Meunarodna medijska konferencija * Mediji kao faktor prevencije nasilja* Sremski Karlovci, novembar 2013.

U susret meunarodnoj konferenciji

"Mediji kao faktor prevencije nasilja"

NASILJE KAO DRUTVENI FENOMEN

Nasilje je fenomen ija izuzetna kompleksnost veoma esto navodi na pojednostavljivanje.

Tako se, u definisanju nasilja, obino polazi od njegovih povrnih karakteristika. Uobiajeno
je, i u medijima najprisutnije, shvatanje nasilja kao namernog nanoenja bola, ili namernog
povreivanja druge osobe. Kako bol (povreda) koji se nasiljem nanosi moe biti fiziki,
psiholoki, ili duhovni, i nasilje se kvalifikuje kao fiziko, psihiko, ili duhovno.

Ima meutim i drugaijih shvatanja, koja nastoje da razumevanjem nasilja, kao specifinog
fenomena, omogue zauzimanje sadrajnijeg stava prema njemu. Tako ak Bijar (Jacques
Billard) kae da je nasilje: "razuzdana sila koja ugroava psihiki ili fiziki integritet da bi
dovela u opasnost ljudskost pojedinca, s ciljem dominacije ili unitenja"1. Ovaj njegov stav
prihvaen je u studiji nastaloj u okviru projekta o problemu nasilja u Francuskoj, koji je
pokrenulo francusko Ministarstvo kulture (projekat: Limpact de la violence et de la
pornographie la tlvision sur le public et les jeunes ). Za razliku od njega, Dord Gerbner
(antifaista, odlikovani padobranac u Drugom svetskom ratu; uesnik borbi na tlu
Jugoslavije; medijski analitiar i istraiva; jedan od tvoraca teorije kultivacije) smatra da je
nasilje "svaki oblik upotrebe fizike sile s orujem ili bez njega, usmerene protiv sebe ili protiv
drugoga, koji za posledicu ima ranjavanje ili smrt"2.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, nasilje predstavlja "namerno korienje fizike

snage i moi, pretnjom ili akcijom prema samome sebi, prema drugoj osobi, prema grupi ljudi
ili itavoj zajednici, to rezultira, ili bi moglo da rezultira povredom, smru, psiholokim
posledicama, nerazvijenou ili deprivacijom."3

Mada se definicije nasilja veoma razlikuju, postoji nekoliko elemenata u kojima je veina
autora saglasna. Izmeu ostalog, veina je saglasna da nasilje podrazumeva postojanje dve
strane, od kojih jedna (nasilnik) povreivanjem eli da uspostavi ili dokae svoju poziciju nad
drugom stranom (rtva), kako bi je navela na neko injenje protiv njene volje, unizila je, ili je
eliminisala kao prepreku. Nasilje podrazumeva upotrebu sile, ili pretnju upotrebom sile. U

1 Kriegel, B., (2003), La violence a la tlvision, Rapport de la Mission d 'valuation, d' analyse et de
proposition relatives aux reprsentations violentes a' la tlvision, Paris: Presses Universitaires de
France, str. 173.
2 Zgrablji Rotar, N., (2005), Mediji medijska pismenost, medijski sadraji i medijski utjecaji, izvor:

www.mediaonine.ba, uitano 11.20.2011. godine.

3 www. world health organization.com

1
Meunarodna medijska konferencija * Mediji kao faktor prevencije nasilja* Sremski Karlovci, novembar 2013.

oba sluaja, nasilje predstavlja zloupotrebu moi, koja proizilazi iz raspolaganja silom,
pozicijom, ili drugim sredstvom koje nasilniku daje posebnu mo nad rtvom.

Nasilje moe i ne mora imati za cilj sticanje materijalne, psiholoke, ili duhovne prevlasti
(ritualno nasilje, kao ponavljanje obrasca koji obezbeuje dobrobit za zajednicu), mada
najee ima. U nekim sluajevima, nasilnik nije svestan bola koji nanosi rtvi, niti je svestan
svoje pozicije nasilnika (roditelji u sistemu vaspitanja dece uz upotrebu sile), mada najee
jeste.

Nasilje je bilo bitan uslov opstanka oveka na poetku njegovog razvoja. Kasnije, ve na
stadijumu plemena, uspostavlja se odnos relativne ravnopravnosti pripadnika plemena, tako
da se model nasilnog ponaanja zadrava prevashodno prema neprijateljskim plemenima.
Odnosi moi u primitivnim plemenima se zasnivaju na moi, ali se ta mo ne manifestuje
kroz nasilje prema saplemenicima, osim u situacijama kada je njena manifestacija potrebna
za odranje/menjanje uspostavljenog sistema.

U ivotinjskom svetu, jedinke, kao i grupe/opori, imaju dva osnovna metoda preivljavanja u
uslovima kada su fiziki ugroeni: bekstvom ili borbom (slabiji, po pravilu bei od jaeg, a
relativno ravnopravni protivnici stupaju u borbu). Borba podrazumeva eliminaciju pretnje,
prvenstveno nanoenjem povreda drugoj jedinki, koja se usled toga povlai. U ivotinjskom
svetu ubistvo druge jedinke sopstvene vrste, zarad uspostavljanja pozicije (unutar opora,
nad enkama u oporu, ili nad teritorijom) je veoma retko, i veinom je nenameran rezultat
borbe. Mada je nasilje podrazumevajui nain ishrane svih mesojeda, sa prirodno
uspostavljenim lancem ishrane, ono se ne pojavljuje kao cilj, ve kao neophodan model
obezbeivanja ishrane, to je genetski/instinktivno uslovljeno, te se ne moe smatrati
nasiljem u ljudskom smislu.

Unutar ljudske vrste, nasilje zarad pribavljanja hrane je, tokom najveeg perioda razvoja
oveka, bilo neophodan elemenat u procesu obezbeivanja ishrane. Ta injenica nas, kao
bioloka bia, ini sutinski povezanim sa nasiljem. U psihosomatskom smislu to nije bez
znaaja, jer su akcije nasilja, po pravilu, praene poveanim luenjem adrenalina, to dovodi
do specifinih posledica po racionalno funkcionisanje oveka, odnosno dovodi do prevlasti
primarnih (animalnih) reakcija u odnosu na one usvojene kasnijom evolucijom. Upotreba
nasilja u funkciji ishrane je, veoma rano, stvorila obrazac drutvenog potovanja i negovanja
vetina i sposobnosti primene nasilja, kao sredstva obezbeivanja opstanka zajednice.

Mada je u veini istorijskih epoha nasilje bilo doputena praksa, ono je, tokom cele ljudske
istorije, prevashodno bilo usmereno prema takozvanim "neprijateljima", odnosno prema
"drugima". Odnosi u porodici, odnosi meu prijateljima, prema pripadnicima sopstvene
zajednice, po pravilu su bili zasnovani na udruivanju, zajednikim ciljevima i empatiji.
Nasilan odnos vlasti prema potinjenima, moe se, stoga tumaiti i kao shvatanje da ljudi na

2
Meunarodna medijska konferencija * Mediji kao faktor prevencije nasilja* Sremski Karlovci, novembar 2013.

vlasti ("ja", odnosno "mi"), predstavljaju zasebnu zajednicu u odnosu na one kojima vladaju
("drugi"), te je nasilje prema njima dozvoljeno (model Aristotelovog shvatanja robstva).

Tokom istorije, ljudi su, na razliite naine, gradili barijere prema nasilju, prevashodno u cilju
uspostavljanja sopstvene bezbednosti (promenama drutveno-politikih i ekonomskih
sistema, borbom za lina prava i slobode, ustanovljavanjem religija koje omoguavaju
prijateljski odnos i eliminaciju nasilja meu pripadnicima iste zajednice/religije), gradei
sistem legislative i etikih normi koji nasilje pretvaraju u aktivnost nedostojnu oveka.

Paralelno sa tim, unutar tih istih sistema, tokom cele istorije su se razvijala sredstva za
efikasno sprovoenje nasilja. Drutveni konsenzus o potrebi razvijanja sredstava za
sprovoenje nasilja je, do nedavno, bio neupitan, prevashodno zato to su sredstva za
nasilje prezentovana kao sredstva za odbranu zajednice i/ili pojedinca.

Tako razvoj ljudske civilizacije moemo posmatrati kao razvoj i nesumnjivo

napredovanje u osvajanju sloboda i ukidanju prava na nasilje, dok ga - sa druge
strane, moemo posmatrati kao razvoj i, (takoe nesumnjivo) napredovanje tehnikih,
tehnolokih i psiholokih sredstava za sprovoenje nasilja.

Teoretiari uvode razliita tumaenja i razliite klasifikacije nasilja4. Uobiajena savremena

podela nasilja je na: a) fiziko nasilje - namerno nanoenje telesnih ozleda, b) emocionalno ili
psihiko nasilje - verbalno ili neverbalno nanoenja ozleda neijoj psihi, v) seksualno nasilje
- specifian oblik fizikog nasilja, koji ine neeljeni seksualni kontakti, d) strukturalno nasilje
- neodgovarajue ili izostajue akcije drutva.

Za razliku od teoretiara, savremeni ovek u praksi percipira nasilje kao fiziko,

emocionalno-psiholoko, etiko-religijsko, seksualno ili politiko5. Ova podela se, sutinski,
ne zasniva ka konzistentnim naunim kriterijumima, ve na percepciji rtve, odnosno na vrsti
bola, osujeenja, tete ili povreivanja koje rtva trpi. Nasilje sa stanovita nasilnika se
razlikuje u pogledu oruja ili orua koji se koriste prema rtvi, kao i po ciljevima i metodama.
rtve mogu biti pojedinci; drutvene grupe; etnike, politike ili religijske zajednice i
organizacije, ali i drave, odnosno grupe drava/savezi. Nasilnici mogu biti pojedinci,
organizovane ili neorganizovane grupe (politike, ekonomske, etnike, religijske, navijake,
regionalne...), drave ili savezi drava. Nasilje se moe nanositi uz upotrebu oruja, koje
moe biti materijalno (tehniko-tehnoloka i ekonomska sredstva), ili nematerijalno
(psiholoka sredstva nasilja, verbalna sredstva), ili uz upotrebu ljudskog tela kao orua.

4 iek, S., (2008), O nasilju, Naklada ljevak d.o.o., Zagreb; Golubovi, Z., (2006), ovek i njegov
svet u antropolokoj perspektivi, Plato, Beograd
5 Navedena klasifikacija se koristi u nevladinim organizacijama koje se bave prevencijom nasilja, i kod

nas i u svetu (vidi: http://www.nasiljeuporodici.rs)

3
Meunarodna medijska konferencija * Mediji kao faktor prevencije nasilja* Sremski Karlovci, novembar 2013.

Samo nasilje moe biti sistematsko, to je karakteristino za dravno nasilje, kao i za najvei
procenat porodinog nasilja i nasilja prema deci, ili sporadino. Uestala primena nasilja, bilo
ono sistematsko ili sporadino, dovodi do terora nasilnika prema rtvi.

U svim dosada poznatim ljudskim zajednicama vailo je pravilo da postoje periodi

kada je nasilje doputeno, i znaajnim delom - poeljno. U toku tih perioda, od
pripadnika zajednice se oekuje i zahteva primena nasilja prema ljudima, zakljuno sa
liavanjem ivota. Ratovi, kao najkarakteristiniji takvi periodi, postaju periodi kada se
od ljudi zahteva da, zarad interesa koji se prezentuju kao interesi zajednice, napuste
dotadanji ("mirnodopski") sistem vrednosti, u kome je ljudski ivot vrednost po sebi,
i da se ponaaju mimo vaspitanjem usvojenih principa nenasilja.

Za savremenog oveka to je izoidna situacija, koja od njega zahteva da u kratkom

vremenoskom periodu postane potpuno drugaija linost. Tekoe, esto i nemogunost,
uesnika u ratovima, da se nakon rata vrate uobiajenom nainu ivota u porodici i zajednici,
to na dramatian nain dokazuju.

Zalaganje za nenasilje ima nekoliko osnovnih pravaca: a) zalaganje za nenasilno reavanje

konflikata i kriza ("pacifizacija konflikata"), b) zalaganje za nenasilno uvoenje bitnih
promena ("gandijevski nenasilan metod borbe"), v) zalaganje za nenasilnu komunikaciju kao
metod suivota izmeu subjekata koji sebe percipiraju kao bitno razliite (prihvatanje principa
bogatsva razliitosti, multietninosti, multikonfesionalnosti, zalaganje za prava manjinskih
grupa), g) nenasilje kao metod komunikacije izmeu neravnopravnih strana (odnosi izmeu
dece i razliitih vrsta autoriteta, odnos veine i manjine, odnos velikih sila prema malima,
razvijenih prema nerazvijenima)... Za sva ova zalaganja je zajedniko nastojanje da se
nasilje zameni kultivisanom komunikacijom, nezavisno od postojanja konflikata. Drugim
reima, zalaganje za nenasilje, po pravilu, nema za primarni cilj razreenje
konflikta/problema, ve nastojanje da se povodom problema/konflikta (umesto
primene nasilja) uspostavi nenasilna, kultivisana komunikacija.

Uprkos nastojanjima meunarodnih asocijacija, nacionalnih drava, nevladinih i drugih

organizacija, nasilje u savremenom svetu poprima nove metode i tehnike i postaje sve
prisutnije u naim ivotima. Bezbednost prosenog stanovnika nae planete, uprkos svim
osvojenim slobodama i pravima, nije vea nego to je bila u vremenu od pre nekoliko
vekova. Dok je bezbednost u pogledu zdravstvenog stanja, za veinu stanovnika planete
znatno poveana (to je dovelo i do poveanja prosenog ovekovog ivotnog veka), u
mnogim drugim segmentima, bezbednost je ugroena na takav nain da je bitno smanjena
mogunost individualnog odgovora na bilo koji od savremenih metoda ugroavanja. Isto vai
i za upotrebu nasilja. Individualno suprotstavljanje nasilju, kao i suprotstavljanje malih grupa
(kao to je porodica), koje je u nekim ranijim periodima bilo mogue, danas praktino nije
mogue. Nasilje je od drutvenog fenomena, postalo ozbiljan drutveni problem.

4
Meunarodna medijska konferencija * Mediji kao faktor prevencije nasilja* Sremski Karlovci, novembar 2013.

Znaajna uloga u ovom procesu oduvek je pripadala medijima, nezavisno od toga da li su

teoretiari medija toga bili svesni, ili ne.

Nasilje u medijima, uloga medija u prevenciji i promociji nasilja

Istraivanja usmerena na procenu gledalaca o tome kako nasilje prikazano u medijima deluje
na njih, veinom su potvrivala prisustvo "efekta tree osobe" ("Third- Person Effect"). Ovaj
fenomen manifestuje se kao stav znaajnog procenta ispitanika (57-71%) da nasilje u
medijima utie na poveanje nasilja u stvarnom ivotu, i da zato treba smanjiti ili zabraniti
nasilne sadraje, s tim to veina ispitanika tvrdi da scene nasilja ne deluju na njih, ali su
sigurni da "deluju na druge".6 Istraivaki problem nazvan "efektom tree osobe", u sutini je
problem priznavanja veine da "mediji deluju na ljude", s tim to malo ko eli da prizna da
mediji deluju i na njega.

injenica je da, od Valtera Benjamina do savremenih teoretiara, nije bilo ni jednog

analitiara medija, niti istraivaa, koji se nije pozabavio i delovanjem medija na drutvo,
posebno - uticajem nasilja u medijima na publiku. S druge strane, injenica je i da medijska
publika voli nasilje, o emu svedoe zarade filmova sa nasiljem, kao i sve vea popularnost
TV serijala sa eksplicitnim nasiljem. Ni jedna psiholoka, ni medijska teorija, nije dala
istraivanjima potvren odgovor na pitanje, zato je nasilje privlano za medijskog
konzumenta, niti je objanjeno zato je nasilje za veinu gledalaca privlano, kad ista
populacija, u istraivanjima, po pravilu u veini smatra da nasilje u medijima treba organiiti,
ili zabraniti.

Upravo iz takvih razloga, jedno od najzanimljivijih novijih istraivanja sprege nasilja i medija
je studija Kerin Bojl, "Mediji i nasilje: porodnjavanje rasprave (Karen Boyle "Media and
Violence Gendering the Debates"), objavljena u Sage Publications, 2005. godine. U ovoj
raspravi analizira se savremena medijska prezentacija nasilja i njen direktan i indirektan
uticaj na auditorijum. Tokom analize se obraa posebna panja na vezu izmeu frekvencije
dominantnih modela medijske prezentacije nasilja i uestalosti stvarne upotrebe, istih ili
slinih, metoda. Takoe se analizira drutveni odnos prema razliitim formama nasilja u
kontekstu dominantnih medijskih prezentacija drutveno poeljnog odnosa prema tim istim
formama.

Ovo, kao i mnoga druga istraivanja, izmeu ostalog, ukazuje na desenzibilizaciju

savremene medijske publike u odnosu na medijsko, ali i na realno nasilje, koje se dogaa
nekom drugom (izostanak empatije). Jedno od tumaenja je navikavanje publike na prisustvo
nasilja u medijima, odnosno psiholoko izmetanje realnog nasilja, koje se dogaa drugom,
u sferu virtuelnog7.

6 Kunzcik, M., Zipfel, A., (2007), Mediji i nasilje: aktualno stanje u znanosti. Medianali, 1/1, str. 1-27.
7 Boyle, K., (2005), Media and Violence Gendering the Debates, Sage Publications.

5
Meunarodna medijska konferencija * Mediji kao faktor prevencije nasilja* Sremski Karlovci, novembar 2013.

Pored medijskih teorija koje se bave uticajem medija na nasilje, postoje i jednostavni dokazi
o uticaju medija, koje je ponudila praksa. Najdirektnije dokaze nalazimo u praenju uticaja
medija na suicid, kao nasilje prema sebi.

Jedna od najranije poznatih veza izmeu medija i samoubistava potie iz 1774. godine, kada
su objavljeni Geteovi "Jadi mladog Vertera". Ubrzo nakon objavljivanja knjige (u kojoj se
glavni junak ubija posle nesrene ljubavi), pojavljuje se i mnotvo novinskih izvetaja o
mladiima koji su koristili isti metod da izvre samoubistvo. Rezultat ove pojave je bila
zabrana Geteove knjige u nekoliko zemalja.8 Istovremeno, psihologija je obogaena novim
terminom, "Verterov efekat", kojim se u strunoj literaturi oznaava oponaanje (ili kopiranje)
samoubistava9.

U naem vremenu, najpoznatiji je, svakako, sluaj knjige "Krajnji izlaz", Dereka Hamfrija
("Final Exit: The Practicalities of Self-deliverance and Assisted Suicide for the Dying", Derek
Humphry), iz 1991. godine, nakon koje je zabeleen upadljiv porast samoubistava u
Njujorku, posebno onih u kojima su korieni metodi suicida opisani u knjizi10. Objavljivanje
prevoda pod naslovom "Samoubistvo, uputstvo za upotrebu", u Francuskoj, vodilo je,
takoe, porastu broja samoubistava11. Prema Filipsu i saradnicima12, stepen publiciteta koji
dobija pria o samoubistvu direktno je povezan sa brojem samoubistava koja slede.
Sluajevi samoubistava poznatih linosti imaju posebno snaan uticaj.

Televizija, sudei po rezultatima brojnih istraivanja13, ima znaajan uticaj na samoubilako

ponaanje. Nakon ovakvih istraivanja s kraja prolog veka, u veini zemalja se, u okviru
projekata prevencije suicida, objavljuju i tampane broure, namenjene medijima, u kojima
se iznose modeli drutveno odgovornog, korektnog, izvetavanja o suicidu, koje nee
stigmatizovati rtve suicida, njihovu porodicu i prijatelje. U tim brourama se posebno
upozorava na modele informisanja koji mogu delovati podsticajno na osobe sklone
suicidnom razmiljanju. Uprkos tome, medijski kodeksi u veini zemalja ne sadre odredbe
koje se tiu naina medijske prezentacije suicida.

U pogledu medijske prezentacije nasilja, veina zemalja je prihvatila markiranje sadraja

nepogodnih za decu i maloletnike vidljivom (univerzalnom) oznakom u uglu ektrana, koja

8 Schmidtke A, Schaller S., (1998), ur. Suicide Prevention: a Holistic Approach. Dordrecht, Kluwer
Academic Publishers, 121-137.
9 Motto J. (1967), Suicide and suggestibility. Am J. of Psychiatry, 124: 252-56.

10 Mazurk PM et al, (1993), Increase of suicide by asphyxiation in New York City after the publication

of Final Exit. New England Journal of Medicine, 329: 1508-10.

11 Soubrier JP. (1984), La prvention du suicide est-elle encore possible depuis la publication

autorise dun livre intitul: Suicide Mode dEmploi Histoire, Techniques, Actualits. Bulletin de
lAcadmie Nationale de Mdecine, 168: 40-46.
12 Philips DP, Lesnya K, Paight DJ., (1992), Suicide and media. U: Maris RW, Berman AL,

Maltsberger JT, ur. Assessment and Prediction of Suicide. New York, Guilford, 499-519.
13 Wasserman D., (1984), Imitation and suicide: a re-examination of the Werther effect. American

Sociological Review, 49: 427-36.

6
Meunarodna medijska konferencija * Mediji kao faktor prevencije nasilja* Sremski Karlovci, novembar 2013.

sugerie roditeljima da odreeni sadraj nije pogodan za decu. Uprkos tome, procena je da
dete pre zavretka osnovne kole vidi izmeu 160 i 200 direktnih scena ubistva, u okviru
televizijskog programa emitovanog u terminima od pre podneva do 20 sati14.

Medisjki uticaj na odnos drutva prema nasilju, posledica je mnotva faktora, od kojih su
irokoj publici, ali i istraivaima, najuoljiviji:

prisustvo eksplicitnih scena nasilja u audiovizuelnim medijima; fotografije i detaljni

opisi scena nasilja u tampanim medijima;

frekvencija medijske prezentacije nasilja;

paralelna prezentacija eksplicitnih scena nasilja kroz razliite medijske proizvode

(filmove, muziku, blogove, knjige, stripove, kompjuterske igre) - postizanje
sinergijskog efekta koji rezultira utiskom o sveprisutnosti nasilja;

prezentacija nasilnog ponaanja kao drutveno poeljnog, uspenog i cenjenog od

strane zajednice ili odreenih drutvenih grupa;

relativizacija i/ili brisanje razlika izmeu sutinskih suprotnosti; olako i nekritiko

pribliavanje, poistoveivanje, ili zamagljivanje razlika izmeu etikih, estetskih,
filozofskih, ideolokih, politikih i drugih suprotnosti (izmeu dobra i zla, pozitivnog i
negativnog isl);

raskid veze izmeu nasilja i neetinosti; poistoveivanje ponaanja heroja i

antiheroja; brisanje razlika u njihovom odnosu prema nasilju;

olako shvatanje nasilja, njegova povrna medijska prezentacija, bez empatije prema
rtvama i bez osude nasilnika;

povlaivanje potrebi za povrnim instant-informisanjem, koje podrazumeva mnotvo

neobrazloenih informacija, koje dovode do desenzibilizacije i prezasienosti i
smanjuju razumevanje stavrnosti, a poveavaju privlanost virtuelne stvarnosti;

dominacija dramatinih sadraja u odnosu na pozitivne primere; stvaranje utiska da

samo dramatini dogaaji zasluuju panju;

posveivanje medijske panje (vremena, prostora) nasilju, uz detaljno informisanje o

nasilnicima, metodama nasilja, mestu i vremenu izvrenja nasilja, uz zanemarivanje
posledica po rtve i njihovo neposredno okruenje;

olaka stigmatizacija, upotreba stereotipa u tumaenju pojava ili procesa, upotreba

govora mrnje, netolerantnost i iskljuivosti.

14Philips DP., (1982), The impact of fictional television stories on US adult fatalities: new evidence on
the effect of the mass media on violence. American Journal of Sociology, 87: 1340-59.

7
Meunarodna medijska konferencija * Mediji kao faktor prevencije nasilja* Sremski Karlovci, novembar 2013.

Navedena razmiljanja, koja su svesno ostavljena bez zakljuka, imaju za cilj da poslue kao
podloga za dalju analizu sadanje i potencijalne uloge medija u prevenciji nasilja u naem
okruenju. Nadamo se da emo na konferenciji Mediji kao faktor prevencije nasilja, na koju
Vas pozivamo, svako od nas i svi mi - kao grupa, dati doprinos sagledavanju potencijalne
uloge medija u prevenciji nasilja. Da li i u kojoj meri, prostor bive SFRJ ima specifine
probleme sa jevnomnjenjskom percepcijom i medijskom prezentacijom nasilja, ostavljamo
kao pitanje za diskusiju na Konferenciji, gde emo - kroz razmenu iskustava i rezultata
istraivanja, biti korak blie ka objektivnom odgovoru na ova pitanja.

S potovanjem i u oekivanju naeg susreta,

Branislava Kosti

Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

"Agencija "Seldon&Kosti", Novi Sad
hariseldon3@hotmail.com
+381 63 18 44 006