ABS I BAS SUSTAV KONICA

U stalnoj tenji za povecanjem sigurnosti ucesnika u saobracaju, u poslednjih par

decenija se sve vie razvijaju posebni, nezavisni, elektronski sistemi koji pospeuju
rad citavog kocionog sistema automobila. Najpoznatiji i najcece primenjivani sistem
je svakako ABS, to jest >Anti-lock Braking System< (ili u originalu na nemackom
>AntiblockierSystem<). On, kao i ostali elektronski sistemi, nije konkretan deo
osnovnog kocionog sklopa u automobilu. ABS je poseban uredjaj sa zasebnim
sistemom, koji pomae sigurnije i kontrolisanije naglo zaustavljanje vozila. Tvorac je
nemacki Bosch, koji ovaj sistem razvija pocev jo od kraja tridesetih godina prolog
veka. Medjutim, tek 1978. godine je ABS prvi put primenjen u jednom serijskom
automobilu, naravno u Mercedes-ovoj S-klasi. Tokom sledecih dvadeset i kusur
godina, on je znacajno usavren i danas vec predstavlja standard velike vecine
novih automobila. Sastoji se iz cetiri osnovna dela senzori, ventili, pumpa i
kontroler. Senzori se (najcece) nalaze na svakom od cetiri tocka i slue da ABS
prepozna situaciju kada bi neki od tockova mogao da se u potpunosti zakoci
(>zakljuca<). Ideja svega jeste da se, prilikom naglog kocenja, tockovi ne zautave u
potpunosti. Tada se gubi kontrola na automobilom, koji moe otklizati u nepoeljnom
pravcu. ABS ne dozvoljava da se tockovi tako ukoce i time daju mogucnost vozacu
da normalno upravlja vozilom, iako je pedala kocnice pritisnuta do kraja. Dakle,
ventili prepoznaju potencijalni trenutak kada ce se tockovi zaustaviti, o tome
obavetavaju elektricni kontroler (glavni procesor ABS-a), koji dalje alje informacije
ka ventilima. Ventili su vezani za hidraulicni deo kocionog sistema, i to posle glavnog
cilindra. Oni imaju mogucnost da u jednom trenutku delimicno ili u potpunosti
zaustave pritisak, koji bi se aplicirao dalje ka diskovima/doboima. Stoga, iako je
naa noga cvrsto na pedali kocnice, ABS moe da dozvoli rotiranje jednog ili vie
tockova. Tako se dobija mogucnost kontrolisanja vozila pri naglim kocenjima i
znacajno se skracuje zaustavni put na suvim podlogama. Ako ste ikada vozili i naglo
zakocili automobil koji poseduje ABS, verovatno ste primetili karakteristicno
>pulsiranje< papucice u trenutku kocenja. To manifestuje rad ovog sistema, koji cak
do 15-20 puta u sekundi moe da otvori i zatvori spomenuti ventil i tako omoguci
sigurno i pravolinijsko zaustavljanje, bez >zakljucavanja< tockova. Najmoderniji
sistemi danas imaju cetiri senzora sa ukupno cetiri kanala, tj. cetiri ventila. Dakle,
svaki kontrolie po jedan tocak i time se jo vie povecava efikasnost. Medjutim,
brojne studije su pokazale da se ABS ne snalazi ba najbolje na klizavijim
podlogama. Na suvim se kocioni put znacajno smanjuje, ali se na snegu, ledu, blatu i
slicnim podlogama on znacajno povecava! Pored toga, mnogi ljudi nisu svesni efekta
koji ovaj sistem proizvodi, pa neiskusni vozaci cesto putaju papucicu kocnice usled
vrlo snanog >pulsiranja< iste. Savet: ako vozite automobil koji je opremljen ovim
sistemom, pri naglom kocenju uvek drite kocnicu pritisnutu do kraja i upravljajte
volanom po potrebi. Ako automobil nema ABS, onda je poeljno simulirati njegov rad
brzim i snanim pritiskanjem i otputanjem papucice. >Anti-lock Braking System< je
vezan i za ostale sisteme koji se ticu kocenja >Brake Assist<, >Cornering Brake
Control<, pa cak i ESP (>Electronic Stability Program<), koji pronalazi pravilnu
putanju vozila u krivinama pomocu velikog broja laganih kocenja tockova.
BAS KONICE

Jedan od danas najcecih i najvanijih, od svih gorespomenutih, jeste >Brake Assist

sistem<.

BA (>Brake Assist<) je uredjaj, odnosno sistem koji otvara brojna vrata drugim
idejama o prevenciji saobracajnih nezgoda. Sam po sebi, on nastoji da, uz pomoc
posebnih pumpi, u trenutku poveca pritisak/silu u kocionom sistemu i time preduhitri
vozaca u naglom kocenju. BA sistem pomocu senzora na samoj papucici kocnice i
onih koji mere brzinu vozila pretpostavlja potencijalno naglo kocenje i tako vrlo brzo
moe reagovati sa velikim pritiskom unutar kocionog sistema. Ovaj uredjaj je razvijan
od strane Daimler-Benz-a tokom devedesetih godina prolog veka, a pogadjajte u
kom je modelu automobila doiveo svoju premijeru 1996. godine? Osnovu BA
sistema je Mercedes dalje iskoristio za kreiranje novih uredjaja, pa tako danas
imamo novu generaciju >BAS Plus<. On se ugradjuje u najnoviju S-klasu oznake
W221 i najveci novitet jeste primena senzora radarskog tipa, koji mere i odstojanje u
odnosu na automobil ispred. Stoga, ako se distanca naglo smanji kocnice
pripremaju veliki pritisak u sistemu i oslobadjaju ga i na najlaki pritisak noge na
papucicu. Tako cete sigurno sacuvati prednji deo vozila od kontakta, ali teko i zadnji
ako je neko iao iza Vas Dalja implementacija BA sistema se odnosi i na najnoviji
>Distronic Plus<. Ovaj sistem sada ima mnogo manje veze sa samim vozacem,
potpuno je automatski i regulie distancu izmedju vozila na putu, povecavanjem
pritiska u kocionom sistemu iako pedala nije pritisnuta. Postoji i niz drugih uredjaja
sa kojim BA ima vezu, to samo pokazuje njegov znacaj. Sve to ukupno pokazuje
koliko je sloen, pa samim tim i bitan jedan moderan, kocioni sistem. Sve izneto u
prethodnom tekstu predstavlja samo osnove citave price; u praksi je to sve sloenije,
komplikovanije i razgranatije.