KARBONSKA VLAKNA

UVOD
Kao to znamo iz svakodnevnog iskustva, industrijski grafit je mek i ne odlikuje se nekim
naroitim mehanikim osobinama. S druge strane, videli smo da su u strukturi grafita veze unutar
grfenskih slojeva izvanredno vrste, pa se name pitanje kako bi se mogle te vrste veze da
iskorist, a da im ne ,,smetaju'' slabe veze izmedu slojeva. Taj problem je reen tako to je
napravljen ,,jdndimenzionalni materijal''- vlakno,kod koga su slojevi usmereni u pravcu ose
vlakna. Duina vlakna daleko prevazilazi druge dve dimenzije, pa se zaista moze govoriti o
jdndimenzionalnom materijalu. Poto su grafenski slojevi paralelni osi vlakno je izvanredno
vrsto u tom pravcu. Kvantitativna mera Jungovg(Young) modula, pa i vrste u pojedinim
pravcima kristala su lastine konstant. Kod grafita elastina konstanta u pravcu slojeva, C 11,
ima vrednost 1060 GPa, dok je vrednost C33, koja se odnosi na pravac upravno na grfenske
slojeve samo 36 GPa. Jos je mnogo manji modul smicanja(meusobnog pomeranja slojeva) koji
je ekstremno mali, C44 = 4.6 GPa.
Da razjasnimo razliku izmedu vrstoe i modula: vrstoa je sila po jdininom preseku koju
treba upotrebiti da bi dolo do razaranja materijala, dok je modul zapravo mera sposobnosti
materijala da se suprotstavi deformaciji pod dejstvom sile. Kada se radi o modulu zatezanja
vlakana, jasno je da e se vlakn najjae suprtstavljati istezanju ako su ugljenini slojevi u
njima dobro ureni. Stoga postoji sasvim jasna korelacija izmeu preferencijalne orijentacije i
modula. Iz elasticnih konstanti sledi, dakle, da bi(terijski) modul vlakana u pravcu ose vlakna
mogao da iznosi preko 1000 GPa, pod uslovom da slojevi u njima budu ,,reani'' paralelno osi.
S obzirom na vezu vrste i modula vlakana(formula), gde je X vrstoa vlakana, E modul, X
energija razaranja, X meutomsko rastojanje), raun pokazuje da bi vrstoa vlakana trebalo da
bude 1/10 ove vrednosti, tj. do oko 100 GPa. Ovo je jako visoka vrednost, kada se ima u vidu da
vrsto kvalitetnog elika iznosi oko 1,4 GPa. Kasnije emo videti u kojoj meri su ove teorijski
maksimalne vrednosti zaista i ostvarene.Stoga postoji sasvim jasna korelacija izmu
preferencijalne orjentacije i modula.

Prema onome to je napred reeno, na prvi

pogled izgleda da je reenje pitanja kako iskoristiti vrste veze u pravcu slojeva jednostavno.
Meutim, ovo resenje je jednostavno samo teorijski. U praksi je to daleko od jednostavnog. Prvo
je pitanje kako napraviti karbonska vlakna. Najpre bi moglo da nam padne na pamet da
primenimo reenje kakvo je primenjeno kod pirolitikog karbona, dakle sintezu,,atom po atom''.
To reenje nije neizvodljivo, jer se deponovanjem iz parne faze pod dreenim uslovima zaista
mogu dobiti grafitne iglice(engl: whiskers) u kojima su grafenski slojevi spiraln ,,namotani
oko ose iglice. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da je vrstoa iglica oko 20 GPa, a modul
1000 GPa. Medutim, njihova proizvodnja je skupa, a moguuje dobijanje samo kratkih iglica
umesto eljenih dugakih("beskonnih) vlakana. Napred pomenute nanocevi su najfinija
mogua vlakna (od vie koncentrinih ili ak samo jednog jedinog grafenskog sloja savijeng u
cev) dbijena sintezm ,,atom po atom, ali je njihova proizvodnja vanredno neefikasna i skupa.
Za dobijanje karbonskih vlakana je mnogo jednostavnije i rentabilnije poi od nekog organskog
vlakna, poto ono ve sadri lance ugljenikovih atoma, pa je jedino sto treba uraditi- dstrniti
ostale atome. Meutim, tu poinju teske jer pri karbonizaiji odlazi i dosta atoma ugljenika, pa
je ono to ostane toliko slabo da ne moe da izdrzi ni sopstvenu teinu. Jedno od prvih relativno
uspenih reenja bila su vlakna dobijena karbonizaijom i termikim tretiranjem celuloze.
Prirodna lulozna vlakna, npr. pamuk ili lan se karbonizuju odvajkada, mada je prvu zabeleenu
karbonizaiju prirodnih vlakana izvrio Edison(1878.) radi primene u sijalicama. Na slian nain
su u kompaniji Union Carbide 50-ih godina prolog veka dbijena i prva karbonska vlakna
polazei od rajona, tj. beskonnih industrijskih luloznih vlakana. Vlakna su, meutim, bila
izotropna, tako da su njihove mehanike osobine bile niske. Reenje je neno u tome da se
vlakna isteu pri viskoj temperaturi(>2200 ), ime su dobijena vlakna visokog modula(do
500 GPa), koja su ubrzo i komercijalizvana. Ovaj postupak je oigledno komplikovan skup, ali
u nedostatku boljeg je ipak korien za proizvodnju relativno malih koliina karbonskih vlakana.
Danas je praktino potpuno nauten.
Jednvremen sa pomenutim radom, indo(Shindo) sa saradnicima(1961) je u Japanu isitivo
poliakrilnitril(PAN) kao mogui polazni materijal za karbonska vlakna. Uskoro se pokazalo da
je PAN daleko bolji od celuloze.Britanski istrazivaci(V. Vat sa saradnicima) su pokazali da se
karbonska vlakna velike vrste mogu dobiti tako sto se PAN vlakna pre karbonizaij ksidiu
uz zatezanje, te zatezanje na visokoj temperaturi posle karbonizaije nije potrebno.
Danas se daleko najvie (>90%) karbonskih vlakana sa visokim mhanikim osobinama
proizvodi polazei od PAN (koji je inae, polzni materijal za proizvodnju sinttikih ,,akrilnih''
vlakana), i od teno-kristalne("mezofazne) smole ktrana uglja ili nafte. U oba sluaja se najpre
proizvede rijentisano polazno vikno, zatim se ono stabilie oksidcijom, posle ega se
karbonizuj zagrvanjem preko 800 da bi se dobila karbonska vlakna. Slino ponaanju
vlakana dobijenih od PAN, modul vlakana dobijenih od mezofazne smole raste monotono sa
temperaturom termikog tretiranja do njviih temperatura(preko 2500). vrstoa ovakvih
vlakana, za razliku od vrsto vlakana dobijenih od PAN, najee monotono raste sa
temperaturom termikog tretiranja.
Proizvode se i karbonska vlakna sa niskim mehanikim osobinama (modul <60 GPa) i to
polazei od rajona ili izotropne ktranske smole.
POSTUPAK PROIZVODNJE KARBONSKIH VLAKANA
Proizvodnja karbonskih vlakana polazedi od PAN
Da bismo razumeli zato je PAN pogodan za proizvodnju karbonskih vlakana, gledemo
njegovu strukturu. Vidi se da neprkidan lanac atoma ugljenika ini,,kimu" polimera, pored koje
postoje bone atomske grupe koje su reaktivne i pogodne za dobijanje najpre cikline, a zatim i
aromatine strukture, kakva postoji i u grafitu. Pogodna je i injenica da PAN spada u polazne
materijale od koga se dobija negrafitabilan karbonski materijal. Na prvi pogled moe da izgleda
udno da, s jedne strane, hoemo da iskoristimo osobine grafita, a da ipak ne elimo da
proizvedemo grafit nego negrafitni materijal. Razlog su napred pomenute mehanike
osobine(elastine konstante) grafita.

Naime, u grafitu postoje dobro ureeni grfenski slojevi ija je vrsto(pojedinano) velika (jer
su veze medu atomima vrlo jake), ali su oni meusobno vezani vrlo slabim vezama, pa se vrlo
lako pomeraju jedan u odnosu na drugi, tj. vrstoa na smicanje je vrlo mala. To znaci da e, ako
zateemo grafitna vlakna doi do uzajamnog klizanja slojeva, tako da e, bez obzira na veliku
vstou pojedinanih grafenskih slojeva, vrstoa ovakvih vlakana biti niska. Mnogo je bolja
situacija kd negrafitnih(karbonskih vlakana). Kod njih, zbog postojanja defekata u pakovanju,
dolazi do poveanja postojanja meu ugljeninim slojevima (sa 0,335 na 0,344 nm) na mestim
gde se takvi defekti nau. Drugim reima, umesto da slojevi budu ravni oni su ,,zatalasani'', jer
na mestu defekata dolazi do savijanja. Pri zatezanju vlakana sa takvom strukturom, uzajamno
klizanje slojeva je jako oteano, to poveava vrstou. Kod karbonskih vlakana proizvedenih od
negrafitabilng polimera, prisutne su jo i porene veze koje takoe spreavaju klizanje slojeva.
Proces proizvodnje karbonskih vlakana od PAN ima dva osnovna stadijuma, stabilizaciju i
karbonizaiju. Trei stadijum, temiko tretiranje, moe se vriti, zavisno od osobina vlakana
kakve se ele postii, ak do naiviih temperature (preko 2500 C).
Da ne bi dolo do znatne degradacije strukture i gubitka preferencijalne orijentacije u procesu
karbonizaije vlakana (zbog gubitka ugljenika), ova se najre ,,stabiliu" tako to se u vazduhu
zagrevaju do temperature u intervalu 200- 300 C. ta se pritom deava pokazano je na slici
(koja vrlo pojednostavijeno prikazuje procese pri ksidciji i karbonizaciji). Sutinska promena
je u tome da pri ksidciji-stabilizaciji, od linearng polimera(PAN) postaje ciklini koji je
mnogo te razoriti i da se vezuje kisonik koji doprinosi prenm vezivanju molekulskih
lanaca pri naknadnoj karbonizaiji. Podatak da ostatak posle pirolize do 600C iznosi 70% ako je
stabilizacija izvrena, a samo 30% za neksidisani(nestabilisani) PAN, pokazuje koliko
stabilizacija doprinosi smanjenju gubitka mase pri karbonizaiji. Medutim, vrlo je znaajno da se
proces stabilizacije vri uz zatezanje vlakana, tako da se postigne orijentaija molekulskih lanaca
du ose vlakana. Na taj nain, preferencijalna orijentacija se postie ve kod polimera i zadrava
se pri karbonizaiji i temikom tretirnju.
Stabilizacija PAN vlakana je vrlo bitan stadijum u proizvodnji karbonskih vlakana. Stoga je
dosta isitivna i mogunost primene drugih naina stabilizacije laznog polimera. Koriene
atmosfere su vazduh obogaen kiseonikom ili zonom, sumordiksid i zotdiksid. U naim
istraivanjima stabilizacije sumordiksidom, konstatovano je da ona ima izvesne prednosti u
odnosu na stabilizaciju vazduhom, pre svega u tome to, pored nastajanja cikline
strukture(slicno kao kod PAN), dolazi i do preng vezivanja preko atoma sumpora, to se
pozitivno draava na osobine karbonizvanih vlakana.
Drugi stadijum u proizvodnji karbonskih vlakana od PAN je karbonizacija koja se vri
zagrevanjem do temperature koja je dovoljno visoka da omogui razne hemijske reakcije pri
kojima iz ksidisanog PAN postupno izlaze svi atomi osim atoma ugljenika i da se pritom dobije
struktura slojeva koja se sve vie pribliava strukturi grafna a celokupna struktura se pribliava
grafitnj. Pri ovim kompleksnim reakcijama se izdvajaju mnogi gasviti proizvodi NH 3, HCN,
N2. CO2, CO, H2O,CH4. Iz injenice da neki izdvojeni gasviti proizvodi sadre ugljenik, jasno
je da se ne moe izbei da doe i do izvesnog gubitka ugljenika.

Kod karbonizaije mogu se uoitiiti tri stupnja: u oblasti 200-600 , vre se najvaniji hemijski
procesi; osnovni elementi strukture formiraju se u intervalu 400-1200 ; pri viim
temperaturama (koje ve spadaju u termick tretiranje) uglavnom se vre fizike promene koje
doprinose usavravanju strukture karbonskih vlakana.
Meutim, ova podela je gruba: na primer, neki strani atomi(naroito kisenik i azt) skoro
potpuno se odstranjuju tek na 1300-1400 .
 ksperimentalno je utvreno da osobine karbonskih vlakana izrazito zavise od temperature
karbonizaije, odnosno termickog tretiranja. Kriva zavisnosti vrste karbonskih vlakana od
temperature pokazuje maksimum, iji se polaj nalazi u intervalu 1200-1600 C. Za razliku od
vrstoe, Jungov modul karbonskih vlakana neprekidno raste sa temperaturm. Zbog toga
postoje dva osnovna tipa karbonskih vlakana: a) viskovrsta vlkna, dbijena pri relativno
niskoj temperaturi, koja imaju maksimalnu vrstu i relativno nizak modul, b) viskomodulna
vlakna, dobijena pri najvioj temperaturi (preko 2500 C), koja imaju maksimalan modul, dok je
njihova vrsto umerena.
U tipinom procesu proizvodnje viskvrstih karbonskih vlakana, stabilisana PAN vlakna se
karbonizuju na 1000 C i zatim termiki tretiraju do 1300-1400 C da bi se dobila maksimalna
vrstoa. Pri karbonizaiji dolazi do bitnih promena hemijskog sastava i fizickih osobina. Vlkno
gubi oko 50% mase u obliku H2O,NH3, HCN, CO, CO2, N2. Zapremina sloboeng gasa je pet
redova veliine vea od zapremine vlakana, a oko 1000 puta vea od zapremine pei za
karbonizaiju. Stoga se moe smatrati da se pri kontinualnom postupku karbonizaije vlakna
nalaze u atmosferi proizvoda njihovog razlaganja. Karbonizaija se esto izvodi u inertnj
protonoj atmosferi istog azota ili argona da bi se ovakva atmosfera razblaila, ali i da bi se
spreio ulazak vazduha.
Pri karbonizaiji i termikom tretiranju, vlkno se postupno menja od polimernog, koje ima
nisku vrstu i modul ali veliko prkidno izduenj(10%), do krtg karbonskog vlakna sa
visokom vrstoom i modulom, ali malim prkidnim izduinjem(1-2%). Gustina raste sa 1,45
na 1.7 g/cm ili vie, dok se prenik smanjuje sa 10-15 na 6-9 m. Longitudinalno skupljanje, do
koga bi dolo bez primene sile zatezanja, obino se ograniava na <10%. Posle karbonizaije,
vlkno sadrzi >92% ugljenika.

Na slici su oznaene tri zone na koje se moze podeliti cela temperaturska oblast. U prvoj zoni(do
oko 1000C) dolazi do glavnog gubitka mase(do 50%), ali se mehanike osobine povevaju
modul do oko 200 GPa, a vrstoa skoro do 2 GPa. U drugoj zoni(1000- 1500 ), dolazi do
minimalnih hemijskih promena(odlazi azt), ali rastu kristaliti i poveava se orijentcija. U toj
zoni se nalazi maksimum vrste, dok se modul relativno malo menja. Modul se mnogo bre
menja u zoni 3, to znai da se termickim tretiranjem na visokoj temperaturi postie vea
orientaija grfenskih ravni paralelno osi vlakna. To se deava pri temperaturi termikog
tretiranja izmeu 1900 i 3000C uz zatezanje vlakna, pri emu dolazi do minimalnih hemijskih
promena, ali su strukturne promene (rast kristala o rijeatcije) znaajne .Pretpostavlja se da
veina prizvoaa izdvaja termiko tretiranje na najviim temperaturama iz kontinualnog
procesa, jer je tranj za viskomodulnim vlaknima relativno mala.
Jasno je da se, polazeei od PAN vlakna sa modulom od oko 15 GPa moe pokriti itav interval
vednosti modula, odnosno vrstoe. Meutim, od komercijalnog interesa su samo vlakna sa
vrednostima viim od onih za staklena (E70 GPa) ili aramidna vlakna(E 125 GPa). To je i
razlg to se proizvode dve, odnosno tri vrste karbonskih vlakana - visokovrsta, visoko
modulna i , eventualno, niskomodulna(E 200 GPa), kakva se mogu dobiti na 1000C.
Za razliku od modula, ija je vrednost uglavnom odreena orijentcijom, vrstou vlakana je
mnogo tee kontrolisati, jer se ne ponasa prema napred pomenutoj relaciji(o=Ey/a). Naime,
vrsto uglavnom zavisi od prisustva defekata na povrini i unutar vlakana, a poto se defekti ne
mogu izbei, vrst je uvek znatno nia od izraunate. Kod viskomodulnih vlakana je
vrstoa samo oko 4%, a kod viskvrstih oko 10% od one izraunate na osnovu njihovog
modula.
Kao i kod drugih krtih materijala, vrstoa karbonskih vlakana na bazi PAN je statistiki
kompleksna. Veliko rasipanje vrednosti vrste pojedinih fiamenata je u vezi sa vliinom i
uestanu defekata unetih pri proizvodnji. S toga prizvoai karbonskih vlakana veliku
panju poklanjaju svim fazama proizvodnje, poev od kontrole istoe i spreavanja unonja
mhanikih defekata kod dobijanja polznog PAN vlakna, preko spreavanja meusbnog
leljenja pri ksidciji, do spreavanja ksidcije na vazduhu pri karboniazciji i termikom
tretiranju.
Proizvodnja karbonskih vlakana polazed od ktranske smole
Katranske smole su izotropne smee poliaromaticnih molekula kakve se dobijaju kao
nuzproizvodi pri preradi ktrana uglja i nafte. Iz njihovih rast se relativno lako dobijaju
vlakna istiskivanjem(ekstruzijom) kroz mlaznice, ali takva izotropn vlakna imaju niske
mhanicke osobine, koje se ne poboljavaju ni pri karbonizaiji ni pri termickom tretiranju, osim
ako se primeni istezanje pri ekstremno visokoj temperaturi(2700-3000 ). Izotropna karbonska
vlakna se koriste kao relativno jeftin punilac za plastiku, a u novije vreme za poboljanje
vrste i ilavosti betona, gde je vrlo znjna njihova tprnost prema atmosferilijama.
Poto su ktranske smole grafitabilne(za razliku od PAN), postoje naini da se od njih naprave
vrlo aniztropni teni kristali, tzv. mezofaza. Naime, pri zagrevanju smole do oko 400 , u
tenj fazi se digravaju reakcije dehidrogenacije i kondenzaije pri kojima lako nastaju planarni
aromaticni molekuli koji se lako spajaju u teno- kristalnu, vanredno aniztronu mzofazu.
tkrie da se mezofaza moe koristiti kao polazni materijal za karbonska vlakna je pobudilo
nade da e to biti vrlo jeftin proces: prvo, smola je mnogo jeftinija od PAN; drugo, ovde nije
potrebno stalno zatezanje, jer sam proces moguuj visoku orijentaciju molekula; tree,
struktura i odsustvo stranih atoma(azot, vodonik, kiseonik) u mzofazi, za razliku od PAN, treba
da omogu vei prinos i manju potronju energije da bi se dobilo viskorijentisano karbonsko
vlkno. Naalost, cena ovih vlakana je od 95 US$/kg navie, to pokazuje da ova oekivanja nisu
bila opravdana. Razlog je to postoje vrlo"tesne" granice unutar kojih se moraju odravati uslovi
proizvodnje. Na primer, viskozitet smole jako zavisi od temperature, pa je potrebno dravati
temperaturu u vrlo uskim granicama, to moze biti veoma tesko. Posle kstruzije, vlakna se i
ovde podvrgvaju oksidciji u kisoniku na 200-300C, a zatim se, pose naglog hlaenja u
inertnj atmosferi, karbonizuju i termiki tretiraju do temperature u intervalu 2500-2700 .

Tretiranje povrine vlakana

Karbonska vlakna, narito viskomodulna, imaju ,,glatku" povrsinu sa vrlo malo nsparenih
veza i stoga se vrlo teko vezuju sa polimerima. To vai i za eksidne smole, koje predstavljaju
najvaniju osnovu kompozita karbonsko vlakno- polimer. Ako je veza vlakno-osnova, pa prema
tome i adhezija slaba, mhanika naprezanja se nee prenositi sa osnove vlkno. Takav kompozit
je na vrlo slab. Dakle, da bi se iskoristile visoke mehanike osobine vlakana, neophodno je
poveati adheziju vlakno-osnova. To se moe ostvariti promenom stanja povrine vlakana, bilo
uvodenjem funkcionalnih povrinskih grupa, koje bi moguile vezu sa atomima ugljenika iz
smole, ili ,,ogrubljivanjem'' povrine koje bi pomoglo da se ostvari mehanika veza sa smolom.
Meu mnogim metodama tretiranja vrine vlakana, najvanije su metde ksidje koje se
vre kiseonikom iz vazduha sa ili bez dodataka(CO,CO2,H2O,O3), vodenim rastvorima
ksidnasa(HNO3, HClO, HClO3, H2Cr2O4), ili elektrhemijskom(anodnom) ksidcijom koja je
posebno pogodna za kontinualne industrijske procese.
Dananje metode tretiranja povrine vlakana, kakve se koriste u industrijskoj proizvodnji
omoguuju poveavanje adhezije, koja ini da se vrsto kompozita na smicanje povea 2-4
puta, to poveava zateznu vrstu komzita do visokih vrednosti.
Pored poboljanja veze vlkno-osnova, potrebna je i zatita vlakana od oteenja do kojih moe
da doe pri manipulisanju vlknima. Kao ztit, koriste se tanke prevlake koje se obino nanose
na vlakn pre transporta. Prevlake, koje su podeene za kombinacije vlakana sa naje
korinim eksidnim smolama, spreavaju abraziju vlakana, olakavaju manipulisanje i
obezbeuju kompatibilnost sa smolama.
STRUKTURA KARBONSKIH VLAKANA
Kao to smo napred rekli, zatezni modul karbonskih vlakana zavisi od stepena preferencijalne
orientaije grafenskih slojeva paraleln osi vlakna, dok na vrstou, pored toga to ona zavisi od
ksijalne i radijalne teksture, jako utiu defekti prisutni u strukturi.

Na slici je prikazana zavisnost preferencijalne orijentacije vlakana od temperature termikog

tretiranja. Kao mera preferencijalne orijentacije je ovde uzeta eksperimentalno dreena
"luirin" krive koja pokazuje zavisnost intenziteta X-zraenja od ugla. Sa slike se vidi da
karbonska vlakna dobijena od PAN i od mezofaune smole pokazuju slian tok krivih, ali je kriva
za PAN pomerena ka vioj temperaturi za nekih 400 C.

Slika pokazuje vezu izmeu Jungovg modula i poluirine za karbonska vlakna dobijena od
mezfazne smole. Iz ovih istraivanja proizilazi da je kod karbonskih vlakana dobijenih od PAN
ekstremno teko postii preferencijalnu orijentaciju koja bi odgovarala modulu preko 400 GPa,
dok se kod onih dobijenih od mezofaze u laboratorijskim uslovima postie modul vii od 800
GPa, to je oko 80% teorijske nosti!
Trodimenzionalni model strukture vlakna dobijenog od PAN kazan je na slici. Iz modela sledi
da spolinji deo vlakna pokazuje relativno visoku ureenost i orijentaciju grafenskih slojeva.
Meutim, trake koje su sainjen od skupa grfenskih slojeva, u unutranjosti vlakna se savijaju,
uvru i razdvajaju, ali ostaju preteno paralelne osi vlakna.

Sve u svemu, karbonska vlakna dobijena od PAN se ne odlikuju nekom velikom urenou,
gotvu u porenom preseku gde vlakna pokazuju vei stepen ,,nereda'' nego u uzdunom
preseku S druge strane, sa slike koja prikazuje dvodimenzionalni model viskomodulnih vlakana
dobijenih od luloznih (rajonskih) vlakana, sledi da je stepen urenosti mnogo vii kod
ovakvih vlakana(za karbonska vlakna dobijena od mezofazne smole, takav model zasada ne
postoji, ali ispitivanja pokazuju da ona imaju jo savrniju slojevitu strukturu). Na istoj slici su
pokazane i vrednosi veliine kristalita u dva kristalografska pravca L i Lc, kako ih"vide'' x-zraci.

Sa porastom temperature termikog tretiranja i pmbliavanjem visokomodulnim vlknima,

grfenski slojevi rastu uz odgovarajue poveanje L i Lc.
KARBONSKA VLAKNA NA TRITU
Niz kompanija proizvodi karbonska vlakna u itavom spektru razliitih kvaliteta i oblika. Vlakna
sa razliitim vrednostima modula, vrste, poreng preseka i razliitg oblika i stepena
uvrtanja(twist), prodaju se u obliku snopova sa 1000-12000(ponekad i vie) filmenata. Pored
neprekidnih snopova, prodaju se i kratka vlakna, kao i vlakna u obliku tkanina i
trodimenzionalnih struktura.
Iako postoje etiri klase vlakana gruisnih prema njihovom modulu vlakna niskog, srednjeg
(intermedijernog), visokog i ultraviskog modula, granice ovih klasa nisu jasno dreene.
Osobine vlakana razliitih klasa su date u tablicama 5.1. i 5.3. Razliiti prizvoai nude vlakna
iste klase, ali sa razliitim karakteristikama; male razlike u izboru polaznog materijala i uslvima
proizvodnje mogu da dovedu do znatnih razlika u osobinama karbonskih vlakana. Poto se
kvalitet karbonskih vlakana stalno boljava, dolazi i do prklapanja pomenutih klasa.
Karbonska vlakna kakva se mogu nai na triitu imaju prenik u intervalu 5-11 m, ali je
primetna tendencija da se proizvode vlakna sve manjeg prenika da bi se postigla vea vrst.
ZAKLJUCAK
Danas se karbonska vlakna proizvode u vie kvaliteta i oblika. Znatno variranje osobina
karbonskih vlakana promenom uslova proizvodnje i izborom laznog materijala omoguuje u
znatnoj meri i podeavanje osobina vlaknastg jaanja u kompozitu u skladu sa potrebama za
odreenu namenu.
Glavni polzni materijali su PAN i katranska smola. Oba imaju prednosti i nedostatke, ali
karbonska vlakna proizvedena od PAN ostaju dominantan material, kako danas, tako i u
doglednoj budunosti. Ona imaju odline mhanicke osobine, sa njima se lako manipulie i o
njima se mnogo zna. Stalno se pojavljuju vlakna sa sve veom vrstoom i modulm. Potranja
za karbonskim vlknima stalno raste, to za sobom povlai tnju ka boljanju tehnologije,
kako bi ulaganja u nova postrojenja i cena karbonskih vlakana bi sto nia.
Proizvodnja karbonskih vlakana od ktranske smole omoguuje mnogo lake dostizanje visokog
modula nego to je to moguce sa PAN. Ova vlakna sa imaju visoke vrednosti modula,
koeficijenta termikog irenja i provodljivosti. Ovde su najvanija poboljanja tehnologije
istiskivanja i manipulisanja sa vanredno krtim vlknima.
LITERATURA
Bacon, R., Carbon Fibers from Rayon Precursors, in: Chemistry and Physics of Carbon, Vol. 9,
(Eds. P L. Walker, Jr., P. A. Thrower), Marcel Dekker, New York, 1973, 1-102
Donnet, J. ., Bansal. R. ., Carbon Fibres, 2 edition, Marcel Dekker, New York, 1990
Fitzer, E. Carbon Fibres the Miracle Material for Temperatures Between 5 and 3000 K(review),
High Temp-High Press., 18(1986), 479-508
Fitzer, E., Ugljenina vlakna i kompoziti karbon-karbon optimalno korienj jedinstvenih
osobina ugljenika(pregled), Hem. industrija, 42(1988), 141-158
Carbon Fibres and Their composites, (Ed. E. Fitzer), Springer-Verlag, Berlin, 1985
Peri, A, Neskovi, O., Veljkovi, M., Mileti M., Zmbov, K., Lauevi, M. Lauvi, Z., Mass
Spectrometric Study of Glassy Carbon Surface Stability, J. Serb. Chem. Soc.., 61(1996), 803-808
Radovi, Lj. Karra, M., Skokova. K., Thrower. P., The Role of Substitutional Boron in Carbon
Oxidation, Carbon, 36(1998), 1841-1854