Vidya yoga

kola yoge Dragana Lonara

Seminarski rad
Kurs za yoga instruktore

NADA YOGA
Yoga zvuka

Marija Kljun
Beograd, 2009.
 Rage i Ragine

Boravei na nebesima, Devarshi Narada, veliki peva i mudrac meu

polubogovima, bio je ponosan na svoj muziki talenat i verovao je da je dostigao
najvii stepen posveenosti prema Gospodinu Vishnuu. Na to se Gospod Vishnu
nasmeio i poveo Naradu na jedno mesto na nebesima, gde je on, na sopstveno
zaprepaenje otkrio da su mnoga, poput anela svetih bia, bila potpuno
razobliena. Iskrivljenih lica i osakaenih tela, plakala su i molila se Bogu da ih izbavi
takvog, prokletog, ivota. Kada je Narada upitao za uzrok njihove patnje, Bog mu je
odgovorio, da su razliite rage i ragine utelovljene u ta sveta bia, ekala da se ale
Bogu, jer izvesni Narada nije potovao pravila njihovog izvoenja, svirajui neke
neiste note, dok je izvodio bhajane, pa stoga one sada pate.
Narada je odmah shvatio svoj greh i pao pred stopala Gospoda Vishnua, molei Ga
da mu oprosti. Pun pokajanja, molio je Boga da izlei njihova razobliena lica i vrati
im njihove izvorne oblike. Gospod Vishnu je rekao, da e takva obnova biti mogua,
tek kada Gospod Mahadeva (Shiva) zapone svoju ponudu, njegovo najistije
izvodjenje, ovih Raga i Ragina. Na molbu bogova i boginja, Nadatanu Shankara
(Shiva) je zapevao. Kada je njegova divna, sveta muzika odjeknula u sva tri sveta,
Svarga (Nebo), Martya(Zemlja), i Patala (Pakao), Gospod Vishnu se izgubio u
potpunom duhovnom zanosu, tako da je njegovo telo poelo da se omekava u
svetu tenu formu, to je bilo neuobiajeno videti. Gospod Brahma je bio dovoljno
brz, da ovu ambrozijsku tenost sakupi u kamandalu (vr) i obuzda Vrhovnog
Gospoda od njegovog kosmikog rasplinua. Ova sveta tekuina predstavlja, izvornu
reku, Majku Gangu, najsvetiju meu rekama.
Poprskane svetom vodom Gange, izmuena sveta bia su povratila svoje prave
oblike i postala neuporedivo, boanstveno lepa.

Raga kao muziki oblik

RAGA je sekvenca zvuka i senke, koje zajedno ine saglasje sa najviim principom
simetrije, slagnja i estetike. Ona nije svaki zvuk ili swara, koji prija uvu. Sware ili
note imaju veliku muziku vrednost i paljivo su odabrane. One ine jednu muziku
sekvencu, a ove pak sainjavaju ragu. Raga predstavlja jednu vrednu vrstu yoge
koja se zove Nada yoga.
Raga mora imati minimum pet nota oktave, koju ine osnovne note. Zajedno etvrta i
peta nota oktave, madhyam i pancham, ne mogu istovremeno biti odsutne iz rage.
Ona mora pripadati nekoj ve postojeoj skali, ali se ona sama mora razlikovati od
svih postojeih raga, po svojoj emociji i vremenu kada se izvodi. Nisu sve note u ragi
podjednako vane. Obino su dve, udaljene 4-5 nota jedne od druge, dominantne u
ragi. Zovu se vadi i samvadi, kralj i pomonik. Mesta ovih nota u oktavi obino
odreuju stanje, pokret, duu i vreme izvodjenja rage.
Indijske rage koriste 12 nota (7 povienih i 5 snienih) i po tome se razlikuju od
zapadnjake tonske skale. Postoji, jo, najmanje 10 intervala koji se koriste, jedva
primetnih i najosetlivijem uhu. Ovi suptilni tonski intervali se najlake mogu osetiti u
nenim i sporim zahvatima na sitaru. Postoji onoliko raga koliko i muzikih
permutacija 12 nota u oktavi, a najee se izvodi oko 200 raga.
Kao to odreene boje moemo porediti sa izvesnim raspoloenjima, tako i razliiti
muziki tonovi imaju razliita raspoloenja. Na isti nain, indijska filozofija, povezuje
raspoloenje sa odreenim dobom dana i noi, ili sa godinjim dobom, nasmejano
prolee, kie koje liju, ogoljena jesen i slino. Tako i svaka raga ima svoje vreme.
Postoje posebne rage koje odgovaraju duhu svakog godinjeg doba. Za indijske
muziare, raga die, osea, ima svoju boju i aromu.

Muziar je slobodan da improvizuje unutar definisanog okvira svake rage. Ova

improvizacija podrazumeva genijalnost i imaginaciju. Razliiti muziari koriste
razliite ukrase i u razliitoj meri, to dovodi do pojave onoga to se zove gharanas.
Gharanas, predstavljaju skup ulepavanja, koje koristi izvesna muzika porodica ili
stil pevaa.
Koncept rase je jedinstven za indijsku ragu. Rasa je raspoloenje, emocija svake
rage. Zavisno od nota, metra i brzine ritma, raga moe predstavljati hrabrost,
romantiku, patos i slino, tako da je idealno, kada se rei, oko koje se vrti raga,
sinhronizuju sa onim to raga izraava kroz svoj zvuk .

Raga je pored svega, iluzivna, mistna pojava koja se moe osetiti intuitivno. Drevni
indijski muziari su, svakako, bili inspirisani prirodom kada su stvarali muziku, jer, oni
su bili svesni duboke veze izmeu prirode i muzike. Zato su mnoge rage dobile
imena iz prirode. Raga muzika se pojavila u 7 veku, a pre nje je postojao muziki
oblik koji se zvao jatis, ija je osnova takoe bila bazirana na 7 nota ili swara. Veruje
se da su sware inspirisane zovom neke ptice ili neke druge ivotinje.

Shadja (Sa)-Paun
Rishava (Re)-eva
Gandhara (Ga)-Koza
Madhyam (Ma)-ljuka
Pancham (pa)-Kukavica
Dhaivata (Dha)-aba
Nishada(Ni)-Slon

Kukavica je vrlo milozvuna ptica i tako je ona inspirisala petu notu, pa su i itave
rage dobile ime po njoj.
Veza izmeu raga i prirode je veoma zanimljiva u pogledu odreivanja
odgovarajueg vremena izvoenja rage. Vreme se ne meri satom, ve je odreeno
prirodom i suncem. Magija zore i sumraka, duboka, ulna, misteriozna no, muziki
su predstavljene. Postoje rage ranog jutra, Bhairav,Bhairavi Lalit i rage kasnog jutra,
Asavari, Jaunpuri, Desi itd. Ima raga podneva i popodneva, Shuddha Sarang,
Brindavani Sarang, Patdeep, Multani, raga veeri i noi, Yaman, Bihag, Chhazanat i
raga duboke noi, Darbari i Shivaranjini.

ovek, svojim svesnim delom uma, ne ume da shvati zato se odreene rage
interpretiraju u odreeno doba dana ili godine, ali, nesveno, moe osetiti tu vrstu
usaglaenosti izmeu oveka i prirode koju raga izaziva. Zapravo, uzviena svest je
ona koja razume koliko su duboko vezani muzika i priroda.

Kreacija i zvuk

Nada yoga je nauka koja nas ui da pojedinani ivot i itavu kreaciju sagledamo
kroz prizmu muzike i zvuka. ta je ono za im teimo u ivotu? ta je tajna kreacije?
Mnogi tragaoci za istinom, koji su eleli da analiziraju sebe, koji su eleli da shvate
dubinu ivota, koji su teili ka Bogu, su se nali na istom putu, a to je put vibracije.
To je stari put, put uz pomo zvuka.
Filozofija zvuka je povezana sa teorijama o kreaciji. Nemanifestovana energija,
energija kreatora, se manifestuje u fazama i to su razliiti aspekti energije, koje
moemo iskusiti u vremenu i prostoru, u umu, kroz sve to doivimo oseanjima i
ulima.
Postoje mnoge razliite teorije o nastanku, o manifestaciji energije i stvaranju
materijalnog sveta. Ono to je jedinstveno svim teorijama je da se manifestacija prvo
izraava kroz zvunu vibraciju, potom, kroz svetlost i tako redom. U ta god da je
manifestovana, energija se prvo izraava kroz suptilnu, pa tek onda kroz grublju
formu. Zapravo, u drevnim indijskim spisima, Vedama, kau, da nita ne nastaje
odjednom, sve ve postoji, samo se u jednom ternutku ispoljava. Sanskrit se takoe
moe shvatiti na ovaj nain. Sanskrit je jezik Veda i jezik mantri. Znamo da re uvek
ima i neko znaenje, ali re u mantri je zvuk koji predstavlja energiju kreacije. Sveta
re OM se moe shvatiti na ovaj nain. Znai, re-Shabda moe biti bez znaenja-
Arthe. U mantri, koja je drugaija od obinog jezika, kombinacija zvuka je osnova.
Svrha mantranja se svakako dostie, iako um nema pred sobom znaenje, kojim bi
mogao da se zaokupi. Um uvek traga za odreenim oblikom u koji bi mogao da se
ukalupi, pa tako i sam zvuk moe da ga umiri. Ljudi koji mantraju su mogli da primete
da ih mantra, njena struktura i energija, navodi na to da u jednom trenutku osete
odreeni ritam i melodiju koja proizilazi iz nje same. Kada govorimo o Sanskritu i o
mantri moemo rei da je to jedini jezik u kome su re, predmet i znaenje jedno.
Ime i oblik su jedno. Ime boanstva (mantra), je boanstvo.
Nije svaka kombinacija zvuka mantra. Za mantru se pretpostavlja da predstavlja
boanstvo. U vedama navode da je artha mantre, ili cilj mantre zapravo darshan
(susret ) sa boanstvom.
Danas se za boanstvo veruje da to ne mora biti osoba, ve da je to jedinstven spoj
energije u mantri, i da je mantra kanal koji povezuje individuu, suzdranu i izolovanu,
sa slobodom univerzuma. Kako god, mo ovih svetih rei je nesumnjiva, ona deluje
na svaki atom tela, inei ga zvunim.

ta to spoj mantre i rage ine da doivimo?

Raga nje bila ispevana, ona je nastajala kroz proces pevanja. Energija bi se pojavila
iz zvuka i rairila kroz um, oseanja, ula i kroz prostor do druge osobe, koja bi je,
opet, kroz sopstveno bie doivela na jedinstven nain. Kada svetenik ili muziar
mantra uz muziku, sam on je ganut, kao i oni koji sluaju. Raga je zapravo kostur, a
sve ostalo je predanost.
Konstrukcija rage, kao to smo mogli da vidimo, je jedinstveni spoj tonova. Kada
vibracija tako paljivo konstruisane zvune figure, proe kroz telo oveka u vidu
daha, ili zvuka, ili pak svesti, tada te figure deluju na samu sutinu oveka, dubinski i
harmonino, stimuliu nervne centre i psihiku mo, ivotnu snagu i intelekt,
otkrivajui duhovne mogunosti pojedinca. Ovo je cilj Sadhane, prakse koja nas vodi
ka ispunjenju.

Spiritualna mo muzike

ta je to to oveka koi u spiritualnom razvoju? To je, zapravo, grubost materijalnog

postojanja i injenica da je pojedinac nesvestan svog duhovnog aspekta postojanja.
Kada je ovekova svest suspregnuta stalnom panjom na ono to je materijano i
teko, vremenom on osea kako ga teina ivota polako gui. Zapravo ivot mogu
karakterisati ili teina, ili lakoa, a sve to proizilazi iz naeg raspoloenja, iz nae
percepcije stvarnosti. ta je to to odreuje nae gledite? Prvenstveno, ono to
smo sebi postavili za cilj. Ono to zaista lei u osnovi kreacije, jeste harmonija.
Upravo je, harmonija, ljudska univerzalna tenja. Razlike nastaju onoga trena kada
biramo nain, put, kojim emo harmoniju dostii.
Neki ljudi misle, da e ravnoteu postii kroz prikupljanje materijalnih dobara, profita,
uspeha, moi, uopteno, kroz neke materijalne povoljnosti.
Postoje i drugaiji ljudi, oni koji oseaju puls ivota i koje privlai umetnost i njena
lepota. Oni cene lepotu u svakoj formi. Tu poinje spiritualnost, duh se budi i
svesnost o tome se prvi put pojavljuje. ovek postaje svestan prisustva due.
ta je duh ? Nita drugo do prefinjena materija, a materija, nita drugo do ogrubeli
duh.
ta je harmonija ? Harmonija je prava proprcija, pravi ritam. I ivot i muzika i mnogo
toga jo je proizalo iz ove harmonije.
Univerzum je jedna harmonina celina, poput simfonije, a pojedinac je poput jedne
note u njoj. Zato srea pojedinca, jeste u tome, da se natimuje prema univerzalnoj
muzici, da se ozvui.
Razliite religije i verovanja, principi i misli su rodjene u ljudima, svetenicima koji su
uspeli da se zvuno sinhronizuju sa ritmom i melodijom prirode. Oni su pronali
svoju deonicu, koju sviraju u tom velikom orkestru univerzuma. A njihova muzika,
odie savrenim skladom. Sluajui njihovu muziku, kroz njihovu formu, kroz njihovu
melodiju, shvatamo da su postali usklaeni sa univerzumom, da iz njih tee religija
koja nas proiuje i privlai svojom moi.
Ali, da li je to naa religija? Da li smo i mi ba ta melodija koja e nas usaglasiti sa
univerzumom?
Taj ritam prosveenih, je ritam proizaao iz njihovih srca, prirodno i neusiljeno, a na
nama je da potraimo svoj ritam.
Neophodno je da ovek ivi religiju, pravei od svog ivota religiju, a ne da prati neku
ili neiju religiju.
Muzika je jedan mali deo univerzuma i predstavlja harmoniju u malom, isto tako je i
ivot harmonija u malom, a na nama je da je ostvarimo.
ovekov ritam srca, je ritam vibracija, koji on iri oko sebe. Sve ono to ovek
osea, misli, govori, nain na koji se kree i nain na koji die, sve se pretae u
muziku ili u nedostatak muzike u njegovom ivotu.
ovek ezne za muzikom, jer svesno ili nesvesno zna da ga ona ui harmoniji.

Ono to nam se na prvi pogled moe uiniti kontradiktorno u samim ragama, jeste
injenica, da sa jedne strane imamo vrste obrasce komponovanja, a i mogunost
improvizacije sa druge strane. Unutar vrstih veza, beskonanost. Unutar
postavljenih obrazaca verovanja, potpunu individualnost. Sama forma rage
predstavlja zakone harmoninosti koji su istovremeno i zakoni harmoninosti prirode.
Uenje oblika rage i njenih ablona je je poput razotkrivanja oblika i ablona same
kreacije, a igra improvizacije unutar njih, traganje za sopstvenim zvukom.
Ovo nas navodi na to da potraimo ravnoteu izmeu dva suprotstavljena stava po
pitanju prihvatanja autoriteta.
Tekoe na duhovnom putu nastaju iz nas samih. ovek ne voli da bude uenik, on
voli da bude uitelj. Na istoku kau da prva lekcija koju treba da naui, je kako da
postane uenik. Neki ljudi misle da e na taj nain izgubiti individualnost. Ali, ta je
individualnst i odakle dolaze ideje? Nijedna ideja nije neije vlasnitvo. Sve ideje,
sva mudrost sveta dolazi iz izvora, iz same kreacije. Sve to podrazumevamo pod
individualnou, zapravo, dolazi od sveukupnog znanja kosmike kreacije.
Mistiar prihvata drugaiji put. On se nee grevito boriti za ideje i stavove koje je
usput nakupio. Za njega, to je nagomilano znanje koje treba odbaciti. On e taj
rezervoar individualnosti uvek odravati praznim,spreman da prihvati nova gledita,
koja e svakako ostavljati traga, kao i ona prethodna, tako da uenje nije potpuno
beskorisno. Uenje nam daje mo da biramo, da razlikujemo, da razumemo vrednost
stvari i njihovu korist,jer sve je to deo ljudske evolucije. Prvo moramo da uimo, a
onda sve to da zaboravimo. Na taj nain mistiar uvia, ivi i prihvata dualitet. Rei
mogu pokazati jednu stranu, dok druga ostaje bez rei, zato se misticizam ne moe
objasniti reima.
Iza dualnosti je jedinstvo,a ono to je divno u muzici, je to ona oslobaa oveka od
misli, muzika je poput mosta izmeu materije i duha, ona, gotovo da pretvara
materiju u duh.

Leenje vibracijom

Na poetku, prema Sufi pesniku Hafiz, Bog je napravio glinenu statuu kao sliku
boanstvenosti i upitao ljudsku duu da ue u nju. Ali dua je odbila ovu ponudu,
smatrajui ovu usiljenu inkarnaciju zatvorenitvom. Povrh svega, bila je navikla da
leti slobodno nebeskim prostranstvima. Onda je Bog zatraio od anela da sviraju
svoju muziku. Aneoska pesma je duu dovela u takvo stanje ekstaze, da je dua
samovoljno ula u telo od gline, verujui da e muziku bolje uti u fizikoj formi. Ali,
aneoska muzika je bila vie i od bojeg iskuenja, kako Hafiz navodi: "Ljudi kau da
je dua uvi muziku ula u telo, ali u stvarnosti sama dua bila je pesma".
Ne samo da je ljudska dua muzikalna, ve je i itav univerzum, od zvezda do atoma
i kvarkova, kako nam mistici i naunici kau. Sve u kreaciji vibrira, a zvuk je vibracija.

Kako drevni Indus kae: "Nada Brahma osnovna stvarnost je zvuk".

Ljudsko uho raspoznaje 1378 razliitih tonova u vibracionom razmaku od 16 25

hiljada herca. Izvan ovog opsega je beskonano mnogo tonova, koje nae
ogranieno ulo sluha ne moe da uje. ak i cvetanje rue stvara zvuk, koji kada se
pojaa, je poput zvuka orgulja. Atomi imaju svoje specifine zvukove, koji zajedniki
grade molekule ili akorde. Prema miljenju naunuka sa Jejla, est vidljivih planeta
ukljuujui i zemlju, emituju karakteristine zvuke, stvorene njihovim magnetnim
talasima. Merkur, kau, ima ivahnu melodiju i podsea na cvrkutanje, dok Saturn
bruji sporu, sanjivu melodiju. Sunce je veliki muziki instrument, koji emituje 80
razliitih zvukova.
Cela priroda je irok spektar vibracija. "To je pesma ivota bez premca, beskrajan
hor milijardi zvukova koji prerastaju u veliku viezvunu kompoziciju, harmoniju izvan
ljudske mate". Joakim Ernest Berendt, muzikolog.

U VI veku pre n.e, grki filozof Pitagora nazvao je ovaj efekat harmonijom sfera.
Prema Pitagori, matematiki razmaci izmeu vibratornih nivoa nota na skali reflektuju
univerzalan zakon harmonije, opisuju pokrete planeta, zakon muzike i unutranjeg
ivota. Samo jedna istegnuta i vibrirajua ica, tvrdio je, ilustruje sutinu muzike
harmonije i zakone kosmosa. Prouavajte monokordiju jednozvuje, savetovao je
grki filozof i razumeete tajne univerzuma.

Muziki tonovi mogu da formiraju osnovnu strukturu materije, veruju neki istraitelji.
To da zvuk oblikuje strukturu materije, demonstrirao je vajcarski naunik Hans
Jenny, jo 1960 godine. Uz pomo zvunih oscilatora i sloenih fotografskih ureaja,
Jenny je snimio momentalne efekte muzikih tonova i vokalnih zvukova, na razliite
prakaste supstance, koje su bile posute po metalnom tanjiru. Kada je Jenny pustio
talasnu vibraciju zvuka po tanjiru, puder se formirao u zapanjujue celine i simetrine
geometrijske oblike, nalik yantrama tantrike ikonografije, ili intrigantno, preplitanju
ivog tkiva. Jenny je zajkljuio, da je priroda, ukljuujui tkiva i organe ljudskog tela,
pvezana uz pomo postojane frekvencije.
Ovaj vibracioni model realnosti je takoe bio vodilja muzikim terapeutima.
Ideja, da muzika moe biti klju u leenju uma i tela je okupirala zapadnu kulturu
jako dugo. Leenje muzikom, glasom i zvukom je meu najstarijim i najcelovitijim
prilazima u holistikj medicini.
 Pitagora je danas poznat kao osniva muzike terapije na zapadu. On je pevao
svojim uenicima smirujue melodije zasnovane na principima po kojima, melodije i
ritmovi iz kojih izviru kosmiki zakoni, ne mogu omanuti da obnove harmoniju u
ljudskoj dui.

" U predveerje, pevajui uz pratnju svoje lire, on je oslobaao svoje uenike od

uznemirenja i uskomealosti dana, proiavao njihov intelekt i umirivao njihov san,
inei ga ispunjenim zadovoljstvom i proroanskim. Ujutru bi ih oslobaao none
teine, oslobaajui ih tuposti odreenim pesmama." Prema njegovom biografu,
Iamblichus od Chaleta, Pitaroga je smatrao da muzika puno doprinosi zdravlju i
sposobna je da dovede, ako se koristi na pravi nain, do ispravljanja loih ljudskih
navika i promena u votu".
Danas, muziki terapeuti, kompozitori, izvoai i uitelji oprenih tradicija, primenjuju
Pitagorine muzike principe, glas, zvuk i univerzalnu harmoniju, da dovedu ljude do
isceljenja, od fizikih tegoba do emotivnih uznemirenja i duhovnih kriza.

Leenje tela

Izvanredna mo muzike da transformie ivote ljudi, koji se bore protiv bolesti koje
uzimaju maha, moe se videti u sluaju Rosalie, pacijentkinje, koja je primljena u
bolnicu zbog uznapredovalog sluaja Parkinsonove bolesti. Parkinsonova bolest je
komplikovan neuroloki poremeaj koji progresivno onesposobljuje pacijenta da
uini ikakav pokret, pa ak i govor. Preputena sebi, Rosalie, bi ostajala nepokretna
u udnim poloajima, danima. Njen kaiprst bi ostao ukoen na njenim naoarima.
Ali, stavite njene ruke na dirke klavira i "ona moe svirati prelepo i satima , a kada
svira, njen parkinsonizam nestaje i sve je lako i tee, slobodno i normalno", kae
njen lekar, priznati neuorolog Oliver Sacks, magistar, autor popularnog medicinskog
asopisa Buenja.

Kod pacijenta Alchajmerove bolesti, muzika stimulie pamenje, izvlaei davno

zaboravljena oseanja i asocijacije. Sacks objanjava: "Muzika prua uvid u linu
prolost, tako pomaui pacijentu da oivi ne samo njegove moi govora i moi
percepcije i miljenja, ve celi svoj emotivni i intelektualni ivot, prolost i identitet,
bar na neko vreme. Nekako, sluanje muzike aktivira prirodnu unutranju muziku,
koja odrava sve aspekte modanih funkcija da rade zajedno." Kliniki uspesi, poput
ovog, su beleeni tokom godina od strane dva amerika drutva muzikih terapeuta:
Ameriko Drutvo za Muziku Terapiju i Nacionalno Drutvo za Muziku Terapiju.
Kroz njihove tehnike urnale oba drutva su priloila impresivnu arhivu klinikih
podataka, koji pokazuju efikasnost muzike terapije u razliitim medicinskim
situacijama, od nesposobnosti uenja do hroninog bola, od Alzchajmera do
definitivnog raka. Na fiziolokom nivou muzika neprestano proizvodi odreene
promene, u otkucajima srca, ritmu disanja, galvanskim odgovorima koe, krvnom
pritisku i ritmu pulsa, nivou hormona, imunolokoj odbrani i modanim talasima. Na
psiholokom nivou ona smanjuje uznemirenost, ohrabruje samoizraajnost i
emotivnu katarzu, budi entuzijazam u ivotu.

Tokom operacije muzika je esto efektivan dodak anesteziji. Nekoliko decenija

ranije, muzika je koriena, regularno, od strane zubara kao audio anelgezija tokom
rutinskih i kompleksnih zubarskih zahvata. Istraivai su, 40ih, otkrili da kada je
muzika bila primenjivana u kombinaciji sa nitro-oksido-oksigen anestezijom ona je
smanjivala otpor, delirijum i povraanje, i omoguavala je bri izlazak iz stanja
anestezije.

Muzika, koriena u ranim hemo - terapeutskim tretmanima redukovala je muninu,

povraanje i uznemirenost, prema studiji iz 1992. Klinike studije otkrivaju da
pacijenti, koji su sluali muziku za oputanje, na slualicama, tokom operacije
katarakte, su bili osloboeni od uznemirenja, trebalo im je manje sedativa i na njih su
manje uticali zvuci i buka iz operacione sale.

Muzika je takoe uestalo koriena u porodilitima da smanji bol, strah i

uznemirenja tokom carskih rezova ili da pomogne oputanje miia tokom poroaja
sa visokim rizikom od komplikacija.

Leenje psihe

Muzika kao dopunska metoda, ima koristi na fizikom planu zdravlja, a moe imati i
vanu ulogu u psihoterapiji. Ona pomae da se na povrinu iznesu latentni problemi,
bolne misli, bolna seanja, sve ono to moe spreiti psiholoki razvoj, integrisanost,
ukoliko se ne razrei.

Muzika je meu najsigurnijim, najefektivnijim nainima, za poniranje u psihu, tvrdi

Helen Bonny, pronalaza muziki orijentisanog procesa za psihoterapiju, koji ona
naziva slikovito vodjenje i muzika. Boni, dugogodinja violinistkinja, sada ima 72
god, opisuje ovo kao tehniku, koja ukljuuje sluanje muzike u oputenom stanju
gde se pritom na videlo iznose, slikovito: simboli, emocije, u svrhu kreativnosti ili
terapeutske intervencije, samorazumevanja, ili duhovnog iskustva.

Jo uzbudljivije rezultate, objavio je zagovornik Tomatis terapije, u kojoj elektronski

proienu muziku koristi u leenju bolesti i u procesu obezbeenja dugotrajnih
izleenja u velikom broju psiholokih bolesti. Dr. Alfred Tomatis je francuski uho, grlo
i nos specijalista koji je prvi razvio elektronski sluh, kako bi potvrdio kvalitet glasa
operskih pevaa i rangirao ih. Tomatis je imao shvatanje da neko peva uz pomo
sopstvene sposobnosti da uje, sluha, i da u tome lei klju lepog pevanja,
govorenja, i najzad celokupno zdravlje je dobar sluh. Postepeno je poeo da se bavi
ne samo operskim virtuozima, ve i da lei ljude koji mucaju, gluve ljude, decu koja
imaju problema sa uenjem i autistima i konano, sa velikim brojem klijenata.
Iznenada se ispostavilo, da je Tomatisov metod izleio i neke probleme, koji na prvi
pogled nisu bili povezani sa sluhom ili uhom, to je ukazalo na to da bi funkcija sluha
mogla biti u nekom smislu holografski klju za zdravlje itavog organizma. U
Tomatisovom centru u Denveru, u Koloradu, najposeenijem Tomatisovom objektu,
direktor Ronald Minson je leio preko 300 klijenata sa raznoraznim problemima:
depresije, anksioznosti, panine napade, sindrom stalnog umora, povrede glave,
poremeaje sposobnosti uenja, nedostatke sluha, autizam, seksualne traume.

Vodei psihijatar koji je sumnjao u uspenost ove metode, Minson, je promenio

miljenje, kada je uz pomo ovog metoda bila izleena njegova erka od razvojnog
invaliditeta i jake depresije, za samo nekoliko meseci.

Buenje skrivenog muizara

Da bismo doiveli prave prednosti muzike u leenju tela i uma, neki muziki terapeuti
veruju da ne bi trebalo samo da sluamo, ve bi trebalo i da stvaramo muziku,
posebno, koristei na glas. Jedna osoba, koja je mnogo uloila u to, da u svojim
klijentima probudi skrivenog muziara, je Don Campbell, uveni muziki terapeut,
uitelj, autor, kompozitor, pijanist, osniva i direktor Instituta za Muziku, Zdravlje i
Obrazovanje u Boulderu, Coloradu.
Campbell je rastao okruen muzikom i studirao je klavir kod uvenih Evropskih
majstora. Kao dete je, kae, znao da je muzika zadovoljstvo, svrha i pokretaka
snaga koja pomera sve.
Kada je odrastao, svakako postao je tehniki obrazovan, opsednut formom i teorijom
muzike, ali bez sranosti. Doslovce, on je izgubio oseaj ljubavi unutar muzike koja
je bila moj put ka dui i duhovnom ivotu, zadovoljstvu, igri i kreativnosti u
detinjstvu.
U njegovim etrdesetim, 1981, bolest poremeaja kostiju i nejasni grumen u
njegovom plunom krilu su uinili da mu se vrati oseaj za muziku. Sam, u svojoj
kancelariji, besan zbog poloaja u kom se naao, on je poeo da pravi grmljavinu,
lupajui rukama i nogama i pleui, energino, unaokolo po sobi, sve dok buan i
produen ritam i dug, dug ton nije izaao iz njegovog glasa. Cele noi je plesao i
igrao, oslobaajui se emocija, tenzija, strahova, pohlepe i zadovoljstva. "Bilo je to
detaljno ienje. Neto dublje od moje linosti je izalo napolje. Mo muzike, kao
celovit terapijski instrument je proizaao", rekao je. Nakon toga je osetio kako se
muziar rodio i ubrzo su svi znaci bolesti nestali.
Campbellova vokalna grmljavina je bila spontano tonovanje, slobodno talasanje.
Toniranje je probudilo uspavanog muziara, a pod tim Campbell podrazumeva obe
stvari, i buenje glasa i podsvesnog, autonomnog nervnog sistema, koji neprestano
pokazuje muziku naeg biolokog ivota.

Kada je glas izraajno slobodan, onda moemo prizvati mo koja je unutar njega i
postati zvuna ena (ili mukarac), tvrdi Laurie Rugenstein, muziki terapeut ,
direktor programa na Naropa Institutu u Boulderu, mentor za toniranje na
Campbellovom institutu i privatni muziki terapeut. "U procesu rasta, mnogi od nas,
odriu se sopstvenog glasa, pa tako i oseanja i misli koje on zapravo nosi," kae
ona. Godine neozvuenih oseanja , ne istraivanja sebe, obino praene
oseanjima nemoi, se manifestuju kao nesklad i iscepkanost u naim ivotima.
kae ona. Bavei se psihologijom unutranjeg bia, Rugenstein ui klijente kako da
postignu potpuno tonsko obilje glasa, koje naziva zvuna individualizacija. Budui
da koristimo nae glasove da istraujemo prirodu naeg bia, iskonski zvuk
necenzurisanih emocija, die se iz dubina naeg tela i biva osloboen.

Leenje due - cilj kompozitora

Pored psiholokih i fizikih dobrobiti, muzika ima i tu sposobnost da dotakne duu.

Za mnoge kompozitore takozvane isceljujue muzike, glavni zadatak je leenje
due. Uloga kompozitora je da dopre do vieg sopstva ili muze i da dopusti da
energija proe kroz njega u muziku. To je moj cilj , kae David Lanz vrhunski new
age umetnik, kompozitor, koncertni pijanista, snimatelj, iji je lirski Kristoferov san,
prodat u vie od 500 000 primeraka. Lanz, koji nastupa irom sveta, kada nastupa
javno, ue u stanje oiglednog polu transa, stanje u kome je jako prijemiv, tako da
svesno moe da ispuni muziku iz viih duhovnih perspektiva i da ona ima pozitivan
uticaj na publiku. Njegova uloga pijaniste, on kae, je da razvije stanje unutranjeg
mira, isceljenja, saoseanja, duhovnog prisustva i pozitivne vibracije i da ih propusti
kroz muziku, kroz izvrsnu oseajnu melodiju, koja bi mogla da napravi promenu u
svetu.
To se esto i dogodi, sudei prema tvrdnjama slualaca. Tokom radio intervjua u
Montani, tokom kog je davao neke komentare u vezi sa muzikom koju su putali, sa
razliitih njegovih izdanja, ovek je telefonirao, rekavi, da je bio pred samoubistvom,
kada ga je dotakla Lanzova muzika, koja ga je navela da promeni odluku.

U stvari, sama po sebi, struktura muzike moe imati duhovni uticaj, to nas titi od
toga da se lano bavimo njome. Verovatno samo nekolicina njih, ne ukljuujui
muziki svet, zna da se u XVI-om veku dogodila velika promena u strukturi muzike,
koja je verovatno imala najvei uticaj na njenu terapeutsku vrednost. U ranim 1500-
tim, belgijski horski uitelj, po imenu Adrian Wilaert, je uneo promene u sistem za
toniranje (usaglaavanje).
"Uinivi ovo on je nehotino doveo u pitanje prirodnu mo muzike da isceljuje" kae
Kay Gardner, kompozitor, muziar, uitelj i autor dela Ozvuavanje unutranjeg
bia. Sama intonacija predstavlja akord prirode koja je prirodna muzika
geometrija, kaze Gardner. Zapadna muzika je bila udaljena od melodija koje imaju
isceljujuu mo, od metoda koje su koristili pitagorejci i drugi, da bi izazvali
isceljenje.
Pod izgovorom, da to izjednaava temperament, harmonija je poela da dominira
melodijom. Zapadna muzika je izgubila duu i njenu medicinsku vrednost. (Ovo nije
sluaj u indijskim ragama, u kojima su melodija i pevanje ostali najvaniji: raga je
ista muzika koja nas duhovno uzdie). "Naa tela potajno eznu za apsolutno
intoniranom muzikom, koja istie melodiju i tonove, koji su kljuni duhovni i
medicinski aspekt muzike", tvrdi Gardner.

Muzika ne samo da moe da nas prebaci u podruje izvan patnje i bola, ve u

nekim situacijama, moe da nas istisne i iz uzvienih polja. Drevnih Devet Muza, npr,
su bile divna duhovna bia, i inspirisala su umetnike i muziare novim i lepim
idejama. Jednom prilikom, dok je meditirao meu sekvojama u Kaliforniji u Santa
Kruzu, Steven Halpern, jedan od najveih dananjih zagovornika i kompozitora
terapeutske muzike, imao je oseaj kao da su mu muze sile u uho. uo je muziku u
svojoj glavi, potpuno osmiljenu, plutajuu, eterinu, ne-ritminu muziku neprekidne
harmonine prizvuke, sa dugim pauzama izmeu faza. Bilo je to kao da sam se
odjednom naao na koncertu koji uveliko tee, talasnih duina, koje emituju muziku
sfera. Bio je to kvantni skok, vrhunsko iskustvo koje mi je promenilo ivot.
On je razvio veoma uspenu, karijeru kao jedan inovativni kompozitor, a svoju
muziku naziva i unutranji mir, unutranje usmerenje, protiv ljutnje i muzikom Rx".
Od tada su Halpernovi diskovi prodati u vie od dva miliona primeraka irom sveta,
prenosei terapeutski efekat i muziko bogatstvo njegove originalne inspiracije.
Kao kompozitor namerno izbegava elemente u muzici koji bi naveli sluaoca na
razmiljanje, oekivanje ili gledanje unapred, zato to ove aktivnosti iskljuuju efekat
oputenosti. Nasuprot tome njegova kompozitorska strategija je da to pre izazove
oseaj oputenosti i unutranje harmonije. Ii pravo prema eljenom oduku bez
prolaenja kroz bes i nagomilavanja tenzije, to inae karakterie zapadnu muziku".
Njegova muzika bivstvovanja, ne ini ona krui oko konstantnog tonskog centra,
tako da se slualac osea kao da je uvek kod kue i u sadanjem trenutku, bez
potrebe da prati melodijsku temu, do budueg otkrovenja.
U njegovom poslednjem izdanju, Higher Ground, (1992), Halpern stvara zvune
kalupe koji brzo uvode modane talase u stanje oputenosti, lakoe, euforije, ak i u
stanje harmonine rezonance, od 7.83Hz elektromagnetnog polja same zemlje.

Na kraju krajeva, telo-um poseduje svoj sopstveni mehanizam isceljenja, samo ga je

potrebno pokrenuti. Halpernova namera je da povue sluaoca u duboku
oputenost, radi psiholokog sagledavanja, isceljenja, radi dostizanja meditativnog
stanja i duhovnog prosvetljenja. Zvuk je nosilac svesnosti.

Moj oseaj za istinsku ulogu umetnosti je da nas vrati nazad u dodir sa boanskim,
sa naim istinskim biem.

Da zvuk moe biti prenosilac svesti, postaje potpuno jasno kada sluamo
vieglasni muziki hor Davida Hykesa, kao to je Hearing Solar Winds,
ili bilo koji od njegovih pet kasnijih izdanja.
On je jedan od poznatih svetskih uitelja harmonijskog pevanja i komponovanja
umetnosti, isceljujuih metoda i transcendencije. U njegovoj muzici, moemo imati
utisak, da postoje izvesni harmonini slojevi u jednom vie-dimenzionalnom
zvunom telu. Njegova muzika je bazirana na drevnoj mongolskoj harmoninoj
praksi, zvanoj hoomi (doslovno grleno pevanje), u kom se nekoliko ljudskih glasova
usaglaavaju sa zvukom celog akorda i melodije, a to u stvari, predstavlja parabolu
odnosa izmeu itave kreacije i inkarnacije.

Skladnost crkvene pesme je zasnovana na glavnim naelima ljudske prirode i

kosmosa na harmoniji bivstvovanja, kako Hykes navodi. Harmonino te postavlja
gore ili dole na zvunoj lestvici, na nebesa u muziku sfera ili na zemlju, u skladno
pojanje unutranjeg ivota, sopstvenog bivstvovanja.
Klju uspinjanja stepenima sklada, kae Hyke je dobro sluanje, otvorenost osobe
za signale, zvuke, talase i impresije svake vrste. U tom smislu naa mogunost da
budemo otvoreni, da oslukujemo postaje oblik duhovne prakse.

Mo boljeg sluanja, se ne ogleda u tome, da vie sluamo, ve da jasnije ujemo,

a posebno taj zov ka svesnosti.

Izvori korieni u tekstu:

"The call beyond", magazin, razliiti autori

"The Mysticism of Music and Word"- Hazrat Inayat Khan, Delhi,1988
Pria o ragama na poetku teksta uzeta iz "The Quest for Music Divine"-Dr. S.C. De