GRAVITACIONI TRANSPORTERI 1/20

GRAVITACIONI TRANSPORTERI
Ako izmeu mesta utovara i istovara postoji odgovarajua visinska razlika, za realizaciju prostorne
promene nije neophodna mehanika energija ve se moe iskoristiti sila gravitacije.
Gravitacioni transporteri se izvode sa pravom ili prostornom (spiralnom) stazom. Kombinovanjem
razliitih tehnikih elemenata relativno jednostavno se mogu izvesti gravitacione transportne staze
sloene strukture sa spajanjem i razdvajanjem transportnih staza preko skretnica i sa automatskim
upravljanjem.

KLASIFIKACIJA GRAVITACIONIH TRANSPORTERA

Gravitacioni transporteri
Pravolinijska kliznica
Spiralne kliznice
Gravitacione vertikalne cevi
Pneumatska kliznica
Valjkasti transporter

Kliznice pedstavljaju najjednostavniji oblik gravitacionog transportera i sastoje se od oluka koji se

izrauje od elinog lima i drugih pogodnih materijala, a prema obliku mogu da budu prave ili
spiralne. Primenjuju se masovno za transport rasute i komadne robe.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 2/20

Pravolinijske kliznice

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 3/20

Spiralne kliznice koriste se za osetljivu robu u uslovima gde je velika visinska razlika i kod
ogranienih prostornih mogunosti.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 4/20

Gravitacione vertikalne cevi mogu se primeniti samo kod robe koja nije osetljiva na udare i
kod koje usitnjavanje ne dovodi do promene kvaliteta.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 5/20

Pneumatske kliznice su specifian oblik gravitacionog transportera kod koga se, zbog
smanjenja trenja, izmeu kliznice i tereta formira vazduni film.
Zahvaljujui filmu vazduha materijal lebdi, tako da je pri nagibu od 2 do 18% komponenta
gravitacione sile dovoljna da savlada otpore kretanja materijala. Pneumatskom kliznicim se mogu
transportovati prainasti i suvi sitnozrnasti materijali ujednaene krupnoe.
Kliznica se sastoji od zatvorenog oluka koji je podeljen poroznom pregradom od: porozne keramike,
porozne gume, sinter metala, tkanine ili plastike.
U donju komoru se uduvava vazduh (obino preko kompresora sa rotacionim klipovima, od 1,03 do
1,08 bar apsolutnog pritiska), koji struji kroz poroznu pregradu na kojoj lei materijal.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 6/20

Klizne staze imaju obino koritast profil koji moe biti

trapezni,
polukruni,
eliptini i
parabolian
Kliznice se izrauju od elinog lima velike tvrdoe, a koristi se takoe liv i tvrdo drvo. Gornja
povrina kliznice treba bude veoma glatka, da bi se smanjio otpor kretanja i oteenje robe. Kod
abrazivnih materijala (uglja, rude, livenih delova i dr.) klizna povrina se oblae bazaltom.
Obloga kliznice u rudnicima kamenog uglja do obnavljanja moe da izdri transport do dva miliona
tona. U prehrambenoj industriji za oblaganje i izradu kliznica koristi se plastika i polietilen.
Komadana i rasuta roba koja nije prainasta transportuje se otvorenim koritastim kliznicama sa
stubom u centru a za prainastu robu koriste se spiralne kliznice smetene u cev relativno velikog
prenika Njima se moe ostvariti (kod transporta vrea, kutija) kapacitet i do 2000 jedinica na as, a
kod transporta rasute robe sa spiralnim kliznicama smetenim u cev kapacitet od 200 do 500 t/h.
Primena, dobre i loe osobine
Gravitacione kliznice su veoma jednostavne konstrukcije, ne zahtevaju intenzivno tehniko
odravanje, ne troe mehaniku energiju, i kao takve predstavljaju sa ekonomskog stanovita
veoma jeftino pretovarno sredstvo. Zbog toga nalaze iroku primenu u svim privrednim oblastima
kao sredstvo za transport i formiranje pufera (bafera) robe.
Osnovni nedostatak gravitacionih transportera je oteano precizno regulisanje brzine kretanja
materijala, to moe da ima za posledicu oteenje robe, kao i habanje klizne povrine.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 7/20

Valjkasti transporteri namenjeni su za transport komadne robe prizmatinog oblika,

cilindrinog oblika (burad i sl.), a njima se moe transportovati i rasuta roba u odgovarajuim
posudama, kao i komadi nepravilnog oblika kada se postave na ravnu podlogu ili stave u kontener.
Pored gravitacionih valjkastih transportera u proizvodnim procesima koriste se valjkasti transporteri
sa manuelnim potiskivanjem tereta, kao i valjkasti transporteri sa mehanikim pogonom.
Kod valjkastih transportera teret ne klizi kao kod kliznice, ve lei na elementima koji rotiraju, ime je
otpor trenja klizanja zamenjen
otporom kotrljanja i
otporom trenja u leaju valjaka
Sutinska razlika je upravo u pozitivnim efektu koji iz toga proizilazi. Zbog znatno manjeg otpora
kretanja, potreban nagib staze u odnosu na kliznice je neuporedivo manji i kree se od 1 do 7 %.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 8/20

Gravitacioni transporteri sa rolnama koriste se za lake terete, a zbog manjeg otpora inercije koji je
posledica manje mase rotirajuih delova, ovaj oblik transportera zahteva manje nagibe u odnosu na
varijante transportera sa valjcima. Pored toga, njima se lake izvode horizintalne krivine, laka je
montaa, a zbog relativno male mase itave konstrukcije mogu da se izvode kao prenosni i pokretni
transporteri, kada se obino koriste kao utovarno - istovarna sredstva na pretovarnim fronovima.

Regulacija brzine se kod gravitacionih valjkastih transportera ne ostvaruje samo

izborom ugla nagiba staze transportera, ve se esto koriste i koioni valjci (u
kojima je ugraen koioni mehanizam) i koji se postavljaju u kritinim takama du
transportera.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 9/20

Pogonjeni valjkasti transporteri koriste se za horizontalan i kos transport

pod malim nagibom. Za pogon valjaka primenjuju se razliite tehnike
koncepcije: sa motorom ugraenim u valjak i sa grupnim pogonom, kada
jedan motor preko transmisije pogoni vie valjaka.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 10/20

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 11/20

Primena, dobre i loe osobine

Valjkasti transporteri zbog svoje jednostavne konstrukcije i niskih trokova eksploatacije nalaze
iroku primenu u raznim oblastima industrije, distributivnim centrima i skladitima. Oni se po pravilu
proizvode u modularnoj tehnici, a kombinovanjem odgovarajuih modula, posebno u robno-
distributivnim centrima, mogu da imaju veoma sloenu strukturu. Modularna tehnika obezbeuje
jednostavno prilagoavanje razliitim zahtevima.
Brzina, a time i kapacitet zavise od: nagiba staze, teine, tvrdoe i glatkoe povrine robe (paketa),
stanja leajeva valjaka, odnosno rolni kao i od uslova koji vladaju u okruenju (vlanost,
temperatura i zapraenost okoline). Uprkos niza dobrih osobina ovih transportera, efektivnost
kompeksnih sistema bitno zavisi od kvaliteta projektovanja sistema.

OSNOVNI ELEMENTI VALJKASTOG TRANSPORTERA

Nosea konstrukcija
Nosa valjaka, odnosno ram transportera izrauje se u modularnoj tehnici sa tipiziranim
dimenzijama i tako je konceptiran da obezbeuje jednostavnu montau. Elementi za oslanjanje
ramova po pravilu imaju mogunost podeavanja visine, to je neophodno radi podeavanja nagiba
staze.
Minimalno rastojanje izmeu valjaka du rama treba da bude najmanje 40% od duine minimalne
ivice paketa. Profili od koji se sastavljaju ramovi esto su perforirani, tako da se po potrebi moe
menjati i razmak izmeu valjaka.
Kod povezivanja rama sa osovinom valjka osnovni zahtev je da veza spreava rotaciju osovine
valjka.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 12/20

Luni elementi za skretanje izrauju se kao moduli sa razliitim uglovima skretanja. Asortiman
modularnih obuhvata i iroku gamu elemenata za grananje i skretanje tereta.
Valjci
Valjci i rolne su najvaniji elementi transportera. Od njihovog kvaliteta i pokretljivosti zavisi kvalitet
funkcionisanja itavog sistema. Da bi se ostvario to manji maseni moment inercije omota valjaka
treba da bude to je mogue laki.
Dimenzije valjaka su standardizovane. Presvlaenjem valjka plastikom i gumom smanjuje se buka
pri radu transportera. Danas se najee koriste zatvoreni kuglini leajevi sa trajnim
podmazivanjem.
Koioni valjci koji se postavljaju na odreenom rastojanju radi regulisanja brzine, izrauju se obino
sa centrifugalnom konicom.
Specijalne konstrukcije mogu da imaju razliit oblik (konusni, obrtni, kugliast) i koriste se na
mestima skretanja.
Ulivanje i izlivanje tereta
Postavljanje jedinica tereta tj. paketa na valjkasti transporter realizuje se manuelno, a kod
automatizovanih sistema koriste se i razliiti oblici mehanikih ureaja za postavljanje odnosno
prelaenje.
Kod izlivanja radi izjednaavanja tokova koriste se razni oblici ureaja koji imaju karakter pufera.
Pored ovakvih reenja koriste se takoe razni oblici mehanikih ureaja za skidanje odnosno
preuzimanje tereta sa transportera.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 13/20

Orijentacione vrednosti nagiba staze za razliite pojavne oblike robe

1,5% elini profili, lim, liveni delovi sa velikom i ravnom povrinom naleganja, glatki plastini delovi,
2,0% Sanduci sa ravnim dnom, glatke ploe,
2,5% Sivi liv i liveni delovi,
do 4,0% Opeke, bazaltne ploe, sanduci sa neravnim dnom i kutije
do 7,0% Laka roba sa neravnim dnom.
U krivinama nagib se poveava za oko 2%.

TRANSPORTNI KAPACITET
Mada se u ovoj kategoriji transportera nalazi veliki broj konstruktivnih reenja (pravolinijske kliznice,
spiralne kliznice, gravitacione cevi, pneumatske kliznice i valjkasti transporteri), koji se, u zavisnosti
od tipa mogu koristiti za transport rasutih, komadnih, ili i jednih i drugih materijala, nain prorauna
transportnog kapaciteta baziran je na istim principima i svodi se na primenu standardnih izraza

Q K =3600
v
[kom h ] Q K =3600 Fm v m [t / h ]
l
Ono to proraun transportnog kapaciteta gravitacionih transportera ipak razlikuje od prorauna
drugih kontinualnih transportera, to je potreba za utvrivanjem srednje brzine tereta.
Naime, s obzirom da ovi transporteri funkcioniu na principu strme ravni, u zavisnosti od odnosa
koeficijenta trenja i nagiba, brzina materijala du transportera moe se menjati, pa se kao posledica
toga stvara potreba za utvrivanjem prosene vrednosti na bazi koje je mogue utvrditi transportni
kapacitet. Tako se za sluaj prikazan na slici, reavanjem jednaine odranja energije dobija
poznati izraz za brzinu tereta na kraju gravitacione kliznice.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 14/20

v0 rmgcos

h mgsin

mgcos vk
mg

Dakle, sa slike sledi:

v 2k v 02 h
mgh = m + m g cos r
2 sin
odakle je brzinu tereta na kraju gravitacione kliznice:
v k = v 02 + 2 g h (1 r ctg)

Srednja brzina kretanja tereta po kliznici, moe se utvrditi reavanjem integrala:

1
h
v 3k v 30
v = v 0 + 2 g h (1 r ctg) dh v =
2

h0 3 g h (1 r ctg)
Iako prethodni izraz, daje tanu vrednost srednje brzine tereta, u literaturi se preporuuje korienje
aritmetike sredine:
v0 + vk
v=
2
Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I
GRAVITACIONI TRANSPORTERI 15/20

Oznake koriene u prethodnim izrazima imaju sledee znaenje:

v0 [m/s] - brzina tereta na poetku kliznice
vk [m/s] - brzina tereta na kraju kliznice
v [m/s] - srednja brzina tereta
m [kg] - masa tereta
g [m/s2] - ubrzanje sile zemljine tee g = 9.81[m/s2]
h [m] - visina kliznice
r[-] - koeficijent trenja izmeu tereta i kliznice
[o] - ugao nagiba kliznice

Tipine vrednosti nagiba kliznica kreu se izmedju 20o i

60o, a neke od tipinih vrednosti navedene su u tabeli. VRSTA TERETA NAGIB KLIZNICE [O]

Ipak, kako koeficijent trenja izmeu robe i povrine Dakovi 25 30

kliznice varira u zavisnosti od temperature, vlanosti, Ugalj 20 30
vrste materijala i klizne povrine, date vrednosti treba ito 30 35
prihvatiti kao orijentacione. ljunak 40 50
Prosene brzine transporta materijala kliznicom kreu Graevinski materijal (ut) 60 80
se u opsegu 0.5-1.5 m/s, a koeficijent popunjenosti
povrine poprenog preseka materijala je p 0.6. Pri tome treba imati u vidu da se u pretovarnim
sistemima za komadne terete, posebno onda kada je prisutan i ovek, brzina tereta obino
ograniava do 1 m/s.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 16/20

Kod spiralne kliznice je, pri detaljnijem proraunu, umesto normalne komponente teine tereta
mgcos, potrebno u obzir uzeti rezultujuu silu koja se dobija kao vektorski zbir centrifugalne sile i
r r r
normalne komponente R N =C+G N , ali se zadovoljavajui rezultati mogu dobiti ukoliko se nagib i
duina raunaju u odnosu na osu spiralne kliznice.
Za razliku od kliznica, kod kojih se pri kretanju tereta javlja otpor trenja klizanja, kod valjkastih
transportera se pri kretanju tereta javlja otpor kotrljanja i otpor trenja u leajevima valjaka. Ova
injenica ujedno predstavlja i osnovnu prednost valjkastih transportera u odnosu na kliznice, jer su
otpori znatno manji nego kod kliznica. U skladu sa tim i nagib trase valjkastih transportera je znatno
manji i kree se od 1 do 7%, odnosno 0.6 do 4.
Zbog prisustva otpora kotrljanja i otpora trenja u leajevima valjaka, koeficijent trenja r u jednaini
odranja energije menja se koeficijentom ukupnih otpora , koji se utvruje na bazi prorauna
pojedinanih otpora valjkastog transportera.
Otpori koji se javljaju pri nailasku tereta na jedan valjak jesu sledei:
1.Otpor ustaljenog kretanja WC (kotrljanje i trenje u leajevima)
2 m g cos f R (m + n 1 m o ) g z d z
WC = + [ N]
dt dt
Meutim, s obzirom da se valjkasti transporteri koriste za uglove nagiba koji su izuzetno mali (od 1 do
7%) to se prethodni izraz moe uprostiti i dovesti do praktino primenjivog oblika, aproksimacijom
cos 1
2 m g f R (m + n 1 m o ) g z d z
WC = + [ N]
dt dt

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 17/20

2.Otpor ubrzanja Win (inercija)

vk v0
Win = m [ N]
t
Koji se javlja pri velikim uglovima nagiba , i po pravilu zanemaruje.
3.Otpor ubrzanja rotacionih masa Wrot (klizanje i izgubljena kinetika energija)
k 2 mo v2
Wrot = [ N]
2 lo
Gde su:
m [N] masa jedinice tereta na valjkastom transporteru
fR [cm] krak otpora kotrljanja
dT [cm] prenik valjka
n1 [-] broj jednovremeno optereenih valjaka (najmanje 3)
mo[N] masa obrtnog dela valjka
z [-] koeficijent trenja u leaju
dz [cm] prenik rukavca valjka
t [s] period opservacije
k2 faktor kojim se izraava odnos ukupne mase valjka i dela koji rotira
lo [m] rastojanje izmeu valjaka
Ukupan koeficijent otpora se u zavisnosti od reima kretanja tereta utvruje za dva sluaja:

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 18/20

I SLUAJ - komadi tereta se kreu u gustom toku, tako da se valjci stalno nalaze u stanju rotacije:
WC + Win WC
= =
m g , odnosno, ako je Win 0, mg
II SLUAJ - rastojanja izmeu komada tereta su velika i razliita, tako da zbog dejstva otpora u
leajevima valjaka, dolazi do njihovog zaustavljanja.
WC + Win + 2 Wrot WC + 2 Wrot
= ,odnosno, ako je Win 0, =
mg mg
Unekoliko drugaiji, mada u sutini veoma slian pristup proraunu valjkastih gravitacionih
transportera navodi (Pfeifer i dr. 1998), koristei jednainu odranja energije u sledeem obliku:
m g cos f R h (m + n 1 m o ) g cos d h m
mgh = + Z z + 2 o ( v 2k v o2 ) z
dT sin dT 2 sin 2
2 2
U prethodnom izrazu, pored ve opisanih parametara, z predstavlja ukupan broj valjka na
transporteru. Kod primene prethodnog izraza preporuuje se vrednost fR 1 mm, a za koeficijent
trenja kod kotrljajuih leajeva Z = 0.002 0.01.
Na bazi prethodnih pristupa, imajui naravno u vidu injenicu da su valjkasti gravitacioni transporteri,
za razliku od kliznica, namenjeni iskljuivo transportu komadnih tereta, mogue je utvrditi
transportne kapacitete, odnosno potrebne nagibe transportera.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 19/20

Za razliku od izloenih pristupa, baziranih prevashodno na teorijiskim postavkama, u

anglosaksonskoj literaturi dimenzionisanje valjkastih gravitacionih transportera po pravilu se bazira
na preporuenim vrednostima nagiba i brzina tereta na transporteru.
Tako se u literaturi navode sledei standardni nagibi transportera, u funkciji od mase tereta koji se
transportuje. Takoe se preporuuje da se u krivinama nagib povea za oko 75% u odnosu na
vrednosti date u tabeli.
Standardni nagibi valjkastog gravitacionog transportera
MASA TERETA NAGIB
[kg] TRANSPORTERA [%]
4-7 4.6 5.4
7 - 23 3.1 3.9
23 - 55 2.3 3.1
55 - 110 1.6 2.3
U priruniku za rukovanje materijalom (Kulwiec 1985) navodi se podatak o srednjoj vrednosti nagiba
valjkastog transportera od 4.2 %, pri emu tu vrednost za lake terete treba poveati, a smanjiti
ukoliko je re o teim teretima.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

GRAVITACIONI TRANSPORTERI 20/20

Metod prorauna snage preko ukupnog koeficijenta otpora (Pfeifer i dr. 1998)
Za sluaj pogonjenih valjkastih transportera pristup baziran na ukupnom koeficijentu otpora
podrazumeva utvrivanje ukupnih otpora kao:

W = UK L cos (m + m m ) g m g H [ N]
Za koeficijent UK u gornjem izrazu preporuuju se vrednosti UK= 0.03 0.06, a mm se odnosi na
masu rotirajuih delova valjaka po dunom metru. Kao i u prethodnim sluajevima, na bazi ovako
utvrenih ukupnih otpora, korienjem poznatog izraza utvruje se i snaga transportera.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I