m
m (hang s bet) m
ma I. hat 1. danas; ~ este veeras,
damas uvee(r); ~ reggel jutros,
danas ujutro; hnyadika van ~?
koji je danas? kzm ~ nekem, holnap
neked danas meni, sutra tebi; 2.
(manapsg) dan-danas, u dananje
vreme, dan-danji; II. (ragos ala-
kok) mrl holnapra o4 danas do
sutra; mtl fogva poevi od danas,
od danas (pa dalje); mtl szmtva
raunajui od danas
macedn I. mn makedonski; Macedn
Szocialista Kztrsasg Socija-
listika Republika Makedonije; II.
fn Makedonac [-nca]; (n) Make-
donka
Macednia [At] fldr Makedonija
macerl [~t, ~jon] gnjaviti
mack [~ja, ~t, ~k] medo, medonja
macknadrg [~ja, ~ot, ~ok] akire
od trenerice
mackruha [6ja, *,t, ~k] trenerica,
trenirka
macska [*ija, At, *ik] maka; (szl:)
nincs otthon a ~, cincognak az egerek
kad maka kod kue nije, onda se
mievi vesele; kerlgeti mint ~ a
forr kst obilazi kao maka oko
vrele kae
macskafejes: ~ kvezet turska kaldrma
macskaszem [~et, ~ek] biz (jrm
hts rszn) stop-svetlo
macskaugrs: ~ra (samo) jedan skok
do...
macskazene [*t] macija dernjava,
maja muzika; At ad vkinek dati/
davati [-dajem] maju muziku
madr [-dara, darat, -darak] ptica;
kltz ~ ptica selica; (szl:) mit
keresel itt, ahol a~ se jr? ta e
ovde kud ni ptice ne doleu? mada-'
38 Magyar szerbhorvt
rat lehetne fogatni vele da ga oko a
prsta obvije, topi se od radosti;
(kzm:) madarat tollrl, embert
bartjrl ptica po perju, a ovek
se po besedi poznaje
madarsz|ik [~ott, madarsszk/ma-
darsszon] hvatati ptice,
ptiariti
madrcsicsergs [~t] cvrkut
ptica
madrdal [~t] ptija pesma
madretet [~je, ~t, ~k] hranilite
(za ptice)
madrfszek [-fszke, -fszket, -fsz-
kek] ptiije gnezdo
madrfika [^,ja, -it, ,ik] ptice [-
eta], pti, mladunac [-nca], ti,
pile [-eta]
madrftty [~t] ptiji
zvid/zviduk, ptija
zvizda/zvizga
madrijeszt [~je, ~t, ~k] fn mgazd
strailo za ptice, plailo, uelo
madrltta: ~ kenyr hleb/kruh
donesen sa njive
madrsereg [~et, ~ek] jato
madrtan [~t] ornitologija
madrtani ornitoloki
madrtvlatbl iz ptiijeg leta. iz
ptije perspektive
madrtej [~e, ~et] (tel) pti(i)je
mleko
madrtoll [~a, ~at, ~ak] ptije
pero
madrvdelem [-lmet] zatita
ptica
madrvonuls [~t] selidba ptica,
seoba ptica
madzag [~ja, ~ot, ~ok] kanap
mafla I. mn [<i>n\ blesav; II. fn [~ja,
rCt, Ak] blesan, blesavac [-vca],
blesavko h
mag [~ja/~va, ~ot, ~ok/~vak] 1.
seme [-ena], zrno; (gymlcs)
kotica; (di, barack stb belseje)
jezgra; 2. (sejt) jedro; 3. (tv:)
elveti v elhinti vminek a ~vt
posejati
 [-jem] seme ega; 4. lv (lnyeg)
sutina, jezgro
maga 1 [rit] 1. on sam; 6 ~ a jsg
on je sama dobrota; magba foglal
sadrati [-i] u sebi, obuhvatiti/
obuhvatati; magba roska sruiti
se; magba szll kajati [-jem] se;
magbl kikelve razjareno; maghoz
tr doi [doemj/dolaziti k sebi;
magnak l iveti [-vim] za sebe,
iveti povueno; magnl van biti pri
sebi; magra vonja a figyelmet
skrenuti [-nem] panju na sebe;
megkapja a magt izvui [-uem]/
izvlaiti svoje; magtl od svoje
volje, od sebe; magtl rtetdik samo
se po sebi razume, to se razume;
magv tesz <elfogad> pri-
hvatiti/prihvatati, uvaiti/uvaavati;
magval ragadja hallgatit zaneti [-
esem]/zanositi svoje sluaoce; 2. a
~ ura biti svoj gosa v gospodar; 3.
(egyedl) magban u sebi, nasamo,
usamljen; magra hagy vkit
ostaviti/ostavljati koga nasamo;
magra marad ostati [-anem]/osta-
jati [-jem] sam v usamljen v nasa-
mo, biti preputen sam sebi; magunk
kzt (legyen mondva) meu nama
reeno, neka ostane meu nama
maga2 (n) Vi
magabiztos [~an] samopouzdan
magnalkalmazott [~ja, ~at, ~ak]
privatni nametenik
magnlet [~e, ~et] privatan [-tna]
ivot
magnember [~e, ~t] privatan [-tna]
ovek [tb ljudi]
magngazdasg [~a, ~ot, ~ok] privat-
na privreda, inokosno gospodarstvo
magnhangz [~ja> ~t, ~k] samo-
glasnik
magniparos [~a, ~t, ~ok] samostalan
zanatlija/obrtnik
magnjog [~a, ~ot] privatno pravo
magnjogi privatnopravni
magnkzben: ~ van biti u privatnim
rukama
magn kisiparos [~a, ~t, ~ok] pri-
vatan zanatlija, obrtnik privatnoga
sektora
magnkvl izvan sebe; ~ van on je
van sebe; ~ van az rmtl ras-
plinuti [-nem]/ rasplinjivati [-nju-
jem]/rasplinjavati se od radosti
magnlaks [~a, ~t, ~ok] privatan [-
tna] stan [tb -novi]
magnltogats [~a, ~t] privatna
poseta
magnra [rija, -it, rik] privatan [-
tna] as [tb -si s -sovi]
magnos [~at; ~an; ~abb] usamljen;
~ ember samac [-mca]; ~ n samica
magnszm [~a, ~ot, ~ok] zene, sznh
solo-taka [~je, ~et, ~ek] visoko
magnszektor [~a, ~t] privatan [-tna]
sektor
magnszemly [~e, ~t, ~ek] privatno
lice
magnszorgalombl na svoju inicija-
tivu, osobnom/privatnom vredno-
om
magntanr [~ a , ~t, ~ok] isk priva-
tan [-tna] docent
magntanul [~Ja> ~t, ~k] isk priva-
tan [-tna] uenik, privatist(a) ft
magnterlet [~e, ~et, ~ek] privatan
[-tna] teren
magntisztvisel [~je, ~t, ~k] pri-
vatni inovnik
magntulajdon [~a, ~t] privatno
vlasnitvo, privatna svojina; a ~
trsadalmi tulajdonba vtele pre-
uzimanje privatne u drutvenu
svojinu
magnton privatnim putem, privatno
magngy [~e, ~et, ~ek] privatna
stvar
magnvagyon [~a, ~t, ~ok] privatna
imovina
magnvlemny [~e, ~t, ~ek] pri-
vatno/lino miljenje
magnvizsga [rja, rit, rik] privatni
ispit
magnzrka [rija, rit, rik] zasebna
elija, samica
magnz [~ja, ~t, ~k] privatnik,
posebnik
magny [~a, ~t] samoa, samost,
povuenost
magnyos [~at; ~an; ~abb] usamljen,
povuen, samotan [-tna]; ~ ember
privatnik; ~ frfi samac [-mca]; magaviselet [~e, ~et] vladanje
~an H6 inokosan [-sna] magz [~ott, ~zon] vikati, kazati
magnyosan: ~ l samovati [-mujem] komu Vi"
magas [~at; ~an; ~abb] I. mn visok; Magdolna [rit] Magdalena, Magda
~ fok visok, u visokom stepenu; magfizika [rit] nuklearna fizika
~ sark cip cipele tb sa visokom maghz [~a, ~at, ~ak] nv plodnik,
peUnn;(biz:) ez nekem toje(pre)- plodnica, ahura
visoko za mene; ~ra tart a) visoko maghj [~a, ~at, ~ak] semena ljuska
drati; b) (rtkel) visoko ceniti mgia [rija, rit, rik] maije tb, ini tb,
koga; II. fn [~t] visina; fenn a ~ban vraanje, arolije tb
gore u visini magaspts [~e, ~t] mgikus [~at; ~an; ~abb] magian [-
visokogradnja, na]
nadzemni radovi tb magasfldszint magisztrtus [~a, ~t, ~ok] magi-
strat
prizemlje; (flemelet) mezanin, magkmia [rit] nuklearna hernija/
polusprat, meusprat magasiskola kemija
[rija, rit, rik] tv visoka magkpzds [~e, ~t] formiranje
kola vetine magaslat [~a, ~ot, jezgra
~ok] vis, visina, mglya [rija, rit, rik] lomaa
uzvisina, uzviica, uzvienost mgns [~a, ~t, ~ok] trt, pol magnat,
magaslati visinski; ~ leveg visinski/ velika, velmoa
planinski vazduh v zrak magasl|lk mgnes [~e, ~t, ~ek] magnet
[~ott, ~ani] izdizati [-iem] mgneses [~et; ~en; ~ebb] magne-
se magasnyoms [~a, ~t] msz tian [-na], magnetski; ~ sarok
visok magnetski pol; ~ tr magnetsko
pritisak/tlak/tisak magasrangu polje
visoka ranga; ~ tisztvisel mgnesez [~ett, ~zen] magnetisati [-
visoki v vii inovnik magasrpt iem], magnetizovati [-zujem],
poletan [-tna] magassg [~a, ~ot, magnetizirati
~ok] visina; ~ mgnespatk [~ja, ~t, ~k] magnetska
meghatrozsa odreivanje visine potkovica
magassgmr [~je, ~t, ~k] visino- mgnessg [~e, ~et] magnetizam [-
mer (sprava za merenje visine) zrna]
magassgos (Istenrl) vall Svevinji mgnest [~je, ~t, ~k] magnetska
magasugrs [~a, ~t] sp skok uvis(inu), igla, severnica
skok uvis magasugr fn [~ja, ~t, mgnesvasrc [~e, ~et] prirodni
~k] sp skaka magnet, magnetit, megnetsko gvo-
uvis v u visinu magasugrlc [~e, e/elezo, magnetovac [-vca]
~et, ~ek] sp letva magnetofon [~J a > ~t, ~ok] magne-
za skok uvis v u visinu tofon magnetofonszalag [~ja, ~ot,
magasvast [~Ja> -vasutat, -vasutak] ~ok]
vazduna/nadzemna eleznica magnetofonska traka/vrpca
n
magasztal [~t, ~j ] veliati, uznositi; magnzium [~a, ~ot] magnezija,
vkit az egekig ~ kovati [kujem] koga magnezij(um) magnziumfny [~e,
u zvezde, uzdignuti [-nem]/uzdizati ~t] magnezijeva
[-iem] do neba svetlost
magasztos [~at; ~an; ~abb] uzvien magn [~ja, ~t, ~k] biz ld magne-
magatarts [~a, ~t] dranje, stav, tofon magol [~t, ~jon] bubati
vladanje; plds ~ uzorno vladanje (lekciju,
magtl samo po sebi; ~ rtetdik zadatak [-tka], zadau), gruvati ;
samo po sebi se razume magszem [~e, ~et, ~ek] biljno zrno
38*
magtalan
596
magtalan [~ul] bez semena, besplodan
[-dna]
magtr [~a, ~t, ~ak] itnica, ambar,
itno skladite, itni magazin
magtok ['"ja, ~ot, ~ok] semenica
magvak tb [~at] zrnevlje, zrnje
magvas [~at; ~an; ~abb] 1; sa
semenkom; ~ nvny semenjaa; 2.
tv jezgrovit, sadrajan [-jna], jedar
[-dra]
magvasodjlk [~ott, ~jk/~jon] zrniti se
magvavl to se moe odeliti od
kotice; ~ szilva cepaa (ljiva)
magvet [~je, ~t, ~k] seja'
magzat [~(j)a; ~ot, ~ok] orv 1. (az
anya testben) zametak [-tka],
embrion; 2. (utd, ivadk) porod,
potomak [-mka]
magzatburok [-burkot] orv ovojnica
zametka, opna na zametku
magzatvz [-vize, -vizet] poroajna
vodica
magyaltlgy [~e, ~et, ~ek] nb'vxesvina
magyar I. mn [~ul] maarski, ma-
darski; (trt, pol:) Magyar Dolgozk
Prtja Maarska partija trudbenika;
Magyar Forradalmi MunksPa-
raszt Kormny Maarska revolucio-
narna radnikoseljaka vlada;' (trt,
pol:) Magyar Kommunista Prt
Maarska komunistika partija; Ma-
gyar Nphadsereg Maarska narodna
armija; Magyar Npkztrsasg
Narodna Republika Maarska;
Magyar Szocialista Munksprt
Maarska socijalistika radnika
partija; (trt:) Magyar Tancskz-
trsasg Maarska sovjetska re-
publika; II. fn [~t, ~ok] Maar,
Madar; (n) Maarica, Maarka
[rsz e -ki] Madarica, Madarka
magyarn: ~ mondva otvoreno, raz-
govetno
magyarz [~ott, ~zon] objasniti/ob-
janjavati, razjasniti/razjanja -
vati, tumaiti,komentarisati [-iem]
magyarzat [~a, ~ot, ~ok] objanje-
nje, objanjavanje, razlaganje, tuma-
enje, komentar
magyarzkodik [~ott, ~j"k/~jon]
objanjavati se
majd
magyarz I. mn ~ jegyzet primedbaj
~ sztr (rtelmez) renik za tu-.
maenje; II. fn [~ja, ~t, ~k]
tuma, rasjasnilac [-ioca]
magyarbart [~Ja ~t, ~ok] maaro-
fil, madarofil
magyarellenes maarofob, madaro-
fob
Magyarorszg [~ot] fldr Maarska
[mint nnem mn ragozdik], Ma-
darska; trt Ugarska
magyarorszgi maarski, madarski;
trt ugarski
magyaros [~at; ~an; ~abb] isto
maarski/madarski
magyarost [~ott, ~son, ~ani] poma-
ariti/pomaarivati [-rujem], poma-
dariti/pomadarivati, madarizirati
magyarprti maaron
magyarsg [~a, ~ot] 1. maarstvo,
madarstvo; (a magyar np) Ma-
ari, Madari; Maarija 2. (magyar
nyelv) maartina; j ~ dobar
maarski/madarski stil v jezik v
izgovor
magyartalan [~ul] nemaarski, ne-
madarski
magyarul maarski, madarski; hogy
mondjk ezt ~? kako se to kae na
maarskom?
mahagni [~ja, ~t] mahagni
maholnap danas-sutra
mai dananji; a ~ napig do danas
mj [~a, ~at, ~ak] orv digerica,
jetra
mj- jetreni
mjas: ~ hurka jetrenica, digernjaa makacskod|ik [~tt, ~jk/~jon[ (uz)-
mjbaj [~a, ~t] oboljenje jetre
mjbajos, mjbeteg jetrobolan [-Ina]
majd 1. (ksbb, aztn) ve, posle, makacssg [~a, ~ot, ~ok] tvrdogla-
zatim, potom; ~ egyszer jednom
(u budunosti): ~ kikapsz! dobie
ti! ~ csak akkor mondom meg,
mit gondolok, amikor ... tek u
onda rei ta mislim kad ...; szl
~ ha fagy kad na vrbi rodi groe;
2. (majdnem) skoro; ~ elestem
skoro sam pao; ~ elnyelte a szemvel
skoro ju je progutao oima; 3. ksz
~ ez, ~ az to ovaj, to onaj; ~ ezt,
~ azt sad jedno, sad drugo
597
majdnem malaszt
majdnem skoro, maltene, umalo mkfej [~et, ~ek] makova ahura
to ne; mr ~ ... skoro ve .. ,
mkfld [~je, ~et, ~ek] makovite
ve skoro ...; ~ semmi skoro nita; makk [~Ja. ~t ~ok] 1. ir, irka; 2.
~ meghalt umalo to nije umro
(krtyajtkban) mak
mjgombc [~a, ~ot, ~ok] ufta/ makk- iran [-rna]
knedla/valjuak [-ska] od digerice
makkegszsges [~en] zdrav zdravcat,
mjgyullads [~a, ~t, ~ok] orv za- zadrigao [-gla]
paljenje/upala jetre, hepatitis
makkoltat [~ott, makkoltassn] mgazd
majmol [~t, ~jon] majmunisati [-iem] iriti
majom [majma, majmot, majmok]
makkterm iran [-rna]
majmun; emberszabs ~ majmun makog [~ott, ~jon] mucati
ovekolik; (tv:) bekpzelt ~ tikvan,
mkony [~a, ~t] opijum
uobraen budala mkos [~at; ~an; ~abb] makov, s
majomszeretet [~e, ~et] pejor maj-
munska ljubav makom; ~ rtes savijaa/trudla s
makom, makovaa
major [~ja, ~t, ~ok] majur
majornna [,ija, ^t, ^k] nv maura- makrancos [~at; ~an; ~abb] 1. ud-
ljiv, hirovit, muiav, uporan [-rna],
na, sanset
majoros fn [~a, ~t, ~ok] (szemly) goropadan [-dna]; 2. ir (vgjtk)
A makrancos hlgy" Ukroena
majurdija, majurac [-rca]
mjpsttom [~a, ~ot, ~ok] jetrena goropad
pateta, pateta od digerice makrapipa [~t, ^k] biz zemljana lula
mjsorvads [~a, ~t] orv smanjivanje makrla [rija, ^.t, ^.k] (hal) skua
jetre makultlan [~ul] neokaljan, ist,
majszol [~t, ~jn] griskati, vakati [- nedirnut, bezgrean [-na], neos-
aem], papiti kvrnavljen, neoskvrnjen
mjus [~a, ~t, ~ok] maj, svibanj mkvlrg [~ot, ~ok] 1. makov cvet,
[-bnja]; ~ elseje prvi maj; ~ elsejei turinak [-nka]; 2. (gny) finom
prvomajski . kis ~ fina ptica
mjusi majski, svibanjski malac [~a, ~ot, ~ok] 1. prase [-eta,
mk [~ja, ~ot, ~k] mak tb -sad n]; tengeri ~ morsko prase,
makacs [~ul; ~abb] tvrdoglav, uporan zamore [-eta]; 2. tv prasac [-sca]
[-rna], jogunast, nepopustljiv, svo- malachs [~a, ~t] prasetina
jeglav, silodrcan [-cna]; ~ ember malackod |ik [~ott, ~jk/~jon] priati
tvrdoglavac [-yca], inadija h masne ale, govoriti bezobrazne
reci, initi v praviti svinjarije
joguniti se, biti uporan t- rna ]/ malacpecsenye [~je, ~t, ~k] peena
istrajan .[-jna], terati inat prasetina, prasee peenje malacsg
[~a, ~ot, ~ok] nepristojnost,
vost, upornost, nepopustljivost, bezobrazluk, svinjarija malj I. mn
jogunstvo malajski; II. fn [~t, ~ok] Malajac [-
makacsul tvrdoglavo, uporno, istrajno; jca]; (n) Maiajka [rsz e -ki]
~ ragaszkodik vmihez zaintaiti malria [~ja, ~t] malarija malris
makadmt [~ja, -utat, -utak] va- (beteg) malarian [-na]; orv ~ lz
ljani put od tucanika, makadamski treaa, treaka, tree-dnevka
put; (ktrnypzott) katrariisan ma- malriasznyog [~ot, ~ok] ll
kadam komarac [-rca] malariar malaszt
mkdarl [~ja, -~t, ~k]rnalo maka [~ja, ~ot] milost; rott ~ marad
makett [~ja/~je, ~ot/~et, ~ok/~ek] ostati/ostajati samo na papiri v hartiji
model, maketa, prethodni obrazac [-
rasca] neega
malta 598 manikrz manipull 599 marhacsaps
malta [^.ja, M] slad(a)
maltacukor [-cukra, -cukrot] maltoza
maltaky [~ja, ~t] jemena kava
mi 1 [~ja, ~t, ~k] proja
mi 2 mn, biz blesav
mlszj Id mi2
mlha [~ja, ~t, ik] prtljag(a)
mlhakocsl [~Ja ~t, ~k] kola v vagon
za prtljag(u)
mlhanyereg [-nyerge, -nyerget, -nyer-
gek] samar, tovarnica; (favz)
drvenica
mlns: ~ llat teretna/tovarna ivo-
tinja
mlhz [~ott, ~zon] 1. <llatot>
tovariti; ~za a lovat tovariti to na
konja; 2. vast tovariti u vagon
mll|ik [~ott, ~j n ~ani] raspadati se
malmoz|ik [~ott, ~zon] 1. igrati se
mlina; 2. (ujjaival) vrteti palcem
mlna [~ja, ~t, rCk] malina
mlnabokor [-bokra, -bokrot, -bok-
rok] malinjak, (d)buii/bunje/grm/
ibljik od maline
mlnaszrp [~je, ~t, ~k] sok ed
maline, malinov sok
malom [malma,malmot,malmok] mlin;
kzi ~ runi mlin; vizi ~ vodenica;
(tv.) vkinek a malmra hajtja a
vizet navijati v navraati v terati
vodu na iji mlin; az n malmomra
hajtja a vizet to ide u moju korist, to
ide meni u prilog
malomipar [~a, ~t] mlinska industri-
ja, mlinarstvo
malomkerk [-kereke, -kereket, -kere-
kek] mlinsko/vodeniko kolo, mlin-
ski toak [-ka]
malomk [-kve, -kvet, -kvek] mlin-
ski kamen, rvanj [-vnja]; (vzi-
malomban) vodenini kamen
malter [~J a ~t] malter, buka
malteroz [~ott, ~zon] malterisati [-
iem], buka ti
mlyva [~ja, ^it, ^ik] nv slez
mlyvaszn slezove boje
mama [~ja, .-it, *ck] biz mama; (bec-
zs) nana
mrna Id ma
mamlasz [~ul] mamlaz; ~ ember
mokljan
mamniut [~ja, ~ot, ~ok] ll mamut
mammut- golem, divovski, ogroman
[-mna] mammutfeny [~Je> ~t, ~k]
mamuto-
vac [-vca]
mammutvllalat [~a, ~ot, ~ok] ma- du,h, vilenjak, vragolan, avoli;
mutsko poduzee
mmor [~a, ~t] 1. (ittassg) napi-
tost, opijenost, mamurluk, mamur-
nost; 2. (lelkesltsg) zanos, zane-
senjatvo
mmoros [~at; ~an; ~abb] 1. (ittas)
napit, opijen; mamuran [-ma]; 2.
(lelkes) zanesen
manapsg u dananje vreme, dandanas
mancs [~a, ~ot, ~ok] apa
mandarin [~Ja> ~t, ~ok] 1. (knai
mltsg) mandarin; 2. (narancs-
fajta) mandarina
mandtum [~a, ~ot, ~ok] mandat
mandtumvizsgl: ~ bizottsg veri-
fikaciona komisija, komisija za overu
mandata
mandolin [~ja, ~t, ~ok] zene man-
dolina
mandula [~ja, ~t, -ik] 1. (gymlcs)
badem; 2. orv krajnik, abica,
tonzila, mandula mandulafa [~ja,
~t, ~k] badem mandulagyullads
[~a, ~t] orv za-
paljenje/upala krajnika mandzsetta
[^ja, ~t, ~k] maneta,
maneta
mandzsu I. mn mandurski; II. fn
[~t, ~k] Mandur; (no) Mandurka
[rsz e -ki]
Mandzsria [~t] fiildr Mandurija
mangn [~J a > ~t] sv mangan
mangnrc [~e, ~et] manganova/
manganska ruda mngorl [~ja, ~t,
~k] rolja mngorol [~t, ~j n ] roljati
mnia [~ja, ~t, ~k] manija
mnikus [~a, ~at, ~ok] I. fn mani-
jak; II. mn [~an] strastven, mani-
jaki
manifesztum [~a, ~ot, ~ok] manifest
manikr [~je, ~t] manikir, manikiranje
manikrsn [~Je> ~t, ~k] manikerka
manikrz [~tt, ~zn] manikirati
(nokte)
manipull [~t, ~jon] (tv, pejor is)
manipulisati [-iem], manipulirati,
rukovati [-kujem]
mank [~ja, ~t, ~k] taka, ljaka
man [~ja, ~t, ~k] vrai(ak), zao
ostaci nekoga marakod|ik [~ott,
(szl:) vigye el a ~ odneo ga avo
manomter [~e, ~t, ~ek] miisz mano-
metar [-tra], sprava za merenje
pritiska, paromer, tlakomer
manver [~e, ~t, ~ek] (tv is)
manevar [-vra]
manverez [~ett, ~zen] (tv is)
manevrisati [-iem], manevrirati
manzrdszoba [~ja, ~t, ~k] man-
sarda, soba potkrovnica, potkrovlje
mappa [^ija, -it, ^k] 1. (irattart)
torba za spise 2. rg (trkp)
zemljopisna/geografska karta, mapa;
mar1 ige [~t, ~jon] ujedati, nagrizati;
gristi [-izem]; a fst ~ja a szemet
dim grize oi; (kzm:) aki brja,
~ja tko je jai taj tlai
mar 2 fn [~\a, ~t] (llatnl) greben
mr ve; ~ nem vie ne; ~ megint
(zar) opet; megjtt ~? je li ve
stigao? da li je ve prispeo?
marad [~t, ~jori] ostati [-anem]/
ostajati [-jem], zadrati [-im]/
zadravati se; semmi sem ~t nije
(pre)ostalo nita; nem ~ok sokig
neu se dugo zadravati; ~ok kivl
tisztelettel ostajem s odlinim (po)-
tovanjem; kztnk ~jon neka osta-
ne meu nama; ennyiben ~unk
ostajemo pri tome; ez nem ~hat
ennyiben! s tim se ne moemo
pomiriti; vmi mgtt ~ zaostati [-
anem]/zaostajati [-jem] za im
maradand [~an] trajan [-jna]; ~
emlk trajna uspomena, trajno sea-
nje
marads: nincs ~a nema mu stanka
maradk [~a, ~ot, ~ok] preostatak
[-tka], ostatak [-tka]; (ruhaanyag-
bl) rukobojina, restl, ostatak
(tkanine), izbirak [-rka]
maradktalanul bez ostatka, sasvim
maradi I. mn zaostao [-ala], konzer-
vativan [-vna], starovremean [-ina],
staromodan [-dna], natraan [-na],
natranjaki, nazadan [-dna], nazad-
njaki; II. fn [~ ja, ~ t, ~ak] na-
tranjak, nazadnjak maradvny
[~a, ~t, ~ok] ostatak
[-tka]; vkinek a fldi ~ai zemni
~jk/~jon] kav-
iti se, svaati se, prepirati [-rem]
se, ujedati se, gloiti se, glockati se
mars [~a, ~t, ~ok] 1. ujedanje,
ujed; 2. vegy nagrizanje, jedan je
maraszt [~ott, marasszon, ~ani] vkit
(ebdre) zadravati koga marasztal
[~t, ~J on ] zadravati marasztal: jog
~ tlet osuda marat [~ott, marasson]
(savval) nagrizati (kiselinom)
maratoni: sp ~ futs maratonska
trka marcangol [~t, ~jon] mrcvariti;
(tv:)
szvt ~ja vkinek razdirati [-rem]
kome srce
marcipn [~ja, ~t, ~ok] marcipn
mrcius [~a, ~t, ~ok] mart, oujak
[jk]
[ j ] mrciusi martovski marcona
[~in] marcijalan [-Ina], ljut mardos
[~ott, ~son] gristi [-izem],
ujedati; ~ a lelkiismeret savest me
pee
mark [~j a , ~ot] 1- aka; 2. (jelz-
knt) egy ~ fld aka zemlje
marknyi" pregrt [n, -ti]; kt ~ obe
pregrti mrga [^.ja, ^.t] lapor,
laporac [-rca],
marga margarta [^ja, ^t, ~k]
nv stana-
rica, revan
margarin [~ja, ~t. ~ok] margarin
mrgs: ~ msz laporac [-rca]
Margit [~ot] Margita margitvirg
[~J a . ~ ot> ~ ok l iva ita marg [~J a .
~t, ~ k 1 margina marha [^t, ^,ja, -ik]
1. marva,govedo,
stoka; 2. tv (mint szialom>mnrva,
stoka
marha- govei marhallomny [~a,
~t] iva stoka,
stoni fond marhacsaps [~a, ~t,
~ok] (t) np
progon, utrina
marhahajcsr 600 mrts martinacl 601 msodpercmutat
marhahajcsr [~a, ~t, ~ok] deleb-
dija
marhahs [~a, ~t] govedina
marhahsleves [~e, ~t, ~ek] govea
juha marhaistll [~Ja> ~t, ~k]
tala v
staja (za marvu) marhakeresked
[~je> ~t, ~k] trgovac
[-vca] stokom, delebdija h
marhapestis [~e, ~t] govea kuga
marhasg [~a, ~ot, ~ok] glupost,
ludorija marhaslt [~Je> ~et,
~ek] govee
peenje marhatarts [~a, ~t]
stoarstvo, mar-
vogojstvo marhatenyszts [~e, ~t]
govedarstvo,
maryogojstvo marhatenyszt
[~je, ~t, ~k] mar-
vogojac [-jca] marhavagon [~J a
~t. ~ok] biz mar-
veni vagon, vagon v kola za stoku
marhavsr [~a, ~t, ~ok] marveni/
stoni vaar v sajam marhavsz
[~e, ~t, ~ek] govea/
marvena kuga, stona zaraza; crka-
vica
Mria [-it] Marija mriaveg [~e,
~et] liskun, lisnac,
tinja, tinjac [-njca] Marika [-t]
Mara mris ve sad, kad bre
mrka [^ja, -ct, Ak] 1. (vdjegy)
zatitna marka, registrovani ig;
2. <minsg> marka, kvalitetna roba,
markns [~at; ~an; ~abb] <arc>
markantan [-tna], znaajan [-jna],
upadljiv, istaknut mrks [~at] <j
minsg) kvalitetan
[-tna]; prvorazredan [-dna], iz-
vrstan [-sna]; ~ ru kvalitetna/
prvoklasna roba, proizvod dobre
marke; ~ bor plemenito vino
markol [~t, ~j<m] grabiti, zagrabiti
akom; (kb'zm:) aki sokai ~, keveset
fog ko mnogo grabi, malo hvata;
(t)ko trai vee, izgubi i ono iz vree
markolat [~a, ~ot, ~ok] <kard, tr)
balak, drak [drka], drka
markolgp [~e, ~et,~ ek] p, msz
grabilica, grabilica-kaikara
markos [~at; ~abb] np (izmos)
snaan [-na], jakih ruku, sakat
markotnyos [~a, ~t, ~ok] rg marge-
tan markotnyosn [~je, ~t,
~k] rg
margetanica mr-mr ve skoro
mrna [~ja, ~t, rk] (folyami hal)
mrena; (tengeri hal) moruna mar
[~n/~an] 1. vegy jedak [jetka],
kaustian [-na]; ~/o/yueA:kausti-
na/jetka tekuina; 2. tv zajedljiv,
jedak [jetka]
margp [~e, ~et, ~ek] msz glodalica
freza, frezmaina, frezalica
marok [marka/markot, markok] 1. a-
ka; 2. mgazd, np (gabonbl) sve-
anj, [-nja], rukovet; markot szed
rukovetati [-eem]; 3. (jelzknt)
egy ~ szna aka sena; 4. (tv}
markban tart vkit drati koga u
ruci/akama, imati koga u depu;
5. (szl:) markba nevet smejati se
u brk
Marokk [~t] fldr Marok
marokki I. mn marokanski; II. fn
[~t, ~ak] Marokanac [-nca]; (n)
Marokanka [rsz e -ki]
maroknyi: tv ~ ember aica ljudi; marxista I. fn [~ja, /it, rik] marksist;
egy ~ np aka naroda
marokszed [~je, ~t, ~k] mgazd (sze-
mly) skuplja snopova
marlg [~J a > ~ot] vegy kaustina
luina
marntron [~ja, ~t] vegy kaustina
soda
mars [~a, ~t, ~ok] frezer
mrpedig a,a ali, ipak, no
marsall [~J > ~t, ~ok] kat maral;
vojvoda h rg
Mars-lak [~t, ~k] Marevac
mrt [~ott, ~son, ~ani] 1. (beleme-
rt) umoiti/umakati [-aem]; 2.
(beledf) zabosti [-odem]; vkinek
szivbe ~ja a kardjt sjuriti ma
komu u srce
Mrta [^.t] Marta
martalk [~a, ~ot, ~ok] 1. plen, iar;
2. (tv:) a tiiz ~a plen vatre
mrts [~a, ~t, ~ok] umak, umakac
[-kca], sos
martinacl [~ja, ~t] msz Martinov
elik
martinsz [~a, ~t, ~ok] livac elika
(kod Martinove pei)
martinkemence [~je, -Ct, ^ik] Marti-
nova pe
mrtr [~ja, ~t, ~ok] (tv is) muenik,
martir; (n) muenica
mrtrhall [~a, ~t] muenika smrt
Mrton [~t] Martin
mrvny [~a, ~t, ~ok] mermer, mra-
mor, marmor; ~ba farag (is)klesati [-
eem] iz mermera
mrvnybnya [^ja, At, ik] mermero-
lom, majdan mramora
mrvnylap [~ja, ~ot, ~ok] mermer-
na/mramorna ploa
mrvnyoszlop [~a, ~ot, ~ok] mer-
merni/mramorni stub
mrvnyszoborf-szobra, -szobrot,-szob-
rok] mermerni/mramorni kip v spo-
menik
mrvnytbla [~ja, ~t, rik] mermer-
na/mramorna tablica v ploa
Mrvny-tenger [~t] fb'ldr Mramorno
more
marxi Marksov, marksistiki
II. mn marksistiki; ~ dialektika
marksistika dijalektika; ~ tants
marksistiko uenje
marxista-leninista marksistiko-lenji-
nistiki
marxizmus [~a, ~t] marksizam [-zrna]
marxizmus-leninizmus [~t] marksi-
zam-lenjinizam
ms [~abb] 1. drugi; *- irnyba csap
t zauzeti [-zmem]/zauzimati drugi
pravac; ~, mint amityennek ltszik
on je drukiji, nego to se ini;
2. (szemly) vki ~ neko drugi; senki
~ ni(t)ko drugi; ~nak mesld ezt
priaj ti to drugome; ~sal beszl"
(telefon) zauzeto,,; 3. (dolog) egy
s ~ to-ta; semmi ~ nita drugo;
az mr ~ to je ve neto drugo;
nincs ~ htra mint... ne preostaje
drugo, no/ve ...; beszljnk ~rl
govorimo o neemu drugom; ~ be-
szlni s ~ cselekedni jedno je
govoriti, a drugo raditi
msllapot drugo stanje, bremenitost,
trudnoa; ~ban van biti u drugom
stanju
msfajta [-it, -ik] drukiji
msfl [msfelet] jedan i po, po(l)drug;
~ ra sat i po, po(l)drug sata
msfel drugamo, na drugu stranu
msfle [^.t, -k] drugaiji, drukiji
msfell s druge strane
mshol drugde
mshonnan s drugog rnesta
mshova drugamo
msik [~at] drugi; egyik a ~ utn
jedan/jedno za drugim; a ~ oldalrl
s druge strane
maskara [~ja, ~t, ~k] biz maska,
krabulja, makara
mskpp(en) 1. (ms mdon) druki-
je; 2. (klnben, egybknt) inae
mskor drugi put, drugom prilikom
msklnben inae
msnap sutradan, prezdan; ~ este
sutravee
msnaponknt svaki drugi dan
masni [~ja, ~t, ~k] mana; ~t kt
vezati/vezivati manu
msodves [~t, ~ek] druge godine
msodfok drugog stepena; mat ~
egyenlet kvadratna jednaina/jed-
nadba, jednaina/jednadba drugo-
ga stepena v stupnja
msodik 1. drugi; mat ~ hatvny drugi
stepen; minden ~ nap(on) svakog
drugog dana; 2. mjus ~a drugi
maj
msodikos [~a, ~t, ~ok] isk uenik
drugog razreda
msodkzbl (tv is) iz druge ruke
msodlagos [~at; ~an; ~abb] sekunda-
ran [-rna]
msodlat [~a, ~ot, ~ok] duplikat,
drugi primerak [-rka]
msodmagval udvoje, po dvojica, po
dve, po dvoje
msodosztly drugorazredan [-dna]
msodpldny [~a, ~t, ~ok] drugi
primerak, kopija
msodperc [~e, ~et, ~ek] sekund,
sekunda
msodpercmutat [~ja, ~t, ~k] se-
kundna skazaljka
msodpercnyi 602 matrz matt 603 megacloz
msodpercnyi: ~ pontossg tanost na
sekunde
msodrang drugoredan [-dna], dru-
gorazredan [-dna]
msodrend 1. (minsgben) drugo-
razredan [-dna], drugoklasan; 2.
(fontossgban) nevaan [-na]; jog
~ vdlott optueni(k) drugoga reda
msodsorban u drugom redu
msodszor 1. drugi put; mgazd ~ sznt
dvojaiti; 2. (felsorolsban) drugo
msodszltt mn rg drugorodan [-dna]
msodvets [~e, ~t, ~ek] mgazd druga
setva_, pasetva
msodvirgzs [~a, ~t] 1. nv pa-
(ras)cvetanje, drugo (ras)cvetanje;
2. tv (emberrl) po(d)mlaivanje,
po(d)mlaenost
msol [~t, ~jon] 1. prepisati [-iem]/
prepisivati [-sujem], kopirati; 2.
fnyk kopirati, preslikati/preslikavati
msols [~a, ~t, ~ok] kopiranje
msolat [~a, ~ot, ~ok] 1. prepis;
2. fnyk kopija
msol I. mn za kopiranje; II. fn
[~ja, ~t, ~k] prepisivao
msolgp [~e, ~et, ~ek] maina za
kopiranje, maina/stroj za prepisi-
vanje v kopiranje
msolpapr [~ja, ~t, ~okj papir/
hartija za kopiranje
msrszrl, msrszt s druge strane
mssalhangz [~ja, ~t, ~k] nyelv
suglasnik, konsonant
msutt Id mshol
msvalaki kogod drugi, neko drugi
msvalami togod drugo, neto dru-
go
msvilg [~a, ~ot] vall drugi/onaj svet
mszs [~a, ~t, ~ok] puzanje; (fel-
fel) penjanje
maszat [~ja, ~ot, ~ok] prlja, prljav-
tina
maszatos [~at; ~an; ~abb] prljav,
uprljan, zamazan
maszek [~Ja> ~ot, ~ok] biz 1. (ma-
gnszektor) privatni sektor; 2. (jel-
zknt) ~ iparos zanatlija/obrtnik
privatnog sektora
mszjik [~ott, msszk/msszon] 1.
puzati [puem], puziti; (felfel)
penjati [-njem] se (na to); 2. (las-
san mozog) mileti [-lim]
maszk [~ja, *-ot, ~ok] maska, krabu-
lja, krinka
mszkl [~t, ~jon] tv, biz hodati; Mtys [~t] Matija
(csavarog) klatiti se
maszkroz [~ott, ~zon] maskirati
maszlag [~Ja. ~ot, ~ok] 1. nv ku-
njak, tatula, tatulina; 2. tv opijum;
3. (szl:) beveszi a ~ot naseti [-
ednem] komu
mszktl [-ktele, -ktelet, -ktelek] maksimalna/najvia cena
ue za puzanje
massza [~ja, ~t] masa
masszzs [~a, ~t] masaa
masszroz [~ott, ~zon] masirati, trljati
telo
masszv [~at; ~an; ~abb] masivan [-
vna]
massz'r [~je, ~t, ~k] maser
masszz [~e, ~t, ~k] maserka
matat [~ott, matasson] biz premetati
f-meem]
Mt [~t] Mata [-te], Mate [-ta],
Mato [-ta]
matematika [~ja, rit] matematika;
alkalmazott ~ primenjena matema-
tika
matematikai matematiki
matematikus [~a, ~t, ~ok] matemati-
ar
materilis [~at, ~an; ~abb] materija- mechanikai mehaniki
lan [-Ina], (s)tvaran [-rna]
materialista I. fn [~ja, rit, rik] ma-
terijalist, materijalista h; II. mn
materijalistiki; ~ vilgfelfogs ma-
terijalistiki pogled na svet
materializmus [~a, ~t] materijalizam
[-zmaj; dialektikus ~ dijalektiki
materijalizam
matin [~ja, ~t, ~k] matineja
mtka [~ja, rit, ~k] rg isproenica
mtkapr [~t, ~ok] rg verenici tb,
zarunici tb, mladenci tb
matrac [~a, ~ot, ~ok] madrac,
strunjaa, duek
matrica [~ja, rit, rik] mfsz, nyomd
matrica
matring [~ja, ~ot, ~ok] pasmo, po-
vesmo, svrtak [-tka], vitli
matrz [~a, ~t, ~ok] mornar
matt1 (fnytelen) taman [-mna], bez
sjaja; ~ veg tamno staklo
matt2 [~ja, ~ot] sakk mat; ~ot ad
matirati
vati [-zujem], sterilizirati; 2. bny
mtysmadr [-madara, -madarat, ma-
darak] ajka
mauzleum [~a, ~ot, ~ok] mauzolej
maximl [~t, ~jon] hiv maksimirati
maximlis [~at; ~an; ~abb] maksima-
lan [-Ina], najvei; najvii; ~ r
bazen; 2. orv karlica
maximum [~a, ~ot, ~ok] maksimum
mz [~a, ~t, ~ak] prevlaka, gle
n, gleda; ~zal bevon gleosati[-oem],
gleejisati [-iem]
mzol [~t, ~jn] mazati [maem];
(festkkel) liiti
mzol [~ja, ~t, ~k] 1. liilac [-ioca];
gny mazalo
mzolecset [~je, ~et, ~ek] etka za
bojadisanje/mazanje
mzsa [rija, rit, rik] 1. (mrtk)
(metarska/metrika) centa; 2. (mr-
leg) vaga, tezulja
mzsl [~t, ~jon] meriti, teiti, va-
ga
mzss od cente
mazsola [~ja, ~t, rik] suvo groe,
groice tb
mechanika [rija, rit, ~k] mehanika
mechanikus l.fn [~a, ~t, ~ok] meha-
niar; II. mn [~at; ~an; ~abb]
mehaniki
mechanizl [~t, ~jon] mehanizovati
[-zujem], mehanizirati
mechanizmus [~a, ~t] mehanizam [-
ztna]; gazdasgi ~ privredni meha-
nizam; j gazdasgi ~ novi eko-
nomski mehanizam/sistem
meccs [~e, ~et, ~ek] sp utakmica,
me
mcses [~e, ~t, ~ek] iak [ika],
uljanica, uljenka
mecset [~je, ~et, ~ek] vall damija,
moeja
mcsvirg [~ja, ~ot, ~ok] nov uac
[ua]
meddig dokle
medd I. mn 1. (llat, nvny) jalov,
besplodan [-dna]; orv sterilan [-Ina];
~ asszony nerotkinja; ~ hajts
jalov/neplodni izdanak; ~ tehn
suna krava; orv ~v tesz sterilizo-
jalov; 3. tv (hibaval) uzaludan [-
dna], jalov; II. fn [~je, ~t]
jalovina
meddsg [~e, ~et] ll, nv jalovost,
besplodnost; orv nerodnost
medence [rije, ~t, -ck] 1. basen,
medence- orv karlini
medencecsont [-ja, ~ot. ~ok] karlina
kost
meder [medre,medret, m drek] I. korito
(reno); 2. (tv:) u trgyalsok j
~ben folynak pregovori teku povoljno
medika [~ja, ~t, rCk] biz medicinarka,
studentkinja/studentica medicine
medikus [~a, ~t, ~ok] biz medicinar,
student medicine
mediterrn (ghajlat) mediteranski
medve [rije, rit, rik] medvd; (szl:)
elre iszik a ~ brre spremati raanj,
a zec u umi
medvebocs [~a, ~ot, ~ok] medvee [-
eta; tb -ad n, -di]
medvekrm [-krmt, -krmk] nv
premog
meg 1. (s) i; te ~ n ti i ja; 2. (de,
pedig) a, pak; n elutaztam, ~
itthon maradt ja sam otputovao,
a on je ostao kod kue; te ~ mire
vrsz? a ti ta eka? ta eka?
mg 1. jo; itt van ~? je li jo tu?
da li je jo ovde? ~ nem jtt meg
jo nije prispeo v stigao; ~ mindig
jo uvek; 2. ak; ~ a bartaid U
ak i tvoji drugovi; ~ ha 6 maga
nem is jn el ak ako sam i ne
doe; 3. ~ csak tek; ~ csak teg-
nap vettem szre tek sam jue(r)
primetio; ~ csak az hinyzik! taman
posla!
megabroncsoz [~ott, zon] (hordt)
pokucati/pokucavati obrue, naobru-
ati
megacloz [~ott, ~zon] oeliiti, na-
kaliti, okaliti
megad 604 megalkuv megll 605 megbecstelents

megad [~ott, ~jon] 1. <tartozst>
vratiti, isplatiti; 2. <biztost) pruiti,
osigurati; minden segtsget ~ vkinek
pruiti/pruati kome svekoliku
pomo; 3. kat ~ja magt predati se;
4. szl ~ta az rt skupo je platio;
meg kell adni, hogy ... valja priznati
da .. .; mora se przinati da ...; ~ja
a hangot dati/davati ton; ~ta neki a
kegyelemdfst to ga je dokusurilo v
dotuklo, to mu je zadalo poslednji
udarac; ~ja magt sorsnak pomiriti
se sa svojom sudbinom
megads [~a, ~t] 1. (tartozs) vra-
anje (duga); 2. (biztosts) da-
vanje, pruanje, osiguravanje; 3. kat
predaja, kapitulacija; felttel nl-
kli ~ bezuslovna predaja, bezuslov-
na/bezuvetna kapitulacija; 4. (bele-
nyugvs) umirenje; ~sal viseli a sor-
st izmiriti v pomiriti se sa sudbi-
nom
megadztat [~ott, -tasson] vkit opore-
zovati [-zujem], oporezivati [-zu-
jem] koga, udariti/udarati komu
porez(u)
megafon [~Ja> ~t, ~ok] megafon,
glasnogovornik
meggyaz [~ott, ~zon] napraviti v
namestiti v nainiti krevet/postelju
megajndkoz [~ott, ~zon] 1. vkit
vmivel obdariti/obdarivati [-rujem]
koga im; 2. (tv:) bizalmval ajn-
dkoz meg vkit pokloniti/poklanjati
komu poverenje
megakad [~t, ~jon] 1. (megll) za-
stati [-anem]/zastajati [-jem]; ~t
a munka zapeo je posao; 2. (bele-
akad) zakaiti se o to; 3. (yhol>
zapeti [-pnem]/zapinjati [-njem];
vmi ~< a torkomon zapelo mi je u
grlu; ~ a beszdben zapeti u govoru;
4. tv ~ vmin a szeme pasti [padne]/
padati u oi, zamaknuti [-ne]/za-
micati [-ie] za oko; ~t a lenyon
a szeme devojka mu je zapela za
oko
megakadlyoz [~ott, ~zon] spreiti/
spreavati, prepreiti/prepreavati
s prepreivati [-ujem]; (megelz)
preduprediti/predupreivati [-u-
jem]
megakaszt [~ott, megakasszon, ~ani]
zadrati [-im]/zadravati, spreiti/
spreavati
megalakt [~ott, ~son, ~ani] obrazo-
vati [-zujem], osnovati [-nujem]
megalakul [~t, ~jon] obrazovati [-zu-
je] se, konstituisati [-ie] se, kon-
stituirati se
megalapt [~ott, ~son, ~ani] osno-
vati [-nujem], ustanoviti, nasnovati
[-nujem]
megalapt [~Ja ~t> ~k] osniva, izdrati na svom mestu, valjano
utemeljiva
megalapoz [~ott, ~zon] (tv is) udariti
emu osnov/temelj, poloiti temelj,
(u)temeljiti
megalapozott [~at; ~an; ~abb]osnovan
megalz [~ott, ~zon] poniziti/ponizi-
vati [-zujem] s poniavati, uniziti/
uniavati; (megszgyent) posra-
motiti
megalzs [~a, ~t, ~ok] ponienje,
unienje; (srts) uvreda
megalzkodjik [~ott, ~jk/~jon] po-
niziti/ponizivati [-zujem] s po-
niavati se
megalz uniavajui, poniavajui; megllapodik [~ott, ~jk/~jon] 1.
(srt) uvredljiv
megalztats [~a, ~t, ~ok] ponienje,
unienje; (srts) uvreda
megld [~ott, ~jon, ~ani] blagosloviti/
blagosiljati s blagoslivljati
megldoz ik [~ott, ~zk~zon] vall
priestiti/prieivati [-ujem] se
megalkot [~ott, -alkosson] stvoriti,
nainiti, sainiti/sainjavati
megalkuszk[-kudott,-kudjk,-kudjon]
1. pogoditi se, nagoditi se, sporazu-
meti se; 2. tv ~ a helyzettel pomiriti
se s injenicama
megalkuvs [~a, ~t, ~ok] pomirlji-
vost, izmirenje; (megegyezs) spo-
razum, nagodba; (engedmny) po-
putanje, kompromis; (szmts)
oportunizam [-zrna]; ~l nem ismer
nepomirljiv, beskompromisan [-sna]
megalkuv I. mn pomirljiv, oportu-
nistiki; II.//i [~ja, ~t, ~k] oportu-
nist
megll [~(ot)t, ~jon, (a)ni] 1. (za-)
stati [-anem]/(za)stajati [-jem]; az
aut ~t a hz eltt auto je stao pred
kuom; az ra ~t sat je stao; llj megaludjon,
meg! stoji 2. tv (megsznik) pre-
stati/prestajati; itt ~ a tudomny!
tu sve prestaje! 3. (kibr) izdrati
[-im] to, ustezati [-eem] se,
uzdrati [-im]/uzdravati se od
ega; nem llta meg, hogy meg ne
mondja nije se mogao uzdrati a
da ne kae; 4. szl ~ja a helyt
pokazati [-aem] se kao momak,
prionuti [-nem]; ~ az ember esze
oveku stane pamet
megllapt [~ott, ~son, ~ani] utvrdi-
ti/utvrivati [-ujem], ustanoviti/
ustanovljivati [-ljujem], konstato-
vati [-tujem], konstatirati, isposta-
viti/ispostavljati; az okot mg nem
llaptottk meg uzrok jos nije utvr-
en; ~om, hogy . . . utvrujem da . .
megllapts [~a, ~t, ~ok] utvri-
vanje, ustanovljivanje
megllapods [~a, ~t, ~ok] sporazum,
utanaenje, ugovor, pogodba, sla-
ganje; rsbeli ~ pismeni sporazum
zaarati megbmul [~t, ~jon] vmit
(egyezsgre lp) sporazumeti se,
poravnati se; ~tak abban, hogy
sporazumeli su se da .. . ; 2. (le-
higgad, megkomolyodik) staloiti se,
uravnoteiti se
megllapodott staloen, ozbiljan [-ljna],
uravnoteen; ~ ember staloen/
uravnoteen ovek
meglls [~a, ~t] zastanak [-nka],
zastoj, prekid, prestanak [-nka]; ~
nlkl bez prestanka/zastoja/za-
ustavljanja; tilos a ~ zaustavljanje
zabranjeno
megllt [~ott, ~son, ~ani] 1. (fel-
tartztat) zaustaviti/zaustavljati,
sustaviti; ~ja a lovakat zaustaviti
v zadrati [-im]/zadravati konje;
2. (beszntet) obustaviti/obustavlja-
ti, prekinuti [-nem]/prkidati
megllt zaustavljajui; ~ szerkezet ~t] (leny)
ustavljaa
megllhely [~e, ~et, ~ek] stanica,
postaja; feltteles ~ uslovna stanica,
stanica po potrebi, stajalite na
zahtev megalszik [megaludt,
megaludni] (tej) usiriti se, zgruati/
zgruavati se megalvad [~t, ~jon]
(vr) zgusnuti
[-ne] se, zgruati/zgruavati se,
gruati se megrad [~t, ~jon]
nabujati, narasti
[-te], uzduiti megrt [~ott, ~son,
~ani] nakoditi;
(kb'zm:) jbl is ~ a sok preko mere
nikakva dobra nije, sviraj u sviralu,
ali je i za pojas zadeni megaszal
[~t, ~jcm] osuiti, suiti
megtalkodott okoreo [-ela], tvrd,
tvrdokoran [-ma], preispodnji
megtkoz [~ott, ~zon] prokleti [-ku-
nem]/proklinjati [-njem]; mg az
rt is ~za, amikor szletett on
proklinje i as kad se rodio
megavasod ik [~ott, ~jk/~jon] uei
[-ee] se megz|ik [~ott, ~zk/~zon]
pokisnuti
[-nem]; (tzik, bezik) prokinjavati
megbabonz [~ott, ~zon] urei [ure-
em v ureknem], uvraati, opiniti,
diviti se
emu megbn [~t, ~jnl pokajati [-
jem] se;
ezt mg ~od! kajae se ti jo zbog
toga! bie ti jo ao! megbnt
[~ott, ~son, ~ani] uvrediti,
uiniti na ao megbartkozik [~ott,
~zk~ ~zon]
vkivel sprijateljiti se s kim; tv ~ik
a gondolattal prihvatiti/prihvaati mi-^
sao, pomiriti se s milju megbarnul
[~t, ~jon] l. (barnv vlik) postati [-
anem]/postajati [-jem]
mrke boje; 2. (naptl) pocrneti
[-nim] megbecstelenit [~ett,
~sen, ~eni]
1. obeastiti; 2. (nt) oskvrnuti
[-qem]/oskvrnjivati [-njujem], na
silu obljubiti megbecstelents [~e,
skvrna, oskvrnavljenost
megbecs 606 megboldogul ffltgbolondt 607 megcsillan
l t
megbecsl [~t, ~jn] i. (tiszteletben
tart) potovati [-tujem], uvaavati,
ceniti; 2. (felrtkel) oceniti/ocenji-
vati [-njujem], proceniti/procenjiva-
ti; 3. ~i magt estito/valjano se
vladati v ponaati
megbecsls [~e, ~t] 1. potovanje,
uvaenje, ast; munkjval kivvta
a ~t on je stekao ast svojim radom;
2. (felrtkels) ocenjivanje, pro-
cenjivanje
megbecslhetetlen [~ul] neocenljiv
megbkl [~t, ~jen] smiriti se, umiriti
se, primiriti se
megbkt [~ett, ~sen, ~eni] umiriti
megbkl [~t, ~jn] pomiriti se, izmi-
riti se
megblyegez [~ett, ~zen] 1. (tzes
vassal) privrljiti, udariti ig; 2. tv
igosati [-oemj
megbnt [~ott, ~son, ~ani] 1. osaka-
titi; 2. (tvis) paralizovati [-zujem],
paralisati [-iem], paralizirati; a szl-
tiiids ~otta a nyelvt kap mu je odu-
zela jezik
megbnul [~t, ~jon] biti uzet/parali-
san/paralizovan/paraliziran, ohromi-
ti; a keze ~t ruka mu se uzela
megbeszl [~t, ~jen] 1. (megvitat)
razgovarati, raspravljati o emu;
~tem vele eztakrdst razgovarao sam
s njim o tome pitanju; 2. (meglla-
podik) dogovoriti se; tallkozt ~
urei [-eem v -eknem] sastanak;
ahogy ~tk kao to smo se dogovorili
v sporazumeli
megbeszls [~e, ~t, ~ek] 1. (meg-
trgyals) raspravljanje, dogova-
ranje; 2. (megllapods) dogovor;
a ~ szerint po dogovoru
megbetegeds [~e, ~t, ~ek] oboljenje
megbetegedik [~ett, ~jk/~jen], meg-
betegszik [-gedett, -gedjk|-gedjen]
oboleti [-lim], razboleti se, postati
[-anem] bolestan, dopasti [-adnem]
bolesti
megbicsakl|ik [~ott, ~ani] zapeti [-
pnem], zastati [-anem]
megbicsakolja magt uzjoguniti se
megbilincsel [~t, ~jen] staviti/stavljati
lisice v lisiine na ruke, okovati
[okujem]/okivati nekog, baciti/baca-
ti u okove
megbillen [~t, ~jen] prevagnuti [-nem],
nagnuti se, poremetiti se
megbillent [~ett, ~sen, ~eni] ljuljnuti
[-nem]
megbrl [~t, ~JonJ oceniti/ocenjivati [-
njujem], kritikovati [-kujem], kri-
tizirati
megbirkzik [~ott, ~zk/~zon] 1.
vmivel svladati to; 2. ~ vkivel uhva-
titi se u kotac
megbrsgol [~t, ~jcm] oglobiti
megbz [~ott, ~zon] vkit vmivel pove-
riti/poveravati v naloiti/nalagati [-
aem] komu to
megbzs [~a, ~t, ~ok] nalog, o-
vlaenje; vkinek a ~bl po nalogu/
ovlaenju koga
megbzhatatlan nepouzdan; ~ ember
suverica
megbzhat pouzdan; (hir) siguran [-
rna]; ~ ember pouzdan ovek; ezt ~
forrsbl tudom to znam iz
pouzdanoga vrela/izvora
megbzjik [~ott, ~zk/~zon] vkiben
imati poverenje u koga, pouzdati se
u koga, imati veru u nekoga
megbz [~Ja> ~t, ~k] opunomo-
itelj, nalogodavac [-vca]
megbzlevl [-levele, -levelet, -levelek]
1. (kikldetsnl) pismen nalog;
2. kpviseli ~ poslaniki/zastupniki
mandat; 3. (diplomat) akreditiv-
no pismo; tadja -levelt predati/pre-
davati svoje akreditivno pismo
megbizonyosodik [~ott, ~jk/~jon]
uveriti/uveravati se
megbzotta I. mn poveren, ovlaen; II.
fn [~J ~at ~ak] poverenik, o-
vlaenik, mandator, opunomoenik
megbocst [~ott, megbocssson, ~ani]
oprostiti/opratati; bocsss meg! op-
rosti ! izvini!
megbocsts [~a, ~t] oprost, opro-
tenje, protenje
megbocsthatatlan [~ul] neoprostiv
megbokrosod|ik [~ott, ~jk/~jon]
poplaiti se, oteti se, razgoropadati
se; a l ~ott konj se pomamio
megboldogult I. mn pokojni; II. fn
[~Ju, ~at, ~ak] a ~ pokojnik; (n) be jut) pasti pod steaj, skrahirati; 3.
pokojnica (isk:) vizsgn ~ik pasti v propasti na
megbolondt [~ott, ~son, ~ani] zalu- ispitu; 4. pol pasti; ~ik a kormny
diti, izbezumiti padne vlada megbuktat [~ott, -tasson]
megbolondul [~t, ~jon]zaludeti [-dim], 1. isk (vizsgn) sruiti, oboriti; 2.
poludeti [-dim], izbezumiti se, sii (pol): kormnyt ~ sruiti vladu
[siem] s uma megbdsdlik [~tt, ~jk/~jn] (hs-
megbolygat [~ott, -gasson] (tv is) utajati [-jim] se, utajiti se, uvo-
uznemiriti, isprevrtati [-rem], pore- njati se megbnhd|ik [~tt, ~jk/~jn]
metiti vmirt
megboml|lk [~ott,megbomoljon, ~ani] ispatati to megbntet [~ett,
1. (rend, fegyelem) poremetiti se; -tessen] kazniti/
2. Id meghborodik kanjavati
megbont [~ott, ~son, ~ani] 1. (meg- megcfol [~t, ~jon] opovri [-rgnem]
kezd) naeti [-nem]/nainjavati; s opovrgnuti [-nem]/opovrgavati,
2. tv ~ja a bkt naruiti/naruavati oprovrgnuti/oprovrgavati; dipl de-
mir mantovati [-tujem], demantirati
megbonthatatlan: ~ egysg nerazdvo- megcloz [-clzott, ~zon] vmit uzeti
jivo/nerazluivo jedinstvo [uzmem] to na nian, (na)nianiti na
megborjaz|ik [~ott, ~zon] oteliti (se) to
megborotvl [~t, ~jon] obrijati [-jem] megcmez [~ett, ~zen] napisati [-iem]
megborotvlkoz|lk [~ott, ~zk/~zon] naslov, adresirati, adresovati [-su-
obrijati [-jem] se jem]
megborzad [~t, ~jn] uasnuti [-nem] megcirgat [~ott, -gasson] pomilovati
se [-lujem], progladiti, milovati rukom;
megborzong [~ott, ~jon, ~ani] 1. (hi- ~ja a fejt pomilovati po glavi
degtl) najeiti se, stresti [-esem]/ megcukroz [~ott, ~zon] oeeriti,
stresati se; 2. Id megborzad zaeeriti, posuti [-spem] v potruniti
megbosszul [~t, ~jon] 1. osvetiti; 2. eerom
~ja magt osvetiti se megcsal [~t, ~jn] prevariti; ~ja a fr-
megbotl|lk [~ott, megbotoljk/meg- jt prevariti mua megcsap [~ott,
botoljon, ~ani] 1. spotaknuti [-nem] ~jon] 1. (megt) bubnuti [-nem],
s spotai [-aknem] se, posrnuti [- udariti, opatrnuti [-nem], oinuti [-
rnem], zabatrgati se; ~ik a nyelve nem]; 2. (szag, leveg) zapahnuti [-
zaplie mu se jezik; 2. tv (erklcsi- ne] megcsapol [~t, ~jon] 1. (hordt)
leg) pokliznuti [-nem] naeti [-nem]/nainjati [-njem]
megbotoz [~ott, ~zon] izbatinati (bure v bavu); 2. orv izvriti
megbotrnkoz|lk [~ott, ~zk/~zon] punkciju; 3. (koti:) kemenct ~ vaditi
sablazniti/sablanjavati se iz peCi megcsappan [~t, ~jon] 1.
megbotrnkoztat [~ott, -tasson] sablaz- (szmbelileg) opasti [-
niti/sablanjavati, izazvati [-zovem] adnem]/opadati; 2. (albbhagy)
sablazan [n, -zni] smanjiti/smanjivati [-njujem] se
megbotrnkoztat sablanjiv megcsavar [~t, ~jon] zavrnuti [-nem]
megbujjlk [~t, ~jon] (elrejtzik) megcserl [~t, ~jen] trampiti, zame-
pritajiti/pritajivati [-jujem] se niti/zamenjivati [-njujem], premesti-
megbuk ik [~ott, ~jk/~jon] 1. (terv, ti/premetati
vllalkozs) propasti [-adne]; megcsiklandoz [~ott, ~zon] zagolicati,
(sznh:) a darab ~ott komad je progolicati megcsillan [~t, ~jon]
propao; 2. ker bankrotirati, bankro- zablistati (se)
tovati [-tujem], doiveti [-vim] priv-
rednu/ekonomsku propast; (csd-
megcsinl megdupl 609 megemszthetetlen
608 megdrtoz
z
megcsinl [~t, ~jonj 1. uiniti, uradi-
ti, sainiti/sainjavati, napraviti, na-
initi; 2. (vgrehajt) izvriti/izvra-
vati s izvrivati [-ujem]; (gny:)
ezt j ~tad! lepo si zamesio! 3. (meg-
javt) popraviti
megcsp [~ett, ~jen] i. utinuti[-nem],
tipnuti [-nem]; ~j vkinek az arct
utinuti koga za obraz; 2. (bolha)
ujesti [-ede]; (csaln) opaliti/opalji-
vati [-ljuje]; (mh) ubosti [-ode]
megcsodl [~t, ~jon] vmit zauditi,
zadiviti se emu
megcskol [~t, ~jcm] poljubiti; ~jk
egymst poljubiti se
megcsonkt [~ott, ~son, ~ani] osaka-
titi, okrnjiti/okrnjivati [-njujem]
megcsontosodott 1. okoten, skoanjen;
2. ty (megrgztt) okoreo [-ela]
megcsvl [~t, ion] vmit zamahnuti
[-nem] im
megcsmrl|ik [~tt, ~eni] vmitl
oemeriti se ega
megcsrren [~t, ~jen] zveknuti [-ne],
zazveati [-i]
megcsfols [~a, ~t] ismevanje, sprd-
nja, poruga, izrugivanje, ruenje
megcsinyul [~t, ~jon] postati ruan
[-na]/gadan [-dna]
megcsszjik [~ott, -cssszon] (s)kliz-
nuti [-nem], omaknuti se, okliznuti
(se), oklizati/oklizivati [-zujem] se,
pasti [padnem] na klizavom mestu
megdagad [~t, ~jon] 1- otei [-eem],
nabubriti, nabreknuti [-nem]; 2.
(hord stby zabreknuti [-ne]; 3.
(megrad) nabujati
megdarl [~t, ~jon] urvnjati, urnati,
nakrupno samleti [-meljem]; (hst)
samleti
megdermed [~t, ~jen] 1. ukoiti se;
a hidegtl protrnuti [-riem] od
zime; 2. (ijedtsgtl) zaprepastiti se,
prestraviti se
megdermeszt [~ett, -messzen, ~eni]
1. ukoiti, slediti; 2. (ijedtsg) pre-
straviti, prestraiti
megdicsr [~t, ~\en] pohvaliti
megdics'l [~t, ~jn] obesmrtiti se
megdob [~ott, ~jon] vkit vmivet baciti
na koga to, udariti koga ime
megdobban [~t, ~jon]: a szve ~f
zadrhtalo v zakucalo mu je srce
megdohosod|ik j>ott, ~jk/~jon] u-
plesniviti se
megdolgoz|ik [~ott, ~zk/~zon] vmirt
radom postii [-ignem] to, izmuiti
se im
megdorgl [~t, ~jon] ukoriti, proko-
riti
megdbben [~t, ~jen] zaprepastiti se,
preneraziti se, uprepastiti/uprepai-
vati [-ujem] se
megdbbens [~e, ~t] zaprepaenje;
~sel rteslk sa zaprepaenjem
saznajem
megdbbent [~ett, ~sen, ~eni] za-
panjiti, zaprepastiti, uprepastiti/
uprepaivati [-ujem]
megdbbent zapanjujui, to zapre-
pauje, zaprepaujui
megdglik [~tt, -dgljn, ~eni] zagoreti, ogoreti
crknuti [-ne], skapati, krepati, lipsati
[-pe], prasnuti [-ne]/praskati;
(egyik a msik utn) polipsati [-
pe]/polipsavati
megdl [~t, ~jn] 1. pasti [padne],
sruiti se; 2. (gabona) polei [-egne]/
polegati [-ee]; a bza ~t penica
je polegla; 3. (tv:) ez a ttel ~t ova
postavka/teza/tvrdnja je oborena v
sruena
megdnt [~tt, ~sn, ~eni] 1. preva-
liti; a szl ~tte a gabont vetar je
povalio ito; 2. pol sruiti, oboriti/
obarati; kormnyt ~ sruiti vladu;
~i vkinek a hatalmt sruiti v
oboriti iju vlast/vladavinu; 3. sp
cscsot/rekordot ~ tui [tuem] re-
kord
megdnthetetlen neoboriv, nepobitan
[-tna]
megdrdl [~t, ~jn] zagrmeti [-mi],
zatutnjiti, zagroktati [-ke]; ~tek az
gyk zagroktae topovi
megdrzsl [~t, ~jn] potrljati, natrti
[-tarem v -tremj/natirati [-rem]
megdrgt [~ott, ~sori, ~ani] poskupi-
ti/poskupljavati [-ljujem]
megdrgul [~t, ~j n ] poskupeti [-pi],
postati [-ane] skup, oskupeti [-pi]
megdrtoz [~ott, ~zon] vezati [ve-
em]/vezivati [-zujem] neto icom megelgeds [~e, ~t] zadovoljstvo;
~re na zadovoljstvo
v urotom
megduplz [~ott, ~zon] udvostruiti, megelgedett [~et; ~en; ~ebb] zado-
duplirati neto voljan [-ljna]
megduzzad [~t, ~jon] 1. otei [-ekne] megelgel [~t, ~Jen] vmi ' biti sit ega,
nabubriti; 2. (megrad) aabujati nasititi se, zadovoljiti se do sitosti;
megdhdllk [~tt, ~jk/~jn] pobe- mr ~tem ve mi je dodijalo
sneti [-nim], razbesneti [-nim] se megelgszik [-elgedett, -elgedj k/-el-
megebdel [~t, ~jen] ruati, obedovati, gedjen] vmivel zadovoljiti/zadovolja-
svriti ruak/obed vati se im
megecetesed|ik [~ett, ~jk/~jen] uki- meglnkl [~t, ~jn] oiveti [-vim]/
scliti se, usiretiti se, ciknuti [-ne]; oivljavati, dobiti ivosti, postati [-
o bor ~ett vino je ciknulo anem] ivlji
megdest [~ett, ~sen, ~eni] osladiti, meglest [~ett, ~sen, ~eni] naotriti
zasladiti/zaslaivati [-ujem] megelevened Iik [~ett, ~jk/~jen] oi-
megedz [~ett, -eddzen, "eni] 1. miisz veti [-vim]
(vasat, aclt) kaliti, nakaliti; 2. tv megelevent [~ett, ~sen, ~ein] oiviti
oeliiti, osnaiti meglhets [~e, ~t] ivot, opstanak [-
megedz((d|ik [~tt, ~jk/~jen] ovr- nka], egzistencija, najpotrebnije za
snuti [-nem], otvrdnuti, oeliiti se ivot; biztos ~ sigurna egzistencija;
megg [~ett, ~jen] sagoreti -ri], ~t biztost lls uhleblje
meglhetsi ivotni
megget [~ett, -gessen] saeci [-eem], megljenez [~ett, ~zen] kucati i-
opeci [-eem], oprliti, oprljiti, oei, veo!"
opaliti; ~i az ujjt opeci prste megell|ik [~ett, ~jen, ~eni] (llat)
megegyezs [~e, ~t, ~ei] sporazum, omladiti/omlaivati [-uje] se, oko-
saglasnost, pogodba; nemzetkzi ~ titi (se); (anyadiszn) oprasiti (se);
meunarodni sporazum, meunarod- (juh) ojagnjiti (se); (l) odrebiti
na pogodba; ~rejut postii [-ignem] (se)
saglasnost megelz [~tt, ~zn] 1. (tv is)
megegyezllk [~ett, ~zk/~zen] 1. vki- pretei [-eknemj/preticati [-iem],
vel sporazumeti se, saglasiti se, prestii [-ignem]/prestizati [-iem];
pogoditi se, dogovoriti/dogovarati se ~e kort pretekao je svoje doba;
s kim; a felek ~tek stranke su se 2. (megakadlyoz) preduhitriti,
dogovorile; 2. (sszevg) slagati [- preduprediti/predupreivati[-ujem]
ae] se, poklapati se, podudarati se megelzs [~e, ~t] 1. prestizanje;
megegyez [~en] saglasan [-sna], 2. (megakadlyozs) preduprei-
skladan [-dna] vanje, predupreaj; 3. orv predohrana
meghez|lk [~ett, ~zen] ogladneti [- (od bolesti), prevencija
nim], izgladneti megelz prethodni, raniji
megejt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (vgre- megembereli magt ohrabriti se, sabrati
hajt) izvriti; ~i a vlasztsokat [-berem] se
obaviti/obavljati izbore; vizsglatot megemel [~t, ~j en l podii [-ignem];
~ sprovesti [-edem]/sprovoditi istra- ~ a kalapjt skinuti [-nem] eir
gu; 2. (elcsbt) zavesti [-edem]/ megemszt [~ett, -emsszen, ~eni]
zavoditi 1. (telt) svariti, probaviti; 2. (meg-
megl [~t, ~jen] i. (bizonyos idt) rt) razumeti, shvatiti; 3. (elvisel)
doiveti [-vim] d o . . . ; 2. vmibl podnositi
iveti iz ega; izlaziti na kraj s im; megemszthetetlen 1. nesvariv, nesvar-
nem tad ~ni a fizetsbl ne moe ljiv, neprobavljiv; 2. (elviselhetet-
iveti od plate len) nepodnoljiv
39 Magyarszerbhorvt
megemszthet 610 megrt megrts 611 megfellebbez
megemszthet svarljiv
megemleget [~ett, -emlegessen] 1. spo-
minjati [-njem]; 2. ezt (mg) ~ed!
to e zapamtiti!
megemlkezs [~e, ~t] seanje, ko-
memoracija
megemlkezek [~ett, ~zk/~zen] vki-
rl, vmirl setiti/seati se koga, ega
megemlt [~ett, ~sen, ~eni] spomenuti
[-nem], navesti [-edem], napomenuti
[-nem]/napominjati [-njem]
megenged [~ett, ~\tn] vmi dozvoliti/
dozvoljavati, dopustiti/doputati to;
engedje meg, hogy . . . dozvolite v
dopustite da ...; sokat enged meg
magnak mnogo tota dozvoljava
sebi, uzme suvie slobode; ~heii
magnak on to moe sebi dopustiti v
priutiti
megengedett dozvoljen, doputen
megengedhetetlen nedopustiv
megengedhet dopustiv
megenyhl [~t, ~jn] ublaiti/ublaa-
vati se, popustiti/poputati, podobri-
ti se; ~ az id ublai/ublaava se
vreme; vreme ojui/ojuava
megpt [~ett, ~sen, ~eni] sagraditi,
nazidati
megpl [~t, ~jn] sagraditi se, nazi-
dati se
megr [~t, ~jen] 1. (rtke van>
vredeti [-dim]; nem ri meg a pnzt
teta za novac; nem ri meg a frad-
sgot ne vredi truditi se; 2. <vmilyen
kort> doiveti [-vim] do ..., doe-
kati/doekivati [-kujem]; sok min-
dent ~tem doiveo sam svega i
svata
megrdemel [~t, ~jen] zasluiti/zaslu-
ivati [-ujem], zavredeti/zavrei-
vati [-ujem]
megred [~t, ~jen] 1. potei [-ekne s
-ee]; ~t az es poela je v spustila
se kia; 2. tv ~t a nyelve odreio
mu se jezik; 3. <mag, hajts) prokli-
jati
megereszt [~ett, -eresszen, ~eni] 1. po-
pustiti/poputati; ~i a gyeplt ot-
pustiti uzde; 2. ~/ a vizet (is-)
pustiti vodu; 3. tv ~ egy trft
ispriati vic/anegdotu
megrez [-r(e)zett, ~zen] osetiti/
oseati; (szagot) namirisati [-iem];
elre ~ predosetiti; -rzi a veszedelmet
namirisati v osetiti opasnost
megr|lk [~ett, ~\tn\ sazreti [-em s
-rim], dozreti [-rim]; ~t a szl
uzrelo je groe
megrint [~ett, ~sen, ~eni] dodirnuti
[-nem], dotaknuti [-nem], tegnuti
megrjed [~t, ~jen] prevreti [-rim],
uzavreti, uskisnuti [-nem], uzbuati
[-im]
megerjeszt [~ett, -jesszen, ~eni] do-
vesti [-edem]/dovoditi do vrenja,
prouzrokovati [-kujem] vrenje
megrkezs [~e, ~t] dolazak [-laska],
pridolazak; (idre) prispee, prispe-
vanje
megrkezik [~ett, ~zk/~zen] prispe-
ti, stii [-ignem]
megrlel [~t, ~jen] pustiti v initi da
sazri
megerltet [~ett, -tessen] 1. napregnuti
[-nem]/naprezati [-eem], pre-
moriti/premarati, umoriti/umarati;
ez a munka ~ engem ovaj rad me uma-
ra v zamara; 2. ~i magt napregnuti
[-nem]/naprezati [-eem] se
megerltets [~e, ~t, ~ek] naprezanje,
napinjanje, napor
megerltet naporan [-rna], umorljiv
megerst [~ett, ~sen, ~eni] 1. (oda-
erst) privrstiti/privrivati [-u- nahraniti/nahranjivati [-njujem], na-
jem], 2. kat (fedezket, vrost stb}
utvrditi/utvrivati [-ujem]; ~i a
vdelmet pojaati odbranu; 3. tv
(pl hrt) potvrditi/potvrivati [-u-
jem], potkrepiti/potkrepljivati [-lju-
jem], osnaiti/osnaavati s osnai-
vati [-ujem]
megersts [~e, ~t] 1. kat (j)l fede-
zk, vros) utvrenje; (vdelem) megfjdul [~t, ~jn] zaboleti [-li]; ~t
pojaanje; 2. tv (igazols) potvrda
megersds [~e, ~t] uvrenje, oja- megfakul [~t, ~jn] izbeleti [-li], iz-
anje
megersd|ik [~tt, ~jk/~jn]
uvrstiti se, ojaati
megrt [~ett, ~sen, ~eni] razumeti,
razabrati [-berem ]/razabirati [-rem],
shvatiti/shvatati s shvaati, do-
kuiti/dokuivati [-ujem]; ~etted?
jesi li razumeo? ~ik egjuist me-
usobno v uzajamno razumeti/razu-
mevati se
megrts [~e, ~t] razumevanje
megrtet [~ett, -tessen] 1. vkivel vmit
objasniti komu to, dati komu ra-
zumeti to; 2. ~i magt objasniti se
megrthet razumljiv, shvatljiv, do-
ku(lj)iv
megrt pun razumevanja
megrzs [~e, ~t, ~ek] oseanje; sz-
tns ~ zor
mege8|ik [~ett, ~sk/~sen] 1. (meg-
trtnik) dogoditi/dogaati se, desi-
ti/deavati se, zgoditi se; 2. tv ~ik
a szive vkin smilovati [-lujem] se
komu, imati saaljenja prema komu
megesket [~ett, -kssen] 1. (eskt ki-
vesz) zakleti [-kunem], prisegnuti [-
nem]/prisezati [-eem]; ~i a tankat
zakleti svedoke; 2. (jegyesprt)
venati/venavati
megeskszik [-kdtt, -kdjk/-kd- megfeledkezik [~ett, ~zk/~zen] vmi-
jn, -kdni] 1. zakleti [-kunem]/
zaklinjati [-njem] se, poloiti/po-
lagati [-aem] zakletvu, prisei [-
egnem]/prisezati [-eem], potvrditi/
potvrivati [-ujem] prisegom; 2.(je-
gyespr) venati se
megesz(ik) [-evett, -egyen, -enni] pojesti
[-edem]
megetet [~ett, -etessen] dati jesti,
pitati; (llatot) nakrmiti
megfagy [~ott, ~jon] * smrznuti [-
nem] se, premrznuti, polediti se,
slediti se; 2. tv ~ a vr az ereimben
krv mi se ledi
megfagyaszt [~ott, -gyasszoi., ~ani]
zalediti/zaleivati [-ujem], smrznuti
[-nem]/smrzavati
megfelelen na odgovarajui nain;
a fejem zabolela me je glava
[~ett, ~sen, ~eni] zastraiti, poplaiti,
gubiti boju
megfzs [~a, ~t] nazeb, prozeb,
prehlada, prezeb
megfz|ik [~ott, ~zk/~zon] nazep-
sti [-ebem], prehladiti se, nahladiti se
megfedd [~ett, ~jen] prekoriti/preko-
ravati, prokoriti, ukoriti
39*
megfehred|ik [~ett, ~jk/~jen] pobe-
leti [-lim]
megfej [~t, ~jen] 1. pomusti [-uem],
2. (tv:) vkit izmusti koga
megfejt [~ett, ~sen, ~eni] odgonetnuti,
odgonetati [-eem], reiti/reavati,
razjasniti/razjanjavati
megfejts [~e, ~t, ~ek] (rejtvny)
odgonetanje, odgonetka
megfejthetetlen nerazjanjiv, nereiv,
nedokuiv
megfejt [~je, ~t, ~k] (rejtvny) od-
goneta
megfeketed|ik [~ett, ~jk/~jen] po-
crneti [-nim], ocrneti, zacmeti
megfkez [~ett, ~zen] (tv is) obuzda-
ti, ukrotiti, zaulariti, pritegnuti [-
nem]
megfkezhetetlen tv neukrotiv
megfekszi: vmi ~ a gyomromat pri-
tisnuti [-ne]/pritiskati [-a s -ie]
s pritiskivati [-kuje] stomak
rl zaboraviti/zaboravljati to, smet-
nuti [-nem]/smetati [-eem] to s
uma; ~ik magrl zaboraviti se
megfelel [~t, ~jen] 1. (krdsre) od-
govoriti/odgovarati jl ~t neki dobro
mu je odgovorio; 2. vminek odgova-
rati emu, biti u skladu s im, slagati
[-aem] se s im; ~ a clnak odgo-
varati svrsi, biti celishodan [-dna];
minden ~ neki sve mu odgovara
megfelel I. mn 1. odgovarajui, po-
voljan [-ljna], shodan [-dna], prikla-
dan [-dna], adekvatan [-tna]; nem ~
neodgovarajui; 2. mat ~ szgek sa-
glasni uglovi; II. fn [~je ~*> ~^\-
ennek a sznak nincs magyar ~je
za ovu re nemamo odgovarajuu
maarsku re v maarski ekvivalent
ennek ~ shodno tome megflemlt
zaplaiti, uplaiti megfelez [~ett,
~zen] raspoloviti,
prepoloviti, podeliti po pola
megfellebbez [~ett, ~zen] jog podneti
v uloiti albu, apelovati [-lujem],
apelirati; a brsg tlett ~i aliti
se na presudu
megfen 612 megfonto megfontols 613 meggyrl
l
megfen [~t, ~jen] naotriti, namasati- megfigyel [~t, ~jen] posmatrati, pro-
ti; (fenokovel) nabrusiti matrati, spaziti, zapaziti/zapaati
megfenekljik [~ett, ~eni] 1. <haj> megfigyels [~e, ~t, ~ek]posmatranje,
nasukati [-ue] se, nasesti [-edne]; promatranje, zapaanje, motrenje;
2. <a srban) zaglibiti, zapasti [- orv ~ alatt ll biti na posmatranju
adne] u glib; 3. tv zapeti [-pne], megfigyel [~je, ~t, ~k] posmatra,
razbiti [-ije] se; ez az gy ~ett taj je promatra
posao zapeo megfigyellls [~a, ~t, ~ok] kat
megfenyeget [~ett, -gessen] vkit pretiti, posmatranica
zapretiti, popretiti, zagroziti ko- megfigyelkpessg [~e, ~et] dar
mu zapaanja
megfenyt [~ett, ~sen, ~eni] kazniti/ megfilmest [~ett, ~sen, ~eni] snimiti/
kanjavati snimati na film
megfr [~t, ~jen] 1. <elfr> stati [- megfizet [~ett, megfizessen] 1. platiti;
anem], imati mesta; 2. (v:) vki- adssgot ~ namiriti/namirivati [-ru-
vel slagati [-aem] se s kim jem] v oduiti/oduivati [-ujem]
megfrfiasodjik [~ott, ~jk/~jon] stati dug; 2. (megjutalmaz) nagraditi,
[-anem] na snagu, sazreti za mu- odmazditi; 3. pejor (megveszteget)
karca podmititi; 4. tv (meglakol) ispatati
megfrgesedjik [~ett, ~jk/~jen] megfizethetetlen [~l] neisplativ, pre-
pocrvljati se skup
megfertz [~tt, ~zn] okuiti, zara- megfog [~ott, ~jon] 1. uhvatiti,
ziti, inficirati ukebati, dohvatiti/dohvatati; ~ta a
megfertzs [~e, ~t] zaraza, prenoe- kezt dohvatila ga je za ruku; 2. sp
nje zaraze ~ja a labdt ukeiti, uhvatiti loptu
megfertzd|ik [~tt, ~jk/~jn] zara- u letu; 3. fogjk meg! uhvatite ga !
ziti se, inficirati se hvatajte ga!
megfest [~ett, -fessen, ~eni] 1. (vmi- megfogad [~ott, ~jon] 1. (fogadal-
lyen sznre) (o)bojiti, bojadisati [- mat tesz) zarei [-eknem]/zaricati [-
iem]; 2. <lefest> naslikati iem] se; 2. tancsot ~ posluati
megfsl [~t, ~jn] oeljati savet
megfslkd|lk [~tt, ~jk/~jn] megfogalmaz [~ott, ~zon] 1. sastaviti megf [~tt, ~jn]skuvati se, skuhati se
oeljati se (pismeno), napraviti nacrt, nainiti
megfeszt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (tv koncept, koncipirati; 2. (kifejez)
is)napeti [-pnem], napregnuti [-nem], izraziti/izraavati
zategnuti, obapeti [-pnem]/obapinja- megfogamz|ik [~ott, ~ani] zaeti se;
ti [-njem]; hrokat ~ napeti ice/ (nvny) primiti se
strune; ktelet ~ utvrditi ue; (tv:) megfoghatatlan [~ul] nepojmljiv
minden erejt ~i napregnuti sve svoje megfogz|ik [~ott ~zk/~zon] uhva-
snage, napeti sile; 2. (keresztre fe- titi se za to
szt) raspeti (na krst) megfogyatkozik [~ott, ~zk/~zon]
megfesztett: ~ munka napregnut rad (o)slabiti, opadati, smanjiti/smanji-
megfeszl [~t, ~jn] napeti [-pnem] vati [-njuje] se
se, napregnuti [-nem] se, zategnuti megfojt [~ott, ~son, ~ani] uguiti,
se, obapeti se; a ruha ~t rajta obapela udaviti, pridaviti
se haljina oko nje megfoltoz [~ott, ~zon] okrpiti, (po-)
megfiatalt [~ott, ~son, ~ani] po(d-) krpati, popraviti, iskrpiti
mladiti /po(d)mlaivati [-ujem] megfontol [~t, ~jon] vmit razmisliti/
megfiatalodlik [~ott, ~jek/~jon] omla- razmiljati o emu, rasuditi, razmot-
diti/omlaivati [-ujem] se, po(d-) riti/razmatrati to, promisliti/pro-
mladiti/po(d)mlaivati [-ujem] se miljati/ o emu, promotriti/pro-
matrati to, uzeti [uzmem]/uzimati
to u razmatranje v promatranje
megfontols [~a, ~t, ~ok] razmiljanje,
promiljaj; alapos ~ utn posle/
nakon zrelog razmiljanja
megfontolt [~an] smiljen, promiljen;
elre ~ szndkkal s predumiljajem,
s prenamiljajem megfontoltan
promiljeno; ~ tesz vmit
raditi neto promiljeno v po razboru
megfontoltsg [~a, ~ot] promiljenost,
promiljaj megfordt [~ott, ~son,
~ani] (pre-)
okrenuti [-nem], (pre)obrnuti
megfordul [~t, ~jon] 1. okrenuti
[-nem] se; okrenuti na drugu stranu,
zaokrenuti[-nem]/zaokretati[-eem];
2. az id ~t vreme se prmenilo;
3. sokszor ~tam nluk esto sam im
dolazio; 4. (tv:) a dolog azon fordul
meg, hogy ,.. stvar zavisi od toga
megforduls [~a, ~t] okretanje, obrt
megforgat [~ott, -gasson] (za)obrtati
[-rem]
megfoszt [~ott, -osszon, ~ani] vkit
vmitl liiti/liavati koga ega, oduze- meggondolatlan [~ul] nepromiljen,
ti [-zmem]/oduzimati komu to,
uskratiti/uskraivati [-ujem] komu
to; ~ vkit a szabadsgtl uskratiti
kome slobodu; trnjtl ~ zbaciti meggondolt [~at; ~an; ~abb] pro-
s prestola
meggrbt [~ett, ~sen, ~eni] saviti [-
megfz [~tt, ~zn] skuvati, skuhati
megfj [~t, ~jon] 1. ~ja a levest
duvati u supu;, 2. ~ja a trombitt
zaduvati u trubu; ~ja a krtt
duhnuti u rog; 3. biz (elcsen) -zdipiti,
drpiti
megftil [~t, ~jon] ld megfullad
megfullad [~t,- ~jon] 1. uguiti se,
udaviti se; 2. (vzben) utopiti se;
3. (tv:) majd ~ az ember a hsgtl
takva je vruina da se ovek zagui
megfullaszt [~ott, -asszon, ~ani] ugui-
ti, udaviti
megfr [~t, ~jn] 1- probuiti; 2.
(v:) vkit burgijati protiv koga
megfutamft [~ott, ~son, ~ani] nate-
rati v nagnati u beg/bekstvo, poterati
megfutamod|lk [~ott, ~jek/~jon] j t i
se u beg/bekstvo
megfrdet [~ett, -dessen] okupati
megfurdjik [~tt, -rdjk/-rdjn,
-rdni] okupati se
megfrszt [~tt, -sszn, ~eni] ld
megfrdet
megfszerez [~ett, ~zen] (telt) zai-
niti/zainjati s zainjavati, oljutiti,
zasmoiti/zasmakati [-aem]; tv za-
initi/zainjati s zainjavati
meggtol [~t, ~jn] spreiti, postaviti
zapreku
meggazdagodik [~ott, ~jk/~jon] obo-
gatiti/obogaavati s obogaivati [-
ujem] se
meggebed [~t, ~jen] durva skapati/
skapavati, propasti [-adnem]/pro-
padati, crknuti [-nem]/crkavati; ha
~sz is, akkor sem fogod ezt elrni da
crkne, nee to postii
meggondol [~t, ~jon] i. promisliti/
promiljati; ha jl ~om ako dobro,
promislim; 2. ~ja magt predomisliti
se
meggondols [~a, ~t, ~ok] promilja-
nje, predomiljanje
nerazmiljen; ~ ember nesmotren jak
meggondolatlansg [~a, ~ot] nepro-
miljenost
miljen
ijem], iskriviti
meggrbl [~t, ~jn] saviti [-ijem] se;
(szl:) egy hajaszla sem fog ~ni
nee mu pasti ni dlaka s glave
meggrnyed [~t, ~jen] poguriti se
meggyalz [~ott, ~zon] 1. obeastiti/
obeaivati [-ujem], okaljati; 2.
(nt) oskvrnuti [-nem]/oskvrnjivati
[-njujem]
meggyalul [~t, ~jon] ostrugati [-uem],
orendisati [-iem], oblanjati
meggyanst [~ott, ~son, ~ani] vkit
osumnjiiti koga, posumnjati na koga
meggyszol [~t, ~jon] oatiti
meggyengl [~t, ~jn] oslabeti [-bim],
oslabiti, postati [-anem] slab
meggyrl [~t, ~jn] razrediti/razre-
ivati [-uje] se
meggyilkol 614 meghallgat meghamis 615 meghzik
t
meggyilkol [~t, ~jri] ubiti [-ijem],
zaklati [-koljem]
meggygyt [~ott, ~son, ~ani]izleiti,
zaceliti
meggygyul [~t, ~jon] ozdraviti,
izleiti se, zaceliti se
meggyn [~t, ~j<m] l. ispovediti (se),
ispovedati (se); 2. vall ispovediti
se, ispovedati se
meggyorst [~ott, ~son, ~ani] Ubrzati,
pospeiti; ~ja a lpteit ubrzati kora-
ke
meggyorsul [~t, ~jri] ubrzati se
meggykerez|ik [~ett, ~zk/~zen] u-
koreniti se, uhvatiti koren
meggytr [~t, ~jn] namuiti, iz-
muiti
meggyz [~tt, ~zn] ubediti/ubei-
vati [-ujem], uveriti/uveravati
meggyz [~en] ubedljiv, uverljiv
meggyzds [~e, ~t] uverenje, ube-
enje, osvedoenje; az a ~e, hogy ...
njegovo je uverenje da ...; ms
~re jut razuveriti/razuveravati se
meggyzdses uveren, ubeen
meggyzdik [~tt, ~}k/~}n] o- meghajts1 [~a, ~t] miisz pokretanje,
svedoiti se, uveriti se; meg vagyok
rla gyzdve uveren sam; legyen ~ve,
hogy ... budite uvereni da ...
meggyijt [~ott, ~son, ~ani] zapaliti,
upaliti
meggyullad [~t, ~jon] upaliti se, zapa-
liti se, razgarati se
meggytr [~t, ~jo n] promesiti
meggyl|ik [~t, ~jn] 1. zagnojiti se;
~ az ujja zagnojio mu se prst; 2.
tv ~ik a baja vkivel imati neprilike
s kim
meggyll [~t, ~jn] zamrziti, o-
mrznuti [-nem]
meghborod|ik [~ott, ~jk/~jon] (vki-
nek az elmje) pomeriti v enuti [-
nem] pameu
meghagy [~ott, ~jon] 1. <otthagy>
ostaviti/ostavljati to; 2. (elrendel)
naloiti/nalagati [-laem] (komu to),
narediti/nareivati [-ujem]; 3. azt
mgis meg kell hagyni, hogy . .. ipak
valja priznati, da . . .
meghagys [~a, ~t, ~ok] (hiv): fize-
tsi ~ plat(e)ni nalog
meghajls [~a, ~t, ~ok] klanjanje,
naklon
meghajl|ik [~ott, -joljon, -jolni] poklo-
niti se
meghajlt [~ott, ~son, ~ani] saviti, [-
ijem]/savijati, zakriviti
meghajol [~t, ~jon] sagnuti [-nem]
se, pognuti se; (dvzlsnl) klanja-
ti se, nakloniti/naklanjati se, poklo-
niti se; mlyen ~ metanisati [-i-
em]
meghajszol [~t, ~jon] namuiti; (lo-
vat) rastrkati
meghajt1 [~ott, ~son, ~ani] 1. (meg-
hajszol) rastrkati; (megkerget) po-
terati; 2. orv (hashajt, stb} pro-
istiti/proiavati; ez az orvossg ~
ovaj lek isti; 3. miisz staviti/
stavljati u pogon, pokrenuti [-nem]/
pokretati [-eem] neto
meghajt2 1. ld meghajlt; 2. ~ja a fe-
jt pognuti [-nem] glavu; 3. ~ja
a zszlt spustiti zastavu; 4. ~ja
magt pokloniti se, klanjati se,
nakloniti se
pogon
meghajts2 [~a, ~t] (fej) klanjanje
glavom
meghal [~t, ~jon] 1. umreti/umirati
[-rem]; (elhuny) preminuti [-nem];
(elesik, lett veszti) poginuti [-
nem]; 2 (tv:) majd ~ bnatban
syisne v umire od tuge/bola; majd ~
ijedtben premreti/premirati od stra-
ha; majd ~ a szomjsgtl umirati od
ei; 3. (tv:) majd ~ vkirt ginuti
za kim
meghl [~t, ~jon] vhol prenoiti,
obnoiti se
meghalad [~t, ~jon] nadmaiti, pre-
vazii [-iem]/prevazilaziti, prei [-
eem]/prelaziti; ez ~ja erejt to
prevazilazi njegove snage
meghll [~t, ~jon] oduiti se, biti
zahvalan [-lna]/blagodaran [-rna]
meghall [~ott, ~jon, ~ani]uti[ujem],
douti; vletlenl ~ nauti; ha ~om,
hogy ... ako ujem, da
meghallgat [~ott, -gasson] 1. sasluati;
2. (krst) usliati, usliiti (molbu)
meghamist [~ott, ~son, ~ani] pa-
tvoriti, krivotvoriti
meghmoz [~ott, ~zon] oljutiti, otre-
biti
meghny-vet [~t-~ett, ~jon-vessen]
svestrano prouiti/prouavati
megharagt [~ott, ~son, ~ani] razlju-
titi, naljutiti, rasrditi
megharagszik [-gudott, -gudjk/-gud-
jon, -gudni] razljutiti se, naljutiti
se, naburiti se, rasrditi se, napuati
se; -gudtam razljutio sam se, meni se
uzmutilo
megharap [~ott, ~jon] ujesti [-edem],
ugristi [-izem]
meghromszoroz [~ott, ~zon] po-
trostruiti, utrostruiti, triplirati
megharsan [~t, ~jn] zazvuiti, zaoriti
meghasad [~t, ~jon] l. (ras)cepati se,
naprsnuti [-ne], prosesti [-ede s
-edne] se; ~t a fld prosela je
zemlja; ~t a jg provalio se led;
2. (tv:) majd ~ a szvem skoro da
mi pukne srce od . . .
meghasonls [~a, ~t] zavada, nesloga,
nesklad, razdor
meghasonl|ik [~ott, ~ani] zavaditi se,
razii [-iem]/razilaziti se, ne slagati
[-aem] se
meghasonlott neuravnoteen, razoa-
ran, oajan [-jna], beznadean [-na]
meghat [~ott, -hasson] tronuti [-nem],
taknuti [-nem]; knnyekig ~va tro-
nut do suza; ~qtta a szivemet taknulo
me je u srce
meghatalmaz [~ott, ~zon] ovlastiti/
ovlaivati [-ujem], opunomoiti/
opunomoavati s opunomoivati [-
ujem]
meghatalmazs [~a, ~t, ~ok] o-
vlaenje^ ovlatenje, punomo [n,
-i], punornoje, opunomoenje
meghatalmaz [~ja ~t> ~k] mandator,
opunomoitelj
meghatalmazott 1. mn ovlaen, o-
vlaten, opunomoen; ~ miniszter
opunomoeni ministar; II. fn [~Ja>
~at, ~ok] ovlaenik, opunomoe-
nik, punomonik
meghatroz [~ott, ~zon] odrediti/
odreivati [-ujem], utvrditi/u-
tvrivati; pontosan ~ precizirati,
pravilno naznaiti, definisati [-iem],
definirati
meghatrozs [~a, ~t, ~ok] odrei-
vanje, utvrivanje, definicija; k-
zelebbi ~ specifikacija
meghat [~an] dirljiv, ganutljiv
meghatdiik [~ott, ~jk/~jon] ga-
nuti [-nem] se, uzbuditi/uzbuivati
[-ujem] se (duevno)
meghatott [~an] tronut, ganut
meghatottsg [~a, ~ot] tronutost,
ganutljivost, ganutost
meghtrl [~t, ~jon] uzmaknuti s
uzmaci [-aknem]/uzmicati [-iem],
povui [-vuem] se
meghzasod|ik [~ott, ~jk/~jon] oe-
niti se
meghegyez [~ett, ~zen] uiljiti, zailji-
ti, zarezati [-eem]/zarezivati [-zu-
jem]
meghempereg [-pergett, jen] provalja-
ti se, uvaljati se; (srban) prokalju-
ati se
meghemperget [~ett, -gessen] pro-
valjati, pokotrljati
meghibsods [~a, ~t, ~ok] msz
kvar, defekt
meghibban [~t, ~jcm] pomeriti v
enuti [-nem] pameu, proaaveti
[-vim], poaaveti
meghint [~ett, ~sen, ~eni] 1. posuti [-
spem]/posipati; borssal ~ pobibe-
riti; 2. (meglocsol) pokropiti
meghitt [~en]prisan [-sna], familijaran
[-rna], intiman [-mna], idilian [-
na]
meghist [~ott, ~son, ~ani] osujetiti
meghisul [~t, ~jon] osujetiti se; (p/
remny) izjaloviti/izjalovljivati [-lju-
je] se; tervem ~t moj plan je propao
meghv [~ott, ~jri] pozvati [-zovem]/
pozivati
meghvs [~a, ~t, ~ok] poziv
meghvsos: sp ~ verseny pozivno tak-
mienje
meghv [~ja> ~t, ~k] pozivnica
meghvott [~at] pozvan, zvan; ~
vendg pozvani gost, zvanik; (n)
zvanica
meghiz|ik [~ott, ~zon] ugojiti se,
meghztl 616 megindt meglndit 617 megjr
 zadebljati, udebljati; <llat> utoviti
se meghztl [~t, ~jon] gojiti;
<llatot>
utoviti meghdt [~ott, ~son, ~ani]
osvojiti/
osvajati
meghdol [~t, ~jon] pokoriti/pokora-
vati se meghomlyosodjik [~ott,
~jk/~jon]
zamutiti/zamuivati [-uje] se, po-
tamneti [-ni] meghonost [~ott,
~ani] odomaiti/
odomaivati [-ujem], udomaiti;
(tv:) szokst ~ uvesti [-edem]
obiaj meghonosodik [ott,
~jk/~jon] odo-
maiti|odomaivati [-uje] se, u-
domaiti se meghosszabbt
[~ott, ~son, ~ani]
1. produiti/produivati [-ujem] s
produavati, produljiti/produljivati
[-ljujem], razduljiti; ~ja a hatridt
produiti v produljiti v odgoditi rok;
2. ker <vltt> prolongirati
meghosszabbts [~a, ~t] produenje,
produljenje, produivanje, produlji-
vanje, prolongacija, odgoda
meghosszabbodik [~ott, ~jk/~jon]
produiti/produivati [-zuje] se,
produljiti/produljivati [-Iju je] se,
narasti [-te], oduati; ~nak a na-
pok, jszakk oduaju dani, noi
meghoz [~ott, ~zon] 1. (tv is) doneti
[-esem]; 2. tv ~za az tletet doneti
v izrei [-eem s -eknem] presudu
meghozat [~ott, -sson] vmit naruiti/
naruivati [-ujem] neto, dati nalog/
narudbinu za dobavu neeg
meghkken [~t, ~jen] zabezeknuti
se, smesti [-etem] se, zauditi/za-
uavati s zauivati [-ujem]
se, zaprepastiti/zaprepatavati s
zaprepaivati [-ujem] se
meghkkent [~ett, ~sen, ~eni] za-
bezeknuti [-nem], smesti [-etem],
zauditi/zauavati s zauivati [-
ujem], zaprepastiti/zaprepatavati
s naprepaivati [-ujem]
meghkkent' zaprepaujui
meghunyszkodjik [~ott, ~jk/~jon]
pokunjiti se
meghurcol [~t, ~jon] tv ukaljati,
okaljati, izloiti v izvrgavati ruglu
meghz [~ott, ~zon] 1. povui [-u-
em]; ~ az jat nategnuti luk;
~za a fket povui konicu; 2 ~za
magt skupiti se, uuriti se
meghzd ik [~ott, ~jk/~jon] <vhol>
skloniti/sklanjati se, nai [naem]
krova nad glavom
meghl [~t, ~jo'n] 1. prehladiti se,
nazepsti [-ebem], nahladiti se; 2.
(tv:) ijedtben ~t ereiben a vr
sledila mu se krv u ilama od
straha
meghls [~e, ~t] prehlada, nazeb,
rashlada, nahlada
meghlyl [~t, ~jon] durva oaaviti,
oslabeti [-bim] pameu; obalaviti/
obalavljivati [-ljujem], postati [-a-
nem] malouman [-mna]/slabouman
megidz [~ett, ~zen] hiv, jog pozvati
[-zovem] (na v pred sud); tankat
~ pozvati svedoke
megigazt [~ott, ~son, ~ani] 1. udesi-
ti/udeavati, namestiti/nametati,
popraviti/popravljati; 2. ~ja az r-
jt namestiti v doterati/doterivati
[doterujem] svoj sat
meggr [~t, ~Jer>] obeati/obeavati,
zarei [-eknem ]/zaricati [-iem] se
megigz [~ett, ~zen] oparati/opara-
vati, opiniti/opinjavati, uarati,
zaarati, urei [-eem s -eknem]
megihlet [~ett, -lessen] nadahnuti [-
nem]/nadahnjivati [-njujem]
megijed [~t, ~Jen] uplaiti se, poplaiti
se
megijeszt [~ett, -esszn, ~eni] uplaiti,
poplaiti, zaplaiti
megillet [~ett, -essen] vkit pripadati,
prjnadleati [-i]/prinadleavati, sle- megint* hat (jra) opet, jo jednom,
dovati [-duje] komu; ez ~i t to mu
sleduje; hla illeti meg t njemu
pripada hvala
megillet <jogos> pripadajui, dolian
[-na], duan [-na]; az t ~ rsz tben ~ vmit napisati neto na brzu
pripadajui mu deo
megillet'dlik [~tt, ~jk/~jn] ga- megirigyel [~t, ~jen] vkit vmirt
nuti [-nem] se, biti ganut/tronut
megindt [~ott, ~son, ~ani] 1. ((moz-
gsba hoz) pokrenuti [-nem]/pokre-
tati [-cem], staviti/stavljati u po-
kret; ~ja a motort staviti motor
u pogon/pokret, pokretati [-eem]
motor; 2. tv <eljrst, pert) pokre-
nuti (parnicu); (hbort) otpoeti [-
nem]/otpoinjati [-njem] (rat);
(mozgalmat) zapoeti [-nem]/za-
poinjati [-njem] (agitaciju v
pokret); (nyomozst) povesti [-e-
dem] (istragu); 3. tv (meghat) ga-
nuti [-nem]; mlyen ~ duboko
ganuti, dirnuti [-nem] u srce, uzbu-
diti/uzbuivati [-ujem]
megindt I. mn dirljiv, ganutljiv;
(sznalmas) jadan [-dna]; II. fn
[~ja, ~t, ~k] (kezdemnyez)
inicijator, pokreta, zaetnik ponavljati; 2. isk -tli az osztlyt
megindokol [~t, ~jon] obrazloiti/
obrazlagati [-aem], razloiti/razla-
gati
megindul [~t, ~jon] 1. krenuti [-nem]
(se), proraditi; 2. tv (megkezd-
dik) (ot)poeti [-nem]/otpoinjati
[-njem]; a beszlgets ~t razgovor se
zametnuo; a bri eljrs ~t ellene
pokrenut je sudski postupak protiv
njega; az zlet ~t posao je krenuo;
3. tv (meghatdik) -ganuti [-nem]
se, biti ganut
megingat [~ott, -gasson] poljuljati,
pokolebati, uzdrmati; ~ja a hitt
uzdrmati veru
megingathatatlan [~ul] nepokolebljiv
meginog [-ingott, ~joii] (tv is) polju-
ljati se, pokolebati se, uzdrmati se;
~ a talaj alatta tle uzmie pod noga-
ma
megint1 ige [~ett, ~sen, ~eni] (figyel-
meztet) opomenuti [-nem]/opominja-
ti [-njem]
megizzad [~t, ~jon] oznojiti se, pre-
ponovo
meginterjvol [~t, ~jon] intervjuisati
[-iem], interjuirati
megr [~t, ~jon] napisati [-iem]; seb-
proi [-oem]/prolaziti, proputovati [-
ruku
proi, nagrabusiti, nagraisati [-iem],
pozavrdeti [-dim] kome na emu
mgis ipak, usprkos, uzasve
megismer [~t, ~jen] 1. (u)poznati;
kzelebbrl ~ upoznati poblie; 2.
(felismer, rismer) prepoznati/pre-
poznavati [-ajem]; a hangjrl ~
vkit prepoznati koga po glasu;
3. (szl:) ismerd meg nmagadat
upoznaj samog sebe
megismers [~e, ~t] 1. poznavanje,
saznanje, upoznanje, upoznavanje;
2. /// spoznaja, saznanje
megismerhet' ono to se moe upoz-
nati v dokuiti
megismerkedik [~ett, ~jek/~jen] u-
poznati/upoznavati [-ajem] se
megismertet [~ett, -tessen] vkit vkivel
v vmivel upoznati koga s kim v im
megismtel [~t, ~jen3 ! ponoviti/
ponoviti/ponavljati razred
megismtld lik [~tt, ~jk/~jn] po-
navljati se
megiszik [-ivott, -igyon, -inni] 1. po-
piti [-ijem]; 2. (szl:) ennek meg-
issza a levt! za to e on jo platiti!
megitat [~ott, -itasson] napojiti/na-
pajati, zapojiti/zapajati, dati kome
da pije
megtl [~t, ~jen] 1. (elbrl) suditi
o emu, prosuditi/prosuivati [-u-
jem] to, oceniti/ocenjivati [-njujem]
to; maga utn tl meg msokat suditi
po sebi o drugima; 2. vkinek vmit
(odatl) dosuditi/dosuivati [-u-
jem] komu to
megtls [~e, ~t] sud, rasuivanje,
prosuivanje; ~em szerint po mome
sudu
megzlel [~t, ~jcn] okusiti, kuati,
gustirati
megizmosodik [~ott, ~jk/~jon] osna-
iti se, o(d)jaati, postati [-anem] jak
znojiti/preznojavati se, uznojiti se
megizzaszt [~ott, -izzasszon, ~ani]
preznojiti/preznojavati, uznojiti
megjr [~t, ~jon] ! (bejr, beutaz)
tujem] to; 2. (prul jr) ~ja zlo
(na)stradati; 3. ez mg csak ~ya
(trhet) to se jo moe podneti, ovo je
jo cvee
megjtszik 618 megkr megkrde 619 megkopaszt
z
megjtszik [~ott, -jtsszon, ~ani]
1. (sznh, film:) vmely szerepet ~ik
odigrati neku ulogu; 2. pejor -issza
a nagy urat izigrava velikog gospodina
megjavt [~ott, ~son, ~ani] popraviti/
popravljati, poboljati
megjavul [~t, ~jon] popraviti/poprav-
ljati se
megjegyez [~ett, ~zen] 1. (megjegy-
zst tesz) primetiti/primeivati [-u-
jem]; meg kell jegyezni, hogy . . . treba
spomenuti v napomenuti, da. .
2. (emlkezetbe vs> zapamtiti;
jegyezze meg magnak! zapamtite!
ezt a srtst megjegyzem magamnakl
ovu u uvredu zapamtiti!
megjegyzend' valja v treba zapamtiti,
treba imati na umu
megjegyzs [~e, ~t, ~ek] primedba,
napomena, opaska; elzetes ~ pret-
hodna napomena
megjelens [~e, ~t] 1. pojavljenje,
pojavljivanje, pojava; (hiv:) meg nem
jelens miatt zbog nedolaska; 2. (fo-
lyirat) izlaenje; 3. (kls) poja-
va; j ~e van on/ona je lepa v dobra
pojava
megjelenjik [~t, ~jk/~jen] 1. poja-
viti/pojavljivati [-ljujem]se; 2.(mu-
tatkozik) pokazati [-aem j/pokaziva-
ti [-zujem] se; hirtelen ~ik vhol
dopasti [-adnem]/dopadati, banuti [-
nem]; a bors mr ~t a piacon
graak ve pristie na pijacu; 3.
nyomd izii [-idem] s izai [-aem]/
izlaziti (iz tampe)
megjelent [~ett, ~sen] predoiti/pre-
doavati
megjell [~t, ~jn] oznaiti/oznaivati
[-ujem] s oznaavati, obeleiti/
obeleavati, markirati
megjells [~e, ~t,~ ek] oznaenje,
oznaka
megjsol [~t, ~jon] proreci [-eem v
-eknem], predkazati [-aem]/pred-
kazivati [-zujem]
megjn [-jtt, -jjjn] 1. doi [doem]/
dolaziti, stii [-ignem]; 2. (tv:)
-jtt az esze opametio se
megjutalmaz [~ott, ~zon] nagraditi/
nagraivati [-ujem]
megkap [~ott, ~jon] 1. dobiti [-ijem]/
dobivati s dobijati; (kldemnyt)
primiti/primati; ~tuk a levelt primili
smo vae pismo; 2. betegsget ~ dobiti
bolest; 3. (ell^ap) uloviti, uhvatiti,
zahvatiti, zgrabiti; 4. (meghat) dir-
nuti [-nem], tronut', ganuti; 5. szl
~ja a magt dobiti svoje
megkapl [~t, ~jon] okopati/okopa-
vati
megkaparint [~ott, ~son, ~ani] prigra-
biti to, doepati se ega
megkapaszkodik r~ott, ~jk/~jon]
vmibe uhvatiti se za to, pridrati [-
im]/pridravati se za to ' molnica
megkap dirljiv
megkarcol [~t, ~jon] progrepsti [-
ebem]
megkarmol [~t, ~j n] ogrepsti [-e-
bem]; ~/ a macska odrapila me
maka
megkrost [~ott, ~son, ~ani] otetiti/
oteivati [-ujem]
megkedvel [~t, ~Jen] zavoleti [-lim]
megkedveltet [~ett, -tessen]: ~i magt
vkivel omileti [-lim] komu, umiliti/
umiljavati se komu; ~te magt velem
on mi je omileo
megkegyelmez [~ett, ~zen] vkinek
pomilovati [-lujem] koga
megkkl [~t, ~jon3 pomodreti [-rim],
zaplaveti [-vim]/zaplavljivati [-lju-
jem]
megkel [~t, ~jen] narasti [-te]/na-
rastati, razabrati [-bere]/razabirati
[-re] se; a tszta ~t testo je naraslo
megkemnyedik [~ett, ~jk/~jen]
otvrdnuti [-nem]/otvrdnjavati (se),
vrsnuti [-nem]/vrsivati [-u-
jem] se
megkemnyt [~ett, ~sen, ~eni]
stvrdnuti [-nern]/stvrdnjavati s
stvrdnjivati [-njujem]
megken [~t, ~\en] 1. namazati [-a-
em]; (vall:) szent olajjal ~ miropo-
mazati [-maem]; 2. tv (megvesz-
teget) podmititi/podmiivati [-u-
jem], podmazati/podmazivati [-zu-
jem]; 3. tv, pejor minden hjjal ~t
ember prepredenjak
megkr [~t, ~jen] 1- v ^it vmire za-
moliti koga za to; 2. ~i vkinek
a kezt zaprositi devojku
megkrdez [~ett, ~zen] vkitl vmit
zapitati koga za to v o emu, upitati
koga za to; jbl ~ prepitati, iznova
upitati
megkeres [~ett, ~sen] 1. potraiti;
2. (felkeres) pohoditi; 3. (megszol-
gl) zaraditi/zaraivati [-ujem];
~i a kenyert zaraditi/zaraivati
svoj hleb/kruh
.megkrs [~e, ~tj 1. zamolba; 2. (le-
ny) prosidba
megkeress [~e, ~t] hiv zamolba, za-
megkeresztel [~t, ~jen] 1. (vall is)
pokrstiti/pokrtavati; 2. (tv, trf:)
bort ~ krstiti vino
megkeresztelked|ik [~ett, ~jk/~jen]
pokrstiti/pokrtavati se
megkrgesedlik [~ett, ~jk/~jen] sko-
reti se [-ri se], okoreti se, dobiti [-
ije]/dobijati s dobivati koru
megkert [~ett, ~sen, ~eni] iznai [-
aem], pronai megkvn [~t, ~jn l vm'"' zaeleti [-
megkerl [~t, ~jn] 1. (krljr)
obii [-iem]/obilaziti, zaobii/zaobi-
laziti; 2. (elkerl) pojaviti se
opet, opet se nai [nae]; ~t az el-
veszett zsebksem (pro)naen je moj
izgubljeni depni no; 3. tv ~i az
igazsgot obii istinu
megkeseredik [~ett, ~jk/~jen] grk-
nuti [-nem], goraknuti, dobijati v
dobivati gorak ukus
megkesert [~ett, ~sen, ~eni] (tv is)
zagoriti s zagorati/zagoravati s
zagorivati [-ujem], ogoriti/ogor-
ivati [-ujem], ogorati/ogoravati; ji]; a harangok ~nak zazvone v
tv ~i vkinek az lett zagorati kome
ivot
megkeserl: ezt mg ~d! to e
morati platiti 1 to e teko ispatati!
megks|ik [~ett, ~sen] zakasniti,
pridocniti, zadocniti
megktszerez [~ett, ~zen] podvostru-
iti
megktszerezdjlk [~tt, ~jk/~jn]
podvostruiti se
megkettfz [~tt, ~zn] udvostruiti/
udvostruavati, udvojiti/udvajati
megkever [~t, ~jen] (krtyt is)
promeati
megkezd [~ett, ~Jen ~eni] 1. (el-
kezd) zapoeti. [-nem]/zapoinjati
[-njem], otpoeti/otpoinjati; 2. (fo-
gyasztani kezd) naeti/nainjati
megkezd'djik [~tt, ~jk/~jn] po-
eti [-ne]/poinjati [-nje]; az el-
ads ~tt predstava je poela
megkml [~t, ~j en l v kit vmitl
potedeti [-dim], zatedeti nekoga
od neega; fradsgtl ~ vkit utedeti
komu trud
megknl [~t, ~jri] vkit vmivel po-
nuditi koga im; borral knl meg
vkit posluiti koga vinom; nasluiti
vino
megknoz [~ott, ~zon] namuiti, na-
patiti, izmuiti, promuiti
megksrel [~t, ~jen] pokuati/pokua-
vati
megksrt [~ett, ~sen, ~eni] napasto-
vati [-tujem]/napastvovati [-tvu-
jem], tentati
lim], zahtevati, zahteti, prieleti [-
lim] to
megkvns [~a, ~t] prohtev, enja;
ers ~ hlepnja
megkockztat [~ott, -tasson] staviti/
stavljati na kocku, riskirati, reskirati,
rizikovati [-kujem]; ~tam egy krdst
usudio sam se da postavim pitanje
megkomolyodjik [~ott, ~jk/~jon]
uozbiljiti se
megkondit [~ott, ~son, ~ani] (haran-
got) zazvoniti
megkondul [~t, ~jon] zabrujati [-
zabrecaju zvona
megkonstrul [~t, ~jon] 1. sastaviti/
sastavljati, sagraditi/sagraivati, [-u
jem], konstruisati [-iem], konstrui-
rati; ~ egy gpet sastaviti v izraditi
plan maine v stroja; 2. (sszellt)
sastaviti/sastavljati v sklopiti/skla-
pati delove ujedno
megkopaszt [~ott, -asszon, ~ani]
1. (szrnyast) oupati, oguliti (ivi-
nu, perad); 2. tv (kifoszt) oeru-
pati, oguliti, izmusti [-uzem](koga)
megkopi 620 megkzd meglgyt 621 meglocsol
k
megkoplik [~ott, ~jon] (tv is) istroiti
se, pohabati se, otrati se; <ruha>
izlizati [-ie] se
megkopogtat [~ott, -tasson] pokucati/
pokucavati, (za)kucati, udarati, po-
kuckati/pokuckivati [-kujem]
megkoronz [~ott, ~zon] krunisati [-
iem], okruniti
megkstol [~t, ~jon] okusiti, kuati,
ogristi [-izem]/ogrizati
megkoszorz [~ott, ~zon] ovenati,
poloiti venac
megkottyan: (biz:) meg sem kottyan
neki to mu nije ni za jedan zub
megkoycsol [~t, ~jon] nakovati [-
kujem], s(a)kovati [-kujem]
megkozmsod|ik [~ott, ~jek/~jon]
zagoreti/zagorevati
megklykez|lk [~ett; ~zk/~zen] <l-
lat> omladiti/omlaivati [-ujem]
se; <macska> omaciti (se)
megknnyebbl [~t, ~jn] odlaknuti
[-nem], odla(h)nuti, laknuti [-nem];
~tem laknulo mi je
megknnyt [~ett, ~sen, ~eni] olaka-
ti/olakavati
megknyrl [~t, ~jn] vkin smilovati
[-lujem] se kome v na koga
megkrnykez [~ett, ~zen] vkit po-
kuati podmititi koga, uzleteti [-tim]
oko nekoga
megkszn [~ t, ~jn] vmit zahvaliti/
zahvaljivati [-ljujem] se na emu
megkszrl [~t, ~jn] naotriti
megkt [~tt, megkssn] 1. (meg-
ktz) sputati/sputavati; (ktllel)
zavrsti [-rzem]; 2. (odakt) prive-
zati [-eem]/privezivati [-zujem]; ~i
a lovat pripeti [-pnem]/pripinjati [-
njem] konja; 3. <hlt, harisnyt)
isplesti [-etem]/ispletati [-eem];
4. tv < ltrehoz) sklopiti/sklapati,
zakljuiti/zakljuivati [-ujem]; ~i
a szerzdst sklopiti ugovor; 5. tv
~i vkinek a kezt sapeti [-pnem]
kome ruke; 6. <megmakacsolja ma-
gt) ~i magt uzjoguniti se
megkts [~e, ~t] 1. (megktzs)
sputavanje, vezivanje; 2. (szerz-
ds) sklapanje, zakljuivanje, za-
kljuenje
megktttsg [~e, ~et] 1. vezanost'
2. (ktelezettsg) obaveza, obaveza"
nost, obveza, obvezanost
megktz [~tt, ~zn] svezati [-eem]
svezivati [-zujem], sputati/sputava-
ti, sapeti [-pnem]/sapinjati [-njem],
vezati [veem]/vezivati [-zujem]
megkvesedett geol fosilni, okamenjen,
skamenjen
megkvesed|ik [~ett, ~jk/~jen] (tv
is) okameniti se, zakameniti se;
~ik a szve okameni mu se srce
megkvet [~ett, -vessen] (bocsnatot
kr) moliti oprotenje
megkvetel [~t, ~jen] zahtevati, tra-
iti; ntl ~jk hogy lelkiismeretes
legyen od vas traimo v trai se da
budete savesni
megkvl. [~t, ~jn] tv (flelemtl) vezati/vezivati [-zujem] lancem v
okameniti se (od straha)
megkzelt [~ett, ~sen, ~eni] vmit
primai [-aknem]/primicati [-iem]
se, pribliiti/pribliavati s priblii-
vati [-ujem] se emu
megkzelthetetlen [~l] nepristupa-
an [-na], nedostian [-na], ne-
dostupan [-pna]
megkzelthet pristupaan [-na],
dostian [-na], dostupan [-pna];
(6) knnyen ~ on je vrlo pristupaan
megkzelt [~en/~leg] priblian[-na]
~ rtk priblina vrednost
megkritlzl [~t, ~jon] vmit kritikovati
[-kujem], kritizirati to, prigovarati
emu
megkld [~tt, ~jn, ~eni] poslati koga, to; vkit ii kome u pohode/
[poaljem], priposlati [-oaljem s
-oljem]
megklnbztet [~ett, -tessen] disting-
virati, diferencirati, razlikovati [-ku-
jem]
megklnbztets [~e, ~t, ~ek] razli-
kovanje, diferencijacija, pravljenje
razlike, dvojenje; faji ~ rasna
diskriminacija
megklnbztethet to se moe v da
razlikovati
megklnbztet: ~ jel znak raspozna-
vanja
megkzd [~tt, ~jn, ~eni] 1. vkivl
boriti se, porvati [-vem] se s kime; 2.
(tv:) vmivel s(a)vladati /s(a)vlada- !
vati s s(a)vlaivati [-ujem] to,
odoleti [-lim]/odolevati emu; ~ a
nehzsgekkel s(a)vladati potekoe je olabavio; 2. tv popustiti/popu-
meglgyt [~ott, ~son, ~ani] 1.
umekati/umekavati, razmekati;
2. tv ~ja vkinek a szvt umilostiviti
koga, razneiti/razneavati s raz-
neivati [-ujem] koga
meglgyul [~t, ~jon] 1. meknuti,
o(d)meknuti [-nem]; omekati/omek-
avati; 2. tv ~ a szve biti dirnut/
ganut, umilostiviti se, razneiti/raz-
neavati s razneivati [-ujem]
se
meglakol [~t, ~jon] vmirt ispatati
to
meglncol [~t, ~jon] (lnccal odakt)
se
na lanac; (bilincsbe ver) okovati
[okujem]
meglapul [~t, ~jon] 1. (pl nyl)
pritajiti/pritajivati [-jujem] se; 2.
tv uuriti se, pognuti [-nem]
glavu
meglasst [~ott, ~son, ~ani] usporiti/
usporavati
meglassul [~t, ~jon] usporiti/uspora-
vati se
meglt [~ott, meglsson] 1. ugledati,
videti [-dim]; (szrevesz) opaziti;
2. tv majd ~juk! videemo 1
megltogat [~ott, -gasson] vkit, vmit
posetiti/poseivati [-ujem], poho-
diti/pohaati, obii [-iem]/obilaziti meglepetsszeren iznenada, neoeki-
vano
posete
megltszik [~ott, -ltsszk/-ltsszon/
-lssk, ~ani] (tv is) videti [-di]
se, poznati/poznavati [-aje] se, o-
paziti/opaati se; ~ik rajta, hogy
beteg volt vidi se v opaa se na njemu
da je bio bolestan
meglazt [~ott, ~son, ~ani] 1. (csa-
vart, rugt, vet sto} olabaviti/
olabavljivati [-ljujem], popustiti/
poputati, odapeti [-pnem]/odapi-
njati [-njem], rasklimati, rasklamita-
ti [-iem]; 2. tv (pl fegyelmet) ola-
baviti/olabavljivati
meglazul [~t, ~jon] 1. (csavar, rug,
v stb.) olabaviti/olabavljivati [-lju-
jem], popustiti/poputati, raskli-
mati se; a csavar ~t zavrtanj/araf
tati; ~f a fegyelem popustila je ste-
ga/disciplina
megleckztet [~ett, -ztessen] vkit oi-
tati kome bukvicu, namajstoriti
koga
meglegyint [~ett, ~sen, ~eni] vkit
(megfricskz) kvrcnuti [-nem] koga
meglehet (lehetsges) moe biti
meglehetsen prilino, dosta, dovoljno
meglendt [~ett, ~sen, ~eni] raz-
mahnuti [-nem], zamahnuti, raz-
mahati [-maem]/razmahivati [-hu-
jem]
meglendl [~t, ~jn] zamahnuti [-ne]
meglenget [~ett, meglengessen] vmit
zamahnuti [-nem], zalepetati [-pe-
em] im
meglep [~ett, ~jen] 1. (meglepetst
okoz) iznenaditi/iznenaivati [-u-
jem], zadiviti, frapirati, zauditi/
zauavati s zauivati [-ujem];
2. vkit (ajndkkal) pripremiti komu
iznenaenje; 3. (rajtakap) zatei [-
eem s -eknem], ukebati
meglp [~ett, ~jen] biz Id meglg
meglepets [~e, ~t, ~ek] iznenaenje;
~t kelt presenetiti; ~t szerez vkinek
pripremiti/pripremati komu iznena-
enje
meglep [~en] udnovat, upadljiv,
neobian [-na], neoekivan; nem ~,
hogy . . . ne iznenauje to..., nije
udo to ...
meglepdik [~tt, ~jek/~jn] izne-
naditi/iznenaivati [-ujem] se
megles [~ett, ~sen] uvrebati, dovre-
bati
meglett odrastao [-sla], svren; ~
ember zreo ovek; ~ kor frfi ovek
u zrelim godinama
meglev (ltez) postojei, efektivan
[-vna]
meglbl [~t, ~jon] ljuljnuti [-nem]
meglocsol [~t, ~jon] pokropiti/po-
meglg 622 megmond megmos 623 megnevez
 kropljivati [-Ijujem], politi [-ijem],
poprskati
meglg [~ott, ~jon] biz umai [-ak-
nem], strugnuti [-nem], kidnuti,
utei [-eem s -eknem], izgubiti se,
odmagliti, uhvatiti istac [-sca],
podbrusiti pete tb,
meglop [~ott, ~jon] pokrasti [-kra-
dem], okrasti [-adem]
megl [~tt, ~jo'n] ustreliti, nastreliti
meglk [~tt, ~jn] gurnuti, (po)ri-
nuti, badnuti, bocnuti [-nem]
megmagyarz [~ott, ~zon] objasniti/
objanjavati, protumaiti, razjasniti/
razjanjavati, istolkovati [-kujem]
megmagyarzhatatlan neobjanjiv,
nerazjanjiv
megmagyarzhat razjanjiv
megmagyarost [~ott, ~son, ~ani]
pomaariti, pomadariti, maarizo-
vati [-zujem], madarizirati
megmakacsolja magt uzjoguniti se,
postati [-anem]/postajati [-jein]
uporan [-rna], zainatiti se
megmmorosodik [~ott, ~jk/~Jon]
zaneti [-esem]/zanositi se, opiti [-
ijem]/opijati se; ~ik az rmtl
zaneti/zanositi se v opiti/opijati se od
radosti
megmar [~t, ~jon] ujesti [-edem]/
ujedati; (tv, pejor is) upei [-eem]/
upicati [-iem]; (kzm:) kit a kgy
~t, a gyktl is fl koga su zmije
klale, i gutera se boji
megmarad [~t, ~jon] i. ostati [-anem]/
ostajati [-jem]; 2. (fennmarad)
sauvati se; 3. (nem fogy el> pre-
ostati; 4. tv ~ a meggyzdse
mellett ostajati pri svom uverenju
megmarads: (fiz:) az anyag ~nak
elve zakon o neunitivosti materije;
az energia ~nak elve zakon o ou-
vanju energije
megmarkol [~t, ~jori] zgrabiti, e-
pati, prihvatiti; kt kzzel ~ zagra-
biti obim rukama
megmst [~ott, ~son, ~ani] prei-
naiti, menjati, promeniti; ~ja szn-
dkt promeniti v menjati svoju na-
meru; ~ja tervt preinaiti svoj plan
megmsthatatlan nepromenljiv
megmsz|ik [~ott, megmsszon] (he-
gyet> uspeti [-pnem] v popeti se na
vrh
meg-megll [~t, ~jon] zastajkivati [-
kujem]
megmeleged |lk [~ett, ~jk/~jen]
ugrejati [-jem] se, nagrejati [-jem]
se, utopliti/utopljavati se; ~ik a
tznl ugrejati se kod vatre
megmelegt [~ett, ~sen, ~eni] (p/
telt) ugrejati [-jem], zagrejati
megmelegszik Id megmelegedik
megmenekl [~t, ~jn] spasti [-sem]
se, spasiti se; ~ a veszlytl utei
. [-eem s -eknem] v umai [-aknem]
opasnosti, izbaviti se iz opasnosti
megment [~ett, ~sen, ~eni] 1. spasti
[-sem], spasiti, izbaviti, zakloniti
od opasnosti; 2. tv ~ a helyzetei
spasti situaciju
megment' fn [~je, ~t> ~k] spasilac [-
ioca], spasitelj
megmr [~t, ~jen] (mrtkkel, mr-
legen) izmeriti; (mrlegen) vagnuti,
tegnuti [-nem]; jra ~ premeriti/
premeravati
megmerevedik [~ett, ~jk/~jen] uko-
iti se, ukrutiti se, odrveneti [-nim]
(se), (o)drveiti se; ~ett a nyaka
vrat mu se ukoio; ~ik a rmlettl
ukrutiti se od straha
megmrgesed|ik [~ett, ~jk, ~jen]
razbesneti [-nim] se
megmrgest [~ett, orsen, ~eni] raz-
ljutiti
megmrgez [~ett, ~zen] 1. otrovati [-
rujem]; 2. ~/ magt otrovati se
megmrhet merljiv, izmerljiv
megmrkzik [~tt, ~zk/~zn] (sp
is:)vkivelporvati [-vem] se, ogledati
se s kim; (prviadalban) deliti v
biti [bijem] megdan
megmintz [~ott, ~zon] muv modeli-
rati, modelovati [-lujem], oblikovati
[-kujem], obliiti/obliivati [-ujem]
megmoccan [~t, ~jon] maknuti [-
nem] se, maci [maknem] se, mrd-
nuti [-nem]; meg se moccant nije se
ni maknuo, nije ni mrdnuo
megmond [~ott, ~jon> ~ani] 1. rei
[reem s reknem], kazati [kaem];
jl/magyarn ~ja neki ne birati
reci, otvoreno v bez okolienja
kazati komu; 2. elre ~ (megjsol)
proreci [-eem s -eknem], predska-
zati [-aem]/predskazivati [-zujem],
pretkazati/pretkazivati; nem ~tam?
nisam li rekao v kazao?
megmos [~ott, ~son] 1. oprati [ope-
rem], izmiti [-ijem]/izmivati; mosd
meg a kezedet! operi ruke 1 2. szl
~sa a fejt vkinek oitati komu
bukvicu, izmiti v natrljati kome
glavu, izgrditi koga
megmosakod/lk [~ott, ~jk/~jon],
megmosd|ik [~ott, ~ani] umiti [-
ijem] se, oprati [operem] se
megmotoz [~ott, ~zon] vkit pretresti [-
sem], pretraiti,premetnuti [-nem]/
premetati [-eem] kuga
megmozdt [~ott, ~son, ~ani] 1.
pomai [-aknem], pokrenuti [-nem],
dii [dignem], pomeriti/pomerati;
2. (szl:) a kisujjt se mozdtotta ~jk/~jon]
meg ni malim prstom nije mrdnuo
megmozdul [~t, ~jon] (tv is) pomai
[-aknem] se, pokrenuti [-nem] se,
dii [dignem] se, mrdnuti [-nem],
maknuti [-nem]/micati [miem] se;
az egsz nemzet ~t sav narod se digao
v pokrenuo
megmozduls [~a, ~t, ~ok] 1. pomi-
canje; 2. tv pokret
megmozgat [~ott, -asson] 1. Id meg-
mozdt; 2. (kezet, lbat) pomai [-
aknem], pomaknuti [-nem]; 3.
(p/nagy mennyisg fldet) pome-
riti (s jednog na Uaigo mesto); 4.
tv ~ja a tmegeket uzdrmati mase; zanemeti [-mim],
5. (szl:) minden kvet ~ pokre-
nuti [-nem] sve, uraditi sve mogue,
upotrebiti sva sredstva
megmukkan [~t, ~jo n ] beknuti [-
nem]; meg sem mukkant nije ni
beknuo
megmunkl [~t, ~jon] i. (anyagot)
obraditi/obraivati [-ujem], uobli-
iti/uobliavati, preraditi/prerai-
vati [-ujem], razraditi/razraivati
[-ujem]; (kidolgoz) izraditi/iz-
raivati, obdelati/obdelavati; (ft,
kvet) deliti; 2. Id megmvel megnevez [~ett, ~zen] nazvati [-zo-
megmunkls [~a, ~t] 1. (anyag)
obrada, obraivanje, prerada; 2.
Id megmvels
megmunklatlan 1. (anyag) neobra-
en, neobdelan, neizraen, neprera-
en; 2. Id megmuveletlen megmutat
[~ott, megmutasson] pokazati [-
aem]/pokazivati [-zujenT
megmutatkoz|ik [~ott, ~zk/zon
pokazati [-ae]/pokazivati [-zuje
se, pojaviti/pojavljivati [-ljuje
se megmvel [~t, ~JenJ (fldet)
obraditi/
obraivati [-ujem], kultivisati
[-iem] (zemlju) megmvels [~e,
~t] (fld) obrada,
kultivacija (zemlje) megmveletlen
(fld) neobraen megmvelhet
obradiv; ~ fld tena/
obradiva zemlja megmvelt (fld)
obraen megnagyt [~ott, ~son, ~ani]
uveati megnagyobbod|ik [~ott,
porasti [-te], uveati se, poveati se
megnthsod|ik [~ott, ~jk/~jon]
dobiti [-ijem] kijavicu/kihavicu/hu-
njavicu megnedvest [~ett, ~sen,
~eni] ovla-
iti, povlaiti, natopiti/natapati, na-
kvasiti, namoiti megnehezt [~ett,
~sen, ~eni] oteati/
oteavati megneheztel [~t, ~jen]
1. vkire za-
meriti kome; 2. vmirt uzeti [uz-
mem]/uzimati to za zlo
megnemtmadsl: ~ szerzds ugovor
o nenapadanju megnmul [~t, ~jn]
umuknuti [-nem], onemeti [-mim]
megneszel [~t, ~jen] nanjuiti, nami-
risati [-iem], potajno saznati to,
pronjuiti megnevel [~t, ~jen]
vaspitati/vaspita-
vati, odgojiti/odgajati; tesati [-eem]
tv; t meg kell mg nevelni on ima
tek da se tee megnevettet [~ett,
megnevettessen]
izazvati [-zovem ]/izazivati smeh;
zasmejati [-jem]/zasmejavati, na-
smejati/nasmejavati (koga)
megnevezs 624 megokolatlan megolajoz 625 megplyz
 vem]/nazivati imenom, imenovati
[-nujem], naznaiti/naznaivati [-
ujem]
megnevezs [~e, ~t] imenovanje
megnz [~ett, ~zen] pogledati, raz-
gledati/razgledavati; ~i a vrost
razgledati grad
megn [~tt, ~jn] (po)rasti [-tem],
uveati/uveavati se, narasti [-tem]/
narastati; a f ~tt narasla je trava
megnsl [~t, ~jon] oeniti se
megnveked|lk [~ett, ~jk/~jen]
povisiti/povisivati [-sujem] s po-
viavati se, podii [-ignemJ/podi-
zati [-iem] se
megnvel [~t, ~jen] povisiti/povisi-
vati [-sujem] s poviavati, podii [-
ignem]/podizati [-iem], uveati/
uveavati
megnveszt [~ett, megnvesszen,
~eni] pustiti/putati da raste; ~i a
szakiit pustiti bradu
megnyal [~t, ~Jor >] liznuti [-nem],
olizati [-iem]
megnylaz [~ott, ~zon] ovlaiti/ovla-
avati
megnyer [~t, ~jen] 1. (dijat)dobiti [-
ijem] v odneti [-esem] (nagradu); 2.
hbort ~ dobiti rat; 3. (hajlamoss
tesz) osvojiti/osvajati, za-
dobiti/zadobivati; ~ vkinek a bizal-
mt stei [-eem]/sticati [-iem]
neije poverenje; 4. ~ vkit vmi sz-
mra zadobiti/zadobijati s zadobiva
ti koga za to
megnyergel [~t, ~j en l osedlati
megnyer [~en] (vonz) privlaan [-
na], privlaiv, privlaljiv
megnyes [~ett, ~sen] <ft> okresati [-
eem], razvriti (drvo)
megnyikkan [~t, ~jon] biz pisnuti [-
nem]; meg sem nyikkant nije ni
pisnuo
megnyilatkozs [~a, ~t, ~ok] oito-
vanje, ispoljavanje, izjava
megnyilatkoz|lk [~ott, ~zk/~zon]
oitovati [-tujeni] se, ispoljiti/ispo-
ljavati se
megnyl|lk [~t, ~jon] otvoriti/otvarati
se; ~t a fld otvorila v provalila se
zemlja
megnyilvnul [~t, ~jon] pokazati [-
aem]/pokazivati [-zujem] se, po-
javiti/pojavljivati [-ljujem] se, ispo-
ljiti/ispoljavati se
megnyilvnuls [~a, ~t, ~ai] ispolja-
vanje, pojava
megnyr [~t, ~jon] oiati, otrici [-
iem], podiati
megnyiratkoz|lk [~ott, ~zk/~zon]
oiati se
megnyirbl [~t, ~jon] 1. (/?/. gakat)
potkresati [-eem]/potkresavati s
potkresivati [-sujem]; 2* tv {pl
hatalmat) potkratiti/potkraivati [-
ujem]
megnyit [~ott, megnyisson] (tv is)
otvoriti/otvarati; killtst ~ otvo-
riti izlobu
megnyits [~a, ~t] otvaranje
megnyit: ~ beszd uvodni govor,
uvodna beseda; ~ elads uvodno
predavajne
megnyom [~ott, ~jon] 1. pritisnuti [-
nem]; 2. (hangslyoz) naglasiti/
naglaavati; minden szt ~ naglasiti
svaku pojedinu re
me gn yo mo r t [~ o tt, ~ so n, ~ an i]
1. ubogaljiti; 2. dtv unesreiti
megnyugszik [megnyugodott, meg-
nyugodjk/megnyugodjon] 1. smiriti
se, umiriti se, stiati se; 2. vmiben
pomiriti, izmiriti se, saglasiti se s im
megnyugtat [~ott, megnyugtasson]
umiriti, uteiti/uteavati; ~ja a
lelkiismerett umiriti svoju savest
megnyugvs [~a, ~t] spokojstvo; ~ a
sorsban predanost sudbini
megnyjt [~ott, ~son, ~ani] (pr)o-
tegnuti [-nem], produiti
megnyl i ik [~(ot)t, ~jk/~jon]
protegnuti [-ne]/protezati [-ee] se,
produiti/produivati [-zuje] s pro-
duavati se; ~/ az arca izduilo mu
se lice
megnyz [~ott, ~zon] (tv is) oderati
[-rem]/odirati [-rem], oguliti
megokol [~t, ~jon] obrazloiti/ob-
razlagati [-laem], opravdati/oprav-
davati
megokolatlan [~ul] neobrazloen, neo-
pravdan
megolajoz [~ott, ~zon] namazati [-
aem] uljem, zazeitiniti, zazejti-
niti; (gpet, csapgyat) podma-
zati/podmazivati [-zujem] uljem,
podmazati (mainu, osovinu, leaj)
megold [~ott, ~jon, ~ani] 1. (cso-
mt) odvezati [-eem], razvezati/
razvezivati [-zujem], razmrsiti/ raz-
mravati s razmrivati [-ujem];
2. (krdst, rejtvnyt) resiti/ rea-
vati, odgonetnuti [-nem]/odgonetati,
razreiti/razreavati s razreivati [-
ujem] (zagonetku); 3. tv ~ja a
nyelvt razvezati jezik
megolds [~a, ~t, ~ok] (krds,
rejtvny) reenje, reavanje, od-
gonetka; a ~ menete tok reavanja
megoldhatatlan nereiv, nereljiv, ne-
razreiv, nerazreljiv
megoldhat reiv
megoldd|ik [~ott, ~jk/~jon] '-
razvezati [-ee] se; 2. tv ~ott a
nyelve jezik mu se razvezao, odreio
mu se jezik; 3. (tv:) a problma
~ott problem je reen
megoltalmaz [~ott, ~zon] zakriliti,
zatititi, uzeti [uzmem] u zatitu
megolvad [~t, ~j n l rastopiti se.
otopiti se
megolvas [~ott, ~sonj (tszmol)
prebrojati [-jim]
megolvaszt [~ott, megolvasszon, ~ani]
rastopiti, otopiti
megoperl (~t, ~jon| orv opcrisati f-
iem], operirati
megorrol [~t, ~jon] vmirt primiti/
primati to z;i zlo, napriti nos, na-
priti se
megostromol [~t, ~jnl kat opsesti f-
ednem]/opsedati, opsaditi/opsa-
ivati, opkoliti/opkoljavati
megoszliik [~ott, megoszoljon, ~ani]
podeliti/podeljivati [-ljuje] se, razii
[-ie]/razilaziti se; a vlemnyek
~anak miljenja se razilaze, mi
ljenja su podeljena
toegoszt [~ott, megosszon, ~ani]
podeliti/podeljivati f-ljujeml
rtiegoszts [~a, ~t] podela
megosztozlik [~ott, ~7.k/~7.on] po-
eliti/potleljivati f-ljujem] v raz-
Magyar
deliti c porazdeliti se meu
sobom
megv [~ott, ~jon] sauvati,
ouvati, odbraniti, priuvati
megvs [~a, ~t] ouvanje, sau-
van je
megvatol [~t, ~jon]: (ker:) vltt
~ protestirati/protestovati [-
tujem] inenicu
megl [~t, ~jn] ubiti [-ijem],
zaklati [-koljem]; orvul ~ ubiti
iz potaje
meglel [~t, H e n ] zagrliti
megntz [~tt, ~zn] politi |-ijem]/
polivati s polevati; virgot,
zldsgei ~ napojiti/napajati v
zaliti [-lijem]/ zahvati s zalevati
cvee, povre
megregszik [megregedett, meg-
regedjk/megregedjen]
ostareti [-rim]
megriz (~ett/megrztt, ~zen)
sauvati, (d)ouvati, odrati [-
im], dohraniti/dohranjivati |-
njujem]; megrzi a hidegvrt ostati
hladnokrvan [-vna], sauvati
hladno-krvnost
megrjt [~ett, ~sen, ~eni] dovesti [-
edem]/dovoditi do ludila/besnila;
initi da poludi v pobesni
megrkt [~ett, ~scn, ~eni] oveko-
veiti, obesmrtiti
megrl [~t, ~jn] samleti [-
meljem]
megrl [~t, ~j n ] obradovati [-du-
jem] se, razveseliti se
megrl [~t, jn] poludeti [-dim],
izludeti [-dim], sii [siem] v skre-
nuti [-nem] s uma
megrvendeztet [~ett, megrvendez-
tessen] obradovati f-dujem], raz-
veseliti
megrzs [~e, ~t] uvanje, pohrana,
ouvanje, priuva, sauvanje; a
bke ~e ouvanje mira; ~ vgett
lad predati na uvanje
megrzhely [~e, ~et, ~ek]
uvalite
meg'szl [~t, ~jn] osedeti [-dim],
posedeti [-dim], prosedeti [-dim],
progruati se; ~/ kosa mu se pro-
gruala
megplyz [~ott, ~zon]: ~ vmelv
llst naticati [-iem] se v konkuri-
sati f-iem] v konkurirati i
kompeto
megpaprikz 626 megrak megrakodik 627 megritkul
 vati [-tujem] v kompetirati na neko
mesto
megpaprikz [~ott, ~zon] zapapriti,
opapriti, oljutiti
megparancsol [~t, ~jri]: 1. zapovediti,
narediti, kazati [kaem]; parancsold
meg az embereknek, hogy kszek
legyenek kai momcima da budu
spremni! 2. (meghagy) naloiti
megpaskol [~t, ~jon]: ~ja az arct
vkinek tapati koga na obrazu
megpatkol [~t, ~jon] <lovat> potko-
vati [-kujem] v obuti [-ujem] konja;
<cipt> potkovati cipele
megpattan [~t, ~jon] raspui [-ukne]
se, prsnuti [-ne], napui [-ukne],
napuknuti [-ne], ciknuti [-ne]; az
veg ~t staklo je ciknulo
megpecstel [~t, ~jen] zapeatiti;
(szl:) a sorsa meg van pecstelve
sudbina mu je zapeaena
mgpedig i to, pa jo
megpendt [~ett, ~sen, ~eni] l.(hurt)
zazvuati [-i], initi da zajei; 2.
tv(kezdemnyez) pokrenuti [-nem];
~ egy gondolatot nabaciti misao
megpendti [~t, ~j'n] zajeati [-i]
megpenszed|ik [~ett, ~jek/~jen]
uplesniviti se, pobuaviti
megpermetez [~ett, ~zen] poprskati,
prskati (tekuinom)
megperzsel [~t ~jen] (p)opaliti,
oprljiti, saeci [-eem], spriti, opeci
[-eem]; a nap ~te az arcomat sunce
mi je ispalilo lice
megpihen [~t, ~jenl odmoriti/odma-
rati se
megpillant [~ott, ~son, ~ani] opaziti,
spaziti, sagledati, zgledati
megpirt [~ott, ~son, ~ani] <pZ
kenyeret) ispriti
megpiszkl [~.t, ~jn] * proakati;
tzet ~ podstaknuti [-nem] v pod-
jariti vatru; 2. tv ~ja ezt az gyet
(poeti) akati ovu stvar
megpofoz [~ott, ~zon] iukati, ia-
marati
megposhad [~t, ~jon] ustajati [-
toji] se
megprbl [~t, ~jn3 pokuati/poku-
avati, probati
megprblkozik [~ott, ~zk/~zon]
vmivel pokuati to
megprbltats [~a, ~t, ~ok] isku-
enje, nedaa; ~on megy keresztl
proi [-oem]/prolaziti kroz isku-
enje
megpuht [~ott, ~son, ~ani] 1. umek-
ati, razmekati; (viaszt) razmariti;
hst ~ ukrtiti meso; 2. tv (megl-
gyt) ublaiti
megpuhul [~t, ~jon] 1. umekati se,
omekati, smekati (se), umeknuti [-
nem], razmekati se; 2. tv (meg-
enyhl) ublaavati se
megpukkad [~t, ~jcm] pui [puknem],
prsnuti [-nem]; ~ mrgben pui od
jeda/besa, raspuknuti s raspui [-
uknem]/raspucati se od besa; majd ~
neveltben skoro da pukne od
smeha
megpumpol [~t, ~jon] (biz:) vkit
pumpati tv
megrg [~ott, ~jon] 1. (sszerg)
savakati [-vaem]; 2. (rgcslva razdrmati se megrzkdtats [~a, ~t,
kikezd) naglodati, nagristi [-izem];
az egr ~ta a sajtot mi je nagrizao
sir; 3. (tv:) jl ~ja a dolgot (meg-
gondolja) dobro promisliti v raz-
motriti stvar; 4. (kzm:) rgd meg a
szt mieltt kimondod ispeci pa reci,
devet puta valja re preko jezika
prevaliti pre nego je izrekne
megragad [~(ot)t, ~jori] i. vmit zgra-
biti, epati, sjakariti, doepati; 2.
(odaragad) zalepiti se; 3. tv ~ja az
alkalmat iskoristiti priliku, koristiti
se prilikom; 4. ~ az emlkezetben
ostati [-ane]/ostajati [-je] u pameti;
5. tv (meghat, megkap) dirnuti [-
nem]
megrgalmaz [~ott, ~zon] oklevetati,
ocrnjivati, obediti, obneti [-esem]/
obnositi s obnaati; napanjkati na
koga; baciti se na koga blatom tv
megragaszt [~ott, megragasszon,
~ani] zalepiti
megrajzol [~t, ~jcm] nacrtati, nari-
sati [-iem]
megrak [~ott, ~jcm] i. natovariti,
napuniti/napunjati; ~ja a zsebeit
napuniti depove; 2. ~ja a tzet
staviti/stavljati na vatru; 3. vkit
(elver) izlemati, provotiti
megrakodik [~ott, ~jk/~jon] na-
tovariti se megrnclgl [~t, ~jon]
potrgnuti
[-nem]/potrzati
megrncosod|ik [~ott, ~jk/~jon] na-
borati se, narozati se; ~ott a keze
narozale su mu se ruke megrndt
[~ott, ~son, ~ani] trgnuti [-nem]; ~ja
a lbt iaiti v uinuti [-nem] nogu; pokolebati poverenje; ~i a hitt
~ja a vllt iaiti rame
megrndul [~t, ~jon] iaiti se;
(kz, lb) uganuti [-ne], uvinuti [-
ne] megrngat [~ott, megrngasson]
pro-
drmati megrnt [~ott, ~son,
~ani] povui
[-uem], trgnuti [-nem] megrz
[ott, ~zon] potresti [-sem],
prodrmati, zatresti
megrzkd|ik [~ott, ~jk/~jon] po-
tresti [-sem] se, zatresti [-sem] se,
~t a pohr pukla je aa
~ok] potres;
lelki ~ duevni potres megrz
[~an] potresan [-sna] megrebben [~t,
~jen]: (szl:) a szeme
sem rebbent meg ni trepnuo nije
megreforml [~t, ~jon] obnoviti,
preinaiti, uvesti [-edem] reforme,
reformisati .[-iem], reformovati [-
mujem], reformirati megreked [~t,
~jen] zapeti [-pnem]; ~ a srban
zaglibiti, zapasti [-ad-nem] u blato
megremeg [~ett, ~jen] zadrhtati,
zacepteti [-tim], zatresti [-sem] se,
ustresti [-sem] se megrmt [~ett,
~sen, ~eni] prestraviti, zastraiti,
prestraiti, zaplaiti, zaprepastiti
megrml [~t, ~jn] prestraviti se,
prestraiti se, zaprepastiti se, pre-
panuti [-nem] se
megrendel [~t, ~Jen] poruiti.naru-
iti, narediti; ~ egy pr cipt poruiti
v naruiti v narediti par cipela
megrendels [~e, ~t, ~ek] porudbina,
narudba, narudbina
40*
megrendel' [~Je> ~t, ~k] poruilac
[-ioca], naruitelj, naruivalac [-
vaoca] megrendellap [~ja ~ot,
~ok] po-
rudbenica, narudbenica megrendez
[~ett, ~zen] (eladst, versenyt)
prirediti (predstavu, takmienje,
utakmicu) megrendt [~ett, ~sen,
~eni] 1. potresti [-sem], uzdrmati; 2.
tv potresti; ~i vkinek a bizalmt
uzdrmati veru megrendt [~en]
potresan [-sna] megrendszablyoz
[~ott, ~zon] dis-ciplinovati [-nujem],
disciplinirati, sterati u red
megrendl [~t, ~jn] 1. potresti
[-sem] se, uzdrmati se; 2. tv potresti
se, poremetiti se; ~t az igazsgba
vetett hite uzdrmalo se njegovo pove-
renje u pravdu megrendls [~e, ~t]
potres megreped [~t, ~jen] (pre)pui
[-uk-nem], prsnuti [-nem],
propuknuti [-nem], puknuti [-nem];
megrszegt [~ett, ~sen, ~eni] 1.
opiti [-ijem]/opijati; 2. tv {pl
siker) opojiti megretten [~t, ~jenl
preplaiti se,
prestraviti se, prestraiti se
megrezdl [~t, ~jn] zadrhtati [-re],
zatrepteti [-ti], trepnuti [-ne]; egy
falevl sem rezdlt meg nijedan list
na drvetu nije ni trepnuo
megrezzen [~t, ~jenl ! ld megrez-
dl; 2. tv zadrhtati [-rem], uz-
drhtati, trgnuti [-nem] se v stresti [-
sem] se od straha megriad [~t,
~jon] uplaiti se, po-
plaiti se megriaszt [~ott,
megriasszon, ~ani]
uplaiti, poplaiti
megrikat [~ott, megn'kasson] raspla-
kati [-laem], rascveliti megritkt
[~ott, ~son, ~ani] razrediti/
razreivati [-ujem]; (j>l erdt)
prorediti/proreivati (umu)
megritkul [~t, ~jon] prorediti se,
postati [-ane] redak razrediti/razrei-
vati [-uje] se
megr 628 megsemmist megsemmist 629 megszakad
s
megr [~tt, ~jon] ukoriti, karati
megroggyan [~t, ~jon] sruiti se
megrohamoz [~ott, ~zon]vmitjuriati,
uiniti juri na to
megrohan [~t, ~jon] vkit napasti f-
adnem] koga v na koga, oboriti se
na koga, navaliti na koga,napastovati
[-tujem], napastvovati [-tvu-jem]
koga, nasrnuti [-nem] na koga
megrohans f~a, ~t] jurianje, na-
pad
megrokkan [~t, ~jon] postati [-anem]/
postajati [-jem] invalid, postati
nesposoban [-bna] za rad, oronuti [-
nem]
megroml|ik [~ott, megromoljk/meg-
romoljon, ~ani] pokvariti se; <hal,
hs) upaiti se
megrongl [~t, ~jon] 1. pokvariti,
otetiti, naruiti; ~ja a knyvet
itetiti knjigu; 2. ~ja az egszsgt
naruiti zdravlje
megronglt iskvaren, oteen, naruen
megront [~ott, ~son, ~ani] 1. po-
kvariti, upropastiti; ~ja az egszsgt
poremetiti zdravlje; 2. (varzslat-
tal) uarati koga; 3. tv (erklcsi-
leg) iskvariti
megroppan [~t, ~j n ] skrhati se
megrostl [~t, ~jcm] proreetati; (tv
is) ovejati [-jem]
megrothad [~t, ~jon] istruliti, istru-
nuti [-ne], izgnjiliti
megrovs [~a, ~t, ~ok] ukor, pokuda;
szigor ~ strogi ukor; ~ban rszest
vkit ukoriti koga
megrozsdsodik [~ott, ~jk/~jon]
zarati
megrgzt [~ett, ~sen, ~eni] privrsti-
ti, prikovati [-kujem]
megrgzdlik [~tt, ~jk/~jn] 1.
(meggykerezik) ukoreniti se; 2.
(megcsontosodik) okoreti/okore-
vati se
megrgztt ukorenjen, okoreo [-ela]; ~
bns okoreli grenik; ~ szoks uko-
renjena navika
megrknyd|ik [~tt, ~jk/~jn] megsemmist [~ett, ~sen, ~eni]
preneraziti se, zgranuti [-nem]/zgra-
njavati s zgranjivati [-njujem] se,
zgoropaditi se
megrntgenez [~ett, ~zen] rendgeni-
zovati [-zujem], rendgenzirati
megrvidt [~ett, ~sen, ~eni] 1. skra-
titi/skraivati [-ujem], prikratiti/
prikraivati [-ujem], okratki, po-
kratiti/pokraivati; 2. (megkrost)
prikratiti/prikraivati, otetiti;
(pnzben) zakaiti/zakaivati [-u-
jem]
megrvidl [~t, ~jn] 1. skratiti se,
okraati; 2. (krosodik) biti ote-
en
megriig [~ott, ~jwi] aknuti, udariti
nogom
megriihesed|ik [~ett, jk/jen] biz
ougati (se), ougaviti (se)
megsajnl [~t, ~jon] vkit saaliti/
saaljevati koga, saaliti se na koga
megsntul [~t, ~j n] oantaviti, ohro-
miti, ohrometi [-mim]
megsarcol [~t, ~jon] oglobiti, opleniti,
opljakati
megsrgul [~t, ~j n ] pouteti [-tim]
megsarkal [~t, ~jon] (cipt) potpetiti/
potpeivati [-ujem]
megsarkantyiz [~ott, ~zon] pod-
bosti [-odem] (mamuzom)
megsavanyt [~ott, ~son, ~ani] ukise-
liti
megsavanyod|ik [~ott, ~jk/~jon]
ukiseliti se; (bor) useknuti [-ne],
ciknuti [-ne], prokisnuti [-ne]; ~ik
a tej mleko prokisuje
mgse ipak ne
megsebest [~ett, ~sen, ~eni] raniti/
ranjavati, ozlediti/ozleivati [-u-
jem], obraniti/obranjavati
megsebesl [~t, ~jn] raniti se, ozle-
diti se, biti ranjen
megsegt [~ett, ~sen, ~eni] pomoi [-
ognem]/pomagati [-maem]
megsejt [~ett, ~sen, ~eni] naslutiti/
nasluivati [-ujem], doslutiti/do-
sluivati [-ujem], dosetiti/dose-ati
se; ~i ellenfele szndkt doslutiti v
naslutiti natneru svoga protivnika
mgsem ipak ne
megsokszoroz [~ott, ~zon] pomnoiti,
1. unititi/unitavati, ponititi; 2.
jog, tv proglasiti nitavnim
megsemmists [~e, ~t] unitenje,
ponitenje, anuliranje
megsemmlsthetetlen neunitiv
megsemmist unitavajui, porazan [-
zna]
megsemmisl [~t, '-jn] unititi
se, upropastiti se, propasti [-adnem]/
propadati, biti uniten
megsemmisls [~e, ~t] propast,
propadanje
megsrt [~ett, ~sen, ~eni] 1.
(sr
li, lst okoz) ozlediti/ozleivati [-u-
jem], povrediti, raniti/ranjavati; 2.
trvnyt ~ naruiti v prekriti zakon;
3. (megbnt) uvrediti, naneti
f-esem]/nanositi uvredu; ~i vkinek
az rzelmeit povrediti neija osea-
nja
megsrts [~e, ~t] 1. (testi) povre-
da, povreivanje; 2. (trvny,
erklcs) naruenje, naruavanje,
prekrenje (zakona, morala); 3. megsurusodjik [~tt, ~jk/~jn]
(megbnts) uvreda
megsrt'd|ik [~tt, ~jk/~jn] uvre-
diti se; ~ik vmin nai [naem] se
ime uvreenim
megsrl [~t, ~jn] povrediti se, ozle-
diti se
megstltat [~ott, megstltasson]
proetati [-eem]
megsimogat [~ott, megsimogasson]
pogladiti (rukom), pomilovati [-lu-
jem]; ~ja a szakiit pogladiti bradu
negsinyli [-lette,-leni]pretrpeti [-pim],
nastradati; a gabona ~ a,szrazsgot
sua (na)kodi v ini tetu itu
megsirat [~ott, megsirasson] oplakati
[-aem]/oplakivati [-kujem], oaliti/
oalovati [-lujem]; halottat ~ nari-
cati [-iem] za mrtvim
megsokall [~ott, ~jon] vmit biti sit
ega; (megun) dozlogrditi [-rdi]
kome to
megsokasodik [~ott, ~jk/~jon]
namnoiti/namnoavati se, nagomi-
lati/nagomilavati se
umnogostruiti
megsz [~ott, ~zon] posoliti; jl ~
nasoliti, dobro posoliti; dosoliti; ~za
a hst posoliti v potruniti meso
megsprol [~t, ~jon] biz uparati,
utedeti [-dim]
megsg [~ott, ~jon] 1. priapnuti [-
nem], doapnuti, kazati [kaem]
komu to apui; 2. biz (besg)
dojaviti/dojavljivati [-ljujem], dou-
iti
megskett [~ett, ~sen, ~eni] oglu-
viti
tnegsketl [~t, ~jn] ogluveti [-vim],
ogluhnuti [-nem], zagluhnuti [-nem]
megsl [~t, ~jn] ispei [-ee] se;
(tel) upei [-ee] se
megsllyed [~t, ~jen] slei [-ee] s
slegnuti [-nej/slegati [-ee] se; a fal
~t zid se slegao
megsrget [~ett, megsrgessen] po-
uriti/pourivati [-rujem]
megsrgnyz [~tt, ~zn] telegra-
fisati [-iem], telegrafirati, brzoja-
viti, depeirati; (tengeren tlra)
kablovati [-lujem]
postati [-ane] gui, zgusnuti
[-ne] se, zgruati se, usiriti se
megst [~tt, megsssn] ispei [-
eem]; (zsrban) ispriti, priti,
zapriti
megszab [~ott, ~jon] 1. (elr) pro-
pisati [-iem]/propisivati [-sujem];
2. (meghatroz) utvrditi, odrediti;
~ja a feltteleket odrediti v propisati
uslove/uvete
megszabadt [~ott, ~son, ~ani] vmi-
tl osloboditi/oslobaati ega
megszabadul [~t, ~jon] 1. vmitl
osloboditi/oslobaati se ega, opros-
titi se ega; ~ az adssgtl oslo-
boditi se duga; ~ a bajtl resiti se
zla; 2. vkitl (lerz vkit) osloboditi
se koga
megszagol [~t, ~jon] 1. omirisati [-
iem], namirisati; 2. tv (megsejt)
nanjuiti
megszakad [~t, ~jon] 1. pui [puk-
nem], prepui, prekinuti [-nem] se,
raskinuti se; 2. majd ~ a nagy
erlkdstl prekinuti se od silnoga
natezanja; ~ a sok munkban raski-
nuti se od posla, premoriti se od
silnog posla; ~ a nevetstl iskidati
megszakt 630 meg8zenesedik megszentel 631 megszkik
 se v razjagliti se od smeha; majd ~
nevettben prekinuti se v skoro pui v
puknuti od smeha; 3. (tv:) a tr-
gyalsok ~tak pregovori su prekinuti
megszakt [~ott, ~son, ~ani] 1. pre-
kinuti [-nem]/prekidati, presei [-
eem]/presecati, raskinuti; tbbszr
~ isprekidati; 2. tv (bartsgot)
raskinuti [-nem]/raskidati;
kapcsolatot ~ raskinuti veze; ~ja a
diplomciai kapcsolatokat prekinuti
diplomatske odnose
megszakts [~a, ~t] (tv isj prekid,
prekidanje; ~ nlkl bez prekida; a
diplomciai kapcsolatok ~a prekid/
raskid diplomatskih odnosa; az
utazs ~a prekid vonje; ~okkal
na prekide, s prekidima
megszll [~(ot)t, ~jn] ! (szllod-
ban) odsesti [-ednem]/odsedati,
konaiti, konakovati [-kujem]; 2.
kat (elfoglal) zaposesti/zaposedati,
opsesti, okupirati; a hadsereg ~ta az
orszgot vojska je (za)posela zemlju;
3. <p/ flelem) spopasti [-adne]/
spopadati, obuzeti [-zme]/obuzi-
mati; nagy flelem szllta meg spopao
ga veliki strah
megszlls [~a, ~t] kat okupacija,
zaposedanje, zaposednue
mgszll I. mn okupatorski, okupa-
cioni; a ~ hadsereg okupaciona
vojska/armija; II. fn [~ja> ~t, ~k]
okupator
megszllott I. mn oduevljen, zanesen,
prenapet, egzaltiran; II. fn [~ja>
~at, ~ak] (szemly) manijak, za-
nesenjak
megszllottsg [~a, ~ot] opsesija,
opsednutost, manija
megszmt [~ott, ~son, ~ani] zara-
unati/zaraunavati
megszmll [~t, ~jon] izbrojiti/iz-
brajati
megszmlls [~a, ~t] izbrajanje
rnegszmllatlan nebrojen
megszmllhatatlan neizbrojiv, ne-
brojen
megszmol [~t, ~jon] prebrojiti/
prebrojati [-jim] s prebrojavati,
~ja a szavazatokat prebrojati
glasove
megszmoz [~ott, ~zon] numerisati [-
iem], numerirati, staviti/stavljati
broj
megszn [~t, ~jon] vkit poaliti koga
megszaport [~ott, ~son, ~ani] pri-
noviti/prinavljati
megszaporodik [~ott, ~jk/~jn] na-
mnoiti se, umnoiti se, poveati se, megszenved [~ett, ~jenl pretrpeti [-
rasploditi se
megszrad [~t, ~jon] osuiti se
megszrt [~ott, ~son, ~ani] osuiti
megszavaz [~ott, ~zon] izglasati,
odobriti
megszzszoroz [~ott, ~zon]ustostruiti
megszed [~ett, ~Jer>] ! (gymlcst)
nabrati [-berem]; 2. tv ~i magt
podkoiti se
megszdt [~ett, ~sen, ~eni] vkit
1. (/?/ bor) onesvestiti koga; 2. tv
zaneti [-esem] koga, zavrteti [-tim]
komu pamet, zavesti [-edem] koga
megszdl [~t, ~jrt] i. (elszdl)
dobiti [-ijem] vrtoglavicu; 2. tv
zaneti [-esem] se; ~ a sikertl uspeh
mu udara u glavu
megszeg [~ett, ~jen] 1. (kenyeret)
naeti [-nem] (hleb); 2. (adott szt)
pogaziti (re); (eskt) prekriti
(zakletvu, prisegu); 3. (trvnyt)
prekriti (zakon)
megszegs [~e, ~t] prestup, prekraj,
povreda; a trvny ~e gaenje za-
kona
megszegez [~ett, ~zen] zakovati [-ku-
jem ]/zakivati
megszgyent [~ett, ~sen, ~eni] osra-
motiti, obrukati, ogaraviti, ogariti,
zasramiti
megszgyenl [~t, ~jnl osramotiti se,
zasramiti se, obrukati se
megszeldt [~ett, ~sen, ~eni] pripi-
tomiti, ukrotiti, ublaiti, pokrotiti
megszeldl [~t, ~jn] pripitomiti se,
ublaiti se
megszemlyest [~ett, ~sen, ~eni]
oliiti/oliavati
megszemll [~t, ~\en] posmatrati,
ogledati; (vrost, ltnivalkat) raz-
gledati/razgledavati
megszenesedilk [~ett, ~jk/~jen]uglje-
nisati [-iem] se
megszentel [~t, ~jen] (p)osvetiti megszoks [~a, ~t, ~ok] navika, na-
megszentsgtelent [~ett, ~sen, ~eni] vada, obiaj
skrnaviti, skvrnaviti, skvrniti, o- megszok|ik [~ott, ~jk/~jon] navik-
skvrnuti [-nem], obesvetiti, poganiti, nuti [-nem]/navikavati (se), pri-
profanisati [-iem], profanirati viknuti (se), navaditi se, nauiti
megszentsgtelents [~e, ~t] oskvrna, (se), stei [-eknem]/sticati [-iem]
oskvrnue, svetogre, profanacija naviku
megszokott uobiajen, navadan
pim], propatiti, prepatiti, okajati [- megszl [~t, ~Jon] vkit ogovarati,
jetn], ispatati; ~ a bneirt okajati kuditi, skuditi koga; napanjkati na
svoje grehe koga
megszeppen [~t, ~jen] poplaiti se megszlal [~t, ~jn ] ! (beszlni
megszpl [~t, ~jn] ulepati/ulepa- kezd) progovoriti, uzeti [uzmem]/
vati se uzimati re, probesediti; 2. (meg-
megszeret [~ett, megszeressen] zavo- csendl) zazvoniti, zazvuati [-im];
leti [-lim] (hangszer) zasvirati
megszerez [megszerzett, ~zen] naba- megszlals: a ~ig hasonlt samo to
viti, stei [-eem], pribaviti, na- ne progovori szl
maknuti [-nem], namai [-aknem], megszls [~a, ~t] ogovaranje, ku-
naskrbiti; pnzt ~ smoi [-ognem] enje
novaca megszolgl [~t, ~jon] zaraditi/zarai-
megszerezhet dostian [-na], na- vati [-ujem], zasluiti/zasluivati
bavljiv [-ujem]
megszerkeszt [~ett, megszerkesszen, megszlt [~ott, ~son, ~ani] osloviti,
~eni] 1. (sszellt, megfogalmaz) nasloviti
sastaviti/sastavljati, sainiti/sainja- megszomjaz ik [~ott, ~zk/~zon]
vati; 2. (brt, gpezetet) konstrui- oedneti [-nim], zaedneti [-nim]
sati [-iem], konstruirati, sastaviti, megszomorit [~ott, ~son, ~ani] oa-
v izumeti v izraditi plan (nekog me- lostiti, raalostiti, rascveliti
hanizma) megszoptat [~ott, megszoptasson] na-
megszervez [~ett, ~zen] organizovati dojiti, odojiti, pridojiti, zadojiti
[-zujem], organizirati, urediti/urei- megszort [~ott, ~son, ~ani] 1. zateg-
vati [-ujem], ustrojiti/ustrojavati nuti [-nem], stegnuti; ~y'a vkinek
megszervezs [~e, ~t] organizovanje, a kezt stisnuti [-nem] v stegnuti [-
organiziranje, ureenje, ustrojstvo gnem] nekome ruku; 2. (korltoz)
megszerzs [~e, ~t] nabavka, dobi- ograniiti/ograniavati s ogranii-
vanje vati [-ujem]
megszid [~ott, ~jon] ispsovati [-su- megszoroz [megszorzott, ~zon] (po-)
jem], izgrditi mnoiti, umnoiti/umnoavati
megszigort [~ott, ~son, ~ani] pootri- megszorul [~t, ~lon] 1. stegnuti
ti, uiniti stroijim [-nem] se, stisnuti se, zbiti [-ijem]
megszilrdt [~ott, ~son, ~ani]uvrsti- se; 2. tv biti pritenjen, doi [do-
ti/uvrivati [-ujem] em] u kripac, doi u novanu
megszilrdul [~t, ~jn] uvrstiti/ nepriliku
uvrivati [-ujem] se megszo' [~tt, ~j(jn] natkati [natkam,
megszimatol [~t, ~jon] nanjuiti, na- natkem s naem]; a takart ~tte
mirisati [-iem], onjuiti natkao v otkao je arav
megszitl [~t, ~jon] prosijati [-jem], megszkj ik [~tt, ~jk/~jn] odbei
prosejati [-jem]/prosevati [-egnem], pobei, utei [-eknem],
megszvlel [~t, ~jen] uzeti [uzmem]/ umai [-aknem], strugnuti [-nem],
uzimati k scrcu, uvaiti/uvaavati kidnuti
megszktet 633 megtesz
632 megtrgyal megtart
megszktet [~ett, megszktessen] po-
moi [-ognem] nekom da pobegne,
odvesti [-edem], oteti [otmem]; {el-
rabol) ugrabiti, oteti [otmem]
megszvegez [~ett, ~zen] sastaviti/
sastavljati tekst; (megr) napisati [-
iem]; (kifejez) izraziti/izraavati
megszr [~t, ~j'on] ubosti [-odem]
megszkt [~ett, ~sen, ~eni] suziti,
stesniti, otesniti
megszkl [~t, ~jn] suziti se, otenjati
megszl [~t, ~jn] roditi
megszletek [~ett, megszlessen] 1.
roditi se; 2. (tv:) a dnts ~ett
odluka je pala
megszns [~e, ~t] prestanak [-nka]
megszlijik [~t, ~jk/~jn] prestati [-
ane]/prestajati [-je]; ~t az es
minula v prestala je kia; ez a
folyirat ~t ovaj asopis je prestao
megszntet [~ett, megszntessen] uki-
nuti [-neml/ukidati; (kikszbl)
ukloniti/uklanjati; ~ a fjdalmat
umrtviti bolove
megszntets [~e, ~t] ukidanje, uki-
nue; (kikszbls) uklanjanje
megszr [~t, ~j'n] 1. (folyadkot)
procediti/proceivati [-ujem], pro-
filtrovati [-rujem] (tenost); 2.
(fnyt) ublaiti/ublaavati, prigui-
ti/priguivati [-ujem] (svetlost)
megszrkl [~t, ~jn] posiveti f-vim],
postati [-anem]/postajati [-jem] siv
megtagad [~ott, ~jon] odrei [-eem]/
odricati [-iem], porei/poricati, ne
pristati [-anem]/pristajati [-jem],
oporei; ~ja az engedelmessget otka-
zati/otkazivati [-zujem] poslunost;
krst ~ odbiti [-ijem] molbu; ~ja
vkinek a segtsget uskratiti kome
pomo .
megtagads [~a, ~t] odbijanje, uskra-
ivanje
megtgul [~t, ~jon] proiriti/proiriva-
ti [-rujem] se, postati [-nem]/
postajati [-jem] iri
megtakart [~ott, ~son, ~ani] utedeti
[-dim], pritedeti, priuvati
megtakarts [~a, ~t] uteda, priteda
megtakartott: ~ pnz uteevina,
priteevina, zateevina
megtall [~t, ~jon] nai [naem], raspravljati, pretresti [-semJVpretre- j nje; 3. ker ~i vkinek a szmljt
pronai; (tapogatzva) napipati; opteretiti iji raun, upisati [-iem]/
megtart [~ott, ~son, ~ani] > zadrati upisivati [-sujem] nekom u dug; 4.
~tam az elveszett knyvet pronaao [-irn], (po)drati; csak tartsa meg tv opteretiti, tovariti; 5. ~i a
sam izgubljenu knjigu; ~ja a md- a tbbit! zadrite ostatak ! ostatak je gyomrt prenatrpati eludac
jt pronai put i nain; ~ja a nyitjt Va I 2. (rendezvnyt) . odrati; a megterhels [~e, ~t, ~ek] (tv is)
doviti [-ijemJVdovijati se mrkzst nem lehetett ~ani u}akml~ ca optereenje; szmla ~e zaduenje; fiz,
megtall [~ja, ~t, ~k] pronalaza se nije mogla odrati; i. szi ~ja msz: legnagyobb ~ najvee/
megtalpal [~t,.~jon] pooniti, staviti szavt I igrett drati [:z>mjrec maksimalno optereenje megtert
nove potplate/donove tb, poduplatit ispuniti obeanje, sverovati (.-rujernj [~ett, ~sen, ~eni] postaviti/ postavljati
megtltosodik [~ott, ~jk/~jon] tv megtartztatja magt uzdrati/uzdra- stol, namestiti/nametati stol,
odjednom prevazii [-ziem] se vati se, suzdrati/suzdravati se nastreti/nastirati [-rem]
megtmad [~t, ~jon] 1. vkit napasti [- megtvjratoz [~ott, ~zon] Wmegsur- megtrt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (vissza-
adnem]/napadati koga v na koga; gnyz . ., ad) (po)vratiti/(po)vraati; 2, (kr-
lesllsbl ~ napasti [-adnem] iz megtbolyod|ik [~ott, ~jk/~jon] po- ptol) naknaditi/naknaivati [-u-
zasede; 2. (betegsg) ~ja az egszs- meriti v enuti [-nem] pameu, po- jem] tetu, nadoknaditi/nadoknai-
get naruiti/naruavati zdravlje ludeti [-dimi ... , vati; 3. vall (vmely hitre) preobra-
megtmaszt [~ott, megtmasszon, ~a- megtekint [~ett, ~sen, ~em]osmat pogle- titi/preobraati, obratiti na veru
ni] podupreti ra
dati, razgledati, osmotriti, P v -ti; megtrts [~e, ~t] 1. (visszaads)
megtncoltat [~ott, megtncoltasson] ~i a killtst izgledati izlobu povraaj; 2. (krptls) naknada
vkit 1. igrati v plesati |-eem] s megtekints [~e, ~t] razgledanje, tete; 3. vall (keresztny hitre)
kim; 2. tv mutrati koga, terati razgledavanje, posmatranje, pogie- obraanje
kome suku danje; ~re na razgledanje megtermkenyt [~ett, ~sen, ~eni]
megtant [~ott, ~son, ~ani] 1. vkilv- megtelefonl [~t, ~jon] ]avltl v oploditi/oploivati [-ujem], uiniti
mire nauiti, pouiti, priuiti koga saoptiti neto telefonom . plodnim
neemu; 2. (tv:) mresre ~ vkit megtelepeds [~e, ~t] naseljenje, megtermkenyts [~e, ~t] oploenje,
nauiti koga redu nastanjenje n . oploaj, oplodnja; mestersges ~
megtntort [~ott, ~son, ~ani] (tv megtelepedlik [~ett, ~jk/Hseenl nanasta" vetako oploenje
is) uskolebati niti/nastanjivati [-njujem] > se- megtermkenyt [~je ~t, ~k] ll,
megtntorodlik [~ott, jk/^-jon] (tv liti/naseljavati se nv oploditelj, oplodnik
is) uskolebati se, zabatrgati/za- megtermkenyl [~t, ~jn] oploditi/
batrgavati se, pokolebati se, uzdrmati megtelepszik Id megtelepedik oploivati [-ujem] se
se
megtellik [~t, ~jen] napum se megtermkenyls [~e, ~t] oploaj,
megtanul [~t, ~jon] nauiti, izuiti, megtpz [~tt, ~zon] proerupati, oploenje
pouiti se, priuiti se; kvlrl ~ poerupati ., . megtermett: jl ~ stasit
nauiti napamet; alaposan ~ja a megtrl [~t, ~jn] naknaditi/nakna-
mestersgi/szakmjt ispei [-eem] megtr [~t, ~jen] 1. (visszatr) vra
titi/vraati se; 2. (megjavul> P; ivati [-uje] se, vratiti/vraati se
svoj zanat megtervez [~ett, ~zen] (p/ pletet)
megtapad [~t, ~jn] prionuti [-nem]/ kajati [-jem] se, popraviti se; .vau
(keresztny hitre tr) pnmiti/pn- projektovati [-tujem], projektirati,
prianjati v zalepiti se za neto nainiti plan v projekt
megtapaszt [~ott, megtapasszon, mati hrianstvo v kranstvo, obra
~ani] 1. (falat) omalterisati [-iem] titi se na veru i c \ megtestesed|ik [~ett, ~jk/~jen] ras-
(zid), bukati, zalepiti malterom; megterem [megtermett, /-'.JenJ Vna'} krupnjati/raskrupnjavati se
2. (sszeragaszt) zalepiti/zaleplji- rasti [-te], izrasti, uspevati, nicati megtestest [~ett, ~sen, ~eni] oliiti/
vati [-ljujem], slepiti zajedno [nie] - ... , ... oliavati, ovaplotiti/ovaploivati [-
megtapint [~ott, ~son, ~ani] opipati; megteremt [~ett, ~sen, ~em] stvoriti ujem], uteloviti/utelovljivati [-lju-
~ja (vkinek) a pulzust (p)opipati meltrs [~e, ~t, ~ek] 1- <Javuls, jem]
puls/bilo bnbnat) (po)kajanje; 2. vall (ke- megtestesl [~t, ~jn] ovaplotiti/
megtapsol [~t, ~jon] pozdraviti/po- resztnysg felvtele) primanje nns- ovaploivati [-uje] se
zdravljati v povladiti/povlaivati [- anstva v kranstva, obraanje megtesteslt: ~ jsg suta dobrota
ujem] pljeskanjem megterhel [~t, ~jen] 1- opteretiti/ megtesz [megtett, megtegyen, meg-
megtrgyal [~t, ~jon] raspraviti/ optereivati [-ujem]; (megrak) na- tenni] 1. (cselekszik, elvgez) ui-
tovariti; 2. birtokot ~ zaduiti ima-
megtetszik 634 megtrfl megtud 635 megvlik
 niti, uraditi, napraviti, izvriti; ~
minden tle telhett (u)initi sve to
moe, dati/davati [dajem] sve od
sebe; megtettem, ami tlem tellett ura-,
dio sam to sam god mogao; 2.
<utat> prevaliti (put); 3. vkit vminek
postaviti v namestiti koga za to; 4.
(szl) amit megtehetsz ma, ne
halaszd holnapra to moe da uradi
veeras, ne ostavi za jesenas
megtetsz|ik [~ett, megtetsszen/meg-
tessk, ~eni] svideti [-dim] se
megtved [~t, ~}m] zabludeti [-dim]
megtvedt zalutao [-ala], skrenuo [-
ula] s pravog puta, zabludeo [-ela]
megtveszt [~ett, megtvesszen, ~eni]
z(a)buniti, smesti [-etem], zavesti [-
edem], prevariti, dovesti [-edem] u
zabludu, zamazati [-aem]/zama-
zivati [-zujem] kome oi; nem szabad,
hogy megtvesszen minket to ne moe
v ne sme da nas zbuni v smete
megtveszts [~e, ~t] z(a)bunjivanje
megtveszt prevaran [-rna], varljiv;
~ hasonlsg zavaravajua slinost
megtilt [~ott, ~son, ~ani] zabraniti/
zabranjivati [-njujem], zapretiti (ko-
mu)
megtisztel [~t, ~J en ] vkit ukazati [-
aem]/ukazivati [-zujem] komu
(po)ast, odati/odavati [-ajem] ast;
j e l e nl t v e l ~ i ni t i v uka za t i
ast svojim prisustvom
megtisztel' to ini ast
megtiszteltets [~e, ~t] ast, poast;
~nek vesz smatrati za ast
megtisztt [~ott, ~son, ~ani] (pr)o-
istiti
megtisztts [~a, ~t] ienje
megtisztul [~t, ~jon] raistiti se
megtisztuls [~a, ~t] <erklcsi>
(etiko) proienje, katarza
megtizedel [~t, ~J en ] desetkovati [-
kujem]
megtzszerez [~ett, ~zen] udesetostru-
iti
megtold [~ott, ~jo n> ~ani] dodati/do-
davati [-dajem], dometnuti [-nem],
nastaviti/nastavljati, nadostaviti/
nadostavljati, nadodati/nadodavati,
produiti/produavati s produi- megtud [~ott, ~jon] doznati/dozna-
vati [-ujem] vati [-najem], saznati/saznavati
megtollasod|ik [~ott, ~jk/~jon] 1. do- megtudakol [~t, ~jon] vmit raspitati
biti/dobivati s dobijati perje; 2. tv to v za to, raspitati se za to,
<meggazdagodik> potkoiti se propitati za to, izvideti [-dim] to,
megtorls [~a, ~t, ~ok] jog kazna, obavestiti se o emu
osveta; pol protumera, odmazda, megtudhat doku(lj)iv
represalija, retorzija- megtrsod|ik [~ott, ~jk/~jon] usiri-
megtorl kaznen, represivan [-vna]; ti se
~ intzkedsek represivne mere megtr [~t, ~jn] (o)trpeti [-pim],
megtorol [~t, ~jon] odmazditi, kazni- snositi, podneti [-esem]/podnositi
ti/kanjavati, osvetiti megtz [~tt, ~zn] (szab) pridenuti
megtorpan [~t, ~jon] uzmaknuti [- [-nem], jemiti pred av, fircati
nem], povui [-uem] se, odjedared v megtzest [~ett, ~sen, ~eni] usijati,
najedanput zastati [-tanem] raariti, povariti/povarivati [-rujem]
megtorpedz [~ott, ~zon] 1. torpedo- megugat [~ott, megugasson] vkit,
vati [-dujem], torpedirati, torpilji- vmit zalajati na koga, na to
rati; 2. tv osujetiti neije planove, megugr|ik [~ott, megugorjon, ~ani]
pokvariti neije raune umai [-aknem] s umaknuti [-nem]/
megtolt [~tt, ~sn, ~eni] 1. napuniti; umicati [-iem], utei [-eem v
sznltig ~i a tnyrt tellel napuniti -eknem], potei, strugnuti [-nem],
v natrpati tanjir jelom; 2. (fegyvert) kidnuti, uhvatiti istac
nabiti [-ijem] (vatreno oruje) megjhods [~a, ~t] preporod
megtm [~tt, ~jn] napuniti, natrpa- megtjhod|ik [~ott, ~jk/~jon] obno-
viti/obnavljati se, preporoditi se
,tr [~t, ~jn] 1. (szttr) slo- megjt [~ott, ~son, ~ani] 1. obnovi-
miti; 2. (aprra) istui [-uem], ti/obnavljati; 2. <felfrissit> osveiti/
isitniti; 3. tv ~i a csendet prekinuti osveavati s osveivati [-ujem]; 3.
[-nem] tiinu; ~/ az ellenllst (j letre kelt) oiviti
slomiti v skrhati otpor; ~te a szenve- megjuls [~a, ~t] preporod, preporo-
ds savladala ga nevolja enje, obnova
megtr|ik [~t, ~jn] 1. slomiti se, megun [~t, ~jn ] dojaditi se komu,
skrhati se; 2. <fny> prelamati se; postati komu dosadan; ~ta az lett
3. (tv.) az vek slya alatt ~ik dojadio mu je ivot; ~tam dodijalo
skrhati se pod teretom godina; a vd- v dosadilo mi je
lott ~t optuenik je slomljen (i sve triegundorod|ik [~ott, ~jek/~jon] v#,-
priznaje); 4. szl ~t a jg led je vmitl zgaditi se od ega v na to,
probijen zgrstiti se, zgrtiti se, zgrivati [-u-
megtrl [~t, ~j>n] obrisati [-iem] jem] se komu to [-em];
megtrt [~en] skruen megszik [megszta, megssza] (tv:)
megtrt n! ik [~t, ~jk/~jen] dogoditi/ vmit sretno/sreno/jeftino/jevtino
dogaati se, desiti/deavati se, zbiti proi [-odem], dobro se izvui [-
[-ije]/zbivati se, bivati; ez knnyen uem] iz birt e; olcsn megszta jef-
~ik to se lako dogaa v deava tino je proao; megssza p brrel iz-
megtrlkzljk [~tt, ~zk/~zn] neti [-esem] ivu glavu; ezt nem ssza
obrisati [-iem] se meg egyknnyen tu se nee tako lako
megtrgyz [~ott, ~zon] nagnojiti, izvui [-uem] v to mu nee olako
naubriti, pognojiti proi [-odem]
megtrfl [~t, ~jon] vkit naaliti se s megutl [~t, ~jon] vmit neto se
kim komu ogadi, neto postaje komu
odvratno
megutltat [~ott, megutltasson] vki-
vel vmit ogaditi komu to megl 1
[~t, ~jn] (lovat) vrsto sede-
ti [-dim] (na konju) megl2 Id
megnnepel megnnepel [~t, ~\en]
proslaviti,
svetkovati [-kujem] megreseds
[~e, ~t] upranjenje,
upranjenost megresedik [~ett,
~jk/~jen] upraz-
niti se; ~ett egy hely upraznilo se
jedno mesto megt [~tt,
megssn] 1. udariti,
odrapiti, opiti; 2. tv ~tte a guta
udarila ga kap; 3. ~; magt udariti
se; 4. szl ~i a mrtket odgovarati
zahtevima; ~i a fnyeremnyt dobiti
[-ijem] glavni zgoditak megtkzs
[~e, ~t] 1. kat bitka;
2. (megbotrnkozs) neprijatno
uenje/iznenaenje, sablazan [-zni];
~/ kelt pobuditi v izazvati uenje
megtkz|ik [~tt, ~zk/~zn] 1. kat
biti [bijem] se; 2. vmin (megbot-
rnkozik) sablazniti/sablan javati se,
neprijatno se iznenaditi neim v
zbog neega
megzen [~t, ~jen] poruiti, javiti
megvacsorz|lk [~ott, ~zon] veerati
megvdol [~t, ~j n ] optuiti, obediti,
zabediti megvadul [~t, ~j n ]
podivljati, po-
divljaiti se, megvg [~ott, ~jon] 1.
posei [-eem]:
~tam az ujjam posekao sam prst;
2. (tv, trf:) vkit pumpati; ~ vkit
t forintra izvui [-uem] od koga pet
forinti megvakar [~t, ~jn ] ! oeati
2. (lovat vakarval) ieati [-emj~
megvakt [~ott, ~son, ~ani] oslepiti,
osiepeti [-pim], zaslepiti; (flszemre)
ooraviti megvakul [~t, ~j n ]
osiepeti [-pim],
izgubiti vid, zaslepeti [-pim]
megvlaszt [~ott, megvlasszon, ~ani]
izabrati [-berem] megvlaszts
[~a, ~t] izbor megvlaszthat izberiv
megvl|ik [~t, ~jo fl ] 1. vkitl rastati
megvall 636 megvesztegets megvesztegethetetlen 637 megzrren
 [-anem]/rastajati [-jem] se s kim;
2. vmitl odvojiti/odvajati se od
ega, ostaviti/ostavljati se ega; ~ik
a hivataltl napustiti/naputati slu-
bu
megvall [~ott, ~jon, ~ani] priznati/
priznavati [-najem]; az igazat ~va
pravo da kaem, otvoreno/iskreno
reeno
megvlogat [~ott, megvlogasson]
odabrati [-beremj/odabirati [-rem
s -ram]
megvalst [~ott, ~son, ~ani] ostvari-
ti/ostvarivati [-rujem], realizovati [-
zujem], realizirati, oivotvoriti; ~-ja
a tervt ostvariti v sprovesti [-
edem] svoj plan
megvalsts [~a, ~t] ostvarenje,
oivotvorenje
megvalstatlan neostvaren
megvalsthatatlan neostvarljiv
megvalsul [~t, ~jon] obistiniti/obisti-
njavati es obistinjivati [-njuje] se,
ostvariti/ostvarivati [-ruje] se, oi-
votvoriti se
megvalsuls [~a, <~t] oivotvorenje,
ostvarenje
megvlt [~ott, ~son, ~ani] 1. ~ja a
jegyet kupiti kartu; 2. vall otkupiti,
iskupiti/iskupljivati [-ljujem]
megvlts [~a, ~t] 1. a jegy ~ kupo-
vina/kupovanje karte; 2. vall is-
kupljenje, otkup(ljenje)
megvlt [~ja, ~t, ~k] (vall is) isku-
pitelj, otkupitelj
megvltozhatatlan nepromenljiv
tnegvltoz|ik [~ott, ~zk/~zon] pro-
meniti se, menjati se, izmeniti/iz-
menjivati [-njujem] se; hogy ~tl!
kako si se promenio !
megvltoztat [~ott, megvltoztasson]
promeniti, menjati, izmeniti; ~ja a
vlemnyt promeniti svoje miljenje
megvltoztathat promenljiv
megvmol [~t, ~jon] vmit ocariniti
to, udariti v odmeriti carinu na
to
megvan [megvolt, meglegyen] 1. (l-
tezik) postojati [-jim]; ~ a lehet-
sg postoji mogunost; ~ vmi nlkl
izii f-iem] na kraj i bez ega;
hogy van? csak megvagyok kako ste?
hvala, moe se podneti; hvala, ivi
se; 2. (itt van> biti tu/ovde
megvr [~t, ~j n 3 saekati podmitljivac [-vca]
megvarr [~t, ~jon] saiti [-ijem]; ~-
ja a ruht saiti haljinu
megvsrol [~t, ~jon] kupiti
megvastagt [~ott, ~son, ~ani] uiniti
debelim
megvd [~ett, ~Jen] braniti, odbraniti,
obraniti, zatiti/zatiavati s zati-
ivati [-ujem]; ezek a hegyek ~enek
minket a szltl ove planine brane
nas od vetra
megvkonyt [~ott, ~son, ~ani] (/?/
drtot) istanjiti/istanjivati [-njujem,
megvkonyod|ik [~ott, ~jk/~jon].
megvkonyul [~t, ~j n ] protanjiti
se, istanati; rastanjiti/rastanjivati
[-njuje] se
megvendgel [~t, ~jen] ugostiti, pn-
astiti, pogostiti
megvnl [~t, ~jn] ostareti [-rim |,
prestareti [-rim], omatoriti; (cs<il<
asszonyrl) pobabati se
megver [~t, ~jen] 1. istui [-uem]
iibati, izbiti [-ijem]/izbijati; iz-
mazati [-aem] nekoga tv; 2. kal
sp potui [-uem]; 3. (szemmel)
urei [-eem es urcknem]
megvereget [~ett, megveregessen] po-
tapkati, potapati, lupkati; ~i vkinek
a vllt potapati v tapkati koga po
ramenu
megvesz1 [megvett, megvegyen, meg-
ve nni] 1. kupiti; 2. szl ~i az
isten hidege smrznuti [-nem] se
megvesz2 Id megvesz
megvesz [megveszett, megvesszen)
1. pobesneti [-nim], pomahnitati;
2. (tv, biz:) majd ~ vki utn
poludeti [-dim] za kim
megvessz'z [~tt, ~zn] iibati, nai- istroiti
bati
megveszteget [~ett, megvesztegessen]
podmititi/podmiivati [-ujem],
potkupiti/potkupljivati [-ljujem],
potplatiti/potplaivati [-ujem], pod-
mazati [-aem]/podmazivati [-zu-
jem]
megvesztegets [~e, ~t, ~ek] mito
megvesztegethetetlen nepodmitljiv, ne-
potkupljiv
megvesztegethet podmitljiv; ~ emher
megvesztegethetsg [~e, ~et] pod-
mitljivost
megvet1 [~ett, megvessen] 1. (gyat)
namestiti (postelju); 2. vminek az
alapjt ~i poloiti v udariti v posta viti
temelj/osnovu neega
megvet2 vkit prezreti/prezirati [-rem],
potceniti/potcenjivati [-njujem]
megvtel [~e, ~t] kupnja, kupovina
megvetend za odbacivanje; nem ~
nije za odbacivanje, nije na odmet
megvets [~e, ~t] prezir, prezrenje,
nreziranje
megvetett 1. ~ gy nameten krevet,
nametena postelja; 2. (lenzett)
prezren
megvet [~en] preziran [-rna]; ~
pillants preziran pogled
megvigasztal [~t, ~jon] vteiti
megvigasztaldlik I~ott, ~jk/~jon]
uteiti se
megvilgt [~ott, ~son, ~ani] rasvetli-
ti, obasjati, osvetliti, prosvetliti,
osijati/osijavati
megvilgts [~a, ~t] 1. rasvetljenje,
rasveta: a ~ erssge jakost ra-
svete; 2. (tv:) ms ~ba helyez
prikazati [-kaem] neto u drugom
svetlu
megvilgosod|ik [~ott, ~jk/~jon] ra_
svetliti se
megvillan [~t, ~jon] sevnuti [-ne],
sinuti [-ne]; ~/ az agyban sinu mu
kroz glavu, prola mu je misao kroz
glavu
megvirrad [~t, ~jon] svanuti [-ne],
prosvitati [-ie]
megvisel [~t, ~jen] (elcsig? oslabiti,
zeleneti [-nim], dobiti [-ijem] zelenu
megviselt oslabljen, istroen
megvitat [~ott, megvitasson] vmit
pretresti [-sem], raspraviti, disku-
tovati [-tujem] o neemu, uzeti
[uzmem] u pretres
megvitats [~a, ~t] pretres, pretre-
sanje, raspravljanje, diskusija; vmi-
nek a ~a diskusija o neemu
megvizez [~ett, ~zen] (p/ bort) sipati
vodu u drugu tenost, razblaiti/
razblaavati s razblaivati[-ujem]
(npr. vino vodom)
megvizsgl [~t, ~J on ] ispitati
megvon [~t, ~jon] 1. oduzeti [-zmem]/
oduzimati, uskratiti/uskraivati [-u-
jem]; (beszntet) obustaviti/obu-
stavljati, ukinuti [-nem]/ukidati; ~ja
az lelmet vkitl uskratiti kome
hranu; ~ja a szjtl a falatot otki-
nuti/otkidati od svojih usta; ~ja vki-
tl a szt uskratiti komu re; ~ja vki-
tl a szavazati jogot uskratiti r oduzeti
v ustegnuti nekome pravo glasa; 2.
~ja a hatrt povui [-u-em]
granicu
megvonalaz [~ott, ~zon] lenjirati,
linirati, partati, povui [-uem]
linije
megzabotz [~ott, ~zon] zauzdati/
zauzdavati
megzpul [~t, ~j n l (tojs) ukvariti
se
megzavar [~t, ~jon] zbuniti, smesti [-
etem]; (szmtst) pomrsiti (ra-
une); ~ja a csendet/bkt poremetiti
v naruiti/naruavati mir
megzavarod l i k [~ott, ~jk/~jon] zbu-
niti se, smesti [-etem] se, omesti [-
etemj/ornetati se; ~ott az elmje
pomutila mu se pamet, on je pore-
metio
megzendl [~t, ~jn] zagrmeti [-mi],
zajeati [-i], zazveati [-i]
megzenst [~ett, ~sen, ~eni] kompo-
novati [-nujem], komponirati, u-
glazbiti, sastaviti muziku za neto
megzensts [~e, ~t] stavljanje u
note, komponovanje muzike za
neto
niegzldl [~t, ~jn] 1. (tv is) po-
boju, postati [-anem] zelen, zazele-
neti [-nim]; ~ az irigysgtl pozelenet
od zavisti; 2. (fm) dobiti/dobijati
patinu
megzrget [~ett, -gessen] (ajtt, abla-
kot) zakucati na (vrata, prozor)
megzrren [~t, ~Jen] zautati [-ti],
zveknuti [-ne], zazveati [-i]
megzsarol 638 meleg meleggy 639 mellkhelyisg
megzsarol [~t, ~jcm] uceniti, oglobi-
ti
megzsfroz [~ott, ~zon] (na)mazati [-
maem] mau, zamastiti/zamai-
vati [-ujem]
megy [ment, menjen, menni] 1. (gya-
log) ii [-idem]; lass lptekkel ~
ii laganim korakom; mr ~ek! idem
ve! menj arrbb! dalje od mene !
2. (kzlekedsi eszkzn) voziti se;
villamoson, kocsin, biciklin ~ voziti
se tramvajem, kolima, biciklom;
3. (vhova) ~ek a bartomhoz idehi
do svog prijatelja; ltogatba ~ ii
u posetu; (tv:) vilgg ~ tisnuti
[-nem] se u svet, ii [idem] v poi
[poem] u svet; 4. ez cip nem ~
a lbamra ove cipele ne mogu obuti;
5. (tv:) ez nem ~ a fejbe ne ide mu
u glavu, ne moe da shvati; 6. mi ~
a sznhzban ? ta se daje u pozoristu/
kazalitu? 7. hogy ~ a sora? k
sznm,jl kako mi ivite? (v kako
Vai poslovi?,) hvala, dobro; 8. ez
nem ~ to ne moe, to ne i de ; e z
egyre ~ to dolazi na isto; fog ez menni
to e ii; 9. annyira ~, hogy. . . ta
ko daleko ide da .. .; doterati dotle
da ...; 10. tanrnak ~ uiti v spre
mati se za profesora/nastavnika; 11.
(szl:) menj a csudba! idi bestraga !
ugyan menjen! manite se !
megye [-cje, ^it, ?ck] upanija
megyei upani(j)ski
megyeszkhely [~e, ~et, ~ek] sedite
upanije
meggy [~e, ~et, ~ek] vinja
meggyfa [~ja, t, *ik] vinja (drvo)
meggylik'r [~je, ~t] maraskin liker,
liker od vinje/maraske
meggyplinka [~ja, -Ct] vinjevaa
meggypiros vinjast, vinjikast mh 1
[~e, ~et, ~ek] ll pela mh 2 [~e,
~et] 1. (testrsz) utroba,
materica; ~en kvli (terhessg)
vanmaterini; 2. (tv:) a fld ~e
zemljina utroba
mhcsfps [~t, ~ek] pelin ubod/ujed
mhdaganat [~a, ~ot, ~ok] orv
izrastaj materice mhes [~e,
~t, ~ek] pelinjak
mhsz [~e, ~t, ~ek] pelar, kovan-
dija h mhszet [~e, ~et, ~ek]
pelarstvo,
gajenje pela mhszkedk [~ett,
~jk/~jen] pe-
lariti mhgyullads [~a, ~t] orv
zapaljenje/
upala materice mhkapars [~a, ~t,
~>ok] orv ienje
materice mhkas [~a, ~t, ~ok]
konica, trmka,
ulite, uljanik; rajz ~ rojna konica
mhlepny [~e, ~t] orv (materina)
posteljica, pometina, placenta
mhmagzat [~a, ~ok] orv zametak
[-tka], plod utrobe
nh
mhraj [~a, ~t, ~ok] roj pela
mhsejt [~je, ~et, ~ek] elija
(pelarstvo)
mhszj [~a, ~at] orv otvor materice
mhtenyszts [~e, ~t] pelarstvo
mhviasz [~a, ~t] pelinji vosak
mekeg [~ett, ~J en ] mekati [mee],
meketati [-kee], meati [-i]
mekken [~t, ~jen] meknuti [-nem]
mekkora [~t] koliki mla [*cn]
setan [-tna], sanjalaki, nujan [-
jna], melanholian [-na] mlabt
[~ja, ~t] seta, potitenost,
melankolija, tuga, snudenost
mlabus [~an] setan [-tna], tuan
[-na], snuden, potiten mlk
[~ja, ~ot, ~ok] biz, pejor
nezgrapan /trom/neotesan/trapav o-
vek
melanklia [~ja, ~t] melanholija, me-
lankolija
melankolikus [~at; ~an; ~abb] me-
lanholian [-na], melankolian; ~
frfi melanholik, melankolik, me-
lanholiar, rtielankoliar; ~ n me-
lanholikinja, melankolikinja, me-
lanholiarka, melankoliarka melasz
[~a, ~t, ~ok] melasa mlz [~ott
~zon] setovati [-tujem] meleg I. mn
[~et; ~en; ~ebb] topao [-pla],
vru; ~ ruha toplo odelo; ~ a nap
sunce; je toplo; tv ~ fogadtats
topao prijem; ~ szavak tople reci;
II. fn [~e, ~et] toplota, toplina,
vruina, ega; toplo [mint semleges
nem mn ragozand]; a nap ~e koga; 2. (~m, ~<f stb).kraj njega/nje
suneva toplina; ~em van toplo/ (kraj mene, kraj tebe itd); lj ~m!
vruina mi je; nem eszem ~et (- sedi kraj mene!
telt) ne jedem toplo; (tv:) azon mellll [~t, ~jon, ~na] (tv.) vkinek
~ben smesta, odmah, istoga trenu- (pl bajban) stati [-anem] uz koga,
tka; se hideg, se ~ ni trni, ni lovni priskoiti kome u pomo; prionuti [-
meleggy [~a, ~at, ~ak] nv 1. klija- nem] uz koga
lite, klijilo, klijalo, topla leja; mellbeszl [~t, ~jen] okoliiti, duljiti
2. (tv:) vminek a ~a leglo; a kor- a ne prei [-edem] na stvar, zaobilaz-
rupci ~a leglo korupcije no govoriti, vrdati
meleggy!: ~ nvny biljka iz tople leje mellfog [~ott, ~jon] uhvatiti s krive
melegedlik [~ett, ~jk/~jen] grejati [- strane, promaiti (cilj)
jem] se; tznl ~ik grejati [-jem] mellfogs [~a, ~t, ~ok] promaaj,
se pored vatre neuspeo zahvat
melegen toplo; ~ ltzkdik utopliti/ mellehsa [^.t] (szrnyas) bel meso
utopljavati se; obui [-uem] tople mellk- sporedan [-dna], uzgredan [-
zimske haljine; ~ ltztet topliti, dna]
utopljavati, oblaiti v odevati nekog mellkg [~a, ~at, ~ak] (foly)
toplim v zimskim haljinama rukavac [-vca]
melegforrs [~a, ~t, ~ok] toplice mellkajt [~}a, ~t, ~k] sporedna vra-
tb ta tb
meleghz [~a, ~at, ~ak] nv staklenik, mellkalak [~ja, ~ot, ~ok] sporedni
toplik, topla staklena bata lik, sporedno lice
meleghzi staklenini mellklloms [~a, ~t, ~ok] sporedna
melegt [~ett, ~ S en, ~eni] grejati [- stanica
jem], topliti, utopljavati mellkbolyg [~ja, ~t, ~k] csill sate-
melegts [~e, ~t] grejanje lita), pokretnica, pratilac nebeskih
melegt I. mn zagrevni, zagrevajui; tela
II. fn [~je, ~t, ~k] 1. (kszlk, mellkel [~t, ~jen] priloiti/prilagati
eszkz) greja, termofor; 2. sp (tr- [-aem], prikljuiti/prikljuivati [-u-
ningruha) trenirka jem]
melegszik ld melegedik mellkelt [~en] priloen, prikljuen;
melegvz-fts [~e, ~t] grejanje top- ~ rjegyzk priloeni cenovnik
lom vodom mellkelve u prilogu
melegvz-szolgltats snabdevanje/op- mellkplet [~e, ~et, ~ek] sporedna
skrbljivanje toplom vodom zgrada; gazdasgi ~ek sporedne
melegvz-trol [~ja, ~t, ~k] (ksz- privredne zgrade
lk) bojler mellkes [~en] sporedan [-dna], uzgre-
melenget [~ett, melengessen] 1. ugre- dan [-dna], nuzgredan [-dna]; ~
vati, utopliti/utopljavati; 2. (szl:) dolog sporedna stvar
kgyt ~ a kebln hraniti zmiju na mellkesen sporedno, uzgredno, mi-
grudima mogred; ~ is keres on i sporedno
meli [~e, ~et, ~ek] 1. prsa, grudi, zarauje; hogy ~ megemltsem .. .
nedra tb; 2. (tv.) veri a ~t busati da mimogred spomenem . ..
se u grudi/prsa; biz: ~re szv vmit mellkfoglalkozs [~a, ~t, ~ok] uz-
primiti to k srcu gredno/sporedno zanimanje
mellbimb [~ja, ~t, ~k] orv bradavica mellkfoly [~ja, ~t, ~k] pritoka
(na dojci) mellkhaj [~ja, ~t, ~k] p bona
mellcsont [~ja, ~ot, ~ok] orv grudnja- laa
a, prsna/grudna kost mellkhelyisg [~e, ~et, ~ek] sporedna
mell 1. uz trgye: vki ~ ll stati uz prostorija, nusprostorija
mellkz 640 mltat mltatlan 641 meneszt
mellkz [~e, ~t] sporedni ukus/kus |
mellkkereset [~e, ~et, ~ek] sporedna/
dopunska zarada
mellklpcs [~Je ~t, ~k] sporedne
stepenice tb
mellklet [~e, ~et, ~ek] prilog
mellkmondat [~a, ~ot, ~ok] nyelv
zavisna reenica
mellknv [mellkneve, mellknevet,
mellknevek] nyelv pridev, adjektiv
mellknvi nyelv pridevni, pridevski,
adjektivni; ~ igenv glagolski pridev,
particip
mellkoltr [~a, ~t, ~ok] vall boni
oltar
mellkszg [~e, ~et, ~ek] mat na-
poredan ugao/kut
mellktermk [~e, ~et, ~ek] sporedni/
uzgredni proizvod
mellkt [~Ja> mellkutat, mellkutak]
sporedni put, stranputica
mellkutca [~ja, ~t, ~k] sporedna/
pobona ulica
mellkvgny [~a, ~t, ~ok] vast
sporedni kolosek
mellkvese [,-i j e, ~ t, ,i k ] orv nadbubre-
na lezda
mellkzrej [~e, ~ek] 1. sporedni
um, smetnja, interferencija; 2. orv
sporedni um
mellny [~e, ~t, ~ek] prsluk, (na-)
prsnik, grudnjak, jelek; szrms ~
prnjak
mellrendelt nyelv uporedan [-dna];
usporedan [-dna]; ~ mondat na-
poredna reenica
melles prsat, grudat
mellesleg mimogred, uzgred; ~ szlva
uzgred budi reeno
melltall [~t, ~jn] promaiti/pro-
maivati [-ujem] cilj mellett 1. pored,
kraj birt e; uz trgye; do birt e, pri helyh
e; egyms ~ jedan pored drugoga, jedan
do drugog; jedno uz drugo; egyms
~ megy ii uporedo/napored(o); kz-
vetlenl vmi ~ neposredno pored/
kraj ega; a tenger~ kraj mora; vki ~
ll stajati uz koga; egy pohr ~
beszlget razgovarati pri ai vina;
kitart vlemnye ~ ostati/ostajati
pri svom (miljenju); 2. ~e (~em,
~ed stb) pored njega/nje (pored
mene, pored tebe itd.); minden ~e
szl sve govori za njega mellhrtya
[~ja, -t] orv pluna maramica
mellhrtyagyullads [~a, ~t] zapalje-
nje/upala plune maramice mellizmok
[~at] prsni miii mellkas [~a, ~t]
grudni ko mellkp [~e, ~et, ~ek]
poprsje melll 1. od birt e; a szket a
fal ~ el helyezi ukloniti stolicu od
zida; 2. ~e (~em, ~ed stb) od
njega/ nje (od mene, od tebe itd.)
mellz [~tt, ~zn] zanemariti/za-
nemarivati [-rujem], zapostaviti/za-
postavljati; szndkosan ~ vkit ne
hteti [neu] znati za koga, ne mariti za
koga, ignorisati [-iem],ignorirati
mells prednji; ~ lbak prednje noge
mellszobor [mellszobra, mellszobrot,
mellszobrok] poprsje, bista
melltart [~ja, ~t, ~k] grudnjak
mellszs [~a, ~t] sp prsno plivanje
mellsz [~ja, ~t, ~k]sp pliva prsnim
stilom melluszony [~a, ~t, ~ok]
grudno
peraje mellreg [~e, ~et] orv
grudna/prsna
duplja mellvd [~Je> ~et, ~ek]
prsobran,
grudobran meldia [~ja, ~t, Ak]
zene melodija,
napev
melodikus [~at; ~an; ~abb] zene
melodian [-na], blagozvuan [-na],
milozvuan [-na] mltn s pravom
mltnyls [~a, ~t] uvaavanje,
cenjenje; ~t rdeml gy stvar
vredna panje/uvaavanja mltnyol
[~t, ~jon] uvaiti/uvaavati, ceniti,
smatrati vrednim, priznati priznavati
[-najem] mltnyos [~at; ~an; ~abb]
pravian
[-na]
mltnytalan [~ul] nepravian [-na]
mltat [~ott, mltasson] udostojiti/u-
dostojavati, oceniti/ocenjivati [-nju-
jem]; vkit vmire ~udostojavati koga
ega, smatrati koga vrednim ega mlyre duboko, u dubinu
mltatlan [~ul] nedostojan [-jna]; mlyrehat prodiran [-rna], to duboko
(igazsgtalan) nepravedan [-dna], zaseca mlyrepls [~e, ~t, ~ek]
nepravian [-na] niski/potle-
mltatlankod|ik [~ott, ~jk/~jon] ne- uni let
godovati [-dujem], buniti se protiv mlysg [~e, ~et, ~ek] dubina, pro-
ega, ljutiti se valija, ponor, ambis; feneketlen ~
mlt [~(a)n] dostojan [-jna], vredan bezdan
[-dna], pristojan [-jna]; (megrde- mlysges [~et; ~en; ~ebb] <(p/ fj-
melt) zasluen; ~ bntets zasluena dalom, bnat) najdublji
kazna, kazna po zasluzi; ez nem ~ mlysgmr fn [~je, ~t, ~k] (eszkz,
hozzd to ne dolikuje tebi mszer) dubinomer mlysznts
mltkppen dostojno, pristojno [~a, ~t] mgaz dubokoa
mltsg [~a, ~ot, ~ok] dostojanstvo; oranje mlytnyr [~J > ~t, ~ok]
~n alulinak tallja/tartja smatrati dubok
ispod svpg dostojanstva tanjir/tanjur mlyl [~t, ~jn]
mltsgteljes [~en] dostojanstven, pa- postati [-ane]/
tetian [-na] postajati [-je] dubok v dublji
mely [~et] koji membrn [~ja, ~t, ~ok] membrana,
mly [~et; ~en; ~ebb]I.mndubok; ~ opna memor [~\a, ~t, ~ok]
lom dubok/tvrd san; ~ hang dubok memoari tb,
glas; ~ tenger debelo more; ~ rtelm spomenica
dubokouman[-mna]; tv ~re sly- memria e[~ja, ~t]memorija, pamenje
lyed duboko pasti [padnem], pasti sa mn [~J > ~t> ~ek] pastuh, ajgir;
niske grane; II. fn [~e, ~et] dubina, <fiatal> drebac [-pca] mendegl
dno; lelke ~n u dobini due svoje; [~t, ~jen] polagan hodati
vmineka ~rehatol proniknuti [-nem] mendemonda [~ja, ~t, /i/k] glasina,
u to, ispitati to do temelja, ui govorkanje, ogovaranje menedk
[uem] u sutinu neega [~e, ~et] azil, utoite, pri-
mlyed [~t, ~jen] udubiti se, zadubiti/ beite, zatita menedkhz [~a,
zadubljavati se, zariti [-ijem] se; ~at, ~ok] planinarski
gondolatokba ~ udubiti se v zadubiti dom menedkhely [~e, ~et, ~ek]
se u misli skrovite,
mlyeds [~e, ~t, ~ek] udubljenje, sklonite, zaklon, zbeg [-govi], u-
ulegnue, zarivanje tecite; pol utoite, azil
mlyen duboko; ~ tisztelt kznsg! menedkjog [~a, ~ot] pravo azila/pri-
visokopotovani sluaoci/gleadoci! beita, pravo utoita menedzser
mlyenjr temeljit, pronicav, pro- [~e, ~t, ~ek] meneder menekl [~t,
nicljiv ~jn] spaavati se, bea-
mlypts [~e, ~t] duboka gradnja ti [-im]; ~j(etek!) be! egytt ~
mlyfrs [~a, ~t, ~ok] dubinsko zbei [-gnem]/ s zbegnuti [-nem]/
buenje zbeati [-im] se
mlyhts [~e, ~t] duboko hlaenje menekls [~e, ~t] beg, bekstvo, spa-
melyik [~et] koji avanje, beanija
mlyt [~ett, ~sen, ~eni] produbiti/ meneklt [~je, ~et, ~ek] izbeglica,
produbljivati [-ljujem], udubiti/u- begunac [-nca]; politikai ~ poli-
dubljivati tiki begunac [-nca] menekvs [~e,
mlynyoms [~a, ~t] nyomd duboki ~t] spas, spasenje;
tisak [-ska] nincs ~ nema spasa mnes [~e,
mlypont [~ja. ~ot] tv mrtva taka, ~t, ~ek] ergela meneszt [~ett,
najnia taka menesszen, ~eni] posla-
41 Magyarszerbhorvt
menet 642 ment mentllom 643 me
s
 ti [poaljeml; llsbl**otpustiti iz
slube
menet [~e, ~ek] 1. <jrs> hod; gyor-
stott ~ ubrzani hod; 2. (felvonuls)
povorka; temetsi ~ sprovod, pogreb-
na povorka; a ~ ln na elu povorke
3. kat mar; erltetett ~ usiljeni
mar; 4. (lefolys, lebonyolds)
a tants ~e tok nastave; 5. sp
kolo; az els ~ben U' prvom kolu;
6. miisz<csavar> rez vijka/zavrtnja/
navrtka/loza; ~rf vg seii [seem]
v narezati [eem]/narezivati [-zujem]
lozu
menetalakzat [~a, ~ot] formacija u
kolonama
menetdj [~a, ~at, ~ak] vozarina;
kedvezmnyes ~ popust na vonji
menetdjkedvezmny [~e, ~t, ~ek]
povlastica za vozarinu/prevozninu
menetel1 ige [~t, ~jenl koraati, mari-
rati
menetel2 fn [~e, ~t] odlazak [-laska];
nyugdjba ~e alkalmbl prilikom
njegovog odlaska u penziju
menetid' [menetideje, ~t] trajanje
vonje/puta
menetirny [~a, ~t] pravac [-vca] v
smer puta/vonje/kretanja/mar-ru-
ta
menetjegy [~e y ~et, ~ek] vozna/
putna karta, bilet(a)
menetjegyiroda [~ja, ~t, ~k] putni-
ki ured
menetkzben usput
menetlevl [menetlevele, menetlevelet,
menetlevelek] putna objava, nalog
menetoszlop [~,a ~ot, ~ok] kat
marevska kolona, mar-kolona eta
na maru; ~ vge zaelje
menetrend [~je, ~et, ~ek] <knyv is>
red vonje, vozni red; ~ szerinti vo-
nat redovan voz/vlak
menetrendszer <gyorsvonat, jrat)
po redu vonje, po voznom redu
menetsebessg [~e, ~et] brzina vonje
menetszzad [~a, ~ot, ~ok] kat, rg
mar-kumpanija
menettrti: ~ jegy povratna karta
menetvg [~ja, ~t, ~k] msz rezalo
nareza/loze
menhely [~e, ~et, ~ek] sklonite, II. fn: a ~k sluba spaavanja, mennyei vall (tv is) nebeski
utoite, pribeite; (rejtekhely) hitna pomo mennyezet [~e, ~et, ~ek] 1. strop,
skrovite; (fedezk) zaklon mentlloms [~a, ~t, ~ok] stanica tavanica, plafon; 2. (gy fltt)
mennl im, to; ~ tbb, annl jobb za spaavanje v za hitnu pomo baldahin, baldakin
to vie tim bolje mentaut [~ja> ~t, ~k] auto/kola mennyezetes: ~ gy postelja s balda-
menni Id megy za spaavanje hinom/baldakinom t
meniiben pri polau mentcsnak [~Ja> ~ot, ~ok] amac [- mennyezetgerenda [~ja, At, Ak] p
menstruci [Ha> ~t] orv menstrua- mca] za spaavanje tavanicna greda
cija, meseno pranje, mesenica, mentexpedci [~ja, ~t, ~k] spasi- mennyezetlmpa [~ja, ~t, ~k] tava-
perioda laka ekipa nicna lampa/svetiljka
menstrul [~t, ~jn] orv imati me- mentk Id ment II. mennyezetvilgts [~a, ~t] 1. tava-
senicu/menstruaciju, menstruisati menti im, to nino osvetljenje, tavanicna rasveta;
[-iem], menstruirati mentlda [A\a, At, Ak] sandue [- 2. (vilgttest) tavanicna sija
ment [~ett, ~sen, ~eni] spasti [-sem] eta] za prvu pomo lica
s spasiti/spaavati mentorvos [~a, ~t, ~ok] ambulantni mennyi koliko; ~ az id? koliko je
menta [~ja, At, ~k] nv metva, metvi- lekar/lenik sati? ~be kerl? koliko stoji? poto
ca, nana mentv [~e, ~et, ~ek] pojas za spa- je? ~en (vagyunk, vagytok, vannak)
mentalits [~a, ~t] mentalitet, shva- avanje koliko (nas, vas, ih)? ~rt za koliko?
anje, miljenje, nazori tb mentszolglat [~a, ~ot] orv sluba poto? ~rt vetted poto si kupio?
mente [~je, At, Ak~\ dolama hitne pomoi ~t nyom? koliko je teak [-ka]
mentben du ega mentsg [~e, ~et, ~ek] opravdanje, mennyiben (milyen mrtkben) uko-
menteget [~ett, mentegessen] pravdati isprika, izvinjenje; erre nincs ~ za to liko?
mentegetzs [~e, ~t, ~ek] isprika nema isprike; ~re legyen mondva mennyifle [-it] kolikovrstan [-sna]
mentegetz|ik [~tt, ~zk/~zn] prav- radi njegova opravdanja budi reeno mennyire 1. dokle? koliko? ~ van mg
dati se, braniti se mentsvr [~a, ~at] utoite ide Belgrd? v ~ vagyunk mg
mntelep [~e, ~et, ~ek] ergela, pastu- men [~je ~t, ~k] meni [-ija] Belgrdtl? koliko ima jo do Beo-
varnica, pastuharnica, pastuharna menza [,6 ja, ~t, Ak] menza grada? 2. tv ~ jutottl a munkd-
mentelmi: ~ jog imunitet meny [~e, ~et, ~ke] snaja, snaha dal? dokle si dospeo u svom poslu?
menten (rgtn) smesta, odmah, taki [rsz e -asi] koliko si odmaknuo u svom poslu?
mentn du ega; a part ~ (uz)du menyasszony [~a; ~t, ~ok] zarunica, 3. (nagyon is) de mg ~! jote
obale verenica, neva, proenica koliko ! i te kako !
mentes [~et; ~en; ~ebb] oproten, menyasszonyi: ~ ajndk darovina; mennyisg [~e, ~et, ~ek] 1. koliina,
prost, osloboen ~ ftyol duvak [-vka]; ~ ruha kvantitet; (fii:) a ~ minsgbe csap
ments [~e, ~t, ~ek] spaavanje svadbena haljina t kvantitet prelazi u kvalitet,
mentsi: ~ munklatok radovi na menyecske [~je, At, Ak] np mlada koliina se pretvara u kakvou; 2.
spaavanju (ena); kikaps ~ laka ena mat veliina, koliina; lland ~
mentest [~ett, ~sen, ~eni] osloboditi/ menyegz [~je, ~t, ~k] svadba stalna veliina, konstanta
oslobaati ega menyegzi svadbeni mennyisgi koliinski, kvantitativan [-
mentessg [~e, ~et] 1. <ad all) menyt [~je, ~et, ~ek] ll lasica vna]
osloboenje (od nameta), povlastica; menyhal [~a, ~at, ~ak] ll mani mennyisgtan [~a, ~t] matematika
2. (vdettsg) zatienost menny [~e, ~et, ~ek] nebo [tb -besa] mennyisgtan! matematiki
mentesl [~t, ~jn] osloboditi/oslo- mennybemenetel [~e, ~t] vall uzne- mennyiszer koliko puta?
baati se senje; (pravoszlv) vaznesenje mennyk [-kve, ~t] 1. np, rg (vil-
menthetetlen [~l] izgubljen, propao mennybolt [~ja, ~ot] (gbolt) nebesa lmcsaps)) grom; 2. (biz:) menny-
[-ala], beznadean [-na]; (gygyt- tb drgs ~! grom i pakao ! 3. (kzm:)
hatatlan) neizleiv; 6 ~ nema mu mennydrgs [~e, ~t, ~ek] grmljenje, csalnba nem t a ~ nee grom u
spasa grmljavina, buk groma koprive
ment I. mn spasonosan [-sna]; ~ mennydrg (hang, taps) gromak [- mennyorszg [~a, ~ot] vall (tv is)
krlmny olakavajua/olakotna o- mka], gromotan [-tna], gromovit raj, carstvo nebesko
kolnost; ~ tletem tmadt iskrsla mi mennydrg [-drgtt, ~jn] (tv is) me (= minsgi ellenrz osztly)
je v javila mi se spasonosna ideja; grmeti [-mi] sluba kontrola kvaliteta
41*
meos 644 mrgest mrgez 645 mrtk
mes [~a, ~t, ~ok] (minsgellen-
rz) pregleda/kontrolor kvali-
teta/kakvoe robe
merl[~t, ~jen] (mert) crpsti [-pem],
crpati, grabiti; vizet ~ grabiti v
zahvatati vodu
mer2 [~t, ~jen] (merszel) smeti,
usuditi/usuivati [-ujem] se; fogad-
ni '--nki kladio bih se! (kzm:)
aki , az nyer smionu oveku srea
dava ruku
mr [~t, ~jen] 1. meriti; lzat ~
meriti temperaturu ; 2. (italt) toiti
(pie); 3. (tv is:) csapst ~ vkire
zadati/zadavati [-dajem] kome
snaan udarac
mrce [rije, At, ~k] merilo
mered [~t, ~jen] 1. (kill) izdizati [-
iem] se, striti; 2. (szl:) kv ~
(ijedtben) skameniti se, zapre-
pastiti se; minden hajszla gnek ~
kosa mu se jei, stri mu kosa
meredek [~et; ~en; ~ebb] strm, str-
men, strmenit; ~ hely strmenica
mreg [mrge, mrget, mrgek] 1.
ortov; 2. tv (dh) jed, gnev, bes
[tb besovi]; ~be jn naljutiti se,
najediti se, naprkonjiti se; mrgt
kitlti vkin iskaliti bes nad kime; 3.
(szl:) erre mrget vehetsz! u to
moe biti siguran ! na to moe dati
glavu I
mregdrga [~n] preskup, preterano
skup
mreget [~ett, ~gessen] 1. meriti; 2.
tv Id mrlegel
mregfog [~a, ~at, ~ak] 1. (kgy)
otrovni zub, otrovnjak; 2. (tv:)
kihzza vminek a ~t initi to
bezopasnim
mregkever/n [~\t, ~t, ~k] tv (sze-
mly) trova, otrovnik
mregzsk [~ja, ~t, ~ok] tv, biz,
trf (szemly) ljutica, prznica
mereng [~ett, ~jen] sanjariti, dati se
u misli
mernylet [~e, ~et, ~ek] (tv is)
atentat, pokuaj ubijstva, napad,
nasrtaj; ~et kvet el vki elten izvriti
atentat na koga, izvrti napad(aj)
na iji ivot
mernyl [~je, ~t, ~k] atentator
mrs [~e, ~t, ~ek] 1. merenje,
premer; hamis ~ lana mera;
hinyos ~ slaba mera, manjak [-
njka] u teini; 2. (ital) toenje
(pia)
mrsi: ~ hiba greka pri merenju
mrstechnika [~ja, At] tehnika me-
renja
mersz [~et; ~en; ~ebb] smeo [-ela],
smeon, smion
merszel [~t, jen] usuditi/usuivati
[-ujem] se, drznuti [-nem] (se),
usloboditi/usloboivati [-ujem] se
mereszt [~ett, -esszn, ~eni] szemt ~i
vkire, vmire buljiti oi na koga, na
to; (nagy) szemeket razrogaiti
oi
mret12 ige [~ett, mressen] dati meriti
mret /" [~e, ~et, ~ek] 1. razmer(a),
format; (cip, keszty) veliina,
broj; (ruhadarab) mera; msz
dimenzija, mera; 2. (tv:) nagy
~eket lt zahvatiti/zahvatati v uzeti
[uzrne]/uzimati velike razmere
mret :kis ~ mali, malih dimenzija,
malih razmera; orszgos ~ beruhzs
investicija zemaljskih razmera
merev [~et; ~en; ~ebb] (tv is) krut,
ukruen, ukoen, drven; fiz ~ test
kruto tel; ~ magatartst tanst mrleg [~e, ~et, ~ek] 1. vaga, kantar;
usiiti se, ukrutiti se
merevedlik [~ett, ~jk/~jen] (u)kru-
titi se, (u)koiti se
merevgrcs [~e, ~t, ~k] ritk (te-
tanusz) tetanus
merevt [~ett, ~sen, ~eni] (u)krutiti,
(u)koiti
mrfld [~Je ~et> ~ek] rnilja
mrfldk [-kve, -kvet, -kvek]
1. rg miljokaz; 2. tv% (vminek a
trtnetben) vana etapa u raz-
vitku
mrgeldik [~tt, ~jk/~jn] jediti
se, ljutiti se, besneti [-nim]
mrges [~et; ~en; ~ebb] 1. (mr-
gez) otrovan [-vna]; ~ gomba
otrovna gljiva/peurka; 2. ~ kgy
guja; 3. (dhs) ljut, ljutit, gnevan
[-vna], jezan [-zna], jedovit
mrgest [~ett, ~sen. ~em] jediti,
draiti, ljutiti
mrgez [~ett, ~zen] trovati [tru- mer [~en] ist; ~ hazugsg presna
jem] la; ~ vletlen puki sluaj
mrgezett (o)trovan mr [~je, ~t] (rgi mrtkegysg)
mrgez otrovan [-vna]; orv toksiki; merov
~ anyag otrov; orv toksin; ~ hats merben sasvim, skroz
otrovno dejstvo mreszkz [~e, ~t, ~k] sprava za
mrhetetlen [~l] neizmeran [-rna], ne- merenje, merilo
izmerljiv merkanl [-nala, -nalat, -nalak] velika
mrhet [~en] izmerljiv kaika (za vaenje orbe), kutlaa
meridin [~ja, ~t, ~ok] csill, fldr merleges [~en] mat I. mn okomit,
(dlkr) meridijan vertikalan [-Ina], u(s)pravan [-vna];
mert [~ett, ~sen, ~eni] 1. crpsti [- ~ irnyban u okomitom smeru; ~en
pem], crpati; vizet ~ crpati v vmire okomito, pod pravim uglom,
zahvatiti/zahvatati vodu; 2. (tv:) u(s)pravno, vertikalno; II. fn [~e,
adatokat ~ egy knyvbl crpsti po- t, ~ek] u(s)pravna linija, u(s)prav-
datke iz neke knjige; btorsgot ~ na, okomica
crpsti hrabrost mrmszer [~e, ~t, ~ek] sprava za
mertedny [~e, ~t, ~ek] crpalo merenje
merthl [~ja, ~t. ~k] mrea s mrn [~Ja ~t ~ok] olovnica,
drkom (za hvatanje riba) visak [-ska]
mertkanl [-nala, -nalat, -nalak] mrszalag [~ja, ~ot, ~ok] traka/
crpaljka vrpca za merenje
mrkzs [~e, ~t, ~ek] sp utakmica, mrvessz [~je, ~t, ~k] coltok,
okraj; bartsgos ~ prijateljska palano merilo, tapi za merenje
utakmica merre kuda? na koju stranu? u kojem
mrkzsvezet [je, ~t, ~k] sp pravcu?
sudija h, sudac [suca] merrl otkuda? s koje strane?
mrkz|lk [~tt, ~zk/~zn] vkivel mrskel [~t, ~jen] 1. umeriti/
meriti se, deliti megdan, takmiiti umeravati, ublaiti/ublaavati s
se sa nekim ublaivati [-ujem]; stiati/stiavati;
(rat) smanjiti/smanjivati [-nju-
(ktkar) terazije tb; tizedes ~ jem] (cenu); 2. ~ magt stiati se,
decimalna vaga; 2. kzg, ker bilan- umiriti se, umeriti se
(s)a, zakljuni raun, bilanca; vi ~ mrskelt [~en] umeren; ~ gv ume-
godinji bilans; fizetsi ~ platni reni pojas
bilans, bilans plaanja; ~et kszt mrsklet [~e, ~et] umerenost, uzdr-
sastaviti/sastavljati bilans, bilansi- ljivost
rati mersz [~e, ~et]: nincs ~e nema
mrlegel [~t, ~jen] 1. meriti, vagati petlje
[vagam s vaem]; 2. tv razmisliti/ mert jer, zato to, zbog toga to, budui
razmiljati, rasuditi/rasuivati [-u- da; ~ klnben jer inae
jem], staviti na vagu, razmotriti/ mrtan [~a ~t] geometrija; brzol
razmatrati; ~i a szavakat odmeriti/ ~ nacrtna geometrija
odmeravati reci mrtani geometri(j)ski; ~ kzp geo-
mrlegkpes: ker ~ knyvel knjigo- metrijska sredina; ~ rajz geome-
voa bilansista trijsko crtanje; ~ sor geometrijski
mrlegserpeny [~je, ~t, ~k] tas red; ~ test geometrijsko telo
[tb -sovi], plitica, zdelica (na tera- mrtk [~e, ~et, ~ek] 1. mera, merilo;
zijama) ~ szerint kszlt ruha odelo izraeno
mrnk [~e, ~t, ~k] inenjer po meri; ~et vesz vkirl uzeti
mrnki inenjerski [uzmem]/uzimati meru; 2. tv
mrtkad 646 mszrosbrd mszrszk 647 metszet
 en fell preko mere; ~en felli
suvinji; ~et tart drati [-zim]
meru, biti umeren; ~et tart az
evsben umeriti se u jelu; nem
ismer ~et ne znati za meru; 3. tv
<fok> igen nagy ~ben u vrlo velikoj
meri; a legnanyobb ~ben u najveoj
meri, u najveem stepenu; teljes
~ben u punoj meri; 4. (szl:) betelt
a ~ navrena je mera
mrtkad merodavan [-vna]; ~ krk-
ben u merodavnim krugovima; ~
vlemny merodavno miljenje
mrtkegysg [~e, ~et, ~ek] jedinica
za meru
mrtkhitelests [~e, ~t] badarenje
mrtkhitelest: ~ hivatal badar-
nica
mrtkletes [~et; ~en; ~ebb] 1. ume-
ren, trezan [-zna]; 2. vmiben uz-
drljiv
mrtkrendszer [~e, ~t, ~ek] sistem
mera
mrtktart umeren, uzdrljiv, su-
drljiv
mrtktelen [~l] neumeren, pre-
komeran [-rna]
merl [~t, ~jn] 1. tonuti [-nem]; 2.
(tv:) lomba ~ utonuti [-nem] u
san, zaspati [-pim]; gondolatokba ~
udubiti se u misli
merlsi: haj ~ mlysg dubina gaenja
mrvad merodavan [-vna]
mese [~je, rit, rik] 1. pria, bajka;
(llatmese) basna; 2. (koholmny)
izmiljotina
mesebeli iz bajki, aroban [-bna],
izmiljen
mesebeszd brbljanje, trabunjanje,
izmiljotina
mesl [~t, ~jen] 1. priati, pripo-
vedati; 2. (tv:) ne ~j! ne priaj!
nemoj svirati! ~a ezt msnak v
regapdnak! sviraj ti to drugome 1
vei ti to maku o rep!
mesemond [~J a . ~t, ~k] pripoveda
mess [~et; ~en; ~ebb] basnoslovan [-
vna], bajoslovan [-vna]; ~ jve-
delem basnoslovan prihod
messknyv [~e, ~et, ~ek] knjiga
bajki/pria
mesevilg [~a, ~ot] carstvo bajki/
pria
mester [~e, ~t, ~ek] majstor
mestergerenda [~ja, ~t, rik] p (po-
prena) greda
mesteri majstorski, savren
mesterien na majstorski nain, savre-
no, vesto
mesterkeds [~e, ~t, ~ek] majstorija,
dovijanje, mahinacija, makinacija,
spletkarenje, intriga, intrigiranje;
~nek vge szakad dolijati, doi [do-
em] na kraj s lukavstvom, ne
uspeti vie s lukavstvom
mesterkedjik [~ett, ~jk/~jen]
smiljati, potajno spremati v pri-
premati, udesiti/udeavati, splet-
kariti, manipulisati [-iem], mani-
pulirati, manevrisati [-iem]
mesterkletlen [~ul] neusiljen, neiz-
vetaen, nenameten
mesterklt [~en] usiljen, izvetaen,
neprirodan [-dna]; ~ udvariassg
usiljena utivost
mesterlevl [-vele, -velet, -velek]
majstorsko pismo
mesterlvsz [~e, ~t, ~ek] kat snaj-
per, izvrstan strelac [-lca]
mesterm [~ve, ~vet, ~vek] majstor-
ski rad, remek-delo
mestersg [~e, ~et, ~ek] 1. zanat;
<gyessg> vetina, majstorija; planina
nem nagy ~ nije ba naroita vetina/
majstorija; 2. (foglalkozs) zani-
manje; ~e szerint szab on je kroja
po zanatu; ~et tanul biti na nauku
mestersges [~et, ~en] vestaki; nv
~ beporzs vetako opraivanje; ~
es vetaka kia; orv ~ lgzs ves-
tako disanje; ll ~ megtermkenyts
vetako osemenjivanje; ~ t ve-
tako/akumulaciono jezero
msz [mesze, meszet] kre, vapno;
oltott ~ gaen kre, gaeno vapno
msz- vapnen, krean [-na]
mszrol [~t, ~j n ] kasapiti, klati
[koljem]
mszros [~a, ~t, ~ok] mesar, kasa-
pin [tb -pi]
mszrosbrd [~Ja ~ot, ~ok] mesar- messzire daleko, nadaleko; ~ ment el
ska sekira, satara
mszrszk [~e, ~et, ~ek] mesarnica,
mesnica, kasapnica
mszgets [~e, ~t] peenje krea/
vapna, krearstvo
mszget'/ [~je, ~t, ~k] 1. (egyn)
krear, vapnar; 2. (kemence) kre-
ana, vapnenica
meszel [~t, ~jen] kreiti
meszel/ [~J e > ~t, ~k] 1. (eszkz)
perajica; 2. tv, trf (magas nvs
ember) dugonja, dugajlija
meszes I. mn [~et; ~en; ~ebb] krean
[-na], umrljan kreom/vapnom,
vapnen; ~ talaj krenjasto zemljite;
~ tojs jaje konzervirano krenom
vodom; ~ vz krena/tvrda voda;
II. fn [~e, ~t, ~ek] krear
meszeseds [~e, ~t, ~ek] orv skleroza,
ovapnjenje ila
meszesgdr [-gdre, -gdrt, -gd-
rk] kreana, jama za gaenje krea/
vapna
meszez [~ett, ~zen] mgazd (talajt)
pokreiti, posuti [-spem]/posipati [-
am s -pijem], (na)ubriti v (na-)
gnojiti kreom
mszhabarcs [~a, ~ot] p malter,
buka, kreni malter
mszk [-kve, -kvet] krenjak,
kreni kamen, vapnenac [-nca]
mszkhegysg [~e, ~et] krenjaka
mszlerakds [~a, ~t, ~ok] orv
skreavanje, sklerotine/krene na-
slage
mszolts [~t] gaenje krea/vapna
mszpt [~J a > ~t] sv kalcit
messze (tv is) daleko, nadaleko; kat
~ hord (gy) dalekometan [-tna];
~ vagyunk mg attl daleko smo jo
od toga
messzebb dalje
messzelt I. mn orv dalekovid; II. fn
[~ja, ~t, ~k] (ltcs) dogled, dale-
kozor, durbin, teleskop
messzemen dalekosean [na]
messzesg [~e, ~et] daljina, udalje-
nost, daleina; a ~ben u daljini
messzi (tvoli) dalek
on je daleko zabrazdio
messzirl iz daljine, izdaleka
msztartalm krean [-na], krenjav,
kreovit, vapnen, vapnovit
msztej [~e, ~et] kreno/vapneno
mleko
metafizika [~ja, rit] metafizika
metn [~ja ~t] metan
metl [r-t, ~j en ] sec(k)ati
metlhagynfa [~ja, rit] drobnjak
metlt fn [~je, ~et, ~ e k] (tszta)
rezanci tb
mtely [~e, ~t, ~ ek] 1. ll metilj; 2.
(kr) zaraza
meteor [~ja, ~t, ~ok] csill meteor
meteorolgia [~ja, ~t] meteorologija
meteorolgiai meteoroloki; ~ jelents
meteoroloki izvetaj
meteorolgus [~a, ~t, ~ok] meteoro-
log
mter [~e, ~t, ~ek] metar [-tra]
mterru [~Ja > ~t, ~k] ker metarska
roba
mteres metarski, od metara; hsz ~
hi most od dvadeset metara
mtermzsa [~ja, rit, rik] metarska
centa, kvintal
mterrendszer [~e, ~t] metarski/met-
riki sistem
mterrd [~Ja -rudat, -rudak] trgo-
vaki metar [-tra]
metilalkohol [~Ja. ~t] metil-alkohol,
metilni alkohol, drveni pirit/alko-
hol, metilen, drvena esta
metrikus metriki
metro [~J a ~*> ~ok] metro
metsz [~ett, metsszen/messen, ~eni]
1. ei [seem], rezati [reem]
(drvo); 2. (fba) dupsti [dubem];
3. mat ei [seem]; egy pontban
~ik egymst seku se u jednoj taki
metszs [~e, ~t, ~ek] seenje, rezanje,
rezba, rez
metszspont [~ja> ~ot, ~ok] mat
secite, taka presecanja, prese-
cite
metszsvonal [~a, ~at, ~ak] mat
presena linija, seica, sekanta,
presenica
metszet [~e, ~et, ~ek] 1. mat prsek;
2. mv, nyomd rezbarija, gravira,
rezba; 3. ir (verssorban) cezra
metszett 648 mezsgye ml 649 minap
metszett rezan; ~ veg rezano staklo
metsz 1. <vg> za seenje, za
rezanje; ~ szerszm alat/orue za
seenje v rezanje; 2. (mat:) egymst
~ vonalak presene linije; 3. tv
<les> otar [-tra]; ~ fjdalom
o t a r bo l ; ~ hi de g o t r a z i m a ;
tv (mar, csp) zajedljiv, ujedljiv;
(gnyos) ironian [-na]; ~ gny
zajedljiv podsmeh
metszfog [~a, ~at, ~ak] sekuti
metszks [~e, ~t, ~ek] (szlmet-
szshez) no za (pod)rezanje
mettl otkud(a)? otdak(a)?
Mexik [~t] fbldr Meksiko
mexiki I. mn meksiki, meksikanski;
II. fn [~t, ~ak] Meksikanac [-nca];
(n) Meksikanka
mez [~e, ~t, ~ek] 1. rg odelo; 2.
tv plat; ~be ltztet uiniti neto
pod plastom; 3. sp majica, dres
mz [~e, ~et, ~ek] med; csurgatott ~
ceen med, ravak [-vka]; lpes ~
med u sau, uliv, ulivak [-vka]
mzdes sladak [-atka] kao med
mezei poljski; ~ munka poljski rad
mezeiegr [-egere, -egeret, -egerek]
poljski mi
mezeinyl [-nyula, -nyulat, -nyulak]
poljski zec
mzel: ~ virg medonosno cvee
mzes [~et; ~en; ~ebb] meden, med-
ijan
mzeshetek [~et] medeni meseci
mzeskalcs [~a, ~ot, ~ok] medenjak,
medeni/licitarski kola
m z e ska l c sos f n [~ a , ~ t, ~ ok]
licitar
mzesmzos [~at; ~an; ~abb] sladak
[-tka] kao med, sladunjav, meden
mzespogcsa [^ija, At, Ak] medene
pogaice
mzga [A\a, ^.t, Ak] smola
mzharmat [~ja, ~ot] (nvnybeteg-
sg) mgazd medljika
meztelen Id meztelen
meztlb bosonog; ~ jr ii [idem]/
hodati bos
mzz meden, medenog/medena
(u)kusa
mez [~je/mezeje, ~t, ~k] 1. polje:
2. (tv.) a harc mezeje poprite;
polje borbe, bojite; 3. (fiz:) mg-
neses ~ magnetsko polje
mezgazda [,ija, ,it, Ak] poljopri-
vrednik, ratar, ekonom;
mezgazdasg [~a, ~ot] poljoprivreda,
ratarstvo, agrikultura; a ~ szoci-
alista tszervezse socijalistiki pre-
obraaj sela/poljoprivreda
mezgazdasgi poljoprivredan [-dna],
agrarni, agrikulturan [-ma]; ~ aka-
dmia poljoprivredna akademija; ~
birtok poljoprivredno dobro/imanje;
Mezgazdasgi s Erdszeti Dolgozk
Szakszervezete Sindikat poljo-
privrednih i umarskih radnika; ~
gplloms mainsko-traktorska sta-
nica; ~ killts poljoprivredna
izloba; ~ munks poljoprivredni
radnik; ~ termelszvetkezet seljaka
radna/proizvoaka zadruga
mezgazdasgtan [~a, ~t] nauka o
poljoprivredi, agronomija
mezgazdsz [~a, ~t, ~ok] agronom
mezny [~e, ~t, ~k] sp polje, staza,
pojrkalite
meznyflny [~e, ~t] terenska nad-
mo
meznyjtk [~a, ~ot] sp terenska
igra
meznyjtkos [~a, ~t, ~ok] sp teren-
ski igra
mezr [~e, ~t, ~k] poljar, poljak,
uvar polja
mezvros [~a, ~t, ~ok] trgovite,
palanka, varoica
mezvd: mgazd ~ erdsv poljo-
zatitni umski pojas
mzsr [~e, ~t] medovina, erbet
meztelen [~l] go [gola], nag, goliav;
anyaszlt ~ go golcat, go kao od
majke roen; ll ~ csiga goliav pu;
~ lb golonog; ~re vetkzik
razgolititi/razgoliavati se; ~re vetkz-
tet razgolititi/razgoliavati
meztelensg [~e, ~et] nagost, nagota,
goliavost, golota, golotinja
mezsgye [A\e, *it, *ck] mea; meja
tj; elszntott ~ zahvata, zahva-
tina; At von razmeiti/razmeivati [-
ujem]
ml 1 1. [minket] (szemlyes nvms) mihaszna I. mn neradan [-dna], nita-
mi; 2. (mink) na; a ~ hzunk van [-vna], nevaljao [-ljala], ne-
naa kua koristan [-sna]; ~ ember neradni
mP [~je, ~t, ~k] (krd nvrriy ovek; ~ frter dembel, len/lenj
to? ta? ~ az? ta je? ta je to? ovek, lenina, lentina; II. fn [~ja,
~ baj? ta fali? ~ bajod? to ti je? At, Ak] (szemly) nazloboz, za-
~ minden van itti ega sve tu ima? ludnik, nebriga
~ trtnt? ta se desilo? ~ jsg? mihelyt im, netom; ~ megltta rgtn
ta je novo(ga)? ~be? a) (hely) megismerte im ga je video odmah ga je
u ta? b) (mennyibe) ta? to? ~be poznao mlkpp(en) kako? Mikls [~t]
kerl ez a knyv ? ta kota ova Nikola mikor kad(a); ~ hogy kako
knjiga? ~be kerlt? poto je? ~ben? kad(a) mikzben za vreme dok, dok
u emu? ~bl? od ega? ~bl van ? mikroba [~ja, At, Ak.] mikrob(a)
od ega je? ~bl l? od ega ivi? mikrobarzds: ~ lemez mikrobrazdna
~re? na to, emu? ~rej (v szolgl) ploa, mikroploa mikrofilm [~je,
ez? emu je to? emu to slui? ~et, ~ek] mikrofilm mikrofon [~ja,
~re vljem ezt? kako da to sebi ~t, ~ok] mikrofon mikrolemez [~e,
objasnim? ~r<5/ o emu; ~rl be- ~t, ~ek] mikroploa mikroszkp [~ja.
szl o emu govori? ~t ta, to; ~t ~ot> ~ok] mikroskop mikroszkopikus
tegynk? ta da radimo? ~tol? od mikroskopski; ~ llny mikroskopsko
ega? ~tl flsz? ega se boji? ~tl bie Miksa [-it] Maksim(ilijan),
fgg? od ega zavisi? Makso mllicla [~ja, At, Ak] milicija
mialatt dok, za vreme dok milicista [^.ja, At, Ak] milicionar,
miatt 1. zbog birt e; 2. ~am (~ad, milicioner mili [~Je ~t> ~k]
~a stb) zbog mene (tebe, njega/nje); sredina, okolina,
~a lekstem az eladsrl zbog nje drutvo
sam zakasnio/zadocnio na preda- militarizl [~t, ~Jon] militarizovati
vanje [-zujem], militarizirati, povojni-
micsoda [A\a, At, Ak] 1. (mi) to? iti/povojniivati [-ujem]
ta? 2. (milyen?) kakav [-kva]; ~ militarizls [~a, ~t] (polgri lakos-
krds? kakvo pitanje? ~ flelmetes sg) militarizacija, povojnienje
ltvny! da groznog prizora! millennium [~a, ~ot] milenij(um),
midn kad(a), dok hiljadugodinjica
mieink nai millird [~ja, ~ot, ~ok] milijarda
mielbb to pre, to skorije, bre-- millimter [~e, ~t, ~ek] milimetar
bolje [-tra]
mielbbi to skoriji, skoranji; ~ milli [~ja> ~t, ~k] milin, milijun
viszontltsra! do skorog vienja 1 milliomodrsz [~e, ~t] milion(i)ti/
mieltt pre nego to milijunti deo [dela, tb -lovi]
mienk na milliomos [~a, ~t, ~ok] milionar;
mirt zato? zarad/zaradi ega? milijuna
emu? ~ nem jttl? to nisi doao? milyen [~t, ~ek] kakav [-kva], kako;
mifle [At, Ak] kakav [-kva] ~ szerencse! retke li sree! kolike li
mifelnk 1. (velnk szembe) prema sree! ~ j! kako je dobro!
nama; 2. (a mi vidknkn) kod mimika [~ja, ~t] mimika, izraa-
nas vanje pokretima lica mimza [~ja,
mig dok, dokle; ~ a vilg ll dok je At, Ak] nv stidljivka minap
sveta i veka onomad, nedavno, neki dan
migrn [~je, ~t, ~ek] orv migrena
Mihly [~t] Mihajlo
mihamar to pre
minapi 650 mindinkbb mindjrt 651 minsl
minapi nedavni, onomadanji, prvanji
minaret [~je, ~et, ~ek] minare [-eta],
minaret
mind 1. sav [sva]; (valamennyien)
svi; ~ ott voltak svi su bili tamo; ~
egy szlig svi do jednog, svi listom; 2.
(egyre) ~ nagyobb lesz postaje sve
vei; 3. mind . .., mind . . . i. .. i.. ;
kako . .. tako ...; ~ az egyik, ~ a
msik i jedan i drugi; kako jedan
tako i drugi
mindaddig sve dotle; ~ amg sve dok
mindamellett pri svem tom, ipak, uza
sve to, pokraj/svrh svega
mindannyian svi
mindannyiszor uvek, svaki put
mindaz [~t, ~ok] sve to v ono; ~ok
svi oni
mindazonltal (pa) ipak, uza sve to,
pored svega toga
mindeddig sve dosad(a), sve dovde
mindegy svejedno; nekem ~ svejedno
mi je
mindegyik svaki
minden [~e, ~t] 1. sve, svata, svato;
~e van imati svega i svaega; (6)
~re hasznlhat on je za svata/
svato; ~re kpes biti sposoban (v
kadar) na sve; ~re kiterjed sve-
obuhvatni; ~t tfog sveobuhvatni,
~/ egybevve uture; ~t megtettem;
amit lehetett ispalio sam sve svece; szl
~nek vgei sve je propalo ! kzm ~
j, ha a vge j! konac delo krasni; 2.
svaki; ~ ldott nap svaki bogovetni
dan; ~ alkalommal svaki put; ~
bizonnyal svakako; ~ egyes svaki
pojedini; ~ ember svaki ovek; ~
jt kvnunk nektek elimo vam svako
dobro; ~ lehet sve to je mogue; ~
tekintetben u svakom pogledu; ~ tle
telhett megtesz dati/davati [dajem]
sve od sebe
mindenron po svaku cenu, poto-poto,
stao-pao
mindenekeltt pre svega, prvo i prvo
mlndenekfltt iznad svega, nada-
sve
mindenes fn [~e, ~t, ~ek] rg momak
[-mka]/sluga/devojka za sve (kune
poslove)
mindenesetre u svakom sluaju, bezu-
slovno, bezuvetno, svakako
mindenestl uture, sa svim to ima
mindenfajta svakovrstan [-sna]
mindenfel na sve strane
mindenfle \_~t] svakojaki, svake
vrste, svakakav [-kva]; ~ hr jrja
pronose se svakojake vesti; ~nek
elmond vkit nazvati [-zovem J/nazi-
vati koga svakojakim; r&vel fog-
lalkozik (ezermesterkedik) svatariti
mindenflekppen svakako
mindenfell sva svih strana
mindenhat svemoan [-na], sve-
mogui
mindenhol svuda
mindenhonnan odasvuda, sa svih stra-
na
mindenhova svukuda, svakamo
mindenkpp(en) na svaki nain, svaka-
ko
mindenki svaki [-koga], svatko [-ako-
ga], svako [-oga]; ~, aki svaki (t)ko
mindenkor svagda, u svako doba
mindenkori svagdanji
mindennap svaki dan
mindennapi svakidanji, svagdanji,
svagdanji, svakodnevni; ~ kenyr
svakidanji v nasuni hleb/kruh; a ~
let svakidanjica, svagdanjica
mindennapos svakodnevni
mindennem svakovrstan [-sna]
mlndensg [~e, ~et] vasiona, vaselje-
na, svemir
mind(en)szentek: vall ~ napja Svisveti
mindentud I. mn sveznali, sveznajui;
II. fn [~ja, ~t, ~k] biz (trf,gny is)
sveznalica, svatar
ministrl [~t, ~jon] vall ministrirati
mindennnen odasvud odasvuda
mindentt svuda, svagde
mindenv svakud(a) svukud(a)
mindez [~t, ~ek] 1. sav taj (sva ta,
sve to) 2. (jelzknt) ~ek a hrek
sve ove/te vesti
mindhallig sve do smrti
mindhiba sve uzalud
mindig uvek, svagda, vazda; mg ~
jo uvek; mint ~ kao uvek, kao
obino; ~ egy s ugyanaz sve jedno
te isto
mindinkbb sve vie; sve vema
mindjrt odmah miniszterhelyettes [~e, ~t, ~ek] po-
monik ministra
mindkt oba, obe, oba; ~ kzzel obe- miniszteri
ministarski; ~ hatrozat
ruke ministarska odluka; ~ rendelet mi-
mindketten 1. <hm s nnem egyt-
nistarska naredba
tesen), oboje [-jega], obadvoje; 2. minisztrium [~a, ~ot, ~ok] ministar-
(kt hmnem egyttesen) obo-
stvo; (JSZSZK-ban) (savezni, re-
jica, obadvojica, obadva publiki, pokrajinski) sekretarijat;
mindkett Id mindketten
Id titkrsg is; egszsggyi ~ mi-
mindnyjan svi, svi skupa nistarstvo zdravlja; honvdelmi ~
mindnyj |unk svi mi; ~atok, svi vi;
ministarstvo vojske; (JSZSZK-ban)
~uk svi oni/one; ~uknak kv - Dravni sekretarijat za narodnu
nok .. . svima vama elim . . .
odbranu; klkereskedelmi ~ mi-
mindrkk doveka, na/za veke veko- nistarstvo spoljne trgovine
va, zauvek
minisztertancs [~a, ~ot] ministarski
mindrkre doveka, na/za veke vekova, savet, ministarsko vee; a elnke
zanavek, zauvek; ~ elmegy otii [-
predsednik ministarskog saveta
idem] u nepovrat minsg [~e, ~et, ~ek] 1. kakvoa,
mindssze ukupno, svega
kvalitet; gyenge ~ slab kvalitet, slaba
minduntalan neprestano, svakoga tre- kakvoa; rossz ~ lo kvalitet; 2.
nutka, jednako
(tv, hiv.) milyen ~ben? u
mindvgig dokraja kakvom svojstvu?
mlnek 1. (mirt) emu? zato? 2. ~ minsgellenrzs [~e, ~t] kontrola
nz v tart engem? za to v za koga kvaliteta, nadzor/pregled kakvoe
me drite? 3. ~ kvetkeztben usled minsgi 1. kvalitativan [-vna]; vegy
ega ~ elemzs kvalitativna analiza; ~>
minl im; ~ elbb bre-bolje; ~ elbb, ellenrzs kontrola kvaliteta; 2. ker
annl jobb to pre, to bolje; im (kivl >kvalitetan [-tna], kakvoni,
pre, tim bolje; ~ gyorsabban to dobrog kvaliteta, dobre kakvoe;
hitnije; ~ tbbet to/im vie ~ ru kvalitetna roba; 3. fii ~ vl-
mlniatra [*cja, -it, ^k] minijatu- tozsok kvalitativne promene
ra minsgjavts [~t] poboljanje kva-
miniatrfestszet [~e, ~et] minijatur- liteta/kakvoe
no slikarstvo minsg: elsrend ~ prvoklasan [-
minimlis [~at; ~an; ~abb] minima- sna], prvorazredan [-dna]; j ~
lan [-Ina], najmanji, najnii dobrog kvaliteta, kvalitetan [-tna];
minimum [~a, ~ot, ~ok] minimum, j ~ bor vino dobre marke
minst [~ett, ~sen, ~eni] kvalifiko-
najmanje
vati [-kujem], kvalificirati, odrediti/
odreivati [-ujem] kakvou v vred
miniszter [~e, ~t, ~ek] ministar [-
tra]; (JSZSZK-ban) (savezni, re- nost, oceniti/ocenjivati [-njujem].
publiki, pokrajinski) sekratar; Id minsts [~e, ~t, ~ek] odreivanje
titkr is; honvdelmi ~ ministar kakvoe/vredno sti,kvalif ikacija, kva-
lifikovanje, kvalificiranje
vojske; (JSZSZK-ban) dravni se-
kretar za narodnu odbranu; meg- minstett kvalifikovan, kvalificiran
hatalmazott ~ opunomoeni ministar; minsthetetlen [~til] (eljrs, maga-
a ~ els helyettese prvi pomonik tarts) ispod svake kritike; (pl-
ministra, zamenik ministra dtlan) neuven; ~ gorombasg ne-
miniszterelnk [~e, ~t, ~k] mi- uvena grubost
nistar-predsednik, predsednik vlade minsl [~t, ~jon] pokazati [-kae]
se kao
miniszterelnksg [~e, ~et] predsed-
nitvo vlade
mint 652 mocskos mocsok 653 mkusprm
mint 1. kao; ~ azeltt kao pre; ~
ahogy kao to; ~ rendesen kao
obino; olyan ~ . . . takav je kao.. ;
2. (kzpfok mellett) nego, no; ez
nagyobb ~ az enym ovo je vee no
(v nego) moje
minta [~ja, ~t, ~k] obrazac [-sca],
uzorak [-rka], ugled, formula; ~
rtk nlkl uzorak bez vrednosti mirtusz [~a, ~t, ~ok] nv mirta;
mintadarab [~ja, ~ot, ~ok] ugledni
komad
mintafrj [~e, ~et, ~ek] biz uzor-mu,
primeran suprug
mintagazdasg [~a, ~ot, ~ok] uzorno
gazdinstvo/dobro/gospodarstvo
mintakp [~e, ~et, ~ek] uzor, primer,
ugled; 6 'a becsletessg ~eon je uzor
potenja; ~l (szolgl, vesz)za ug-
leg
mintaplda [~ja, ~t, ,ik] uzorni za-
datak
mintapldny [~a, ~t, ~ok] ogledni
primerak, uzorak za ugled; (gp)
prototip (maine)
mints [~at; ~an; ~abb] tex (anyag)
sa mustrom, sa arama, ukraen
mintaszer [~en] uzorit, uzoran [-rna];
(plds) primeran [-rna]
mintavsr [~ja, ~t, ~ok] sajam
uzorka
mintavtel [~e, ~t, ~ek] (minsgvizs-
glaton) uzimanje uzorka
mintz [~ott, ~zon] davati [dajem]
oblik, oblikovati [-kujem] po nekom
uzor(k)u, modelirati, modelisati [-i-
em]
mintzat [~a, ~ot, ~ok] mustra, ara,
desen
mintegy oko, priblino; otprilike; ~
szz stotinak [-nka], stotinjak [-njka]
mintha kao da; ~ a sajt hzban lenne
kao da je u svojoj kui; gy tesz,
~ . . . ini kao da . . .
minthogy budui da, poto
mintsem nego; jobb meghalni, ~ rab-
sgban lni bolje v rade grob nego
rob
mnusz [~a, ~t, ~ok] minus, manje;
~ tz fok van minus deset stepeni/
stupnjeva, deset stepeni ispod nule/
nitice
mita otkada, otkako; ~ csak otkada
samo
mirigy [~e, ~et, ~ek] orv lezda
mirigy- orv lezdan [-dna], lezdav
mirigydaganat [~a, ~ot, ~ok] izrastaj
lezde
mirigyvladk [~a, ~ot] izluevina
lezda
mra tj
mirtuszkoszor [~ja, ~t, ~k] vena-
ni venac [-nca]
mise [~je, ~t, Ak] vall misa, liturgija,
boja sluba; jfli ~ polunonica
miseknyv [~e, ~et, ~ek] vall misal
misz i lk [~ett, ~zen] vall sluiti misu
miszerint (hogy) da; (lltlag) na-
vodno
misszi [~ja> ~t, ~k] misija, poziv,
zadatak [-tka]
misszionrius [~a, ~t, ~ok] vall mi-
sionar
misztikus [~at; ~an; ~abb] mistian
[-na]
mitesszer [~e, ~t, ~ek] miteser
mitv': ~ legyek? ta da radim?
mitolgia [~ja, ~t, *ik] mitologija
mtosz [~a, ~t, ~ok] mit [tb -tovi]
miutn 1. (zatim) kada; 2. (mint-
hogy) pota
mivel I. (krd nvm} im(e)? s(a) modor [~a, ~t] ponaanje, vladanje,
im(e)? II. ksz (mert) jer, budui da,
poto
mivolta vminek sutina, bitnost
moccan [~t, ~jon] mrdnuti [-nem],
maknuti [-nem] se
mocsr [mocsara, mocsarat, mocsarak]
movara, barutina
mocsaras [~at; ~an; ~abb] movaran
[-rna], barovit; ~ vidk movarni
kraj, rit [-ovi]
mocsrgz [~a, ~t, ~ok] metan, ug-
ljovodini/movarni/barski gas v
plin
mocsri movarni; nv ~ glyahr
kaljunica
mocsrlz [~a, ~at] orv barska groz-
nica
mcslng [~ja, ~ot, ~ok] tetiva, ila
mocskos [~at; ~an; ~abb] (tv is)
prljav, mrljav, kaljav, brljav
mocsok [mocska, mocskot, mocskok]
(tv is) mrlja, ljaga, prljavtina,
gad
md [~ja, ~ot, ~ok] 1. nain; (miisz:)
gyrtsi ~ tehnoloki proces; (pol:)
marxista ~on marksistiki; 2. a maga
~ j n n a s v o j n a i n ; 3. v m i n e k
a ~jra slino/podobno neemu; kis-
gyerek ~jra viselkedik ponaati se
kao dete; 4. (lehetsg:) nincs ~j-
ban nije mu mogue, nije u mo-
gunosti; ~jt ejti nai [naem]/
nalaziti puta i naina; 5. nyel nain;
felszlt ~ zapovedni nain, im-
perativ
modeli [~je, ~t, ~ek] 1. mv model;
~t l v ll biti model (slikaru v
kiparu), pozirati nekom; 2. (minta)
kalup, uzorak [-rka]
modellez [~ett, ~zen] modelirati,
modelisati [-iem], oblikovati [-ku-
jem], izraivati [-ujem] po uzorku
modern [~til; ~ebb] moderan [-rna],
savremen, suvremen
modernizl [~t, ~jon] modernizovati
[-zujem], modernizirati
mdfelett preterano, previe
mdhatroz [~ja> ~t, ~k] nyelv na-
inska oznaka
mdjval: (csak) ~ umereno
manir, manira, ton
modoros [~at; ~an; ~abb] preteran,
izvetaen, usiljen, afektiran
modortalan [~ul] neuglaen; (udva-
riatlan) neutiv, neuljudan [-dna];
(illetlen) nepristojan [-jna]; (neve-
lentlen) nevaspitan, prostaki; (fa-
ragatlan) neotesan
modortalansg [~a, ~ot, ~ok] ne-
uglaenost; (udvariatlansg) neuti-
vost, neuljudnost
mdos [~at; ~an; ~abb] imuan [-na]
mdost [~ott, ~son, ~ani] menjati,
preinaiti/pfeinaivati [-ujem] s
preinaavati, modifikovati [-kujem],
modificirati
mdosts [~a, ~t, ~ok] izmena, pro-
mena, preinaenje, modifikacija; ~ok
s kiegsztsek (trvny, rendelet)
izmene i dopune
mdosthat izmenjiv, izmenljiv
mdosul [~t, ~jon] menjati se, izme-
niti se
mdozat [~a, ~ot, ~ok] nain, oblik;
(rszletek) pojedinosti tb; (feltte-
lek) uslovi tb
mdszer [~e, ~t, ~ek] metod(a); be-
vlt ~ isproban(a) metod(a)
mdszeres [~et; ~en; ~ebb] metodian
[-na]
mdszertan [~a, ~t, ~ok] metodika;
a tudomnyos kutats ~a metodolo-
gija
mogorva [,-it; ^.n; >ibb] mrgodan [-
dna], natmuren, namrgoen; An
nz namrgoditi se
mogyor [~ja, ~t, ~k] lenik, lenjak;
amerikai ~ kikiriki
mogyorcserje [<ije rit, -ck] leska
[rsz e -ski s -sci], letak
mogyorfa [^ja, At~\ (mint faanyag)
leskovina
mogyors I. mn leskovit, lenikast;
I I . f n [~ a , ~ t , ~ o k ] ( c s e r j s )
nasad lesaka
moha [~ja, ^,t, -ik] mahovina rival
bentt obrastao [-sla] mahovinom
mohcsi: trt ~ vsz mohaka pogibija
mohamedn I. mn muhamedanski,
muslimanski; II. fn [~ja, ~t, ~ok]
muhamedanac [-nca], muhamedovac
[-vca], musliman; (n) muhame-
danka, muslimanka
moh [~n] udan [-dna], pohlepan [-
pna], lakom, prodrljiv, gramziv,
gramljiv; ~ pillantst vet vkire
uagriti oima na koga; ~n vgyik
vmire gramziti za neim
mohos [~at; ~an; ~abb] mahovinast
mohsg [~a, ~ot] udnja, pouda,
pohlepnost, lakomost, prodrljivost
mka {~ja, ~t, rik] ala, lakrdija
mokny (legny) vrst/odreit ali malo
surov
mks [~at; ~an; ~abb] aljiv; ~
ember aljivina
mkz ik [~ott, ~zk/~zon] zbijati v
terati alu
mkus [~a, ~t, ~ok] veverica
mkusprm [~je, ~et, ~ek] veveriije
krzno
molekula morcos
654
mondatrsz [~e, ~t, ~ek] nyelv deo
reenice
mondatszerkezet [~e, ~et, ~ek] nyelv
reenini sklop
mondattan [~a, ~t] nyelv sintaksa, na-
uka o reenici
mondattani nyelv sintaksiki, sintak-
tiki
mondka [~ja, At, ~k] mali govor;
folytasd csak a Adat nastavi samo
svoju priu v sa priom v sa pria- ml [~j' a > ~t, ~k] molo, luki nasip
njem
mondvacsinlt izmiljen, tobonji
mongol I. mn [~ul] mongolski; II. fn
[~t, ~ok] (ember) Mongol; <n>
Mongolk
Monglia [At] fldr Mongolija
monogram [~ja, ~ot, ~ok] monogram
monolg [~J a > ~ot, ~ok] monolog
monopolhelyzet [~e, ~et] monopolis-
tiki poloaj; ~e van zauzimati v
imati monopolistiki poloaj
monoplium [~a, ~ot, ~ok] monopol;
llami ~ dravni monopol; keres-
kedelmi ~ samoprodaja
monostor [~a, ~t, ~ok] vall (pra-
voszlv) manastir, monastir; (ka-
tolikus) samostan, klotar [-tra]
monoton monoton, jednolik
montzs [~a, ~t, ~ok] film montaa
Montenegr [~t] fldr Crna Gora
montenegri I. mn crnogorski; II. fn
[~t, ~ak] (frfi) Crnogorac [-rca];
(n) Crnogorka [tb birt -ki]
monumentlis [~at; ~'an; ~abb] mo-
numentalan [-Ina], velianstven
Mr [~t] Mavro
mr I. fn [~t, ~ok] Mavar [-vra],
Maur; (n) Mavarka, Maurka; II.
mn mavarski, maurski
moraj [~a, ~t, ~ok] agor, um [tb
-movi], huka; (emberek) mrmlja-
nje, gunanje
morajl|ik [~ott, ~ani] umeti [-mi],
umiti, hukati [hue]; (tmeg)
mrmljati, gunati
morlis [~at; ~an; ~abb] moralan [-
Ina]
morc(os) [~at; ~an; ~abb] neprijazan
[-zna], mrzovoljast, nabruen; ~ k-
pet vg napuiti se
molekula [Aja, -ct, -ok] molekul, mo-
lekula
molekulris molekularni
molekulasly [~a, ~t] molekularna
teina
molesztl [~t, ~jn ] molestirati,
uznemirivati [-rujem],
uznemiravati. dosaivati [-
ujem], smetati
molett [~et; ~en; ~ebb] moletni,
punaak [-ka]
moli I. mn molski; ~ skla molska
skala/lestvica; II. fn [~Ja. ~*>
~ok] mol
molnr [~J a > ~t, ~ok] mlinar
molnrfecske [^je, ^t, *k]
belogrla lasta
moly [~a, ~t, ~ok] moljac [-
ljca], moljak [-ljka], grizlica,
grizica
molyette ld molyrgta
molyirt fn [~ja. ~t] <szer>
sredstvo za tamanjenje
moljaca
molyos [~at; ~an; ~abb] moljav
molyrgta sagrinjao [-ala],
umoljan, moljav, izjeden od
moljaca
molyzsk [~Ja> ~t, ~ok] vreica
protiv moljaca
momentn biz (pillanatnyilag)
mo-menta(l)no
monarchia [,6 ja, ^-t, Ak]
monarhija; abszolt ~ apsolutna
monarhija; alkotmnyos ~ morvaorszgi moravski morzebc
ustavna monarhija
mond [~ott, ~jon, ~ani] 1. rei
[reem s reknem] govoriti,
kazati [-kaem]; beszdet ~
drati govor; igazat ~ govoriti
istinu; tletet <%< izrei
presudu; azt ~jk, hogy ...
govori se da ...; 2. akarom
~ani hou rei; ~juk, hogy ...
recimo da .. ., pretpostavimo
da . ..; hogy gy ~jam ja bih
rekao; no ne ~ja! ta ne
govorite ! n ~om neked! ja ti
kaem I
monda [<^ja, *it, Ak] skaska,
pria, predanje
mondanival: [~Ja> ~t] 1. nincs
semmi ~ja nema ta da kae; 2.
egy knyv ~ja idejni sadraj
knjige
monds [~a, ~t, ~ok] izreka;
blcs ~ mudra izreka; elms ~
doskoica
mondat [~a, ~ot, ~ok] nyelv reenica
655 mor
mord ld morc(os)
mordly [~a, ~t, ~ok] vatreno oruje
(starog tipa, npr. pitolj) mordul
[~t, ~jon] obrecnuti [-nem] se mres:
~re tanit vkit naoiti koga redu morfium
[~a, ~ot] morfij(um) morfolgia
[Aja, At] morfologija morfondroz
[~ott, ~zon] biz predo-
miljati se, lupati glavu morgs
[~a, ~t, ~ok] (ember) gunanje,
mrmljanje; (kuty) rezanje (psa)
morg mrmljav, gunav; ~ ember
gunalo, grinta; ~ medve medonja,
realo
mormog [~ott, ~jon]gunati, mrmljati
mormol [~t, ~jon] mrmljati, gunati;
a foga kztt ~ procediti/proceivati
[-ujem] kroz zube
mormota [^.ja, ^.t, Ak] ll mrmot(a),
svizac [-sca]
morog [morgott, ~j n] " gunati;
mrmljati, brundati; ~va mond vmit
izmrmljati; 2. (kutya) reati [-i]
morva I. mn moravski; II. fn [~t, Ak]
(frfi) Moravac [-vca]; (n) Morav-
ka
Morvaorszg [~ot] fldr Moravska
[mint nnem mn ragozdik]
[~t] Morseova abeceda morzejel [~e,
~t, ~ek] Morseov znak morzsa [^,ja,
At, Ak] mrva, droptina morzsi [~t,
~jon] mrviti morzsalkos: ~ talaj
mrviasto tlo morzss mrviast,
droban [-bna] morzsol [~t, ~jon] 1.
(sztmorzsol) mrviti, drobiti; 2.
(kukorict) kruniti (kukuruz)
morzsolod|lk [~ott, ~jk/~j n ] mrviti
se
morzsold mrvljiv
mos [~ott, ~son] 1. prati [perem],
miti [mijem]; ~sa a fejt prati
[perem] glavu; miti [mijem] se
rg; 2. (vz a partot) zapljuskati/
zapljuskivati [-kuje] (obalu); a foly
~sa a partot reka dubi svoju obalu; 3.
szl ~om kezeimet perem ruke; kz
kezet ~ ruka ruku pere v mije; lass
vz partot ~ tiha voda breg roni
 mosoly m m
o
mosakods [~a, ~t, ~ok] umivanje
mosakod|ik [~ott, ~jk/~jon] umj.
vati se moss [~a, ~t, ~ok] pranje;
~ba ad
dati na pranje mosatlan [~ul] neopran
mosdat [~ott, -dasson] miti [mijem]
mosdatlan [~ul] 1. neumiven; 2. tv
prostaki, ruan [-na] mosdik [~ott,
~j n i ~ani] miti [mijem] se, umivati
se, prati [perem] se
mosd [~J a ~t, ~k] 1. umivaonik,
lavor, lavabo; 2. (helyisg) umi-
vaonica, toaleta mosdflke [^ije, ^-t,
~k] umivaonica,
kabinet za toaletu mosdhelyisg [~e,
~et, ~ek] umivaonica, mosdkeszty
[~je, ~t, ~k] rukavica
za pranje tela mosdszappan [~a,
~t, ~ok] sapun
za umivanje, toaletni sapun
mosdszivacs [~a, ~ot, ~ok] obina
spuva mosdtl [~a, ~at, ~ak]
umivaonik,
lavor
moslk [~Ja > ~t] pomije, spirine,
splaine tb; napoj (tena hrana za
stoku)
mosoda [~ja, ~t, .k] perionica, praonica
mosogat [~ott, -gasson] (o)prati [operem]
v ispirati [-ram s -rem] sudove mosogats
[~a, ~t, ~ok] pranje
sudova/posua mosogatlny [~a, ~t,
~ok] popiraa,
loncopera, sudopera mosogati [~t]
splaine, spirine, pomije tb mosogatn
[~je, ~t, ~k] sudopera,
sudopralja, popiraa mosogatrongy
[~a, ~ot, ~ok] ispi-raa, krpa za pranje
sudova/posuda, ispiraa; paaura,
paavra tj mosgp [~e, ~et, ~ek]
maina za
pranje (rublja) moskonyha [~ja, ~t,
Ak] praonica,
veernica
mosoly [~a, ~t, ~ok] osmeh, osmej,
osmejak [-jka], osmeak [-ka]
mosolygs [~a, ~t, ~ok] t mosoly
mosolygs [~at; ~an; ~abb] nasmejan,
smeljiv, osmeljiv mosolyog [-
lygott, ~jon] smeiti/
smekati se, osmevati se, osmeki-
vati [-kujem] se, osmehivati[-hujem]
se, nasmehivati [-hujem] se
mosmedve [~je, rCt, *ik] ll rakun
mosn [~je, ~t, ~k] pralja, peraica,
veerka mospor [~a, ~t, ~ok]
deterdent,
prah za pranje mosszappan [~a,
~t, ~ok] sapun za
rublje, sapun za pranje rublja
mosszer [~e, ~t, ~ek] deterdent
mosszda [~ja, ~t] soda za pranje
mostekn [~je, ~t, ~k] korito za
pranje
most(an) sad(a); ~ is i sad(a)
mostanban u dananje doba, u
dananje vreme, dandanas; <az
utbbi idben) onomad, nedavno
mostanig dosad(a) mostani sadanji
mostantl: ~ fogva od sad(a), odsad(a)
mostoha I. mn [~n] maehinski,
mauhinski, maijski; a termszet
rCn bnt vele priroda je s njim
maehinski/mauhinski postupala;
II. fn [~ja, ~t, *ik] maeha, ma-
uha, maija mostohaanya [-
anyja, ~t, ~k] t
mostoha II.
mostohaapa [-apja, ~t, *ck] ouh
mostohafid [-fia, ~t, -fik] pastorak
[-rka], dovoe [-eta, tb -ad]
mostohagyermek [~e, ~et, ~ek]
pastorak [-rka], pastore [-eta, tb
-ad] mostohalny [~a, ~t, ~ok]
pastorka,
dovotkinja moszat [~ja, ~ot,
ok] nv alga;
desvzi ~ok slatkovodne alge
Moszkva [*it] f'ldr Moskva moszkvai
I. mn moskovski; II. fn [~t,
~ak] <lakos> Moskovljanin [tb -ani];
<n> Moskovljanka [rsz e -ki]
motel [~ja, ~t> ~ok] motel motolla
[~ja, ~t, ^k] msz, tex moto-
vilo, motaica, navija motor
[~ja, ~t, ~ok] motor; bels
gs ~ motor sa unutranjim sago-
revanjem; (vili:) egyenram ~
motor jednosmerne struje; lgh-
tses ~ motor sa vazdunim hlae-
njem v hlaen vazduhom; lkhajtsos
~ motor na mlazni pogon, mlazni/
reaktivni motor
motorcsnak [~Ja> ~t, ~ok] motorni
amac [-mca]
motorhaj [~ja, ~t, ~k] motorni
brod
motorhz [~a, ~at, ~ak] msz kutija
motora
motorhiba [~ja, <t, rik] kvar motora
motorizl [~t, ~jon] kat motorizovati
[-zujem], motorizirati
motorkerkpr [~Ja> ~t> ~ok] moto-
cikl, motorni kota
motorkerkpros I. mn motociklistiki;
II. fn [~a, ~t, ~ok] motociklist,
motociklista h, motorist, motorista h
motorkocsi [~ja, ~*> ~ k ] motorna
kola tb
motoros I. mn motorn [-rna]; ~ eke
motorni plug; ~ haj motorna laa;
~ jrm motorno vozilo; ~ vontat-
haj motorni teglja/remorker; II.
fn [~a, ~t, ~ok] motorist, motorista
h; <n> motoristkinja
motorozik [~ott, ~zk/~zon] voziti
se motornim biciklom/kotaem, tera-
ti motorni bicikl
motorszerel [~je, ~t, ~k] automon-
ter, automehaniar, monter motora/
automobila
motorvezetses: sp ~ verseny takmi-
enje u vonji motora
motorvonat [~a, ~ot, ~ok] motorni
voz/vlak
motoszkl [~t, ~jon] 1. tapkati, pi-
pati, istraivati [-ujem], prevrtati [-
rem]; 2. (tv, biz:) vmi ~ a fejben
vrti v mota mu se neto po glavi
motoz [~ott, ~zon] pretraiti/pre-
traivati [-ujem]
motozs [~a, ~ t, ~ok] pretraga,
lini pretres/pregled
motyog [~ott, ~jon] mrmljati, gnje-
vetati [-tam s -eem], traskati
mozaik [~ja. ~ot, ~ok] mozaik
mozaikfests [~e, ~t] mv slikarstvo mozgkony [~at; ~an; ~abb] okre-
u mozaiku tan [-tna], nestalan [-Ina], nepo-
mozdt [~ott, ~son, ~ani] krenuti [- stojan [-jna], hitar [-tra], iv mozg
nem], maknuti [-nem]; (szl:) pokretan [-tna], putujui, nestalan [-
kisujjt sem ~otta ni prstom nije Ina], klimav, mobilan [-Ina]; tv ~
maknuo v mrdnuo brskla pokretna skala plata
mozdony [~a, ~t, ~ok] lokomotiva mozgcsiga [~ja, ~t, ek] fiz pomina
mozdonyvezet [~je, ~t, ~k] maino- kolotura, pomini kolotur
voa, strojovoa mozgkpsznhz [~ a , ~at, ~ak] hiv
mozdul [~t, ~jon] mrdnuti [-nem], bioskop, kino
m ak nu ti se, kr en ut i; ~ j m r! mozgknyvtr [~a, ~t, ~ak] po-
mii se bre! kretna/putujua/putna biblioteka
mozdulat [~a, ~ot, ~ok] pokret v knijnica
mozdulatlan [~ul] nepomian [-na], mozglpcs [~J e > ~t, ~k] pokretne
nepokretam [-tna] stepenice/stube tb, eskalator, uzvlak
mozdulatmvszet t mozgsmvszet mozgolds [~a, ~t, ~ok] kretanje,
mozgalmas [~at; ~an; ~abb] buran [- buenje mozgold|ik [~ott,
~jk/~jon]
rna], iv, pun ivota; ~ let buran
ivot kretati [-eem] se, buditi se, mrdati
mozgposta [~ja, ~t] pokretna pota,
mozgalmi: ~ frfi aktivist, aktivista
h; ~ n aktivistkinja, aktivistica; ~ potanski vagon
mozgst [~ott, ~son, ~ani] 1. kat
dalok masovne pesme; ~ munka
agitacioni rad mobilisati [-iem], mobilizirati; 2.
mozgalom [-Ima, -lmat, -rnak] pok- (tv is) pokrenuti [-nem]/pokretati [-
ret; ellenllsi ~ pokret otpora; eem], staviti/stavljati u pokret
forradalmi ~ revolucioni/revolucio- mozgsts [~a, ~t, ~ok] kat mobili-
narni pokret zacija
mozgs [~a, ~t, ~ok] 1. (tv is) mozi [~J a > ~t ~k] kino, bioskop
micanje, kretanje; ~ba hoz vmit mozldarab [~Ja> ~ot, ~ok] (igrani)
pokrenuti [-nemj/pokretati [-eem] film mozielads [~a, ~t, ~ok]
to, staviti/stavljati u pokret; 2. bioskopska
(fiz:) forg ~ obrtno kretanje; egyen- predstava, kino-predstava
letesen gyorsul ~ jednakoubrzano mozigpsz [~e, ~t, ~ek] kino-
kretanje; ~ a lejtn gibanje po mehaniar mozijegy [~e, ~et, ~ek]
kosini kino-ulaznica,
mozgselemek [~et] sp elementi po- bioskopska ulaznica moziltogat
kreta [~ja, ~t, ~jk] posetilac
mozgsi: fiz ~ energia kinetika ener- [-ioca] bioskopa/kina mozimsor
gija, energija kretanja/gibanja; ~ [~a, ~t, ~ok] bioskopski
szabadsg sloboda kretanja program, kino-program mozivszon
mozgsmvszet [~e, ~et] plastika, [-vsznat] filmsko platno,
ritmina igra/gimnastika, ritmika ekran
mozgat [~ott, -gasson] micati [mi- mozlim [~ot, ~ok] Id muzulmn
em], pomerati, drmati, pokretati [- mozog [mozgott, ~jon] micati [mi-
eem], gibati [-bam s -bljem] em] se, mrdati, kretati [kreem]
mozgathat pokretljiv, pokretan [-tna] se, gibati se; <fog> klimati; ~j!
mozgat I. mn pokretan [-tna], pokre- mii se! pouri se! mozzanat [~a,
taki; II. fn [~ja, ~t, ~k] pokreta; az ~ot, ~ok] momen(a)t [-nta], trenutak
gy ~ja pokreta stvari/dela [-tka], injenica, okolnost,
mozgater [~je, ~t, ~k] pokretna mozzanatos: nyelv ~ ige trenutni glagol
snaga
42 Magyar-szerbhorvt
mozsr
mozsr [mozsara, mozsarat, mozsa-
rak] 1. {hztartsi eszkz) avan,
havn; 2. kai (lveg) moar, muar,
prangija
mg 1. nvut za trgye; iza brt e;
a hz ~ ment on ode iza kue; a
tlgyfa ~ bjik sakrije se za dub; 2.
~j e (~ m, ~d st b) i z a nj e ga / nj e
(iza mene, iza tebe Ud.)
mgtt 1. nvut za eszk e; iza birt e; a
hz ~ za kuom; a htam ~ iza
mojin lea; 2. ~e (~em, ~ed stb)
iza njega/nje (iza mene, iza tebe Ud.)
mgttes: kat ~ terlet zalee
mgl iza birt e; a hz ~ jn on dolazi
iza kue
MSZMP (= Magyar Szocialista Mun-
ksprt) Maarska socijalistika
radnika partija, MSRP
MTA (= Magyar Tudomnyos Aka-
dmia) Maarska akademija nauka
MTI (= Magyar Tvirati Iroda)
Maarska telegrafska agencija
mukk: egy ~ot se! ni pisnuti! ni bek-
nuti 1
mukkan [~t, ~j n ] pisnuti [-nem],
beknuti [-nem]; meg se ~t nije ni
beknuo
mland prolazan [-zna]
mlandsg [~a, ~ot] prolaznost
mulaszt [~ott, -asszon, ~ani] 1. pro-
pustiti/proputati; (tvol van> biti
odsutan [-tna], odsustvovati [-vu-
jem]; (kimarad) izostati [-anem]/
izostajati [-jem]; 2.(kihagy) izosta-
viti/izostavljati
mulaszts [~a, ~t, ~ok] propust,
proputanje, izostavljanje; (kima-
rads) izostanak [-nka]; igazolatlan
~ neopravdani propust; igazolt ~
opravdan izostanak
mulat [~ott, -sson] zabavljati se,
veseliti se, provoditi se; ~ egyet
proveseliti se
mulat [~Ja> ~t, ~k], mulathely [~e,
~et, ~ek] noni lokal, bar
mulats: ~ ember veseljak
mulatoz ik [~ott, ~zk/~zon] lolati se,
baniti, bekrijati, lumpovati [-pu-
jem]
658 munka-
munka
slubu; ~ba vesz uzeti [uzmem]/
mulatsg [~a, ~ot, ~ok] zabava, uzimati u rad; Aban van a) (vmi)
provod, razonoda, veselje, terevenka biti u radu; b) (vki) biti zaposlen;
mulatsgos [~at; ~an; ~abb] zaba- rChoz fog/lt latiti se posla, prionuti [-
van [-vna] nem]/prianjati na posao; nem
mulattat [~ott, -asson] zabavljati, val erre a Ma ni je on za ovaj
uveseljavati posao; befejezi a &t doraditi/dorai-
nitlkony [~an] prolazan [-zna] vati [-ujem], dovriti posao; nehz
mlhatatlan [~ul] neophodan [-dna], ~t vgez diriniti, dirinditi, arga-
nudan [-na], neminovan [-vna], tovati [-tujem], kuluiti; ~val szerez
vean [-na], veit; ~ szksg vmit priraditi/priraivati [-ujem] munkahiny [~a, ~t] nezaposlenost,
preka potreba neto; (szl:) amilyen a ~, olyan a
mi31|ik [~t, ~jk/~jon] 1. (id) pro- fizets kakvo delo takva nagrada
laziti, tei [-tee]; ~nak az vek munka- radni, teatni
teku godine; ~ik az id tee vreme; munkaad [~Ja> ~t> ~'{] poslodavac [-
2. rajtad ~ik do tebe stoji; rajtam vca], slubodavac [-vca]
nem fog ~ni ja u uiniti svoje; 3. munkaasztal [~a, r~t, ~ok] (mhely-
idejt ~ta zastarelo je ben) tezga (u radionici)
mulo prolazan [-zna] munkabr [~e, ~t, ~ek] nadnica,
mlt I. mn 1. proli; a ~ vben prole plata, plaa
godine; ~ vi prologodinji; 2. munkabralap [~ja. ~ot] fond plate/
nyelv ~ id prolo vreme; II. fn plae, platni fond
[~ja, ~at, ~ak] prolost; a ~ban munkabeszntets [~e, ~t] obustava
u prolosti rada
mltval: id ~ s vremenom munkadarab [~ja, ~ot, ~ok] miisz
mltkor proli put, nedavno radni komad, komad u radu
mlva posle, nakon birt e; za trgye; munkadj [~a, ~at, ~ak] nagrada za
hrom ht ~ posle/nakon tri nedelje rad, plata (za rad)
v sedmice; hrom nap ~ naksutra; munkaegysg [~e, ~et, ~ek] jedinica
tz nap ~ hazajn vratiti se za deset proizvoda; mgazd trudodan (uee
dana seljakih radnih zadrugara u dohotku)
mulya 1. mn [~n] nespretan [-tna], munkardemrend [~Je . ~e ^] orden
nezgrapan [-pna], blesav, bedast; II. rada
fn [~ja, M, rCk] blesan, glupan, munkaer [-ereje, ~t, ~k] 1. radna
nespretnjak, mokljan snaga/sila; 2. -ereje teljben u naponu
mumpsz [~a, ~ot] orv upala doune/ svoje snage
priune lezde; podunice, zauke, munkaer-gazdlkods [~a, ~t] eko-
zaunjaci tb; mumps nomisanje radnom snagom
mundr [~Ja ~t, ~ok] kat, rg mundir, munkaer-szksglet [~e, ~et] potre-
mundura, vojniko odelo, uniforma ba za radnom snagom
munka [~ja, -t, ^k] rad, posao [-sla], munkaer-tartalk [~a, ~ot, ~ok]
delo, radnja, rabota; rutermel ~ priuva/rezerva radne snage
robno proizvodan rad; fizikai ~ munkaer-vndorls [~a, ~t, ~ok]
fiziki rad; kpestshez kttt ~ talasanje/migracija/fluktuacija radne
kvalifikovan rad; megszakts nlkli snage
~ neprekidni/non-stop rad; ni ~ munkartekezlet [~e, ~et, ~ek] radna
enski rad; szellemi ~ umni/intelek- konferencija
tualni rad; tudomnyos ~ nauni munkaeszkz [~e, ~t, ~k] radno
rad; ~ nlkli jvedelem bezradni orue, sredstvo za rad
dohodak [-tka]; Munka Trvny- munkafegyelem [-Ime, -lmet] radna
knyve Zakon o radnim odnosima; disciplina/stega
rCba ll stupiti na posao, stupiti u
42*
659 munkl
munkafelajnls [~a, ~t, ~ok] dobro-
voljna radna obaveza munkafelttelek
[~et] uslovi rada; biztonsgos ~
obezbeenje zatita na radu
munkafolyamat [~a, ~ot, ~ok] tok/
proces rada, radni proces
munkagp [~e, ~et, ~ek] maina
alatljika munkahely [~e, ~et,
~ek] radno
mesto, radionica, nametenje
besposlica
munkaid [-ideje, ~t] radno vreme; ~
cskkentse skraivanje radnog vre-
mena
munkaignyes koji zahteva mnogo
ivog rada; ~ termelfolyamatok
gpestse mehanizacija runih rad-
nih procesa
munkairnyt I. mn operativan [-vna];
II. fn [~ja ~t, ~k] (diszpcser)
dispeer
munkajog [~ot] radno pravo
munkakedv [~e, ~et] radljivost, radni
polet, volja za rad munkaknyszer
[~t] prisiljavanje na
rad munkakpes [~en] sposoban [-
bna] za
rad
munkakptelen nesposoban [-bna] za
rad; ~n vlik onesposobiti/one-
sposobljavati se v postati [-anem]/
postajati [-jem] nesposoban za
rad
munkakerl I. mn neradan [-dna],
len; II. fn [~je, ~t, ~k] neradnik
munkaknyv [~e, ~et, ~ek] radna
knjiga/knjiica munkakpeny [~e,
~t, ~ek] radni
mantil
munkakr [~e, ~t, ~k] delokrug
munkakzssg [~e, ~et, ~ek] radna
zajednica munkakzssgi: ~
tancs (JSZSZK-
ban) savet radne zajednice
munkakzvett: ~ hivatal zavod za
zapoljavanje radnika, ured za posre-
dovanje rada; rg berza rada
munkl [~t, ~jon] np (fldet) obra-
ivati [-ujem]
munklat 660 munkaszolglat munkaszolglatos 661 mutatvnyszm
munklat [~a, ~ot, ~ok] rad; a ~ok
folynak radovi su u toku
munklkodik [~ott, ~jk/~jon]
delati, delovati f-lujem], rabotati
munkltat fn [~ja, ~t, ~k] poslo-
davac [-vca], slubodavac [-vca]
munkamegoszts [~a, ~t] podela
rada
munkamenet [~e, ~et, ~ek] tok rada
munkamdszer [~e, ~t, ~ek]metod(a)/
nain rada
munkamdszer-tads predaja radnih
metoda
munkanap [~J a > ~t> ~ok] radni/
teatni dan, teatnik, teatak [-tka];
nyolcrs ~ osmoasovni dnevni rad
munkanlkli fn [~je, ~t, ~ek] neza-
poslen radnik, radnik bez posla;
rszleges ~ delimino nezaposlen
radnik; teljes ~ potpuno nezaposlen
radnik
munkanlklisg [~e, ~et] nezaposle-
nost, besposlica, besposlenost; id-
szaki ~ sezonska nezaposlenost
munkanlkli-segly potpora u sluaju
nezaposlenosti
munkanorma [~ja, ~t, ~k] radna
norma
munkapad [~Ja> ~t> ~ok] msz tezga
munkaruha [~ja, ~t, ~k] radno
odelo, radna haljina
munks I. fn [~a, ~t, ~ok] radnik,
rabotnik; talnyban dolgoz ~
uturiar; betantott ~ polukvali-
fikovan/douen radnik; gyri ~
fabriki/tvorniki radnik; magas
szakkpzettsg. ~ visokokvalifikova-
ni/visokokvalificirani radnik; nehz
testi ~ teak telesni/fiziki radnik;
szakkpzett <- kvalifikovani/kvalifici-
rani/osposobljeni radnik; II. mn rad-
ni, radniki
munks- radni, radniki
munksbiztosts [~a, ~t] radniko osi-
guranje
munksbrigd [~Ja> ~ot, ~ok] radna/
radnika brigada
munkscsapat [~a, ~ot, ~ok] rad-
nika druina
munksellts [~a, ~t] radniko
snabdevanje
munksellenes protivradniki
munksfelvtel [~e, ~t] primanje/
prijem radne snage
munkskder [~e/~ja, ~t, ~ek/~ok]
radniki kadar [-dra]
munkslaks [~a, ~t, ~ok] radniki
stan
munksltszm [~a, ~ot] brojno sta-
nje radnika
munkslevelez fn [~je, ~t, ~k]
radniki dopisnik
munksmozgalom [-Ima, -Imat] rad-
niki pokret
munksnegyed [~e, ~et, ~ek] rad-
nika etvrt, radniki rejon/rajon/
kvart
munksn [~J e . ~t, ~k] radnica
munksosztly [~a, ~t] radnika
klasa
munks-nigazgats radniko samo-
upravljanje
munks'r [~e, ~t, ~k]
radnik--milicist(a)/-milicionar/-
milicioner, pripadnik radnike
milicije
munksrsg [~e, ~et] radnika mili-
cija
munks-paraszt: ~ szvetsg radniko--
seljaki savez, savez radnika i
seljaka
munksprt [~ja, ~ot, ~ok] radnika
stranka/partija; (angol) laburistika
stranka; az angol ~ tagja laburist
munksprti radnike stranke/partije;
<angol> laburistiki
munkssg [~a, ~ot] 1. (munks-
osztly) radnitvo; 2. (tevkeny-
sg) rad, delatnost
munksszll [~ja> ~t, ~k] radniki
konak, radniko konaite, radnika
nastamba
munksszrmazs radnikog porekla
munkstancs [~a, ~ot, ~ok] rad-
niki savet
munkastlus [~a, ~t] stil/nain/me-
tod(a) rada
munkstmeg [~e, ~et, ~ek] rad-
nika masa
munkaszerzds [~e, ~t, ~ek] ugovor
o radu
munkaszolglat [~a, ~ot] kat, trt
prinudna radna sluba (za anti-
faiste za vreme II. svetskog rata),
munkai" tb
munkaszolglatos fn [~a, ~t, ~ok]
kat, trt antifaista na prinudnom
iBdu v u munkaima"
munkasznet [~e, ~et, ~ek] radni
odmor; vasrnapi ~ nedeljni odmor
munkaszneti: ~ nap neradni dan,
dan odmora
munkatbor [~a, ~t, ~ok] radni logor
munkatrs [~a, ~at, ~ak] saradnik,
suradnik; tudomnyos ~ nauni
saradnik
munkateljestmny [~e, ~t, ~ek]
radni uinak [-nka], radni uin
munkatermelkenysg [~e, ~et] pro-
izvodnost/produktivnost rada
munkaterlet [~e, ~et, ~ek] podruje/
polje rada
munkaterv [~e, ~et, ~ek] plan rada
munkatbblet [~e, ~et] viak rada
munkatem [~e, ~et] tempo radnja
munkavllals [~a, ~t] prihvatanje
posla
munkavllal fn [~Ja> ~*> ~k] {sze-
mly) posloprimac [-mca], slubo-
primac [-mca]
munkavdelem [-Ime, -lmet] zatita
rada v na radu
munkavdelmi: ~ bizottsg komisija
za zatitu na radu; ~ elrsok pro-
pisi za zatitu na radu; Munkav-
delmi Tudomnyos Kutatintzet
Nauni institut za prouavanje
pitanja zatite na radu
munkaverseny [~e, ~t, ~ek] radno
takmienje, takmienje u radu v
na radu
munkavezet fn [~je> ~t> ~k] (sze-
mly) poslovoa, rukvodilac ra-
dova
munkaviszony [~a, ~t] radni od-
nos; ~ban eltlttt id radni sta
Murakz [~t] fldr Meumurje
murakzi: ~ l meumurski konj
murci [~ja, ~t] ira u prvoj stadiji
vrenja
inurok [~ja, murkot] tj <srgarpa>
obina uta mrkva
murva [^ija, ~t] (zzottk) skalje
tb n
musktli [~Ja ~t, ~k] nv mukatla,
pelargonija
muskotly [~a, ~t, ~ok] <szl s
bor) mukat(el), mirisavka, tam-
janika
muslica [~ja, ~t, ~k] muica
must [~ja> ~ot, ~ok] ira, mot(a),
most
mustr [~J a > ~t] slaica, goruica,
senf, mutarda
mustrgz [~a, ~t]/ia/iperit, slainik,
gas/plin od goruice
mustrmag [~Ja> ~ot, ~ok] slaino
zrno, zrno (od) goruice
muszj biz morati, mora biti
muszlin [~J a > ~t] * ex muslin
mutl [~t, ~jon] mutirati, menjati
glas
mutls mutiranje, menjanje glasa
mutat [~ott, -asson] pokazati [-aem]/
pokazivati [-zujem], ukazati/ukazi-
vati, ispoljiti/ispoljavati; -asd csak!
ded pokai! a jelek arra ~nak sve
ukazuje v upuuje na to, prema
svemu izgleda; ez j zlsre ~ to
ukazuje na dobar ukus, to dokazuje
dobar ukus; ezjl ~ to dobro izgleda;
ez sokat ~ to mnogo pokazuje
mutatkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] po-
kaziti [-aem]/pokazivati [-zujem]
se; ~ni sem mer ott on ne srne onde ni
prismrdeti [-di]
mutat 1. mn: nyelv ~ nvms pokazna
zamenica; II. fn [~'}a, ~t, ~k] 1.
pokaziva; 2. <rn) kazaljka [rsz e
-ljci] (na satu/asovniku); 3. (knyv-
ben) imenik, registar [-tra], kazalo,
indeks
mutatlap [~J a ~ot, ~ok] (rn)
ploa, brojanik (na satu)
mutats [~at; ~an; ~abb] ugledan [-
dna], lep, naoit
mutatszm [~a, ~ot, ~ok] indeksni/
pokazni broj, pokaziva
mutatujj [~a, ~at, ~ak] kaiprst
mutatvny [~a, ~t, ~ok] 1. (minta- '
darab) uzorak [-rka], ogled; 2.
produkcija, atrakcija, predstava
mutatvnyszm [~a, ~ot, ~ok] pri-
merak [-rka] za ugled, obrazac [-
sca], ogledni primerak
mutogat 662 mjgplya mkedvel 663 mt
'
mutogat [~ott, -sson] pokazivati [-
zujem]
mzeum [~a, ~ot, ~ok] muzej
mzeumltogat fn [~t, ~k] razgleda/
posetilac [-ioca] muzeja
muzulmn I. fn [~t, ~ok] musliman;
<n> muslimanka [rsz e -ki]; II. mn
muslimanski
mzsa [~ja, ~t, *k] muza
muzsika [~ja, ~t, ~k] muzika, glaz-
ba
muzsikl [~t, ~jon] svirati
muzsikasz [~t] muzika, svirka
muzsikus [~a, ~t, ~ok] muziar,
muzikant, svira, glazbenik
m [~ve, ~vet, ~vek] 1. delo; egy
pillanat ~ve volt zbilo se za tren
oka; ez az ~ve to je njegovo delo;
2. irodalmi ~ knjievno delo; vkinek
sszes ~vei celokupna dela nekoga;
3. miisz ~vek (iparmvek) kombi
nat, fabrika, tvornica; elektromos
~vek elektrina centrala, elektrana
m- vetaki, umetni
malkots [~a, ~t, ~ok] umetniko
delo manyag [~ja, ~ot, ~ok]
plastina
masa/materija, vetaki materijal,
vetaka materija/graa, vetako
gradivo manyaggyrts [~a, ~t]
proizvodnja
plastinih/vetakih masa
masztalos [~a, ~t, ~ok] stolar-
-vetak/-umetnik mbart [~ot,
~ok] prijatelj umet-
nosti mbfrlat [~a, ~ot, ~ok]
ocena/
kritika umetnikog dela mbrl
[~ja> ~t> ~k] ocenjiva/
recenzent/kritiar umetnikog dela
mbolyg [~ja, ~t, ~k] vetaki
satelit mbr [~e, ~t, ~k]
vetaka/umetna
koa mcsarnok [~a, ~ot, ~ok]
galerija
likovne umetnosti, umetniki pavi-
ljon megyetem [~e, ~et, ~ek]
tehniki
univerzitet (u Maarskoj: tehniki
fakulteti) megyetemi: ~ hallgat
student tehnike
v tehnikog univerziteta (u Maar-
skoj)
mlvezet [~et] umetniko uivanje,
uivanje u umetnosti/vetini
memlk [~e, ~et, ~ek] umetniki
spomenik
memlkbizottsg [~a, ~ot, ~ok]
<MNK-ban> konzervatorska komi-
sija
mptsz [~e, ~t, ~ek] arhitekt
umetnik
mrt I. fn [~je, ~t, ~k] poznavalac
[-aoca] umetnosti; II. mn strunja-
ki, znalaki; ~ kznsg znalaka
publika
miiezzin [~je, ~t, ~ek] (mohamedn
pap) mujezin
mfaj [~a, ~t, ~ok] ir knjievna
vrsta
mfog [~a, ~at, ~ak] vetaki/umetni
zub
mfogs [~a, ~t, ~ok] vetina,
majstorija
mfonal [~a, ~t, ~ak] sintetino/
vetako vlakno
mfordts [~a, ~t, ~ok] umetniki
prevod
mfordt [~ja, ~^ ~k] prevodilac--
umetnik
mgond [~ot] umetnika briljivost
mgumi [~ja, ~t] sintetina guma,
vetaki kauuk
mgyanta [~ja, ^t] sintetina smola,
vetaka kolofonija
mgyjtemny [~e, ~t, ~ek] zbirka
umetnina
mgyjt' [~je, ~t, ~k] skuplja/
sabira umetnina
mhely [~e, ~t, ~ek] radionica; (m-
terem) atelje; gpkocsijavt ~
radionica za opravku kola
mhelyblzottsg [~a, ~ot, ~ok] sin-
dikalni odbor u odeljenju preduzea/
poduzea (u Maarskoj)
mhiba [*it, *ik] technika (po)-
greka
mhold [~ja. ~at, ~ak] umetni/
vetaki satelit zemlje
mjg [-jeget] vetaki/umetni led
mjgplya [^.ja, At, ^k] vetako/
umetno klizalite
mkedvel I. mn diletanski, amaterski;
~ elads diletanska/amaterska
predstava; ~ npi egyttes ama-
terski folklorni ansambl; ~ szin-
jtszcsoport amaterska/diletanska
pozorina grupa; II. fn [~Ja> ~t,
~k] ljubitelj umetnosti, amater,
diletant
mkereskeds [~e, ~t, ~ek] trgovina
umetninama
mkifejezs [~e, ~t, ~ek] techniki
naziv
mkincs [~e, ~et, ~ek] umetniko
blago
mkorcsolyzs [~a, ~t] umetniko
klizanje/klienje
mkorcsolyz fn [~ja, ~t, ~k] kliza
umetnik; <no> klizaica
mk [-kve, -kvet, -kvek] p
vetaki/liveni kamen
mkds [~e, ~t] 1. rad, pogon, funk-
cija; ~be hoz staviti/stavljati u
pokret v pogon; ~be jn proraditi;
~ben van biti u pogonu/radu/pokre-
tu; 2. (tevkenysg) delatnost,
delovanje, akcija; ~be lp stupiti
u akciju
mkdk [~tt, ~jkHn] raditi, inenjerske trupe, inenjerija; ~
delati, funkcionisati [-iem], funk-
cionirati, poslovati [-lujem]; a lift
nem ~ik lift ne radi v ne funkcio-
nira; ~ni kezd proraditi
mkdtet [~ett, -tessen] drati [-im]
u pogonu, dati da radi
mkritlkus [~a, ~t, ~ok] umetniki
kritiar
mlb [~a, ~at, ~ak] vetaka/
umetna noga, proteza
mlesikls [~a, ~t] sp slalom, spust
mmrvny [~a, ~t] vetaki mermer tehniki/struni izraz v termin, kova-
mmellklet [~e, ~et, ~ek] umetniki
prilog
Mnchen [~t]fldr Minhen
mnyelv [~e, ~ek, ~et] 1. (szakmai)
struni jezik, tehnika terminolo-
gija; 2. (mestersges) vetaki/
umetni jezik
mprtol fn [~ja, ~t, ~k] mecena,
pokrovitelj umetnosti
mremek [~e, ~et, ~ek] remek-delo, mt [~Je ~t. ~k] orv hirurka/kirur-
umetniko delo
mrepls [~e, ~t] via/majstorska/
akrobatska pilotaa
mrepl [~Je ~t, ~k] pilot-akro-
bat(a) h
mtirost [~ot] vetako/umetno vlakno,
sintetine niti tb
mselyem [-selyme, -selymet, -sely-
mek] vetaka/umetna svila
msor [~a, ~t, ~ok] raspored, prog-
ram, repertoar; ~on van biti na
programu/repertoaru; ~ra tz stavi-
ti/stavljati na program; rd, tv ~t
sugroz emitovati [-tujem], emi-
tirati
msorfzet [~e, ~et, ~ek] program
msorismertets [~e, ~t] najava/
najavljivanje programa
msorkzl fn [~je, ~t,~k](szemly)
konferansije
msoros: ~ est vee s programom
msorszm [~a, ~ot, ~ok] programska
taka, taka po rasporedu
mszak [~ja, ~ot, ~ok] smena (rada),
radna smena; ihta tj; jjeli ~
nona smena; nappali ~ dnevna
smena
mszaki tehniki; kat ~ csapatok
egyetem tehniki univerzitet, teh-
niko sveuilite (u Maarskoj:
tehniki fakulteti); ~ rtelmisg teh-
nika inteligencija; ~ lers tehniki
izvetaj/opis; ~ rajz tehniki crte;
~ rajzol tehniki crta; ~ terv
tehniki projekat [-kta]/plan
mszer [~e, ~t, ~ek] sprava, orue,
instrumen(a)t [-nta]
mszersz [~e, ~t, ~ek] mehaniar
msz [-szava, ~t, -szavak] nyelv
nica
mtrgy [~a, ~at, ~ak] (p, msz is)
umetniki predmet
mterem [-rme, -rmet, -rmek] atelje [-
jea], studio
mtermi: ~ vilgts atelijersko osvet-
ljenje
mtt [~je, ~et, ~ek] operacija
mtti orv hirurki, kirurki, operacioni
ka operaciona dvorana
mtasztal mvirg mvgtag [~ja, ~ot, ~ok] orv proteza
mvek ld m 3.
mvel [~t, ~Jen] ! <tesz, dolgozik)
664 Mveldsgyi: ~ Minisztrium Mi- raditi; mit ~sz? ta radi? 2. (fl-
nistarstvo kulture det) obraditi/obraivati [-
mveldik [~tt, ~jk/~jn] obrazo- ujem[; 3. (nevel) negovati,
vati [-zujem] se, prosveivati [-u- obrazovati [-zujem],
jem] se prosvetiti/prosveivati [-ujem]
mvelt [~et; ~en; ~ebb] obrazovan, mvels [~e, ~t] 1. < fld) obrai-
prosveen, izobraen; ~ ember pro- vanje, obrada: 2. bny klszni ~
svetljen um dnevni kop; 3. (nevels)
myeltet: nyelv ~ ige uinski/kauza- negovanje, obrazovanje,
tivni/faktitivni glagol prosveenje, prosvei-vanje,
mveltsg [~e, ~et] obrazovanje, prosveta
obrazovanost, prosveenost mvelet [~e, ~et, ~ek] (mat is) rad-
mveltsgi kulturan [-rna], intelek- nja; szmtani ~ aritmetika opera-
tualan [-Ina]; ~ fok stepen obrazo- cija; ~et elvgez izvriti radnju
vanosti/prosveenosti mveletlen [~l; ~ebb] 1. <fld>
mvsz [~e, ~t, ~ek] umetnik; kivl neobraen, neobraivan; 2. (tanu-
~ odlian umetnik; <n> odlina latlan) neobrazovan
umetnica mvelds [~e, ~t] kultura, prosveta
mvszet [~e, ~et, ~ek] umetnost, mveldsi: ~ kzpont kulturni centar
vetina mveldspolitika [.6 ja, At]
mvszeti umetniki; ~ alkots umet- kulturna/ prosvetna politika
niko delo; ~ eszmk ideje umet- mveldstrtnet [~e, ~et]
nosti; ~ irnyzat umetniki pravac; kulturna (h)istorija, provest
Mvszeti Szakszervezetek Szvetsge kulture
Savez sindikata umetnika
mvszettrtnet [~e, ~et] (h)istorija/
povest umetnosti
mvszi [~en/~leg] umetniki; ~
eladsmd nain umetnikog pri-
kazivanje; ~ munka umetniki
rad/posao [-sla], umetniko delo;
sp ~ torna umetnika gimnasti ka
mvszn [~J e > ~t, ~k] umetnica
mvsznvendk [~e, ~et, ~ek] uenik
umetnike kole
mvezet fn [~J e ~t, ~k] (szemly)
poslovoa, nadzornik
mvirg [~a, ~ot, ~ok] vetako
cvee, umetno cvee

mtasztal [~a, ~t, ~ok] operatorski/

operacioni stol
mtrtnet [~e, ~et] (h)istorija/povest
umetnosti
mtsn' [~je, ~t, ~k] orv sestra
instrumentarka
mtrgya [/ija, -it, -ik] vetako/
mineralno ubrivo v gnojivo
mtrgyagyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/
tvornica vetakog gnojiva
mugrs [~a, ~t, ~ok] sp umetniki
skok
mtt [~ja, -utat, -utak] drum (asfalti-
rana) cesta, autoput, autocesta;
elsrend ~ cesta prvog reda