje broja eritrocita i hemoglobina
- leukocitoza i limfocitoza
- proteinurija
2. AROMATINI UGLJOVODONICI
- anemija
- povean broj BPE, Retikulocita
- leukopenija, trombocitopenija
- smanjene vrednosti gvoza u krvi
- patoloke vrednosti testova za procenu stanja funkcije jetre i bubrega
- poremeen protrombinski kompleks
- koncetracija oksifenola u urinu poveana
- pojava toksinih granulacija u protoplazmi granulocita; na jedrima pojava
karioshizmi i vakuolizacija
AMINO I NITRODERIVATI AROMATINIH UGLJOVODONIKA
- sulfohemoglobinemija
- Hajncova telaca
- fenol test
4. ALKOHOLI, ETRI,ESTRI, ALDEHIDI I KETONI
ETIL ALKOHOL
- etanol u urinu
- acidoza
- hipoglikemija
ESTRI (TRIORTOKREZILFOSFAT)
- smanjena aktivnost pseudoholinesteraze
ETRI
- smanjen broj eritrocita
- pojava Hajncovih telaca
- smanjena aktivnost holinesteraze
- patoloke vrednosti testova za procenu stanja funkcije bubrega
KETONI (ACETON)
- pozitivan aceton u urinu bez hiperglikemije
- acidoza
102
- hipoglikemija
- patoloke vrednosti testova za procenu stanja funkcije bubrega.
4. HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA
Halogeni derivati metana
METILHLORID
- metilhlorid u krvi i izdahnutom vazduhu
- S-meticistein u mokrai
METILBROMID
- bromid (metilbromid) u krvi
METILENHLORID
- ugljenmonoksid u izdahnutom vazduhu
- karboksihemoglobin u krvi
Halogeni derivati etana
VINILHLORID
- vinilhlorid u izdahnutom vazduhu
- tiodiklikolna kiselina u urinu
Halogeni derivati etilena
TRIHLORETILEN
- trihloretanol i trihlorsiretna kiselina u urinu
- trihloretilen, trihloretanol i trihlorsiretna kiselina u krvi
- trihloretilen u izdahnutom vazduhu
5. UGLJENDISULFID
- poveanje holesterina
- poveanje albuminglobulinskog indeksa
- smanjenje inioca protrombinskog kompleksa
- pojava patolokih vrednosti testova za procenu funkcije jetre
(transaminaze, proteinogram, alkalna fosfataza)
D. PROGRAM OBRADE KOD RADNIKA PROFESIONALNO

EKSPONOVANIH PESTICIDIMA
Pesticidi se dele na vie naina. Najee se koristi podela prema nameni i hemijskom
sastavu.
Najvanije grupe pesticida prema hemijskom sastavu:
Organofosfati
Karbamati
Ditiokarbamati
Hlorirani ugljovodonici
Piretrini i piretroidi
Dinitrofenoli
Derivati fenoksisiretne kiseline
Dipiredili (parakvat, dikvat)
Triazini
Kumarinska jedinjenja
Derivati ureje
103
Ftalimidi
Jedinjenja ive, kalaja, bakra, talijuma, sumpora, arsena, fluora itd.
Dijagnostiki postupak kod oboljenja i oteenja organizma nastalih dejstvom

pesticida se ne razlikuje od onih ve opisanih kod drugih hemijskih materija (radna
anamneza, anamneza bolesti, lina, porodina i socijalna anamneza, rezultati
predhodnih i periodinih pregleda, kliniki pregled, specijalistiki- konsultativni
pregledi, dopunske analize).
Profesionalni rizik: proizvodnja, transport i primena pesticida.
1. ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA
- odreivanje aktivnosti acetilholinesteraze i butil-pseudoholinesteraze
i uporeivanjem s bazinim nivoom (pre ekspozicije)
pri ekspoziciji parationu:
- p-nitrofenol u urinu
pri ekspoziciji fenitrotionu:
- p-nitrokrezol u urinu
pri ekspoziciji neurotoksinim organofosfornim pesticidima:
- odreivanje neurotoksine esteraze
2. KARBAMATI
- odrediti aktivnost holinesteraze odmah nakon prekida ekspozicije
- pri ekspoziciji radnika veoma visokim koncetracijama karbarila
urinom se izluuje velika koliina 1-naftola uz laku depresiju
aktivnosti holinesteraze
- odreZivanje metabolita u urinu posebno je poeljno u sluajevima
kada uzorak krvi nije uzet odmah posle prekida ekspozicije
3. ORGANOHLORNA JEDINJENJA
- odreivanje pesticida ili njihovih metabolita u krvi i urinu
to je vanije pri akutnim nego pri hroninim trovanjima
4. FENOKSISIRETNE KISELINNE
- odreivanje ovih jedinjenja u krvi i urinu gasnom hromatografijom.
Sa sakupljanjem uzoraka urina treba poeti to pre jer se jedinjenje
kompletno izluuje za 24 do 72 sata posle ekspozicije
5. ANTIKOAGULANTNI RODENTICIDI
- protrombinsko vreme i vreme koagulacije produeno uz
normalno vreme krvarenja
6. DERIVATI UREJE
- hiperglikemija
- glikozurija
- ketoni u urinu
104
E. PROGRAM OBRADE KOD RADNIKA PROFESIONALNO IZLOENIH

PLASTINIM MASAMA
Uobiajena podela plastinih masa je prema poreklu na prirodne, poluprirodne i

vetake. S obzirom na praktine aspekte proizvodnje i upotrebe, plastine mase se
dele na termoplastine i termoaktivne.
Najrasprostranjenije termoplastine plastine mase:

Polietileni
Polipropilen
Polivinilhlorid
Polivinilacetat
Politetrafluoretilen(teflon(
Akrilati
Poliamidi
Polistiroli
Najrasprostranjenije termoaktivne plastine mase:
Fenolplasti
Poliuretani
Epoksidi
Aminoplasti
Poliestri
Alkidne smole
Dijagnoza oteenja i oboljenja organizma nastalih zbog nepovoljnog dejstva

plastinih masa se kao i kod neeljenog dejstva drugih hemijskih materija postavlja
na osnovu radne, line, porodine anamneze, anamneze bolesti, socijalno-
epidemiolokih podataka, rezultata predhodnih i periodinih pregleda, klinikog
pregleda, dopunskih analiza i konsultativnih specijalistikih pregleda.
Profesionalni rizik: u graevinarstvu, industriji automobila, brodogradnji, avijaciji,

hemijskoj industriji, elektroindustriji.

- smanjenje broja eritrocita
- poveanje broja BPE, Retikulocita
- poveanje methemoglobina
- smanjena aktivnost holinesteraze
- pojava patolokih vrednosti testova za procenu funkcije jetre i bubrega
Na osnovu dobijenih podataka postavlja se konana dijagnoza. U zakljuku daje se

miljenje da li se radi o profesionalnom oboljenju ili samo o ekspoziciji noksama na
radnom mestu.
105
Na ekspoziciju ukazuju samo pozitivni specifini (ekspozicioni) testovi dok su ostali

nalazi uredni (primer: Expositio cum solvens organica).
Na profesionalno oboljenje ukazuju pozitivni ekspozicioni testovi i ostali nalazi koji
ukazuju na oteenje organizma ili organa odnosno sistema (primer: Intoxicatio cum
Pb).
Ocena radne sposobnosti se daje na osnovu klinike slike, stepena oteenja

zahvaenih organa i karakteristika radnog mesta:
1. Kod poetnih trovanja, bez organskog oteenja i sa naznaenim hematolokim i
toksikolokim poremeajima (ekspozicija) radna sposobnost je ouvana uz stalni
zdravstveni nadzor i primenu mera tehnike zatite.
2. Kod bbolesnika sa klinikim manifestacijama neophodno je leenje. Posle
zavrenog leenja sprovesti ispitivanje stanja zahvaenih sistema i organa. Ukoliko je
funkcija ouvana oboleli se moe vratiti na predhodni posao uz striktnu primenu mera
zatite i stalnu kontrolu. Pojava recidiva iskljuuje svaki dalji rad na tom radnom
mestu. Ukoliko se registruje oteenje funkcije zahvaenih organa i sistema radnik
nije sposoban da nastavi svoj posao. Na kojim e poslovima raditi zavisie od stepena
oteenja organizma.
3. Kod profesionalnih oboljenja sa teom klinikom slikom i funkcionalnim
poremeajima postoji umanjenje ili potpuni gubitak radne sposobnosti.
PRIKAZ OBRADE RADNIKA PROFESIONALNO IZLOENIH

NEKIM HEMIJSKIM MATERIJAMA
I. Ekspozicija olovu
Ime i prezime:R.M.
Godina roenja: 1949.god.
Radna organizacija: MIN- Ni
Radna anamneza
1. Zanimanje: mainski monter;
2. Ukupni radni sta (URS)-10.god. :
-6 meseci-u Jugostroju-Rakovica na pravljenju rashladnih ureaja (bez kontakta sa
gasovima),
-1,5 godinu-kao bravar u preduzeu Janko Lisjak,
-3 godine- kao kondukter u gradskom saobraajnom preduzeu,
-6 meseci- u predionici-Prokuplje,
-4,5 godine-kao monter u R.O. Termoelektro-Beograd.
Zadnja 2 meseca je radio na terenu u prostoriji gde se pri olovo pre ulaska u visoku
pe.
3.Opis posla: montiranje filtera za gasove.
4.Nokse: olovne pare (za vreme montiranja filtera pogon nije prestajao sa radom).
106
5.Zatitna sredstva: radno odelo, rukavice, cipele i maska za prainu (suner obloen
platnom na kome se zadravaju samo estice praine). Za vreme rada masku nije
stalno koristio.
Glavne tegobe: Bol u stomaku koji se javljaju povremeno, muka, malaksalost i
nervoza.
Lina anamneza: negira ranija oboljenja
Porodina anamneza: negira oboljenja u porodici
Socijalna anamneza: oenjen, jedno dete, ne pije, ne pui, ivi u svojoj kui.
Kliniki pregled
1. Svestan, orjentisan, afebrilan. Normalno razvijen, srednje uhranjen.
2. Koa i vidljive sluzokoe: Normalno prebojene
3. Glava i vrat: Normalne konfiguracije, bez bolnih taaka
4. Grudni ko: normalan.
5. Plua: Disajni um normalan
6. Srce: akcija ritmina, tonovi jasni, umova nema
7. Krvni pritisak: 22/12Kpa.
8. Abdomen: osetljivost na palpaciju ispod desnog rebarnog luka, jetra diskretno
uveana, ostali kliniki nalaz uredan.
Dpunske analize
1. laboratorija
-toksikoloke analize (ekspozicioni testovi):
Mobilizacioni test sa Ca Na 2 EDTA

BPE RTC KOPRO ALA PB u Pb u Hg Diur.
10 6 /L o,oo1 m mol/L m mol/L urinu krvi
m mol/L
Pre testa - 1,2 0,139 344,46 0,306 2,304 1350
I Dan - 1,6 - - 13,5 1800
II Dan - - 0,127 204,14 6,95 1800
III Dan 45o 1,6 0,122 212,01 9,16 1700
IV Dan - 1,6 0,134 222,57 9,24 2000
V Dan - 1,1 0,113 100,16 5,72 1800
-----------
43,57
- hematoloke analize:
SE 14/24, Hgb 131/L, Er 4,15x 10 12 /L, Le 9,8x10 9 /L, Trombociti 176x10 9/L,
segmentirani 0,57, Eo 0,02, Ly 0,30, Mo 0,03, Hematokrit 43,7%, BPE-nisu naeni,
Rtc 1,2%
- biohemijske analize:
Bilirubin 10,0 m mol/L, Holesterol 4 mmol/L, Urea 5,6 mmol/L, Glycemia 4,2
mmol/L, SGOT 44 U/L, SGPT 49 U/L, Fibrinogen 3,33 mmol/L, Kreatinin 56 m
mol/L
2. Ro pulmo: nalaz uredan

107
Ro LS dela kime: Scoliosis lumbalis

Spondylosis lumbalis incip.
3. Spirogram: bez insuficijencije ventilacije plua
4. Nalazi specijalista
ORL nalaz-uredan
Oftalmoloki nalaz- uredan (Vod-1,o; Vos-1,o; Fun- bo)
Neuropsihijatrijski nalaz - uredan
Dijagnoze
1. Presaturnismus
2.Spondylosis lumbalis incip.
Zakljuak
Priznaje se profesionalno oboljenje po l.34 ZOPIO.
Nije sposoban da nastavi rad gde e dolaziti u kontakt sa olovom i drugim
hepatotoksinim i neurotoksinim materijama u koncetraciji iznad MDK. Sposoban
za druge poslove. Kontrola na Institutu za medicinu rada za est meseci.
Obrazloenje: Pacijent poslat na Institut za medicinu rada zbog sumnje na trovanje
olovom. U okviru ispitivanja sproveden mobilizacioni test helatima u toku pet dana.
Pri tome izluio oko 43 mmola olova dok su vrednosti ALA bile poviene pre i u toku
svih pet dana mobilizacionog testa. Laboratorijske analize biolokog materijala bile
su u granicama normale uz neto poveanu aktivnost transaminaza. Ovi rezultati su
potvrdili gore navedenu dijagnozu.
Napomena:
Prema Pravilniku o utvrivanju profesionalnih bolesti (Sl.list SRJ br.16/97)
trovanje olovom ili njegovim jedinjenjima se priznaje za profesionalno oboljenje kod
radnika koji rade na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija olovu
ili njegovim jedinjenjima (Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije).
Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne su izraena klinika slika trovanja ili
specifina oteenja krvi i krvotvornih organa ili perifernog nervnog sistema ili
centralnog nervnog sistema ili bubrega.
II. Ekspozicija organskim rastvaraima
Ime i prezime:P.D.
Radna organizacija: Pomoravlje - Ni
Radna anamneza
1. Zanimanje-radnik na izradi boja i lakova.
2. URS- 12 meseci na izradi boja i lakova
3. Opis poslova: aniranje, uribavanje i kompletiranje premaznih sredstava.
4.Nokse: aromatini i alifatini ugljovodonici, alkoholi i acetati.
Pacijent radi 8 asova na dan, u dve smene.
108
5. Zatitna sredstva: radno odelo i rukavice.

Glavne tegobe: poslednjih meseci ima este glavobolje u eonom delu.
Lina anamneza: preleao infektivni hepatitis 1969.god. i tuberkulozu plua
1983.god.
Porodina anamneza: negira oboljenja u porodici.
Socijalna anamneza: oenjen, dvoje dece, umereno pije, ne pui, ivi u svojoj kui.
Kliniki nalaz: uredan
Dopunske analize:
1. Laboratorija:
-Toksikoloke analize (ekspozicioni testovi)
Fenol test: 0,7 mmol/L(1), Methemoglobin 84,6 g/L (10-20)
-Hematoloke analize
SE 2, Hemoglobin 7,9 mmol/L, Eritrociti 4,1x10 12/L, Trombociti 250x10 9/L, Rtc
0.008 (0,007-0,015), BPE 100 (300-500x10 6/L)
Opti pregled urina- nalaz uredan
-Biohemijske analize
Glycemia 6,16 mmol/l, Holesterol 4,5 mmol/L, Bilirubin 10,1 mmol/L, Urea 6,2
mmol/L, SGOT 341,7 (83,3-316,7), SGPT 333,4 (50-283).
2. Spirometrija: Bez insuficijencije ventilacije plua
3. EKG- b.o.
4. Specijalistiki nalazi
Neuropsihijatrijski nalaz: Dg. Neurosis reactiva
Oftalmoloki nalaz: Sine morbo
Dijagnoze
1. Expozitio cum solvens organica
2. Hepatitis chr. in obs,
Zakljuak
Postoje znaci ekspozicije organskim rastvaraima.
Nije sposoban za poslove koje obavlja niti za druge poslove gde bi bio izloen
hepatotoksinim i neurotoksinim noksama iznad MDK.
Kontrola na Institutu za medicinu rada za 6 meseci.
Neophodno je stalno praenje funkcije jetre.
Obrazloenje: Na osnovu karakteristine radne anamneze (izloenost parama
organskih rastvaraa) i patolokih vrednosti ekspozicionog testa (methemoglobin)
postavljene su gore navedene dijagnoze. Kako uz ovakav nalaz postoje znaci
oteenja funkcije jetre (patoloke vrednosti transaminaza) najverovatnije zbog ranije
preleanog hepatita predloena je promena radnog mesta
Napomena:
Prema Pravilniku o utvrivanju profesionalnih bolesti trovanje organskim
rastvaraima se priznaje za profesionalno oboljenje kod radnika koji rade na radnim
mestima i poslovima gde postoji ekspozicija organskim rastvaraima (Dokaz o
intenzitetu i trajanju ekspozicije).
Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne su klinika slika trovanja sa
specifinim oteenjima dva od sledeih organa ili organskih sistema: krv i krvotvorni
109
organi, jetra, bubrezi i nervni sistem ( za ugljen-disulfid: organ vida, centralni nervni
sistem i periferni nervni sistem).
III. Ekspozicija ugljenmonoksidu
Ime i prezime:P.M.
Radna organizacija: Ei-Ni
Radna anamneza:
1. Zanimanje: gasni zavariva.
2. URS-8 godina stalno na radnom mestu gasnog zavarivaa.
3. Opis posla: radi u zatvorenoj prostoriji na zavarivanju metalnih delova autogenim i
elektrozavarivaem.
4. Nokse: gasovi (CO) i metalna praina
5. Zatitna sredstva: radno odelo, rukavice, naoare.
Glavne tegobe: od pre 6-7 meseci ima glavobolju u eonom delu i nesanicu.
Primeuje da je jako nervozan i eli da se oslobodi terenskog rada.
Lina i porodina anamneza: negira ranija oboljenja.
Socijalna anamneza: ne pije, pui do 2o cigareta na dan, ivi u svojoj kui.
Kliniki pregled: nalaz uredan
Dopunske analize:
1. Laboratorija:
-Toksikoloke analize (ekspozicioni testovi)
Ugljenmonoksid u krvi (puai): - 0,778 mmol/L (o,581)
-Biohemijske analize
Glycemia 4,49mmol/L, Holesterol 4,2 mmol/L, Urea (serum) 6,66 mmol/L
-Hematoloke analize:
SE 19, Hemoglobin 7,8 mmol/L, Er 3,91x10 12/L, Le 8,95x 10 9/L
2. EKG- nalaz uredan.
3. Spirometrija - ne sarauje.
4. Pletizmografija - znaci vazospazma u arterijskim krvnim sudovima u nivou I i III
prsta obe noge.
5. Specijalistiki nalazi:
Internistiki nalaz- uredan.
Neuropsihijatrijski nalaz- uredan
Nalaz psihologa- psihomotorne sposobnosti za zahteve radnog mesta ouvane.
Dijagnoze
1. Expozitio cum CO
2. Neurosis
Zakljuak:
Na osnovu radne anamneze kao i laboratorijske analize (CO u krvi) miljenja smo da
postoji ekspozicija ugljenmonoksidu koji se stvara u toku radnog procesa.
Subjektivne tegobe koje pacijent navodi mogu biti posledica pojaanoj izloenosti
110
ovom gasu. Sposoban je da nastavi svoj posao sa punim radnim vremenom uz striktnu
primenu zatitnih mera.
Kao mere prevencije savetuje se povremeno prebacivanje radnika na druge poslove,
rekreacija, boravak na istom vazduhu i prestanak puenja.
Obavezna kontrola na Institutu za medicinu rada za 3 mes.
Napomena
Prema Pravilniku o utvrZivanju profesionalnih bolesti (Sl.list SRJ br 16/97)
trovanje ugljen-monoksidom se priznaje za profesionalno oboljenje kod radnika koji
rade na poslovima gde postoji ekspozicija ovom gasu (Dokaz o intenzitetu i trajanju
ekspozicije).
Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne su klinika slika trovanja sa
specifinim oteenjima dva od sledeih organskih sistema: centralni nervni sistem,
krvni sudovi, krv i krvotvorni organi.
IV. Ekspozicija pesticidima
Ime i prezime: B.E.

Godina roenja: 1961 godina;
Radna organizacija: Dervin Knjaevacc
Radna anamneza:
1. Zanimanje: fiziki radnik
2. URS- 6 godina stalno kao fiziki radnik na poljoprivrednom dobru
Dervin-Knjaevac.
3.Opis posla: prskanje voa, povra i cvea pesticidima.
4. Nokse: aerosoli pesticida, nepovoljni klimatski uslovi (rad na otvorenom prostoru),
vlaga itd.
Glavne tegobe: od pre 6 meseci zapaa da pobele prsti na obema akama. Posle
napada belila i povratka normalne prebojenosti koe javi se trnjenje i peckanje u
prstima. Osea povremeno vrtoglavice.
Porodina anamneza: majka boluje od povienog krvnog pritiska
Kliniki pregled: nalaz uredan.
Dopunske analize:
1. Laboratorija:
-Toksikoloke analize (ekspozicioni testovi):
Aktivnost acetilholinesteraze-smanjena za vie od 50%.
-Hematoloke analize:
SE 9, Hemoglobin 6,2 mmol/L, Er 3,59x10 12/L, Le 4,9x10 9/L, Retikulociti 0,016
(0,007-0,0015), Trombociti 190x10 9/L, BPE 450x10 6
-Biohemijske analize:
Glycemia 4,94 mmol/l, Thymol zamu. 7 Arb.jed., Thymol flok. 2 Arb.jed.,
Bilirubin 7,6 mmol/l, Urea 5,8 mmol/L, SGOT 258,4 nKat, SGPT 75,1 nKat.
Opti pegled urina: Albumen: slab trag, ostali nalaz uredan.
2. EKG nalaz: uredan
3. Audiogram: u granicama normale
4. Pletizmografija:
111
Pre provokacije:- nalaz uredan.

Posle provokacije (hladna voda)- znaci vazospazma u nivou II, III i IV prsta obe
ake.
5. Ro grafija plua-nalaz uredan
6. Spirometrija-bez insuficijencije ventilacije plua.
Neuropsihijatrijski nalaz: Morbus Raynand
Vaskularni hirurg: Morbus Raynand
Oftalmoloki nalaz: Vod: sa 3,0=1.8, Vos: sa 4,0=1,0
ORL nalaz: uredan
Dijagnoze:
1. Sy Raynand
2. Expositio cum pesticidi
3. Myopio
Zakljuak: Postoje znaci ekspozicije noksama na radnom mestu.

Radna sposobnost umanjena pa je neophodna obrada za IK. Potrebna je dalja kontrola
i leenje od strane hirurga.
Obrazloenje: Rezultati ispitivanja ukazuju na ekspoziciju pesticidima kao i
funkcionalne promene u arterijskim krvnim sudovima. Imajui u vidu zahteve radnog
mesta kao i nokse prisutne za vreme rada smatramo da je neophodna promena radnog
mesta jer bi svaki dalji rad mogao dovesti do pogoranja zdravstvenog stanja. .
Savetuje se prekvalifikacija. Potrebna je stalna kontrola i leenje od strane hirurga.
Napomena:
Prema Pravilniku o utvrivanju profesionalnih bolesti (Sl.list SRJ br.16/97)
trovanje pesticidima se priznaje za profesionalno oboljenje kod radnika koji rade na
poslovima na kojima postoji ekspozicija pesticidima (Dokaz o intenzitetu i trajanju
ekspozicije).
Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne su karakteristina klinika slika sa
specifinim oteenjem dva organa ili organska sistema.
112
5.PROGRAM OBRADE RADNIKA PROFESIONALNO IZLOENIH

FIZIKO-HEMIJSKIM NOKSAMA
A. PROGRAM OBRADE RADNIKA PROFESIONALNO IZLOENIH

ORGANSKOJ PRAINI -- PNEUMOPATIJE
U ovu grupu pripadaju sledea oboljenja: bronhijalna astma, alergijski

bronhioloalveolitis i bisinoza.
Dijagnoza profesionalne bronhijalne astme se postavlja na osnovu:
1. Radne anamneze
- duina ekspozicije
- tehnologija posla
- vrsta profesionalnih tetnosti
- koncetracija profesionalnih noksi
- zatitna sredstva
2. Anamneze bolesti
- glavne tegobe
- poetak tegoba
- intenzitet
- trajanje
3. Line anamneze
Podaci o eventualnim alergijskim bolestima u detinjstvu -procena
atopijske konstitucije.
Podaci o prisustvu alergijskih oboljenja u porodici.
113
- Rendgengrafija plua
- Testovi plune funkcije:
- spirometrijsko ispitivanje u vreme prisutnih tegoba na radnom mestu,
- ispitivanje funkcije plua van napada guenja
- spirometrijsko ispitivanje pre i posle rada - osmoasovna ekspozicija
- produeno merenje PEF na poslu i kod kue- samomerenja PEF
- Farmakodinamski testovi
- bronhodilatacijski test
- nespecifini bronhoprovokacioni test
- specifian bronhoprovokacioni test
- Koni testovi
- sa standardnim inhalacionim alergenima
- alergenima sa radnog mesta
- Nalaz vrednosti ukupnog i specifinog imunoglobulina E - IgE
- Laboratorijske analize
- Bakterioloki, mikoloki i citoloki pregled sputuma
- Ispitivanje bronhoalveolarnog lavata (BAL)
- Biopsija plua
- Test izolacije(karence) odnosno reekspozicije: prisustvo tegoba u vreme kada
pacijent ne radi i u vreme kada se ponovo vraa na posao.
8. Dokumentacije o predhodnom i periodinim pregledima
9. Konsultativnih specijalistikih pregleda
Astma: veterinari, radnici sa laboratorijskim ivotinjama, u hemijskoj,
prehrambenoj, farmaceutskoj, tekstilnoj industriji i dr.
Alergijski bronhioloalveolitis: poljoprivredni radnici, odgajivai
golubova, umarski radnici, mlinari itd.
Dijagnoza profesionalne bronhijalne astme
Prema pravilniku o utvrivanju profesionalnih bolesti (Sl.list SRJ. br 16/97)

bronhijalna astma se priznaje za profesionalno oboljenje:
- kod radnika koji rade na poslovima i radnim mestima na kojima dolazi do kontakta
sa materijama koje izazivaju alergijsko ili iritantno dejstvo na disajne puteve (dokaz o
ekspoziciji) ;
- uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne su: klinika slika astme sa
verifikacijom napada u toku rada, pozitivni nespecifini i specifini
bronhoprovokativni testovi kao i imunoloki testovi.

Oboleli nije sposoban za poslove gde bi dolazio u dalji kontakt sa materijalom na
koji je utvrena preosetljivost kao ni za rad u uslovima gde su prisutne respiratornre
nokse bilo kog porekla.
114
PRIKAZ OBRADE RADNIKA SA PROFESIONALNOM

BRONHIJALNOM ASTMOM
Ime i prezime:D..
Godina roenja: 1948. god.
Radna organizacija: Ei- Ni
Radna anamneza:
1. Zanimanje: radnica na lemljenju provodnika u Ei-Ni
2. Ukupni radni sta 20 godina, sve vreme na istim poslovima.
3. Nokse: tinol pasta, kalaj, olovo, kalafonijum (u granicama MDK).
4. Lina zatitna sredstva: ne koristi.
Anamneza bolesti: Od pre godinu dana ima napade guenja na radnom mestu, stalni
suv kaalj, povremeno sviranje u grudima i zamor pri naporu. Tegobe nestaju kada je
na odmoru. U poslednje vreme ove tegobe joj se javljaju i na promenu vremena.
Porodina anamneza: negira oboljenja u porodici
Socijalna anamneza: Oenjen, dvoje dece, ne pije, ne pui, ivi u svojoj kui.
Kliniki pregled
Nalaz dobijen objektivnim pregledom u granicama normale
Dopunske analize
- Laboratorija: SE 5, Er 3,78x 10 12/L, Le 5,0x 10 9/L. hgl 7,6mmol/L: Limfociti 0,36,
monociti 003: Eozinofili 0,o3: Glycemia 4,25mmol/L: Urin: sediment: 2-3 epitelne
elije, 2-3 leukocita, malo bakterija.
IgE 7,5 kU/L, IgA 3,188 g/L, IgM 2,731 g/L, IgG 13,21 g/L
- Koni test sa standardnim inhalacionim alergenima: Kuna praina +, Polen trava +,

Duvan -, Bakterije -, Dermatofagoides +, kontrola: Histamin +++
Koni test sa materijalom sa radnog mesta: Kalafonijum +, Tinol pasta+, SnPb -
- Ispitivanje plune funkcije: poetne opstruktivne promene u nivou malih disajnih

puteva.
- Bronhodilatacioni test: pozitivan
- Nespecifian bronhoprovokacioni test sa rastuim dozama histamina: pozitivan
- Specifian bronhoprovokacioni test sa kalafonijumom: pozitivan
- Test izolacije: pozitivan
- Ro grafija plua i srca: bo
- Bakterioloki i mikoloki pregled sputuma: bo
- Citoloki pregled sputuma: mnotvo histiocita i elijskih elemenata hroninog

zapaljenskog procesa.
115
Dijagnoza:
Asthma bronchiale proffesionalis
Zakljuak: Utvreno je profesionalno oboljenje prema listi profesionalnih bolesti.

Radna sposobnost delimino umanjena. Bolesnica nije sposobna za poslove koje
obavlja niti za bilo koje druge poslove gde bi bila izloena materijama na koje je
utvrena preosetljivost kao i respiratornim tetnostima bilo kog porekla. Sposobna je
za druge poslove u okviru svog zanimanja.
Savetuje se dalje leenje od strane pulmoalergologa kao i banjsko-klimatsko leenje.
Kontrola u ovoj ustanovi za godinu dana.
B. PROGRAM OBRADE RADNIKA SA HRONINOM OPSTRUKTIVNOM

BOLESTI PLUA (HOBP)
U opstruktivne bolesti plua spadaju hronini opstruktivni bronhitis, emfizem i bolest

malih disanih puteva.
Dijagnoza hroninog opstruktivnog bronhitisa se postavlja na osnovu:
1. Radne anamneze sa podacima da pacijent radi na poslovima i zadacima gde

dolazi u kontakt sa prainom koja deluje iritativno da disajne puteve. Neophodan je
dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje deset godina.
116
2. Anamneze bolesti uz primenu upitnika za respiratorne bolesti, gde posebno treba

insistirati na podacima o vremenu pojavljivanja prvih simptoma bolesti u smislu
pojave kalja, iskaljavanja i pojave dispneje pri naporu.
3. Line anamneze uz dokaz da je radnik oduvek bio nepua
4. Poropdine anamneze
6. Klinikog pregleda ( niskotonski zviduci, oslabljen disajni um, produen

ekspirijum)
- Rendgengrafija plua ( pojaan i degformisan pluni crte)
- Funkcionalno ispitivanje respiratornog sistema sa rezultatom koji ukazuje na

poremeaj plune ventilacije tekog stepena ( FEV1<50%). Spirometrijski nalaz kod
radnika obolelih od profesionalnog hroninog opstruktivnog bronhitisa je pre
zaposlenja bio normalan. Spirometrijski nalazi koji su uraeni tokom rada ukazuju na
progresiju oteenja funkcije plua.
- Farmakodinamski testovi
- Analiza respiratornih gasova
- Bakterioloki, mikoloki i citoloki pregled sputuma
- Laboratorijske analize i ispitivanje imunolog statusa
- Ispitivanje bronhoalveolarnog lavata
- Bronhoskopski nalaz
- Biopsija plua
8. Rezultata prethodnog i periodinih pregleda
Profesionalni rizik: radna mesta gde je prisutna praina koja deluje iritativno
na disajne puteve.
Dijagnoza profesionalnog hroninog

opstruktivnog bronhitisa
Prema pravilniku o utvrivanju profesionalnih bolesti (Sl. list broj 16/97 SRJ)
hronini opstruktivni bronhitis se priznaje za profesionalno oboljenje kod radnika koji
rade na poslovima i radnim mestima na kojima dolaze u kontakt sa iritirajuom
117
prainom (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje deset godina). Uslovi

za priznavanje bolesti kao profesionalne su klinika slika hroninog opstruktivnog
bronhitisa sa poremeajem plune ventilacije tekog stepena (FEV1<50%), normalan
spirometrijski nalaz pri zaposlenju, dokaz o progresiji oteenja plune funkcije
tokom rada i dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepua.
Oboleli radnik nije sposoban za poslove koje obavlja niti za bilo koje druge poslove
gde bi dolazio u kontakt sa respiratornim tetnostima bilo kog porekla. Radna
sposobnost za druge poslove zavisie od stanja plune funkcije i opteg zdravstvenog
stanja.
PRIKAZ OBRADE RADNIKA SA PROFESIONALNIM

HRONINIM OPSTRUKTIVNIM BRONHITISOM
Ime i prezime: M.D.

Godina roenja: roen 1941.godine.
Radna organizacija: uka Dini- Ni
Radna anamneza:
1.Zanimanje: bojenje i struganje koe.
2. Ukupni radni sta :3o.godina sve vreme na istim poslovima.
3.Nokse na radnom mestu: koa, boje, praina (iznad MDK)
4. Lina zatitna sredstva: Odelo, rukavice
Anamneza bolesti:
Od pre 5. god. ima oseaj pritiska u grudima i guenje i kaalj sa iskaljavanjem
ukastog sadraja. Zamara se i pri najmanjem naporu.
Lina anamneza: negira ranija oboljenja.

Porodina anamneza: Otac srani bolesnik.
Socijalna anamneza: Oenjen, dvoje dece, ne pije, ne pui, ivi u konfornom stanu.
Kliniki pregled
- Plua: Masa niskotonskih i visokotonskih zviduka nad celim pluima.Produen
ekspirijum.
- Ostali nalaz u granicama normale
Doopunske analize
- Laboratorija: SE:17; er 4,16x 10 12/L; Le: 5,8x 10 9/L; Segmentirani Le: 0,66,
Limfociti 0,23; Monociti:0,07, tapiasti;0,01; Eozinofili: 0,03. Glycemia
5,21mmol/l; Holesterol: 7,5mmol/l; Tymol zam. 1,5 Arb.jed.; tymol flokul. -
Arb.jed.; Bilirubin ukupni 3,9mmol/l; urea 3,8mmol/l; Acidum uricum 348,3mol/l;
Fibrinogen 15,5mmol/l; SGOT 16,368 U/L; SGPT 16,437U/L; trigliceridi
2,76mmol/l. Urin:bo.
IgA 2,48g/l. IgG 14,85g/l, IgM 2,86g/l; IgE27,0kiU/l

118
- EKG:sinusni ritam, frekvenca 90/min, bez elektropatolokih promena
- Ispitivanje plune funkcije: Poremeaj ventilacije plua opstruktivnog tipa tekog

stepena. Spirometrijski nalaz pre zaposlenja: uredan. Spirometriski nalazi uraeni
poslednjih godina ukazuju na progresiju poremeaja ventilacije plua.
- Bronhodilatacioni test: negativan
- Gasne analize: prisutna manifestna parcijalna respiratorna insuficijencija.
- Ro. grafija plua i srca: obostrano difuzno naglaena peribronhijalna i intersticijalna

pluna ara. Hilusi fibrozni.
- Koni test sa standardnim inhalacionim alergenima: negativan

Koni test sa materijalom sa radnog mesta: negativan
- Bakterioloki i mikoloki pregled sputuma: bo
- Citoloki pregled sputuma: znaci hronine inflamacije.
Specijalistiki nalazi
ORL nalaz: Rhinitis chr. purulenta.
Dijagnoze
1. Bronchitis chr. opstructiva profesionalis
2. Insuff. respiratoria partialis manifesta

Radna sposobnost potpuno umanjena. Nije sposoban za poslove koje obavlja niti za
bilo koje drudge poslove. Neophodna je obrada za IK i stalna kontrola i leenje od
strane pulmologa.
119
C. PROGRAM OBRADE RADNIKA SA PROFESIONALNIM PLUNIM

OBOLJENJEM IZAZVANIM NEORGANSKOM PRAINOM
-PNEUMOKONIOZE
U grupu pneumokonioza spadaju sledea oboljenja:

1. Pneumokonioze izazvane prainom kvarca: silikoza, silikoantrakoza,
silikotuberkuloza, reumatoidna silikoza.
2. Pneumokonioze izazvane prainom silikata: azbestoza, talkoza, kaolinoza.
3. Pneumokonioze izazvane prainom metala: sideroza, aluminoza, baritoza, stanoza i
pneumokonioza od hroma.
4. Pneumokonioze izazvane prainom metaloida: Pneumokonioza rudara u
ugljenokopima, grafitna plua.
Dijagnoza se postavlja na osnovu:
1. Radne anamneze
U okviru radne anamneze neophodno uzeti sledee podatke: vreme provedeno u
zapraenoj sredini, duinna kontakta sa prainom, hemijsko-fiziki sastav ove praine
i njena koncetracija na radnom mestu (naroito sadraj SiO2), nain eksploatacije
rude (suvo i vlano buenje), stepen mehanizacije tehnolokog procesa,
higijensko-tehnike mere zatite koje se preduzimaju u toku radnog procesa kao i
druge prisutne nokse na radnom mestu (fiziki napor, nefizioloki poloaj tela pri
radu, buka, vibracije, poveana vlanost i strujanje vazduha, smenski rad itd.).
2. Anamneze bolesti
3. Line anamneze
5. Klinikog nalaza
- Laboratorijski nalaz
- Stanje plune funkcije
- Rendgenoloki nalaz
Silikoza: rudari, mineri, kamenoresci, livci, topioniari, polireri,
elektrovarioci, keramiari, ciglari itd.
Silikoantrakoza: rudari
Reumatoidna silikoza: livci, peskari, rudari, kamenoresci itd.
Azbestoza: azbestno-tekstilna i azbestno-cementna industrija,
mainogradnja, industrija plastinih masa i vatrostalnog materijala, u
rudnicima azbesta itd.
Talkoza: industrija hartije, boja, kauuka, tekstilna, keramika,
farmaceutska industrija itd.
Kaolinoza: industrija keramike, porcelana, tekstilna industrija,
120
industrija hartije, plastinih masa, u elektrotehnici itd.

Pneumokonioze rudara u ugljenokopima: rudari u ugljenokopima
gde je sadraj SiO2 manji od 18%.
Grafitna plua: grafitna industrija, rudari u rudnicima grafita.
Sideroza: elektrovarioci, polireri, graveri, livci
Dijagnoza pneumokonioze
Prema pravilniku o utvrivanju profesionalnih bolesti (Sl.list SRJ br. 16/97) za

profesionalno oboljenje mogu se priznati: silikoza plua, silikotuberkuloza, azbestoza
plua, pneumokonioza rudara ugljenokopa i pneumokonioza uzrokovana tvrdim
metalom.
Poslovi i radna mesta na kojima se bolest pojavljuje:

Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija praini slobodnog silicijum
dioksida, azbestnim vlaknima, poslovi i radna mesta u rudnicima uglja sa
podzemnom eksploatacijom i poslovi proizvodnje i obrade tvrdog metala. (Dokaz o
intenzitetu i trajanju ekspozicije).
Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne:
Kliniki nalaz sa rendgenografskim promenama na pluima profuzije 1/1 i
poremeajem plune ventilacije najmanje srednjeg stepena ili vei stepen profuzije
rendgenografskih promena (kod silikotuberkuloze: znaci aktivne tuberkuloze plua).
Ocena radne sposobnosti:
Oboleli radnik nije sposoban za poslove koje obavlja niti za bilo koje druge poslove
gde bi bio izloen dejstvu respiratornih tetnosti bilo kog porekla. Radna sposobnost
za druge poslove zavisie od stanja plune funkcije i opteg zdravstvenog stanja
obolelog.
PRIKAZ OBRADE RADNIKA SA PNEUMOKONIOZOM
I.
Ime i prezime:J.M.
Godina roenja:roen 1933 godine. Pregled obavljen 1975 god.
Radna anamneza
1. Zanimanje: jamski radnik i skretniar
2. Ukupni radni sta: 21.god.
Ekspozicioni radni sta: Rudnik Jerma (kameni ugalj SiO2>50%)-3,5 god. Rudnik
Jelanica (mrki ugalj SiO2<50%)-1,5 god.
Glavne tegobe: Oseaj guenja i pri najmanjem naporu, kaalj sa oskudnim
iskaljavanjem.
Porodina anamneza: majka boluje od eerne bolesti
Kliniki nalaz:
Pulmo: retki niskotonski zviduci nad celim pluima sa produenim ekspirijumom.
Dopunske analize
121
Laboratorija: nalaz uredan

Funkcija plua: parcijalna respiratorna insuficijencija.
Rendgengram plua i srca: vidi sliku
SLiKA
Dijagnoza
Pneumokoniosis r, 3/3,RU,RM,RL,LU,LM,LL, pt, Em
Silikozis
Bronchitis chr.
Zakljuak: utvreno je profesionalno oboljenje prema listi profesionalnih bolesti.

Radna sposobnost je umanjena.
Nije sposoban za poslove skretniara niti za bilo koje druge poslove gde bi bio
izloen nepovoljnom dejstvu respiratornih tetnosti nbilo kog porekla, nepovoljnim
mikroklimatskim faktorima, fizikim i hemijskim noksama.
Terapija: antibiotici, bronhodilatatori,sekretolitici.
Savetuje se rehabilitacioni tretman u Sokobanji. Kontrola za godinu dana
Isti pacijent obraen za dve godine:
Radno mesto: evidentiar.

Glavne tegobe: dispneja u miru, guenje i pri najmanjem naporu, kaalj sa oskudnim
ispljuvkom.
Objektivni nalaz:
Auskultatorno: retki niskotonski zviduci,oslabljen disajni um, produen ekspirijum.
Funkcija plua: poremeaj ventilacije plua opstruktivnog tipa tekog stepena sa
hiperinflacijom plunog parenhima.
Rendgengram plua i srca: vidi sliku:
SLiKA
Dijagnoza:
Pneumoconiosis A,pt,Em
Silicosis
Bronchitis chr. opstr.
Zakljuak: Radi se o profesionalnom oboljenju prema listi profesionalnih bolesti.

Radna sposobnost umanjena.
Sposoban za poslove evidentiara sa polovinom radnog vremena.
Terapija: antibiotici po potrebi, bronhodilatatori, mukolitici, ekspektoransi
Savetuje se rehabilitacioni tretman u Sokobanji.
II.
Ime i prezime: S.A.
Radna anamneza:
1. Zanimanje: Radnik
2. Ukupni radni sta: 40.god.
122
3. Opis posla: stalno radio u Hidrotehnici kao miner bua, postavlja mina i palioc
mina, radi u smenama, bui tunele, kamenolome i brane.
Nokse: praina, vibracije, buka, fiziki napor i nefizioloki poloaj tela pri radu.
Lina zatitna sredstva: izme, rukavice, cipele, maske.
Anamneza bolesti: ali se na probode u grudima, suv kaalj i brzo zamaranje.
Lina anamneza: negira ranija oboljenja.
Porodina anamneza: otaz srani bolesnik.
Kliniki nalaz:
Pulmo: oslabbljen disajni um.
Dopunske analize:
- Labboratorijski nalaz: uredan
- Funkcija plua: poremeaj ventilacije plua opstruktivnog tipa srednjeg stepena
reverzibilnog karaktera sa hiperinflacijom plunog parenhima
- Sputum (mikoloki): Candida albicans
- Sputum bakterioloki: patogene bakterije nisu naene.
- Rendgengram plua i srca: vidi sliku
SLiKA
Dijagnoza:
Pneumoconiozis A, pt, tb, em.
Silikotuberculosis
Bronchitis chr.
Emphysema pulmonum
Radna sposobnost potpuno umanjena. Pacijent nije sposoban za poslove koje obavlja
niti za bilo koje druge poslove. Neophodna je obrada za IK.
III.
Ime i prezime: S.M.

Radna anamneza:
Zanimanje: radnica na maini za sastavljanje azbestnog konca
Ukupni radni sta; 16. godina.
Ekspozicioni radni sta: 15. godina.
Opis posla: radi stojei uz mainu i sastavlja azbestni konac.
Nokse: praina (azbest), nefizioloki uslovi pri radu (noni rad, stajanje),
neadekvatna ventilacija.
Anamneza bolesti: guenje, brzo zamaranje pri naporu, suv kaalj svakodnevno -
intenzivnije nou. Tegobe su poele pre 3. godine.
Kliniki nalaz:
Pulmo: obostrano, retki, difuzno nad celim pluima niskotonski zviduci, ekspirijum
produen, levo bazalno pleuralni tare.
Dopunske analize:
Funkcija plua: poremeaj ventilacije plua srednjeg stepena, meovitog tipa.
123
SLIKA
Dijagnoza
Pneumoconiosis s, 1/1, RL,LL,Pt,Hi,Co
Asbestosis
Bronchitis chr.opstr.
Insuf.ventil.pulm. mixta grr. medius.
Zakljuak: utvreno je profesionalno oboljenje prema listi profesionalnih bolesti.
Radna sposobnost delimino umanjena. Pacijentkinja nije sposobna za poslove koje
obavlja kao ni za druge poslove gde bi bila izloena nepovoljnoim dejstvu
respiratornih tetnosti bilo kog porekla. Neophodno je dalje leenje i rehabilitacioni
tretman.
IV.
Ime i prezime: B.M.

Godina roenja: 1942. god.
Radna anamneza:
Zanimanje: jamski radnik-bua
Ukupni radni sta: 31. god.
Ekspozicioni radni sta 23. god. kao jamski radnik ( 8,5 god. u rudniku olova i cinka
uplja stena, 14,5 god. u rudniku mrkog uglja Pljevlja
Nokse: praina (lignit, laporac), fiziki napor, nefizioloki poloaj tela pri radu,
nepovoljni mikroklimatski uslovi.
Anamneza bolesti: Brzo zamaranje od pre nekoliko godina, povremeno guenje i suv
kaalj.
Kliniki nalaz:
Pulmo: disajni um normalan.
Dopunske analize:
Funkcija plua: nalaz uredan
SLIKA
Dijagnoza
Pneumoconiosis sp, RL, LL, 1/1, Co.
Silicoantracosis in obs (CWP)
Zakljuak: Nije utvreno profesionalno oboljenje. Radna sposobnost ouvana uz
primenu tehnikih mera zatite. Kontrola za godinu dana.
124
D. PROGRAM OBRADE RADNIKA SA PROFESIONALNIM OTEENJEM

KOE
-PROFESIONALNI KONTAKTNI ALERGIJSKI DERMATITIS
Dijagnoza se postavlja na osnovu:
1. Radne anamneze
Insistirati na preciznim i iscrpnim podacima o duini radnog staa, ukupnog i
specifinog, o vrsti posla koje obavlja za vreme radnog vremena kao i da li se bavi
dodatnim poslovima ili ima neki hobi. Potrebno je dobiti i podatke i o sanitarno-
higijenskim uslovima na radu, o materijama sa kojima radnik ima kontakt i da li je
zapazio njihov uticaj na kou. Takoe treba insistirati na odgovor dali se koriste
sredstva line zatite i koja.
2. Anamneze bolesti
Postaviti pitanja o poetku bolesti, lokalizaciji,izgledu promena na koi i toku bolesti.
Obavezno je upitati radnika dali se promene na koi povlae kada ne radi i koju
terapiju koristi.
3. Line anamneze
Postojanje nekih alergijskih oboljenja u detinjstvu (atopija).
Podaci o eventualnim alergijskim oboljenjima bliih srodnika.
Treba pregledati itavu kou. Lokalizacija promena moe da uputi na etioloki faktor.
Obavezna je verifikacija promena od strane spec. dermatovenerologa.
6.Dopunskih analiza
- Ispitivanje funkcionalne sposobnosti koe (pH koe, test alkalineutralizacije i
alkalirezistencije).
- Koni test sa specifinim alergenima (materijalom sa radnog mesta)-PACH test.
- Ispitivanje imunolokog statusa obolelog radnika.
- Test ekspozicije i eliminacije (praenje stanja bolesti pri ekspoziciji profesionalnim

noksama i u vreme kada radnik ne radi)
Profesionalni rizik: metalski radnici, zidari, frizeri, istai, veterinari,

radnici u hemijskoj, farmaceutskoj industriji,
125
poljoprivredni radnici itd.

Dijagnoza
Prema Pravilniku o utvrivanju profesionalnih bolesti (Sl. list SRJ broj 16/97)
Kontaktni dermatitis se priznaje kao profesionalno oboljenje kod radnika koji rade na
radnim mestima na kojima su eksponovani alergogenim ili iritantnim materijama
(Dokaz o ekspoziciji). Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne su klinika
slika teeg hroninog ili recidivantnog kontakt dermatitisa sa pozitivnim specifinim
imunolokim i drugim testovima.

Oboleli radnik nije sposoban da nastavi posao koji obavlja niti je sposoban za druge
poslove gde bi dolazio u kontakt sa materijalom na koji je utvrena preosetljivost kao
i sa konim iritansima bilo kog porekla.
PRIKAZ OBRADE RADNIKA SA KONTAKTNIM DERMATITISOM
Ime i prezime:J.M.
Godina roenja:1951.godina.
Radna organizacija: Graevinar Ni
Radna anamneza:
Zanimanje: graevinski radnik.
Ukupni radni sta 10. godina, sve vreme na istim poslovima.
Nokse: praina, cement, kre, pesak, farbe, boje.
Zatitna sredstva: rukavice, radno odelo i cipele.
Anamneza bbolesti:
Navodi tegobe u vidu promena po koi ruku zbog ega je bolniki ispitivan
(Dermatoveneroloka klinika). Promene su tipa sitnih vezikula koje prskaju, javljaju
se ragade, uglavnom na nadlakticama i na otvorenim delovima koe. Koa na licu
svrbi,sui se i otie naroito oko oiju. esto osea grebanje u gui koje je praeno
kaljucanjem. Ima este glavobolje.
Lina anamneza:
Negira ranija oboljenja.
Porodina anamneza:
Majka srani bolesnik.
Kliniki pregled:
Koa i sluzokoa: koa suva, na rukama uglavnom ispucala, sa prainastom
deskvamacijom i sa mestiminim ragadama.
Glava i vrat: bo
Plua: Disajni um normalan.
Cor: Akcija srca ritmina, tonovi jasni, umova nema.
Abdomen: u ravni grudnog koa, neosetljiv na duboku palpaciju.
126
Urogenitalni sistem: bo.

Lokomotorni sistem: bez deformiteta, ouvane pokretljivosti.
Dopunske analize:
1. Laboratorija: SE:2/6; Er:4,28x10 12/l; Le:6,5 10x10 9/L; Hgb:8,8mmol/l;
Segmentirani Le:0,06; Lymph.:0,33; Monociti:0,04; Eozinofili:0,01; Glycemia 4,6o
mmol/L; Ukupni proteini:70,0 G/L
Ukupni IgE:800,0 iU/ml
2. Koni test sa standardnim inhalacionim alergenima: Kuna praina:+++; Polen
trava-; Duvan:++;Bakterije:-; Dermatofagoides:++++;
Koni test sa materijalom sa radnog mesta: Araldit:+; Lak kalafonijum alkohol:-;
Sintelan lepak:-; Razreiva:-; Aceton:-; Trihloretilen:+;
3. Test izolacije: pozitivan
4. Ispitivanje plune funkcije: nalaz u granicama normale.
Dermatovenerolog: Dermatitis contacta allergica.
ORL: Rhinitis chr hyperplastica.
Oftalmolog: Conjuctivitis chr.
Internista: SM.
Neuropsihijatar: Reactio neurotica depresiva.
Dijagnoza:
Dermatitis allergica contacta

Rhinopharingitis chr. hiperplastica
Conjuctivitis chr.
Zakljuak:
Utvreno je profesionalno oboljenje prema listi profesionalnih oboljenja. Radna
sposobnost delimino umanjena.
Nije sposoban za poslove koje obavlja niti za bilo koje druge poslove gde bi dolazio u
kontakt sa materijama na koje utvrena preosetljivost i konim iritansima bilo kog
porekla. Sposoban je za druge poslove u okviru svoje kvalifikacije.
Kontrola u ovoj ustanovi za godinu dana.
127
V. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
Pojam radne sposobnosti obuhvata sagledavanje biolokih funkcija koje su nune za

obavljanje telesnih aktivnosti odnosno procenu stanja funkcije organa i organskih
sistema. Radnu sposobnost izraavamo tako to odreujemo kojim biolokim
zahtevima radnih operacija na radnom mestu moe organizam da udovolji.
VIDOVI OCENE RADNE SPOSOBNOSTI
- Profesionalna selekcija i orjentacija

- Predhodni pregledi
- Periodini pregledi
- Ocena privremene radne nesposobnosti
- Trajna ocena radne sposobnosti ( obrada za IK )
1. METODOLOGIJA OBAVLJANJA PROFESIONALNE SELEKCIJE I

ORJENTACIJE
Profesionalna orjentacija podrazumeva usmeravanje ljudi na odreenu grupu poslova

ili zanimanja koji bi odgovarali njihovim sposobnostima, spretnostima, znanjima,
interesovanjima.
Profesionalna selekcija podrazumeva procenu specifine radne sposobnosti.
Profesionalnu selekciju i orjentaciju obavlja tim strunjaka razliitog profila:

1. Lekar specijalista medicine rada (zbog poznavanja zanimanja i radnih mesta)
2. Psiholog
3. Pedagog koji treba da proceni da li su znanja kandidata (kod profesionalne
orjentacije) dovoljna da nastavi kolovanje (za decu do 15. godina-srednju kolu,
do 18 god -fakultet)
128
4. Poznavalac zanimanja (obino iz radne organizacije)- kod profesionalne

selekcije.
Metodologija ovih pregleda se ne razlikuje od metodologije kod drugih vidova ocene

radne sposobnosti.
2.METODOLOGIJA OBAVLJANJA PREDHODNIH I PERIODINIH

PREGLEDA
To su obavezni pregledi preventivnog karaktera i obavljaju se kod radnika koji rade

na radnim mestima sa posebnim uslovima rada (radna mesta gde postoji povean rizik
od povreivanja, nastanka profesionalnog oboljenja i oteenja zdravlja radnika).
Predhodni lekarski pregled ima za cilj da utvrdi zdravstvenu sposobnost radnika za
odreeno radno mesto.
Periodinm lekarskim pregledom se utvruje zdravstveno stanje radnika i daje
miljenje o ispunjavanju uslova za dalji rad na odreenom radnom mestu.
Dijagnostiki postupak
Ove preglede obavlja specijalista medicine rada a po potrebi se ukljuuju i specijalisti
drugih grana: psiholog, socijalni radnik, inenjer zatite na radu i drugi strunjaci
zavisno od opasnosti i tetnosti koje se javljaju na radnom mestu.
Zadaci specijaliste medicine rada u okviru ovih pregleda su:
-utvrditi obavezne elemente pregleda i njihove izvrioce,
-odrediti fakultativne elemente pregleda,
-izvriti tumaenje rezultata pregleda,
-postaviti dijagnozu,
-dati miljenje o radnoj sposobnosti pregledanog i
-predloiti mere u vezi sa naenim stanjem (terapijske,rehabilitacione, preventivne).
Elementi predhodnih i periodinih lekarskih pregleda (obavezni i fakultativni

elementi) se odreuju u odnosu na vrstu posla i dati su u Pravilniku o postupku
vrenja predhodnih i periodinih lekarskih pregleda radnika.
Ovi pregledi obuhvataju:
- antropometriju,
-linu i porodinu anamnezu,
-profesionalnu anamnezu,
-sadanje tegobe,
-kliniki pregled,
-dopunske analize (Ro pregled, laboratorijske analize, funkcionalne testove) i
-pregled specijalista.
Pri upuivanju ovih radnika na predhodne i periodine lekarske preglede radne

organizacije popunjavaju obrazac uput zdravstvenoj ustanovi uz obavezno
dostavljanje podataka o posebnim uslovima rada sa navoenjem tetnosti i opasnosti
radnog mesta na kome radnik radi
129
Posle zavrenih pregleda zdravstvena radna organizacija dostavlja izvetaj o

izvrenim pregledima putem obrasca izvetaj.
PRIKAZ KONTROLNO-PERIODINOG PREGLEDA RADNIKA
EKSPERTIZA
IZVETAJ SA KONTROLNO PERIODINOG PREGLEDA
1. Opti podaci
Ime i prezime: M.I.
Dan,mesec i godina roenja: 1952
Mesto boravka: Miro
2. Radna anamneza:
Kvalifikacija: motorista
Ukupni radni sta: 6 godina. Eksponirani radni sta: 5. godina.
Nokse na radnom mestu: vibracije, buka, nefizioloki poloaj tela pri radu
Lina zatitna sredstva: ne koristi
3. Anamneza bolesti: Negira tegobe

4. Lina anamneza: Negira ranija oboljenja
5. Porodina anamneza: Negira oboljenja u porodici
6. Socijalna anamneza: Oenjen, umereno pije, pui do 20 cigareta na dan.
7. Kliniki pregled:
- opte stanje: dobro
-konstitucija: srednje razvijen i uhranjen
-koa: normalno prebojena
-vid: dobro vidi
-sluh: dobro uje
-usna duplja: bo
-vrat: pokretan, bez patolokih promena
-grudni ko: simetrian, respiratorno pokretan
-plua: disajni um normalan
-srce: sistolni um nad svim uima
-TA: 15/9 kPa
-abdomen: u ravni grudnog koa, palpatorno mek, neosetljiv, jetra i
slezina se ne pipaju
-mokrani i polni organi: uredno mokri
-kimeni stub: pokretan
-ekstremiteti: bez deformiteta
Vibro test:
-eksponirani radni sta: 5.god. kao motorista
-tegobe:negira
-opservacija:
1. simptom stisnutih pesnica: D 3sec. L 3 sec
2. Lewis-Prussic: D 2sec. L 2 sec.
3. Dinamometrija: D 4o L 50
130
4. Vibrosenzibilitet: D 20 sec. L 20 sec.

5. Pal: negativan
6. Allen: negativan
7. Cold-test: negativan
Opservacija koe: dlanovi topli, vlani, bez trofinih promena, prisutni uljevi, koni
crte ouvan
8. Dopunske analize:
1. Laboratorija: Krvna slika: Hgb:8mmol/l; Hematokrit:o,42; Le:7,2x10 9/l; SE:3/9;
Fibrinogen:2,8mmol/l Glycosa: 4,1mmol/l; Holestero3,4mmol/l; urea:4,6mmol/l;
GOT:20,6 U.L; GPT:24,2 U/L.
Urin: izgled: bistra; boja: uta; reakcija: kisela; spec.teina:1010; eer: negativan;
sedimnt: kristali mokrane kjiseline.
2. EKG: bo
3. Pletizmografija: Znaci vazospazma u arterijskim krvnim sudovima u nivou II i IV
prsta obe ake
4. Spirogram: bez insuficijencije ventilacije plua
5. Audiometrija: Lesio n. cochlearis lat.sin. gr.II
6. RO nalazi:
Ro plua: par kalcifikata veliine soiva u hilusima
Ro aka i laktova: bez vidljivih radiolokih patolokih promena
9. Nalaz specijalista:
1. Neuropsihijatrijski nalaz: uredan
2. Oftamoloki nalaz: VOU=1,0; Fu:bo.
3. Nalaz psihologa: uredan
4. ORL nalaz: uredan
Dijagnoza:
1. Vitium mitrale obs.

2. Vasculopathia extr. sup.
3. Laesio n. cochlearis lat.sin.grr.II.
Zakljuak:
Nije utvreno profesionalno oboljenje prema listi profesionalnih oboljenja.

Sposoban da nastavi svoj posao
Obrazloenje:
Pregledom ustanovljene promene na srcu kao i promene na krvnim sudovima koje

mogu biti posledica delovanja vibracija.
Preporuujemo:
1. Ispitivanje kod kardiologa
2. Rehabilitacioni tretman u Gamzigradskoj banji
3. Striktnu primenu mera zatite pri radu (rukavice)
131
Kontrola u zakonskom roku.
I Z V E T A J
PERIODINOG PREGLEDA
Ime i prezime N.M. roen 1952. god. po zanimanju seka motorista.

Na osnovu izvrenih pregleda u skladu sa Pravilnikom o uslovima za vrenje
prethodnih i periodinih pregleda radnika i postupku prethodnih i periodinih
lewkarskih pregleda radnika (Slubeni glasnik SRS br. 23/92) daje se
Z A K LJ U A K
Kod imenovanog NE POSTOJE - POSTOJE patoloka stanja (Vitium mitrale

obs.;Vasculopathia extr.sup.; Laesio n cochlearis l.sin. grr.II.) i Nije utvreno -
profesionalno oboljenje.
Pregledani radnik JE - NIJE SPOSOBAN za rad na radnom mestu na kome radi
U NIU Zakljuak dao

20. 06. 1996. ------------------
(potpis lekara)
3. METODOLOGIJA OCENE PRIVREMENE RADNE NESPOSOBNOSTI
Privremena nesposobnost za rad je posledica stanja izazvanog obboljenjem ili

povredom i vremenski je ograniena.
Ocenu privremene radne nesposobnosti daje:

- ordinirajui lekar opte medicine ili medicine rada
- pedijatar
- pneumoftiziolog
- ginekolog
Metodologija rada:
- ordinirajui lekar procenjuje privremenu radnu nesposobnost do 15 dana,

- od 14-30 dana samo uz saglasnost konzilijuma lekara i
- preko ovog vremena pacijent se upuuje lekarskoj komisiji,
- lekarskoj komisiji pacijent se moe uputiti i na njekov lini zahtev.
4. METODOLOGIJA OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU (IK)
Obrada bolesnika radi izlaska na IK se obavlja u tri faze:

1. Poetna obrada
132
2. Predhodna procena
3. Zavrna procena
1. Poetna obrada
- Postupak obrade pokree ordinirajui lekar
- Razlog pokretanja postupka moe biti:
a. izmena radne sposobnosti,
b. opasnost od nastupanja invalidnosti,
c. na zahtev osiguranika,
d. na zahtev radne organizacije.
- Lekar upuuje osiguranika ovlaenoj ustanovi (medicini rada) sa
celokupnom medicinskom dokumentacijom i podacima o radnom mestu
na predhodnu obradu sa obrascem br. l.
- Lekar moe i direktno uputiti pacijenta invalidskoj komisiji u sluaju:
a) da se radi o tekom hroninom oboljenju sa dugotrajnim bolnikim
leenjem,
b) radi dobijanja telesnog oteenja (TO), pomo i negu,
c) ukoliko ne postoje druge mogunosti.
2. Predhodna procena
- Obavlja se u ovlaenoj ustanovi

- Procenjuje se:
a) kompletnost medicinske dokumentacije
b) potreba za dopunskom obradom
c) medicinska opravdanost za obradu
- Dopuna medicinske dokumentacije se obavlja samo u specijalizovanim
ustanovama.
- Miljenje o radnoj sposobnosti se donosi konzilijarno
- Podnosi se predlog za vetaenje na obrascu br.3.
Predlog za vetaenje sadri:
1. Line podatke
2. Detaljnu zdravstvenu anamnezu
3. Objektivan lekarski nalaz
4. Podatke o leenju i bolovanju
5. Dijagnozu
6. Miljenje o radnoj sposobnosti.
Lekarski izvetaj (predlog za vetaenje) se na posebnom obrascu (br.3.) upuuje

invalidskim komisijama (IK). Invalidske komisije se obrazuju kao prvostepene i
drugostepene komisije i sastoje se od 3 lana, od kojih su dva lana lekari specijalisti
a jedan lan je radnik strunjak za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Prvostepena invalidska komisija, posle upoznavanja sa medicinskom
dokumentacijom daje miljenje o:
-zavrenom leenju sa medicinskom rehabilitacijom,
-postojanju invalidnosti i preostaloj radnoj sposobnosti za svoj posao ili za drugi
133
odgovarajui posao,
-potrebi i mogunosti profesionalne preorjentacije,
-postojanju telesnog oteenja i stepenu tog oteenja (prema listi telesnih
oteenja)
-uzroku invalidnosti i telesnog oteenja,
-potrebi pomoi i nege od strane drugih lica,
-potpunoj ili trajnoj nesposobnosti za rad,
-datum nastupanja invalidnosti, telesnog oteenja, potrebe za pomo i negom.
U delokrug drugostepenih invalidskih komisija stoji: davanje miljenja o pravilnosti

nalaza, ocene i miljenja prvostepene invalidske komisije.
NEOPHODAN MEDICINSKI MINIMUM PRI OBRADI ZA IK
Medicinska ispitivanja obuhvataju:

1. Anamnezu bolesti
-poetak prvih tegoba
-tok oboljenja
-leenje
-uspeh leenja
-sadanje tegobe
-bolovanje
-stav prema radu
2. Linu i porodinu anamnezu

-preleane bolesti
-povrede na poslu
-bolesti u porodici
3. Objektivni pregled
-pregled po sistemima
4. Dopunske analize
-laboratorija
-spirometrija
-EKG
-audiometrija
-fakultativne analize (Ro grafija,EEG,REO itd.)
5. Specijalistiki pregledi
-neuropsihijatar
-ORL
-oftalmolog itd.
Na osnovu prethodnog utvruje se dijagnoza:

- glavnog oboljenja
- drugih oboljenja i
- sporednih oboljenja
134
PRIKAZ OBRADE RADNIKA ZA IK

Obrazac br.1
Institut za medicinu rada u Niu

Ordinirajui lekar: V.P.
Broj lekarskog dnevnika:174 Datum pregleda: O2.O6.1975.god.
PREDLOG ZA VETAENJE
Sa izvetajem i miljenjem o zdravstvenom stanju i radnoj sposobnosti
1. LINI PODACI
Ime i prezime: S.S.

Brano stanje:oenjen, broj dece: 1
Naziv radne organizacije u kojoj radi: Srbijatrans-Ni
Zaposlen na radnom mestu: fiziki radnik
Radni sta: 27 godina
2. RADNA ANAMNEZA:
URS: 27.godina stalno kao fiziki radnik

Opis posla: Radi na utovaru i istovaru kamiona
Nokse: nepovoljni klimatski faktori, fiziki napor, nefizioloki poloaj tela
3. ZDRAVSTVENA ANAMNEZA
Od pre godinu dana javila se opta malaksalost, jaka glavobolja u levoj polovini glave
i bolovi u levom slabinskom predelu zbog ega je leena bolniki. i ambulantno.
4. LEKARSKI NALAZ
135
Konstitucija i opte stanje: srednja razvijenost i uhranjenost, visina 16o sm., teina
56.kg., puls: broj udara 76., kvalitet: dobro punjen, ritam: pravilan, krvni pritisak:
24/16 kPa. mokraa: alb +, eer: negativan, urobilinogen: negativan, spec.teina:mm,
SE: 68., Er.:3,54.,Le.:10,2.
Koa: normalno kolorisana
Glava i vrat: bez bolnih i osetljivih taaka
Kimeni stub: pokretan u svim pravcima
Grudni ko: simetrian, respiratorno pokretan Plua: disajni um normalan
Srce: akcija ritmina, tonovi jasni, umova nema
TA: 24/16 kPa
Abdomen: u ravni grudnog koa, neosetljiv na duboku palpaciju
Urogenitalni organi: Uredno mokri
Ekstremiteti: bo
Neuropsihijatrijski nalaz: uredan
Stanje glavnih ula: nalaz normalan
Laboratorija: Glycemia: 4,94mmol/l; hematokrit:5,8%; urea:6,1mmol/L;
kreatinin:66mmol/L.
EKG:bo
Internista: Pyelonephritis chr.
Hypertensio art.
Neuropsihijatar: nalaz uredan
Otpusna lista sa Insttituta za nefrologiju br. 126:
Dg. Pyelonephritis chr.
Insuff. renum chr.
Hypertensio art.
5. BLII PODACI O SPROVEDENOM LEENJU I REZULTATIMA LEENJA
Leena medikamentozno sa prolaznim poboljanjima.

Lei se ambulantno od pre 11 godina.
Leena stacionarno na Institutu za nefrologiju u Niu
6. ISCRPNA DIJAGNOZA:
1. Pyelonephritis chronica
2. insufitientio renum chronica
3. Hypertensio arterialis
7. OCENA i MILJENJE:
Da li postoji IZMENJENA RADNA SPOSOBNOST zbog koje nije sposoban da

obavlja poslove, odnosno radne zadatke na koje je rasporeen, ali je sposoban da
obavlja sa PUNIM RADNIM VREMENOM ostale poslove odnosno radne zadatke:
Nije sposoban da nastavi svoj posao sa punim radnim vremenom niti bilo koje
druge poslove sa punim radnim vremenom.
136
Da li postoji OPASNOST OD NASTANKA INVALIDNOSTI: Dalji rad na ovim

poslovima sa punim radnim vremenom moe dovesti do pogoranja zdravstvenog
stanja.
Da li je sposoban za obavljanje DRUGOG ODGOVARAJUEG POSLA SA punim-
skraenim radnim vremenom: NE
Uzrok invalidnosti (povrede na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest):
BOLEST VAN POSLA
Da li postoji telesno oteenje: NE
Da li je potrebna nega i pomo od strane drugog lica: NE
8. NAPOMENA U VEZI SA PRETHODNIM PITANJIMA:
Nije sposoban da nastavi svoj posao (I kategorija invalidnosti) niti je sposoban za

obavljanje bilo kojih drugih poslova.
PREGLEDI VOZAA U CILJU IZDAVANJA ZDRAVSTVENOG UVERENJA

RADI UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM
Pregledi radi ocene vozake sposobnosti kandidata za vozae i vozae motornih

vozila se obavljaju u sledeim sluajevima:
Pre otpoinjanja obuke za vozaa profesionalne kategorije ili za vozaa

amaterske kategorije (prvi pregled),
Periodini pregledi profesionalnih vozaa svake tree godine bez obzira na
zdravstveno stanje vozaa,
Periodini pregledi vozaa amaterskih kategorija posle navrene 65. godine
ivota svake tree godine bez obzira na zdravstveno stanje vozaa,
Po nalogu saobraajne policije u sluaju sumnje da je zdravstveno stanje
vozaa uzrok neadekvatnog ponaanja vozaa u saobraaju (vanredni
zdravstveni pregledi),
Kontrolni pregledi vozaa sa poremeajima zdravstvenog stanja amaterskih ili
profesionalnih kategorija, na vremenski period koji je individualan u
zavisnosti od prirode, teine i evolucije bolesti.
Elementi pregleda vozaa :
1. Pregled doktora medicine rada (vozai amaterskih i profesionalnih kategorija)

ili doktora opte medicine (vozai amaterskih kategorija):
- radna anamneza,
-glavne tegobe,
-lina anamneza,
- porodina anamneza,
137
- socijalna anamneza
- kliniki pregled po sistemima ukljuujui i merenje krvnog pritiska
2. Pregled specijaliste oftalmologa koji podrazumeva:
- amamnezu
- pregled otrine vida
- pregled irine vidnog polja
- pregled onog dna
- raspoznavanje boja (samo za vozae profesionalce)
- procena dubinskog- stereo vida ( samo za vozae profesionalce)
3. Pregled specijaliste neuropsihijatra koji podrazumeva
- amamnezu,
- neuroloki i psihijatrijski pregled
- procenu sposobnosti odranja ravnotenog poloaja
4. Pregled psihologa koji podrazumeva
- anamnezu
- procenu karaktera i strukture linosti
- procenu intelektualne efikasnosti
- ispitivanje panje
- procenu brzine reakcije na akustiku i vizuelnu dra
5. Dopunska ispitivanja
- laboratorijska ispitivanja: krvna slika, glikemija, karboksihemoglobin u krvi
(samo
za vozae profesionalnih kategorija)
- konsultacije drugih specijalista (u sluaju potrebe)
Na osnovu ovih elemenata pregleda predsednik komisije donosi jedan od sledeih

zakljuaka:
1. Sposoban za upravljanje motornim vozilom,

2. Sposoban za upravljanje motornim vozilom uz korekciju vida noenjem
naoara,
3. Sposoban za upravljanje motornim vozilom uz kontrolu zdravstvenog stanja
na odreeni vremenski period,
4. Nesposoban za bezbedno upravljanje motornim vozilom
138
139
140
141

Medicina Rada - Praktikum Za Spremanje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Medicina Rada - Praktikum Za Spremanje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

I. FIZIOLOGIJA RADA SA PSIHOFIZIOLOGIJOM RADA

1.PROCENA FIZIKIH SPOSOBNOSTI RADNIKA

Procena fizikih sposobnosti radnika se obavlja primenom testova fizikog

USLOVI I PRIPREMA ZA TESTOVE OPTEREENJA

Kod izvoenja testa veoma je znaajna prethodna priprema isoitanika. Ispitaniku

KRITERIJUMI ZA PREKID TESTA OPTEREENJA

Test optereenja treba prekinuti u sledeim sluajevima

VRSTE TESTOVA OPTEREENJA

Postoji vie tipova optereenja u odnosu na trajanje i intenzitet

U odnosu na trajanje optereenja testovi se dele na:

METODE ZA PROCENU FIZIKIH SPOSOBNOSTI

A.GOULENOVA METODA ZA PROCENU FIZIKIH SPOSOBNOSTI

Jedna od najefikasnijih metoda a uz to i lako primenljiva metoda za ocenu fizike

Teinski koeficijent se izraunava po sledeoj formuli

Telesna teina (Kg) x obim grudnog koa(cm)

Spehlov koeficijent se izraunava po sledeoj formuli:

Vitalni kapacitet(ml) x telesna teina(Kg)

Bicipitalna cirkumferencija se izraava srednjom vrednou dobijenom merenjem

koefici nat cirkum aka ramena slabina cija na cija na ca na

Primer praktinog izvoenja Gulenove metode ispitivanja fizikih sposobnosti

ANTROPOMETRIJSKI SET INDEKSA

-bicipitalna cirkuferencija=33,5 cm (2 poena)

MORFOLOKI SET INDEKSA

-snaga stiska ake=70 kp (1 poen)

DINAMOMETRIJSKI SET INDEKSA

-srana frekfencija na 50 W=96( 2 poena)

UKUPAN ZBIR POENA=15

OCENA FIZIKE SPOSOBNOSTI = IZVANREDNA FIZIKA SPOSOBNOST

Najobjektivnija metoda za procenu fizikih sposobnosti radnika je odreivanje

B.ODREIVANJE AEROBNOG KAPACITETA

Potronja kiseonika(VO2) definie sposobnost organizma da vri aerobni rad a

C. ODREIVANJE ANAEROBNOG KAPACITETA

Ispitanik se testira na bicikl ergometru ili pokretnoj traci testom progresivnog

2.PROCENA ZAMORA I PREMORA

Zamor je fizioloko stanje organizma, koje je opomena radniku da je njegovom

Laboratorijske analize:Kod zamora izazvanog tekim fizikim radom otkriva se

Pregled priihologa .Klinikim pregledom moe se otkriti usporena reakcija na akustiku i

II. EKOLOGIJA RADNE SREDINE

Ekologija rada je orijentisana na podruje radne sredine i obuhvata procenu

1. ISPITIVANJE MIKROKLIME RADNE SREDINE

Elementi mikroklime su: temperatura vazduha, vlanost vazduha, kretanje vazduha i

a. Odreivanje temperature vazduha

Temperatura vazduha radne sredine izraava se u stepenima Celzijusove skale

za temperaturu vazduha, za vlanost vazduha, za brzinu strujanja vazduha, za

b.Odreivanje vlanosti vazduha

Koliina vodene pare koja se u odreenom momentu nalazi u vazduhu naziva se

c. Odreivanje brzine strujanja vazduha

-merenje srednjih i velikih brzina strujanja vazduha

Merenje malih brzina strujanja vazduha (0,01 do 0,5 m/s )

Za merenje malih brzina strujanja vazduha najee se koristi katatermometar po

Merenje brzina strujanja vazduha preko 0,5 m/s

Za merenje brzine kretanja vazduha srednjih brzina koriste se anemometri.Postoje

d. Odreivanje toplotnog zraenja

Merenje toplotnog zraenja moe da bude:

-direktno , kada se koriste aktinometri, bolometri, instrumenti sa topljenjem boje,

Za indirektno merenje energije tolpotnog zraenja koristi se Globus termometar.

Interpretacija izmerenih vrednosti parametara mikroklime

Izmereni parametri se uporeuju sa datim vrednostima, koji se smatraju graninim i

2. ISPITIVANJE AEROZAGAENJA RADNE SREDINE

U cilju analize aerozagaenja radne sredine neophodno je pravilno izabrati mesto

Metode odreivanja aerozagaenja

Za odreivanje aerozagaenja uglavnom se koriste tri metode: