Pokrivanje krovova limom

19.11.2008. | S. Kruni, J. Kruni | Limarski radovi

Krov titi objekat od atmosferskih uticaja. Sastoji se od nosive konstrukcije i

krovnog pokrivaa. Prema broju krovnih ravni krovovi mogu biti jednovodni, dvovodni i vievodni.
Zavisno od klimatskih uslova i vrste pokrivaa odreuje se i ugao nagiba krovnih ravni.

Ugao nagiba je ugao koji zaklapa linija najveeg pada krovne ravni (linija po kojoj se slivaju kapljice kie niz
krovnu ravan) i horizontalna ravan tavana. Nagibi krovnih ravni se izraavaju u stepenima ili u procentima. Nagibi
krovnih ravni kreu se u rasponu od 1% kod ravnih krovova, do 85 kod strmih krovova obloenih bitumenskom
sindrom. Lim kao krovni pokriva koristi se za krovove blagog nagiba najmanje 10, a koristi se i za vrlo strme krovne
povrine na kupolama. Na sl. 7.1 prikazan je jedan vievodni krov na kome razlikujemo osnovne elemente krovne ravni
i njihove meusobne preseke: a) sleme, b) greben, c) uvala. Najnia horizontala krovne ravni je streha. Svi elementi
krova pri pokrivanju mogu biti opiveni limom. Bez obzira na vrstu pokrivaa limom se obrauju i razni prodori kroz
krovne ravni kao to su prodori dimnjakih stubova, ventilacionih kanala, nosaa antena, krovnih prozora i bada.

Sl. 7.1 Elementi krova

Kao oslonac i osnova za privrivanje lima najee slui daana oplata ili betonska ploa. Ukoliko se lim
polae preko betonske podloge, onda pri betoniranju u betonsku masu tre ba ugraditi drvene pakne. Limovi
kao krovni pokrivai primenjuju se zbog niza prednosti: la ki su i nepropustljivi za vodu, mogu se izvesti
krovovi sa minimalnim padom po kojima se hoda bez bojazni, velika uteda na nosivim konstrukcijama i
transportnim trokovima u odno su na druge pokrivake materijale. Osim prednosti metalni krovni pokrivai
imaju i svoje ma ne. Jedna od znaajnih nedostataka su veliine dilatacija pri promeni temperature. Zbog toga se
metalni krovni pokriva mora ugraditi tako da se na svakih 10 -12 metara pokrivaa od pocinkovanog lima urade
dilatacione spojnice, kod bakarnog lima na svakih 9-10 metara, a kod cink lima na svakih 6 metara.
Sl. 7.2 Obeleavanje i spajanje tabli od lima

Tehnologija pokrivanja krova limom obuhvata fazu pripreme i fazu montae na samom objektu. Priprema se
odvija u radionicama i sastoji se od krojenja, savijanja, seenja i deliminog spajanja a montaa se sastoji
od polaganja i privrivanja krovnog pokrivaa. Krojenje je jedna od najznaajnijih i najodgovornijih
operacija. Nju izvode visokostruni radnici. Od kro jenja zavise tanost i ugradivost elemenata i racionalna
iskorienost materijala.

Na sl. 7.2 prikazana je limena tabla obeleena za krojenje i savijanje. Obeleavanje table izvreno je tako da
se prilikom savijanja mogu formirati avovi koji e obezbediti meusobnu vezu izmeu susednih tabli unutar
jednog pojasa kao i fleksibilnu vezu izmeu pojaseva. Na sl. 7.2 prikazane su faze formiranja prostog
stojeeg ava (1 i 2), stojei dvostruki av (3) i dvostruki leei av (4).

Pokrivanje krovova pocinkovanim limom

Pocinkovani lim se najee primenjuje za pokrivanje krovnih povrina zbog toga to je najeftiniji, ima
najmanju teinu i uz pravilno odravanje traje 30 do 50 godina. Debljine limenih tabli su 0,5; 0,55 i 0,60 mm.
Table dimenzija 200/100 m seku se na pola po duini ili popreko i ti delovi se dvostrukim leeim avovima
povezuju u trake. Prethodno se krovna povrina podeli u pojaseve koji su ui od limenih traka za oko 8 cm.
Traka savijena u rolnu razastire se po pojasu i prekriva ga od strehe do slemena. Podloga lima je daana
oplata prethodno obloena slojem ter - papira.

Du strehe ispod limenog pokrivaa ekserima se prikuju uske limene podlone trake iji je zadatak da spree podizanje
limenog pokrivaa pod udarima vetra, s obzirom da se povezuje sa podlonom trakom preko okapnice. Posle
razastiranja limenih traka od streha do slemena pomou krovnih limarskih kleta savijaju se rubovi (sl. 7.3). Du
rubova na odstojanju 25 - 30 cm za daanu oplatu (ili drvene pakne u betonskoj ploi) prikrivaju se dvokrake limene
pod vezice. Koristei limarski nakovanj i drveni eki savijaju se stojei dvostruki rubovi zajedno sa podvezicama i
preko susedne table spajaju u jednu celinu sa celokupnim krovnim pokrivaem, koji je tako preko podvezica prikovan i
privren za podlogu. Leei avovi susednih traka ne treba da se sutiu ve da se smiu za pola table, i da tek u
svakoj drugoj traci budu u istom pravcu.
Sl. 7.3 - Savijanje rubova

Visine savijenog lima za stojee rubove susednih traka razlikuju se za 1 cm, to znai da se lim u jednoj
traci povije za 4 cm a u drugoj za 5 cm. Stojee rubove pri strehi treba oboriti na duini 10 cm radi lakeg
oticanja vode niz okapnicu u oluk, koji se postavlja posle toga na rani je postavljene kuke koje su visinski
rasporeene tako da obezbeuju ravnomeran pad oluka ka odvodnoj cevi.

Na mestu prodora dimnjaka i ventilacija kroz krovnu ravan prekida se i limeni pokriva koji se povezuje sa
opivkom dimnjaka.

Pokrivanje krovova limom od cinka

Lim od cinka skuplji je od elinog pocinkovanog lima i osetljiviji je na temperaturne promene. Zbog te osobine
konstruktivni detalji veza moraju da budu takvi da omoguuju nesmetano irenje i skupljanje lima. Pri pokrivanju
krova primenjuje se nekoliko sistema sa, tzv. udarnim letvicama.

U pravcu pada krovne ravni limene table se spajaju leeim prevojem istim kao kod primene pocinkovanog lima.
Izmeu susednih pojaseva postavljaju se letvice dimenzija 4/4 - 4/6 cm. One su privrene ekserima za daanu
oplatu. U primeni su nemaki, francuski i belgijski sistem pokrivanja.

U francuskom i belgijskom sistemu limene podveze provuene su ispod letvica i uspravljene pored bonih strana letvi.
Podveze se previjaju preko uspravljenih ivica limova i dobija se jednostruki prevoj ili dvostruki, ako se sve jo jednom
previje. Zajedno sa previjanjem podveza i limova previja se limena traka koja pokriva udarnu letvu (sl. 7.22). Po
nemakom sistemu podveza se prikriva za gornje letve.

Sl. 7.22 - Pokrivanje krova limom od cinka

Na slemenu se postavlja letvica koja se pokriva trakom od lima kao i letva izmeu pojaseva. Osiguranje od
podizanja pri strehi vri se pomou podveza.

Pokrivanje krova bakarnim limom

Bakar je trajni reprezentativan pokriva i koristi se za monumentalne objekte. Bakar u do diru sa vazduhom
vremenom dobija zelenkastu patinu koja ga titi od dalje oksidacije.

Tehno logija i detalji veza su isti kao kod pokrivanja pocinkovanim limom. Potrebno je naglasiti da zakivci,
podveze i ostala spojna sredstva moraju da budu od bakra. Ako bi se bakar kombinovao sa cinkom stvorio
bi se izmeu ta dva metala galvanski spoj, pa bi elementi brzo propali. Bakarni lim se polae preko daane
podloge koja mora da bude ravna i bez rupa, kako se ne ravnine ne bi odraavale na povrinu pokrivaa.
Odvodne olune cevi moraju da budu od bakra.

Pokrivanje olovnim limom

Specifi ne osobine olova doprinose primeni olova na mestima gde je potrebna dugotrajnost. Laka obrada u hladnom
stanju omoguava da se olovni lim moe lako privrstiti za podlogu ime se postie otpornost prema svim vremenskim
uticajima. Olovni lim je pogodan za obla ganje otvora na krovu, prodora cevi i ventilacija i dr. Olovni lim kao krovni
pokriva garantuje trajnost koliko i materijal od koga je sagraena najtrajnija graevina.
Za privrivanje olovnih limova najee se koriste bakarni ekseri sa velikom glavom kao i bakarni i mesingani drai
i zavrtnji. Alkalije iz sveeg betona i maltera agresivno deluju na olovo pa ga treba zatiti bitumenom, ter - papirom,
plastinom folijom itd. Olovni lim se proizvodi valjanjem legure olova sa bakrom. Debljina olovnog lima je 1,4 do
2mm. S obzirom da olovo ima malu vrstou trake kojima se pokriva moraju da budu krae nego kod ostalih tvrdih
materijala. Zato duina olovne trake treba da je najvie 150 cm, i irina najvie 60cm, a debljina najvie 2mm. Za
privrivanje olovnih traka za oplatu koriste se bakarni ekseri sa velikom glavom, bakarni drai i metalni zavrtnji.

Duina pokrivnih traka od olova ne sme da pree 150cm kako ne bi dolo do nabiranja pokrivaa. Pojedine trake se
postavljaju tako da se rubovi preklapaju. Preklopi zavise od nagiba krova:

Nagib Preklop

7-10 280 mm

20 230 mm

25 170 mm

45 150 mm

preko 45 120 mm

Ovi preklopi se moraju potovati da bi se obezbedila nepropustivost. Za pokrivanje ravnog krova do 7

nagiba primenjuje se stepenasta podkonstrukcija. Duina stepenika u pravcu pada ne treba da je vea od 150cm.
Pad stepenice iznosi najmanje 2% (sl. 7.23).
Visina stepenika treba da je 50mm. irina trake treba da je najvie 60 cm. Spojevi kod ravnih krovova treba da imaju
drveni uloak da spoj ne bi bio spljoten gaenjem. Na kosim krovovima bolji su kruni spojevi, nego oni sa drvenim
ulokom.

Kruni spoj se izvodi tako to se limovi postave jedan uz drugi u visini 100 i 120mm. Vii lim se preklopi i zatvori.
Tako dobijeni spoj se po sredini presavije drvenim ekiem u obliku kruga (sl. 7.23). Leei spoj se koristi za ue
olovne trake pri pokrivanju zidova i ograda.
Sl. 7.23 - Pokrivanje krova olovnim limom

Pokrivanje krova aluminijumom

Aluminijum se sve vie koristi u graevinarstvu zbog njegovih dobrih osobina: mala tei na, velika otpornost na
koroziju, laka mehanika obrada, dug vek trajanja (preko 100 godina) itd. Prilikom izrade spojeva od aluminijuma
treba voditi rauna da ne doe do pucanja materijala na mestima prevoja. Zakivanje aluminijuma se vri zakovicama od
iste legure od koje je i lim. Ako to nije mogue koriste se legure slinog elektrohemijskog sastava.

Lemljenje delova od aluminijuma se ne vri. Metoda spajanja lepljenjem se sve vie primenjuje jer nema pada vrstoe
spojenih elemenata.

Pokrivanje krova aluminijumom se vri na sledee naine:

a) talasastim limovima,
b) presavijanjem iskrojenih delova od lima debljine 0,5 - 0,8mm,
c) lepljenjem aluminijumskih traka debljine 0,8mm,
d) primenom fural limova koji se uvruju posebnim draima.
Profilisani aluminijum limovi koriste se za oblaganje fasada, pokrivanje krovova i ureenje enterijera. Limovi su
trapezasto i sinusoidno profilisani, jednostavno se slau na noseu ko nstrukciju i meusobno povezuju, lako se
demontiraju i ponovo ugrauju (sl. 7.24).

Sl. 7.24 - Pokrivanje krova limom od aluminijuma