SAOBRAAJNA DELIKVENCIJA 74.

(pojam i karakteristike, vrste i posledice )

To je vrsta prestupnitva uslovljena korienjem saobraajnog sredstva i

nepridravanjem saobraajnih propisa.
Pod tim se podrazumevaju krivina dela izazvana u saobraaju, odnosno
dela ugroavanja saobraaja.
Najee su posledica saobraajnih nezgoda i saobraajnih prekraja.
Prevozna sredstva u savremenom saobraaju postala su sredstvo, mesto i
predmet izvrenja krivinih dela i prekraja, zagaivanja okoline,
naruavanja javnog reda, zastoja i prekida saobraaja.
Uzroci ugroenosti u saobraaju i njihove posledice su:
- vozilo je samo po sebi opasno sredstvo kojim upravlja ovek,
- u saobraaju, kao uesnici se pojavljuju svi graani,
- saobraajnim sredstvima upravlja veliki broj ljudi razliite dobi, psihikih
osobina, osposobljenosti i opte kulture
- saobraaj se odvija razliitim sredstvima, razliite tehnike ispravnosti i na
neodgovarajuoj putnoj mrei i signalizaciji.
VRSTE I POSLEDICE SAOBRAAJNE DELIKVENCIJE

Najtee oblike saobraajne delikvencije predstavljaju prekraji u saobraaju

i krivini delikti gde spadaju dela ugroavanja javnog saobraaja:
- radnje kojima su ugroeni sami uesnici, njihov ivot ili saobraajna
sredstva.
U najee prekrajne saobraajne delikte spadaju:
- nepropisna brzina kretanja vozila,
- nepropisno preticanje,
- neustupanje prvenstva prolaza i
- neodravanje dovoljnog rastojanja u koloni
Krivinim zakonom su obuhvaena sledea krivina dela:
1. ugroavanje javnog saobraaja,
2. ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja - nasiljem ,
3. otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva
4. piratstvo,
5. nepruanje pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi i
6. teka dela protiv bezbednosti javnog saobraaja
7. nesavesno vrenje nadzora nad javnim saobraajem

1
Preteni oblici saobraajne delikvencije se manifestuju u vidu
SAOBRAAJNIH NEZGODA
Saobraajna nezgoda - je dogaaj u kome je nastradalo jedno ili vie
lica i nastala materijalna teta. One nastaju kroz saobraajni konflikt, a to
je povod u ovoj vrsti delikata.
Najei saobraajni konflikti deavaju se grekom vozaa, kao jednog od
uesnika. Preteno su to: nepropisna brzina kretanja, nepropisno preticanje,
neustupanje prvenstva prolaza i neodravanje dovoljnog rastojanja.

U psiholokoj literaturi postoji nekoliko teorija nezgoda:

Prema teoriji sluaja saobraajne nezgode su van mogunosti ljudske
kontrole. Prema njoj svako je potencijalna rtva saobraajne nezgode.
Teorija zaraze podrazumeva da se sa jednom doivljenom nezgodom
linost traumatizuje, a verovatnoa da doivi druge nezgode je vea nego
kod ostalih.
Teorija sklonosti saobraajna nezgoda je proizvod diferencijalne
psihologije. Ona odreene line osobine oveka smatra determinantama
koje ih predisponiraju za vrenje saobraajnih nezgoda.
Sklonost ka povremenim saobraajnim nezgodama definie i tzv. spell
teorija koja se objanjava na osnovu odreene matematike formule
psihofizikog stanja vozaa.

Posledice saobraajnih nezgoda su mnogobrojne.

Neposredne posledice:
1. tee i lake povrede zdravlja.
Pored toga nastaju i posredne posledice, koje imaju drutveni karakter:
1. umanjuje se broj radno sposobnog stanovnitva,
2. poveava broj invalida i tada oni postaju socijalni problemi drutva, a
3. materijalne tete su veoma visoke, na vozilu, kao i zdravstvene,
socijalne i psihike posledice za rtvu, uinioca i deo ovih i za njihove
lanove porodice.

2
FAKTORI SAOBRAAJNE DELIKVENCIJE OPTI INIOCI
UZRONOSTI I USLOVI
U savremenim drutvima, porastom standarda, saobraajna motorizacija
postaje pratei elemenat dinaminosti odnosa.
Naglo ukljuivanje stanovnitva u tokove poveane saobraajne
motorizacije, nije praeno: odgovarajuim pripremama, saobraajnom
kulturom, socijalizacijom i sveu.
Poremeaji u drutvenoj strukturi i odnosima, imaju posledice u oblasti
bezbednosti saobraaja. To se posebno odnosi na:
1. anomina stanja,
2. poremeaje odnosa prema drutvenim vrednostima,
3. dezorganizaciju drutvene orijentacije,
4. na ponaanje koje vodi u nasilje,
5. povean stepen ugroenosti vrednosti u saobraaju i na saobraajnim
sredstvima.
Postoje mnogobrojne sistematizacije faktora uzronosti saobraajne
delikvencije.
Neke od njih te faktore dele na:
- egzogene i endogene,
- faktor ovek vozilo i okolina,
- neposredne i posredne ,
- primarne i sekundarne.

Najprikladnija podela je na: objektivne i subjektivne faktore.

Objektivnim faktorima se smatraju:- drutveni, tehniki i prirodni, dok u
Subjektivne faktore spadaju inioci vezani za linost oveka, kao
uesnika u saobraaju.
OBJEKTIVNI FAKTORI SAOBRAAJNE DELIKVENCIJE 75.
A) DRUTVENI FAKTORI:

Objektivni faktori su inioci izvan svesti i uticaja uesnika u saobraaju.

Drutveni faktori ine sredinu, odnosno ambijent u kojem se saobraaj
odvija i tu spadaju:
1. nivo ekonomskog i kulturnog razvoja,
2. socijalno-demgrafski uslovi,

3
 3. stanje u drutvenom okruenju,
4. veliina teritorije,
5. uticaj tradicije, obrazovanja, kulture, morala i obiaja.
Poremeaji u drutvenoj strukturi i odnosima imaju za uzrok posledice u
oblasti bezbednosti saobraaja.
To se posebno odnosi na poremeaje svesti prema drutvenim vrednostima
koji vode u nasilje, povean stepen ugroenosti vrednosti u saobraaju i
saobraajnim sredstvima.
Drutveni mehanizmi kontrole preteno su usmereni ka oveku uesniku
u saobraaju, iako za normalno odvijanje saobraaja postoje i drugi faktori:
infrastruktura, signalizacija, tehnika sigurnost, obrazovanje, svest,

Poveanje standarda, urbanizacija i migracije stanovnitva na relaciji selo-

grad, predstavljaju probleme, koji se uzrono odraavaju i u sferi saobraaja
i konfliktima meu uesnicima. Ovi faktori dovode do nove heterogenije
strukture uesnika u saobraaju. Osim toga prisutni su neprilagoeni infra
strukturni elementi u uslovima poveanog saobraaja, broja vozila i
uesnika.

Jedan od drutvenih faktora uzronosti jeste i uvreeno javno mnjenje o

karakteru saobraajnih delikata.
U svesti i moralu uvreeno je shvatanje, da se saobraajni delikt ne smatra
kriminalnim.
Uticaji socijalno-patolokih pojava , posebno alkoholizma, drugi drutveni
faktori, kao to su stranje kulture, svesti o odgovornosti, nezaposlenost,
siromatvo, drutvene krize i socijalne devijacije takoe se mogu smatrati
uzronicima saobraajne delikvencije.

B) TEHNIKI FAKTOR

U objektivne uzronike saobraajne delikvencije, spada i tzv, tehniki

faktor. Tu spadaju:
- stanje puteva
- stanje vozila.
Stanje puteva se pojavljuje u vie elemenata:
- kada razvoj putne mree, ne prati razvoj drumskog saobraaja,
- kada projektovani putevi ne odgovaraju obimu i strukturi saobraajne
frekfencije.

4
Ovde spadaju i: preglednost puta, ravnost i irina kolovoza, reenost
raskrsnica (tzv. crne take), horizontalnih i vertikalnih krivina, kao i
elementi opreme puta.

Vozilo , kao faktor bezbednosti treba da poseduje 3 svojstva:

- prvo da svojim aktivnim elementima ne poveava rizik, odnosno

ne doprinosi nastavku saobraajnih nezgoda,
- drugo da to manje ugroava subjektivne sposobnosti vozaa za
ispravno reagovanje i
- tree - da svojim pasivnim elementima spreava ili ublaava
povrede kada doe do nezgode.

C) PRIRODNI FAKTORI

U objektivne faktore saobraajne delikvencije svrstavaju se i prirodni

uslovi odnosno faktori spoljne sredine:
(MOKAR KOLOVOZ, SNENI SLOJ, POLEDICA, JAKA KIA)
kao to su:

- klimatski uslovi
- geografski uslovi.

Posebno se smatraju znaajnim klimatski uslovi, jer sva istraivanja ukazuju

na to da broj saobraajnih nezgoda raste uticajem sva tri faktora:
FAKTOR RIZIKA: PUT-VOZILO-OVEK

5
SUBJEKTIVNI FAKTORI SAOBRAAJNE DELIKVENCIJE 76.
ovek je jedini subjektivni faktor i najznaajniji od svih faktora u
saobraajnoj delikvenciji. Kompleksnost ljudskog faktora ispoljava se u
saobraaju prirodnim i asocijalnim svojstvima:
psihikim, fizikim, moralnim, obrazovnim, i zdravstvenim.

Iako ovek- uesnik u saobraaju predstavlja subjektivni faktor, odnos

oveka i saobraajnog sredstva ispoljava se i u objektivnom odnosu.
Bio-psiholoke osobine oveka su ograniene, da bi zadovoljile sve sloene
elemente koji se pojavljuju u saobraaju ( panja i vreme reagovanja,
mogunost predvianja, mogunost potpune percepcije i sl.) Ove okolnosti
posebno dolaze do izraaja u uslovima umora, dejstva narkotika, pospanosti,
alkoholizma.
Osim toga rasplet okolnosti zavisi i od ostalih uesnika u saobraaju.

Delikventno ponaanje oveka predisponirano je:

socijalnim i
bio-psiholokim determinantama.

ovek sa volanom u rukama na drumu ponaa se drugaije nego u kui

i na poslu.
Neki autori smatraju da ovek u tim situacijama ispoljava potisnute nagone,
egoizam, strast posedovanja i moi vladanja tehnikom.
Na subjektivni faktor donekle utiu i spoljni inioci i socijalna obeleja
izvrilaca krivinih dela ugroavanja javnog saobraaja, kao to su:
1. stepen obrazovanja,
2. pol i
3. starost.

Stepen obrazovanja izvrilaca - krivinog dela ugroavanja javnog

saobraaja, je neto vei nego to je to sluaj kod izvrilaca klasinih
krivinih dela protiv ivota, tela i imovine. U sluajeva izvrioci
krivinih dela su lica sa zavrenom srednjom strunom spremom. U
sluajeva sa osnovnom kolom.

6
Prema statistikim podacima: 94% osuenih lica spada na muku populaciju,
a samo 6% na ensku. Takoe je vei broj recidivista muke populacije u
vrenju ovih delikata u odnosu na ensku.
ene su manje prisutne kao rizina grupa u javnom saobraaju od
mukaraca i ene su prema svojim psihofizikim osobinama obazrivije u
vonji, manje sklone bezobzirnosti i konzumiranju alkohola.

Uee starosnih grupa - u krivinim delima opada sa godinama ivota.

Ovakvo stanje se objanjava objektivnim i subjektivnim iniocima
uslovljenosti.
Visoko uee mlaih osoba u saobraajnoj delikvenciji se tumai se:

objektivnim stanjem - nedovoljnim iskustvom u saobraaju, (manja

sposobnost upravljanja vozilom zbog nepoznavanja njegovih
karakteristika, nedostatka refleksnih reakcija, iznenadnih
saobraajnih situacija i neshvatanja pravnih posledica sopstvenih
postupaka u saobraaju.
subjektivnim stanjem - unutranjom prirodom mlaih osoba i
sklonou ka agresivnosti.

Mlae osobe upravljanjem vozilom u saobraaju iskazuju svoje

sposobnosti i sklonost ka avanturizmu.

7
 SAOBRAAJNI DELIKVENT 77.
(pojam delikventa, teorijska tipologija, psiholoke karakteristike, recidivizam)

Prisutna su oprena shvatanja o linosti za volanom:

Prema jednom shvatanju, u pitanju su dve linosti:
- osoba za volanom i
- linost u ivotu izvan vozila
Ovo shvatanje dokazuje da se u saobraaju kod linosti potenciraju neka
svojstva i osobine, koje su u redovnom ivotu samo latentne.Takve primere
linosti za volanom zastupaju: MIKOREJ, KLEBELSBERG i MICEV.
Prema drugom shvatanju: - ovek je za volanom po karakteru isti onakav
kakav je u ostalom delu ivotne stvarnosti.
Postoje razne tipologije saobraajnih delikvenata:
1. Dok neki smatraju da u saobraajnim protiv-pravnim ponaanjima
nema elemenata kriminalne delikvencije,
2. drugi da je re o pseudo-delikvenciji, a
3. trei - ne prave nikakvu razliku.

HEGNEL smatra da su u pitanju politropni kriminalci.

GRASBERGER - da su to kriminalci iz strasti za rizikom, a
MIDENDORF da su to kriminalno zaputeni vozai.
MAK FARNALD da to je linost niskog stepena intelegencije tipine
mladalake psihe i s egoistino-agresivnim i asocijalnim osobinama.

KLEBELSBERG ova tipologija razlikuje:

explozivnog,
teko depresivanog,
oskudnog vrednou i
samonesigurnog delikventa.

HERCEG vri podelu na:

1. moralno-deficitarne,
2. neiskusne i neprilagoene,
3. asocijalne i
4. fiziki i psihiki optereene delikvente.

8
Psiholoke karakteristike:
Date klasifikacije su uglavnom zasnovane na: biopsihikim svojstvima
inteligencije, bezobzirnosti i agresivnosti.
Ovim elementima se nastoji utvrditi univerzalni saobraajni delikventni tip.
( istraivanja kod inteligencije- u proseku kod saobraajnih delikata nia za oko 20%
od onih koji to nisu).
Bezobzirnost kao faktor delikventnosti povezuje se sa dinaminou
vonje i bezobzirnim karakterima, kojima je saobraajno sredstvo nain
iivljavanja avanturizma.
Uz bezobzirnost se povezuje i faktor agresivnosti asocijalnih linosti za
koje se smatra da su u nasilju manje svesne nego kod umiljajnih dela
klasinog kriminaliteta.

Prevlauju miljenja da ne postoji linost bioloki predisponirana i

genetski predodreena da bude saobraajni delikvent, ali postoji skup
zajednikih osobina onih linosti koje ee ine saobraajne prekraje.

Najvie teorijskih pitanja izaziva pitanje recidivizma.

MAK FARLAND - smatra da kod saobraajnih delikvenata povratnika
dominira nii intelektualni nivo, egocentrinost, agresivnost i asocijalnost.

Recidivizam u saobraajnoj delikvenciji je neposredno vezan za:

psihofizika svojstva POVRATNIKA (agresivnost, sklonost uzimanju

alkohola, depresivne, konfliktne i paranoidne manifestacije) i
neka socijalno-demografska obeleja. Povratnitvo je karakteristinije
za muku polnu strukturu - populaciju izmeu 25 i 45 godina i sa znatno
niim stepenom obrazovanja u odnosu na kontrolne grupe prekrilaca-
nerecidivista.

VOLF kriminalci, istovremeno i ee izazivaju saobraajne nezgode-

nego nedelikventne linosti.

Nauna istraivanja ukazuju da se u nekiim oblicima saobraajne

delikvencije moe govoriti i o posebnom obliku saobraajne delikvencije