habzbor 363 haditengerszeti
habzbor [~a, ~t] penuavo vino,n
h <hang s bet) h
ha 1. ako, kad(a), da, dok; abban az
esetben, ~ u sluaju da; ~ alkalom
addik/nylik ako se prui v ukae
prilika; hej, ~fiatalabb volnl! e, da
si mlai I ~ isten is gy akarja ako
bog da; korbban jttl volna
da si malo ranije doao; ~ szp id
lesz ako bude lep vreme; 2. ~
ugyan ako; s ~? pa, ako? 3. szl ~
tetszik, ~ nem bei obzira, da li mu se
svia ili ne
hab [~ja, ~ot, ~ok] 1. pena; (tojs-
bl) pena belanceta; (tejsznbl)
lag; ~ot felver praviti v izbiti penu
(od belanaca); 2. (hullm) tlas, val
habar [~t, ~jon] meati, mutiti;
tojst ~ razmesti [-etem] jaje
habar premda, mada, iako, dodue,
bud; mg ers, ~ nem jiatal on je
jo jak, mada je u godinama
habarcs [~a, ~ot, ~ok] p buka, lep,
malter, mrt
habbeton [~ja, ~t] p penuavi beton
habkff [-kvet] sv plavac [-vca],
plovuac [-ca]
habolt: msz ~ kszlk naprava/
aparat za gaenje penom, penast
ugasiva vatre, penast vatrogasni
pribor
hborgs [~a, ~t, ~ok[ 1. (nptme-
g) komeanje, rogobor, rogobora,
rogoborenje, nemir; 2. (elemek)
belnjenje
hborgat [~ott, -asson] uznemirivati
[-rujem], uznemiravati
hborg 1. {pl nptmeg) uznemiren,
uzbuen; 2. (pl tenger) uzburkan
hbortatlan [~ul] neuznemiren, neuz-
nemiravan [-vna], neuznemirivan r-
vna]
hborog [-rgott, ~jon] 1. (nptmeg)
hadillomny [~a, ~t] ratni kadar [-
H penuavac [-vca] habzsol [~t, ~j ]
komeati se; 2. (tenger) burkati se,
uzburkati/uzburkavati se, uzbujati
[-jim]; ~ni kezdett a tenger uskolebalo
se more
hbor [~ja, ~t, ~k] rat; felszabadt
~ oslobodilaki rat; imperialista ~
imperijalistiki rat; ~ eltti predrat-
ni; ~ utni posleratni; ~ba keveredik
vkivel zaratiti se s kim; ~t indt
zapoeti rat, zaratiti; ~/ visel voditi
rat
hborellenes protivratni; ~ megmoz-
duls proti vratna akcija
hbors [~at; ~an; ~abb] ratni; ~
bns ratni zloinac; ~ gyjtogat hadar I. mn ~ beszd brzorek; II. fn
potpaljiva rata; ~ jvttel ratna
odteta; ~ propaganda ratna pro-
paganda, ratno hukanje; ~ uszt
ratni huka
hborskodlik [~ott, ~jk/~jon] rato-
vati [-tujem]
habos [~at; ~an; ~abb] 1. (habz)
penuav, penav, penast; 2. (tajt-
kos, pl l) pokriven penom; 3. ~
kv bela kafa/kava sa kajmakom v
lagom v slatkim vrhnjem
habozs [~a, ~t, ~ok] (ttovzs)
kolebanje; ~ nlkl bez kolebanja
habozik [~ott, ~zk/~zon] kolebati
se, natezati[-eem] se, dvojiti, susteg-
nuti [-nem]/sustezati [-eem] se,
injati se, tenjezgati
haboz: ~ termszet ember oklevalo,
tenjezgalo
Habsburg-birodalom trt habsburka
imperija
habselyem [-selyme, -selymet, -sely-
mek] penasta svila, svilen tul
habver [~je, ~t, ~k] meajica
habziik [~ott, ~ani] peniti (se), pe-
nuiti se, penuati se
habz penuav
gumati, halapljivo
jesti [jedem] hacsak ako samo,
ukoliko; ~ lehet
ako samo moe, ukoliko moe; ~
nem ukoliko ne, manj ako; ~ ms
utastst nem kapok ukoliko ne
dobijem drugo uputstvo had [~a,
~at, ~ak] 1. rg (sereg)
vojska; 2, (hbor) rat; ~at zen
objaviti/objavljivati [-ljujem] v na-
vestiti/naveivati [-ujem] rat; ~at
visel voditi rat had- ratni, vojni
hadakoz|ik [~ott, ~zk/~zon] (tv is)
ratovati [-tujem], vojevati f-jujem],
voditi rat hadlls [~a, ~t, ~ok]
kat (tv is)
poloaj, razmetaj, pozicija
hadaprd [~ja. ~ot, ~ok] kat, trt
pitomac [-mca] nie vojne kole,
kadet
hadar [~t, ~jon] brzo govoriti
pnclos ~ oklopnica
[~j3, ~t, ~k] mgazd mlatilo
hadastyn [~ja, ~t, ~ok] rg (trf is)
stari borac [-rca], islueni vojnik,
veteran hadszat [~a, ~ot]
strategija, nauka
o voenju rata, vojna/ratna vetina
hadbr [~ja, ~t, ~k] vojni sudija/
sudac [suca]
hadbfrsg [~a, ~ot, ~ok] vojni sud
hadbiztos [~a, ~t, ~ok]vojni intendant
hadd 1. (felszlts) da; ~ halljam!
da ujem! ~ lssam! da vidim 1
2. (megengeds) neka; ~ legyen!
pa neka bude 1 ako ako ! ~ menjen!
neka ide! haddelhadd: (biz:) lesz
neked ~! bie
muke, bie svega i svaega, bie
povui i potegni! hader [-ereje,
~t] oruana sila/snaga;
~n kvli vanarmijski
hadgyakorlat [~a, ~ot, ~ok] vojna
veba, manevar [-vra] hadi
vojni, ratni hadiakadmia [~ja, ~t,
~k] vojna
akademija hadillapot [~,, ~ot,
~ok] ratno stanje
dra], lini sastav vojske, ljudstvo
hadianyag [~a, ~ot, ~ok] vojni/ratni
materijal
hadirva [-ja, ~t, rCU] ratno siroe
hadicsel [~e, ~t, ~ek] ratno lukav-
stvo
hadirem [-rme, -rmet, -rmek] ratno
odlikovanje
hadifelszerels [~e, ~t, ~ek] ratna
oprema
hadiflotta [-ja, ~t, -ik] ratna morna-
rica
hadifogoly [-foglya, -foglyot, -foglyok]
ratni zarobljenik
hadifogolytbor [~a, ~t, ~ok] za-
robljeniki logor, logor ratnih za-
robljenika
hadifogsg [~a, ~ot] (ratno) zaroblje-
nitvo
hadigazdlkods [~a, ~t] ratno gazdo-
vanje, ratna ekonomika
hadihaj [~Ja> ~t ~kl ra^ni brod;
hadihaj-ksret [~et] konvoj
hadiipar [~a, ~t] ratna industrija
hadijelents [~e, ~t, ~ek] ratni
izvetaj
hadikiktS [~je, ~t, ~k] ratna luka
hadikrhz [~a, ~at, ~ak] ratna/vojna
bolnica
hadlklcsn [~e, ~t, ~k] kzg, trt
ratni zajam
hadilbon: ~ ll vkivel biti zavaen (v
u neprijateljstvu v na ratnoj nozi) s
kim
hadilevltr [~a, ~at, ~ak] vojni arhiv
hadizvegy [~e, ~et, ~ek] ratna udo-
vica
hadirokkant [~ja, ~ot, ~ok] ratni/
vojni invalid
hadlsarc [~ot] ratni namet
hadisegly [~e, ~t, ~ek] ratna pomo
hadiszllftmny [~a, ~t, ~ok] poiljka
ratnog materijala
hadiszerencse [~je, ~t] bojna srea
haditengerszet [~e, ~et] ratna mor-
narica
haditengerszeti vojno-pomorski; ~a/ca-
dmia mornarika/vojno-pomorska
akademija
haditermels 364 Hga hgcs 365 hajdan(ban)
 haditermels [~e, ~t] kzg ratna proiz-
vodnja
haditerv [~e, ~et, ~ek] ratni plan
haditett [~e, ~et, ~ek] ratni podvig
hadititok [-titka, -titkot, -titkok] voj-
na tajna
haditrvnyszk [~e, ~et, ~ek] vojni/
ratni sud; ~ el llt staviti/stavljati
koga pred vojni/ratni sud
haditudsts [~a, ~t, ~ok] ratni
izvetaj/dopis; vesti tb s fronta
haditudst [~ja, ~t, ~k] ratni
dopisnik
hadizem [~e, ~et, ~ek] ratni pogon,
vojni zavod, vojno preduzee
hadizskmny [~a, ~t] ratni plen
hadjrat [~a, ~ot, ~ok] ratni/vojni
pohod
hadkteles [~e, ~t, ~ek] vojni obvez-
nik
hadktelezettsg [~e, ~et] vojna oba-
veza; ltalnos ~ opta/opa vojna
obaveza
hadmozdulat [~a, ~ot, ~ok] manevar
[-vra]; ~okat vgez manevrisati [-
iem]
hadmvelet* [~e, ~et, ~ek] ratna
operacija, borbena akcija
hadmveleti vojnooperativni; ~ terlet
vojnooperativno podruje
hadmvszet [~e, ~et] ratna ve-
tina
hadnagy [~a, ~ot, ~ok] porunik
hadonszik [~ott, -sszk/-sszon]
<kezvel> mahati [maem] v mla-
tati v mlatarati v lomatati rukama,
uzmahivati [-hujem] rukom, gestiku-
lirati, gestikulisati [-iem], razmahi-
vati [-hujem] (se)
hadoszlop [~a, ~ot, ~ok] vojnika
kolona
hadosztly [~a, ~ot, ~ok] divizija
hadparancs [~a, ~ot, ~ok] vojna
zapovest
hadsegd [~e, ~et, ~ek] rg autant
hadsereg [~e, ~et, ~ek] vojska, ar-
mija; (trt:) Jugoszlv Npfelszaba-
dt Hadsereg Narodnooslobodilaka
vojska, NOV; Szovjet Hadsereg Sov-
jetska armija; Vrs Hadsereg Crve-
na armija; megszll ~ okupaciona
armija/vojska; a ~ mozgstsa mo-
bilizacija vojske
hadsereg- armijski
hadsereg-fparancsnok [~a, ~ot, ~okj
vrhovni komandant vojske/armije
hadseregparancsnok [~a, ~ot, ~ok]
komandant armije
hadseregszllt [~ja, ~t, ~k] vojni
dobavlja/liferant
hadseregtbornok [~a, ~ot, ~ok] ge-
neral armije; armijski general rg
hadszntr [-tere, -teret, -terek] ra-
tite, bojite, bojno polje, poprite
ratnog dejstva, ratna pozornica
hadtp [~J a ~ot, ~ok] 1. (intz-
mny) vojna intendantura; 2. (el-
lts) vojna komora, snabdevanje
vojske/armije
hadtest [~e, ~et, ~ek] (armijski)
korpus
hadtestparancsnok [~a, ~ot, ~ok]
komandant/zapovednik (armijskog)
korpusa
hadgy [~e, ~et, ~ek] vojni/ratni
poslovi, poslovi narodne odbrane
hadgyi vojni; ~ kltsgvets vojni
budet
hadgyminiszter [~e, ~t, ~ek] mi-
nistar [-tra] vojske/rata; (aJSZSZK-
ban = Npvdelmi llamtitkr)
Dravni sekretar za narodnu od-
branu
hadgyminisztrium J4~d, ~ot] mi-
nistarstvo rata, vojno ministarstvo;
<a JSZSZK-ban = Npvdelmi l-
lamtitkrsg) Dravni sekretarijat
za narodnu odbranu
hadzenet [~e, ~et, ~ek] objava
rata
hadvezr [~e, ~t, ~ek] vojskovoa h
hadvisels [~e, ~t] voenje rata, ra-
tovanje
hadvisel zaraen; ~ llam zaraena
drava; ~ fl ratujua/zaraena
strana; ~ hatalom zaraena sila
hg [~ott, ~jon] 1. (felmegy) popeti
[-pnem] se, penjati [-njem] se;
2. (tv:) nyakra ~ vminek proerdati
v ludo potroiti to; tetpontra ~
postii [-ignem] v dostii vrhunac
Hga [At] fldr Hag
hgcs [~ja, ~t, ~k] 1. lestve tb,
hagyomnyozs [~a, ~t] jog zaveta-
lestvice tb; (ktlbl) prtene lestve, nje, savetavanje
lestvice od ueta; 2. (autn) papua hah <Tn'v kilts pl erdben) haj!
hg [~ja, ~t, ~k] fldr sedlo, klanac hahota [-ja, <t, -ik] grohot, smeh,
[-nca], prolaz
grot hahotzs [~a, ~t] smejurina,
hagy [~ott, ~jon] 1. ostaviti/ostavljati,
pustiti/putati; ~d! ostavi! pusti! grohot,
~dbkben! ne diraj ga! ~j bkben! hihot, hihotanje hahotz|ik [~ott,
daj mi mira ! ~juk ezt! ostavimo se ~zon] grohotati
toga ! ostavimo to na stranu ! ugyan [-hoem], hihotati
~jad! hajd mani! ta mani! 2. fi- haj [~a, ~at, ~ak] 1. vlasi tb, kosa;
gyelmen kvl ~ ne mariti za to, (egy szl) dlaka (kose), vlas; ~nl
ne hteti [neu] znati za to, ignorisati fogva megragad vkit doepati koga za
[-iem], ignorirati; 3. (enged) nem kosu; ~at nveszt pustiti/putati
~ja magt ne dati se; nem ~om maga- kosu; 2. (szl:) az ember ~a szla az
mat megflemlteni na dm se zastraiti gnek ll oveku se kosa die v
v zaplaiti kostrei na glavi, oveku se koa
hagyatk [~a, ~ot, ~ok] jog ostavina, jei; ~a szla sem grblt ni dlaka
(za)ostavtina; irodalmi ~ knjievna mu nije pala s glave; ~ba kap vkivel
(za)ostavtina uhvatiti v hvatati se u kotac
hagyatki jog ostavinski; ~ rendel- dohvatiti/dohvatati se; 3. (kzm:)
kezs (ostavinski) zapis; ~ trgyals hossz ~, rvid sz duga kosa, kratka
ostavinska rasprava hagyatkozik pamet
[~ott, ~zk/~zon] vkire, vmire uzdati hj [~a, ~at, ~ak] 1. salo, pretilina;
se v imati poverenja u koga u to olvasztott ~ pretop; 2. (tv:) minden
hagyjn hajde de; ez mg ~ to je jo ~jal megkent prepreden; minden ~jal
boe pomozi, ovo je jo cvee, to je jo megkent ember potuljenko hajadon I.
i kovilje, to je smilje i kovilje hagyma mn neudata; II. fn [~t,
[~ja, ~t, -ik] 1. (enni val) luk; ~val ~ok] devojka
fszerez zaluiti, zainiti/ zainjavati hajadonftt, hajadonfvel gologlav
lukom; 2. ld hagymagum hajpols [~t] nega kose hajas: ~
hagymafej [~et, ~ek] lukovica baba kosmata/kosata/kosasta
hagymagum [~ja, ~t, ~k] luk, luko- lutka hjas [~at; ~an; ~abb] mastan
vica hagymamrts [~a, ~t, ~ok] [-sna];
sos/ ~ tszta salenjak
umokac od luka hajbkol [~t, ~jon] vkinek, vki eltt
hagyms 1. (p/ tel) s lukom; ~ ros- temenati pred kim; duboko se
tlyos przolica/rosbratna s crnim
lukom; 2. (/?/ nvny) s lukovicom klanjati, temenati se, laskati kome,
govoriti ljubazne reci
hagymaszr [~at, ~ak] lukovina
hagyomny [~a, ~t, ~ok] predan je, hajcsr [~ja ~t> ~ok] goni, gonin,
obiaj, tradicija, usmena predaja
teralac f-aoca] hajcsat [~Ja> ~t.
hagyomnyos [~at; ~an] uobiajen, ~ok] ukosnica,
tradicionalan [-Ina] hagyomnyoz kopa/spona za kosu hajcsavar [~ja
[~ott, ~zon] jog za-vetati/zavetavati, ~t, ~k] igla v ealj [-ija] v gvoe
oporuiti; (vg-rendeletileg) zapisati za kovrenje/ kudravljenje kose, vikler
[-iem]/za-pisivati [-sujem], prepisati hajcslkl [~t, ~j n ] (gyermeknyelvben)
[-iem]/ prepisivati [-sujem] bujiti, pajiti, hajati [-jim] hajcsom
oporukom [~ja, ~t, ~k] pramen/up
kose
hajdan(ban) negda, nekad(a), neko, u
staro doba
hajdani 366 hajnali hajnalka 367 hajs
hajdani negdanji, nekadanji, dav-
nanji
hajdina [*ct] nv heljda
hajdsz [~e, ~t, ~ek] ukras za kosu,
ukraavanje kose
hajd [~ja, ~t, ~k] 1. trt hajduk;
2. rg (megyei) ~ upanijski pandur
ha festk [~e, ~et] boja za
ha kosu/vlasi
ha
ha
fests [~t] bojadisanje kose fs
[~Je> ~t] ealj ukosnik fonat [~a,
~ot, ~ok] pletenica, kika, kurjuk,
vitica, lokna, aporak -rka]
ha
], a p, [ j ]
hl [~J ~t> p mrea za
h [ t t frt [~je, ~t,
~k] uperak -rka], pramen,
uvojak [-jka], upa hl [J t lomljiv, stalan [-Ina]
^] k hajHthatatlansg [~a, ~ot] (jellem)
ha ha
hsz [~ott -asszon] (tv is) vmit juriti
v ii [idem] za im, jagmiti se oko
ega v za v na to; vkinek a kegyeit
-ssz dodvoravati se kome hajhulls
[~t] ispadanje/opadanje kose
hajt [~ott, ~son, ~ani] baciti, hitati
h temenati pred nekim
a hajlott [~an] savijen, kriv, grbav, zavi-
h nut; ~ ht poguren; ~ kor pozno
a kefe [~je, -it, Ak] etka za kosu
[j, , ]
kencs [~e, ~t] mast za kosu
ladoz ik [~ott, ~zk/~zon] savijati
se hajlam [~a, ~ot, ~ok] vmire,
vmihez
naklonost ka emu; naklonjenost,
sklonost za im; nastroj ka emu;
~a van a kltszethez on ima sklonosti
poeziji hajlamos [~at; ~an;
~abb] sklon,
naklonjen, nastrojen, raspoloen,
priklonit; (ksz) spreman [-mna]
hajland vmire biti raspoloen za, oran
[-rna] za, priklonit; nem ~ nije
sklon; nem vagyok ~ ezt csinlni
nisam raspoloen da to radim; ezi ~
vagyok elismerni voljan/spreman sam
da to priznam hajlandsg [a,
~ot, ~ok] naklonost,
blagovoljenje hajts [~a, ~t, ~ok]
pregib, nagib;
(fordul) zavoj; (foly) okuka;
(grblet) zavijutak [-tka]
hajlsszg [~e, ~et, ~ek] mat nagibni
ugao
hajlat [~a, ~ot, ~ok] savoj hajlk [gipka], vitak [-tka], savitljiv, pru- hajnalka [At, *ck] nv hladole
[~a, ~ot, ~ok] krov, skrovite tak [-tka], tankovijast, tankovit, Hajnalka [At] (lenynv) Danica,
hajlkony [~at; ~an; ~abb] 1. gibak tankovitak [-tka]; 2. (engedkeny) Zorka, Zorica
posluan [-na], popustljiv hajnalod|lk [~ott, ~jon] svitati
hajlkonysg [~a, ~ot] gipkost, vit- hajnalpr [~ja, ~t] rumen zore
kost hajnaltjban zorom, ranim jutrom
hajlktalan I. mn bez krova; II. fn hajnveszt: ~ szer sredstvo za rastenje
[~ja, ~t, ~ok] beskunik kose, vlaseno/kosno rastilo
hajlik [~ott, hajoljon, ~ani] 1. (gr- hajnyrs [~t, ~ok] ianje
bl) savijati se, gibati se, nagnuti [- hajnyr: ~ gp naprava/aparat za
nem] se; 2. vmi fl nadneti [- ianje
esem]/nadnositi se nada to, natku- haj [~ja, ~t, ~k] 1. brod, laa;
iti/natkuivati [-ujem] se; 3. tv atomhajts ~ nuklearni brod; csa-
~ik a j szra voljan je posluati patszllt ~ brod za prevoz trupa;
hajlt [~ott, ~son, ~ani] saviti [-ijem]/ lgprns ~ brod na vazdunom
savijati, sagnuti [-nem]/sagibati, jastuku; szemlyszllt ~ putniki
pregnuti/pregibati, gibati [- brod; a ~ befut a kiktbe brod pristaje
bljem] u luku; ~ra szll ukrcati/ukrcavati se u
hajlfthatatlan [~ul] nesavitljiv; (p/ brod/lau; ~t vzre bocst pori-nuti [-
jellem) krut, uporan [-ma], nesa- nem] brod 2. p (templom rsze)
laa, brod (crkve) hajablak [~a,
~ot, ~ok] brodsko
krutost, nesalomljivost prozore hajcs [~a, ~ot, ~ok]
hajlthat 1. savitljiv, prilagodljiv; 2. brodograditelj,
(engedkeny) popustljiv brodski tesar/tesa hajlloms
hajltjzom [-zrna, -zmot] orv mii [~a, ~t, ~ok] pristanite,
savija/pregiba brodarska stanica hajcsavar
hajltott savijen [~ja, ~t, ~ok] brodski
hajlong [~ott, ~jon, ~ani] 1. savijati vijak/propeler
se, sagibati se; 2. (pejor:) vki eltt hajcska [^.ja, -it, ^.k] laica, brodi
hajderk [-derekat] 1. (trzs) trup
broda; 2. (legszlesebb rsze) korito
broda
doba hajpts [~e, ~t] brodogradnja
hajmereszt uasan [-sna], jezovit, hajpt': ~ zem brodarska radio-
straan [-na]; ~ ltvny uasan nica
prizor hajfedlzet [~et] paluba, krov broda
hajmoss [~t] pranje kose hajfenk [-feneket] dno lae/broda
hajnal [~a, ~t, ~ok] 1. zora; (pir- hajfuvardj [~a, ~at] brodarina
kadat) osvit, svanue; ~ fel pred hajfuvarlevl [-vele, -velet, -velek]
zoru; ~ban u zoru, zorom; ~ban brodski tovarni list, brodska teret-
jr haza u sitne sate dolazi kui; nica, konosman
2. (tv:) az let ~n u zoru ivota hajflke [*ct, ^ik] brodska kabina
hajnalcsillag [~a, ~ot] csill zornjaa, hajofutff [~je, ~t, ~k] brodski ioa
danica, zvezda Venera, jutarnja hajgyr [~a, ~at, ~ak] brodogra-
zvezda dilite hajhad [~a, ~at, ~ak] kai
hajnalhasads [~a, ~t] praskozorje; ratna
~kor u praskozorje mornarica, flota
hajnali jutarnji; vall ~ mise jutrenje; hajhd [~ja, -hidat, -hidak] 1.
(karcsony eltt katolikusoknl) (folyn) pontonski most; 2.' (ki-
zornica; a kora ~ rkban u sitnim kt, stg) pristanini ponton, te.g;
asovima
 3. (tengeri hajn, szemlyszllt
hajn) mosti za ulaz u brod
hajhinta [*ja, *ct, ^.k] unasta nji-
haljka/ljuljaka
hajjrat [~a, ~ot, ~ok] plovidbena
pruga/linija/relacija
hajjavt: ~ mhely radionica za
opravku brodova, brodarska radio-
nica, brodara
hajjegy [~e, ~et, ~ek] brodarska
vozna karta, karta za vonju bro-
dom
hajkr [~a, ~t, ~ok] kvar/oteenje
broda;(hajllag> teta na brodskoj
opremi; (ru s hajllag) havari-
ja; (szlltott ru) teta na brod-
skom tovaru; ~/ szenved pretrpeti
tetu pri vonji brodom
hajkaravn [~ja, ~t, ~ok] konvoj
hajkormnyos [~a, ~t, ~ok] brodski
kormilar
hajktl [-ktele, -ktelet, -ktelek]
palamar, brodsko ue, jedek
hajktlzet [~e, ~et] oputa, uad,
uevlje takelaa
hajol [~t/hajlott, ~jcm] i. Vmi fl
nadneti [-esem]/nadnositi se nada
to; 2. l hajlik 1.; oldalra ~
nagnuti [-nem] se na stranu
hajlmpa [.ija, -it, ^k] brodarska/
brodska lampa v svetiljka
hajlegnysg [~et] brodska posada
hajmhely [~e, ~t, ~ek] brodarska
radionica
hajnapl [~)a, ~t, ~k] brodski dnev-
nik
hajorr [~a, ~ot, ~ok] pramac [-
mca]/kljun broda, prednji deo
[dela] broda, prova a j
-
hajpadl [~ja, ~t, ~k] brodski pod/
patos hajparancsnok [~a, ~ot,
~ok] za-
povednik broda, brodski zapovednik
hajpark [~}a, ~ot] flota, tonaa v
vozni park brodova, brodovlje
hajraj [~a, ~ot, ~ok] kat eskara
hajrakomny [~t] brodski tovar
hajroncs [~a, ~ot, ~ok] trupina
razbijenog broda, olupina od broda,
podrtina hajs [~a, ~t, ~ok]
brodar, laar
hajsinas 368 hajts hajts! 369 hall
hajsinas [~a, ~t, ~ok] momak na
brodu, mornarski/laarski poetnik
hajskapitny [~a, ~t, ~ok] brodski
kapetan, kapetan/zapovednik broda;
(nagy cenjrn) kapetan prekoo-
keanske/duge plovidbe
hajsszemlyzet [~et] brodska posada
hajstrsasg [~a, ~ot, ~ok] bro-
darsko drutvo/poduzee
hajtr [-tere, -teret] brodski prostor,
tovarni prostor broda, tonaa
hajtest [~et, ~ek] trupina broda bez
opreme; {kiszolglt haj) trup
broda
hajtrs [~e, ~t, ~ek] brodolom; ~t
szenved a) pretrpeti brodolom; b) tv
pretrpeti neuspeh
hajtrtt [~je, ~et, ~ek] brodolom-
nik, brodolomac [-mca]
hajtulajdonos [~t, ~ok] brodovlas-
nik, sopstvenik broda, armater
hajt [~Ja: -utat, -utak] plovidbena
pruga/linija
hajzs [~a, ~t] plovidba, brodarenje,
brodarstvo, navigacija; folyami, bel-
vzi ~ rena plovidba, reno broda-
renje; parti v pari menti ~ obalna
plovidba, plovidba uz obale v uz-
du primorja, kabotaa
hajzsi plovidben, navigacioni, bro-
darski; ~ trsasg brodarsko dru-
tvo
hajzhatatlan nebrodiv, ne podesan za
plovidbu, neplovan [-vna]
hajzhat plovan [-vna], brodiv
hajz|ik [~ott, ~zon] broditi, ploviti,
brodariti
hajpor [~a, ~t] puder za kosu
hajr (biztats) ura ! teraj!
hajrz [ik [~ott, ~zon] 1. vikati [vi-
em] ura"!; 2. tv <munkban>
raditi na juri
hajsza [~ja, -it, r&k] 1. hajka, trk(a),
jurnjava; 2. (tv:) ~t indt vki ellen
dii s dignuti [dignem] hajku na
koga
hajszl [~a/haja szla, ~t, ~ak] dlaka
(kose), vlas; (tv:) ~ hja za dlaku
fali; egy ~ hinyzott, hogy. . . za dlaku
da ...; o dlaci da . . .; ~on fgg
visiti o koncu
hajszlcs [-csve, -csvet] fiz kapilara,
kosasta cev
hajszlcsves fiz kapilaran [-rna]
hajszlcsvessg [~e, ~et]/i'z kapilar-
nost, kapilarno privlaenje, pri-
vlanost kod vlasastih sudova
hajszledny [~t, ~ek] fiz kapilarna
elija, vlasasti sud
hajszlr orv kapilarna cev/ilica, naj-
tanji krvni (v kapilarni) sudovi tb,
kapilar
hajszlkereszt [~je, ~et] <tvcsben>
vizirni krst (u durbinu)
hajszlnyi: ~ pontossggal tano na
dlaku; egy ~ra za dlaku; ~ra
pontos u dlaku taan; ~t sem enged
ni za dlaku nee da popusti
hajszlpontos [~an] u/na dlaku taan,
yrlo taan
hajszlrug [~ja, ~t, ~k] msz tanka
spiralna opruga
hajszlvkony a[~an] tanak kao dlaka
hajszrt [~J ~t] fen, aparat za
suenje kose
hajszn [~e, ~t] boja kose/vlasi
hajszol [~t, ~jon] (pejor is) goniti,
hajkati, hukati; az rletbe ~ do-
vesti [-edem]/dovoditi do ludila
hajt [~ott, ~son, ~ani] 1. (terel, ker-
get) terati, goniti; (vadat) hajkati;
~ja a marht terati v goniti stoku;
munkra ~ja az embereket terati
ljude na rad; 2. (jrmvn) voziti;
kocsit ~ terati kola; lassan ~sl vozi
lagano! 3. msz <zemben tart)
terati; a vz ~ja a malmot voda tera
mlin; a gz ~ja a gpet para tera
stroj; 4. (hajlt) trdet ~ kleknuti [-
nem]; fejet ~ pokloniti se, prikloniti
glavu; 5. (nvnyrl) pupiti;
gykeret ~ pustiti/putati v hvatati hajtszj [~a, ~at, ~ak] msz po-
koren; friss gakat ~ terati nove
izdanke; 6. (tv:) hasznot ~ doneti
[-esem]/donositi koristi; 7. (szl:)
sajt malmra ~ja a vizet terati
vodu na svoju vodenicu
hajtny [~a, ~t, ~ok] vast drezina,
kola za nadzor eleznike pruge
hajts [~a, ~t, ~ok] I. (terels)
teranje; 2. (jrmvel) vonja, voe-
nje; 3. egy ~ra kiiszik vmit ispiti na
duek v na jedan poteg; 4. (nv-
ny) pupljenje, narataj; (friss g>
izdanak [-nka]; ipraka; medd ~
jalov izdanak
hajts!: ~ igazolvny/engedly vozaka
dozvola/isprava
hajthatatlan [~ul] nesalomiv, nesa-
lomljiv, neslom(lj)iv, uporan [-rna],
nepopustljiv
hajtincs [~e, ~et, ~ek] uperak [-rka],
pramen (kose), upa, uma
hajt [~ja> ~t> ~k] teralac [-aoca];
(vadszaton) goni, hajka
hajt- msz pogonski
hajter [-ereje, ~t] msz pogonska
snaga/sila, pokretaka snaga
hajtogat [~ott, -asson] 1. (pre)savijati;
2. (ismtelget) ponavljati, terati
svoje, ne poputati; mindig ugyanazt
~ja stalno terati isto, sve isto piliti
hajtogats [~a, ~t] 1. (papr, leme-
z) savijanje; 2. (ismtelgets)
ponavljanje
hajtogat [~}a, ~t, ~k] (knyv-
ktszetben) savija
hajtka [^.ja, *it, *ck] (kabtgallron)
posuvratak [-tka], podsvitak [-tka],
suyratak; (kabtujjon) narukavlje
hajtkar [~Ja> ~t> ~ok] 1." ruica za
teranje/pokretanje; 2. msz (mo-
torban) klipnjaa
hajtkerk [-reke, -reket, -rekek] msz
pogonski toak, toak za teranje/
pokretanje, zamajac [-jca], zama-
njak, zamajni toak, pogonski kolut
hajtm [~ve, ~vet, ~vek] msz
pogonski mehanizam
hajtrd [~ja, ~at, ~ak] msz po-
gonska motka, poluga za teranje/
pokretanje
gonski/transmisioni remen v kai,
pokretaki kai, remen za pogon
haj t vadszat [~a, ~ot, ~ok] lov
s hajkom, hajka [tb birt e -ki]
hajt [~J e. ~t ~k] ukosnica
hajii: barna ~ sme, kestenast; szke
~ plav
hajvgs [~t, ~ok] ld hajnyrs
hajvggp [~e, ~et, ~ek] aparat/
maina za ianje
hajvlasztk [~a, ~ot] razdeljak
[-Ijka] ajvii
hajviselet [~e, ~et, ~ek] nain e-
ljanja, frizura
hal1 fn [~a, ~at, ~ak] riba; szrtott
~ suva/suena riba, lopar; tejes ~
mleac [-ca]; a ~ ivik riba baca
ikru; (szl:) gy l mint ~ a vzben ivi
kao bubreg u loju; fejtl bzlik a ~ s
glave riba smrdi hal8 ige [~t, ~jon]
mreti, umreti/ umirati [-rem]; hen ~
umreti od glada/gladi
hl [~t, ~jon] spavati, prenoiti; sza-
bad g alatt ^ prenoiti pod vedrim
nebom
hla [~ja, ^ct] zahvalnost, blagodar-
nost, hvala; ~ istennek! slava bogu !
rCt ad vkinek vmirt zahvaliti/zahva-
ljivati [-ljujem] (se) kome na emu
hlaads [~a, ~t] 1. zahvaljivanje,
blagodarenje; 2. vall blagodarenje
halacska [~ja, ~t, -ik] ribica, ribi,
mala riba
halad [~t, ~jn] ! napredovati [-du-
jem], odmicati [-iem]; jl ~ dobro
napredovati; a munka nem ~ rad se
ne mie sa mesta; 2. (idrl) pro-
laziti, promicati
halads [~a, ~t] 1. napredovanje;
2.. tv napredak [-etka], progres; 3.
(tanulsban) uspeh haladk [~a,
~ot, ~ok] odgoda haladktalan
[~u] neodloan [-na] haladktalanul
neodiono, bezodvlano,
bez odmaka
halad I. mn napredan i-dna], progresi-
van [-vna], naprednjaki; "> rtelmi-
sg napredna inteligencija; ~ gondot-
kods naprednjatvo; U.fn [~ja, ~t,
~k] (halad szellem szemly)
naprednjak, progresivist, progresi-vista
h haladvny [~a, ~t, ~ok] mat,
rg
progresija hlanek [~e, ~et, ^ek]
hvalospev
[tb -vovi]
hall [~a, ~>t] L smrt; (elmis)
preminue; erszakos ~nasilna smrt:
termszetes ~ prirodna smrt; n van
biti na smrti/samrti, umirati [-re].
24 Magyar rvt
szerbhoi
hallbntets 370 halszszvetkezet halaszt 371 hallgatagsg
pasti [padnem] u agoniju; ~ra gzol
smrtno pregaziti; ~ra tl osuditi na
smrt; hsi ~ hal poginuti [-nem] v
pasti na polju asti, poginuti junakom
smru; 2. tv ~ra rml
zamreti/zamirati [-rem] od straha;
~ra dolgozza magt preterano raditi,
raditi do iznemoglosti hallbntets
[~e, ~t, ~ek] smrtna
kazna
halleset [~e, ~et, ~ek] smrtni sluaj;
~re szl biztosts osiguranje za
sluaj smrti hallfej [~e, ~et,
ek] mrtvaka
glava hallflelem [-Ime, -lmet,
-lmek] smrtni
strah, strah od smrti hallhrgs
[~e, ~t, ~ek] hropac
[-pca]
hallkanyar [~a, ~t, ~ok] smrtonosni
zavoj, smrtonosna okuka v krivulja
puta hllkods [~a, ~t, ~ok]
zahvalji-
vanje
hllkod|ik [~ott, ~jk/~jon] vkinek
vmirt zahvaljivati [-ljujem] (se)
kome na neemu, blagodariti kome
na neemu
hallkzdelem [-Ime, -lmet] smrtne
muke to halllomny [~a, ~t]
riblje blago,
zaliha ribe, riblji fond hallos [~at;
~an; ~abb] 1. (hallt okoz) smrtan [-
tna]; ~ betegsg smrtna bolest; jog ~
tlet smrtna presuda/osuda, osuda na
smrt; ~ szerencstlensg ldozata lesz
smrtno nastradati; ~ veszedelem smrtna
opasnost; 2. (halllal kapcsolatos)
samrtniki, samrtni, smrtni; ~ gyn
na samrtnoj postelji; 3. tv ~ ellensg
smrtni neprijatelj; 4. (halotti): ~
csend grobna tiina; ~ verejtk/ vertk
mrtvaki/samrtniki znoj; 5. vall ~ bn
smrtni greh hallozs [~a, ~t, ~ok]
umiranje,
pomor
hallozsi: ~ arny mortalitet
hallratlt [~je, ~et, ~ek] osuen/
osuenik na smrt
hallspadt [~an] bled kao smrt
halltusa [~ja, ^it] agonija, samrtne
muke tb, borba sa smru
haland I. mn smrtan [-tna]; az ember
~ ovek je smrtan; II. fn [~Ja > ~t-
~k] smrtnik; (n) smrtnica
halandsg [~a, ~ot] smrtnost, pomor,
umiranje, mortalitet
halandzsa [~ja, -it] bla-bla, nerazum-
ljiv govor
halandzsz(llk) [~ott, ~zon] bulazniti
halntk [~a, ~ot, ~ok] slepo oko, sle-
pooica, slepoonica
halntkcsont [~ja, ~ot, ~ok] orv
slepoonjaa, slepoona kost
hls 1 fn [~a, ~t, ~ok] (alvs) noe-
nje, konaenje
hls 2 mn [~at; ~an; ~abb] 1. zahva-
lan [-Ina], blagodaran [-rna], haran
[-rna]; ~ ksznet! najlepa hvala!
2. tv ~ tma zahvalna tema; ~
munka zahvalan/blagodaran posao
halasfts [~a, ~t] poribljavanje
halast [-tava, -tavat, -tavak] ribnjak,
riblje jezero
halsz [~a, ~t, ~ok] ribar, alas
halsz- ribarski
halszs [~a, ~t] ribolov, ribarenje,
pecanje
halszat [~a, ~ot, ~ok] ribarstvo, ri-
bolovstvo; ~tal foglalkozik ribariti
halszati: ~ engedly dozvola za riba-
renje v za ulov ribe, ribarska dozvola
halszbrka [^.ja, *it, -ik] ribarska
barka
halszhaj [~Ja> ~t, ~k] ribarski brod
halszhl [~Ja> ~t, ~k] ribarska mrea obesmrtiti; ~n tette a nevt
halsz|ik [~ott, -asszon] 1. loviti
ribu, ribariti; (horgszik) pecati;
2. (tv:) a zavarosban ~ loviti u
mutnoj vodi
halszkunyh [~Ja ~t> ~^] ribarska
koliba
halszl [~t] riblja orba
halsznudrg [~ja, ~ot, ~ok] tri-
etvrt pantalone, ribarske hla -
e"
halszsas [~t, ~ok] ll orao ribolovac
halszszerszm [~(j)a, ~ot, ~ok] ri-
barski alat
halszszvetkezet [~e, ~et, ~ek] ri-
barska zadruga
halaszt [~ott, -asszon, ~ani] (pl dn- halkit [~ott, ~son, ~ani] stiati/
tst) odloiti/odlagati [-laem], od-
goditi/odgaati; (halogat) odugovla-
iti
halaszts [~a, ~t, ~ok] 1. odlaganje;
ez nem tr ~t to se ne srne odlagati; hali 1 fn [~ja, ~t, ~ok] (helyisg) hol
2. (haladk) odgoda, odlaganjej/i'ze- hall 2 ige [~ott, ~jon, ~ani] uti
tsi ~ odgoda plaanja; ~t kr
traiti odgodu/odlaganje
halaszthatatlan [~ul] neodloan [-na]
halszzskmny [~a, ~t] ulov ribe
hlatelt: ~ szvvel od srca blagodaran
[-rna], sa dubokom zahvalnou
hltlan [~ul] nezahvalan [-Ina], nebla-
godaran [-rna]; ~ munka nezahvalan
posao; ~ szerep nezahvalna uloga
hltlansg [~a, ~ot] nezahvalnost,
neblagodarnost
halbrka [-ija, ~t, ^ik] tikvara
halcsont [~J a ~t> ~ok] riblja kost;
(fzksztshez) ipovina haldokls
[~a, ~t] umiranje, agonija haldokl ik
[~ott, -koljk/-koljon, ~ani/ -kolni]
umirati [-rem], biti na samrti, boriti se
s duom, pasti [padnem] u agoniju
haldokl I. mn umirui; koji je na
samrti; II./ [~ja, ~t, ~k] samrtnik
haleledel [~e, ~t] hrana za ribu
haltel [~e, ~t, ~ek] jelo od ribe
halfeldolgoz: ~ zem tvornica za
preradu ribe
halfogs [~a, ~t, ~ok] ribolov
halgazdasg [~a, ~ot, ~ok] ribogojstvo,
ribarsko gazdinstvo halhatatlan mn
besmrtan [-tna], neumrli; ~n tesz
besmrtno se proslavio
halhatatlansg [~a, ~ot] besmrti.r-t
halikra [~t] hajvar, riblja ikra, ajvar;
(kisebb halak) mrest halina [~ja,
^t, /-k] tex valjana vuna halinacsizma
[~ja, At, -ik] izme od
valjene vune
halk [~an; ~abb] tih, neujan [-jna],
tihan, slabo ujan [-jna]; ~ hangon
tihim/laganim glasom halkabban lake
! tie ! halkan 1. tiho; 2. zene piano,
polako, tiho
24*
stiavati; ~ja a hangot priguiti/
priguavati s priguivati [-ujem]
glas
halkul [~t, ~jon] stiati/stiavati se
[ujem]; rosszul ~ vmit preuti; ~ani
sem akar rla ni da uje o njemu;
~juk! da ujemo 1 ujmo ! nagyot ~
biti nagluv/nagluh; ahogy ~om,... kao
to ujem,..., kako ujem,...; gy
tesz, mintha nem ~an pravi se
kao da ne uje; praviti se
Toa/Englez szl
halls [~a, ~t] sluh; ~ szerve organ
sluha; elveszti a ~t izgubiti sluh,
zagluhnuti [-nem]; zene ~ utn jt-
szik svirati po sluhu; j ~a van imati
dobar sluh; els ~ra po prvom
sluhu
hallat [~ott, -lsson] 1. vmilyen han-
got ~ dati/davati [dajem] glas; ~
magrl dati/davati glasa o sebi,
javiti/javljati se; 2. tv ~ja a hang-
jt javiti/javljati se; ~ja szavt rei
svoje miljenje
hallatra: flem ~ na moje ui; e sza-
vak ~ na te reci, uvi te reci
hallatlan [~ul] neuven; ~/ neuve-
no !
hallatsz|ik [~ott, -tsszk/-tsszon] uti
[uje] se; ameddig a hang ~ik dokle
glas dopire; gy ~ik uje se
halleves [~e, ~t] riblja orba/juha
hallgat [~ott, -gasson] 1. (nem szl)
utati [-tim], muati, uteti [-tim];
-gass! uti! uti! jezik za zube 1
szl: mlyen ~ mukom muati; ~
mint a csuka uti kao zaliven;
(tv:) errl ~ a krnika o tome se
uti; 2. (odafigyel, meghallgat)
sluati; eladsokat ~ sluati v po-
laziti predavanja; jogot ~ sluati
prava; matematikt ~ studirati ma-
tematiku; zent ~ sluati muziku/
glazbu; sokat ~ (p/ zent) nasluati
se; 3. ide -gass! sluaj! pazi!
hallgatag [~on] utljiv, utljiv; ~
ember utalica h, n
hallgatagsg [~a, ~ot] utljivost
hallgats 372 halottashz halottaskocsi 373 hamistatlan
hallgats [~a, ~t] 1. utanje, mucanje,
utnja, muk; ~sal mellz vmit prei
[-edem] mukom preko ega; megtri
a ~t prekinuti utnju; 2. (vminek
a hallgatsa) sluanje
hallgat [~ja, ~t, ~k] 1. (egyn)
slualac [-aoca], sluatelj: egyetemi
~ slualac univerziteta v sveuilita,
student; <n> studentkinja, studen-
tica; 2. (kszlken) slualica; 3.
(brndos magyar nta) tuna
madarska pesma
hallgatkznsg [~e, ~et] slualaka -it, -k] 1. udubina za
publika
hallgatlagos [~an] preutan [-tnaj;
~ beleegyezs preutni pristanak
hallgatlagosan utke, utke
hallgatsg [~a, ~ot] sluaoci tb,
studenti tb; slualaka publika,
auditorij, auditorijum, auditorija
hallgatzjik [~ott, ~zk/~zon] prislu-
kivati [-kujem]
hallgatva utke, utke
hallhat [~an] ujan [-jna]
hallhatsg e [~a,e ~ot] ujnost
halliszt [~J ~ t] riblje brano
hall ! halo ! alo !
hallcsont [~ot, ~ok] sluna koica
hallcs [-csve, -csvet, -csvek] (or-
vos) slualica, stetoskop, prisluki-
valo, prislukivalica; (nagyothall)
usni aparat za pojaanje zvuka/sluha
hallideg [~e, ~et, ~ek] sluni ivac,
ivac sluha
halljrat [~a, ~ot, ~ok] sluni kanal
hallkszlk [~e, ~et, ~ek] orv
prislukivalo, prislukivalica
halloms [~a, ~t, ~ok] uvenje, ka-
zivanje; ~bl ismer poznavati koga
po uvenju/kazivanju; ~bl tudja
znati po prianju
hallnyls [~a, ~t] orv sluni otvor
hallszerv [~e, ~et, ~ek] organ siuha,
sluni organ
halmaz [~a, ~t, ~ok] gomila, hrpa;
(csom pl knyv) tos
halmazllapot [~a, ~ot] agregatno
stanje
halmazelmlet [~et] teorija gomilanja
materijala, teorija mnoina/skupova
halmoz [~ott, ~zon] gomilati; (pnz-
kszletet) tezaurisati [-iem], tezauri-
rati halmozs [~a, ~t, ~ok]
gomilanje;
pnzkszlet ~a tezaurizacija
halmozds ['a, ~t] nagomilavanje
halmozdlik [~ott, ~jk/~jon] gomi-
lati se hl1 [~ja. ~t, ~k] 1.
mrea; ~ba
kerl biti ulovljen, uhvatiti se u
mreu; 2. (tv:) vkit a ~jba kert
uhvatiti koga u mreu hl 2 [~ja,
~t, ~k] l hlszoba hlflke [-je,
krevet u sobi; alkov rg; 2. haj
spavaonica na brodu, kabina za
spavanje; 3. vast odeljenje/kabina
u kolima za spavanje halogat
[~ott, -asson] odlagati [-aem],
odugovlaiti, otezati [-eem], zavla-
iti, duljiti, duljati halogats [~a,
~t, ~ok] odgaanje,
otezanje halogn vegy (elem) halogn
(elemen(a)t
[-nta]) hlhely [~e, ~et, ~ek]
mesto za
spavanje hling [~e, ~et, ~ek]
spavaa/nona
kpulja, presvlaka, presvlakua
hlkocsi [~Ja> ~t, ~k] spavaa kola,
vagon za spavanje hlkocsijegy
[~e, ~et, ~ek] karta za
spavaa kola halom [halma, halmot,
halmok] 1. hum
[-movi], humka, hrpa, pribreak
[-eka]; 2. tv ~ra dnt oboriti
hklnyi: egy ~/os(halszat> zahvata,
koliina ribe koja se mreom ujedan-
put ulovi hlszer mreast
hlszoba [~ja, ~t, <k] spavaa soba,
spavaonica, lonica; ktgyas ~
dvokrevetna spavaa soba
hltrs [~a, ~at, ~ak] suspava
hlterem [-terme, -termet, -termek]
spavaonica, dvorana za spavanje
halc-tt i, mn mrtav [-tva]; II. fn [~ja,
~at, ~ak] mrtvac; vall ~ak napja
duni dan halottas mrtvaki; ~
gy mrtvaka
postelja halottashz [~a, ~at, ~ak]
mrtvanica
halottaskocsi [~ja, ~t, ~k] mrtvaka
kola tb halottgeto' [~je, ~t, ~k]
kremato-
rij(um)
halotthamvaszts [~t, ~ok] spaljiva-
nje mrtvaca
halotthamvaszt [~ja, ~*> ~k] kre-
matorijem), spaljivalite mrtvaca
halotti smrtan [-tna], mrtvaki; ~
anyaknyv knjiga umrlih; ~ beszd
pogrebni/posmrtni govor, posmrtno
slovo; ~ bizonytvny smrtovnica,
umrlica; ~ csend smrtna tiina; ~
mise zadunica, rekvijem; ~iordaa
halottkm [~Je> ~et, ~ek] mrtvozorac
[-rca], mrtvozornik
j ranije
halottspadt [~an] samrtniki bled,
bled kao mrtvac halovny Id
halvny hlzat [~a, ~ot, ~ok] mrea;
vasti ~ elenika mrea; villamos
~ elektrina/strujna mrea hlzatos
mreast hlzsk [~Ja> ~ot, ~ok]
vrea/dak
za spavanje
halpapriks [~a, ~t, ~ok] riblji paprika
halpsttom [~a, ~ot, ~ok] riblja
pateta
halpiac [~a, ~ot, ~ok] riblja pijaca
halpikkely [~e, ~t, ~ek] krljust
halsalta [~ja, ~t, ^ik] riblja salata
halszlka [^it,a >ik] riblja kost
halszrt [~J ~t> ~k] tanja, su-
ionica za ribe
haltelepts [~e, ~t] poribljavanje
haltenyszts [~e, ~t] ribogojstvo, ga-
jenje riba
halva1 hat 01 talltk) mrtvo; ~ sz-
letett gyermek mrtvoroene [-eta] ,
halva 2 fn [-cja, ~t] (dessg) halva j krivotvoriti jelo, pie; pnzt ~
halvarus [~a, ~t, ~ok] halvadija h
halvny [~an; ~abb] J. bled; ~ arc
bledolik; 2. tv ~ remnysugr (ble-di)
zraak nade; ~ fogalmam sincs (rla)
neman ni pojma o tome halvnyt
[~ott, ~son, ~ani] initi
bledim
halvnykk bledoplavo halvnyodik
[~ott, ~jk/~jon] ble-deti [-dim]
halvnysrga bledout halvaszletett
tv {pl gondolat) mrtvoroen
halzskmny [~a, ~t, ~ok] lovina
halzsr [~ja> ~t] riblje ulje hlyog
[~{j)a, ~ot, ~ok] 1. orv mrena,
beona, navlaka; szrke ~ siva
mrea/navlaka; zld ~ zelena mre-
na/navlaka, glaukom; 2. (szl:)
mintha ~ esett volna le a szememrl
kao da mi je pala koprena s oiju
hm1 [~ja> ~ot, ~ok] . (lszerszm)
ham [-movi]; 2. (tv:) kirg a ~bl
prekardaiti, raspitoljiti se, ras-
kalaiti se hm2 [~ja, ~ot, ~ok]
(brrteg)
pokoica hamar brzo, hitre; minl
~bb to
hamarjban na brzu ruku hamarosan
uskoro, ubrzo, doskora hm fa [-ja,
~t, ~k] drepanik, vagir hamis [-^at;
~an; ~abb] 1. laan [-na], falian [-
na], falian [-na]; (tettetett)
pretvaran [-rna]; ~ alrs laan
potpis; ~ llts lana tvrdnja: ~
esk krivokletstvo; ~ tan laan
svedok, krivokletnik; ~ lanzs
lano svedoenje; ~ vd lana
optuba; 2. ~ kszer laan nakit; ~
fog vetaki/umetni zub; ~ pnz
laan novac; 3. (huncut) vragolast
hamisan 1. (csalsi szndkkal) lano;
~ jtszik varati u kartama; 2. (t-
vesen, helytelenl) krivo, neisprav-
no; ~ rtelmez krivo tumaiti; 3.
~ nekel kvariti (pe vaj ui); 4. (hun-
cutu!) vragolasto
hamist [~ott, ~son, ~ani] painiti,
patvoriti, krivotvoriti, falsifikovati [-
kujem], falsificirati; telt, italt ~
falsifikovati novac hamists [~a, ~t,
~ok] krivotvorenje, patvorenje,
falsifikovanje; a ~/ a trvny
bnteti falsifikovanje se kanjava
zakonom
hamistatlan [~ul] nepatvoren, neis-
kvaren; (termszetes) prirodan [-
dna]
hamist hangrtk hangfelvtel 375 hangslyoz
374
hamist [~ja, ~t, ~k] krivotvoritelj,
falsifikator
hamistvny [~a, ~t, ~ok] krivotvori-
na, falsifikat
hamiskrtys [~a, ~t, ~ok] varalica
h, n u kartanju v na kartama,
falpiler hamlsks [~at; ~an; ~abb]
avolast,
vragolast, prevejan
hamiskod|ik [~ott, ~jk/~jon] pre-
tvarati se hmls [~a, ~t] guljenje,
ljutenje,
Ijuenje hml|lk [~ott, ~ani] ljutiti
se, guliti
se hmor [~a, ~t, ~ok] levaonica,
pec
za taljenje metala; kovnica hmoz
[~ott, ~zon] ljutiti, guliti; almt ~
skidati ljusku, trebiti ja buku
hmrteg [~e, ~et] orv epiderm(a)
hmszvet [~e, ~et] orv epitelno tki-
vo, povrinsko tkivo koe/sluznice/
sluzokoe
hamu [~ja/hamva, ~t] pepeo [-ela];
<elgett papr, szalm) puhor;
salakos ~ zgura, troska, ljaka;
~v g izgoreti do praha i pepela;
~val betakar zapretati [-eem]; ~val
meghint napepeliti
Hamupipke [*sje, At] npr Pepeljuga
hamuszni pepeljaste boje, pepeljast
hamuszrke sur hamutart [~ja. ~t>
~k] pepeonik, pe-
peonica, pepeljara, pepeljnjaa
hamuzsr [~ja, ~t] luna so hamv
[~a, ~at, ~ak] <halott> pepeo
[-ela] hamvad [~t, ~jon] gasiti
se, trnuti
[-nem] se, pretvarati se u pepeo
hamvas [~at; ~an; ~abb] 1. (gy-
mlcs) pepeljast, pepeljav; ~ szilva
ljiva s pepeljkom; 2. tv <arc>
zdravog/cvetnog izgleda, rumenog lica
hamvassg [~a, ~ot] <gymlcsn,
pepeljak [-ljka], praak [-ka] po vou
hamvasszrke pepeljast, sinjast, sinjav
hamvaz [~ott, ~zon] pepeljaviti
hamvazszerda [^t] vall Pepelnica
Pepeljava sreda
hamvveder [-vedre, -vedret, -vedrek]
urna/sud/ara za pepeo v s pepelom
spaljenog mrtvaca hancroz|(lk) [~ott,
~zon] naganjati
se, juriti se hncs [~a, ~ot, ~ok]
lika, liko, lub
[tb -bovi] hncsktl [-tele, -telet,
-telek] liina,
planjaa handabandz|lk [~ott,
~zon] razme-
tati [-eem] se, halabuiti handzsr
[~ja, ~t, ~ok] handar hanem ali,
ama, nego, ve; nem ezt,
~ azt ne to, ve ono hang [~ja, ~ot,
~ok] 1. <emberi> glas; magas ~
visoki glas; nyjas ~ blag glas; a ~
vltozik menja se glas; bartsgos ~on
beszl govoriti u prijateljskom tonu;
nagy ~on beszl podii [-ignem] glas;
megadja a ~ot dati/davati glas; 2.
<fizikai> zvuk; a ~ sebessge brzina
zvuka; 3. nyelv glas; (zene is) ton;
emelked ~ uzlazni glas
hanga [*ija, ^t, ~k] nv crnjua
hangad I. mn merodavan [-vna],
uticajan [-jna]; II. fn [~ja, ~t> ~ k J
koji daje ton, merodavna/uticajna
linost
hangalak [~ja, ~ot] nyelv oblik glasa
hangr [~ja, ~t, ~ok] hangr, upa,
spremite, pristreak [-ka]
hangrnyalat [~a, ~ot, ~ok] nijansa
glasa/tona hangtvets [~t, ~ek]
nyelv metateza,
premetanje slova u reci hangbell 1.
akustian [-na], tonski, glasni; 2.
nyelv fonetian [-na], glasovni
hanger [-ereje, ~t] ld hangerssg 1.
hangerst [~je, ~t, ~k] (rd is)
zvunik, megafon, glasnogovornik
hangerssg [~e, ~et] 1. jaina v
volumen zvuka/glasa/tona, silina glasa;
2. zene dinamika glasa
hangerszablyoz [~ja, ~t, ~k] rd,
tv dugme [-eta] za regulisanje jaine
zvuka
hangrtk [~e, ~et, ~ek] zene vred-
nost v valer zvuka/glasa/tona
hangflvtel [~e, ~t, ~ek] zvuni
snimak, snimanje glasa, fonogram
hangfests [~e, ~t] zene nijansiranje
glasa/tona
hangfog [~ja, ~t, ~k] zene sordina,
muziki elji; ( hegedn) prigui-
va; (zongorn) demfer, prigunica koga za to; jkedvre ~ razveseliti/
hangfoszlny [~a, ~t, ~ok] isprekidan
glas, odlomak glasa
hanghordozs [~a, ~t] ton
hanghullm [~a, ~ot, ~ok] fiz, rd
zvuni talas/val
hanginger [~e, ~t, ~ek] nadraaj
zvuka, glasovni nadraaj
hangjtk [~a, ~ot, ~ok] rd radio--
drama
hangjegy [~e, ~et, ~ek] zene muzika
nota
hangjegyfzet [~e, ~et, ~ek] belenica
za note, kajdanka [rsz e -nci], note
tb
hangjegyolvass [~a, ~t] zene itanje
nota/partiture
hangkpzs [~e, ~t] nyelv obrazovanje/
formiranje glasa
hangkz [~t, ~k] zene interval
hanglejts [~e, ~t] 1. nyelv intonacija;
2. rg <hanghordozs> ton
hanglemez[~e, ~et, ~ek] gramofonska
ploa
hanglemezfelvtel [~e, ~t, ~ek] sni-
mak na gramofonskoj ploi
hanglemeztart [~ja, ~t, ~k] ormar/
spremnica za gramofonske ploe,
diskoteka, gramoteka
hangltra [~ja, ~t] zene rg skala
hangmagassg [~t] visina tona/zvuka/
glasa
hangmrs [~t, ~ek] fonometrija,
merenje jaine zvuka/glasa/tona
hangmrnk [~e, ~t, ~k] (rdi-
ban) tehniki kontrolor radioemisija,
inenjer tonalne reprodukcije; (hang-
lemezgyrban) inenjer snimanja
hangmr [~je, ~t, ~k] nyelv fono-
metar [-tra], zvukomer; orv ureaj
za ispitivanje sluha, sonometar [-
tra]
hangnem [~e, ~et, ~ek] 1. (zenem)
vrsta tona, klju, tonalnost; 2. tv
ton; ms ~ben beszl govoriti drugim
tonom; szeldebb ~ben beszl govoriti
blaim tonom
hangol [~t, ~jon] 1. zene (hangszert)
ugoditi/ugaati, uskladiti/usklai-
vati [-ujem]; zongort ~ usklaivati
glasovir; 2. vkit vmire raspoloiti
razveseljavati
hangos [~at; ~an; ~abb] glasan [-sna];
(zeng) zvuan [-na]; (zajos) bu-
an [-na]; ~ nevets grohotan [-tna]
smeh; ~an olvas itati naglas
hangosanbeszl [~je, ~t, ~k] (ksz-
lk) glasnogovornik
hangosfilm [~je, ~et, ~ek] zvuni
film, tonfilm
hangoskodik [~ott, ~jk/~jon] buati
[-im], vikati [viem], praviti graju,
initi buku
hangoztat [~ott, -tasson] naglaavati,
naglaivati [-ujem], isticati [-iem];
vkinek az rtatlansgt ~ja isticati [-
iem] v naglaavati neiju nevinost;
vminek a fontossgt ~ja
naglasiti/naglaavati vanost neega;
vminek a jelentsgt ~ja podvui [-
uem]/podvlaiti znaaj neega
hangrendszer [~e, ~t, ~ek] glasovni/
muziki sistem
hangrezgs [~e, ~t] fiz rezonancija,
treperenje v vibracija glasa/zv?''-..
hangrobbans [~a, ~t, ~ok] ,ep, fiz
supersonini tresak (vazduni prasak
pri letenju nadzvunom brzinom)
hangsebessg [~et] fiz brzina zvuka;
~nl nagyobb sebessg nadzvuna/
supersonina brzina
hangsor [~a, ~t, ~ok] zene skala,
glazbena lestvica
hangsly [~a, ~t, ~ok] naglasak [-
ska], akcen(a)t [-nta]; ~t kitesz
staviti/stavljati naglasak, akcento-
vati [-tujem]; magyaros -llyal be-
szl u govoru on zanosi malo na
maarski
hangslyeltolds [~t] nyelv pomera-
nje akcenta/naglaska
hangslyos [~at] naglaen, akcentovan,
akcentiran
hangslyoz [~ott, ~zon] 1. naglasiti/
naglaavati s naglaivati [-ujem],
hangslytalan 376 hangzatos hangzava 377 hnykoldik
r
 akcentovati [-tujem], akcentirati;
2. tv podvui [-vuemj/podvlaiti
hangslytalan nyelv, zene nenaglaen,
neakcentovan
hangszl [~a, ~at, ~ak] Id hangszalag
hangszalag [~ja> ~ot, ~ok] orv glasna
ica; ~ok rezgse treperenje glasnih
ica
hangszer [~e, -t, ~ek] muziki/
glazbeni instrumen(a)t [-nta]; fvs
~ duvaki instrumen(a)t; hros ~
gudaki instrumen(a)t; ~en jtszik
svirati na instrumentu
hangszerel [~t, ~jen] zene instrumen-
tovati [-tujem], instrumentirati
hangszerels [~e, ~t] zene instrumen-
tacija
hangszeres zene instrumentalan [-Ina];
~ zene instrumentalna muzika/
glazba
hangszerkereskeds [~e, ~t, ~ek]
prodavnica muzikih instrumenata
v muzikalija
hangszerkeresked [~je, ~t, ~k] pro-
dava muzikih instrumenata
IiangszerksztS [~je, ~t, ~k] izrai-
va muzikih instrumenata
hangszigetels [~e, ~t] izolacija glasa/
zvuka, zvuna izolacija
hangszn [~e, ~t] boja glasa/zvuka,
ton
hangsznszablyoz: rd, tv ~ gomb
dugme za regulisanje/podeavanje
boje zvuka
hangszr [~ja, ~t, ~k] zvunik,
glasnogovornik, megafon
hangfaln [~ul] bezglasan [-sna], nem,
bezvuan [-na]
hangtan [~a, ~t] 1. fiz akustika,
nauka o zvukovima; 2. nyelv fone-
tika, nauka o glasovima
hangtani 1. fiz akustian [-na], akus-
tiki; 2. nyelv fonetian [-na], fone-
tiki, fonetski
hangterjedelem [-Ime, -Imet] zene do-
met/obim/volumen/registar [-tra]/
dijapazon glasa
hangtompt [~Ja> ~t, ~k] 1. zene
(hegedn) sordina; (zongorn) pri-
guiva/priguivalo/uguiva/prigu-
nica zvuka (na klaviru); 2. (g-
pen) priguiva/ublaiva/amortiza-
tor uma
hangtlcsr [~e, ~t, ~ek] razglasni
levak, razglasnik
hangtrvny [~e, ~t, ~ek] nyelv
fonetiki zakon
hangulat [~a, ~ot, ~ok] raspoloenje,
timung, nastrojenje; j ~ban van
biti raspoloen; rossz ~ban van
biti neraspoloen; milyen ~ban van
ma? kao je danas raspoloen? el-
rontja a j ~ot kvariti dobro ras-
poloenje, przniti
hangulatkelts [~e, ~t] stvaranje
raspoloenja
hangulatos [~at; ~an; ~abb] i. (m-
sor, este) koji stvara dobro raspolo-
enje, prijatan, ugodan, veseo; 2.
ritk (szemly) dobro/veselo ras-
poloen, vedrog raspoloenja
hangutnz nyelv onomatopejski; ~
sz onomatopeja
hangvltozs [~a, ~t] orv promena
glasa, mutacija
hangverseny [~e, ~t, ~ek] koncert,
muzika priredba; ~ ad dati/davati
koncert; ~t rendez prirediti/prirei-
vati koncert
hangverseny- koncertni
hangversenyez [~ett, ~Mn] koncerto-
vati [-tujem], koncertirati, dati/
davati [dajem] koncert
hangversenylroda [~ja, ~t, rCk] kon-
certni ured/biro
hangversenykalauz [~a, ~t] koncertni
vodi
hangversenyterem [-terme, -termet,
-termek] koncertna dvorana/sala
hangvilla [^ja, >it, ~k] zene zvuna
vilica/viljuka, dijapazon
hangzs [~a, ~t, ~ok] zvuanje; rossz
~ disonanca, disonancija, disakord,
nesklad glasova
hangzs: j ~ blagozvuan [-na],
skladan [-dna], harmonian [-na]
hangzat [~a, ~ot, ~ok] zene akord,
sazvuje, suzvuje
hangzatos [~at; ~an; ~abb] tv, pejor
zvuan [-na], zvonak [-nka]; ~ jel-
szavak/szlamok zvune parole/lo-
zinke/fraze
hangzavar [~a, ~t] 1. (lrma) amor
glasova; 2. zene disharmonija, dis-
akord, kakofonija, nemelodinost
hangz|ik [~ott, -gozzk/-gozzon] 1.
zvuati [-i], zvoniti; ezjl ~ik to
dobro zvui; '2, az idzet gy ~ik citat
glasi
hangz I. mn: jl ~ zvuan [-na],
zvonak [-nka]; rosszul ~ neharmo-
nian [-na]; II. fn [~ja, ~t, ~k]
nyelv glas
hangya [-<ija, ~t, ~k] mrav
hangyaboly [~a, ~t, ~ok] mravinjak
hangyales [~t, ~k] ali mravar
hangyasav [~a, ~at] vegy mravlja
kiselina hangysz [~a, ~t, ~ok] ll
mravoder,
mravojed
hangyaszorgalm vredan ko mrav
hangyaszorgalom [-Ima, -Imat] mrav-
lja radinost
hangyatojs [~t, ~ok] mravlje jaje
hant [~ja> ~ot, ~ok] 1. (rog) gruda;
2. klt (dombocska) breuljak[-ljka];
3. klt (srhant) humak [-mka]
hant [~ott, ~son, ~ani] 1. ljutiti,
guliti; tengerit ~ guliti kukuruz, ko-
minjati; 2. (mgazd) tarlt ~ zaorati/
zaoravati strnjite/strnjiku
hntol [~t, ~jon] (srgdrt) poko-
pati/pokopavati, pobusati/pobua-
vati, pokriti [-ijem]/pokrivatibusjem
hntol [~t, ~jon] ljutiti, guiti; rizst ~
ljutiti pirina/riu
hntolt (p/ rizs) Ijuen
Hanza-vros [~t] trt hanzeatski grad
hny1 (mennyi?) koliko; ~ ves vagy?
koliko ti je godina? koliko ima
godina? ~ ra van? koliko je sati/
asova?
hny2 ige [~t, ~jon] 1. (szr) baciti/
bacati; havat ~ istiti sneg; 2. (tv:)
szikrt ~ a szeme bacati vatru/
varnice; 3. (hnys fogja el) blju- hnyinger [~e, ~t] gaenje, muka,
vati [-ujem], povraati, rigati; 4. tv
szemre ~ vkinek vmit prebacivati [-
ujem] komu to, prigovarati komu
to; 5. (trt:) kardtre ~ posei [- hnykoldik [~ott, ~jk/~jon] pre-
eem]; 6. (szl:) fittyet ~ vmire
fukati na neto, ne zarezivati [- lanul ~ik az gyban prevrtati se v
zujem] v ne pikovati [-kujem] to
hnyad [~a, ~ot, ~ok] kvota, udeo
t-ela]
hnyadn: ~ vagyunk? na emu smo?
hnyadk [~a, ~ot] bljuvotina, iz-
bljuvak [-vka]
hnyadik koji (po broju); ~ lap?
koja je to strana? koji je to list? ~a
van ma? koji je danas? hnyados
[~a, ~t, ~ok] mat kolinik,
kvocijent
hnyadszor koji put? hanyag [~ul]
aljkav, nemaran [-rna], nebriljiv,
nebrian [-na[, nehajan [-jna]; ~
ember aljkavac [-vca] hanyagsg [~a,
->ot, ~ok] aljkavost,
nemar, nemarnost, nehaj hanyagul
aljkavo, nemarno, nehajno hanyagul:
~ ltztt neuredno odeven hnyan
(szemlyekrl) koliko njih (nas,
vas); ~ rkeztetek? koliko vas je
stiglo?
hnyas koji po broju? hnys [~a,
~t, ~ok] bacanje, bljuvanje,
povraanje
hanyatls [~a, ~t, ~ok] nazadak
[-zatka], nazadovanje, opadanje;
~nak indul poeti nazadovati v
opadati
hanyatl|lk [~ott, ~ani] nazadovati
[-dujem], opadati hnyatott: ~ lete
van nesreeno iveti
[-vim]
hanyatt naleake, naleice, naleke,
poleuke; ~ esik pasti natrake/
nauznak v na lea; ~ fekszik leati na
leima v naleake hanyat-homlok
(p/ menekl) na vrat na nos, navrat-
nanos, sunovratice hnyaveti 1.
(nyegle) razmetljiv; (henceg)
hvalisav, hvastav; 2. Id hanyag
hnyfle koliko vrsta; ~ mdon na
kolika naina
nadraaj povraanja; ~em van bljuje
mi se, muka mi je, riga mi se; ~/
kaptam meni se uzmutilo
vrtati [-rem] se, koprcati se; lmat-
bacakati se od besanice (u krevetu)
hny 378 harci harcias 379 hrmas
hny [~ja, ~t, ~k] bny odgrtite,
hrpite
linyd|ik [~ott, ~jk/-jon] 1. <vmely
trgy) biti bacan ovamo-onamo; 2.
(bolyong) lutati
hnyszor koliko puta
hnyszoros kolikostruk
hnytatszer [~e, ~t, ~ek] sredstvo/
lek za povraanje
hpog [~ott, ~jon] <kacsa> gakati
[gaem]
harcsol [~t, ~jon] <pnzt> gumati
harag [~ja, ~ot, ~ok] gnev, ljutnja,
zavada, ljutina; ~ban van vkivel
biti u zavadi s kime; ~ra gerjeszt
razljutiti/razljuivati [-ujem]; ~ra
lobban usplamteti [-tim] od ljutine,
razgavati se, preestiti se; ~ot tart
zlopamtiti
haragt [~ott, ~son, ~ani] jediti,
srditi, gneviti
haragos [~at; ~an; ~abb] gnevan [-
vna], srdit, ljutit, jedit, zlosrdan [-
dna]; ~ arcot vg nastriti se,
nakostreiti se, namrgoditi se, na-
mrtiti se, naburiti se, puiti se
haragsz|ik [-gudott, -gudjk/-gudjon,
-gudni] ljutiti se, srditi se, jediti se,
gneviti se
haragtarts [~a, ~t] zlopamenje,
zavada
haragtart: ~ ember zlopamtilo
harag: hirtelen ~ naprasan [-sna],
naprasit, plahovit, prek, prgav, jed-
Ijiv
haramia [~ja, ~t, rCk] haramija,
razbojnik
hraml|ik [~ott, -moljk] vkire pri-
pasti [-adne]/pripadati kome, svaliti
se na koga; a felelssg rem ~ o t t
o d g o v o r n o s t j e p a l a n a mene
harang [~ja. ~ot, ~ok] zvono; ~
alak zvonast; flreveri a ~ot zvoniti
na uzbunu harangjtk [~a, ~ot]
melodino
zvonjenje, sviranje zvona haranglb
[~a, ~at, ~ak] (faptmny) skele
od zvona harangnyelv [~et] bat [tb
-tovi], klatno (u zvona), zveak [-
ka]
harangocska [~ja, ~t, -ik] malo
zvono
harangoz [~ott, ~zon] zvoniti
harangoz [~j a ~*> ~k] vall zvonar
harangnt [~Je> ~t, ~k] zvonolivac [-
vca]
harangsz [~t] zvonjenje, zvuk zvona
harangtorony [-tornya, -tornyot, -tor-
nyok] zvonara, zvonik
harangvirg [~(j)a, ~ot, ~ok] nv
zvonce [-eta], zvoni
harangzgs [~t] zvonjava
harnt popreko, proprgno, upopreko
harnt- poprean [-na]
harntcskos popreno prugast
harap [~ott, ~jon] 1. gristi [-izem],
ujedati; 2. vmit (eszik) jesti [jedem];
~ egyet mezetiti
haraps [~a, ~t, ~ok] 1. ujed; *
helye grizotina; 2. (falat) meze [-
eta]
harapdl [~t, ~jon] grickati, griskati
harapnival [~Ja ~t] biz (falat) za-
logaj; nincs semmi ~ja nema ta
da jede, nema ni zalogaja
harapfog [~ja, ~t, ~k] kleta tb,
klete tb; ~val megfog ukletiti/
ukleivati [-ujem]
haraps [~at; ~an; ~abb] 1. (llat)
zao [zla]; ~ kutya ujedljiv pas; 2.
tv zajedljiv, jedak [jetka] dandr-
ljiv, zagriljiv, pakostan [-sna]
har aszt [~ ja, ~ ot, ~ok] suanj [-
nja], suvo/suho lie; (kzrn:) nem
zrg a ~,ha a szl nem fjja ne
govori svet (za)badava/uzalud, nema
dima bez vatre, nije to bez neke
harc [~a, ~ot, ~ok] 1. (csata) boj,
megdan; 2. (kzdelem) borba; np-
felszabadt ~ narodnooslobodilaka hrem [~e, ~et, ~ek] harem
borba; sorsdnt odsudna borba;
vdekez ~ odbrambena borba; ~ban
ll vkivel voditi borbu s kime; ~ban
ll zaraen; ~ot kezd zametnuti boj
harcszat [~a, ~ot] taktika, ratna
vetina, nain voenja rata
harcedzett borbom prekaljen/oelien,
na borbu dobro sviknut
harcgz [~t, ~ok] kat bojni otrov
harci (u)bojni, ratni, borbeni, borni;
kat ~ llomny bojni sastav; ~ dat
davorija; ~ erk borbene snage;~
feladat borbeni/bojni zadatak; ~
kszsg borbenost; kat ~ kszltsg
borbena gotovost
harcias [~at; ~an; ~abb] borben,
ratoboran [-rna]
harciassg [~a, ~ot] borbenost
harckpessg [~e, ~et] borbena spo-
sobnost
harckptelen nesposoban za borbu
harckszsg [~e, ~et] borbena goto-
vost
harckocsi [~ja, ~t, ~k] kat borna
kola tb, tenk, tank
harckocsirok [-rkot, -rkok] kat
protivtenkovski rov
harckocsiz [~ja, ~t, ~k] kat tankist,
tankista h, tenkist, tenkista h
harcmezei [~t, ~k] bojno polje, bo-
jite
harcmd [~ja, ~ot] vid/nain borbe
harcmozulat [~a, ~ot, ~ok] kat
bojni/ratni pokret
harcol [~t, ~jon] (csatzik) biti
[bijem] se; (hadat visel) ratovati [-
tujem]; (kzd) boriti se; kzs
gyrt ~ boriti se za zajedniku
stvar
harcol mn ratujui
harcos I. mn borben; II. fn [~a, ~t,
~ok] ratnik, borac [-rca], pobornik;
reg ~ stari borac
harcostrs [~a, ~at, ~ak] saborac [-
rca], suborac [-rca]
harctr [-tere, -teret, -terek] kat bojno
polje, bojite, ratite, borite, front
harctri ratni; ~ szolglat ratna/rat-
nika sluba, sluba na frontu
harcsa [-cja, *it, rik] som
hremhlgy [~e, ~et, ~ek] haremska
robinja
harfa [-Cja, -it, Zk] harfa
hrfamvsz [~e, ~t, ~ek] harfist,
harfista h, harfa
hrfamvszn [~je, ~t, ~k] har-
fistica, harfistkinja, harfaica
hrfz|ik [~ott, ~zon] svirati na
harfi, udarati u harfu
harisnya [^,ja, -a, ^,k] arapa; kttt
~ pletena arapa, arapa na po-
plet; rvid ~ kratka arapa; (zokni)
sokna
harisnyafej [~et, ~ek] priglavak [-
vka], naglavak [-vka]
harisnyagyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/
tvornica arapa
harisnykot^ I. mn: ~ gp maina za
pletenje arapa, pletaa maina za
arape; ~ munks pleta arapa,
arapar; II. fn [~je, ~t, ~k] pod-
veza, podvezica
harisnyanadrg [~ja, ~ot, ~ok] ara-
pe-gaice
harisnyatart [~Ja ~t, ~k] 1. ld
harisnyakt II.; 2. (zoknitart)
dra za arape
hrt [~ott, ~son, ~ani] 1. (fleg sp)
(tst, szrst, kapura lvst) ot-
kloniti/otklanjati, odbiti [-ijem]/
odbijati, doekati/doekivati [-ku-
jem]; 2. vkire vmit svaliti/svaljivati
[-ljujem] to na nekoga; msra ~ja
a hibt svaliti krivnju/krivicu na
drugoga
harkly [~a, ~t, ~ok] detao [-tla],
detli
harmad [~a, ~ot, ~ok] treina, trei
deo [dela]
harmadfok treeg stepena; mat ~
egyenlet jednaina treeg stepena
harmadik I. trei; ~ osztly tanul
uenik (lny) uenica treeg raz-
reda; treak; (lny) treakinja; ~
szemly trea osoba, tree lice; II. ~a
trei dan u mesecu; e hnap ~n
treega ovog meseca
harmadikos [~a, ~t, ~ok] ld harmadik
osztly tanul
harmadrang trecerazredan [-dna]
harmadrsz [~e, ~t, ~ek] trei deo
harmadszor 1. (harmadik alkalom-
mal) trei put; 2. (felsorolsban)
tree
hrman (frfiak) trojica; (vegyesen
frfiak, nk) troje; (hrmasban)
utroje
hrmas I. mn (hromszoros) trojak,
trostruk; ~ ikrek trojci [tb, birt e
-jaka], trojanci [tb, birt e -naka];
(lenyok) trojanke [tb birt e -naka];
II. fn [~a, ~t, ~ok] (szm; 3-as
hrmashangzat 380 hromszglet hromszgtan 381 hasmens
 szmmal jellt) trojka; isk ~t kapott
fldrajzbl dobio je trojku iz zem-
ljopisa; III. hat ~ban utroje; ~val
po troje
hrmashangzat [~a, ~ot, ~ok] zene
trozvuk
hrmasszably [~t] mat trojno pravilo
hrmasugrs [~t] sp troskok
harmat [~a, ~ot] rosa; reggeli ~
rosata
harmatcsepp [~et, ~ek] rosna kap
harmatfi [-fvet] nv muhoiovka,
rosulja
harmatos [~at; ~an; ~abb] 1. rosan [-
sna], oroen; ~ lesz ld harmatoso-
dik; 2. tv (pl arc> sve kao rosa
harmatosodlik [~ott, ~jk/~jon] rositi
se, kvasiti se od rose, orositi/oroa-
vati se, okvasiti se rosom
harmatozik [~ott, ~zon] rositi, po-
rositi/poraati, orositi/oroavati
harminc [~at] trideset
harmincadik trideseti
harmincas I. mn:a ~ vek tridesete go-
dine; a ~ szm szoba soba broj
trideset; II. fn [~a, ~t, ~ok] <har- I
mincves egyn) tridesetogodinjak ]
harmincegy trideset (i) jedan
harmincves I. mn trideset godina star,
-tridesetogodinji; II. fn [~e, ~t,
~ek] <egyn) tridesetogodinjak
harmnia [~jaj~t] 1. zene harmoni-
nost, harmonija, skladnost; 2.
(egyetrts) sloga, sagiasnost
harmonika [~ja, At, Ak] harmonika
harmoniks [~a, ~t, -*ok] harmonika,
svira na harmonici
harmonikzjik [~ott, ~zon] svirati na
harmonici
harmonikus [~at; ~an; ~abb; har-
monian [-na]; skladan [-dna],
sloan f-na]
harmnium [~a, ~ot, ~ok] zene har-
monij(um)
harmonizl [~t, ~jon] (zene is) har-
monizovati [-zujem], harmonisati [-
iem], harmonizirati, uskladiti/
usklaivati [-ujem], dovesti [-edem]
u sklad
hrom [hrmat] tri; ~ rszre oszt
rastrojiti
hromg trokrak
hromgyas s tri kreveta, trokre-
vetni
hroml sa tri otrice
hromemeletes trospratan [-tna], tro-
katan [-tna]; ~ hz trospratna/
trokatna kua, trospratnica, trokat-
nica
hromves trogodinji; ~ fi treak
hromfzis vi// trofazan [-zna]
hromfle [~t] trojak
hromhasbos: ~ cikk lanak od tri
stupca
hromhavi tromesean [-na]
hromhetes od tri nedelje/sedmice
hromheti tronedeljan [-ljna], tro-
sedmian [-na]
hromhnapi ld hromhavi
hromhnapos od tri meseca
hromjegy: ~ szm trocifrena brojka,
trolan/trocifren broj
hromnapos od tri dana
hromnegyed tri etvrtine, tri etvrti;
~ ra mlva kroz v za tri etvrti sata,
kroz v za etrdeset i pet minuta; ~ t
etiri sata i etrdeset i pet minuta,
petnaest do pet
hromnegyedes: <kabt> trietvrt
duine; zene ~ tem troetvrtinski
takt
hromnyelv trojezian [-na]
hromoldal: mat ~ hasb trostrana
prizma
hromszz [~at] tri stotine, trista
hromszn trobojan [-jna]
hromszobs trosoban [-bna]
hromszor tri put; ~ eszik napjban
tri put na dan jesti, trouditi
hromszoros [~an] trostruk
hromszg [~e, ~et, ~ek] mat trougao
[-gla], trokut; derkszg ~ pravo-
uglasti/pravougli trougao; ~ alapja
osnovica trokuta; ~ bels szge
unutranji kut trokuta
hromszgei [~t, ~}en]geod trianguli-
rati, triangulisati [-iem], meriti
zemljite sistemom trokuta, preme-
ravati trigonometrijski
hromszgelsh^eod ~ pont triangula-
ciona taka
hromszglet trouglast
hromszSgtan [~a, ~t] mat trigono-
metrija hromszg trokutan [-tna],
trougao
[-ga]
hromszgvonalz [Ha, ~t, -~k] trou-
gaonik
hrs [~a, "at, -ak] lipa
hrs- Ilp.jv
harsn [t, ~jon] jeknuti [-nem]/
jektati [-kem], zaoriti se
harsny [~at; ~an; ~abb] gromak [-
mka], zvuan [-na], zvonak [-nka]
~ hangon gromkim -glasom
hrsfa [^ja, At, ~',V] L lipa; 2. (rnint
faanyag) lipov;" ;
hrsfa- lipov
hrsfaerd [~je, ~t; ~k] iipova uma,
lipik, lipovica, lipnica
hrsfatea [^it] aj od lipe, lipov aj
hrsmz [~et] lipov med, med od
lipe, lipovac [-vca]
harsog [~ott, ~jon] (tv i?) oriti se,
odjekivati [-kujem]
harsona [~ja, ^rt, ^.k] zene truba
hrtya [*cja, At, ~k] opna, membranaj
kouljica; <tojs> tena
hrtys opnast; ~ lemez opriasta ploa
hrtysszrnyak fn [tb ~at] ll opno-
krilci tb
hrul [~t, ~jon] - W pripasti [-ad-
nem]/pripadati kom,, svaliti se na
koga, pasti u deo komu; bartomra
~t a feladat mome prijatelju je pao u
deo zadatak
has [~a, -at, ~ak] 1. trbuh; ~ra
esik/vgdik pasti [padnem] ni-
ice; 2. tv ~bl beszl govoriti ne-
pripravan [-vna], rei nasumce/
iznebuha; gny, pejor ~ra esik/
vgdik vki el't pa?ii potrbuke pred
kim
has- trbuni
hasb [^ja* -ot, ~okj I, <fa) epa-
nica; 2. mat, fiz prizma: 3,' >TJ!>md
stupac [-pca], palta, if [tb -tovi];
4. (jsg, folyirat> stuac [stup
ca], stupac [-pca]
hasad [~t, ~jon] 1. prsnuti, rasprs-
nuti [-nem] se,"cepati se, kiat; se;
<k> puknuti [-nem]/pucati, prs-
nuti; 2. (szvet)" epa ti se; 3. (fiz:)
az atommag ~ epa se atomsko jezgro;
4. klt ~ a hajnal zora puca v grane,
zori
hasads [~a, ~t, ~ok] 1. <folyamat>
pucanje, cepanje; a k ~ prsnue
kamena; 2. a szvet ~a cepanje
tkanine: 3. (fiz:) az atommag ~a
cepanj';/r3sbijanje/fisija atomskog
jezgra; 4. <mint eredmny) puko-
tina, rascep, raskolina; (szvetben)
rasceplina, cepotina, poderotina; 5.
(klt:) a hajnal ~a svanue, sva-
nutak'[-tka]; 6. (tv, fii:) lelki ~
duevni rascep
hasadk f~ja, ~ot, ~ok] pukotina,
rascep, raskolina, raspuklina, ras-
pukiotina, raspuklo mesto
hasad fiz cepljiv
hasadkpessg [~e, ~et]//zcepljivost
hasal [~t, ~|on] leati [-im] potr-
buke
hasas [~at; ~an; ~abb] 1. <pocakos>
trbuat, trbuast; 2. (vemhes, llat-
rl) skotna; <koca> suprasna; <ku-
tya> sutena; (macska) sumacna
hasbeszd [~et] ventrilokvija, trbu-
hozborstvo, govor(enje) iz trbuha
hasbeszl fn [~je, ~t, ~k] ventri-
lokvista h, trbuhozborac [-rca]
hascsikars [~a, ~t, ~ok] zavijanje/
gr u trbuhu; griza
hasfjs [~a, ~t, ~-ok] trbobolja,
bolovi u trbuhu
hashajt [~ja, ~t, ~k] orv <szer)
sredstvo/iek za ienje stomaka,
istilo, lek za probavu, purgativ;
~ vesz be proistiti/proiavati se
hashrtya [Ajs., At] orv trbuna mara-
mica/opna, trbunica, potrbuica,
potrbuina
hashrtyagyullads [~a, ~t] zapa-
Ijenje trbune maramice, upala trbu-
ne opne
hast ~ott, ~son, ~ani] cepati, kidati,
derati [-rem], parati
hasfrik [~a, ~ot, ~ok] prorez, rastri
hasizom [izma, -izmot, -izmok] orv
trbuni mii
haskt f~je, ~t, ~k] trbuni opasa
hasnsnt potrbuke, potrbuice
hasmens [-e, ~t] orv proliv, otvor
hasnyl 382 haszon haszonbr 383 hatalomvgy
hasnyl [~a, ~at] orv guterani sok
hasnylmirigy [~e, ~et, ~ek] orv
lezda guteraa, podeludnjaa, hastfusz [~a, ~t] orv trbuni tifus
trbuna lezda, pankreas
hasogat [~ott, -asson] 1. <ft> cep-
kati; 2. {fjdalom) sevati; ~ a
fejem eva mi u glavi; ~ a htam
eva mi u leima
ha8ogats [~a, ~t,. ~ok] 1. (pl f)
cepkanje; 2. v (fjdalom) sevotina
hasonit [~ott, ~son, ~ani] prilagoditi/
prilagoivati [-ujem], asimilirati,
asimilovati [-lujem]
hasonlat [~a, ~ot, ~ok] uporedba; a ~
sntt uporedba hramlje
hasonlatos [~at; ~an; ~abb] vkihez,
vmihez slian [-na] komu, emu,
nalik na koga, na to
hasonlatossg [~a, ~ot, ~ok] slinost
hasonlt [~ott, ~son, ~ani] 1. vmit
vmihez uporediti/uporeivati [-u-
jem] to s ime; 2. vkihez, vkire
liiti, nalikovati [-kujem], umetnuti
[-nem] se na koga; uvri [-rgnem] se,
uvrgnuti [-nem] se u v na koga; biti
slian [-na] komu; apjra ~ nalik
n a o c a , um e t n uo se na oc a ,
uvrgnuo se u oca
hasonlfthatatlan neuporediv
hasonl [~an] (vkihez, vmihez) slian
[-na] (komu, emu), nalik (na koga,
na to), nalian [-na] (na koga,
na to v komu, emu); ~ gondolko-
ds slinoga miljenja; hozz ~
njemu slian/ravan [-vna], takmen;
nincs^ hozz ~ nema mu ravna
hasonlan, hasonlkppen slino, isto
tako
hasonlsg [~a, ~ot, ~ok] slinost
hasonms [~a, ~t, ~ok] 1. (kpms)
slika i prilika, dvojnik, sebevid; 2.
(msolat) kopija, h faksimil, tana
reprodukcija
hasonnem istorodan [-dna]
hasonnev rg jednoimen; ~ ember
jednoimenik
hasonszr biz (pejor is) istovrstan [-
sna], iste sorte
hasonul [~t, ~jon] prilagoditi/pri-
lagoavati se, asimilovati [-lujem]
se, asimilirati se
hasonuls [~a, ~t, ~ok] (nyelv is)
jednaenje, asimilacija
vminek koristiti se im; hasznot hajt
hasreg [~e, ~et] orv trbuna duplja/
upljina
hasznl [~t, ~jon] 1. vmit vmire
upotrebiti/upotrebljavati; tollat ~
sluiti se perom; 2. vmi vkinek (hasz-
nra van, segt) koristiti, pomagati
[-aem] komu, pruditi kome; vmi
~t neki neto mu je pomoglo; nem
~t nije koristilo; mit sem ~ (nema)
nikakve fajde, nije fajde
hasznlat [~a, ~ot] upotreba; vminek
a tlzott ~a preterana upotreba
ega; ~ba vesz upotrebiti/upotreb-
ljavati [-ljujem], staviti/stavljati v
uzeti [uzmem]/uzimati u upotrebu;
kimegy a ~bl izai [-aem]/izlaziti
iz upotrebe; ~on kvl izvan upotre-
be
hasznlati: ~ cikk predmet/artikal
iroke potronje;j~ utasts uputstvo/
uputa za upotrebu, naputak [-tka]
hasznlatlan [~ul] neupotrebljen
hasznlatos [~at; ~an; ~abb] upo-
trebljiv, uobiajen, opte primljen,
u upotrebi; ~ kifejezsek uobiajeni
izrazi; ez szles krben ~ to se upo-
trebljava iroko
hasznlhatatlan [~ul] neupotrebljiv,
neupotrebiv
hasznlhat [~an] upotrebljiv, upo-
trebiv
hasznlt [~an] upotrebljen; (viselt)
iznoen; ~ ruhk polovne haljine
hasznavehetetlen neupotrebljiv, ne-
upotrebiv
hasznos [~at; ~an; ~abb] koristan [-
sna], probitaan [-na], prudan [-
dna]
hasznosan korisno, probitano
hasznost [~ott, ~son, ~ani] 1. (ki-
hasznl) iskoristiti/iskoriavati s
iskoriivati [-ujem]; 2. (elad)
unoviti
haszon {haszna, hasznot, hasznok] 1.
korist, ar, fajda; hasznra van vkinek
koristiti kome, biti od koristi kome;
~ nlkli beskoristan [-sna]; mi
haszna? koja fajda? nagy hasznra
van neki on mu je od velike koristi,
on njemu mnogo valja; hasznt veszi
-hat, -het moi [mogu]; nem adhatok
sluiti na korist, donositi korist;
hasznot hajt koristonosan [-sna],
unosan [-sna], koristan [-sna], pro-
bitaan [-na]; hasznot hz vmibl
izvui [-uem]/izvlaiti korist iz
ega, ariti; 2. (nyeresg) dobit n,
profit; hasznot hajt dati/davati [da-
je] dobit
haszonbr [~e, ~t] zakup, zakupnina,
arenda; ~be ad dati/davati pod
zakup v arendu
haszonbrlet [~e, ~et, ~ek] zakup
haszonbrleti zakupni; ~ szerzds
zakupni ugovor
haszonbrl [~Je> ~t, ~k1 zakupnik,
arendar
haszonlvezet [~e, ~et] uivanje;
letfogytiglani ~ doivotno uivanje
haszonlvezeti: ~ jog pravo na ui-
vanje
haszonlvez [~je, ~t, ~k] jog koris-
nik
haszonless [~e, ~t] koristoljublje,
gramzivost, sebinost
haszonles pejor koristoljubiv, gram-
zljiv, gramziv
haszonrszeseds [~e, ~t] udeo u do-
biti
haszontalan I. mn [~ul] nekoristan [-
sna], uzaludan [-dna], neprobi-
taan [-na], triav; ~ dolog ne- hatalom [-Ima, -Imat, -lmak] vlast,
koristan/isprazan posao; ~ dolgokra
szrja a pnzt bacati pare na neko-
risne stvari; ~ <.,,<'s:r nevaljalac [-
ljalca], nevaljao [-ala]; II. fn
[~ja, ~t, ~ok] (klykrl) nesta-
ko h, avolan
haszontalankod |ik [~ott, ~jk/~jon]
biti zloest, budaliti, raditi kojeta
haszontalansg [~a, ~ot, ~ok] ne-
korisnost; (hibavalsg) uzalud-
nost; (ostobasg) triarija; (hit-
vnysg) nevaljalstvo, nitarija
hasztalan [~ul] uzaludan [-dna]
hasztalanul nekorisno, uzalud, zaba-
dava
hat 1 szn [~ot] est
hat* ige [~ott, hasson] uticati [-iem],
delovati [-lujem]; ez gy ~, mintha ..
to deluje kao da . . .
ne mogu dati
ht 1 //? [~a, ~at, ~ak] 1. lea tb; a ~a
kzepe hrbat [hrpta, tb hrptovi];
megfjdul a ~a zabole ga lea;
~ba tmad napasti/napadati s lea;
~n visz vmit nositi nauprt v na
leima to; ~at fordt vminek okre-
nuti komu lea; 2. (tv:) borsdzik a
~a jei mu se koa; isten ~a mgtt
iza boijih lea; 3. (tmla) naslon
ht2 (nyomst sz) dakle, pa, da,
dabogme, ele, dakako; ~ akkor
pa onda; ~ aztn? pa ta onda? ~
ez nehz pa to je teko; gyere ~!
pa hodi v doi 1 ~ igen dabo(g)me,
da; ~j!e dobro ! ~ mg a kamoli,
nekmoli; ~ mg n a ja tek; ~ mg
ha . . . a ta bi jo bilo da ...; ~ mg
mit nem pa ta jo ! nije nego ! kako
ne bi! ~ 6 hol van? a gde je on?
~ persze dakako; ~ senki sem?
zar niko? ~ semmi sem? zar nita?
~ te nem tudod? zar ti ne zna?
hatalmas [~at; ~an; ~abb] silan [-
Ina], moan [-na]
hatalmaskods [~a, ~t, ~ok] zulum,
zulumarenje, zulumarstvo, samo-
volja, samovlae
hatalmaskod|ik [~ott, ~jek/~jon] zu.
lumariti, postupati na svoju ruku
sila, mo; legfelsbb ~ vrhovna
vlast; tengeri ~ morska sila; vgre-
hajt ~ izvrna vlast; a ~ birtokosa
vlastodrac [-rca]; nincs hozz
-Imam nisam vlastan za ovo; -Im-
ban van/ll on moe, u njegovoj je
moi; -Imban tart drati u svojoj
vlasti v pod svojom vlau; -lmon
van biti na vlasti; ~ra juts dolazak
na vlast; -Imat gyakorol vriti vlast;
maghoz ragadja a -Imat doepati se
vlasti; ~tl megfoszt razvlastiti/
razvlaivati [-ujem]
hatalomtvtel [~e, ~t] pol preuzi-
manje vlasti
hatalomvgy [~a, ~at] udnja za
vlau
hatly 384 hatrozott hatrozottan 385 htoldal
 * / ;'-?, - tjvanost, snaga, dejstvo,
' krepost; ~t veszti gubiti
</ ~ban lev na snazi, u va-
)si 'i < reposti; ~ba lp stupiti/
stupati v stati na snagu: ~on kvl
helyez staviti/stavljati van snage/
kreposti, obesnaiti; visszamen
hatllyal sa povratnom snagom;
mju s 1- i h at llya l sa d ejstv om v
s v ano u po ev o d pr vo ga m aja
hatlybalps [~e, ~t] stupanje na
snagu
hatlyos [~at; ~an; ~abb] (pl intz-
kedsek) vaei, na snazi
hatlytalan [~ul] nevaei, van snage/
kreposti
hatlytalant [~ott, ~son, ~ani] sta-
viti/stavljati van snage
hatan (frfiak) estorica; <nk, fr-
fiak vegyesen) estoro
hatr [~a, ~t, ~ok] I. granica, mea;
a ~ig do granice; 2. tv (mrtk)
ne m i sm e r ** t n e zn at i z a me r u ;
ne znati ta je dosta, ne poznati
granice; mindennek van ~a sve ima
svoje granice; a lehetsg ~ain bell u
granicama mogunosti; ~t szab
vminek ograniiti/ograniavati s
ograniivati [-ujem] neto, posta -
viti/postavljati v odrediti/odreivati
[-ujem] emu granice
hatrlloms [~a, ~t, ~ok] pogra-
nina stanica
hatrtlps [~t] prelaz/prelaenje
granice
h at r b r [ ~a , ~t ~k ] s p me a n i
sudija v sudac
hatrrtk [~e, ~et, **ek] kzg gra-
nina/najvia vrednost
hatrforgalom [-Ima, -Imat] granini
promet
hatrid [-ideje, ~t, ~k] rok, termin;
fizetsi ~ rok isplate; jelentkezsi ~
rok prijave; szlltsi ~ rok
isporuke; ~ eltt pre roka; elrkezett
a ~ prispeo rok
hatridnapl [~ja, ~t, ~k] rokovnik,
knjiga rokova
hatrids ker rokovni
hatrincidens [~e, ~t, ~ek] pogra-
nini incident
hatrjel [ ~e , ~t, ~ek] ra zdvoj
hatrkiigazts [~t] ispravka granice
hatrk [-kve, -kvet, -kvek] (po-)
granini kamen, kamen mea; </>/
szntfld kztt) razdvoj
hatrmenti pogranian [-na]
h a t r n a p [ ~ j a , ~o t , ~ o k ] r o k , t e r -
min
hatrol [~t, ~jon] ograniiti/ograni-
avati, omeiti/omeavati s ome-
ivati [-ujem], mediti, meaiti
hatros [~at] (po)granian [-na],
susedan [-dna]; ~ vmivel graniiti se
sa ime; az hza ~ az n kertemm el
n je g o v a k u a u p i re u m o ju batu
hatroz [~ott, ~zon] 1. odluiti/od-
luivati [-ujem], reiti/reavati, od-
rediti/odreivati [-ujem]; mit ~ta~
tok? to ste resili? 2. ez keveset ~
to je beznaajno
h at r o z at [~ a, ~ o t , ~o k ] o d lu ka ,
reenje, zakljuak [-ka], rezolucija,
dekret; brsgi ~ sudska/sudbena
odluka; ~ot hoz doneti/donositi
odluku v reenje; kzs ~ot hoz
saodluivati [-ujem]
hatrozathozatal [~a, ~t] donoenje
odluke
hatrozati: ~ javaslat predlog rezo-
lucije
hatrozatkpes podoban [-bna]/sposo-
ban [-bna] za donoenje odluke v
reenja
hatrozatkptelen nepodesan [-sna] za
reavanje/donoenje odluke
hatrozatlan [~ul] 1. (ingadoz) ne-
odluan [-na]; 2. (meg nem hat-
rozott) neodreen; mat ~ egyenlet
neodreena jednaina/jednadba
hatrozatlansg [~a, ~ot, ~ok] 1.
(ingadozs) neodlunost; 2. (meg
nem hatrozottsg) neodreenost
hatroz [~ja, ~t, ~k] nyelv priloka
oznaka, adverbijal
hatrozsz [~ja, ~t, ~k] nyelv pri-
log, adverb
hatrozott [~at; ~an; ~abb] 1. (nem
ingadoz) odluan [-na]; ~ hangon
mondta on ree presudnim glasom;
2, (meghatrozott) odreen; 3.
nyelv ~ nvel odreeni artikal/lan;
a mellknv ~ alakja odreeni vid/
oblik prideva
hatrozottan odluno, odreeno
hatrozottsg [~a, ~ot] odlunost,
reenost, odreitost
ha t rr [~e, ~t , ~ k] g ran iar
hatrrsg [~e, ~et, ~ek] pogranina
straa/sluba; kat granine trupe tb
hatrrszolglat [~a, ~ot] pogranina
sluba
Hatrrvidk [~et] trt, fldr, kat
Vojna granica/krajina
hatrvezet [~, ~et] t hatrsv
hatrsv [~ja, ~ot] pogranina zona,
pogranini pojas
ha tr sr ts [~e, ~t, ~ek] povreda
granica
hatrszli pogranian [-na]; ~ ember
krajinik; ~ forgalom pogranini
promet
hatrtalan [~ul] neogranien, bes-
krajan [-jna], bezgranian [-na],
neizmeran [-rna]; ~ sk neomeena
ravnica
hatrtalanul neogranieno, beskrajno
hatrvidk [~e, ~et, ~ek] pogranino
podruje, pogranina oblast, (po-)
granini kraj, krajina
hatrvidki: ~ ember krajinik
hatrvillongs [~t, ~ok] pogranini
sukob
hatrvonal [~a, ~at, ~ak] (po)gra-
n i na li n ij a ; k z s ~ s um e a
hatrzr [~t] zatvaranje granice
ha t s [ ~a , ~t , ~ o k ] 1 . d ej s t vo ,
delovanje, uinak [-nka], efek(a)t;
~t gyakorol delovati [-lujem], vriti
dejstvo;~sa/ van vkire, vmire dojmiti
se koga, ega; 2. (rhats, befolys)
uticaj; az alkohol kros ~sal van az
egszsgre alkohol tetno utie na
zdravlje
hatsfok [~a, ~ok] kzg (felhalmo-
zs) stepen/stupanj [-pnja] ko -
risnosti
hatskr [~e, ~t, ~k] delokrug,
podruje rada, funkcije i ovlaenja
tb, nadlenost, domena, opseg
htasi [-lova, -lovat, -lovak] jahai
konj, sedlenik
25 Magyarszerbhonrt
hatso s [~at; ~an; ~abb] delotvoran
[-rna], efektan [-tna] hatstalan
[~ul] bez dejstva/efekta,
bezuspean [-na] hatstalant
[~ott, ~son, ~ani] spre-
iti dejstvo, staviti van dejstva,
neutralizovati [-zujem]
hatsvadszat [~a, ~ot] tenja za
efektom
htborzongat grozan [-zna], jezovit
htcsigolya [~ja, At, ^ik] orv leni
prljen hatkony [~an]
delotvoran [-rna],
koristan [-sna], uspean [-na],
snaan [-na], krepak [-pka], va -
ljan, efikasan [-sna] htgerinc [~e,
~et] orv kima, hrpteni-
ca htgerincsorvads [~a, ~t] orv
suenje
kimene modine htha a ako; ~
mgis pa moda ipak;
~ nem jn el moda nee (ni) doi
hathats [~at; ~an; ~abb] snaan
[-na], uticajan [-jna]; ~ segtsg
snana pomo
hti leni, dorsalan [-Ina], dorzalan
htizom [-izma, -izmot, -izmok] orv
leni mii htizsk [~j>> ~ot,
~ok] naprtnjaa,
teleak, uprtnjaa; kat tornistar
htlap [~J a < ~ot] poleina, nalije;
vminek a ~ja druga strana neega;
a ~jn na poleini hatanyag [~a,
~ot, ~ok] delujua/
dejstvujua materija v tvar; orv, vegy
delotvorno sredstvo, agens, agencija
hatod [~a, ~ot] estina hatodik esti
hatodszor 1. (hatodik alkalommal)
esti put; 2. (felsorolsban) esto
hater [-ereje, ~t, ~k] pokretaka
snaga/sila/mo hatkpessg [~e,
~et] 1. efikasnost,
mo dejstvovanja; 2. (gp} ma-
inska/mechanika sila v snaga
hatkr [~e, ~t] oblast/podruje/krug
delovanja hatol [~t, ~jon]
prodreti/prodirati
[-rem]; az orszg belsejbe ~ prodreti
u srce zemlje htoldal [~a, ~t,
~ak] nalije
hatpont 386 htszs htsz 387 hazaksr
hatpont fiz <er> taka delovanja v
napadna taka sile
hatrs estoasovni
htorszg [~a, ~ot] zalee, pozadina
hatos 1. estica; 2. rg <hat krajcr)
estak; 3. (verslb) esterac [-rca];
4. <villamos, troli, busz) estica
hatsg [~a, ~ot, ~ok] vlast; felettes ~
via vlast; helyi ~ mesna vlast
hatsgi slubeni, zvanini; ~ engedly
dozvola vlasti; ~ kzeg slubeni/zva-
nini predstavnik v organ
hatsugr [-gara, -garat] akcioni ra-
dijus
hattvolsg [~a, ~ot] domaaj, doh-
vat, doseg; kat domaaj/doseg/do-
hvat dejstva v delovanje, akcioni
radius
htra nazad, natrag; S elre, se ~
ni napred ni natrag; ~ van mg
preostaje jo
htrafel natrake, nazadake, unat-
rag, unazad; ~ megy ii natrake
htrafordul [~t, ~jon] okrenuti [-nem]
se
htrahagy [~ott, ~jn] ostaviti/o-
stavljati za sobo n
htrakt: ~i a kezt svezati [-em]
mu ruke naopako/nai znak
htrl f~t, ~jon] uzmicati [-iem] (se),
povlaiti se, ii [idem] natrag; az
ellensg ~ni kezdett neprijatelj je
poeo uzmicati se v povlaiti se v ii
natrag
htralk [~a, ~ot, ~ok] ker ostatak [-
tka], zaostatak; ~ot rendez/kifizet
namiriti v izravnati zaostatak, isku-
suriti
htralkos zaostao [-ala], u zastoju;
(fizetetlen) neplaen
htralev preostao [-ala]
htrltat [~ott,-asson] usporiti/uspora-
vati, koiti
htramarad [~t, ~jon] zaostati [-a-
nemj/zaostajati [-jem], preostati/
preostajati [-jem]
htramaradottak [-ttjai, ~at] zaos-
tali, pokojnikovi preiveli roaci
htramozdt [~Ja> ~t, ~k] biz, gny
odmaga, ometalo, zabuant
htrny [~a, ~t, ~ok] <kr> teta,
gubitak [-tka]; <hinyossg) ne-
dostatak [-tka]; <(rossz tulajdonsg)
loe svojstvo, osobina; ~ra van/v-
lik biti komu na tetu
htrnyos [~at; ~an; ~abb]nepovoljan
[-ljna]; ~ helyzetben biti u nepovolj-
nom stanju
htraszort [~ott, ~son, ~ani] potis-
nuti [-nemJVpotiskivati [-kujem],
suzbiti [-ijemi/suzbijati
htratol [~t, ~jon] uzmaknuti [-nem]/
uzmicati [-iem], pomaknuti/po-
micati v rinuti [-nem] v turnuti [-
nem] natrag
htraugrjik [~ott, -ugorjon, ~ani]
skoiti natrag, usturati (se)
htrsz [~e, ~t] stranji deo
htsg [~ot] fldr poleina
hts 1. stranji, zadnji; ~ lbra ll hatvnyozott tv potenciran, pojaan;
loviti; ~ rsze vminek zadnji deo,
zadak [zatka]; 2. tv ~ gondolat
zadnja/pritajena misao, primisao; 3.
(biz, trf:) vkinek a ~ fele stranjica,
zadnjica, zadnji deo tela
Hts-India [At] fldr Stranja Indija
hatszz [~at] est stotina, eststo
hatszzadik eststoti
hatszzves eststogodinji havas [~an] I. mn snean [-na], sne-
htszl haj, sp povoljan [-ljna J/uspu-
tan [-tna] vetar; haj vetar u krmu
htsznpecsenye [~je, At] crna pee-
nica
hatszor est puta
hatszoros [~an] esterostruk, es-
torostruk
hatszg [~e, ~et, ~ek] estorokut,
esterokut, estougao [-gla, tb -glo-
vi]
hatszg estougli
httr [-tere, -teret] pozadina; ~be
szrit vkit bacati koga u prisenak [-
nka], potisnuti v potiskivati u
pozadi*1:i, zapostaviti/zapostavljati;
~ber ifiarad ostati/ostajati u poza-
dini
htul pozadi, ostrag, ostraga
htulja: vminek a ~ zaelje
htulrl odostrag(a), straga, od na-
trag, odzada, iza lea, otrag, otraga
htuls stranji, zadnji
htszs f~a, ~t] sp leno plivanje
htsz [~ja, ~t, ~k] sp pliva le-
nim stilom, lea
hatvan [~at] ezdeset
hatvanadik ezdeseti
hatvanas I. mn: a ~ vek ezdesete
godine; II. fn [~a, ~t, ~ok] ^hat-
vanves frfi) ezdesetogodinjak
hatvny [~a, ~t, ~ok] mat stepen,
potencija; ~ra emel stepenovati [-
nujem], dizati na potenciju/stepen
hatvnykitevff [~je, ~t, ~k] mat
izloitelj, izloilac [-ioca], (potenci-
jalni) indeks/eksponen(a)t [-nta]
hatvnyoz [~ott, ~zon] stepenovati [-
nujem], potencirati, dizati [diem]
na potenciju/stepen
hatvnyozs [~a, ~t] mat potencira-
nje, dizanje na potenciju/stepen
hazabeszl [~t, ~jen] govoriti u svoju
~ mrtkben v ~an u poveanoj
meri, potencirano
hatvnysor [~a, ~t, ~ok] mat poten-
cionalni red
htvd [~je, ~et, ~ek] 1. kat zatit-
nica; 2. sp bek
hatty [~J a > ~t, ~k] labud
hattydal [~a, ~t] tv labudova pesma
hazafi [~a, ~t, ~ak] rodoljub, patriot,
govit; ~ es snena kia, lapavica,
susneica; II. fn [~a, ~t, ~ok]
(hegysg) snenjak, snenik
Havasalfld [~et] fldr Vlaka
havasi sneni, alpski, alpinski; nv
~ gyopr runolist
havazs [~a, ~t] sneenje, padanje
snega, vejavica
havaz|ik [~ott, ~zon] snei, pada sneg
havi meseni; ~ fizets mesena plata/
plaa; ~ folyirat mesenik, meseni
asopis
havibaj [~a, ~t] orv meseno prarje,
menstruacija
havibrlet [~e, ~et, ~ek] mesena
pretplata, meseni abonman
havonknt, havonta meseno
Hawaii-szigetek [~et] fldr Havajska
ostrva
hz [~a, ~at, ~ak] 1. kua, dom;
elre gyrtott ~ montana kua; eme- hazajvetel [~e, ~t] dolazak [-aska ]
letes ~ kua na sprat/kat; szli ~
roditeljski dom; a ~ krl oko kue; hazaksr [~t, ~}en] (do)pratiti kui
25*
~ krli fld podvorje; a ~ mg
megy zaci [zaemj/zalaziti za kuu;
~ba vesz vkit uzeti/uzimati koga k
sebi u kuu; ~on kvli vankuni;
~rl ~ra od kue do kue; ~tl
~ig od kue do kue; 2. (pol:) a
Hz skuptina, sabor, parlamen(a)t
[-nta]
haza1 /n [^ija, ~t] otadbina, domovi-
na, (szlfld) postojbina, zaviaj,
domaja
haza2 hat kui, doma
hazaruls [~a, ~t] veleizdaja, veleiz-
dajstvo, izdaja/izdajnitvo/izdajstvo
otadbine
hazarul I. mn veleizdajniki; II. fn
[~ja, ~t, ~k] veleizdajnik, izdajica
h, n; <n> izdajnica
korist, ii [idem] za linim interesi-
ma
hazaenged [~ett, ~Jen] pustiti/putati
koga kui
hazarkez|ik [~ett, ~zk/~zen] pris-
peti/prispevati v vratiti/vraati se
v stii [-ignem]/stizati [-iem] kui
hazafel (prema) kui
domoljub, rodoljubac [-upca]
hazafias [~at; ~an; ~abb] rodoljuban
[-bna], rodoljubiv, patriotian [-na],
patriotski; (pol:) Hazafias Npfront
Patriotski narodni front
hazafiassg [~a, ~ot] ld hazafisg
hazaflatlan [~ul] nerodoljubiv
hazafiatlansg [~a, ~ot] nerodoljubi-
vost, nerodoljubnost
hazafisg [~a, ~ot] rodoljublje, do-
moljublje, patriotizam [-zrna]
hazahoz [~ott, ~zon] dovesti [-edem]
v doneti [-esem] kui
hazai domai; domovinski, naki;
~ ipar domaa industrija, domai
obrt, domae zanatstvo
hazajn [-jtt, -jjjn] doi/dolaziti
kui
hazajvet u povratku kui, dolazivi v
vrativi (se) kui/doma
kui
hzal 388 hzik hzilag 389 heg
hzal [~t, ~jon] kuariti, torbariti
hzal [~ja, ~t, ~k](po)kuarac [-rca],
torbar
hazamegy [-ment, -menjen, -menni]
ii kui/doma
hazrdjtk [~a, ~ot, ~ok] hazardna
igra
hzas oenjen
hzaslet [~e, ~et] brani ivot,
supruanstvo
hzasfelek [tb ~et] brani n drugovi
hzasod|ik [~ott, ~jk/~j ] eniti
se, stupati u brak
hzaspr [~ja, ~t, ~ok] brani par
hzassg [~a, ~ot, ~ok] brak; polgri
~ graanski brak; ~ felbontsa
razvod/rastava braka; ~on kvli
v kvl szletett vanbraan [-na];
~ra lp stupiti/stupati u brak;
~ot felbont razvesti brak, razvenati;
~ot kzvett provodadisati [-iem],
posredovati u cilju zakljuenja bra-
ka
hzassgi brani; ~ akadly brana
smetnja; ~ tansvedokna venanju,
privenac [-nca]
hzassgkts [~e, ~t, ~ek] sklapanje
braka
hzassgkzvett [~je, ~t, ~k] pro-
vodadija h, enidbeni posrednik
hzassglevl [-vele, -velet, -velek]
venanica
hzassgszdelg [~je, ~t, ~k] brani/
enidbeni varalica
hzassgtrs [~e, ~t, ~ek] brakolom-
stvo, preljuba; ~t kvet el initi
preljubu, preljubiti
hzassgtr [~je. ~t, ~k] preljubnik,
brakolomnik, brakolomac [-mca], o-
skvrnjiva braka; <n> preljubnica,
brakolomnica
hzastrs [~a, ~at, ~ak] brani
drug; suprug, suprunik; <n> bra-
na drugarica; ~ak brani drugovi
hzastrsi supruniki
hazaszllt [~ott, ~son, ~ani] ot-
premiti/otpremati kui v doma
hazaszeretet [~e, ~et] rodoljublje,
ljubav prema domovini
hazatelept [~ett, ~sen, ~eni] repatri-
rati, povratiti koga u domovinu
hazatr [~t, ~jen] vratiti/vraati se
kui
hazatrs [~e, ~t] povratak [-tka]
kui; (klfldrl) povratak u domo-
vinu/otadbinu, repatrijacija, re-
patriranje
haztlan [~ul] bez domovine/otad-
bine
hazavezet [~ett, -zessen] odvesti/od-
voditi kui
hazavisz [-vitt, -vigyen, -vinni] odneti/
odnositi kui; (jrmvn) odvesti/
odvoziti kui
hzbeli [~je, ~t, ~ek] eljade [-eta];
~ek ukuani, domai
hzbr [~e, ~t, ~ek] stanarina, kirija
hzcsoport [~ja, ~ot, ~ok] grupa/blok
kua
hzelem [~e, ~et, ~ek]: elregyrtit
~ek prefabrikovani elementi/paneli/
blokovi
hzpts [~e, ~t, ~ek] zidanje kue
hzfelgyel" [~je, ~t, ~k] uvar
kue, pazikua h, domar
hzgondnok [~a, ~ot, ~ok] staratelj
kue, kuni staratelj
hzhely [~e, ~et, ~ek] gradilite,
kuite
hzi I. mn kuni, domai; ~ feladat
domai zadatak, domaa zadaa;
~ hasznlatra za domau/kunu
upotrebu; ~ koszt domaa hrana; ~
rizet kuni zatvor; II. fn: a ~ak
ukuani, eljad, domai
hzillat [~a, ~ot, ~ok] domaa
ivotinja
hzias [~at; ~an; ~abb] kuevan [-
vna]; az n felesgem nagyon ~
moja je ena vrlo dobra domaica
hziasszony [~a, ~t, ~ok] domaica,
gazdarica, gospodarica
hzigazda [~ja, ~t, *ik] domain,
gazda, gospodar, vlasnik kue
hziipar [~a, ~t] domai obrt; kuna/
domaa radinost, domai zanat
hzikabt [~ja, ~ot, ~ok] sobni v
kuni mantil/kaput
hzikenyr [-nyere, -nyeret, -nyerek]
domai hleb
hzik [~ja ~t, ~k] kuica, domak [-
mka], atrlja, pojata, kuite
hzilag domai, domae izrade
hzinyl [~a, ~at, ~ak] domai zec,
kuni
hziorvos [~a, ~t, ~ok] kuni/do-
mai lekar v lenik
hzirend [~je, ~et] kuni red
hziruha [.i ja, ^.t, -k] ku(ev)no
odelo
hzlszttes [~e, ~t, ~ek] domae
platno, vez
hzitant [~ja, ~t, ~k] kuni/domai
uitelj
hzir [-ura, -urat, -urak] domain,
kuegazda h, kuevlasnik
hziverseny [~e, ~t, ~ek] sp klupsko
takmienje
hzkezelsg [~e, ~et] uprava/
<JSZSZK-ban> preduzee za gaz-
dovanje stambenim zgradama
hzkutats [~a, ~t, ~ok] premetaina,
policijski pretres kue/stana; ~r
tart pretresti [-sem]/pretresati v pre-
metnuti [-nem]/premetati [-eem]
kuu, vriti premetainu/pretres kue
hzmegbizott [~ja> ~at> ~ak] kuni
poverenik, poverenik kue
hzmester [~e, ~t, ~ek] rg Id hz-
felgyel
hznp [~et] domai tb
hzrz: ~ b/kutya pas pokuar, pas
uvar kue
hzrsz [~e, ~t, ~ek] deo kue
hzsor [~a, ~t, ~ok] red kua
hzszably [~a, ~t, ~ok] <parlament-
ben> poslovnik
hzszm [~a, ~ot, ~ok] kuni broj,
broj kue
hztji: ~fld potkutnjica, potkunica;
~ gazdasg okunica
hztarts [~a, ~t, ~ok] domainstvo,
kuanstvo, kuno gospodarstvo, do-
mazluk; ~t vezet voditi kuanstvo,
upravljati kuanstvom
hztartsbeli [~je, ~t, ~ek] domaica,
lan porodice
hztartsi domainski, za kuanstvo;
~ alkalmazott kuna pomonica;
~ trgyak predmeti domainstva
hztelek [-telke, -telket, -telkek] gra-
dilite, plac [tb -cevi]
hztet [~J e ~t, ~k] krov od kue
hztmb [~je, ~t, ~k] blok kua
hztulajdonos [~a, ~t, ~ok] kuevlas-
nik, posednik kue
hazudjlk [~ott, ~jon] lagati [laem];
~ik vkinek slagati koga; ssze-vissza
~ik bezobzirno lagati; nagyokat ~ik
lagati na hvatove
hazudoz|lk [~ott, ~zk/~zon] stalno
lagati
hazudoz laljiv,
hazug I. mn [~ul] laljiv, neveran [-
rna]; ~ frfi laac [laca], laljivac
[-vca], trilaa; ~ n laljivica;
(kzm:) hamarbb utolrik a ~
embert, mint a snta kutyt u lai su
kratke noge; II. fn [~ja, ~ot, ~ok]
Id ~ frfi, n
hazugsg [~a, ~ot, ~ok] la; ~ba
visz vkit terati koga u la; minden
szava ~ lae kad zine
hazulrl od kue
hzvezetn* [~je, ~t, ~k] nameteni-
ca koja vodi domainstvo
hzsrtos [~at; ~an; ~abb] andrljiv,
dandrljiv, angrizav, dangrizav,
angriljiv, dangriljiv; ~ ember
angrizalo h, dangrizalo h, gunalo
h, antralo; <n> angrizalica, dan-
grizalica
hzsrtoskod|ik [~ott, ~jn/~jk] an-
trati, angrizati, dangrizati
h tsz e, haj! hej!
hebeg [~ett, ~jen] mucati, zaplesti [-
etem]/zapletati [-eem] v zaplitati [-
iem] jezikom
hbe-hba katkad, kad i kad
hebehurgya [*in] brzoplet, nagao [-gla]
hber I. mn jevrejski, hebrejski; ~
nyelv hebrejski jezik; II. fn [~t, ~ek]
Jevrejin [tb -ji]; <n> Jevrejka
hecc [~e, ~et, ~ek] 612 ala, ega,
glupost
heccel [~t, ~jen] 1. aliti se, terati
alu; 2. <vki ellen) hukati, pod-
badati
hecsedli [~je, ~t, ~k] nv ipak [-pka]
hederft [~ett, ~sen, ~eni]: r sem ~
ne osvre se na to
heg [~e, ~et, ~ek] orv oiljak [-ljka],
svalja, zamlad, zaraslica, zarast
[-ti]
heged 390 hegynyereg hegynytlvny 391 helyez
heged [~t, jen] orv zaraivati
Nuje]
heged [~Je> ~t, ~k] violina
hegedgyanta [~ja, rit, *ik] kolofonij-
(um), smola za mazanje gudala
hegedhangverseny [~e, ~t, ~ek]
violinski koncert hegedhr [~ja>
~t ~ok] violinska
ica, ica na violini hegedjtk
[~a, ~ot] sviranje/svirka
u violinu v na violini hegedkszt'
[~je, ~t, ~k] izraiva
violine
hegedkulcs [~ot] epac [-pca]
hegedl [~t, ~jo'n] svirati na violini,
svirati violinu; ~ni kezd zagudeti
[-dim] u violinu hegedmvsz [~e,
t, ~ek] umetnik
na violini
hegedra [~ja, -it, *ik] violinski as
hegeds [~e, ~t, ~k] violinist, violi-
nista h; els ~ prvi violinista, kon-
certmajstor hegedsz [~t] zvuk
violine, violinska
muzika hegedtok [~\a, ~ot, ~ok]
violinski
tok hegedverseny [~e, ~t]
koncert za
violinu
heged'yon [~ja, ~t, ~k] gudalo
hegemnia [~ja, ~t] hegemonija,
prevlast, vlast nad drugima heges
orv oiljni, oiljkast hegeseds [~e, ~t]
(seb) zamlaiva-
nje na rani, zarascivanje, oiljavanje
hegesedlik [~ett, jk/jen] (seb)
zrnkati se (rana) hegeszt [~ett,
-gesszen, ~eni] msz
zavariti/zavarivati [-ujem], variti,
svarivati [-rujem], pripojavati, spa-
jati, privariti (kovine) hegeszt [~je,
~t, ~k] msz zavariva,
varilac [-ioca], svariva
hegesztipaka [~ja, ~t] m-iz lemilica,
pribor za lemljenje
hegesztpisztoly [~a, ~t, ~ok] pitolj
za zavarivanje/svarivanje hegy1
[~e, ~et, ~ek] < magaslat)
gora, breg, brdo; ~ mgtti zabrdski;
~ mgtti vidk zabre; ~nek fel
uzbrdo; ~nek le nizbrdo
hegy 2 [~e, ~et, ~ek] (vniely trgy
hegye) iljak [-Ijka] hegyalja [*t]
podgorina, podgorje,
pribreak [-eka] hegycscs [~a,
~ot, ~ok] vrh/glavica
brda v brega, brdski vrak, iljast
breuljak [-Ijka], uvik
hegycsuszamls [~a, ~t, ~ok] klizanje
brda/brega hegyn-htn: egyms ~ fldr glavica brda/brega/gore
ispremetano,
bez ikakva reda, jedno na drugim,
s brda s dola hegyes 1 [~et; ~en;
~ebb] (vidkrl)
bregovit, brdovit hegyes 2 (trgyrl)
iljast, iljkast; ~
nyelve van on ima dug jezik
hegyesszg [~e, ~et, ~ek] mat otar
ugao/kut hegy- s vzrajz [~a, ~ot]
orografija i
hidrografija, opisivanje planina i
voda
hegyetlen bez iljka, tup, zatubast
hegyez [~ett, ~zen] 1. iljiti; ceruzt
~ iljiti olovku; 2. tv ~i a flt
(na)uliti v naperiti v pouliti ui
hegyfok [~a, ~ot, ~ok] rt [rtovi]
hegygerinc [~e, ~et, ~ek] gorski gre-
ben
hegyht [~a, ~ot, ~ok] bilo hegyi
brdski, gorski; ~ kaszl zakos;
~ legel suvat; ~ t brdski/gorski
put; ~ vast brdska eljeznica
hegykatlan [~a, ~t, ~ok] planinski
kotao hegylb [~a, ~ot, ~ak]
pribreak
[-eka], podnoje brda/planine
hegylak [~ja, ~t, ~k] gortak, plani-
nac [-nca], goran(in), branin [tb
-ani], gornjak; <n> branka
hegylnc [~a, ~ot] planinski/brdski
venac, planinski/gorski lanac, timor,
sklop planina
hegymszs [~a, ~t, ~ok] sp plani-
narstvo hegymsz [~ja, ~t, ~k] sp
planinar,
alpinist, alpinista h hegymenet
uzbrdna vonja, penjanje;
haj (folynl) uzvodna plovidba,
uzvodno putovanje
hegynyereg [-nyerge, -nyerget, -nyer-
gek] fldr presedlina
hegynylvny [~a, ~t, ~ok] fldr
planinski ogranak
hegyoldal [~a, ~t, ~ak] fldr kosa,
strana v padina v obronak [-nka]
brda/brega
hegyomls [~a, ~t, ~ok] ronjenje, od-
ronjavanje; survavanje brda/brga
hegyorom [-orma, -ormot, -ormok]
izlemati
hegyrajz [~a, ~ot] fldr orografija,
opisivanje bregova/planina/brda
hegysg [~e, ~et, ~ek] gorje, brda
tb, planine tb, gora
hegysgkpzds [~e, ~t, ~ek] geol
formiranje/postanak planina
hegyszoros [~a, ~t, ~ok] klisura,
klanac [-nca], suteska [rsz e -sci],
tesnac, dubodolina, gorska uina
hegytet [~t] vrh [tb -hovi] brega
hegyvidk [~e, ~et, ~ek] gorski/brdski
kraj
hej isz e ! hoj ! ~ de! ala ! ~ te kis-
gyerek, hov igyekszel? e, ti mali,
kuda?
hj [~a, ~at, ~ak] <f> kora; (gy-
mlcs) ljuska; (hvelyesek) ljus-
ka, mahuna; a tojs ~a kora/lupina
jajeta; ~bl kifejt izljutiti, skinuti
[-nem]/skidati ljusku
hja [*t, rCk] ll jastreb
hks (trfs megszlts) more! helyesrsi: ~ hiba pravopisna greka
hektr [~ja ~t> ~ok] hektar
hektoliter [~e, ~t, ~ek] hektolitar [-
tra]
helikopter [~e, ~t, ~ek] helikopter
hely [~e, ~et, ~ek] 1. mesto; (tr-
sg) prostor; rnykos ~ zapad,
hladovina, mesto u hladovini, hlado-
vito mesto, osoje; biztos ~ sigurno
mesto; rendeltetsi ~ odredino
mesto; szletsi ~ mesto, roenja,
rodno mesto; tartzkodsi ~ mesto
boravka, boravite; nincs ~ nema
mesta; vkinek a ~be lp stupiti/
stupati na ije mesto; sp ~bl ugrik
skoiti uvreten, skoiti s mesta
(u vis); els ~en na prvom mestu,
u prvom redu; ~et foglal sesti, zau-
zeti/zauzimati mesto; foglaljon ~et!
zauzmite mesto ! 2. szl ~n van a
szve srce mu je na mestu; megllja a
~t valjano prionuti [-nem], valjano
se drati [-im]
helyrak [~at] cene mesta
helybeli I. mn mesni; II. fn [~je, ~t,
~ek] metanin [tb -tani]; (n) me-
tanka [rsz e -ki]
helybenhagy [~ott, ~jon] 1. (meger-
st) odobriti/odobravati; 2. (elver)
helycsere [^je, ~t, iCk] menjaje/pro-
mena mesta
helyenknt mestimice
helynval umestan [-sna]; nem ~
neumestan, deplasiran
helyes [~et; ~en; ~ebb] 1. (igazi,
j) ispravan [-vna], pravilan [-Ina],
taan [-na], pravi, prikladan [-dna];
~ megolds ispravno reenje; ~/
tako je! pravo! 2. (kedves, tet-
szets) zgodan [-dna]; ~ emberek
zgodni ljudi
helyesbt [~ett, ~sen, ~eni] ispraviti/
ispravljati
helyesbts [~e, ~t, ~ek] ispravak [-
vka]
helyesel [~t,~jen] odobriti/odobravati;
nem -slem ne odobravam
helyesen ispravno, pravo; ~ mondtad
pravo si rekao
helyesrs [~a, ~t] pravopis
helyesls [~e, ~t, ~ek] odobravanje
helyessg [~e, ~et] ispravnost
helyett 1. mesto, umesto birt e; za trgy
e; a lenya ~ mesto keri; vlasz ~
umesto odgovora; 2. ~e (~em, ~ed
stb) mesto njega/nje (mesto mene,
mesto tebe /frf.)
helyettes I. mn namesni; ~ fnk
zamenik stareine/efa; podef; ~
tanr suplent; II. fn [~e, ~t, ~ek]
zamenik; (n) zamenica
helyettest [~ett, ~sen, ~eni] vkit
zameniti/zamenjivati [-njujemjkoga,
supstituisati [-iem]
helyettests [~e, ~t, ek] zamena,
zamenjivanje
helyettesthet zamenljiv, zamenjiv
helyez [~ett, ~zen] 1. metnuti [-nem],
staviti/stavljati, poloiti/polagati [-
aem]; rendri felgyelet al ~ vkit
helyezs 392 helytll helytart 393 here
 staviti/stavljati koga pod policijski
nadzor; vd al ~ staviti pod optu-
bu, optuiti/optuivati [-ujem]; 2.
Budapestre ~ vkit premestiti koga u
Budimpetu; 3. (szl:) biztonsg-
ba ~ staviti na sigurno mesto, obez-
bediti/obezbeivati [-ujem], osi-
gurati/osiguravati; kiltsba ~
staviti u izgled; szabadlbra ~
pustiti koga na slobodu
helyezs [~e, ~t, ~ek] 1. (leraks,
sztraks) polaganje, postavljanje,
razvrstavanje, podela; 2. sp ~t r el
zauzeti [-zmem] mesto
helyezett [~je, ~et, ~ek] sp plasiran;
els ~ prvoplasiran, dobitnik, po-
bednik, pobedilac [-ioca]; msodik ~
drugoplasiran
helyezkedik [~ett, ~jk/~jen] 1. sta-
viti/stavljati se; (tv:) vmilyen
llspontra ~ik zauzeti [-zmem J/za-
uzimati neko stanovite; 2. gyes-
kedik) manevrisati [-iem]/manev-
rirati
helyhatroz f~ja, ~t, ~k] nyelv
mesna oznaka, oznaka mesta
helyi mesni, lokalan [-Ina]; ~ rfolyam
mesni teaj/kurs; ~ beszlgets (tele-
fonon) lokalni razgovor; ~ jrat
lkalna linija; ~ jelentsg od mes-
nog/lokalnog znaaja v znaenja
helyirdek: ~ vast Iokalna/vicinalna
eleznica
helyisg [~e, ~et, ~ek] prostorija,
lokal
helyismeret [~e, ~et] poznavanje
mesta
helyjegy [~e, ~et, ~ek] <vonaton>
rezervacija mesta u vozu
helykmls: ~ cljbl/vgett radi u- helytll [~t/~ott, ~jon] 1. (kitart)
tede mesta vekonomisanja prostorom
hellyel-kzzel tu i tamo, sporadino
helymeghatrozs [~a,~t] utvrivanje/
odreivanje poloaja, lokacija
helynv [-neve, -nevet, -nevek] ime
mesta, geografski naziv
helyrsg [~e, ~et, ~ek] stalna posada,
garnizon
helyrajz [~a, ~ot] topografija
helyrajzi topografski
helyrell [~t, ~jon] uspostaviti/uspo-
stavljati se; a rend ~t red je uspostav-
ljen
helyrellt [~ott, ~son, ~ani] 1. us-
postaviti/uspostavljati, obnoviti/ob-
navljati, vratiti u preanje/prijanje
stanje; a katonasg ~otta a rendet
vojska je uspostavila red; 2. miiv
restaurisati [-iem], restaurirati
helyrehoz [~ott, ~zon] naknaditi/nak-
naivati [-ujem], opet popraviti,
izgladiti
helyrehozhatatlan [~ul] nenaknadiv,
nepopravljiv
helyreigazt [~ott, ~son, ~ani] (ki-
javit) ispraviti/ispravljati, (csontot)
namestiti/nametati (kost)
helyreigazts [~a, ~t, ~ok] ispravak
[-vka], ispravka, popravka
helyrejn [-jtt, -jjjn] 1. popraviti/
popravljati se; 2. (egszsgileg)
oporaviti/oporavljati se, popraviti se
helyretesz [-tett, -tegyen, -tenni] sta-
viti/stavljati na mesto
helysg [~e, ~et, ~ek] (nastanjeno)
mesto
helyszn [~e, ~t] lice mesta, mesto
radnje; a ~en na licu mesta
helyszni: ~ szemle uviaj/oevid/pre-
gled/razgled na Iicu mesta; jog ~ tr-
gyals rasprava na licu mesta v
na mestu dogaaja; rd ~ kzvetts
neposredan [-dna] v direktan [-tna]
prenos; ~ kzvetts egy mrkzsrl se, razmetati [-eem] se, kooperiti
prenos utakmice
helysznrajz [~a, ~ot, ~ok] (mszaki
terv rsze) situacija, situacioni plan
helyszke nedostatak [-tka]/oskudica
prostora; ~ miatt zbog nedostatka
prostora
hengerel [~t, ~jen] (msz is) valjati
ustrajati [-jem], drati [-im] se,
odrati/odravati se; ktelezettsgnek hengeres msz snabdeven valjkom/
~ ispuniti/ispunjavati svoje obaveze,
odgovoriti/odgovarati svojim oba-
vezama; 2. (helyesnek bizonyul)
biti taan [-na], vredeti [-dim]
helytlls [~a, ~t] primanje odgovor-
nosti
helytll (helyes) taan [-na]; (igaz)
ispravan [-vna]; (igazolt) opravdan;
(alapos) temeljit
helytart [~ja, ~t, ~k] namesnik hengermalom [-malma, -malmot, -mal-
helytelen [~iil] neumestan [-sna], mok] mlin na valjke
pogrean [-ina], neispravan [-vna], hengerm [~ve, ~vet, ~vek] valjaoni-
neuputan [-tna]; ~ megolds ne- ca
pravilno/neispravno reenje; ~iil cse- hengerpalst [~ot] mat omota cilindra
lekszik uiniti to neumesno/neis- hengersor [~a, ~t, ~ok] msz
pravno/naopako grupa/red/reim valjaka
helytelent [~ett, ~sen, ~eni] vmit Henrik [~et] Henrik, Hinko
prigovarati emu hentereg [-rgett, ~jen] valjati se
helytelents [~e, ~t] neodobravanje hentes [~e, ~t, ~ek] kobasiar
helyzet [~e, ~et, ~ek] stanje, poloaj, hentesru [~ja, ~t] kobasiarska roba,
situacija; kptelen/lehetetlen ~ nemo- suvomesnati proizvod
guno stanje, apsurdna situacija; henteszlet [~e, ~et, ~ek] kobasi-
a munksok ~e stanje/poloaj rad- arska radnja
nika v radnitva; a~ az, hogy. .. henye [^.t; ^n; -ibb] 1. (lusta) len,
stanje je takvo da ..., situacija je Ienj, besposlen; ~ letmd besposlen
takva da...; abban a ~ben van ivot; ~ frter dembel, len/lenj
biti u stanju/poloaju; a ~ magasla- ovek, Ienina h, n, badavadija h;
tn ll biti na visini situacije 2. tv (res) prazan [-zna], suvian
helyzeti potencijalan [-Ina]; ~ elny [-na]
potencijalna prednost; fiz ~ energia henyl [~t, ~jen] Ienstvovati [-tvu-
potencijalna energija jem], besposliiti, lenariti, dembeli-
helyzetjelents [~e, ~t, ~ek] izvetaj o sati [-iem], badavadisati [-iem],
stanju/situaciji prodavati [-dajem] zjala, levento-
helyzetkp [~e, ~et, ~ek] pregled/slika vati [-tujem], uzuriti
situacije henylT [~je, ~t, ~k] dokoliar,
hetnpereg [-rgett, ~jen] valjati se, besposliar
valjukati se, koturati se hepehups [~at; ~an; ~abb] neravan
hemzseg [~ett, ~jen] vrveti [-vim]; [-vna], dombast, jarugav
a np ~ az utckon svet vrvi po herceg [~e, ~et, ~ek] herceg, princ,
ulicama knez, vojvoda h
henceg [~ett, ~jen] hvalisati [-iem] hercegi herceki, hefcegovski, prin-
evski, kneevski, vojvodski
se, busati se u grudi hercegn [~je, ~t, ~k] herceginja,
henger [~e, ~t, ~ek] (msz is) valjak hercegovica, herceica, princeza, kne-
[-ijka]; (motorban) cilindar [-dra], ginja, vojvotkinja
stublina; ~ alak valjkast, cilindri- Hercegovina [,-it] fldr Hercegovina
an [-na] hercegovinl I. mn hercegovaki; II. fn
hengerde [^.je, ^,t, Ak] msz valjaonica [~t, ~ak] Hercegovac [-vca]; Her-
cegovka [tb brt -ki]
hengerelt (fmru) valjan hercegsg [~e, ~et, ~ek] kneevina,
vojvodina, kneevstvo, vojvodstvo
valjcima, cilindrian [-na] hercehurca [^ja, M] (kellemetlensg)
hengersz [~e, ~t, ~ek\msz valjaoni- neprilika, nevolja; (gond) briga;
ar, radnik valjaonice, valjaoniarski (huzavona) natezanje, kinjenje
radnik here 1 [-ije, ^t, ^.k] 1. (mh) trut;
hengert [~ett, ~sen, ~eni] valjati, 2. (henyl ember) lentina h, n,
koturati besposliar
hengerkerk [-reke, -reket, -rekek] here2 [*ije, -Ct, ^,k] (nvny) detelina
(felvon) vitao [-tla] za dizanje; here3 [~je, -ct, rik] orv mudo, monie
(malom) toak [-ka] na valjku tb, jaje [-eta]
heri 394 hetyke hv 395 hinyos
heri [~t, ~jen] trojiti, kopiti, jalo-
viti
herit I. mn: ~ diszn brav [-vovi];
~ l utuen konj; II. fn [~je, ~et,
~ek] kopac [-pca]
herezacsk [~ja, ~t] orv rnonja
hrics [~e, ~et, ~ek] nv gorocvet
[tb -tovi]
hering [~je, ~et, ~ek] ll haringa,
sle
herny [~ja, ~t, ~k] ll gusenica
hernyfszek [-fszket, -fszkek] guse-
njak, guseniko gnezdo
hernyselyem [-selyme, -selymet] pri-
rodna/sirova/ista svila
hernytalp [~a, ~at, ~ak] msz toak
[-ka] na gusenice, guseniarsko
gazilo
hernytalpas: ~ jrm vozilo sa guse-
nikom trakom, guseniar; ~ kerk
toak guseniara; ~ traktor traktor-
guseniar, guseniar, traktor na
gusenicama
hernyz [~ott, ~zon] mgazd (u)nititi/
(u)nitavati v (i)strebiti/(i)streblja-
vati s istrebljivati [-ljujem] guseni-
ce
hervad [~t, ~j n ] (tv is) venuti [-
nem]
hervadhatatlan [~ul] neuveo [-ela]
hervadoz|ik [~ott, ~zk/~zon] venuti
[-ne]
hervadt [~at; ~an; ~abb] (tv is)
uveo [-ela], (u)venut
hervatag ~on] uveo [-ela], lokav
hess isz is!
hesseget [~ett, -gessen] terati
ht 1 szn [hetet, heten] sedam
ht2 fn [hete, hetet, hetek] nedelja,
sedmica, tedan; ~ kzben preko
nedelje/sedmice/tedna; egy ~ mlva
kroz nedelju dana; ma egy hete pre
nedelju dana, danas osam dana;
egsz ~en svu nedelju, cele nedelje;
minden ~n svake nedelje; mhoz egy
~re kroz nedelju dana, od danas za
nedelju dana; ~rl ~re nedeljama, iz
nedelje u nedelju htalv [~Ja> ~t]
biz mavalo, dre-
malo h heted r~e, ~et,
~ek] sedmina
hetedik sedmi
hetedszer 1. (hetedik alkalommal)
sedmi put; 2. (felsorolsban) sedmo
hetenknt1 (szm) po sedam, po sedme-
ro
hetenknt 2 (id) nedeljno
hetes1 I. mn sedni; a ~ autbusz auto-
bus broj sedam; sedmica biz; U. fn
[~e, ~t, ~ek] (szm, krtya stb.)
sedmica
hetes 2 I. mn: ~ es dugotrajna kia;
II. fn [~e, ~t, ~k] isk nedeljni
redar
hetet-havat: ~ sszehord govoriti
zbrda--zdola
htves sedmogodinji; ~ vfordul
sedmogodinjica; trt ~ hbor sed-
mogodinji rat
htf [~J e . ~t, ~k] ponedeljak [-ljka]
heti nedeljni, sedmini, tedni; ~ ra-
szm (oktatsban) nedeljni broj/
fond asova
hetibr [~e, ~t, ~ek] (helyisgrt)
nedeljna/sedmicna stanarina v kirija;
(munkrt) nedeljna/sedmicna plata
hetijegy [~e, ~et, ~ek] (villamos stb)
nedeljna karta
hetilap [~ja, ~ot, ~ok] nedeljnik,
tednik, nedeljni/sedmini list
hetivsr [~a, ~t, ~ok] nadeljni/
sedmini/tedni sajam v vaar
htkznap [~ja> ~ot, ~ok] radni/
poslen dan
htkznapi svakodnevni, teatni; (pr-
zai) prozaian [-na]
htrt: ~ grnyed a) (meggrnyed)
grbiti se; b) (megalzkodik) sagnuti
[-nem] v preklopiti v pognuti glavu
htszzadik sedamstoti
htszemlyes: jog, rg ~ tbla Stol
sedmorice
htszeres sedmostruk
htvge [<4t] vikend
hetven [~et, ~en] sedamdeset; mint-
egy ~ sedamdesetina
hetvenedik sedamdeseti
hetvenves: ~ vfordul sedamdeseto-
godinjica
hetvenked|ik [~ett, ~jk/~jen] razme-
tati [-eem] se
hetyke [-it; ~n; ^,bb] drzak [drska]
hv [heve, hevet] 1. ar, vatra; jara;
a nap heve sunana ega; 2. tv
(hevessg, szenvedlyessg) ar, zor,
afekat [-kta]; (buzgsg) revnost; a
harc hevben u estini borbe; a vita
hevben u vatri diskusije; ~vel
(buzgn) revnosno
heveder [~e, ~t, ~ek] 1. pojas, kai,
remen, opasa, pas; 2. (nyereg-
heveder) kolan; 3. msz (konve-
jer, transzportr) nosea traka,
nosei kai, redenik; 4. vast (sn-
kt) vezica/spojnica za tranice v
ine
heveny orv akutan [-tna], otar [-tra],
hzagmentes msz, p potpun, bez
estok; ~ fertzs akutna zaraza/
infekcija
hevenyben (kiss rg) na brzu ruku,
bez pripreme
hevenysz [~ett, -sszen] (u)initi bez
pripreme, impro vizo vati [-zujem],
improvizirati
hevenyszett uinjen bez pripreme
v na brzu ruku
hever [~t, ~J en ] ! (fekszik) leati [-
im]; 2. tv (lustlkodik) len-
ariti, leati besposlen, dembelisati
[-iem]; 3. (holmirl) szanaszt ~
leati razbacano/pobacano; 4. (hasz-
nlatlanul van vhol pl ru) raktron
~ leati na stovaritu
heversz(|ik) [~ett, -sszen] lekarati,
lekati
hever [~je, ~t, ~k] (iroka) poivalj-
ka, kau [tb -evi] sofa, kanabe [-etaj
kanape, divan, otoman
hevertet [~ett, -tessen] ostaviti/ostav-
ljati da lei; a fldet parlagon ~i
ostaviti zemlju na ugaru; a krvnyt
sokig ~ zabaciti v zaturiti molbu
heves [~et; ~en; ~ebb] estok, nagao
[-gla], zoran [-rna]; (les) otar [-
tra]; (indulatos) plahovit, ustar [-
tra]; ~ fjdalom otar bol; ~ kifa-
kads otar istup/ispad; ~ szl silo-
vit/estok vetar; ~ vgy udnja; ~
vr naprit, estoke krvi, pun
temperamenta, temperamentan [-
tna]; ~ vita otra prepirka/diskusija
heveskeds [~e, ~t] ustrina
hevesked|ik [~ett, ~jk/~jen] estiti
se, plahovati [-hujem]
hevt [~ett, ~sen, ~eni] 1. zagrevati;
2. tv (lelkest) odueviti/oduev-
ljavati
hvz [~et] toplice tb
hvl [~t, ~jn] 1. zagrevati se,
usijavati se; 2. tv, ir (lelkesedik)
uspaljivati [-ljujem] se, oduevlja-
vati se
heviilkeny [~en; ~ebb] raspaljiv
hzag [~(ja), ~ot, ~ok] 1. (rs, ny-
ls) rupa; (r) praznina; 2. tv
(hinyossg) nedostatak [-tka]
praznine
hzagos [~at; ~an; ~ abb] (nem
teljes) nepotpun; (hinyos) nedos-
tatan [-tna]; tudsa nagyon ~
njegovo je znanje krnjavo/manjkavo
hzagptl {pl knyv) dopunjujui
nedostatke/praznine
hiba badava, uzalud, zabadava, ulu-
do, dabe, naprazno, zaman; ~ kr-
dezel dabe me pita; minden ~!
badava sve!
hibaval uzaludan [-dna], triav,
nitavan [-vna]; ~ munka uzaludan
posao/rad/trud
hiny [~a, ~t, ~ok] manjak [-njka],
oskudica, nedostatak [-tka], pomanj-
kanje, nestaica, deficit; mrsi ~
manjak u teini; pnztri ~ blagaj-
niki manjak; vminek (a) ~ban
u pomanjkanju/nedostatku/nestaici
ega; jobb ~ban u nedostatku ega
boljega; pnz ~ban usled nestaice
v u pomanjkanju/nedostatku novca;
~t szenved vmiben trpeti od nestai-
ce/nedostatka ega
hinycikk [~e, ~et, ~ek] ker defici-
tarna/manjkajua roba
hinyjel [~e, ~t, ~ek] apostrof
hinyol [~t, ~jon] (vkinek, vminek a
hinyt rzi) oseati da netko, neto
nedostaje v fali; tegnap nagyon ~tunk
tged az sszejvetelen juer si nam
mnogo nedostajao na drugarskom
sastanku
hinyos [~at; ~an; ~abb] manjkav;
(nem teljes) nepotpun; (nem ele-
hinyossg 396 hidegszik hidegtl 397 hindu
 gend) nedostatan [-tna], oskudan
[-dna]; ~ tuds manjkavo/nepot-
puno/krnje/krnjavo znanje; ~an
ltztt manjkavo odeven
hinyossg [~a, ~ot, ~ok] manjka-
vost, nedostatak [-tka], falinka,
falinga, defekt
hinytalan [~ul] bez manjka, potpun
hinyzs [~a, ~t, ~ok] <tvollt>
odsustvo, odsutnost
hinyz|ik [~ott, hinyozzk/hinyoz-
zon, hinyozni] 1. (nem elg) ne-
dostajati [-jem], manjkati, faliti,
pomanjkati/pomanjkavati; vrti ~ik
nekem neto mi nedostaje v manjka
v fali, sve mi neto uto; semmi sem
~ik neki nita mu ne fali; 2. (tvol
van> biti odsutan [-tna], izostati [-
anem]/izostajati [-jem]; 3. (tv:)
mg csak ez ~ott! samo to nam je
jo falilo!
hinyz I. mn (meg nem lev) manj-
kav, manjkajui; a ~ sszeget ptolni
kell manjak treba nadoknaditi; II.
fn [~Ja> ~t, ~k] (tvollev) odsu-
tan [-tna], nenazoan [-na]
hiba [*ja, *it, Ak] 1. (elhibzs)
greka [rsz e -ci], pogreka, krivica,
krivnja; At ejt y kvet el pogreiti;
uiniti v napraviti greku, zakriviti;
a te Adbl tvojom krivicom; 2.
(fogyatkossg) mana, nedostatak
[-tka], falinka, falinga, defekt; testi
~ telesna mana; 3. (vtek) krivica,
greh; elnzi vkinek a ~jdt gledati
komu kroz prste; Aul r fel upisati/
upisivati v uraunati u krivicu; 4.
prekraj, pogreka, fault, folt
hibabejelents [~je, ~t] (telefon) pri-
java smetnje
hibaforrs [~a, ~t, ~ok] uzrok smet-
nje
hibakeres [~je, ~t, ~k] msz (m-
szer) detektor greke
hibapont [~Ja> ~ot, ~ok] sp pogreka
hibs [~at; ~an; ~abb] 1. (tves,
elhibzott) pogrean [-na]; sp ~
raji pogrean start, rav polazak;
2. (Vtkes) k"v; ki a ~? (t)ko je
kriv? nem ~ on nije kriv; 3.
(hinyos, srlt) manjkav, ote-
en; manjiav, s grekom, falian
[-na], falian [-na]
hibtlan [~ul] bespogrean [-na],
ispravan [-vna], besprekoran [-ma],
hlbz|lk [~ott, ~zk/~zon] pogreiti,
zakriviti, uiniti greku
hibztat [~ott, -asson] vkit kriviti,
kuditi, koriti koga; prigovarati,
manisati [-iem] kome
hibbant anut; kiss ~ on nije dotu-
pavan [-vna]
hibrid ll, nv I. mn hibridan [-dna];
~ kukorica hibridni kukuruz; II.
fn [~je, ~et, ~ek] hibrid, krianac
[-nca], meanac [-nca]
hd [~Ja. hidat, hidak] 1. most [tb
-tovi], uprija; sztnyithat/szt-
tolhat ~ pokretni most; hidat ver
postaviti/postavljati most v upriju;
2. (haj:) parancsnoki ~ zapoved-
niki most; 3. orv (szjban) most; 4.
(tv:) minden hidat felget maga
mgtt poruiti iza sebe sve mostove
hideg I. mn [~et; ~en; ~ebb] (tv is)
hladan [-dna], studen; fldr ~
gv studen/hladan pojas; orv ~
borogats hladan oblog; (szl:) se ~,
se meleg ni hladan, ni topao; ni
riba, ni meso; ni slano, ni papreno;
II. fn 1. [~e, ~et, ~ek] hladnoa,
studen; farkasordit ~ van hladno
je kao u tenari; olyan ~ van mint a
jgveremben ovde je hladno kao u
tenari; ~re fordul (az id) zahlad-
neti [-nim], postati [-ane] hlad-
nim/studenim; 2. (orv:) kilelte a ~
tresla ga je groznica; a ~ leli imati
groznicu
hidegen hladno; ~ hagy engem ne
uzbuuje me
hideghbor [~Ja> ~t, ~k] pol hladni
rat
hideghengerm [~ve, ~vet, ~vek]
msz hladna valjaonica
hideghullm [~a, ~ot, ~ok] met talas/
val hladnoe, hladan talas
hideglels [~e, ~t] ld hidegrzs [~a, ~ot] pribranost higinikus [~at;
hidegrzs [~a, ~t] orv, np drhtavica,
zimica, groznica, vruica
hidegszik [-gedett, -gedjen] ld hidege-
dik
hidegtl [~a, ~at, ~ak] inija sa razvodnjavati, razblaiti/razblai-
hladnim jelom hidegvg [~ja, ~t, vati [-ujem] vodom hgt [~j a , ~t,
~k] msz hladno ~ok] msz (hgtszer) razblaujue
dleto, hladan dubac hidegvr [~e, sredstvo hihetetlen [~l]
~t,] hladnokrvnost hldegvr neverovatan [-tna] hihet [~en/~leg]
hladnokrvan [-vna] hldegvlzes: ~ verovatan [-tna],
borogats hladan oblog hdpts [~t] verojatan [-tna] hihetleg verovatno,
mostogradnja, graenje verojatno hja: vminek ~ nedostatak
mosta hdfeljr [~ja, ~t, ~k] [-tka], pomanjkanje ega; jobb An u
msz prilaz nedostatku/pomanjkanju ega
mostu boljega; kis ~ volt, hogy nem ... malo
hdfesztye [~ot] msz raspon mosta je falilo da ne. . .
hfdfff [~J ~t, ~k] mostobran, obalni hm [~je, ~et, ~ek] 1. mujak; 2.
stub mosta (jelzknt) muki.
hdkorlt [~ot, ~ok] ograda mosta/ hmbl [~t, ~jon] ljtiljati, njihati
uprije, mosna ograda, grudobran hfmes 1. (kivarrott) vezen; 2. npr ~
mosta tojs areno jaje; 3. (szl:) gy
hdlb [~at, ~ak] ld hfdpillr bnnak vele mint a ~ tojssal paze
hdmrleg [~e, ~et, ~ek] mosna ga kao malo vrde na dlanu
vaga hdnyfls [~t, ~ok] msz hmez [~ett/hmzett, ~zen] vesti
raspon [vezem]
mosta hfdpillr [~t, ~ek] mosni hmez-hmoz [hmezett-hmozott, h-
stup, piloni mezzen-hmozzon] okoliiti, za-
tb, stup mosta baurivati [-rujem], arati, uvijati
hidraulikus msz hidrauliki, hidrau- (se), vrdati
lini; ~ daru hidraulina dizalica himl [~je, ~t] orv boginje tb, ospice
hidrogn [~je, ~t] vegy hidrogn, tb; apr ~ kozice tb; hlyagos ~
vodonik, vodik hidrogn- ospice, male boginje
hidrogenski hidrognbomba [~ja, ~t, himlOhely [~e, ~et, ~ek] hrapa
~k] vegy, hlmlffhelyei boginjav, ospiav, kozi-
kat hidrogenska bomba hidrolzis av; hrapav, orav
[~e,a ~t] vegy hidroliza hidropln himlolts [~a, ~t, ~ok] orv kalem-
[~J ~t, ~ok] hidroplan hldver8 ljenje boginja
[~t] kat postavljanje/graenje mosta hmnem [~et] nyelv muki rod
hiedelem [-Ime, -lmet, -lmek] vero- hmnem mukoga roda
vanje; (sejts) nasluivanje; (fel- himnusz [~a, ~t, ~ok] himna; nemzeti
tevs) pretpostavka hina [^ja, At, ~ nacionalna/narodna himna
^k] ll hijena hg [~at; ~an; ~abb] hmpor [~a, ~t] nv pelud, polen,
idak [itka], tean [-na]; (p/ leves) cvetni prah, pepeljak [-ljka]
tanak [-nka]; ~ takarmny mea himvesszff [~je ~t, ~k] orv muki ud,
higany [~a, ~t,] vegy iva penis
higanyoszlop [~ot] stub ive u termo- hmzs [~e, ~t, ~ek] 1. vezenje; a ~t
metru befejezi dovesti [-vezem]; 2. (a kzi-
higgadt [~at; ~an; ~abb] staloen, munka) vez [tb -zovi]; npi ~ek
pribran, priseban [-bna]; (jzan) narodni vezovi
trezven; ~an natenane higgadtsg hnr [~Ja> ~t] morska trava, okrek,
drezga
~an; ~abb] higijenski hgt [~ott, hlndu I. mn indijski, hinduski; II. fn
~son, ~ani] razvodniti/ [~t, ~k] Hindus, Indijac [-jca];
(n) Indijka
hint 398 hrlik hrmagyarz 399 hitelest
hint [~ett, ~sen, ~eni] sipati; (szl:)
port ~ a szembe' bacati prainu u oi
hinta [^ja, ri.t, <ik] ljuljaka, cu-
baljka [rsz e -ci, tb birt e -ki]
hintal [-lova, -lovat, -lovak] drven
konj za ljuljanje/klackanje
hintaszk [~e, ~et, ~ek] stolica za
ljuljanje hintz|lk [~ott, ~zk/~zon]
ljuljati se,
njihati se, cubati se, ikati se hint
[~ja, ~t, ~k] koije tb, karuce
tb, hintov hintpor [~a, ~t] puder,
kozmetiki
prah
hir [~e, ~t, ~ek] 1. vest, glas [tb
-sovi]; berkezett ~ek prispele vesti;
izgalmas ~ek uzbudljive vesti; a leg-
frisebb ~ek najnovije vesti; rvid
~ek (jsgban) kratka novinska
vest, novinska beleka; az a ~ jrja
pronosi se vest, govori se; kau,
kolaju glasovi; elterjedt a ~ proneo
se glas; mi ~? ta je novo(ga)?
~e megy pejor; razneti [-sel/razno-
siti se; razglasiti/razglaavati se; ~t
ad vmirl javljati o emu, javljati
to; hordja a ~eket proneti v proturiti
glasove; 2. (hrnv) glas, slava; j
~e van biti na dobru glasu, uivati
dobar glas; biti dobro zapisan,
uivati dobro miljenje; rossz ~e van
biti na (zlu) glasu; biti ravo zapi-
san; ~be hoz vkit izneti [-esem] koga
na glas; razglasiti/razglaavati, kom-
promitovati [-tujem] koga; j orvos
~ben ll on slovi v vai kao sposo-
ban lekar; 3. ~bl ismer poznavati v
znati koga po imenu v po uvenju; 4.
(szl:) se ~e, se hamva nema mu ni
traga ni glasa
hrads [~a, ~t, ~ok] 1. obaveta-
vanje, objavljivanje; 2. miisz tele-
komunikacija; 3. kat veza
hradstechnika [~ja, ~t] tehnika
telekomunikacije
hrad I. mn obavetajan [-jna]; kat ~
alakulat obavetajno odeljenje, oba-
vetajna formacija; ~ szolglat slu-
ba veze; II. fn [~Ja> ~t, ~k] (film)
filmski urnal; (folyirat) glasnik
hrads [~a, ~t, ~ok] vezist, vezista h
hirdet [~ett, -essen] 1. (kzz tesz)
objaviti/objavljivati [-ljujem], ogla-
siti/oglaavati; eredmnyt ~ objaviti
rezultat/ishod ega; 2. (jsg-
hirdetsben) oglasiti hirdets [~e, ~t,
~ek] oglas, anonsa hirdetsi
oglasni; ~ rovat rubrika o-
glasa, oglasna rubrika hirdetmny
[~e, ~t, ~ek] oglas, objava,
raspis
hirdet [~je, ~t, ~k] oglaiva
hirdet'iroda [~ja, <it, ~k] oglasni
biro/zavod hirdet'oszlop [~a, ~ot,
~ok] oglasni
stup hlrdet'szolglat [~a, ~ot]
sluba za
oglase hirdettbla [~ja, <t, ~k]
oglasna
ploa, tabla/ploa za oglase hres
[~et; ~en; ~ebb] glasovit, uven, slavan
[-vna]; nagyon ~ preslavan; ~s tesz
proslaviti/proslavljati, za-diiti; ~se
vlik proslaviti/proslavljati se, zauti
[-ujem] se hiresztel [~t, ~jen]
govorkati, raz-glaavati neto;
pronositi v iriti glasine o neemu
hresztels [~e, ~t, ~ek] glasina,
neproverena/nepouzdana vest
hrharang [~ja, ~ot, ~ok] tv raz-
nosa glasina, doaptavalo h, doap-
tava, trilaa hrhedt [~et; ~en;
~ebb] zloglasan
[-sna], na zlu glasu, ozloglaen
hrkzls [~e, ~t] 1. miisz telekomu-
nikacija; 2. (rdiban, gynksg) istinita) propaganda; 2. (reklm)
obavetajna sluba, informacija,
vesti tb hrlap [~Ja> ~ot ~ok]
novine tb,
list, vesnik
hrlapi novinski, novinarski
hrlaprs [~a, ~t] novinarstvo
hrlapr [~ja, ~t, ~k] novinar, ur-
nalist, urnalista h hrlapri verovati [-rujem]; nem ~em ne
novinarski hirl|ik [~ett] uti [uje]
se; mint ~ik. .. kao to se uje misliti v verovati; akr ~ed, akr
. .. ; gy ~i7c pronosi se glas; az ~ik
rla, hogy megszktt bije ga verovati u boga; 3. ~ a gyzelemben
glasina da je pobegao
hrmagyarz [~J a > ~t, ~k] komen-
tator, tuma
hrmond [~ja, ~t, ~k] 1. rg li hr-
nk; 2. (tv:) mg ~ sem maradt
bellk nije ostao ni jedan hrnv [-
neve, -nevet] glas, slava; ~re
tesz szert stei glas/slavu hrneves
glasovit, slavan [-vna] hrnk [~e,
~t, ~k] glasnik, vesnik,
ulak, glasonoa h, tekli, telal
hrsszefoglal: heti ~ smotra nedeljnih
dogaaja
hrszerz I. mn obavetajan [-jna]; ~
szolglat obavetajna sluba; II. fn
[~je, ~t, ~k] obavetajac [-jca]
hrszolglat [~a, ~ot] novinska sluba,
sluba za informacije hirtelen I. mn
[~iil] 1. iznenadan [-dna], naprasan
[-sna]; ~ hall naprasna smrt; ~
h^'.udal hal meg umreti naprasnom
smru; 2. (lobba-nkony) ~
termszet naprasit, nagao [-gla];
~ harag nabusit, naprit, prljiv;
II. hat iznenada, najedanput,
napreac, odjednom, naglo,
odjedanput, odjedared hirtelenben
iznenada, u brzini; ~ azt sem
tudtam, mihez kezdjek u brzini
nisam ni znao ta da ponem
hirtelensg [~e, ~et] 1. iznenadnost,
kredite; ~t nyit otvoriti/otvarati
brzina; 2. (lobbankonysg)
naprasitost hrgynksg [~e, ~et,
~ek] novinska
agencija, agencija za informacije
hrvers [~e, ~t, ~ek] 1. pejor (ne-
(preterana) reklama hrviv [~J e
~t ~k] glasonoa h,
glasnik, ulak hrzrlat [~ot]
zabrana prenosa/pre-
noenja vesti
hisz1 [hitt, higgyen, hinni] 1. (elhisz)
overen/overovljen prepis hitelest
verujem; ne higgye ezt nemojte
overiti/overavati,
nem verovao ili ne; 2. vall ~ istenben
potvrivati
verovati u pobedu; 4. (gondol, vl)
misliti, drati [-im]; azt ~em mislim,
smatram hisz8 ld hiszen
hiszekegy [~et] vall veruju, verovanje
hiszkeny [~en] lakoveran [-rna]
hiszkenysg [~e, ~et] Iakovernost
hiszemben: abban a ~ u uverenju, pod
pretpostavkom, verujui da
hiszen ta, ama
hisztria [^ija, ^it, ^,k] histerija
hisztris [~at; ~an; ~abb], hiszt-
rikus [~at; ~an; ~abbl histerian [-
na]
hit [~e, ~et, ~ek] 1. (hves, bizalom)
vera; 2. (vlekeds) miljenje;
(feltevs) pretpostavka; (meggy-
zds) uverenje; abban a ~ben,
hogy . . . u uverenju da ... ; 3. vall
vera, verovanje hitbizomny [~a, ~t,
~ok] jog, trt
fideikomis, majorat hiteget [~ett,
-essen] zavaravati, za-
varkivati [-kujem] hitegets [~e,
~t, ~ek] zavaravanje hitehagyott
[~ja, ~at, ~ak] (vall is)
otpadnik
hitel [~e, ~t, ~ek] 1. veresija, kredit;
hossz lejrat ~ dugoroni kredit; ~
behajtsa naplata; ~be vesz kupiti/
kupovati na veru v na veresiji! v na
kredit, uzeti to na veresiju; ~/
befagyaszt zamrznuti/zamrzavati
kredit; 2. (bizalom) verovanje, vera,
poverenje; vminek ~l za/u potvrdu
ega; ~t ad vkinek, vminek poverovati
[-rujem] komu, u to; ~t rdeml
verodostojan [-jna] hitel- kreditni
hitelbank [~ja, ~ot, ~ok] kreditna
banka, kreditni zavod hiteles [~et;
~en; ~ebb] pravi, nepatvoren,
autentian [-na], verodostojan [-jna];
(hitelestett) ove-ren, overovljen; ~
forrs autentian izvor; ~ hrek
pouzdane vesti; ~ msolat
[~ett, ~sen, ~eni] 1. (iratot)
overoviti/
overovljivati [ljujem]; potvrditi/
[-ujem] ispravnost,
utvrditi/utvrivati pravovaljanost,
dokazati [-aem]/dokazivati [-zu-jem]
istinitost, verifikovati [-kujem],
hitelests 400 hidz hv 401 hizlal
 verificirati, overiti/overavati; jegyz-
knyvet ~ overiti/overavati zapisnik;
2. (mrtket, slyt) proveriti/pro-
veravati (meru), badariti
hitelests [~e, ~t, ~ek] 1. <irat>
overavanje, overovljenje, overa; 2.
(mrtk) proveravanje (mera), ba-
darenje
hitelessg [~e, ~et] verodostojnost,
autentinost
hitelez [~ett, ~zen] dati/davati [da-
jem] na veresiju/ kredit, kreditovati
[-tujem], kreditirati
hitelezs [~e, ~t, ~ek] podela kre-
dita/zajma
hitelez [~je, ~t, ~k] poverilac [-ioca],
verovnik, kreditor,
hitelintzet [~e, ~et, ~ek] kreditni
zavod, kreditna banka, veresijski
zavod
hitelkpes [~en] sposoban za kredit
hitelkpessg [~e, ~et] kreditna spo-
sobnost
hitelkeret [~e, ~et, ~ek] kreditni
okvir
hitellevl [-vele, -velet, -velek] ker,
pnz kreditno pismo, akreditiv;
rszleges ~ delimini akreditiv; visz-
szavonhatatlan ~ neopozivi akredi-
tiv
hitelnyjts [~t] podela zajma, kre-
ditovanje
hitelrendszer [~e, ~t] kreditni sistem
hitelronts [~t] kvarenje kredita
hitelviszonyok [~at] kreditni odnosi
hites 1. zaklet; ~ tolmcs zaklet
tuma; ~ knyvvizsgl zakleti revi-
zor knjiga; 2. np, r ~ felesg zako-
nita supruga/ena
hitetlen I. mn [~l] neveran [-rna],
bezveran [-rna]; ~ Tams neverni
Toma; II./ [~e, ~t, ~ek] nevernik,
bezvernik; trt (mohamednok sze-
rint a keresztny) aur
hitetlenked|lk [~ett, ~jk/~jen] ne
verovati [-rujem], sumnjati
hitfelekezet [~e, ~et, ~ek] verois-
povest
hith vall (tv is) veran [-rna] veri,
ortodoksan [-sna]; pravoveran [-
rna]
hitkzsg [~e, ~et, ~ek] veroispo-
vedna/crkvena optina v opina
hitlerellenes trt antihitlerovski
hitlerista trt I. mn hitlerovski; II. fn
[Aja, At, Ak] hitlerovac [-vca]
hitlerizmus [~t] trt hitlerizam [-zma]
hitoktats [~t] vall veronauk(a)
hitoktat [~ja, ~t, ~k] vall verouitej;
katehet, kateheta h
hitrege [-cje, At, Ak] ir mit [tb -tovi]
hltsorsos [~a, ~t, ~ok] vall jednover-
nik, jednoverac [-rca], istovernik
hitszegs [~e, ~t] verolomstvo, pre-
kraj zakletve/prisege
hitszegi I. mn veroloman [-mna]; II.
fn [~je, ~t, ~k] verolomnik, ne-
vera h, n
hitsznok [~a, ~ot, <~ok] propoved-
nik
hittan [~a, ~t] veronauk(a), nauka
o veri
hittrts [~e, ~t] misija, misionarstvo
hittrt [~je, ~t, ~k] misionar vero-
vesnik
hittudomny [~a, ~t] bogoslovlje,
teologija
hittudomnyi teoloki, bogoslovni, bo-
goslovki; ~ kar teoloki/bogoslovni
fakultet
hittuds [~a, ~t, ~ok] teolog, bo-
goslovac [-vca]
hitjts [~a, ~t] reformacija, ob-
nova vere
hitvalls [~a, ~t] veroispovest
hitvny [~an; ~abb] 1. (silny) lo,
jadan [-dna], triav; 2. (aljas) hivatalos [~at; ~an; ~abb] 1. slu-
podao [-dia], nizak [niska], pros-
taki, nevaljao [-ala], nitav; ~
ember nitavilo, rav ovek, dukela
hitvnysg [~a, ~ot, ~ok] 1. (silny-
sg) jadnost, triavost; 2. (aljassg)
podlost, niskost, nevaljalstvo
hitves [~e, ~t, ~ek] (frj) suprug;
(felesg) supruga, suprunica
hitvesi supruniki
hitvestrs [~a, ~at, ~ak] brani
drug; (n) brana drugarica
hi [~n/~an] sujetan [-tna], tat
hisg [~a, ~ot, ~ok] sujeta, ta-
tina; ~ok ~a tatina nad tatinama
hiz [~a, ~t, ~ok] ris
hfv [~ott, ~jon] i. (odahv) zvati
[zovem]; maghoz ~ dozvati/dozi-
vati; egymst ~jk dozvati/dozivati
se; orvost ~ zvati lekara/lenika;
telefonon ~ (po)zvati telefonom;
vendgsgbe ~ zvati u goste; 2. hogy
~nak? kako se zove? kako ti je
ime?
hivalkod|ik [~ott, ~jk/~jon] raz-
metati [-eem] se, hvaliti se, hvalisa-
ti [-iem] se, ponositi se, torlati
hvs [~a, ~t, ~ok] 1. zov [-vovi],
poziv(anje); 2. (telefonhvs) (tele-
fonski) poziv
hvat [~ott, ~asson] pozvati [-zovem]
hivatal [~a, ~t, ~ok] 1. (helyisg,
intzmny) ured; 2. (szolglat)
sluba; ~ba lp stupiti/stupati na
dunost; ~bl iz slubenih razloga,
zbog/radi slube, slubeno; ~t tvesz
primiti/primati dunost; ~/ visel/
betlt upranjavati v obavljati v
otpravljati slubu
hivatalfnk [~e, ~t, ~k] stareina/
rukovodilac [-ioca]/ upravitelj/na-
elnik/ef ureda
hivatali sluben, uredovni, uredski,
zvanian [-na]; ~ elfoglaltsg slu- hven (hsgesen) verno; (vminek
bena zauzetost; ~ titok slubena/
uredovna tajna
hivatalnok [~a, ~ot, ~ok] inovnik,
slubenik
hivatalnoki inovniki, slubeniki;
~ kar inovnitvo
hivatalnoknd' [~je ~t, ~k] inovnica,
slubenica
ben, zvanian [-na]; ~ eljrs slu-
beni postupak [-pka]; ~ rtests
zvanino obavetenje; ~ lap slu-
bene novine; ~ rk (flfogads)
slubeno vreme, vreme primanja;
~< rt tart uredovati [-dujem]; ~
ton slubenim/ zvaninim putem;
nem ~ nesluben, nezvanian [-na];
2. (meghvott) pozvan; ebdre volt
~ bio je pozvan na ruak/obed
hivatalsegd [~je, ~et, ~ek] poslui-
telj, podvornik
hivatalveszts [~e, ~t] gubitak slube
hivats [~a, ~t, ~ok] poziv, zvanje,
26 Magyarszerbhorvt
zanimanje, profesija; ~a teljestse
kzben halt meg umreti na poslu
hivatsos [~at; ~an] profesionalan [-
Ina]; sp ~ edz profesionalni
trener; ~ katona vojnik kadrovac [-
vca], profesionalni vojnik, vojnik po
pozivu; ~ sportol profesionalac [-
lca]; plaen sportski igra
hivatkozs [~a, ~t, ~ok] vmire pozi-
vanje na to
hivatkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] vmire
pozvati [-zovem ]/pozivati se na to
hivatlan [~ul] nepozvan, nezvan; ~
vendg nezvani gost, pripuz; (szl:)
~ vendgnek ajt mgtt a helye
nezvanu gostu mesto za vratima
hivatott 1. pozvan; (tehetsges) daro-
vit; 2. (illetkes) nadlean [-na],
merodavan [-vna], ovlaen
hivatottsg [~a, ~ot] poziv, dar,
naklonost
hve [~t, ~k] 1. pristaa h, pristalica
h, n,sledbenik; (tv:) nem vagyok ~
annak, hogy ... nisam za to da ...;
2. igaz/tisztel ~ Va odani, vazda
Vam odani; 3. (vall:) a ~/c ver-
nici, verni
megfelelen) shodno, prema [rsz e\,
parancshoz ~ shodno/prema Vaoj
zapovesti v naredbi
hvogat [~ott, -asson] zivkati, vabiti;
~jk egymst dovikivati [-kujem] se
hvjel [~e, ~t] (rdi) pozivni znak
hvi, mn verni; ~ llek verna dua; II.
fn [~je, ~t, ~k] vernik
hzs [~a, ~t] gojenje
hizeleg [-lgett, ~J en] vkinek laskati,
zakaditi/zakaivati [-ujem], okadi-
ti, temenati se kome
hzelgs [~e, ~t, ~ek] laskanje, ula-
givanje
hzelg' [~n/~en] I. mn laskav, pridvo-
ran [-rna]; ~ gyerek maza; ~ szavak
laskave reci; II. fn [~Je> ~t, ~k]
laskavac [-vca], temena, mazalica,
gmizavac [-vca]; aljas ~ izmear
hz|ik [~ott, ~zk/~zon] gojiti se, de-
bljati, pretiliti, titi [tijem]
hizlal [~t, ~jon] toviti, gojiti, preti-
liti
hizlals 402 hhrkz hoh 403 hlyag
hizlals [~a, ~t] tovljenje, gojenje,
tijenje; ~ra fogott 'llat gojenac [-
nca] hizlalda [^ja, *it, k] tovilite
hizlal I. mn (pl tel) hranljiv, hra-
njiv; II. fn Id hizlalda
hz I. mn: knnyen/jl ~ serts man-
gulac [-Ica]; nehezen ~ serts librasto
svinje; II. fn [~ja, ~t, ~k] <serts)
tovljena svinja, tovljeno svinje,
hranjenik, tovljenik
hzllat [~a, ~ot, ~ok] hranjenik
hzkra [-ija, -4t, -ik] nain ishrane
radi gojenja
hzott tovljen, uhranjen
h 1 [hava, havat, havak] (csapadk)
sneg; fagyott ~ sneanik; friss ~
celac [-Ica]; esik a~ pada sneg, snei;
olvad a ~ topi se sneg; szllingzik a
~ sneg provejava
h 2 [hava, havt, havak] (hnap)
mesec
hakadly [~a, ~t, ~ok] snena
prepreka/smetnja/zapreka, gomila
snega
hbort [~ja. ~ot, ~ok] ludorija,
muice [tb] u glavi, hir, obest
hbortos [~at; ~an; ~abb] hirovit,
muiav, suma(h)nut, sumahnit,
aknut, unut, anut, zavrnut
hbucka [~ja, ~t, -ik] nanos snega,
gomila/hrpa snega, brei od snega
hcip [~J e > ~t> ~k] cipele za sneg
hcsizma [~ja, ~t, ^k] izma za sneg
hd [~ja, ~ot, ~ok] ll dabar [-bra]
hodly [~a, ~t, ~ok] 1. (juhakol)
tor, obor; 2. (bartsgtalan nagy
helyisg) sobetina
hdt [~ott, ~on, ~ani] osvojiti/osva-
jati
hdt I. mn osvajaki; ~ hbor hogyhogy kako to?
osvajaki rat; II. fn [~)a, ~t, ~k]
osvaja
hdol [~t, ~jon] 1. vkinek klanjati se
komu; 2. (tv:) kros szenvedlyek-
nek ~ podati/podavati [-dajem] se
tetnim strastima
hdolat [~a, ~ot] klanjanje, iskazi-
vanje poasti, (straho)potovanje
hdol [~ja, ~t, ~k] potovalac [-va-
oca]
hdprm [~je, ~et, ~ek] dabrovi-
na
hodzsa [^ja, -it, *:k] vall hoda h
heke [-cje, *Ct, ^.j] ralica za sneg v za
razgrtanje snega, maina/stroj za
ienje snega
hember [~e, ~t, ~ek] ovek od
snega, snegovi, sneko beli
hess [~t] opad snega, sneg, sneenje
hfedte pokriven snegom
hfehr [~en] beo [bela] kao sneg,
snean [-na]
Hfehrke [*it] npr Sneana
hfelh' [~je, ~t, ~k] sneni oblak
hfergeteg, hfrgeteg [~e, ~et]
snena oluja, vejavica, meava,
smuta
hfvs [~a, ~t, ~ok] 1. l hfergeteg;
2. l hbucka
hgoly [~ja, ~t, ~k] grudva od snega
hgolyz|ik [~ott, ~zk/~zon] grud-
(v)ati se
hgrgeteg [~e, ~et, ~ek] usov,
plaz, lavina
hogy 1 hat 1. kako? ~ vagy? kako
si ? ~ hvjk? kako se zove? ~
van az, hogy. . . otkud to da. . .;
2. de mg ~! jote kako ! 3. ~ volt!
(jrzskor) jo (jedanput)! po-
novo ! 4. ~ a szilva? poto su ljive?
hogy2 ksz da, to; anlkl, ~. . . a da ne
. . .; azrt jttem, ~ ezt elvigyem
doao sam da to odnesem; krdezte, ~
elmegyek-e pitao je da li u otii;
krjk, ~ kldjn neknk molimo vas
da nam poaljete; ~ megmentse da bi
spasao
hogyan kako?
hogyha ako
hogyisne kako ne bi! kako da ne!
hogylt [~e, ~et] nahoenje, zdravlje
hogyne I. (termszetesen) naravno,
dakako; II. (nyomatkost felelet-
ben) vala ! dabo(g)me!
hhny [~ja, ~t, ~k] biz, trif (szl-
tol) vetrogonja h, n, vetrenjak
hhatr [~t] fldr snena granica
hhr [~(j)a, ~t, ~ok] krvnik, delat
hhrkz: ~re ad/juttat vkit predati
koga krvniku/delatu; ~re jut pasti
[padnem] u ruke krvniku; pasti
aka delatu
hoh isz stoj 1 stani! ~, nem gy lla-
podtunk meg! stani, nismo se tako
dogovorili!
hjelents [~t] met izvetaj o snegu
hoki [~ja, ~t] hokej
hoklzjik [~ott, ~zon] igrati hokej
hkotr [~ja ~t, ~k,] (gp) skrej-
per snega, snegoder
hkuszpkusz [~a, ~t, ~ok] 1. (trkk)
hokus-pokus, vesta varka, trik; 2.
pejor (ceremnia) ceremonija
hol I. hat gde? ~ voltl? gde si bio? II.
~ . . . , ~ . . . k a d. . . k a d. . . , t e. . .
te. ..; ~ ezek, ~ azok te ovi, te oni; ~
ezt akarja, ~ azt te hoe ovo, te
hoe ono; ~ itt, ~ ott as ovde, as
onde; ~ tbb, ~ kevesebb kad vie
kad manje
hlabda [~ja, ~t, ri,k] snena gruda,
lopta od snega, guka snega
hlabdzs [~a, ~t] grudanje
hlabdz|ik [~ott, ~zon] grudati se,
igrati se snenom grudvom
hold 1 [~ja ~at, ~ak] csill mesec;
a ~ udvara krug meseca
hold 2 (terletmrtk) jutro, ral
holdfny [~e, ~t] meseev sjaj
holdfogyatkozs [~] pomraenje/pomr-
ina meseca
holdkros [~a, ~t, ~ok] mesear;
somnambul, somnambulist, no-
nik, lunar, lunatik, hipnobat
Hold-lak [~t, ~k] selenit
holdtlte [*it] pun mesec, utap, uba;
~kor pri punoj meseini
holdudvar [~t] prsten oko meseca
holdvilg [~ot] meseina
holdvilgos sjajan [-jna] od meseeva
svetla
hi [~t] sneanica, topljenica
holland I. mn [~ul] holandski, nizo-
zemski; ~ festszet holandsko sli-
karstvo; II. fn [~ott, ~ok] Holan-
anin [tb -dani], Nizozemac [-mca];
(n) Holananka
Hollandia [^t] fldr Holandija, Nizo-
zemska
hollt [~e, ~et] mesto boravka, pre-
bivalite, boravite
holl [~ja, ~t, ~k] gavran
hollfekete crn kao gavran
holmi I. fn [~ja, ~t, ~k] prtljag,
baga, stvari; rtktelen ~ pusto
maslo; II. mn (vmifle) ikoji, nekoji,
nekakav [-kva], kojekakav [-kva],
neki, ma koji; ~ aprsgok neke
malenkosti; ~ kifogsok kojekakve
smicalice
holnap sutra; ~ig do sutra
holnapi sutranji; a ~ elads sutranja
predstava; ~ nap sutranjica
holnaputn prekosutra; szl ~ kis-
kedden u kukovu dne
holnaputni preksutranji
holott premda, iako, doim; szorgal-
masan dolgozik, ~ beteg marljivo radi,
iako/premda je bolestan
holt I. mn [~an] 1. mrtav [-tva]; 2.
tv ~ idny/szezon mrtva sezona,
doba mrtvila; ~ tke mrtav kapi-
tal; II. fn [~at, ~ak] 1. ~a utn
posle/iza njegove smrti; ~a napjig
do smrti; ~t nyilvnt pro-
glasiti/proglaavati mrtvim; 2. ~ig
tart hsg vernost do groba
holtg [~a, ~at, ~ak] (foly) ruka-
vac [-vca]
holtbiztos(an) siguran [-rna] kao smrt
holtfradt [~an] posve iznemogao [-
gla]/iscrpljen, mrtvo umoran [-
rna]
holtpont [~ja, ~ot] mrtva taka;
~rajut doi na mrtvu taku, zastati
[-anem]
holtrszeg [~en] treten pijan
holtsly [~a, ~t] tara, teina omota,
mrtva teina, nepotreban [-bna]/
suvian [-sna] teret, pritega, balast
holttest [~e, ~et, ~ek] Ie(ina), trupina
holtvgny [~t, ~ok] 1. mrtvi/slepi/
krnji kolosek; 2. tv ~ra jut zaci
na mrtvi kolosek
holtverseny [~e, ~t] sp mrtva trka,
jednaki broj bodova
hlyag [~ja, ~ot, ~ok] 1. orv mehur;
(hgyhlyag) (mokrana) beika;
2. (brn, pl gstl szrmaz)
plik, mehur; (a nyelven) jaterica;
~ alak plikast; 3. tv, pejor prazna
upa
25*
hlyaghurut 404 hnap hnapos 405 horgszbl
hlyaghurut [~ja ~ot,] zapaljenje
beike, upala (mokranog) mehura
hlyagkf [-kve, -kvet, -kvek]
kamen u beici
hlyagos [~at; ~an; ~abb] plikovit,
mehurast
hlyagosod|ik [~ott, ~jk/~jon] dobi-
vati mehure
hlyagpapir [~Ja ~t] pergamenthar-
tija, pergamentpapir
homly [~a, ~t] tama, nejasnost,
nevidelica; ~ba burkol pomraiti
homlyos [~at; ~an; ~abb] (tv is)
taman [-ruha]; tv <nem vilgos)
nejasan [-sna], nerazgovetan [-tna];
~an g ckileti [-lim]; ~an emlkezik
eati se kao kroz tamu; ~an lt
nazreti [-em]/nazirati [-rem]; ~an
vilgt ckileti, kiljiti, kiljiti
homlyossg [~a, ~ot] tamnina, ne-
jasnost
homr [~ja ~t> ~ok] jastog
hombr [~ja, ~t, ~ok] ambar, ko,
kotarka, itnica
Homrosz [~t] mit, ir Homer
homroszi ir homerski; ~ eposzok
Homerovi eposi
homlok [~a, ~ot, ~ok] elo; ~t
rmolja natmuriti se
homlokcsont [~ja, ot, ~ok] eona
kost
homlokdsz [~e, ~t, ~ek] poeonik
homlokegyenest: ~ ellenkez potpuno/
dijametralno/radikalno protivan v
suprotan v oprean
homlokfal [~a, ~at, ~ak] p prednji/
fasadni zid
homloknzet [~e, ~et] frontalni po-
gled; pogled slica/spreda
homlokrnc [~a, ~ot, ~ok] brazda
na elu
homloktr [-tere] tv prednji deo,
prednja strana; az rdeklds -terben
ll stoji u sreditu interesovanja
homlokreg [~e, ~et,] eona duplja
homlokzat [~a, ~ot, ~ok] lice/proelje
kue, fasada
homlokzati prednji, fasadni
homok [~ja, ~ot] 1. pesak [-ska];
2. tv' ~ra pt graditi na pesku
homok- pean
homokbnya [~ja, ~t, -k] peanik,
peani rudnik homokbucka [^ija,
rit, -ik] peani
breuljak/humak, hrpa peska
homokfld [~Je ~et] peara, pes-
kua
homoki: ll ~ vipera pepeljasti poskok
homokra [~ja, ~t, ^ik] peani sat,
peanik homokos [~at; ~an;
~abb] peskovit;
~ fld/talaj peskulja, prljua
homokoz [~ott, ~zon] posuti [-spem]/
posipati peskom
homokpuszta [~ja, ~t, ^ik] peara
homokrteg [~e, ~et, ~ek] peana
naslaga
homoksivatag [~ja, ~ot, ~ok] pea-
na pustinja, peano more
homokszem [~e, ~et, ~ek] zrno peska
homokszn boje peska, drap, be
boje homokszr [~ja, ~t, ~k]
prskalo
peska homoktalaj [~a, ~t, ~ok]
peara,
peskovita zemlja, peskovito/peano
zemljite v tlo, peskua, peskulja
homoktenger [~e, ~t, ~ek] peano
more, more peska homokztony
[~a, ~t, ~ok] peani
prud, uak [uka] homokzsk
[~Ja> ~ot, ~ok] vrea
napunjena peskom homonima
[~ja, ~t, ~k] nyelv ho-
monim, istozvunica homorft [~ott,
~son, ~ani] sp uvinuti
[-nem] se homor [~n/~an]
udubljen, ugnut,
konkavan [-vna] homoszexulis I.
mrt homoseksualan
[-Ina]; II. fn [~t, ~ok] homoseksua-
lac [-lca]
homoszexualits [~a, ~t] homoseksual-
nost
hon [~a, ~t] otadbina, domovina
hna: ~ alatt pod pazuhom hnalj
[~a, ~at] pazuh, pazuho; ~
alatt pod pazuhom hnap [~ja,
~ot, ~ok] mesec; foly
~ tekui mesec; jv ~ idui mesec;
mlt ~ proli mesec; ezeltt egy ~pal
pre mesec dana
hnapos meseni; nv ~ retek rotkvica
honfi [~a, ~t, ~ak] rg rodoljub,
domorodac [-roca]
honfitrs [~a, ~at, ~ak] domorodac
[-roca], sunarodnik, sunarodnjak
honfoglals [~a, ~t] osvajanje otad-
bine/domovine; a magyarok ~a do-
lazak [-laska] Maara (u dornovimi)
honi domovinski, domai, domorodan
[-dna]
honismeret [^et] poznavanje otadbi-
ne/domovine honleny [~t, ~ok] rg,
klt domorotka
{lb birt -rotki] honnan odakle, otkud(a)
honol [~t, ~jn] stanovati [-nujem]
honorl [~t, ~jon] nagraditi/nagra-
ivati [-ujem], platiti/plaati
honorrium [~a, ~ot, ~ok] honorar,
nagrada, plata, plaa honost [~ott,
~son, ~ani] 1. primiti za
dravljanina, dati graansko pravo,
naturalizovati [-zujem], natu-
ralizirati; 2. ~ja magt priroditi se
honosts [~a, ~t, ~ok] prijem u drav-
ljanstvo, naturalizacija honossg [~a,
~ot] dravljanstvo,
zaviajnost, indigenat honpolgr
[~a, ~t, ~ok] dravljanin
[tb -ljani], domorodac [-roca]
honpolgrsg [~a, ~ot] dravljanstvo hordszmra bure po bure hordoz
hontalan [~ul] bez otadbine, bez
domovine, bez dravljanstva, raseljen
honvgy [~a, ~at] enja v eznue
za otadbinom/domovinom, nostalgija
honvd [~je, ~et, ~ek] honved,
domobranac [-nca], domobran
honvd- domobranski honvdelem f-
lme, -lmet] narodna odbrana
honvdelmi: ~ miniszter ministar na-
rodne odbrane; <a JSZSZK-ban>
dravni sekretar za narodnu odbra-
nu; ~ minisztrium ministarstvo na-
rodne odbrane; <a JSZSZK-ban>
dravni sekretarijat za narodnu
odbranu
honvd': ~ hbor otadbinski rat,
rat za odbranu domovine
~ot] pecanje udicom horgszbot
honvdsg [~e, ~et] domobranstvo
(maarska vojska) holvads [~t]
kravljenje/otkravlje-
nje/topljenje snega
hpehely [-pelyhe, -pelyhet, -pelyhek]
pahuljica snega, sneria pahuljica
hord [~ott, ~j on ; ~ani] 1. (tv is)
nositi; (jrmvel) voziti; pnzt ~
magval nositi novaca kod sebe;
I 2. <vise!> nositi; 3. ez a
puska
' messzire ~ ova puka tera daleko
v ima velik domet horda [~ja,
~t, ~k] horda, rulja hordgy [~a,
~at, ~ak] nosila tb,
nosiljka, tezgere tb hordalk [~a,
~ot] nanos, naplav,
mulj, nasap [-spa], snos hordr
f~ja> ~t, ~ok] nosa horderej: nagy
>*> velike/vanosti, zamaan [-na]
horder [-ereje, ~t] zamaaj
hord [~ja, ~t, ~k] bure [-eta, tb
burad], bava; (vznek) sidlo; ~
alak bavast; a ~ folyat bure curi
hordcsap [~ot, ~ok] s!avina/ep na
buretu
hordcska [~ja, ~t, .ik] burence [-eta]
hordz: a bor ~ vino je sudovno
[~ott, ~zon] nositi hordozhat <p/
kszlk) nosiv, por-
tabl
hordoz [~ja, ~t, ~k] nosilac [-ioca]
hordozrakta [~ja, ~t, ~k] kat ra-
keta-nosa hordszk [~e, ~et,
~ek] nosiljka,
nosila tb hordtvolsg [~a, ~ot]
kat domet,
domaaj
horgany [~a, ~t] kalaj, kositer, cink
horganylemez [~e, ~t, ~ek] lim/ploa
od cinka horganyzott: ~ lemez
pocinkovana
ploa, pocinkovan lim horgas [~at;
~an; ~abb] kukast; ~
lb erlav, erlavih nogu horgsz
[~a, ~t; ~ok] pecar, pecaro,
peca, udiar; ribi tj horgszat [~a,
[~ja, ~ot, ~ok] stao/ motka od
udice, udini prut, prutilo
horgszfelszerels 406 hosszadalmas hosszadalmassg 407 hozzrt
horgszfelszerels [~e, ~t] pribor horony [hornya, hornyot, hornyok] szantart) dugotrajan [-jna]; (rsz- jvedelmet v hasznot ~ donositi v
za ribolov horgsz|ik [~ott, msz leb, ipilo; <menet> leb, letes) opiran [-rna]; (unalmas) davati [dajem] prihod; a fa termst
-asszon] pecati v otvor loze dosadan [-dna]; (elnyjtott) razvu- ~ drvo donosi plodove; a tuds min-
loviti udicom horoszkp [~Ja ~t> ~ok] rodanik, en; ~an beszl el vmit priati na dig hasznot ~ znanje uvek korist
horgol [~t, ~jon] kukiati, plesti horoskop; ~ot kszt vkinek gledati dugako i na iroko hosszadalmassg nosi; 4. (tv:) forgalomba ~ staviti/
[-etem] (kukicom), heklati, heklo- komu u rodanik [~a, ~ot] opirnost, stavljati u promet; nyilvnossgra ~
vati [-lujem], vesti [vezem] pra- horpad [~t, ~jon] uginjati [-nje] se, razvuenost hosszan: ~ tart objaviti/objavljivati [-ljujem]; rend-
vei kukice, vesti iglom kukaom ugibati se dugotrajan [-jna]; be ~ pospremiti/pospremati; az js-
horgols [~a, ~t, ~ok] kukianje, horpads [~a, ~t, ~ok] ugnue, trajasan [-na] hosszanti uzduni gok ~tk a hrt novine su donele vest;
heklanje horgolt [~je, ~t, ~k] ulegnue, udubljeno mesto hosszasan dugo, opirno zavarba ~ dovesti u zabunu, zbuniti
kakalica, horpadt [~at; ~an; ~abb] ugnut, hosszmrtk [~e, ~et, ~ek] mera za hozadk [~a, ~ot] t hozam
kukaca, kukica, heknadla upao [-ala] duinu hozam [~a, ~ot, ~ok] prinos
horgony [~a, ~t, ~ok] haj kotva, hortenzia [,4 ja, *it, <ik] nv hortenzija hosszmetszet [~e, ~et] uzduni prsek hozat [~ott, -asson] vmit poruiti to,
sidro; ~/ felszed dii s dignuti/ Horthy-fasizmus trt hortijevski fai- hossz [hosszan; hosszabb] 1. dug, poslati [poaljem] po to
dizati kotvu v sidro; ~/ vet ukotviti zam dugaak [-ka, kf dulji v dui]; ~ hozomny [~a, ~t, ~ok] miraz, prija
(se), usidriti se, baciti v spustiti/ hortyog [~ott, ~J on ] '<* horkol idre zadugo; ~ ideje dugo; ~ tli hozomnyvadsz [~a, ~t, ~ok] miro-
sputati sidro v kotvu; sidrati (se) horvt I. mn [~ul] hrvatski; ~n jszakk duge zimske noi; 2. ~ csrii zolovac [-vca]
horgonyktl [-tele, -telet] haj sidre- Hrvatica; Horvt tengerpart Hrvat- dugokljun; ~ let dugovean [-na]; hozz I. nvm k njemu/njoj; II. hat
njak horgonyoz [-nyzott, ~zon] biti sko primorje; II. fn [~ot, ~ok] ~ fark dugorep; ~ fej dugoglav; na to, k tome; elg az ~ dosta je to;
usidren/ Hrvat; ~ok Hrvatstvo ~ haj dugokos; ~ kar dugoruk, ukratko; jednom reci; s mg ~ pa
ukotvljen Horvtorszg [~ot] fldr Hrvatska rukat; ~ lb dugonog, trkljast; ~ jo, jo k tomu
horgonyzhely haj sidrite hrlhorgas [mint nnem mn ragozdik] lejrat dugoroan [-na]; ~ orr hozzad [~ott, ~jon] 1. dodati/doda-
krakat, presmiav; ~ alak horvtost [~ott, ~son, ~ani] hrva- dugonos; ~ szaklla dugobrad; ~ vati, dometati f-eem]; pridati/pri-
dugajlija h titi szrny dugokrilni; ~ ujj prstat davati, pridodati/pridodavati; 2. ~ja
horizontlis vodoravan [-vna], hori- horvtosts [~a, ~t] hrvaenje hosszks [~an; ~abb] duguljast a lnyt dati/davati ker nekome za
zontalan [-Ina] horvt-szerb <nyelv> hrvatskosrpski; hosszlps [~e, ~t, ~ek] pricer enu
horkan [~t, ~jn] hrknuti [-nem] (szoksok) hrvatsko-srpski hosszsg [~a, ~ot] duljina, duina hozzbj|ik [~t, ~jon/~jk] priljubiti
horkan(t)s [~a, ~t, ~ok] hrka [rsz e horvt-szerbl hrvatskosrpski hossztvfuts [~t] sp tranje na se
-ki] horzsol [~t, ~j n ] okrznuti [-nem], dug(ak)e staze, trka na dugoj stazi hozzcsatol [~t, ~jon] 1. (mellkle-
horkol [~t, ~jon] hrkati [hrem], ogrepsti [-ebem], krzati, uljati hossztvfut [~ja, ~t, ~k] sp dugo- tet) priloiti/prilagati [-laem]; (ka-
hropiti, hroptati [-pem]; ~ni kezd horzsols [~a, ~t, ~ok] (o)grebotina pruga, trka na dugoj stazi poccsal) spojiti/spajati, sajuziti kop-
zahrkati [-rem] horkols [~a, ~t, hospitl [~t, ~jon] isk hospitovati [- htakar [~Ja ~t] sneni pokriva om; (kocsit) privezati [-em]/pri-
~ok] hrka, hropnja, tujem], hospitirati, gostovati [-tu- hotel [~ja/~je, ~t, ~ok/~ek] hotel vezivati [-zujem], prikljuiti/priklju-
hropotanje jem] u koli hotelports [~a, ~t, ~ok] portir hote- ivati [-ujem]; 2. pol (terletet)
hormon [~ja, ~t, ~ok] hormon hossz [~a, ~t, ~ak] duina; rk ~ig la, hotelski vratar htorlasz [~a, anektirati, nasilno pripojiti/pripajati
hormontermels [~e, ~t] luenje hor- satima; se vge, se ~a ni kraja ni ~t, ~ok] sneni smet, (bekebelez) prisajediniti/prisajedi-
mona konca gomila snega, namet, usov hova, njavati
n
hornyol [~t, ~j J must ilebiti, hosszban I. nvut (uz)du, pored, hov kamo, kud(a); ~ mgy? hozzpt [~ett, ~sen, ~eni] dozidati/
ubrazditi, izdubiti, oluiti; <ft> pokraj birt e; II. hat po duini; ke- kamo/kuda ide? ~ lett a kalapom? doziivati [-ujem], dograditi/dogra-
rovaiti, lebiti hornyolgyalu [~Ja> resztben ~ uzdu i popreko kamo se deo moj eir? ~ valsi? ivati, prizidati/priziivati
~t> ~k] msz hosszabbit [~ott, ~son, ~ani] (o)du- odakle je? hozzpts [~e, ~t, r-ek] dograiva-
taranj [-rnja] ljiti, duiti, produiti/produivati [- hovatovbb malo pomalo, postepeno nje
horog [~ja/horga, horgot, horgok] ujem] s produavati hvihar [~a, ~t, ~ok] meava, vejavi- hozzr [~t, ~Jen] vmihez dodirnuti [-
udica, kvaka, kuka; kocsikapcsol ~ hosszabbts [~a, ~t, ~ok] duljenje, ca, snena oluja, smuta nem]/dodirivati [-rujem] se ega,
spojni kuka; (tv is) ~ra kerl/akad duenje, produavanje hvirg [~(j)a, ~ot, ~ok] visibaba dotaknuti s dotai[-aknem]/doticati
upecati se, uloviti se v uhvatiti se na hosszabbod|lk [~ott, ~jk/~jon] dua- hoz [~ott, ~zon] 1. doneti [-esem]/ [-iem] se ega
udicu horogkereszt [~je, ~et, ~ek] ti, postati [-anemJ/postajati [-jem] donositi; 2. dntst v hatrozatot ~ hozzerffst [~ett, ~sen, ~eni] prigla-
kukasti dui, produiti/produivati [-ujem] doneti reenje v odluku; tletet ~ viti/priglavljivati [-ljujem]
krst/kri s produavati se, duljati; a napok doneti v izrei [-eknem] presudu; hozzrts [~e, ~t] strunost, upue-
horognyl [-nyele, -nyelet, -nyelek] ~nak dani duaju, duljaju dani trvnyt ~ doneti zakon; 3. (tv:) nost; ~sel beszl govoriti znalaki
prutilo hosszadalmas [~at; ~an; ~abb] (hosz- hozzrt I. mn struan [-na], stru-
hozzfr 408 hozzszokik hozzaszokta 409 hlgyfodrsz
t
 njaki,upuen;(beavatott)posveen;
(jrtas) vest; hozz nem rt nestru-
an [-na], nevet, neupuen, ne-
posveen, neznalaki; ~en znalaki;
II. fn [~je, ~t, ~k] strunjak, znalac
[znaoa]
hozzfr [~t, ~jen] prii [-idem]; mesz-
sze van, nem tudok ~m daleko je, ne
mogu da priem; nem fr hozz sem-
mi ktsg o tome nema nikakve
sumnje
hozzfrhetetlen nepristupaan [-na],
nepristupan [-pna]
hozzfrhet dostupan [-pna], dostu-
paan [-na], pristupaan [-na]
hozzfog [~ott, ~jon] vmihez latiti/
laati se ega, poeti [-nem]/
poinjati [-njem] to, zapoeti/za-
poinjati to; prihvatiti/prihvatati s
prihvaati se ega, dati se na neto,
prionuti [-nem]/prianjati na to;
~ a munkhoz dati se na posao
hozzfoghat<hasonl>podoban[-bna],
dorastao [-sla], upi ed(lj)iv, ispo-
red(lj)iv
hozzfz [~tt, ~zn] 1. (hozzer-
st) privezati [-eem]/privezivati [-
zujem]; privrstiti/privrivati [-
ujem]; 2. (szavakkal) nadoveza-
ti/nadovezivati; dodati/dodavati [-
dajem]
hozzidomt [~ott, ~son, ~ani] prila-
goditi/prilagoivati [-ujem]
hozzidomul [~t, ~jon] (tv is)
prilago-diti/prilagoavati s lepljivati [-ljujem] se, zalepiti/zalep-
prilagoivati [-ujem] se (komu,
emu)
hozzilleszt [~ett, -esszn, ~eni] pode-
siti/podeavati, doterati/doterivati
[-rujem], prilagoditi/prilagoivati [-
ujem]
hozzl dolian [-na], odgovarajui
(kome)
hozzr [~t, ~jon] dopisati [-iem]/
dopisivati [-sujem]
hozzjrul [~t, ~jri] 1. (elsegt) hozzszab [~ott, ~jon] prilagoditi/
doprineti/doprinositi; (anyagilag)
dati/davati [dajem] prilog za to;
2. (beleegyezik) pristati [-anemj/
pristajati [-jem]; (helyesel) odobriti/
odobravati
hozzjruls [~a, ~t, ~ok] 1. (anya-
gi> doprinos, prinesak [-ska]; n-
kntes ~ samodoprinos; (jtkony
clokra) dobrovoljan prilog; 2. (be-
leegyezs) pristanak [-nka]; (helye-
sels) odobrenje
hozzjut [~ott,-jusson] doi [doem]
do ega, stignuti [-nem]/stizati [-
em]; ha ~ok ako dospem; nem
jutottam hozz, hogy... nisam stigao
da. . .
hozzkapcsol [~t, ~jon] ld hozzcsatol
hozzkever [~t, ~jen] primeati, doda-
ti/dodavati [-dajem]
hozzkezd [~ett, ~jen, ~eni] ld hozz-
fog
hozzlt [~ott, -lsson] ld hozzfog
hozzlp [~ett, ~jen] pristupiti kome,
prilaziti
hozzmegy [-ment, -menjen, -menni]
vkihez (felesgl) udati/udavati [u-
dajem] se za koga
hozzmr [~t, ~\tn] uporediti/upore-
ivati [-ujem] nekoga s nekim v
neto s neim
hozzn [~tt, ~jn] prirasti [-tem]/
priraivati [-ujem], srasti hozztesz [-tett, -tegyen, -tenni] doda-
hozznyl [~t,~jon] vmihez (do)dirnu-
ti [-nem]/dodirivati [-rujem] se ega,
dotaknuti s dotai [-aknemJ/dotica-
ti [-iem] se ega; ne nylj hozz!
ne diraj u to!
hozznt [~tt, ~sn, ~eni] doliti f-
ijem]/dolivati
hozzragad [~t, ~jon] prilepiti/pri-
Ijivati se, prionuti [-nem]/prianjati;
a nyelv ~t a szjpadlshoz jezik je
prionuo za nepce
hozzragaszt [~ott, -gasszon, ~ani]
prilepiti/prilepljivati [-ljujem]
hozzsegt [~ett, ~sen, ~eni] pripo-
moi [-ognem]/pripomagati [-aem]
hozzsimul [~t, ~jn] priljubiti/pri-
ljubljivati [-ljujem] se, sasvim prio-
nuti, pripiti [-ijem]/pripijati se
prilagoivati [-ujem], adaptirati,
adaptovati [-tujem]
hozzszmt [~ott, ~son, ~ani] pribro-
jiti/pribrajati
hozzszokik [~ott, ~jk/~jon] vmi-
fiez priviknuti [-nem]/privkavati s
privikivati [-kujem] se, priuiti/
priuavati se, sviknuti, nauiti se
emu v na to; ~ik az ghajlathoz
priviknuti se podneblju; ~ik a krl-
mnyekhez saiveti se sa prilikama
hozzszoktat [~ott, -asson] vkit vmihez
priviknuti/privikavati koga na to
hozzszl [~t, ~jon] uzeti [uzmem]/
uzimati re; uestvovati u diskusiji
hozzszls [~a, ~t, ~ok] (vitban)
uee u diskusiji/debati, istupanje
hozzszl [~ja ~t, ~k] govornik,
uesnik u diskusiji
hozztapad [~t, ^jon] vmihez prionuti
[-nem]/prianjati za neto
hozztapaszt [~ott, -jsszon, ~ani] pri-
lepiti/prilepljivati [-ljujem], prilemi-
ti
hozztartoz|ik [~ott, ~zk/~zon] pri-
padati
hozztartoz I. mn pripadajui, pripad-
ni; II. fn [~Ja; ~t> ~k] roak; (n)
roaka; az n ~im moji roaci/
srodnici
ti/dodavati [-dajem], nadodati/na-
dodavati, pridodati/pridodavati, do-
metnuti [-nem]/dometati [-eem],
primetnuti/primetati
hozz told [~ott, ~jon, ~ani] 1. nado-
vezati[-eem]/nadovezivati [-zujem];
2. tv nadodati/nadodavati [-dajem]
hozztlt [~tt, ~sn, ~eni] doliti [-
Iijem]/dolevati s dohvati, donaliti/
donalevati s donalivati
hozzltet [~ett, -essen] (nvnyt)
dosaditi/dosaivati [-ujem], do-
dati/dodavati [-dajem] saenju, pri-
saditi/pirisaivati
hozzval [~ja> ~t, ~k] pribor, pripad-
ni delovi
hozzyarr [~t, ~jon] priiti [-ijem]/
priivati
hozzvsrol [~t, ~jn] dokupiti/
dokupovati [-pujem], prikupiti/pri-
kupljivati [-ljujem]
hozzvesz [-vett, -vegyen, -venni]
1. dodati/dodavati [-dajem]; mg
ha -vesszk azt is ako pak dodamo i
to; 2. (hozzvsrol) dokupiti
hozzvetleg priblino, aproksimativno
hozzvetleges priblian [-na]; ~
szamrtdspriblino raunanje, aproksi-
mativna kalkulacija
hol.fn [~je/heve, ~t] toplina, toplota,
jara, ar, vrelina, vruina; II. mn
[-n; ~bb] tv <forr> vreo [-ela],
topao [-pla], arki; ~ hajts/vgy
arka elja; ~n hajtott arko eljen;
~n szeretett arko ljubljen
h- toplinski, toplotan [-tna]
h'll otporan [-ma] prema toploti,
termorezistentan [-tna]
hegysg [~et] fiz toplotna/kalorina
jedinica, jedinica za merenje topline
helmlet [~e, ~et] teorija toplote v
o toploti
hemelkeds [~e, ~t] povienje tem-
perature
henergia [~ja, ~t] fiz toplotna ener-
gija
hergp [~e, ~et, ~ek] kalorina
maina
herm [~ve, ~vet, ~vek] termo-
elektrana, kalorina elektrina cent-
rala
hfejleszts [~t] razvijanje/stvaranje
toplote
hfok [~a, ~ot] stupanj/stepen topline
v toplote
hfokszablyoz [~ja, ~t, -~k] msz
naprava za odravanje v usklaiva/
regulator temperature
hforrs [~a, ~t, ~ok] 1. izvor toplo-
te; 2. (hvz) toplice tb, vrue vre-
lo, termalni izvor
hguta [^,t] orv sunanica, sunani
udar
hhats [~a, ~t, ~ok] fiz kaloriki
efek(a)t
hhullm [~a, ~ot, ~ok] toplotni
talas/val, talas/val toplote v vruine
hkezels [~e, ~t, ~ek] msz termika
obrada
hkisugrzs [~a, ~t] zraenje/radija-
cija/isijavanje/iarivanje toplote
hkl [~t, ~jn] (rmlten htrl)
uzmicati [-iem] od straha
hlgy [~e, ~et, ~ek] dama, gospoa
hlgyfodrsz [~a, ~t, ~ok] enski
frizer, frizer za dame
hmr 410 hullmfrd hullmhegy 411 hurut
'
hmr [~je, ~t, ~k] toplomer, ter-
mometar [-tra]
hmrsklet [~e, ~et, ~ek] tempera-
tura
hmplyg [-lygtt, ~jn] kotrljati se
hpalack [~ja, ~ot, ~ok] termos-boca,
termos, termosica
hrcsg [~e, ~t, ~k] hrak [-ka]
hrgs [~e, ~t, ~ek] (h)r'opac [-pca],
(h)roptanje
hrghurut [~\a, ~ot] zapaljenje/upala
bronhija, bronhijalni katar
hrg [~je, ~t, ~k] orv bronhije tb,
dunice tb
hrg fhrgtt, ~jcm] hropiti, hroptati
[-pem], teko disati [diem] v
dihati [diem], hripati
hrplnt [~ett, ~sen, ~eni] skrnuti [-
nem], gucnuti, gutnuti, loknuti
horpintget [~ett, -essen] srkati [srcem]
hs I. fn [~e, ~t, ~k] junak, heroj;
a munka ~e heroj rada; II. mn ju-
naki, herojski
h'scincr [~t, ~ek] ll hrastova
striibub"a
hsg [~e, ~et] vruina, ega; rekken
~ sparina; tikkaszt ~ omarina
hsi junaki, herojski; ~ hall junaka/
herojska smrt
hsies [~en] junaan [-na], herojski
hsiessg [~e, ~et] junatvo, herojstvo
hskd]ik [~tt, ~jk/~jn] junaiti
se
hskltemny [~e, ~t, ~ek] ir junaki
spev/ep(os), junaka pesma, epopeja
hsn [~je, ~t, ~k] junakinja
hsszerelmes [~e, ~t] szinh zaljublje-
nik, ljubavnik
hstett [~e, ~et, ~ek] junako delo,
junatvo
hsugarak [tb, ~at] toplotni zraci
hsugrzs [~t] zraenje toplote,
toplotno zraenje, toplotna radija-
cija
hsugrz [~J a > ~t> ~k] greja,
radijator, grejalo, grejalica
hszablyozs [~t] regulisanje toplote/
temperature, termoregulacija
hszigetels [~e, ~t] izolovanje/izoli-
ranje toplote, toplinska/toplotna izo-
lacija, termoizolacija
hszigetel [~je, ~t] izolator/nepro-
vpdnik toplote
htguls [~t] fiz toplinsko/toplotno
rastezanje, toplotno irenje, toplot-
na/termalna ekspanzija v dilatacija
htan [~t] nauka o toploti, kalorika
htrol [~J a > ~t ~k] {hztartsi)
bojler, naprava za zagrevanje vode
hvezet I. mn toplonosan [-sna], ter-
mokonduktivan [-vna]; ~ kpessg
sposobnost sprovoenja toplote, ter-
mokonduktivnost; II. fn [~je, ~t,
~k] toplonoa h, sprovodni/vodi
topline; toplotni sprovodnik, ter-
mokonduktor
hg [~a, ~ot, ~ok] mlaa sestra
hugenotta [At, Ak] vall trt hugenot
higy [~a, ~ot] orv mokraa
hgycs [~je, ~t] orv mokrana cev,
mokranica hgyhlyag [~ja, ~ot]
orv mokrana
beika, mokrani mehur hgyk [-
kve, -kvet] orv mokrani
kamen
hgysav [~at] mokrana kiselina
hgyvezetk [~e, ~et] orv mokraovod
huhog [~ott, ~jon] ukati, kretati
[-tim]
hulign [~J a . ~t, ~ok] pejor huligan,
skitnica h, n, halbtarke h, tediboj
hull [~ott/~t, ~j n ~ani] 1. <esik>
(o)padati; a levl, gymlcs, haj ~ roniti, prosipati; 2. szrt ~ja
lie, voe, kosa opada; ~ani kezdtek
a csillagok prosule se zvezde; 2.
<folyik, mlik) tei [teem]; ~ a
knnye suze mu teku hulla [*ija,
rit, ^ik] le(ina), mrtvac,
mrtvo telo, truplo, trupina
hulladk [~a, ~ot, ~ok] otpaci tb
[birt -adaka], otrebine tb, furda
hulladkanyag [~ot] otpadak [-patka]
ostatak [-tatka], rastur hullahz
[~a, ~at, ~ak] mrtvanica hullm
[~a, ~ot, ~ok] 1. talas, val; nagy
~okat ver a) dii [dignem] dizati
[diem] velike valove v talase; b) tv
dii/dizati veliku prainu; 2. {hajban)
tarts ~ trajna ondulacija
hullmbdog [~J a i ~ot] talasasti lim
hullmfrd [~je, ~t, ~k] bazen/ku-
palite s vetakim talasanjem
hullmhegy [~et, ~ek] breg od valova/
talasa hullmhossz [~a,
~t]rarftalasna/valna
duina, duljina vala
hullmlemez [~e, ~t, ~ek] talasasta
ploa, talasasti list hullmmozgs
[~t] valovito gibanje/
kretanje hullmos [~at; ~an;
~abb] talasast,
valovit; ~ haj talasasta kosa
hullmsv [~Ja> ~t> ~ok] rd talasno
podruje, pojas talasne duine
hullmsr: ~ban lelte hallt naao je
smrt u valovima v u plavoj grobnici
hullmtr [-tere,-teret] (rvdelmi gt
eltt) poplavni/inundacioni prostor
hullmtrs [~e, ~t] udaranje valova
o obalu hullmtr valobran; ~
gt lukobran,
razbija valova hullmvers [~e,
~t] udaranje valova
(o klisure), odbijanje valova (od
obale), valomet, pljuskavica
hullmvonal [~a, ~at, ~ak] talasasta/
valovita crta hullmvlgy [~et,
~ek] dolina talasa/
vala hullmzlik [~ott, -mozzk/-
mozzon]
talasati se hullmz ustalasan hullat
[~ott, -asson] 1. <leejt> sputati,
se hurka [~ja, -it, ^ik] (mjas)
linjati se; tollat ~ja tibati se; levelt
~ja gubiti lie hulllik [~ott,
~jon] ld huli hullcsillag [~ot, ~ok]
zvezda pada-
lica, letea zvezda humn: ~
tantrgyak humanistiki
nastavni predmeti humanista [-ija,
-it, ^.k] humanist,
humanista h humanizmus [~a,
~t] humanizam
[-zrna]
humor [~a, ~t] humor humorrzk
[~e, ~et] oseaj za humor humorista [-
ja, -t, ^.k] humorist,
humorista h
humoros [~at; ~an; ~abb] humoristi-
an [-na]
humusz [~a, ~t] mgazd crnica, hu-
mus
hun trt I. fn [~t, ~ok] Hun; <n)
Hunkinja; II. mn hunski huncut
I. mn [~ul] obeenjaki; II. fn
[~j a > ~ot, ~ok] obeenjak
huncutka (hajviselet) [^ija, -it, -ik]
ika huncutsg [~a, ~ot, ~ok]
obeenjako
delo, obeenjatvo huny [~t,
~jon]: szemet ~vmi felett
progledati kroz prste, zamiriti na
jedno oko hunycska [^ja, ^.t,
^k] mura; ^t
jtszik igrati se mur(k)e
hunyorgat [~ott, -asson] mirkati,
treptati [-pem] hunyorg mirav
hunyort [~ott, ~son, ~ani] trepnuti
[-nem], miriti hupikk trf
otvoreno plav huppan: fldre ~
pasti [padnem] na
zemlju hr [~ja, ~t, ~ok] 1.
zene ica;
2. mat tetiva; 3. (tv:) egy ~on
pendlnek u jednu tikvu duvaju;
ms ~okat penget pevati drugu
pesmu, udariti u drugu icu
hurcol [~t, ~jon] vui [vuem] teret,
nositi teki predmet, tegliti
hurcolkods [~a, ~t, ~ok] selidba,
seljenje, preseljavanje hurcolkod|
ik [~ott, ~jek/~jon] seliti
jetreni-
ca; (vres) krvavica hurkatlt
[~je, ~t, ~k] (eszkz)
nadeva(a) hurkol [~t, ~jon]
(za)vezati [-eem],
(za)plesti [-etem] hurok
[~ja/hurka, hurkot, hurkok]
1. petlja, oma, eput; 2. (csapda)
zamka, klopka; 3. tv ~ra kerl
pasti u zamku/klopku; hurkot vet
plesti [-etem] zamke hurokvgny
[~a, ~t, ~ok] vast
kruna tranica
hiros: ~ hangszer ini instrument
hroz [~ott, ~zon]: ~ hegedt udesiti/
udeavati v uskladiti/usklaivati
[-ujem] violinu hurr isz ura !
hurut [~J a > ~ot, ~ok] orv katai
hs 412 huzat huzatos 413 htberendezs
hs [~a, ~t, ~ok] 1. meso; fstlt
~ suvo meso; nyers ~ ivo meso; 2.
j ~ban van pun je
husng [~ja, ~ot, ~ok] toljaga, toja-
ga, mouga, paljikovaa
hsbolt [~j a ~t, ~ok] mesnica,
mesarnica mesara, kasapnica
hsdarl [~ja, ~t, ~k] <gp> mlin/
rnalo mesa
hsellts [~a, ~t] snabdevanje me-
sotn
hsev [~je, ~t, ~k] <llat> mesojed,
mesoder, ivoder
hsfeldolgoz: ~ zem fabrika/tvorni-
ca/pogon za preradu mesa
hsgombc [~a, ~ot, ~ok] (vagdalt
hsbl) ufte [-eta]
hshagykedd [~et] vall mesopust,
poslednji dan mesojeda/karnevala
hsipar [~a, ~t] industrija za preradu
mesa
hskonzerv [~je. ~et, ~ek] konzerva
od mesa
hsleves [~e, ~t] supa od mesa
hsmrgezs [~e, ~t] trovanje pokva-
renim mesom
hsolks [~e, ~t, ~ek] (bripar-
ban) strugalo
h s os [~ a t ; ~ a n ; ~ a bb ] m e s na t ;
~ tel mrsno jelo; ~gymlcs mesna-
to voe; ~ nap mrsak [-ska]
hsosfazk [-fazekat] tv unosna sluba;
~ndl l sedeti kod punog lonca
hspsttotn [~ja, ~ot, ~ok] pateta
od mesa
hsszelet [~je, ~et, ~ek] odrezak [-
eska], nicla
hszem [~e, ~et, ~ek] pogon za
preradu mesa
hsvg: ~ deszka daska za seenje
mesa; ~ tke mesarski panj
hsvt [~ja, ~ot] Uskrs, Vaskrs
hsvthtf [~t] uskrsni/uskrnji
ponedeljak v ponedeonik
hsvti uskrsni, uskrnji; ~ tojs
uskrnje jaje, uskrnjak, natucak [-
cka]
hsvtvasrnap [~ot] uskrsna/uskr-
nja nedelja
hsz [~at] dvadeset
huszad [~(j)a, ~ot, ~ok] dvadesetina
huszadik dvadeseti; ~ vfordul dvade-
setogodinjica
hszan dvadesetoro
huszr [~(j)a, ~t, ~ok] husar
huszros [~an] 1. husarski; 2. tv
(vakmer) drzak [drska], smion
hszas [~t] (szm) dvadesetica
huszita vall, trt I. fn [At, >sk] husit;
II. mn husitski; ~ hbor husitski
rat; ~ mozgalom husitski pokret
huszonegy dvadeset i jedan
huszontdik: ~ vfordul dvadesetpe-
togodinjica
huta [~ja, ~, trik] 1. rg topionica,
livnica; 2. (veg) staklara, fabrika/
tvornica stakla
hz [~ott, ~zon] 1. vui [vuem],
navui; (vonszol) tegliti; 2. fogat
~ vaditi zub; 3. cipt ~ obuti [-
ujern]/obuvati se; gyrt ~ az ujjara
natai [-taknem] s nataknuti [-
nem] v staviti/stavljati prsten na
prst; smfra ~ (csizmt) udariti
na an/kalup; 4. vizet ~ a ktbl
vaditi vodu iz bunara; 5. (trt:)
karba ~ natai s nataknuti [-ak-
nem]/naticati [-iem] v nabiti [-bi-
jem]/nabijati na kolac; 6. (iszik)
nagyot ~ a btyksbl povui iz
uture; 7. (halogat) az idt ~za
odugovlaiti; 8. (tv:) vkihez na-
ginjati [-njem], biti odan komu;
9. (szl:) hasznot ~ vui v crpati
v crpsti [-pem] korist; a rvideb-
bet ~za izvui deblji/krai kraj;
sorsot ~ baciti/bacati kocku/dreb,
drebati; ujjat ~ vkivel izazvati [-
zovem] koga, zameriti se kome;
mr nem sokig ~za nee (ve) dugo
huzagols [~a, ~t, ~ok] kat (fegy-
vercs) lebljeiije puane cevi
huzal [~(j)a, ~t, ~ok] ica
huzam: egy ~ban bez prekida
huzamos [~an] (dugo)trajan [-jna]
hzs [~a, ~t, ~ok] 1. vuenje;
2. (fog) vaenje; 3. (sorsols)
izvlaenje; 4. sakk potez; 5. (ma-
darak) proletanje
huzat [~(j)a, ~ot, ~ok 1. (lgvo-
nat) promaja, propuh; 2. (bur-
kolat) navlaka, prevlaka
huzatos: ~ helyisg promajna prosto-
rija
huzavona [-oja, *ct, rCk] natezanje,
otezanje, zavlaenje
hzhat rastegljiv
huzigl [~t, ~jon] cupkati
hzd|ik [~ott, ~jk/~jon] i. otezati
[-eem] se, protezati se; 2. (hosz-
szra nylik) razvlaiti se
nuzodozjik [~ott, ~zk/~zon] uste-
zati [-eem] se
hz(d)zkods [~a, ~t, ~ok] sp (nyj- hlyskedik [~ett, ~jk/~jen] ble-
tn) zgib
hzszilrdsg [~a, ~ot] fiz otpornost
pri zatezanju
h 1 mn [~(e)n; hbb/hvebb] veran [-
rna]; ~ bart veran prijatelj; ~
msolat veran prepis; srig ~
(ostati) veran do groba
h 2 isz: ~ de! ala ! ~, de j volna!
ala bi dobro bilo!
hbelebalzs: ~ mdjra kao muva
bez glave; ~ mdjra csinl vmit
raditi neto na vrat na nos
hbr [~e, ~t, ~ek] trt feud, le-
no
hbrad [~ja ~t] trt leno
hbrblrtok [~a, ~ot, ~ok] trt le-
no, feudalno dobro/imanje, timar
hbres [~e, ~t, ~ek] trt vazal,
lenstvenik, kletvenik
hbri trt feudalni, vazalni, lenski;
~ trsadalom feudalno drutvo, feu-
dalni poredak
hbrisg [~e, ~et] trt feudalizam [-
zrna]
hbrrendszer [~e, ~t] feudalni po-
redak/sistem
hbrr [-ura, -urat, -urak] trt feuda-
lac [-Ica], vlastelin [tb -ela], feudal-
ni/lenski gospodar
hds [~e, ~t, ~ek] uzetost, uzma
hh [~t] vika; (szl:) sok ~ sem-
mirt mnogo vike ni za to
hl [~t, ~jn] hladiti se, hladneti [-
nim]
hledez|ik [~ett, ~zk/~zen] zapanji-
ti/zapanjivati [-njujem] se, uditi se
i krstiti, snebivati se
hls [~e, ~t, ~ek] prehlada, nahlada,
nazeb
hll [~je, ~t, ~k] gmizavac [-vca],
vodozemac [-mca]
hlt: ~ helyt talltk/leltk vkinek nisu
mu nali ni traga
hlye I. mn [^in; ~bb] blesav, blesast,
zvrcnut, kretenast; II. fn [^ije, ^it,
-ik] idiot, blesan, blesavac [-vca],
kreten
hlyesg [~e, ~et, ~ek] besmislica,
blesavost, slaboumnost, tupoglavost,
idiotizam [-zma], kretenizam
saviti
hmmg [~tt, ~jn] govoriti hm,
prekidati govor sa hm, mucati, za-
pinjati [-njem] u govoru i izgovarati
hm
hs [~en; ~ebb] hladovit, prohla-
dan [-dna]
hsg [~e, ~et] vernost
hsges [~en; ~ebb] veran [-rna]
hsgesk [~je, ~t] zakletva na ver-
nost
hsgjutalom [-Ima, -Imat, -lmak]
(fleg bnyszoknl) nagrada za
vrnost (u slubi)
hst [~ett, ~sen, ~eni] (o)sveiti/
osveavati, rasveiti/rasveavati,
(ras)hladiti/(ras)hlaivati [-ujem]
hst I. mn osveavajui, sve; II. fn
[~je, ~t, ~k] (ital) napitak za
osveavanje
hsl [~t, ~j6n] hladovati [-dujem],
osveavati se
ht [~tt, ~sn, ~eni] hladiti, ohlai-
vati [-ujem]
hts [~e, ~t] hladnjenje, hlaenje;
(fleg msz) ohlaenje, ohlaivanje
htlen [~l] neveran [-rna]; (rul)
izdajniki; ~leszbartjhoz izneveriti
svoga prijatelja
htlenked lk [~ett, ~jk/~jeh] izne-
veravati
htlensg [~e, ~et] 1. nevera, nevei-
nost; 2. (hazaruls) veleizdaja
ht I. mn za hlaenje; II. fn [~je
~t, ~k] hladionik; (aut) hlad-
njak
htberendezs [~e, ~t, ~ek] rashladni
ureaj, ureaj za hlaenje, hladio-
nica
hthz 414 hvsdik
hthz [~a, ~at, ~ak] hladnjaa,
hladionica, industrijska hladnjaa,
skladite za hladno konzerviranje
htkszlk [~e, ~et, ~e] ureaj za palac [-lca]; 2. rg (hosszmr-
hlaenje, hladnjak
htkocsi [~ja, ~t, ~k] vasi vagon--
hladnjaa
htszekrny [~e, ~t, ~ek] hladnjak,
hladionik, hladnjaa, friider
httr [-tere, ~t/-teret, -terek] ras-
hladni prostor
htvagon [~ja, ~t, ~ok] vast
vagon--hladnjaa
hvely [~e, ~t, ~ek] 1. <kard)
korice tb; <ks> nonica; 2. nv
(bors, zldbab) mahuna; 3. orv
vagina, usmina; 4. {cigarettah-
vely) tuljak, tuljac
hvelyes I. mn mahunast; ~ vetem-
nyek mahunarke; II. [~e, ~t, ~ek]
~ek mahunarke hvelyk [~je,
~et, ~ek] 1. <ujj>
tk) palac, ine, col Hvelyk Matyi
(mesben) oveu-
ljak [-ljka], Pali hvelykujj
[~a, ~at, ~ak] palac
[-lca] hvs [~et; ~en; ~ebb] 1.
hladan,
hladovit; ~ fogadtats hladan doek;
~ hely hladovina, hlad [tb hladovi];
~ id svee/hladno vreme; ~ van
hladno je; 2. (brtn) ~re tesz
baciti v strpati u buvaru/buharu;
~ n l sedeti u hladnu hvsd|lk
[~tt, ~jk/~jn] hladneti
[-ni], studeti [-di], zahladneti, zastu-
deti