5. Moe li obrazovanje promeniti drutvo?

Nau kulturu karakterie prekomerno verovanje u obrazovanje i vaspitanje, na njih se gleda kao na neku
novu vrstu religije koja treba da omogui ostvarenje vodeih ideala, tavie na njih se gleda kao na
spasonosne formule za sve probleme.
Postoje dva suprotna stanovita o ulozi obrazovanja u drutvu. Prvo je to da je obrazovanje samo sredstvo
reprodukovanja postojee drutvene strukture; ono moe biti reformisano samo ako se reformie drutvo.
Suprotno stanovite kae da je obrazovanje ,,reformator sposoban da oblikuje novi tip drutva - tipian
primer su SAD za koje se istie da je krajem 19.veka sistem visokog obrazovanja bio ,,instrument
oblikovanja novog tipa drutva.
Dijalog i interakcija izmeu obrazovanja i drutva nije jednosmeran proces kao to je smatrao Dirkem.
Obrazovanje nije u potpunosti odreeno dravom i zahtevima drutva; naprotiv, institucije, strukture
obrazovanja i obrazovne inovacije mogu uticati na promene drutva.
ezdesetih godina u SAD se pojavio zbornik Obrazovanje, ekonomija i drutvo - primetna je saglasnost da
se obrazovanje javlja kao vaan faktor drutvenih promena i preobraaja. Osnova za takvo stanovite je
teorija ,,ljudskih resursa (ulaganje u obrazovanje je klju ekonomskog, to znai i drutvenog progresa). Po
tom stanovitu, obrazovanje postaje osnovni instrument drutvenih promena. Od samog poetka ove
koncepcije se se visoko kotirale u zapadnim politikim krugovima. Obrazovanje je na taj nain postalo
,,prioritetna zona.
To stanovite je poljuljano sa nastupanjem radikalnog studentskog pokreta koji je zahvatio Veliku Britaniju,
Kanadu, Francusku, Nemaku i SAD. 1977. pojavljuje se knjiga Vlast i ideologija u obrazovanju -
obrazovanje ne treba smatrati snagom koja preobraava drutvo, ono je samo odblesak odreenog drutva
koje ga stvara. Istraivanja u kojima su koriene nove metode pokazala su da ,,od kole ne zavisi mnogo
(znanja koja se dobijaju u koli sutinski ne utiu na nivo prihoda i anse da se postigne ivotni uspeh; i
jedno i drugo zavise od poloaja i materijalnog stanja roditelja).
Sedamdesetih godina Altiser poredi kole sa crkvom i zakljuuje: kola ozakonjuje klasnu funkciju
ideologije a time i drutva u celini. Oni koji obrazuju prihvataju i ire ideologiju vladajue klase.
Krajem sedamdesetih godina Pjer Burdije objavljuje knjigu Reprodukcija u obrazovanju u kojoj dokazuje
da struktura sistema obrazovanja i pedagoki procesi koji iz nje proistiu u potpunosti obezbeuju
reprodukciju postojeih klasa i grupa. Burdije ubedljivo dokazuje da se u postojeim drutvenim odnosima u
sistemu obrazovanja nita ne menja.
Sva navedena istraivanja pokazala su da u krajnjoj instanci obrazovanje ne predstavlja snagu koja je
sposobna da izazove drutvene promene.
Poetkom osamdesetih godina nastupa kriza u skoro svim zemljama i ponovo postaju aktuelne teorije da se
smanjenje nejednakosti moe postii samo socijalnim preobraajem drutva.
Poimanje veze izmeu obrazovanja i drutva menjalo se tokom vremena. Da li je u razmatranju te veze
preovladavao optimizam ili pesimizam, odluivala je ekonomija.
Obrazovanje je u jednom periodu poprimilo mitoloke karakteristike priom da svi mladi imaju jednake
anse za uspeh (obrazovanje se shvatalo kao neka vrsta ,,socijalnog lifta koji vodi do vrha). ini se da je
danas poelo opadanje ovog mita pre svega zbog razilaenja nivoa obrazovanja i funkcionalnog poloaja.
Pokazalo se da je nerealno misliti da obrazovanje moe promeniti drutvo. Obrazovne reforme ne mogu biti
zamena za temeljne drutvene reforme. Meutim, bilo bi sasvim pogreno da se iz strategija o eliminisanju
drutvenih nejednakosti eliminie kola. Obrazovanje e uvek zauzimati znaajno mesto. Takoe, u mnogim
nacrtima za reformu obrazovanja kao da je zaboravljena ideja da se ne moe reformisati obrazovanje u
nereformisanom drutvu.