Gradjevinski Materijali 2 (FTN Novi Sad)

GRAEVINSKI MATERIJALI 2
Fond: 3+2
VI P R E D A V A NJ E
Prof. dr Vlastimir RADONJANIN

Prof. dr Mirjana MALEEV
GRANULOMETRIJSKI SASTAV AGREGATA
Pod granulometrijskim sastavom agregata

podrazumeva se procentualno uee pojedinih
kategorija zrna (intervala krupnoe) u ukupnoj
masi agregata.
Granulometrijski sastav se odreuje:

metodom prosejavanja i
metodom taloenja
Metodom taloenja se granulometrijski sastav

odreuje pomou aerometarske metode, koja je
zasnovana na Stoksovom zakonu.
2
METODA PROSEJAVANJA obuhvata prosejavanje

agregata kroz niz prethodno usvojenih sita sa
razliitom veliinom otvora. U graevinarstvu se
granulometrijski sastav odreuje ovom metodom.
Najsitnija zrna, iji se granulometrijski sastav

moe odrediti, je 0.05mm.
Za laboratorijsko prosejavanje agregata koristi se

sistem sita, koja se izrauju od pletenih ica ili
izbuenih limova, sa otvorima kvadratnog preseka.
Otvori u izbuenim limovima su od 4-125mm, a

iana sita se izrauju sa otvorima <4mm.
3
Otvori sita "d" su definisani na osnovu

geometrijske progresije:
i1
di 2 d1
Ako se krene od najmanjeg sita sa otvorom

0.063mm, primenom prethodnog obrasca, dobija
se sledei standardni niz sita koji se najee
koristi u graevinarstvu:
0.063, 0.125, 0.25, 0.5, 1, 2, 4, 8, 16, 31.5, 63, 125, 250
Dodatna sita imaju sledee otvore:

0.09, 0.71, 11.2, 22.4, 45
4
Odreivanje granulometrijskog sastava
Odreuje se postupkom proseja-
vanja. A
Koristi se odreeni broj sita.
ematski prikaz garniture

sita za prosejavanje
5
Nakon prosejavanja mere se ostaci na pojedinim

sitima, a granulometrijski sastav se odreuje
pomou sledeih izraza:
m
Oi a k (g ili kg)
Oi
Pi 100 (%) Yi 100 Pi (%)
k i A
A - ukupna masa agregata koja se prosejava (g ili kg)
ai - delimini ostatak (g ili kg)
Oi - kumulativni ostatak (g ili kg)
Pi - procentualni ostatak (%)
Yi - procentualni prolaz (%)
6
Granulometrijska kriva agregata crta se...
7
Na osnovu granulometrijske krive mogu se dobiti

sledei podaci:
Yi procenat prolaza materijala kroz sito
otvora "di", odnosno sadraj zrna
krupnoe od 0 - di
Pi procenat ostatka materijala na situ
otvora "di", odnosno sadraj zrna
krupnoe od di - dm
Yi+1-Yi sadraj zrna krupnoe od di - di+1
8
U praksi se radi preglednosti granulometrijske
krive, vrednosti di nanose na apscisi u
logaritamskoj razmeri (dobijaju se jednaki razmaci
izmeu susednih sita).
Logaritamska razmera za veliine sita na apscisnoj osi

9
Kumulativni prolaz za svako sito
99.7
100
90
Yi (%)
80 74.7
70
60 55.1
50
40.1 15%
40
31.1
30
21.7 Interval krupnoe
20
10 5.8
0.3
0
0.25 0.5 1 2 4 8 16 31.5
di (mm)
10
Odreivanje modula finoe
Modul finoe predstavlja povrinu ogranienu
granulometrijskom krivom, ordinatom i pravom
paralelnom apscisi, a koja prolazi kroz Y=100%.
11
Odreivanje modula finoe
Modul finoe agregata ima praktian znaaj u
tehnologiji betona, a odreuje se na osnovu
izraza: m m
1 1
M
100 i1
Pi
100 i1
(100 Yi )
Ako se pomea nekoliko n

agregata poznatih modula finoe A M i i
(M1, M2, M3 ....Mn) i poznatih M i1
koliina (A1, A2, A3....An), modul n
finoe meavine ovih agregata A

i1
i
definisan je izrazom: 12
DOBIJANJE SEPARISANOG AGREGATA
Nakon eksploatacije prirodno usitnjenih stenskih

materijala iz renih i jezerskih korita dobija se tzv.
prirodna meavina agregata.
Ovu vrstu agregata karakterie irok dijapazon
krupnoe zrna, kao i nepostojan granulometrijski
sastav, odnosno potpuno proizvoljna
zastupljenost zrna odreene krupnoe.
Poto se upotrebom prirodne meavine agregata
ne moe garantovati dobijanje kvalitetnih maltera,
betona i nasutih slojeva (donji slojevi puteva,
tamponski slojevi, drenani slojevi, itd.), ovakvi
agregati nemaju iru primenu u graevinarstvu.
13
Umesto prirodne meavine u graevinarstvu se

koristi separisani agregat.
Separisani agregat se dobija deljenjem prirodne

meavine agregata na konaan broj grupa,
odnosno intervala krupnoe.
Grupe agregata podeljene po krupnoi zrna na

odreene intervale zovu se frakcije.
Separisani agregat se proizvodi u posebnim

postrojenjima - separacijama.
14
Separacije prirodno usitnjenih stenskih materijala

su najee locirane uz rene tokove, u blizini
fabrika betona, velikih gradilita itd.
Separacije drobljenog agregata se najee

nalaze u blizini kamenoloma.
Postrojenja za separaciju mogu koristiti suvi ili

mokri postupak za razdvajanje meavine agregata
na frakcije.
15
Postupak SUVOG prosejavanja primenjuje se kada

se radi o drobljenom kamenu koji je prethodno
oien od neistoa glinenog porekla.
16
Postupak MOKROG prosejavanja se primenjuje

uvek kada se radi o kamenu sedimentnog porekla
koji sadri glinovite materijale ili kada se radi o
prirodno usitnjenim stenama aluvijalnog porekla.
Ovaj postupak obavezno zahteva ureaj za
obezvodnjavanje (puni dehidrator) najsitnijih
frakcija (0-2mm ili 0-4mm).
17
Za prosejavanje prirodno nevezanih stena ili

drobljenog kamena najee se koriste vibraciona
sita.
Ova sita se postavljaju horizontalno ili pod

nagibom od 20 stepeni.
Operacija prosejavanja se moe obavljati

jednostepenim i viestepenim postupkom.
Za transport materijala u okviru postrojenja

najee se koriste trakasti transporteri.
18
Dispozicija opreme za jednostepeno

prosejavanje ljunka u etiri frakcije 19
Dispozicija opreme za dvostepeno

prosejavanje ljunka u pet frakcija 20
ema tehnolokog procesa separisanja
ljunka (mokri postupak)
21
primarna
separacija prihvatna
deponija
SEPARACIJA PRIRODNE MEAVINE AGREGATA

FB BUDUNOST NOVI SAD
22
sekundarna
separacija
Vibraciona
sita
SEPARACIJA PRIRODNE
MEAVINE AGREGATA
FB BUDUNOST NOVI SAD
23
sekundarna
separacija
Puni dehidrator 24
FB BUDUNOST NOVI SAD deponija
separisanog agregata 25
FB BUDUNOST NOVI SAD deponija separisanog
agregata, meanje frakcija 26
Procesom separacije prirodna meavina agregata

razvrstava se na osnovne frakcije agregata i
meufrakcije.
Osnovne frakcije, mm
0-4 4-8 8-16 16-32 32-63 63-125
16-31.5 31.5-63
Meufrakcije, mm
45-
0-1 1-2 1-4 2-4 8-11 11-16 16-22 22-32 32-45
63
8- 16- 22.4- 31.5-
11.2-16
11.2 22.4 31.5 45
27
USLOVI KVALITETA SEPARISANOG AGREGATA
Uslovi kvaliteta separisanog agregata definisani su u
zavisnosti od namene agregata (za spravljanje
maltera, betona, asfalt betona, itd).
U standardu SRPS B.B2.010 definisani su tehniki
uslovi kvaliteta separisanog agregata namenjenog za
spravljanje betona, a u standardu SRPS B.B3.100
osnovni uslovi kvaliteta za beton i asfalt.
U tehnike uslove kvaliteta separisanog agregata
ubrajaju se:
granulometrijski sastav
oblik, izgled i povrina zrna agregata
nepoeljne primese u agregatu
fiziko-mehanike karakteristike agregata
postojanost agregata 28
Granulometrijski sastav separisanog agregata

proverava se za svaku frakciju agregata posebno,
metodom suvog prosejavanja.
USLOVI KVALITETA za sitan agregat (frakcija 0-
4mm) su definisani u obliku dozvoljenog granulo-
metrijskog podruja, koje je ogranieno sa dve
granulometrijske krive.
Otvori sita, mm 0.125 0.25 0.5 1 2 4 8

Donja granica, % 2 8 20 40 65 90 100
Gornja granica, % 13 30 50 80 100 100 100
29
Ako granulometrijski sastav sitnog agregata

odstupa od datih granica, mora se korigovati ili
razdvojiti na meufrakcije.
Sadraj zrna izmeu dva uzastopna sita ne sme

biti vei od 45%.
Modul finoe sitnog agregata mora biti u

granicama od 2.3-3.6.
30
Uslovi kvaliteta za granulometrijski sastav frakcija

krupnog agregata definisani su pomou
dozvoljenih koliina podmerenih i nadmerenih
zrna.
Pod podmerenim zrnama podrazumevaju se zrna

koja su manja od donje deklarisane vrednosti u
okviru frakcije agregata.
Nadmerena zrna su zrna koja su vea od gornje

deklarisane vrednosti za frakciju agregata.
31
Uslovi kvaliteta za granulometrijski sastav frakcija

krupnog agregata
Otvori sita 2 4 8 16 31.5 63 125 250
Frakcija 4-8 max. max. min.
100
5 15 90
100
5 15 90
100
5 15 90
100
5 15 90
100
5 15 90
32
100 100 100 100 100
100
90 90 90 90
90
80
80
70 65
Prolaz, Yi (%)
60 0/4 4/8
50
50 8/16
40
40 16/32
30
30
20
20 13 15 15 15
8
10 5 5 5
2
0
0 0.125 0.25 0.5 1 2 4 8 16 31.5 63
Otvori sita, di (mm)
Uslovi kvaliteta za granulometrijski sastav sitnog i frakcija

krupnog agregata 33
100
90
80
70
Prolaz, Yi (%)
60 0/4
4/8 8/16
50 45%
40
16/32
30
20
10
0
0 0.125 0.25 0.5 1 2 4 8 16 31.5 63
Otvori sita, di (mm)
34
Uslovi kvaliteta separisanog agregata
Oblik i izgled zrna agregata
Za definisanje oblika zrna agregata merodavan je

stepen zaobljenosti i odnos dimenzija zrna.
U odnosu na stepen zaobljenosti zrna agregata

mogu biti:
loptasta ili kockasta (l : b : d 1 : 1 : 1)
duguljasta (l : b 1.5)
pljosnata (d : b 1.5)
35
Za odreivanje povoljnosti oblika koristi se

METODA KLJUNASTOG MERILA
Uslov kvaliteta:
frakcija krupnog agregata sme sadrati
najvie 20%
zrna sa odnosom najvee i najmanje dimenzije

veim od 3:1 (zrna nepovoljnog oblika).
36
Na osnovu vizuelnog pregleda povrine zrna

agregata, izgled povrine zrna se moe deklaristi
kao:
Staklast,
Gladak,
Fino hrapav,
Peskovito hrapav,
Grubo hrapav,
Saast i
upljikav. 37
Nepoeljne primese u agregatu
U agregatu koji se primenjuje u graevinarstvu

zrna koja se po svojoj prirodi i svojstvima
razlikuju od osnovne mase zrna predstavljaju
nepoeljne ili tetne primese u agregatu.
Zbog toga se njihov sadraj u agregatu

proverava i ograniava.
38
Kao uslovi kvaliteta u pogledu nepoeljnih

primesa definisani su:
Sadraj sitnih estica
Sadraj grudvi gline
Obavijenost povrine zrna glinom
Sadraj slabih zrna
Sadraj lakih estica
Sadraj ukupnog sumpora i hlorida
Sadraj organskih materija
39
DEFINICIJA: Pod sitnim esticama
podrazumevaju se estice sitnije od 0.09mm,
odnosno od 0.063mm.
estice krupnije od 0.05mm su prainaste,
estice manje od 0.05mm su glinovite.
Prainaste estice su karakteristine za drobljeni
agregat.
Glinovite estice su karakteristine za reni
agregat. 40
ODREIVANJE: metodom mokrog prosejavanja

kroz sita sa otvorima:
1mm, 0.25mm, 0.125mm, 0.09mm i 0.063mm
Merodavni su procentualni prolazi kroz sita
0.09mm i 0.063mm.
Radi odreivanja estica sitnijih od 0.09 i
0.063mm ostaci na sitima se sue i mere, a dalji
postupak je identian odreivanju granulomet-
rijskog sastava agregata. 41
USLOV KVALITETA:
u sitnom renom agregatu sadraj sitnih

estica ne sme biti vei od 5%
u sitnom drobljenom agregatu sadraj

sitnih estica ne sme biti vei od 10%
u frakcijama krupnog agregata sadraj

sitnih estica ne sme biti vei od 1%
42
Sadraj grudvi gline
ODREIVANJE: Prisustvo grudvi gline u

agregatu odreuje se makroskopskim
pregledom.
USLOV KVALITETA :
sadraj grudvi gline u sitnom agregatu ne
sme biti vei od 0.5%
sadraj grudvi gline u frakcijama krupnog
agregata ne sme biti vei od 0.25%agregata.
43
Obavijenost zrna glinom
Frakcije agregata se ne smeju upotrebiti za

izradu betona ako su zrna agregata obavijena
glinovitim esticama.
44
Sadraj slabih zrna
DEFINICIJA: Pod slabim zrnima podrazumevaju
se zrna malih mehanikih karakteristika, koja su
dugo bila izloena atmosferskim uticajima.
ISPITIVANJE: Odreivanje slabih zrna u agregatu

svodi se na:
makroskopski pregled
proveru lomljivosti zrna rukom i
mogunosti paranja povrine zrna.
45
Sadraj slabih zrna
USLOV KVALITETA:
Sadraj slabih zrna u frakciji agregata sme biti
najvie 3%.
Ovaj uslov kvaliteta odnosi se na zrna krupnog

agregata.
46
Sadraj lakih estica
DEFINICIJA: Pod lakim esticama podrazume-
vaju se ugalj, drvo, bitumen, biljni materijali itd.
Najee su organskog porekla i imaju malu
zapreminsku masu.
ODREIVANJE: Sadraj lakih estica u agregatu
odreuje se potapanjem u "teke" tenosti
(cinkhlorid).
USLOV KVALITETA: Lakih estica u agregatu
sme biti najvie 1%, a ako je vaan izgled
povrine betona onda najvie 0.5%. 47
Sadraj hemijski kodljivih materija
DEFINICIJA: Hemijski kodljive materije su
hloridi i sumpor
ODREIVANJE: hemijska kvalitativno-kvantita-
tivna analiza.
USLOV KVALITETA:
Sadraj hlorida, izraen kao Cl-, sme biti
najvie 0.1% za AB, a 0.02% za PB.
Sadraj ukupnog sumpora u agregatu,
izraen kao SO3, sme biti najvie 1%, u
odnosu na masu ispitivanog uzorka. 48
ODREIVANJE: Sadraj organskih materija
odreuje se u frakcijama 0-4mm i 4-8mm
potapanjem u 3% rastvor NaOH i uporeenjem
boje tenosti koja se izdvojila iznad agregata sa
bojom referentne tenosti.
USLOV KVALITETA: Boja nakon 24h ne sme biti
tamnija od referentne.
U sluaju da ima organskih materija (tamnija
boja tenosti) njihov sadraj se mora dodatno
ispitati pomou komparativne metode. 49
KOMPARATIVNA METODA: ispitivanje vrstoe
prizmica od maltera sa opranim agregatom i
agregatom sa organskim materijama.
USLOV KVALITETA:
Ako vrstoa pri pritisku uzoraka sa neopranim
agregatom nije manja od 85% vrstoe uzoraka
sa opranim agregatom, agregat se moe koristiti
za spravljanje betona.
50
Fiziko-mehanike karakteristike agregata
U ovu grupu svojstava spadaju:
zapreminska masa agregata

upijanje vode
drobljivost
drobljivost i habanje
51
Zapreminska masa agregata
Razlikuju se:
Zapreminska u rastresitom stanju
Zapreminska masa u zbijenom stanju
Specifina masa (zapreminska masa
samih zrna agregata)
52
zapreminska masa samih zrna - odgovara
zapreminskoj masi vrstih materijala (zrna
agregata) i obuhvaene su samo pore unutar zrna,
zapreminska masa u rastresitom stanju - odgovara
prirodnom stanju materijala, odnosno obuhvaene
su i pore izmeu zrna,
zapreminska masa u zbijenom stanju - odgovara
stanju materijala nakon odreenog zbijanja,
smanjena je zapremina praznog prostora izmeu
zrna.
53
M1, V1 M1, V2 M2, V2

Samih zrna U rastresitom U zbijenom
stanju stanju
m
z
V 54
Standardne posude za odreivanje zapreminske

mase u rastresitom i zbijenom stanju 55
Upijanje vode
Upijanje vode agregata odreuje se na osnovu

obrasca: m' m
u v s
100 (%)
ms
gde je:
mv- masa vodom zasienih povrinski
suvih zrna frakcija agregata
ms - masa suvih zrna frakcija agregata
*Kod lakih agregata se esto upijanje vode izraava
preko odnosa zapremina upijene vode i zrna agragata 56
Povrinska vlanost
Pod povrinskom vlanou podrazumeva se

voda, koja u tankom filmu obavija zrna agregata.
Debljina ovog filma moe da bude
razliita.
Zato je ova vrsta vlanosti znaajna
kod sitnijih frakcija agregata, zbog
vee specifine povrine zrna.
Eksperimentalno se povrinska
vlanost odreuje pomou
volumetrijske boce.
57
Povrinska vlanost
Ako se pretpostavi:
da su zrna agregata loptasta, sa prenikom d,
da je debljina vodenog filma ,
tada povrinska vlanost jednog zrna moe da se
odredi iz izraza:
d2 sv sv d
Hp(1) 100 600 (%)
1 3 zz d
d zz
6

58
Povrinska vlanost
Ako se u gornji izraz unesu sledei podaci:
zz=2700kg/m3, (zapreminska masa vodom
zasienih, povrinski suvih zrna)
sv=1000kg/m3, (zapreminska masa vode) i
=0.01mm
povrinka vlanost e zavisiti samo od prenika zrna
Prenik zrna, d (mm) 0.1 0.5 1.0 5.0 10
Povrinska vlanost,
22.2 4.4 2.2 0.4 0.2
Hp (%)
59
Ukupna vlanost
UKUPNA VLANOST predstavlja zbir unutranje

(u) i povrinske vlage (Hp)
60
Mehanike karakteristike - uopteno
Ocenjuju se na osnovu ispitivanja drobljivosti

agregata, tj. na osnovu podataka koji se dobijaju
nakon izlaganja agregata delovanju statikih ili
dinamikih optereenja.
Ovo svojstvo se obavezno proverava kod
agregata koji se koriste za:
Izradu kolovoza na putevima
Zastora na eleznikim prugama i
Kod lakih agregata koji se koriste za izradu
betona. 61
Mehanike karakteristike - uopteno
Drobljivost agregata zavisi od:
Mehanikih karakteristika stene stene veih
vrstoa imaju manju drobljivost,
Vrste agregata reni agregat ima manju
drobljivost od drobljenog (pod istim ostalim
uslovima)
Oblika zrna (zapreminskog koeficijenta) vei
zapreminski koeficijent manja drobljivost
Veliine zrna sitniji agregat manja
drobljivost.
62
Drobljivost agregata
Ispitivanje drobljivosti krupnih frakcija agregata
za beton se proverava drobljenjem uzorka u
naroitom cilindrinom sudu.
POSTUPAK: Osueni, granulometrijski ist
agregat se sipa u sud do odreene visine, zatim
se postavi poklopac i uzorak u cilindru se izlae
sili pritiska koja se postepeno poveava do
vrednosti od 400kN.
Zatim se uzorak izvadi iz cilindra i proseje kroz
odgovarajue sito (npr. frakcija 4-8 kroz sito
4mm). 63
Ispitivanje drobljivosti agregata

64
Drobljivost se izraunava prema obrascu:
m m1
D 100 (%)
m
gde je:
m - masa uzorka u cilindru pre optereenja
m1- masa ostatka uzorka na odgovarajuim
sitima posle optereenja.
USLOV KVALITETA: drobljivost ne sme biti
vea od 30%. 65
Drobljivost i habanje agregata
Zbirno merenje otpornosti agregata prema
drobljenju i habanju vri se po metodi Los
Angeles.
Oprema se sastoji iz upljeg cilindrinog suda,
zatvorenog na oba kraja, koji moe da se okree
oko svoje horizontalne ose.
Unutar cilindra nalazi se elina preaga koja je
privrena za zid cilindra.
Uzorak po svom granulometrijskom sastavu mora
da odgovara nakom od sastava (A, B, C, D ili E).
66
Propisani granulometrijski sastavi uzoraka za ispitivanje
67
Ispitivanje drobljivosti agregata - metoda Los Angeles

68
U mainu se zajedno sa osuenim uzorkom

ubacuje i odreeni broj kugli od livenog gvoa,
a zatim se ukljui maina i pusti da se okrene
500 puta.
Zatim se materijal iz maine vadi i prosejava.
Otpornost materijala prema drobljenju i habanju
definie se na osnovu vrednosti koeficijenta
Los Angeles koji glasi:
69
m 0 m1
La 100
m0
gde je:
m0 masa uzorka pre ispitivanja
m1 masa ostatka uzorka na situ 1.6mm.
USLOV KVALITETA: ukoliko beton treba da

bude otporan na abraziju i eroziju koeficijent
Los Angeles mora biti manji od 30%.
70
Postojanost agregata
U sluaju da e agregat biti direktno izloen
delovanju atmosferilija (u putogradnji, hidroteh-
niki objekti itd.) zahteva se da poseduje i
odgovarajuu postojanost, koja se ispituje
proveravanjem otpornosti prema dejstvu mraza.
POSTUPAK: Ispitivanje se sprovodi potapanjem
frakcija agregata u rastvor natrijumsulfata u
trajanju od 16 - 18 sati. Uzorci se zatim vade i
sue. Ove dve operacije predstavljaju jedan
ciklus ispitivanja.
Broj ciklusa zavisi od primene agregata. 71
Oprema z a odreivanje otpornosti na dejstvo

mraza potapanjem u rastvor NaSO4 72
Otpornost na dejstvo mraza se odreuje
pomou obrasca:
m1 m 2
gubitak mase 100 (%)
m1
gde je:
m1 masa uzorka pre potapanja
m2 masa uzorka posle n ciklusa potapanja.
USLOV KVALITETA: Gubitak mase frakcije

agregata posle 5 ciklusa u zasienom natrijum
sulfatu ne sme biti vei od 12%.
73

Gradjevinski Materijali 2 (FTN Novi Sad)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gradjevinski Materijali 2 (FTN Novi Sad)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GRAEVINSKI MATERIJALI 2

Prof. dr Vlastimir RADONJANIN

Pod granulometrijskim sastavom agregata

Granulometrijski sastav se odreuje:

Metodom taloenja se granulometrijski sastav

METODA PROSEJAVANJA obuhvata prosejavanje

Najsitnija zrna, iji se granulometrijski sastav

Za laboratorijsko prosejavanje agregata koristi se

Otvori u izbuenim limovima su od 4-125mm, a

Otvori sita "d" su definisani na osnovu

Ako se krene od najmanjeg sita sa otvorom

Dodatna sita imaju sledee otvore:

ematski prikaz garniture

Nakon prosejavanja mere se ostaci na pojedinim

Na osnovu granulometrijske krive mogu se dobiti

Logaritamska razmera za veliine sita na apscisnoj osi

Ako se pomea nekoliko n

finoe meavine ovih agregata A

Nakon eksploatacije prirodno usitnjenih stenskih

Umesto prirodne meavine u graevinarstvu se

Separisani agregat se dobija deljenjem prirodne

Grupe agregata podeljene po krupnoi zrna na

Separisani agregat se proizvodi u posebnim

Separacije prirodno usitnjenih stenskih materijala

Separacije drobljenog agregata se najee

Postrojenja za separaciju mogu koristiti suvi ili

Postupak SUVOG prosejavanja primenjuje se kada

Postupak MOKROG prosejavanja se primenjuje

Za prosejavanje prirodno nevezanih stena ili

Ova sita se postavljaju horizontalno ili pod

Operacija prosejavanja se moe obavljati

Za transport materijala u okviru postrojenja

Dispozicija opreme za jednostepeno

Dispozicija opreme za dvostepeno

SEPARACIJA PRIRODNE MEAVINE AGREGATA

Procesom separacije prirodna meavina agregata

Granulometrijski sastav separisanog agregata

Otvori sita, mm 0.125 0.25 0.5 1 2 4 8

Ako granulometrijski sastav sitnog agregata

Sadraj zrna izmeu dva uzastopna sita ne sme

Modul finoe sitnog agregata mora biti u

Uslovi kvaliteta za granulometrijski sastav frakcija

Pod podmerenim zrnama podrazumevaju se zrna

Nadmerena zrna su zrna koja su vea od gornje

Uslovi kvaliteta za granulometrijski sastav frakcija

Uslovi kvaliteta za granulometrijski sastav sitnog i frakcija

Za definisanje oblika zrna agregata merodavan je

U odnosu na stepen zaobljenosti zrna agregata

Za odreivanje povoljnosti oblika koristi se

frakcija krupnog agregata sme sadrati

zrna sa odnosom najvee i najmanje dimenzije

Na osnovu vizuelnog pregleda povrine zrna

U agregatu koji se primenjuje u graevinarstvu

Zbog toga se njihov sadraj u agregatu

Kao uslovi kvaliteta u pogledu nepoeljnih

ODREIVANJE: metodom mokrog prosejavanja

u sitnom renom agregatu sadraj sitnih

u sitnom drobljenom agregatu sadraj

u frakcijama krupnog agregata sadraj

ODREIVANJE: Prisustvo grudvi gline u

Frakcije agregata se ne smeju upotrebiti za

ISPITIVANJE: Odreivanje slabih zrna u agregatu

Ovaj uslov kvaliteta odnosi se na zrna krupnog