Uvod

Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama

u finansijskom poloaju preduzea. Kompletan set finansijskih izvetaja ukljuuje sledee
sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izvetaj o tokovima gotovine, 4)
izvetaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izvetaje.
U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat
neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat
preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih
jedinica kao opteg svodnog merila.
Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. Bilans stanja je finansijski
izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan
bilansiranja.
Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital
(pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na
desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike
sredstava sa kojima raspolae preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost
sredstava preduzea.
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u
kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak.
Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu
vie podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i
rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata
podbilansa dobija se ukupni brutorezultat preduzea kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u
obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i
bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan
finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea.
Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji razliita finansijska
izvetaja. Prvi prua uvid u imovinsku situaciju i finansijski poloaj preduzea a drugi da
omogui uvid u to koliko je preduzee sposobno da ostvari zaradu.
Preduzea su u obavezi da na kraju svake poslovne godine, nakon knjienja svih
poslovnih promena, svoje poslovne knjige zakljuaju, u cilju utvrivanja tanog i konanog
stanja a koje za svrhu ima sastavljanje finansijskog izvetaja. Ovaj izvetaj sadri podatke o
finansijskom poloaju, uspenosti i svim promenama koje se tiu finansijskog poloaja
preduzea.

1
Osnovni finansijski izvetaji
Bilans stanja

Ekonomska situacija preduzea se ogleda u veliini i strukturi njegovih sredstava i izvora

sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzea, potrebno je da se ona i formalno
prikae. U tu svrhu koristi se bilans koji sutinski i nije nita drugo do formalni prikaz date
ekonomske situacije u preduzeu.
Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u odreenom trenutku.
Bilans se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrenog inventarom.
Znai, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava odreenog preduzea
na odreeni dan. U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja.

Postoji vie usvojenih principa u vezi sa unoenjem pozicija aktive i pasive u bilans. Po
principu sigurnosti redosled je sledei:
1. graevinski objekti
2. maine
3. transportna sredstva
4. poslovni inventar
5. blagajna
6. tekui raun
7. materijal
8. sitan inventar
9. nedovrena proizvodnja
10. gotovi proizvodi
11. roba
12. kupci

Dok je redosled u pasivi sledei:

1. kapital
2. dugorone obaveze i
3. kratkorone obaveze
2
 Svako preduzee ima svoju specifinu strukturu i veliinu sredstava i izvora, koja je
uslovljena vrstom i obimom poslovnih zadataka, ali i uspenou poslovanja. Bilans vodi poreklo
od italijanske rei bilancio to znai vaga sa dva tasa. Kao to tasovi vage stoje u ravnotei, tako
su i aktiva i pasiva u bilansu uvek u ravnotei. Ravnotea proisitie otuda to je i na jednoj i na
drugoj strani bilansa dato stanje sredstava preduzea i to na levoj strani po njihovoj nameni ili
funkciji, a na desnoj po njihovom poreklu. S obzirom na to da se sredstva posmatraju sa dva
aspekta, prirodno je da zbir vrednosti dat sa dva aspekta bude jednak.

Vrste bilansa
U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa:

1. Bilansi prema vremenu sastavljanja

o Poetni bilans - sastavlja se na poetku poslovanja, kada se naziva i osnivaki bilans ili na
poetku poslovne godine.
o Krajnji bilans - sastavlja se na kraju poslovne godine, odnosno na zavretku obraunskog
perioda.
2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja
o Redovni bilans - se sastavlja u tano odreenim vremenskim intervalima, na poetku ili
na kraju poslvnog perioda.
o Bilans fuzije - se sastavlja prilikom spajanja dva ili vie preduzea u jedno ili prilikom
pripajanja jednog preduzea drugom.
o Sanacioni bilans - sastavlja se u sluajevima kada preduzee upada u poslovne tekoe i
ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoi, odnosno sanirati njegovu situaciju.
o Likvidacioni bilans - sastavlja se prilikom prestanka rada preduzea
o Deobni bilans - sastavljaju ga preduzea kada doe do organizacionih promena odnosno
do stvaranja novih preduzea koja se izdvajaju iz okvira jednog preduzea u samostalna.
o Konsolidovani bilans - sastavlja se za sloena preduzea u kom se eliminiu meusobni
imovinsko-pravni odnosi svih preduzea u okviru sloenog sistema.
3
 U praksi, pod pojmom bilansa se podrazumeva finansijski izvetaj koji sainjava
preduzee sa ciljem prikazivanja imovine i njene upotrebe, s jedne strane, i porekla te imovine sa
druge strane. Inae, u literaturi se nalazi razliito definisanje bilansa. Kod nas se koristi pojam
bilans stanja.
Bilans u uem smislu podrazumeva bilans stanja, a bilans u irem smislu podrazumeva
pored bilansa stanja i bilans uspeha.
Bilans prikazuje kategorije i vrednosti imovine preduzea i nastale obaveze prema
zajmodavcima i vlasnicima sredstava na odreeni dan. Najvanije kategorije imovine su:
tekua imovina
stalna imovina i
neopipljiva imovina

Ova imovina moe biti finansirana iz sopstvenog kapitala, dugoronih obaveza ili tekuih
obaveza. Meunarodnim raunovodstvenim standardom br. 7 je definisano koje informacije
moraju biti prikazane u bilansu. Minimum informacija ine pozicije:
nekretnine, postrojenja i oprema (property, plant and equipment)
nematerijalna ulaganja (intangible assets)
dugoroni finansijski plasmani (long term financial assets)
uea u kapitalu drugih lica po nabavnoj ceni (investments accounted for using
the equity metod)
zalihe (inventories)
kupci i druga potraivanja (trade and other receivables)
gotovina i gotovinski ekvivalenti (cash and cash equivalents)
dobavljai i druge obaveze (trade and other payabels)
potraivanja i obaveze za poreze (tax liabilities and assets)
rezervisanja (provisions)
uzeti kamatonosni zajmovi (interest bearning borrowings)
manjinski interesi (minority interest) i
upisani kapital i rezerve (issued capital and reserves)

Kako je zahtev za verno i poteno (true and fair) izvetavanje jedan od najvanijih zahteva koje
izvetaji treba da zadovolje, bilans treba dopuniti dodatnim pozicijama, i to:
potraivanja ili obaveze prema matinom preduzeu
potraivanja ili obaveze prema zavisnim preduzeima
potraivanja ili obaveze prema pridruenim preduzeima i
potraivanja ili obaveze prema drugim povezanim licima

Pri sastavljanju bilansa potrebno je pridravati se odreenih pravila ili principa. Bilans se
moe sastavljati po principu opadajue likvidnosti u aktivi - najlikvidnija imovina se stavlja na
prvo mesto, a imovina koja nije namenjena prodaji na poslednje mesto.Ovakav bilnas nuno prati
princip rastue ronosti u pasivi - prvo se stavljaju obaveze koje najpre dospevaju na naplatu, a
na kraju sopstveni kapital.

4
 Zlatno pravilo finansiranja u uem smislu nalae da postrojenjska imovina bude
finansirana sopstvenim i dugorono pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina kratkoronim
kapitalom.
Sa druge strane, unoenje pozicija aktive prema principu opadajue likvidnosti i pozicija
pasive prema principu rastue ronosti, pojavljuje se u SAD kao posledica naglaavanja znaaja
likvidnosti. Ovaj pricnip se naziva acid test, i zahteva jednakost izmeu gotovine, menica i
potraivanja, sa jedne, i kratkoronog kapitala sa druge strane.

Bilans uspeha

Bilans uspeha prikazuje samo globalnu veliinu ili deo ukupnog rezultata ostvarenog u
jednom periodu. Orijentisan je na prikazivanje uspeha iskazivanjem ostvarenog uspeha po
vrstama, visini i izvorima.
Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala na kome
su obuhvaeni svi prihodi i rashodi obraunskog perioda, na nain da se jasno uoavaju vrste,
visina i izvori ostvarenog rezultata. Informacioni zahtev vlasnika preduzea, poverilaca, radnika i
drugih e biti manje ili vie zadovoljen, u zavisnosti od iskazane moi koja je odreena formom,
strukturom i sadrinom ovog izvetaja, to je povezano sa sledeim stavkama:

izvor forme prikaza

nain ukljuivanja pozicija prihoda i rashoda
nain obraunavanja rezultata
dubine ralanjivanja prihoda i rashoda

Rashodi nastaju potronjom aktive i poveanjem obaveza, a prihodi prouzrokuju

poveanje aktive ili smanjenje obaveza.
Meunarodni raunovodstveni standardi dozvoljavaju slobodu izbora izmeu klasifikacije
rashoda zasnovane na principu ukupnih trokova i na funkcionalnom principu.
Prema MRS minimum pozicija koje treba da budu prikazane u bilansu uspeha su:

prihod od prodaje (revenue)

rezultat poslovnih aktivnosti (the results of operating activities)
troskovi finansiranja (finance costs)
pripadajui deo dobitka ili gubitak koji su ostvarila pridruena preduzea ili koji
potiu iz zajednikih ulaganja (equity method)
porezi iz dobitka (tax expense)
dobitak ili gubitak iz redovnog poslovanja (profit or loss from ordinary activities)
vanredni prihodi i rashodi (extraordinary items)
manjinski interesi (minority interests)
neto dobitak ili gubitak perioda (net profit or loss for the period)

5
 Kada se uspeh utrvruje na bazi metode ukupnih trokova, u bilans uspeha se mora
ukljuiti vrednost promene vrednosti zaliha. Ovo smanjenje ili poveanje se moe ukljuiti u
bilans uspeha po:
bruto principu - koristei podatke na kraju i na poetku perioda i
neto principu - kao razlika poetnih i krajnjih zaliha.

Ako se ovo poveanje odnosno smanjenje ukljui na rashodnu stranu, bilans uspeha izgleda
ovako:

Ukoliko se, pak to smanjenje odnosno poveanje ukljui na prihodnu stranu, bilans izgleda
ovako:

6
 Pored ovoga, mogue je vriti korekciju na obe strane, pri emu se na rashodnoj strani
evidentira smanjenje zaliha, a na prihodnoj strani poveanje zaliha i tada bilans izgleda ovako:

Iako se dobija isti rezultat, korektura vrednosti zaliha ne bi smela da se vri na rashodnoj
strani zato to metoda ukupnih trokova upravo ima za cilj da prikae ukupne rashode perioda.
U naoj zemlji bilans uspeha je dat u formi liste, a primenjuje se metoda ukupnih trokova
po neto principu sa korekcijom vrednosti zaliha na prihodoj strani.

7
Izvetaj o novanim tokovima
Izvetaj o novanim tokovima je finansijski izvetaj koji pokazuje odakle gotovina dolazi
(gotovinski prilivi) i gde odlazi (gotovinski odlivi) za odreeni raunovodstveni period, kao i to,
kakva je bila promena bilansa gotovine u toku perioda.
Cash flow ili priliv gotovine ili tok gotovine se koristi u svoja dva osnovna znaenja:
1) kao stalni protok primanja i izdavanja koji protie kroz preduzee ili kao razlika
izmeu primanja i izdavanja i kao
2) suma dobitaka, amortizacije i drugih trokova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine.
Izvetaj o novanim tokovima ini bitnu komponentu finansijskog izvetaja i smatra se
centralnim ciljem procesa finansijskog izvetavanja, a sa bilansom stanja i uspeha ini
nerazdvojivu celinu. Na taj nain se u sistem finansijskog izvetavanja uvodi jo jedan vaan
finansijski instrument sa ciljem da korisnicima omogui da ocene sposobnost firme da generie
pozitivne tokove gotovine, odnosno da procene njegovu likvidnost i solventnost.
Preduzee koje generie dovoljan iznos novanih tokova je u prilici da smanji zavisnost
od eksternih izvora finansiranja, da servisira dospele obaveze, da finansira investicije itd. Sa
druge strane, preduzee koje nije sposobno da generie dovoljno gotovine mora prestati sa radom
bez obzira na ostvaren profit.
Razlikujemo dve metode za sastavljanje izvestaja o novacnim tokovima:
1) direktna
2) indirektna

Direktna metoda
Prati bruto tokove gotovine. Primena ove metode podrazumeva uspostvaljanje veze
izmedju pojedinanih prihoda i rashoda i njima odgovarajuih priliva i odliva. Bolja je za interne
8
svrhe i interne korisnike; koristi se u procesu operativnog planiranja. Zahteva iru informacionu
osnovu od indirektne metode - bilans uspeha(BU), bilans stanja(BS), napomene+dodatne
informacije. Detaljnija je od indirektne metode u delu izvetaja koji se odnosi na novane tokove
iz poslovnih aktivnosti.
Zahtevnija i kompleksnija za primenu od indirektne metode. U Srbiji se moe koristiti
samo ova metoda, dok u veini zemalja postoji izbor izmedju ove dve metode.

Indirektna metoda
Polazi od neto dobitka i nastoji da ga prevede na novani tok. Kae se da prati neto
tokove gotovine. Treba da utvrdi vezu izmedju neto dobitka i novanog toka. Informaciona
osnova za upotrebu ove metode su bilans stanja, bilans uspeha i napomene. Naroito je korisna za
eksterne korisnike, a i jednostavnija je za primenu od direktne metode. Za izradu izvetaja o
novanim tokovima po ovoj metodi su nam neophodne informacije za najmanje dve godine.
Razlikujemo 3 segmenta:
1) Novani tokovi iz poslovne aktivnosti ( 2 dela - deo iz bilansa uspeha i
deo vezan za promenu obrtne imovine i kratkoronih obaveza)
2) Novani tokovi iz investicione aktivnosti
3) Novani tokovi iz aktivnosti finansiranja

IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA

ELEMENTI 01.01-31.12.
A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI
1) Neto dobitak posle poreza 66480
2) Troskovi amortizacije 38800
3) Troskovi rezervisanja 9300
4) Iskoriscena dugorocna rezervisanja (17800)
5) Prihodi od kamata (550)
6) NOVANI TOK IZ BILANSA USPEHA ( 1-5) 96230
7) Smanjenje (povecanje) zaliha (38600)
8) Smanjenje (povecanje) potrazivanja od kupaca (16800)
9) Smanjenje (povecanje) ostalih poslovnih potrazivanja (1300)
10) Smanjenje (povecanje) AVR 1000
11) Povecanje (smanjenje) primljenih avansa 3200
12) Povecanje (smanjenje) obaveza prema dobavljacima 19100
13) Povecanje (smanjenje) ostalih poslovnih obaveza 1500
14) Povecanje (smanjenje) PVR 1100
15) Ucesca menadzmenta i zaposlenih u dobitku (14380)
16) PRILIV (ODLIV) GOTOVINE PO OSNOVU PROMENA NA (45180)
POZICIJAMA OBRTNE IMOVINE ( 7-15)
17) NOVANI TOK IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI ( A6+A16) 51050
B. TOKOVI GOTOVINE IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI
1) Poveanje (smanjenje) nematerijalnih ulaganja -
2) Poveanje (smanjenje) osnovnih sredstava (69800)
3) Smanjenje (poveanje) dugoronih finansijskih plasmana (1500)
9
 4) Smanjenje (poveanje) kratkoronih finansijskih plasmana 900
5) Prihodi od kamata 550
6) NOVANI TOK IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI ( 1-5) (69850)
C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA
1) Uplate akcionara za upisani neuplaeni kapital 15000
2) Poveanje (smanjenje) dugoronih kredita 13600
3) Poveanje (smanjenje) ostalih dugoronih obaveza -
4) Poveanje (smanjenje) kratkoronih kredita 5600
5)Dividende (19600)
6) NOVANI TOK IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA ( 1-5) 14600
D. NETO NOVANI TOK ( A17+B6+C6) (4200)
E. SALDO GOTOVINE I GOTOVINSKIH EKVIVALENATA NA 9000
POETKU PERIODA
F. SALDO GOTOVINE I GOTOVINSKIH EKVIVALENATA NA KRAJU 4800
PERIODA

Napomene

A ) 2 , 3 trokovi koji ne zahtevaju odlive gotovine

Troak amortizacije umanjuje neto dobitak i zato da bismo neutralisali taj efekat ove
trokove dodajemo.
4) Obraunavaju se na isti nain kao i pri pripremanju izvetaja o tokovima NOK
5)Prihodi od kamata, dividendi i uea po osnovu udela - nastaju po osnovu ulaganja u
finansijske plasmane i zapravo predstavljaju investicionu aktivnost,pa ih iskljuujemo u ovom
segmentu.
*U slucaju da nam nisu posebno dati prihodi od kamata uzimamo celokupan iznos finansijskih
prihoda.
Trokovi kamata su sastavni deo neto dobitka i njih ne izvlaimo iz ovog segmenta iz
prostog razloga to se krediti uzimaju zbog poslovne aktivnosti i zato su te kamate vezane za ovaj
segment.
Drugi deo izvetaja o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti
Prilivi i odlivi vezani za obrtnu imovinu i kratkorocne obaveze.
Priliv: smanjenja pozicija obrtne imovine izuzev krtakoronih gotovinskih plasmana,
gotovine i gotovinskih ekvivalenata i poveanja kratkoronih obaveza izuzev kratkoronih
kredita i kratkoronih HOV.
Odliv: poveanja pozicija obrtne imovine izuzev krtakoronih gotovinskih plasmana,
gotovine i gotovinskih ekvivalenata i smanjenja kratkoronih obaveza izuzev kratkoronih
kredita i kratkoronih HOV.
**Odlivi u ovom delu izvetaja nastaju i po osnovu moguih uea zaposlenih i menadera u
dobitku.
10
 15) Pretpostavljeno je da od ukupnog dobitka na uea menadera i zaposlenih se odnosi
14380, a 19600 na dividende.

B) Promene vezane za stalnu imovinu+ korekcija vezana za prihode od kamata

Prilivi: smanjenje pozicija u okviru stalne imovine, krtakoronih finansijskih plasmana i

prihoda od kamata, uea u dobitku drugih preduzea i dividendi.
Odlivi: poveanje pozicija u okviru stalne imovine i kratkoronih finansijskih plasmana.

1)Promene na poziciji nematerijalna ulaganja utvrdjujemo na isti nain kao i kod tokova NOK-a

Prilivi: emisija akcija, uplata akcionara za upisani, a neuplaeni kapital, poveanje

dugoronih obaveza i kratkoronih kredita i kratkoronih HOV.
Odlivi: otkup sopstvenih akcija, smanjenja dugoronih obaveza, kratkoronih kredita i
kratkoronih HOV i isplata dividendi.
**Obraun upotrebeljenog dobitka vrimo na isti nain kao i kod tokova NOK-a

Komentar izvestaja tokovima gotovine

1) Omogucava nam da sagledamo sposobnost preduzeca da stvara pozitivne NT, servisira
obaveze, finansira investicije iz sopstvenih izvora,da vraca dugove i placa dividende.
Na osnovu informacija iz ovog izvestaja mozemo izvoditi zakljucke o likvidnosti,
profitabilnosti zasnovanoj na NT, kao i o efektima poslovnih i investicionih odluka na finansijsku
strukturu preduzeca.
2) NT iz poslovnih aktivnosti predstavlja najvazniji deo ovog izvestaja. On pokazuje
sposobnost preduzeca da stvara pozitivan NT. Ovaj NT bi trebalo da bude pozitivan; dozvoljene
su kratkorocne oscilacije, a ako je negativan u dugom roku onda to sugerise da se preduzece
krece ka likvidaciji.
3)NT iz poslovnih aktivnosti se sastoji iz dva dela:
a) NT iz BU
b) NT koji je posledica promena na obrtnoj imovini(sem kratkorocnih finansijskih
plasmana i gotovine i gotovinskih ekvivalenata) i kratkorocnim obvezama(sem kratkorocnih
kredita i kratkorocnih HOV)
U prvom delu na osnovu naseg primera zakljucujemo da preduzeca ostvaruje znacajan
pozitivan NT od 96230 dinara.Neutralisanjem efekata amortizacije i rezervisanja na NT jasno
vidimo da je NT iz BU znacajno veci u odnosu na dobitak iskazan u BU.Na ovom mestu mozemo
sagledati kakve efekte mogu imati pojedinacne racunovodstvene politike na iskazani dobitak
preduzeca.
4) Iz drugog dela izvestaja o NT iz poslovnih aktivnosti mozemo zakljuciti da preduzece
ostvaruje vece odlive od priliva. U ovom delu je iskazan negativan NT od 45180. Odlivi u ovom
delu izvestaja su posledica dodatnih ulaganja u zalihe u iznosu od 38600, u dodatna finansiranja
kupaca 16800 i u ucesca menadzera i zaposlenih u uspehu-14380. Na drugoj strani, glavni prilivi
nastaju kao posledica rasta obaveza prema dobavljacima 19100, sto nam ukazuje da u ovom
11
preduzecu postoji rast obima aktivnosti i da je taj rast jednim delom finansiran i na teret
dobavljaca. Ovakva kretanja u ovom delu izvestaja uslovila su korekciju NT iz BU na 51050.
5) Da bismo ocenili kvalitet ovog NT potrebno je da njegovu visinu testiramo sa tri
aspekta-sa aspekta likvidnosti, solventnosti i sa aspekta odnosa sa NT iz investicione aktivnosti.
Sagledavajuci odnos NT iz poslovnih aktivnosti prema obavezama preduzeca mozemo zakljuciti
da je visina ovog NT zadovoljavajuca. Ove rezultate potvrdjuju racia likvidnosti i solventnosti
zasnovana na NT.
RLNT=51050/109700=0,47:1
RSNT=51050/226400=1,23:1
6) Tokovi gotovine iz investicione aktivnosti pokazuju sposobnost preduzeca da investira
u stalnu imovinu i kratkorocna finansijska ulaganja i u isto vreme pokazuje kakav je odnos
menadzmenta preduzeca prema investicionoj politici. Nova ulaganja bismo mogli tumaciti i kao
ulaganja u buduce dobitke, NT i prinose za vlasnike.
Nase preduzece preduzima znacajna investiciona ulaganja i to prvenstveno u materijalnu
imovinu. Verovatno najvaznije na ovom mestu je izvodjenje zakljucaka o sposobnosti preduzeca
da podnese investicionu aktivnost (da ih finansira). Tu sposobnost procenjujemo prvenstveno iz
odnosa izmedju NT iz poslovnih aktivnosti i NT iz investicionih aktivnosti i zakljucujemo da
preduzece u celini investicije finansira iz interno stvorenih izvora sto je znak da dolazi do jacanja
finansijske strukture preduzeca. Ukoliko je ovaj odnos manji od 100% to ne mora da znaci
Da se finansijska situacija pogorsava,vec treba da pogledamo i ciljanu strukturu kapitala.

7) NT iz aktivnosti finansiranja generalno nam pkazuju kakve efekte imaju poslovne i

investicione odluke na finansijsku strukturu preduzeca. U ovom delu izvestaja pratimo prilive po
osnovu emisije akcija i zaduzivanja i odlive po osnovu otkupa sopstvenih akcija, isplata dividendi
itd.
Ostvaren je pozitivan NT od 14600 uprkos isplacenim solidnim dividendama 19600. Ovo
je zbog toga sto je preduzece ostvarilo prilive po osnovu uplata ranije upisanog, a neuplacenog
kapitala i prilive po osnovu dugorocnog kredita 13600 i kratkorocnog kredita 5000. Upravo zbog
ovoga intezivne investicione aktivnosti nisu pracene znacajnijim zaduzivanjem sto znaci da nisu
znacajnije ni poremetile finansijsku strukturu preduzeca.
8) Za potpunije zakljucke potrebno je da putem karakteristicnih racio brojeva povezemo
neke pozicije iz izvestaja, da produzimo analizu na 3-5 godina, da rezultate poredimo sa
desavanjima u grani i sa konkurentima.

12
Literatura

- Finansijsko izvetavanje, Zoran Petrovi, Beograd, 2011.

- Racio brojevi, Goran Miti, Beograd, 2002.
- Internet

13