132 10 ATOMSKA FIZIKA

10 ATOMSKA FIZIKA

10.1 Borov model atoma vodonika

Poetkom 20-tog veka na osnovu Radefordovih eksperimenata iz 1906-e. god. i zakonitosti

koje su uoene u atomskim spektrima dolazi do spoznaje o strukturi atoma.
Radeford je u svojim eksperimentima bombardovao esticama (dvostruko jonizovana
jezgra atoma helijuma) tanke metalne (srebro, zlato, platina) folije. Na osnovu prostorne
raspodele rasejanih estica doao je do sledeih zakljuaka:
1) masa i naelaektrisanje su diskretno rasporeeni u foliji;
2) gotovo celokupna masa atoma je skoncetrisana u relativno maloj zapremini u jezgru atoma;
3) najvei deo zapremine atoma je prazan, odnosno ispunjen je negativno naelektrisanim
elektronima (otkriveni od strane Tomsona 1897-e god.).
Na osnovu eksperimentalnih zakljuaka dolo se do Radefordovog modela atoma po kome se
u centru atoma nalazi pozitivno naelektrisano, teko jezgro oko koga, po itavoj zapremini
koju zauzima atom, krue negativno naelektrisani elektroni.
Model je bio u koliziji sa zakonima klasine fizike po kojima bi elektroni koji krue morali
postepeno gubiti energiju emitujui elektromagnetsko zraenje i usled toga bi u odreenom
trenutku pali na jezgro, a to se ne deava.
Sledea injenica koja nije bila objanjiva je zato pobueni izolovani atomi u razreenom
gasu ili pari metala emituju zraenja tano odreenih talasnih duina, tzv. linijske spektre. Za
atom vodonika talasne duine iz emitovanog spektra date su relacijom
1 1 1
= RH 2 2 , (10.1)
n m
gde su n, m N (elementi prirodnih brojeva) i m min = n + 1 .
Odgovor na pitanja zato elektroni ne padaju na jezgro, zato su spektri linijski i koje je
fiziko tumaenje brojeva n i m dao je Borov model atoma.
1913-e god. Nils Bor je dao nov model atoma zasnovan na dva postulata:
1) Postoje neke krunice, nazvane stacionarnim, po kojima ako se elektron kree ne zrai.
Stacionarna krunica je ona na kojoj je vrednost momenta koliine kretanja elektrona jednaka
celobrojnom umnoku konstante h .
L = mvr = nh , n N . (10.2)
Ova relacija je prvobitno data ad hoc. Kasnije je izvedena na osnovu talasnih svojstava
elektrona. Kruei oko jezgra na odreenoj stacionarnoj krunici elektron formira stojei talas
tako da se po obimu stacionarne krnice smeta celobrojni unmoak talasnih duina (vidi sl.
10.1).

2r = n . (10.3)
Kako je
h h
r = = . (10.4)
p mv
Iz (9.1) i (9.2) sledi
h
mvr = n = nh . (10.5)
2

Sl.10.1 de Broljev stojei talas

 10.1 BOROV MODEL ATOMA VODONIKA 133

Dakle, intezitet momenta koliine kretanja na stacionarnoj krunici je kvantovana veliina.

2. Atom emituje (apsorbuje) energiju u vidu elektromagnetskog zraenja preko fotona
energije h prlikom prelaza elektrona izmeu stacionarnih krunica m i n .
h = E m E n . (10.6)

10.2 Energija sistema elektron i vodoniku slinom jona teeg elementa

Vodoniku slian jon teeg elementa je jon, naelektrisanja jezgra + Ze , koji je Z 1 put
jonizovan tako da ima samo jedan elektron. U sluaju da je Z = 1 imamo atom atoma
vodonika. Ukupnu energiju ovakvog sistema ine kinetika energija elektrona (koji se nalazi
na n -toj stacionarnoj krunici) i potencijalna energija
Kulonovske interakcije sistema jezgro-elektron
(smatramo da jezgro miruje)
r
r vn E n = E kn + E pn . (10.7)
rn 2
me v n
+ Ze e E kn = . (10.8)
2
Z e2 1
E pn = k , k= . (10.9)
rn 4 e0

Sl.10.2 Vodoniku slian jon teeg elementa Kulonova sila ima ulogu centripetalne sile
2 2
me v n Ze
=k 2 . (10.10)
2 rn
Na osnovu I Borovog postulata
m e v n r n = nh . (10.11)
Iz (10.10) i (10.11) sledi da je
2
h
rn =
2
2 n . (10.12)
kZ e me
Za Z = 1 i n = 1 dobijamo vrednost Borovog radijusa (poluprenik prve stacionarne krunice
atoma vodonika) r1 = 0,52 1010 m .
Iz (10.10) i (10.12) dobijamo izraz za brzinu elektrona na n -toj stacionarnoj krunici
kZ e 2
vn = . (10.13)
nh
Na osnovu (10.7)-(10.9), (10.12)-(10.13) dobijamo izraz za ukupnu energiju
2 2 4 2
k me Z e 1 Z
En = 2
= 13, 6 eV 2
, 1eV = 1,6 1019 J . (10.14)
2 h2 n n
Iz (10.14) zakljuujemo da je energetski spektar ovakvog sistema diskretan, odnosno da je
energija kvantovana. Slobodan elektron ima kontinualan energetski spektar i vrednosti
energije vee od nule.
Jonizacija predstavlja transformaciju "vezanog" elektrona u "slobodan". Za atom vodonika
energija jonizacije je E j = E n (Z = 1, n = 1) = 13,6 eV .
134 10 ATOMSKA FIZIKA

hc
Iz II Borovog postulata h = h = = E m E n i (10.12) dobijamo vrednost Ridbergove

konstante koja figurie u izrazu za talasnu duinu linijskih spektara (10.1)
2 2 k 2 me Z 2 e 4
R= . (10.15)
c h3
Za atom vodonika R H = R(Z = 1) 1,1 107 m 1 .

10.3 Kvantni brojevi

Za opis energetskih stanja atoma po Borovom modelu potrebno je znati samo jednu veliinu
n koja se naziva glavni kvantni broj. U mnogo strooj kvantnoj teoriji koriste se jo tri
kvantna broja: orbitalni ( l ), magnetski ( m ) i spinski ( s ).

1. glavni kvantni broj

Sopstvene vrednosti ukupne energije koje se dobijaju kao reenja redingerove jednaine koja
opisuje stacionarna stanja jednog elektrona
2m kZ e 2
2
+ E = 0 , (10.16)
r2 h
2
r
su
2 2
Z RH h Z
En = 2
= 13,6 eV 2 , nN . (10.17)
n n
Rezultat je isti kao i rezultat Borove teorije. Glavni kvantni broj odreuje energije kvantnih
stanja.

2. orbitalni kvantni broj

Za kretanje elektrona u polju Kulonovske sile vai zakon o odranju vektora momenta
r
koliine kretanja L = const . Reenje (10.16) dovodi do toga da je intezitet momenta koliine
kretanja elektrona kvantovana veliina
L = h l (l + 1) ) . (10.18)
Orbitalni kvantni broj za dati glavni kvantni broj moe imati vrednosti l = 0,1, 2, ..., (n 1) .

3. magnetski kvantni broj

r
Kada se atom nae u spoljanjem magnetskom polju indukcije B vrednost projekcije
momenta koliine kretanja elektrona na pravac magnetskog polja moe imati samo vrednosti
odreene relacijom r
z B
L z = mh . (10.19) r
Magnetski kvantni broj za date vrednosti orbitalnog kvantnog broja Lz
moe imati vrednosti m = 0, 1, 2,K, l . r
L

e r
ve
 10.3 KVANTNI BROJEVI 135

4. spinski kvantni broj

r
Usled obrtanja oko sopstvene ose elektron poseduje i sopstveni moment koliine kretanja S .
r r
Intezitet projekcije ovog vektora na pravac spoljanjeg magnetskog polja ( B = B z ) moe
imati vrednosti odreene relacijom
S z = sh . (10.20)
Spinski kvantni broj moe imati vrednosti s = 1 2 .

Paulijev princip zabrane: Dva elektrona u atomu ne mogu biti u istom kvantnom stanju,
odnosno dva elektrona u atomu ne mogu iomati isti komplet kvantnih brojeva.

Maksimalan broj elektrona na stacionarnoj krunici reda n je N max = 2 n 2 .