Princip rada rashladnih ureaja

Prirodna pojava da odreeni gasovi pri promeni pritiska, menjaju i svoju energetsku (temperaturnu)
vrednost - nagore ili nadole je osnova za izmenu energije i za rad svakog rashladnog sistema.

inioci rashladnog sistema sloeni po redosledu funkcionisanja su:

1. KOMPRESOR - elektromotor (ili

drugi pogon) sa mogunou
pokretanja protoka gasa u sistemu
2. KONDENZATOR (sistem cevi,
strukture i funkcije nalik
hladnjaku na automobilu, ili
ploastog profila/preseka)
akumulira gas pokrenut iz
kompresora koji se u njemu sabija,
i gde se usled poveanja pritiska
poveava i temperatura
3. EKSPANZIONI VENTIL ili
KAPILARA ventil pomou
dizne (kalibracijom), a kapilara
svojim poprenim presekom i duinom odreuje koliki e se pritisak stvoriti u kondenzatoru,
tj. kada e gas prevazii kritinu taku i nastaviti dalje protok ka sledeoj komponenti
4. ISPARIVA (sistem cevi, strukture i funkcije nalik hladnjaku na automobilu, ili ploastog
profila/preseka) komponenta koja je ekvivalent kondenzatoru u okviru sistema ali UVEK
obrnute funkcije. Nakon prolaska kroz kapilaru (koja dodatno ubrzava gas) pri prelasku u
ispariva usled rastereenja (iz tesne kapilare ulazi u prostranost isparivaa), gas naglo gubi
pritisak, ime se i temperatura obrnuto proporcionalno MENJA ono to je u
KONDENZATORU bilo vrue sada je u ISPARIVAU hladno !!!

Nakon ovoga se tzv. povratnom cevi gas vraa do kompresora, gde sve kree ispoetka i tako sve
dok ureaj ne postigne zadatu temperaturu ...
... i to je hladjenje ...
Zapravo je tehniki ispravnije rei u sluaju rashladnog ureaja, da friider npr. , oduzima toplotu
okruenju ( iz kabine ) isparivaem i da tu istu toplotu iznosi u spoljni deo sistema, u kondenzator.
Ovim se zapravo moe videti da gas u okviru postavljenog sistema samo TRANSPORTUJE ve
postojeu enegiju i sav utroak energije se pripisuje radu samog kompresora. Time se ujedno
objanjava fenomen da uredjaj troi 100w a daje uinkovitost od npr. 300w

Ako se izmeu pozicija 1 i 2, kao i pozicija 4 i 1 postavi ventil, koji e obrnuti smer kretanja gasa u
sistemu (tzv. etvorodelni ventil, koji radi na bazi elektromagneta), i ako sve etiri pozicije navedenog
sistema, fiziki ne menjaju svoja mesta, dobiemo sledei redosled funkcija: 1.-4.-3.-2. Ovo e
proizvesti da pozicija 4. koja je nekada hladila (unutranji deo friidera ili unutranja jedinica klima
ureaja) e (pozicijom iza kompresora) da se zagreva (radi funkciju kondenzatora), a pozicija 2.
(spoljanja reetka na poleini friidera ili spoljnja jedinica klima ureaja) e da hladi(preuzima
funkciju isparivaa).
Ova tehnika dopuna - promena smera protoka gasa rashladnog sistema direktno omoguuje da npr.
klima ureaj greje, tj. u strunoj terminologiji se zove TOPLOTNA PUMPA.