Seminarski rad iz Estetike Ib

TEMA:
Kjerkegor; estetski stadijum
 Seren Kjerkegor je roen 5. maja 1813 godine u Kopenhagenu.

Vaspitavan je u strogom hrianskom duhu, duhu oevog autoriteta,

melanholije, sete. Detinjstvo je proveo u svom zamiljenom svetu.

Pokoravajui se volji svoga oca, retko je izlazio iz kue, jedini vid zabave bilo

mu je zamiljanje situacija i predela, to je posluilo kao dobra veba za

razvoj njegove produktivne uobrazilje. Potinjavanje volji oca trajalo je do

trenutka kada je saznao istinu o braku njegovih roditelja, bolnu istinu o

njegovom grenom zaeu. Figura autoritativnog oca istopila se u figuru oca

licemera koji je svojoj deci zabranjivao sve vrste zadovoljstva, a sam nije

mogao da se izbori sa svojim seksualnim nagonima. Tada Kjerkegor naputa

studije, dom, poinje da poseuje kafane, esto ide u pozorite, zapoinje

estetsku fazu svog ivota...

Onako kako ga danas razumemo termin estetika predstavlja tenju

za lepotom i lepim umetnostima, ali kod Kjerkegora se estetika odnosi na

ulno uivanje. Ono to on smatra estetikom nije deo filozofskog sistema ve

sfera ivota, stadijum na ivotnom putu. Kod njega se razlikuju tri stadijuma

ivota: estetski, etiki i religiozni, mada nije nuno da svaki pojedinac proe

kroz sva tri stadijuma, neki od nas nikada ne napuste sferu estetskog.

Ako estetiku definiemo kao stadijum u ivotu, kako onda moemo da

definiemo estetu? Esteta je ovek koji je neposredno ono to jeste. Onaj koji

ne reflektuje na sebe i svoje delanje. Takvu jednu osobu moemo videti u

prvom odljku Kjerkegorovog dela Ili-ili (Enten-Eller), osoba kojoj se pripisuje

autorstvo ovog odeljka, osoba A. Osoba A,dakle, ivi za zadovoljstvo, ali

njegov cilj nije samo zadovoljstvo. Njegove preokupacije su elja, pouda, ali

one ne ine itav njegov ivot.

2
 Osoba A je impresionirana Mocartovom operom Don uan. O ovome

se govori u Neposredno erotskim stadijumima ili muziko i erotsko.1 Na

primeru Don uana se vidi ista elja. On udi za enama, nije vano da li su

one bele, crne; lepe, rune; mlade, stare; pametne, glupe; obrazovane,

neobrazovane; on ih sve sa istom udnjom osvaja. Naravno, treba imati u

vidu da je Don uan plod umetnosti. ovek kao to je Don uan nikada ne bi

mogao da postoji u stvarnosti, ako ne ni zbog ega drugog onda iz banalnog

razloga to smrtni mukarac ne bi stigao da za ivota osvoji 1003 ene (samo

u paniji!). ista neposrednost ne postoji u ivotu, ona se moe nai samo u

umetnosti. Za razliku od Don uana, osoba A postoji u stvarnosti. On je

svestan injenice da umetnost ne postoji u ivotu pa je zato reen da od svog

ivota napravi umetniko delo. Jasno mu je da nije u mogunosti da doivi

neposrednost umetniikog dela ali to nije razlog da ne stremi umetnosti.

Svojom Diapsalmatom2 osoba A polako uplovljava u oblast umetnosti

ivljenja. Porukama i aforizmima upuenim ad se ipsum3 (samom sebi) on

pokazuje svoje raspoloenje i svoj stav prema ivotu. Pravo uivanje ne

sastoji se u tome to se uiva, ve u predstavi koju ovek ima.Da imam

odanog duha u svojoj slubi(...)otpustio bih ga dok ne bih shvatio da se

uivanje ne nalazi u tome to ja uivam, ve u ispunjavanju moje volje. 4 Ja

savreno nisam ni za ta (ne marim ni za ta). Ne mogu da jaem konja(...)

ne mogu da hodam (...) ne mogu da leim (...) ne mogu da ustanem (...) ja

savreno nisam ni za ta.5

1
S. Kjerkegor, Ili-ili, Veselin Maslea, Svijetlost, Sarajevo, 1990, str.45-131
2
S. Kjerkegor, Ili-ili, Veselin Maslea, Svijetlost, Sarajevo, 1990, str.21-44
3
Isto,str 21
4
Isto, str 32
5
Isto,str 22

3
 Ono to esteta zaista eli je ispunjavanje njegove volje. On nee nita

da radi jer sve to uradi ga stavlja u poziciju da uradi neto drugo. On uiva u

svemu ali ne mari ni za ta.

U Ekstatikom predavanju6 je sutina filozofije prikazana kao niz

dilema. ako se oeni, kajae se; ako se ne oeni, kajae se;...Ako se

obesi kajae se, ako se ne obesi kajae se (...) U tome se, gospodo,

sastoji sva ivotna mudrost.7Ako je kajanje posledica svega to uradimo ili

ne uradimo, vredi li onda radeti bilo ta? Naravno da vredi, zadovoljstvo se

ne sastoji ni u raenju svega to se moe ni u neraenju niega. Treba radeti

sve, ali tako da nae radnje ostanu bez posledica i oslobode nas svih

obaveza. Treba na primer, koristiti ljude, ali se ne treba uputati u

prijateljstva, treba uivati u ljubavi, ali izbei brak. Jedini nain postizanja

ovoga je vladanje svim situacijama, a da bi vladali situacijama prvo moramo

da ovladamo samim sobom. Esteta tei uivanju, ali uivanje nee pasti s

neba, ono mora da se dostigne, od ivota mora da se napravi umetniko

delo. U svemu moe da se uiva ak i u najveim nesraama i u smrti. Smrt

je jedina stvar koja e se sigurno desiti, niko ne zna kad ni gde ali svi znaju

da smrt dolazi. Umetnost ivljenja se moe svesti na uivanje u oaju.

Ako uporedimo lik Don uana sa likom Johanesa Zavodnika

8
prikazanom u Dnevniku zavodnika , privatnim belekama osobe A,

videemo da Johanes predstavlja drugu vrstu zavodnika, potpuno razliitu od

Don uana. Don uan eli ene, njemu nije bitan nain osvajanja, bitan mu je

samo cilj. Johanes paljivo bira i rtvu i oruje. On uiva u samom inu

zavoenja, kada se zavoenje zavri on odlazi. Johanes upoznaje Kordeliju i

6
Isto,str39-44
7
Isto,str.39-40
8
S. Kjerkegor, Ili-ili, Veselin Maslea, Svijetlost, Sarajevo, 1990,str. 281-422

4
zapoinje igru make i mia. On ne eli njeno telo, jer da je tako mogao bi

silom da ga ima kad god poeli, on eli da zavede njenu duu. Kada je plan

uspeo, Kordelija, potpuno omaijana, misli da je ona zavela njega a ne on

nju. Mislei da je sve to njena ideja ona mu se u potpunosti predaje, a on

uzima ono to je eleo i odlazi. Trud se isplatio. Isto kao to Don uan ne

moe da postoji u stvarnosti tako ni Johanes, kao raflektovani Don uan, ne

moe da postoji. Obojica ostaju u sferi umetnosti i slue kao dobar primer za

dva naina estetskog ivota, neposredni i reflektovani.

Sam Kjerkegor je u svojoj estetskoj fazi upoznao Reginu. Slino

Johanesu, i sam Kjerkegor naputa igru onda kada igra zavoenja prelazi u

svoj ozbiljniji oblik, veridbu. Mada je Kjerkegor bio spreman da predje iz

estetske u etiku fazu svoje egzistencije i prihvati sve dunosti koje ona nosi

sa sobom, teak teret koji je iz detinjstva nosio sa sobom ga je spreio u

tome. Tako on da bi spasio Reginu od sebe preskae etiku i ulazi u

religioznu fazu, rtvuje sebe da bi ona bila srena. Esteta ovu rtvu nikada ne

bi uinio jer on nikada ne bi stao da razmisli o svojim postupcima, njega vode

instinkti, a ne postoji instinkt po kome biramo druge i njihovo dobro ispred

svog.

5
Literatura:
Kjerkegor, Seren, Ili-ili, Veselin Maslea, Svijetlost, Sarajevo. 1990
Mackey, Louis, The Poetry of Inwardness