TEORIJA PREVODJENJA

JUN 2011.
1. Prema definiciji Dzona Katforda (Catford) prevodjenje se moze definisati kao:
zamena tekstualnog materijala u jednom jeziku (izvorniku) ekvivalentnim
tekstualnim materijalom u drugom jeziku (cilju).

2. Znacenje koje se pripisuje odredjenom tekstu, nezavisno od stvarnih namera,

osecanja I zelja posiljaoca, naziva se:
a) modifikacija
b) intencija
c) prestvaranje
d) rekonstrukcija

3. Navedite sinonime za jezicki kontekst:

kotekst I endoforicki kontekst

4. Koje tri faze prevodjenja navodi Judzin Najda (Eugene Nida)?

1. Analiza
2. Transfer
3. Prestrukturiranje

5. Navedi primer kontaktne funkcije. Podvuci rec/sintagmu kojom se ona izrazava:

Zdravo.

6. Objasnite sledece pojmove:

a) prevodilacka tradicija u sirem smislu: tradicija prevodjenja jednog zanra ili pravca
ili vrste tekstova
b) prevodilacka tradicija u uzem smislu: tradicija prevodjenja dela jednog autora ili
samo jednog dela

7. Cime se bavi teorija prevodjenja?

Procesom kojim se intencije poruke cuvaju kada se promeni kod.

8. Dovrsite recenicu: Prekodiranje se moze odrediti kao kodiranje

prevodiocevih intencija u toku prevodjenja.

9. Da li se prema Sapir-Vorfovoj hipotezi jezici mogu porediti? NE

10. Konkretan sistem znakova kojima se prenosi poruka naziva se: KOD
11. Sta je dvosmislenost?
Pojava kada jedna veza oblika u govornom cinu moze imati dve ili vise razlicitih
intencija, s tim da se razlika medju intencijama zasniva na posebnim sememskim
definicijama.

12. Koja je funkcija upotrebljena u sledecem primeru?

Zaklinjem se da cu verno sluziti. PERFORMATIVNA

13. Sta je dvoznacnost?

Istovremeno postojanje dva znacenja (sto se javlja kod zajednickih osobina u
metaforama ili forjdovskih omaski).

14. Dodavanje intencija naziva se: PREINTERPRETACIJA

15. Kako Judzin najda naziva obavezne I neobavezne transformacije?

tehnike prilagodjavanja (techniques of adjustment)

16. Sta je apsolutno prenosenje?

Upotreba reci I izraza u prevodu kojima se cuva izvorna doslovna slika.

17. Sta prvenstveno spada u prozodijsku komponentu glasovnog koda?

INTONACIJA

18. Navedi neki primer ILI objasnjenje za retardacioni pomak:

Kada se savremene pesme prevode romanticarskim kliseima.

19. Prema Florinu, izbor postupaka za prenosenje realija zavisi od:

zanrovskih osobenosti, znacaja realijau kontekstu, karaktera realija, jezicke I
kulturne prakse I od citaoca prevoda.

20. Navedite pet vrsta medijuma.

zvucni, taktilni, vizuelni, gustativni, olfaktivni

21. Kako Levi naziva prevodnu metodu koja se sastoji u nalazenju analognog stilskog
sredstva u jeziku cilju? SUPSTITUCIJA

22. Od cega se sastoji cin prevodjenja prema Vladimiru Iviru?

Od pretvaranja poruke (misli, osecaja, zelje, naredbe) prethodno izrazene jednim
jezikom u jednako vrednu poruku izrazenu nekim drugim jezikom.
 APRIL 2011.

1. Prevodjenje se, prema Hlebecovoj definiciji u knjizi Opsta nacela prevodjenja,

sastoji od:
a) ekvivalencije I korespondencije
b) prestvaranja I modifikacije
c) modifikacije I korespondencije
d) prestvaranja I ekvivalencije

2. Prevodjenje sa nejezickih kodova na jezik, sa jezika na nejezicke kodove ili sa

jednog na nejezickog koda na drugi Roman Jakobson naziva:
a) interlinearno prevodjenje
b) translacija
c) intersemiotsko prevodjenje
d) transferencija

3. Navedite primer za grafoloskiprevod (Catford):

CHYTHNK

4. Koje vrste kontkesta postoje (prema obimu)?

minimalni, uzi I siri

5. Iz cega proistice denotativno znacenje?

Iz svojstva znaka da upucuje na realni ili zamisljeni deo stvarnosti.

6. Kako glasi Sapir-Vorfova hipoteza?

Spoznaja sveta zavisi od specificne organizacije gramatickih I leksickih sistema
datog jezika.

7. Cime se bavi konstrativna analiza?

Razlikama I slicnostima jezickih sistema.

8. Koje vrste korespondencije postoje (osnovna podela)?

formalna I semanticka

9. Sa kojom vrstom prevoda se mogu izjednaciti formalni korespondenti?

sa dosledno-doslovnim prevodom

10. Pragmaticka korespondencija se zasniva na: SPARIVANJU ALOSEMA

11. Navedite primer za nultu korespondenciju na osnovu para engleski:srpski ili
srpski:engleski (jedan primer, po zelji):
apsolvent:

12. Kako se naziva jezicka funkcija kada se jezikom govori o jeziku?

metajezicka

13. Sta je neodredjenost?

Pojava u tekstu kada jedan iskaz moze imati bilo logicku vrednost ,,istinit, bilo
,,neistinit.

14. Sta su figurativne slike?

Predstave pojava i objekata koje izazivaju predstavu nekog drugog znaka.

15. Za faktor koji nazivano stav prema primaocu, Judzin Najda koristi termin:
VRSTA PUBLIKE

16. Koje vrste prevoda postoje prema podeli koju je izvrsila Monahova?
Prevodi namenjeni najsirem krugu citalaca i prevodi namenjeni strucnjacima.

17. Koje su dve osnovne komponente glasovnog jezickog koda?

prozodijska i parajezicka

18. Navedite neki uobicajen slucaj kada su prisutni i izvornik i prevod.

konsekutivno prevodjenje

19. Koje su tri osnovne vrste jezikog koda?

verbalni, glasovni i grafoloski

JUN 2014.

1. Kako Hlebec definise prevodjenje?

Proces prestvaranja koji se sastoji od prestvaranja i modifikacije.

2. Sta je prevodilacka tradicija u uzem smislu?

tradicija prevodjenja dela samo jednog autora ili samo jednog dela

3. Koje podvrste stilova spadaju u lezerni stil?

satrovacki, vulgarni, tabu reci
4. Navedite dva srpska glagola koji imaju performativno znacenje:
proglasiti, obecati

5. Navedite primer metajezicke funkcije.

Kako se kaze macka na italijanskom?

6. Na cemu se zansiva razlika medju intencijama kod

dvosmislenosti/visesmislenosti?
na sememskim definicijama

7. Sta je povrsinska recenica u teoriji prevodjenja?

ono sto prevodimo (cujemo ili procitamo)

8. Konkretan sistem znakova kojim se prenosi poruka naziva se: KOD

9. Navedite dva uobicajena primera kada izvornik moze biti prisutan.

konsekutivno prevodjenje, film sa titlom

10. Od cega zavisi izbor postupaka za prenosenje realija (Florin)?

zanrovskih osobenosti, znacaja realijau kontekstu, karaktera realija, jezicke I
kulturne prakse I od citaoca prevoda.

11. Navedite Sapir-Vorfovu hipotezu:

Spoznaja sveta zavisi od specificne organizacije gramatickih i leksickih
sistema datog jezika.

12. Sta je apsolutno prenosenje?

upotreba reci i izraza kojima se cuva izvorna doslovna slika

13. Navedite engleske termine za (1) podinterpretaciju, (2) istorizujuci prevod i

(3) modernizujuci prevod.
undertranslation, retentive translation, recreative translation

14. Sta je retardacioni snimak?

Kada se savremene pesme prevode romanticarskim kliseima.

15. Prevedite He was killed in an accident tako da:

a) prevod bude leksicki doslovan: On je ubijen u nesreci.
b) prevod ne bude leksicki doslovan: Poginuo je u saobracajnoj nesreci.
 16. Navedite tri primera za neverbalni deo poruke:
gestovi, mimika, boja, intenzitet glasa

17. Koje podsisteme sadrzi verbalni kod?

govorni i pisani medijum

18. Kako Judzin Najda naziva obavezne i neobavezne tehnike transformacije?

tehnike prilagodjavanja

19. Sta se menja ukoliko se imenica dzezva prevede kao coffee pot?
menja se referenca

20. Kod koje vrste prevodjenja je istovremeno prisutan i izvornik?

konsekutivno prevodjenje

21. Ispravite lose prevedene recenice.

Njegov brat, koji zivi u Londonu, je advokat.
Nista od ovoga nije ostalo neprimeceno za Anu.
Oslobodioc je dao svoju rec.

Uzorak testa sa resenjima (godina nepoznata)

1. Navedite prezimena autora koji zastupaju sledece koncepcije prevodjenja

FILOLOSKA: Stojnic
LINGVISTICKA: Catford
KOMUNIKACIJSKA: Ivir

2. Na cemu se zasniva principijelan stav u prevodjenju?

na stavu vezivanja/ na vezivanju za intencije

3. Koje vrste konteksta postoje (prema obimu)?

minimalni, uzi i siri

4. Sta je registar, prema definiciji koju daje Catford?

varijetet koji je u vezi sa sirom drustvenom ulogom koju ima posiljalac u trenutku
iskaza

5. Koja funkcija se ispoljava u recenici Kako se na spanskom kaze nebo?

metajezicka
6. Koje vrste korespondencije postoje (osnovna podela)?
formalna i sematicka

7. Sta je prevodilacka tradicija u uzem smislu?

tradicija prevodjenja dela jednog autora ili samo jednog dela

8. Navedite prezimena bilo koja tri autora koji su se bavili teorijom prevodjenja,
spomenuti su u udzbeniku, ali ne i u ovom testu.

9. Kako glase srpski termini za sledece vrste prevoda:

RETENTIVE TRANSLATION: istorizujuci
RECREATIVE TRANSLATION: modernizujuci

10. Koje vrste prevoda postoje (prema Kadeu)?

estetski, religijski, pragmatski ili poslovni, etnografski, lingvisticki, psiholoski i
naucnostrucni

11. Kako glasi Sapir-Vorfova hipoteza?

Spoznaja sveta zavisi od specificne organizacije gramatickih i leksickih sistema
datog jezika.

12. Podvucite reci koje imaju negativnu evaluaciju:

honest, crook, beer, freethinker, bastard

13. Od cega zavisi uspeh prevoda (prema Uvarovu)?

od reakcije citalaca, kriticara i narucilaca prevoda, tj. od tzv. referentne grupe

14. Sta je povrsinska recenica u teoriji prevodjenja?

ono sto procitamo ili cujemo, tj. recenica koju prevodimo

15. Koje vrste slika postoje?

doslovne i figurativne

16. Sta je apsolutno prenosenje?

upotreba reci i izraza kojima se cuva izvorna doslovna slika

17. Koji stilisticki nivoi postoje prema udzbeniku?

funkcionalni, dramaticki, kulturni, socijalni, vremenski, regionalni

18. Koja jezicka funkcija se ispoljava kod bajanja, vracanja i slicnih aktivnosti?
magijska
 19. Sta je podinterpretacija (undertranslation)?
oduzimanje intencija

20. Koje tri faze prevodjenja navodi Judzin Najda?

analiza, transfer, prestrukturiranje

1. ta je prevoenje prema shvatanju zastupnika lingvistike koncepcije (Catford/Katford)?

Prevoenje je zamena tekstualnog materijala u jednom jeziku (izvorniku) ekvivalentnim tekstualnim
materijalom u drugom jeziku (cilju).

2. Kako Judin Najda (Eugene Nida) definie prevoenje?

Prevoenje je reprodukovanje u jeziku cilju najblieg prirodnog ekvivalenta poruke na izvornom
jeziku, prvo u pogledu znaenja, a drugo u pogledu stila.

3. Kako B. Hlebec definie prevoenje?

Prevoenje je proces prestvaranja prevoda i sastoji se od prestvaranja i modifikacije.

4. ta su prestvaranje i modifikacija (Hlebec)?

Prevodno prestvaranje je kodiranje kojim se omoguava da se intencije izraenje u jednom kodu
(izvornika) ponovo realizuju u poruci izraenoj u drugom kodu (teksta cilja).

Prevodna modifikacija je proces ili stanje u kome se menjaju intencije izvornika, a koji se pridruuje
prestvaranju u okviru istog teksta.

5. Od ega se sastoji in prevoenja (komunikacijska koncepcija, Ivir)?

Sastoji se od pretvaranja poruke (misli, oseaja, elje, naredbe) prethodno izraene jednim jezikom u
jednako vrednu poruku izraenu nekim drugim jezikom.

6. ta su kd i medijum?
Kod je svaki sistem za slanje poruka, svaki komunikacijski sistem koji ukljuuje jezik; jezik ili varijetet.

Medijum je dimenzija prenoenja poruke.

7. Kako se definie intencija?

Intencija je znaenje koje se pripisuje odreenom tekstu, nezavisno od stvarnih namera, oseanja i
elja poiljaoca.
8. ta je intersemiotsko prevoenje/transmutacija (Jakobson)?
Intersemiotsko prevoenje/transmutaciju Jakobson definie kao prevoenje sa nejezikih kodova na
jezik, sa jezika na nejezike kodove ili sa jednog nejezikog koda

9. Od kojih se podsistema sastoji verbalni kod?

Verbalni kod sastoji se od fonolokog, morfolokog, leksikog i sintaksikog podsistema.

10. Navedite primer za grafoloki prevod.

CHYTHNK

11. Na osnovu ega se vri povezivanje jedinica u tekstu?

Povezivanje jedinica u tekstu vri se na osnovu kohezije (elipsa, lanovi, zamenice, reenini prilozi,
vezivne rei) i koherencije (veza sa prethodnim reima)

12. Koje vrste konteksta postoje (prema obimu)?

Vrste konteksta prema obimu su minamlni, ui i iri.

13. Koje vrste jezikog konteksta postoje?

Vrste jezikog konteksta su anaforiki i kataforiki.

14. Koji su sinonimi za jeziki kontekst?

Sinonimi za jeziki kontekst su kotekst i endorfiki kontekst.

15. Koji su sinonimi za vanjeziki kontekst?

Sinonimi za vanjeziki kontekst su situacioni ili egzorfiki kontekst.

16. Da li primer I saw a bridge crossing the street (=> I was crossing the street) ilustruje
jeziki ili vanjeziki kontekst?

Ilustruje vanjeziki kontekst.

17. ta je intertekstualnost?
Pri interpretaciji nekog teksta vanu ulogu igra i poznavanje drugih tekstova. Ovaj odnos
izmeu datog teksta i drugih tekstova zove se intertekstualnost.

18. Koje vrste sistemskih znaenja postoje (II poglavlje)?

Vrste sistemskih znaenja su denotativno, ekspresivno (podvrste: stilsko, konotativno,
evaluativno, njegova podvrsta je afektivno/emotivno), kontaktno, magijsko, performativno i
asocijativno.

19. Kako biste opisali denotativno znaenje i konotaciju?

Denotativno (konceptualno ili kognitivno) znaenje proistie iz svojstva znaka da upuuje na
realni ili zamiljeni deo stvarnosti.

Rei koje se odnose na iste denotate (klase objekata ili pojave u stvarnosti) mogu kazivati o
specifinom govornikovom vienju denotatuma, a takvo subjektivno poimanje denotatuma
naziva se konotacijom

20. ta je stil?
Stil je ekspresivni izbor leksema i gramatikih kategorija koji informie o poiljaocu,
njegovom stavu prema primaocu, prema kulturi i temi.

21. Koji stilistiki nivoi postoje?

Stilistiki nivoi su dramatiki, kulturni, regionalni, vremenski, socijalni, funkcionalni

22. Koje vrste funkcionalnih stilova postoje (prema knjizi)?

Vrste funkcionalnih stilova su strogi, formalni, konsultativni (narativni), kolokvijalni (razgovorni),
leerni i familijarni (prisni).

23. Koji jeziki varijeteti svedoe o poreklu poiljaoca?

Geografski varijeteti i sociolekti.

24. ta je argon?
argon ini izbor jezikih sredstava koji je specifian za odreenu grupu ljudi okupljenu
zajednikim interesima, a svrha mu je da bude tajni jezik kojim e se grupa ograditi od
drugih delova drutva i saoptavati o tematici koja interesuje grupu

25. ta je registar?
Registar je specifini izbor gramatikih i leksikih sredstava koji odraava posebnu vrstu i
nain interesovanja za neku oblast, a najee interesovanje (=stav) je profesionalno.

Catford definie registar kao varijetet koji je u vezi sa irom drutvenom ulogom koju ima
poiljalac u trenutku iskaza

26. Navedite bar dve vrste registara.

Vrste registra su nauni, naunopopularni, politiki, administrativni...

27. Navedite po jednu re pozitivne (+) i negativne (-) evaluacije i oznaite ih.
childish (-): youthful (+)

28. Koja znanja su potrebna za prekodiranje?

Znanja koja su potrebna za prekodiranje su kompetencija jezika cilja, kompetencija aplikacije,
kompetencija kontrastiranja, znanja o kulturi primalaca i poznavanje naina za prenoenje izvornih
intencija

29. ime se bavi kontrastivna analiza?

Kontrastivna analiza se bavi razlikama i slinostima jezikih sistema, a teorija prevoenja
procesom kojim se intencije poruke uvaju kada se promeni kod

30. Navedite Sapir-Vorfovu hipotezu.

Spoznaja sveta zavisi od specifine organizacije gramatikih i leksikih sistema datog jezika.

31. ta je valer?
Valer je vrednost neke lekseme koja je specifina za odreeni jezik.

32. ta je transferencija (Catford/Katford)?

Transferencija je izmiljanje rei koje imaju isto znaenje kao i u izvorniku da bi se ouvao
valer. Primer za to je : (ruski): saputnik (na putovanju), saputnik (ivotni),
satelitsko naselje, satelit (prirodni), satelit (vetaki); (engleski) sputnik vetaki satelit

33. ta je semema?
Semantike definicije semema sadre podatke o sistemskim znaenjima zajednikim za sva
javljanja nekog znaka. One se dobijaju razlaganjem na znaenjske komponente pojmova
vezanih za date oblike. Da bi definicije bile valjane, potrebno je da se u svim sluajevima
mogu zameniti svojim sememskimm definicijama.
34. Koje vrste korespondencije postoje (osnovna podela)?
Formalna i semantika

35. ta su formalni korespondenti? Sa kojom vrstom prevoda se mogu izjednaiti?

Formalni korespondenti su rei ili konstrukcije ije primarno znaenje najblie odgovara
primarnom znaenju neke rei ili konstrukciji u drugom jeziku, npr. knight: vitez;

Mogu se izjednaiti sa DDP; primarno znaenje

36. ta su semantiki korespondenti? Sa kojom vrstom prevoda se mogu izjednaiti?

Semantiki korespondenti uzima se semantika korespondencija; npr. knight: skaka/konj (u
ahu); ODP; sekundarno znaenje

37. ta je alosema?
Element znaenja sememe, znaenje se odreuje pomou konteksta

38. ta je pragmatika korespondencija?

Korespondencija koja se zasniva na sparivanju alosema naziva se pragmatika
korespondencija.

39. Navedite dva primera nulte korespondencije (engleski, srpski, smer nebitan).
apsolvent a student who has completed his university course, but still has to take last year
exams

pealba toilsome working abroad

40. ta je interpretacija?
Primaoevo poimanje i doivljavanje upuene poruke koja ima jednu illi vie namer naziva
se interpretacijom

41. Objasnite pojam znaenja u komunikaciji (prema knjizi).

Znaenje jezikih iskaza upotrebljenih u inu komunikacije je kombinacija lingvistikog
znaenja, kontekstualnog znaenja i znaenja koje iskaz dobija iz injenice da ga je upotrebio
odreeni govornik, da je upuen odreenom sagovorniku sa odreenom namerom i da je
primljen sa odreenim oekivanjem.
42. ta je najee nosilac intencije?
Nosilac intencije je reenica, ali moe biti i dui iskaz; intencije se oslanjaju na leksika
znaenja i znaenja gramatikih konstrukcija, premda su bitni i drugi aspekti (informacije iz
konteksta, iz vanjezike stvarnosti itd.)

43. Navedite nazive devet glavnih komunikacijskih funkcija (prema Jakobsonu).

Referencijalna (denotativna), ekspresivna (emotivna), direktivna (konativna), kontaktna
(fatika), poetska, estetska, metajezika, performativna (izvoaka) i magijska

44. Objasnite referencijalnu funkciju.

Upuivanje na referent, tj. objekat/pojavu o kojoj se govori. Referent esto postoji u
stvarnosti, ali to moe biti i neto zamiljeno/izmiljeno. Ima je u udbenicima, strunim
tekstovima, uputstvima, najistije se ispoljava kod termina denotacija

45. Kada se koristi direktivna funkcija?

Kada poiljalac eli da utie na ponaanje primaoca, na njegov utisak ili akciju

46. Kako se naziva jezika funkcija kada se jezikom saoptava o jeziku?

Metajezika funkcija

47. Kako se naziva jezika funkcija kada se iskazom ostvaruje in proglaenja?

Performativna funkcija

48. Kada se koristi kontaktna funkcija?

Prilikom odravanja ili prekida kontakta meu uesnicima u komunikaciji; Dobar dan, istini
za volju, ao, halo, uje li me?...

49. Kada se koristi magijska funkcija?

Prilikom bajanja i vraanja

50. ta su slike (prema definiciji u poglavlju Interpretacija izvornika)?

Kognitivne intencije uslovno osloboene od jezika, u kontekstu realizovane pojmove posmatrane
nezavisno od jezikog sistema nazivaju se slike
51. Kakve slike mogu biti (osnovna podela)?
Doslovne i figurativne

52. ta su doslovne slike?

Predstave pojava i objekata izazvane oznaujuim elementima nekog znaka, s tim da ulaze u
sastav tog znaka

53. ta su figurativne slike?

Predstave pojava i objekata koje izazivaju predstavu nekog drugog znaka

54. ta je dvosmislenost (viesmislenost, ambigvitet)? Osim objanjenja, navedite jedan

primer.

Dvosmislenost (ambigvitet) ili viesmislenost je pojava kada jedna veza oblika u govornom
inu moe imati dve ili vie razliitih intencija, s tim da se razlika meu intencijama zasniva
na posebnim sememskim definicijama, npr. veliki list je na podu (list hartije/sa drveta)

55. ta je dvoznanost?
Dvoznanost je istovremeno postojanje dva znaenja, to se javlja kod zajednikih osobina u
metaforama ili frojdovskih omaki, npr. ovek postojan kao kamen ili In New York the prices are
as high as the buildings.

56. ta je neodreenost?
Neodreenost je pojava u tekstu kada jedan iskaz moe imati bilo logiku vrednost istinit,
bilo neistinit. Na primer, za predmet utonarandaste boje se podjednako tano i
podjednako neprecizno moe rei ovaj predmet je ut i ovaj predmet je narandast.

57. ta je prevodilaka tradicija u irem smislu?

Prevodilaka tradicija u irem smislu se moe shvatiti kao tradicija prevoenja jednog anra
ili pravca ili vrste tekstova

58. ta je prevodilaka tradicija u uem smislu?

Prevodilaka tradicija u uem smislu se moe shvatiti kao tradicija prevoenja del jednog autora
ili samo jednog dela

59. Koje vrste prevoda postoje (Kadeova podela)?

estetski, religijski, pragmatski ili poslovni, etnografski, lingvistiki, psiholoki i
naunostruni

60. Koje vrste prevoda postoje (podela Monahove)?

Prema podeli koju je izvrila Monahova, razlikuju se prevodi namenjeni najirem krugu
italaca i prevodi namenjeni strunjacima.

61. ta je vrsta publike (Najda/Nida)?

Faktor koji nazivamo stav prema primaocu Judin Najda (Eugene Nida) naziva vrstom
publike (type of audience): deca, osobe koje su tek stekle pismenost, odrasle pismene osobe,
specijalisti

62. Navedite tri vrste jezikog koda.

Verbalni, glasovni i grafoloki

63. Koje su dve osnovne komponente glasovnog jezikog koda?

Prozodijska i parajezika

64. Kojim medijumima se koristi verbalni kod?

pisani i govorni medijum

65. Navedite neki uobiajen sluaj kada su prisutni i izvornik i prevod.

konsekutivno prevoenje

66. ta se moe izostaviti pri prevodu filmova?

Imena (ako su poznata ili nebitna), uzvici, komande (Sedi! Ustani! ako se vidi radnja), ostali
nebitni elementi

67. ta je principijelno orijentisan prevod?

Prezentiranje prevodne poruke primaocu kao mogunost da primalac neto sazna o izvornoj poruci
68. ta je pragmatiki orijentisan prevod?
Prezentiranje prevodne poruke kao nezavisne i samosvojne poruke za koju je original samo
polazite potisnuto u drugi plan

69. Za koji stav se vezuje pragmatiki prevod?

Za samostalan stav, relativno slobodan prevod

70. Za koji stav se vezuje principijelni prevod?

Za stav vezivanja, relativno doslovan prevod

71. ta je prikriveni prevod?

Prevod predstavljen kao original, npr. Povelja UN, reklame, katalozi i sl.

72. ta je pseudoprevod?

73. Kada se javlja funkcionalna ekvivalencija?

Ako je u prevodu ostvaren pozitivan odnos prema glavnim funkcijama izvornika

74. ta je konstitutivni/neizbeni pomak (Popovi)?

Odstupanja od izvornika moraju biti opravdana koja mogu nastati usled ogranienja koja
namee CJ

75. ta su prevodnotehnike operacije (Newman)?

76. ta je individualni pomak (Popovi)?

Tehnika u kojoj prevodilac sm uvede odstupanje od izvornika

77. U kom sluaju prevod postaje prerada?

Ukoliko ima negativnog odnosa izmeu intencij u prevodu i izvorniku

78. ta su invarijantni elementi?

Elementi kod kojih se odrava pozitivan odnos prema izvorniku
79. Koji je zajedniki naziv za adaptaciju, motiv, prepev i parodiju?
Prerada

80. ta je forma (oblik) poruke?

Forma (oblik) poruke je fiziki deo koda - supstanca dostupna nekome od ula, to ne vai za
sadraj

81. ta je uloga forme?

prenoenje sadrine poruke

82. U kom sluaju se dobija prevodni ekvivalent (Catford)?

Prevodni ekvivalent se dobija kada se utvrdi odgovarajua gramatika ili znaenjska
kategorija u CJ; forma je samo eksponent kategorije

83. Koje faze prevoenja postoje prema teoriji Mardori Dejvis (Marjorie Davies)?
Zapisivanje izvornih rei, davanje korespondenata, zadravanje izvornog reda rei, gramatiko
sreivanje i dodavanje, slova

84. ta su modulacije (Ziomek)?

Manja odstupanja od bukvalnosti, koja doprinose prirodnosti stila

85. ta je preinterpretacija? Kako se ona naziva na engleskom?

Dodavanje intencija, eng. overtranslation

86. ta je podinterpretacija? Kako se ona naziva na engleskom?

Oduzimanje intencija, eng. undertranslation

87. ta se menja ukoliko se strani naziv zameni domaim, a u kontekstu nema podataka o izvornoj
referenci?
Ukoliko se strani naziv zameni domaim, a u kontekstu nema podataka o izvornoj referenci,
referenca se menja: dezva: coffee pot

88. Od ega zavisi izbor postupaka za prenoenje realija (Florin)?

anrovskih osobenosti, znaaja realija u kontekstu, karaktera realija, jezike i kulturne prakse, itaoca
prevoda
89. ta je istorizujui prevod (Hlebec)?
Zadravanje starinske reference, eng. retentive translation

90. ta je arhaian prevod (Hlebec)?

Odravanje arhainog stila (bejah, mnih, mlidijah)

91. ta je supstitucija (Lev)?

Nalaenje analognog stilskog sredstva u jeziku cilju

92. ta se radi ukoliko neki jezik nema razraen stil za prenoenje stila izvornika (Lev)?
Ako neki jezik nema razraen stil za prenoenje stila izvornika, prevodilac ga mora
konstruisati koristei sredstva maternjeg jezika

93. ta su tehnike prilagoavanja (Nida)?

Obavezne i neobavezne transformacije

94. ta je apsolutno prenoenje?

Apsolutno prenoenje podrazumeva upotrebu rei i izraza kojima se uva izvorna doslovna
slika

95. U kojim sluajevima se koristi relativno prevoenje?

Relativno prevoenje se koristi kada su intencije jasne jedino govornicima izvornog jezika

96. Koje tri faze prevoenja navodi Judin Najda (Eugene Nida)?
Analiza: tekst na ij, transfer, prestrukturiranje: prevod na cj (pogledaj 165. knjiga)

97. ta je jezgrena reenica?

Reenini obrazac bazian za strukturu nekog jezika, a koji se karakterie najprostijom
moguom formom

98. ta je povrinska reenica?

Ono to proitamo ili ujemo, tj. reenica koju prevodimo
99. ta je meujezika kompetencija?
Meujezika kompetencija se zasniva na znanju sistemskih znaenja oba jezika; ona se
aktivira kad god se vri prestvaranje

100. Po emu se razlikuju jezici (Roman Jakobson)?

Jezici se ne razlikuju toliko po onome ta se pomou njih moe iskazati, koliko po onome ta
se njima mora iskazati. CJ primorava prevodioca da pomene neke znaenjske elemente koji i
ne moraju biti deo intencije.

101. ime se bavi teorija prevoenja?

Procesom kojim se intencije poruke uvaju kada se promeni kod

102. Prekodiranje se moe odrediti kao kodiranje... prevodioevih intencija u toku prevoenja.

103. Da li se prema Sapir-Vorfovoj hipotezi jezici mogu porediti? NE.

104. Konkretan sistem znakova kojima se prenosi poruka naziva se kod

105. Koja funkcija je upotrebljena u sledeem primeru? Zaklinjem se da u verno sluiti...

Performativna.

106. ta prvenstveno spada u prozodijsku komponentu glasovnog koda?

Intonacija.

107. Navedite neki primer ILI objanjenje za retardacioni pomak.

Kada se savremene pesme prevode romantiarskim klieima

108. Navedite pet vrsta medijuma. Zvuni, taktilni, vizuelni, gustativni, olfaktivni.
109. ta su prazna mesta? intencije koje nisu formalno izraene

110. Podvucite rei koje imaju negativnu evaluaciju: childlike, bastard, atheist, stink, stupid, toilet.

111. Koje podvrste stilova spadaju u leerni stil?

atrovaki, vulgarni i upotreba tabu rei.

112. Navedite dva srpska glagola koji imaju performativno znaenje.

Proglasiti, obeati

113. Navedite dva uobiajena primera kada izvornik moe biti prisutan.

filmovi sa titlovima, uporedni tekstovi (istorija i nastava jezika u irem smislu), konsekutivno
prevoenje itd.

114. Navedite engleske termine za podinterpretaciju, istorizirajui prevod i

modernizirajui prevod.

Undertranslation, retentive translation, recreative translation

115. Prevedite He was killed in an accident tako da:

a) prevod bude leksiki doslovan: On je ubijen u nesrei

b) prevod ne bude leksiki doslovan: Poginuo je u saobraajnoj nesrei

116. Navedite tri primera za neverbalni deo poruke.

Gestovi, mimika, boja i intenzitet glasa

117. Ispravite loe prevedene reenice:

a) Njegov brat, koji ivi u Londonu, je advokat.

b) Nita od ovoga nije ostalo neprimeeno za Anu.

c) Oslobodioc je dao svoju re.

118. Kako se naziva vrsta konteksta koji prethodi datom obliku?

Anaforiki kontekst.

119. Navedite sinonime za konsultativni, familijarni i kolokvijalni stil.

Narativni, prisni i razgovorni.

120. Koja funkcija se ispoljava u reenici What's the Italian for shopping?

Metajezika

121. Navedite najmanje 4 elementa koji spadaju u parajeziku komponentu glasovnog koda.

glasovni registar, boja, visina i intenzitet glasa, modulacija, duina sloga, opti tempo i ritam
govora, apat, gunanje, coktanje

122. Podvucite rei koje imaju pozitivnu evaluaciju: book, darling, water, liberator, bicycle,
notebook, hamburger, sweetheart, key, freethinker

123. Navedite 3 primera engleskih rei koje imaju formalne korespondente u srpskom,
kao i njihove srpske korespondente.

knight : vitez,

124. ta je kulturni stil?

Izbor jezikih sredstava koji sekundarno informie o poiljaoevom stavu prema domaoj ili
stranoj rei.