SR Nemaka 3,5 DM, Francuska 10 FF, SAD 2 US g, vajcarska 3 Sfr, Austrija 25 Asch, vedska 10 Skr

NINA

BODE CRNOG ZMAJA

mumm---"ar,
 DEREK FINEGAN

BODE CRNOG ZMAJA

 Derek Finegan
BODE CRNOG ZMAJA

Izdava:
DECJE NOVINE, G. Milanovac

Za izdavaa:
Miroslav Petrovi,
generalni direktor

Glavni i odgovorni urednik:

Mirjana terijevski

Urednik:
Borivoje Loi

Lektor:
Mirjana Jakovljevi

Korektor:
Nada Maksimovi
Derek Finegan
BODE CRNOG ZMAJA
M oje odavno nije bilo ova
ko m im o, sa povrinom to po
dsea na rastopljeno olovo. Ni
ovako mrano, jer sa oblanog
neba nije dopirao nijedan zra-
ak svetlosti da odsjajem poli a
e granicu izmeu povrine vo
de i vazduha.
Ipak, vazdunih strujanja je
bilo na veim visinama, jer se
okrnjeni mesec na trenutak pro
moli kroz oblake, bojei sreb
rom glatku povrinu vode i dovima lovaca na robove, bri
pokazujui gde se ona obavija
oko potpuno crnog kopna.
Indijanci sa ostrva ne izlaze
iz svojih koliba kada su noi
ovako mrane i tihe. Iako se
ini da su demoni i utvare o
kojima apuu stari vrai prote
rani bunim mainama belih
ljudi, nagonski strah ^okuplja
ih u manje ili vee grupice oko
pepela maloas ugaene vatre.
ak ni najmanja deca ne plau,
buljei iroko rairenim oica
ma u tamu oko sebe i uzalud
traei malo topline na od stra
ha najeenoj koi majke.
U njnhovim ilam tee krv
izmeana udima sudbine i vo
ljom istorijskih kretanja o ko
jima oni ionako ne znaju ni
ta. Aravak Indijanci, strosede-
oci Haitija, Crnci iz Gvineje i
ji su preci dovde stigli u bro
tanski, francuski, panski gu
sari, poneki zalutali Kinez i sta
novnik ostrva na Tihom okea-
nu, svi oni mogu se pohvaMti
da su uestovali u stvaranju te
udne meavine rasa koja sa
da naseljava Haiti i okolno os-
trvlje.
I jezik kojim govore je me-
avina kreolskog francuskog,
afrikih jezika, engleskog i pa
 4 B ORILAKE V E S T IN E 88
nskog, meavina rei koje su
vekovima nicale kao lie oko
stabala sa vrstim jezgrom o-
nih najstarijih izraza za glad,
e, bol. . .
I strah.
Da, strah, jer to oseanje je
takoe jedno od najprimitivni
jih i nema ljudskog jezika koji
ne poznaje bar desetak razlici
tih rei za strah i njegove mno
gobrojne podvarijante.
Toliko rei za strah postoja
lo je i na ostrvu koje su njego
vi stanovnici samo tako i zva
li Ostrvo. Isto onako kako
su kopno Haiti ja zvali jednosta
vno Zemlja, pokazujui deci,
kad je vreme vedro, gotovo de
vet hiljada stopa visoki Pik de
la Sel, jedino to se odavde
moglo videti od susednog veli
kog ostrva sa kojim nikada ni
su ni imali mnogo veza.
Stanovnici Ostrva, njih oko
tri stotine, razbacanih uglavnom
du severne obale, duge est
milja, znaju da su njihovi pre
ci ovamo doveslali jedne noi
beei od dugih noeva belih
ljudi u udnim odelima. Bolji
poznavaoci istorije ovih pre-
dela lociraju taj egzodus na
poetak prolog veka,' kada je
Napoleon poslao generala Lek-
lerka da u krvi ugui pobunu
Tusena L Uvertira, ali ostrv-
ljanima taj podatak ne bi zna
io nita, ak i kada bi znali
za njega.
Oni su sasvim zadovoljni to
ih od tog vremena uglavnom
ostavljaju na miru, ak i ne sa
njajui da je njihovo siroma-
tov glavni razlog to su ostali
poteeni uticaja sa kopna. Si
romatvo i dungla u unutra
njosti Ostrva u kojoj svi, ko
liko god ih ima. mogu" nestati
za tili as ako ih neki novi st
rah natera na to.
Civilizacija, istina, prodire i
do Ostrva, ali su njeni koraci
kratki i spori. elini noevi i
harpuni, lake i praktine ribar
ske mree od plastinih mate
rijala, jo uvek su retkost. Spo
ljni motorii za amce, radio
aparati i penicilin tek treba da
stignu dovde, bez obzira na i
njenicu to more oko Ostrva
brazdaju tragovi blistavih jah
ti i to nad njima pet puta dne
vno preleu beumni putniki
avioni, sa Haitija i. prema nje
mu.
Ima mnogo takvih zaborav
ljenih uglova na naoj planeti.
Mnogo vie nego to smo mi
spremni da poveru jem o...
Uostalom, moda stanovnici
ma takvih mesta treba. zavide-
ti?
Ove noi svakako ne, jer u
asu kad mesec ponovo zae
za oblake strah postaje gotovo
opipljiv. . .
BO RILAKE V ETIN E 88
umovi sa mranog mora po
staju sve odreeniji, ali zato
ne i manje strani. Tiho plju-
skanje vode, dahtanje, metal
ni 'zveket.
U grupici stisnutoj oko uga
ene vatre niiko ne progovara
ni re, ali svi u svojoj mati
vide jednu istu uasnu sliku:
dmovsko morsko udovite ko
je izlazi sa svog prebivalita
na dnu da bi svojitm metalnim
kandama epalo nemone r tali. .. ostali su spremni da na
tve i nasladilo se toplom ljuds-
km krvlju. . .
Otvori njihovih koliba okre
nuti su zatonu i oni, gotovo svi
u istom trenutku, opaaju da
je udovite otvorilo svoje di-
novsko oko.
Mlaz bele svetlosti, svetlosti
koja im se ini jaom od sve
tlosti sunca i najtoplijih dana
u godini, kao pljusak se sru-
uje na niz'koliba. Oni trepu,
obaraju glave, okreu lea oku
udovita, ali sem glasnih uz
daha iznenaenja nema jo ni
kakvog glasa, ak ni od naj
manje dece.
Ipaik, ipak. ..
Metalni zvuci sada su razgo
vetniji, a uz njih Indijanci u
ju jo neto, neto to neodo ljudi koji na ovako udan na
ljivo podsea na ljudske glaso
ve. . . Meu njima ima onih ko
ji su se dva ili trt* puta u i
votu otiskivali do Zemlje i zb
og svoje proverene hrabrosti
5
odabrani da kontiktiraju sa tr
govcima iji brodii nekoliko
puta godinje pristanu u zato
nu, nudei predmete za koje
veina stanovnika Ostrva ne
zna emu bi mogli posluiti.
Pogledi sada skreu prema
njima. Ako sa povrine zatona
dopiru ljudski glasovi, onda je
njihov zadatak da izau pred
te nepoznate i udne ljude koji
dolaze usred mrane noi. Os
prvi znak upozorenja nestanu
u dungli, jer su njene opasno
sti poznate opasnosti. . .
Oko dinovskog udovita sa
da ara po kolibama poredanim
u polukrugu oko zatona. Zbog
prejake svetlosti trojica ljudi
koji izlaze iz koliba hodaju o-
borenih pogleda, ne prepozna-
vajui tle pod svojim nogama
iznenada ispunjeno otrim i ta
mnirn senkama na kakve nisu
navikli.
Njihov strah ne poputa, ia
ko sada na povrini zatona jas
no vide senku irokog amca
i uju zapljuskivanje vesala
Znaju da imaju posla sa ljudi
ma, ali preamje kae da se i
ljudi treba plaiti. A naroito
in dolaze usred noi, jer ta
kvi nipoto ne mogu imati do
bre nam ere.. .
Jo neko u selu ima hrabros
ti da se pokrene. Starake no
6 BORILAKE V ETIN E 88
ge vraa ostaju prekrtene, ali
ruke sigurno i pouzdano doti
u napetu kou bubnja, alju
i u tamu signale koji stanov
nicima Ostrva govore kako mo
gu mirno spavati dok arobne
rei dre demone noi na od
stojanju.
Nema, meutim, mnogo ko
risti od potmulog dobovanja,
jer na povrini zatona amac
osvetljen okom morskog udo
vita i dalje sigurno napreduje
prema peanoj obali. I trojici
ljudi koji napeto ekaju, u po
loaju podjednako pogodnom i
za otpor, i za bekstrvo.
Harpuni u njihovim rukama
izgledaju patetino i oni su to
ga svesni dok se krupne kapi
znoja kotrljaju niz bronzana
lica. Njihova tela jedino su to
mogu postaviti izmeu iznena
dne opasnosti i svojih ena, de-
ce i staraca, kupujui im svo
jom krvlju nekoliko trenutaka
potrebnih da nestanu u du
ngli.
Njih trojica sasvim jasno vi
de kako ljudi u amcu, samo
mrane senke osvetijene otpo
zadi, ostavljaju vesla i usprav
ljaju se. To to dre u rukama
je oruje, van svake sumnje,
ali tri ratnika ne odstupaju.
Prvi, drugi, trei... itava
serija potmulih praskova iz ce
vi oruja uperenih nekud pre
ma mranom nebu. . .
Oni se trzaju, ali ne odstu
paju, ak ni kada se potmule
eksplozije ponavljaju u dungli
iza njihovih lea i iza lea ko
libama. Bubanj vraa takoe
samo na trenutak prekida svo-
zu umirujuu pesmu, da bi od
mah potom nastavio, obnovlje
nom snagom i uverenjem.
Siluete u amcu ponovo se
prihvataju vesala. Tri ratnika,
koncentrisani na njihove po
krete, i ne primeuju kako se
nad dunglom die zid od gu
ste sive magle koji vetar . sa
bregova lagano potiskuje pre
ma kolibama i obali.
Grleni povik, otrgnut strah
om i iznenaenjem iz grudi ra
tnika. Sva trojica ustuknuli su
istovremeno, ali samo po jedan
kotrak, da bi se odmah potom
vratili na isto mesto, vre
steui svoje najopasnije i naj
jae oruje.
Siluete u amcu nisu lju
di, ve demoni i to se sada ve
sasvim jasno vidi. Nijedna ra
sa ljudi na svetu nema takve
rune okrugle njuke, okrenu
te nekud u stranu, i ogromne
staklaste riblje oi koje svetlu-
caju svetlou odbijenom sa
glatke povrine mora!
Demoni prestaju da veslaju
i amac sada u mrtvoj tiini
klizi po vodi, noen sopstven-
om inercijom.
Mrtvoj tiini?
 BORILAKE VETINE 88
U kolibi vraa, obavljenoj si
vom maglom, bubanj je uu-
tao. Uutale su se i sitne um
ske ivotinje, na trenutak pre
mite iz sna mailopreanjim po
tmulim eksplozijama.
Prvi novi um posle te tii
ne jeste kripanje metalnog dna
amca po ljunku na obali i
tihi smeh talasia.
Demoni i dalje mirno sede,
doputajui uplaenim pogledi
ma trojice ljudi da ih proua
vaju. ak kada bi ti Indijanci
i znali ta su gas - maske i e
mu slue, teko da bi ih prepo
znali na ovim mranim silue
tama osvetljemim samo sa lea
mlazom svetlosti iz snanog re
flektora. . .
Kompaktni oblak sive ma
gle sada je potpuno obuhvatio
kolibe i sporo i beumno klizi
prema samoj obali. Njegavi pr
vi pramenovi kovitlaju se oko
nogu trojice ratnika i jedan od
njiih se osvrnuo oko sebe. skre
ui novim grlenim krikom pa
nju dvojice ostalih na jo jed
nu iz niza neobjanjivih pojava.
Magla je, meutim, neto
to poznaju, iako se nikada jo
nije dogodilo da se po ovakvom
vremenu ona iznenada pojavi
na obali Demoni u amcu su
mnogo blia i opijaj ivi ja opas
nost i ratnici ponovo skreu po
glede prema moru.
7
Strpljivo, nezadrivo magla
im se pribliava, obuhvatajui
ih do pojasa, do grudi, do lica.
Jedan nestrpljiv pokret rukom,
neuspeli pokuaj da se odagna
oblak pred licem koji pogled
prema amcu ini nedovoljno
jasnim.
Bio je to i poslednji pokret
ratnika na obali. Pali su sva
trojica, istovremeno kao da su
im nago podseene noge. . .
Kao da samo to ekaju, ljudi
poee da se iskrcavaju iz a
mca, gacajui po magli koja je
sada i njima dosezala do kolena.
Vetri sa brda postajao je sve
jai, bre nosei oblak magle
prema zatonu i rasprujuoi ga
nad mirnom povrinom vode.
Poredani du obale, oni su
strpljivo ekali znak jednoga
koji je otiao nekoliko koraka
blie trojici palih ratnika. On
je gledao u svetlei brojeanik
etvrtaste kutijice obeene uzi
com oko vrata. Odeu vojni
kog kroja kao i kod ostalih, do
punjavao je iroki koni opasa
sa velikom futrolom za pitolj
na desnoj strani.
Nekoliko minuta docnije, ka
da se ak ni nad povrinom za
tona vie nije zapaao nikakav
trag magle, on klimnu glavom
i smae gas-masku sa lica, ob
javljujui svoje zadovoljstvo
glasnom psovkom.
8 BORILAKE V E T IN E 88
I ostali zaamarie skidajui meraju od rada plua, srca pre
maske i vraajui ih u torbice
pod levim pazduhom. Krupni,
preplanuli ljudi grubih lica, po
svemu nalik posebno odabra
noj jedinici komandosa za te
ak i opasan zadatak.
Pokret ruke voe bio im je
dovoljan; oevidno se radilo o
ve rutinskoj akciji ove neobi
ne ekipe iskrcane sa podmor
nice u gluvo doba noi. Vuku
i za sobom laka nosila od alu
minijumskih tapova izvaenih
iz amca, oni u parovima kre-
toe prema utianim kolibama.
Radili su hitro, kao dobro u-
igrana ekipa, preturajui po
gomilama polunagih tela oko
ugaenih vatri. Deca, mladi .i
snani lj;udi i ene prenoeni
su u amac i nemarno bacani
na dno, kao naramci drva, os-
vetljeni hladnom belom svetio
u reflektora podmornice.
One koji su ostajali u koli
bama, stare, mrave, nemone,
ekao je specijalni tretman. Ho
dajui od jednog do drugog, la
gano i sistematski, ovek sa
pricem u ruci ubrizgavao je
svakom od njih pod kou ne
to ukaste tenosti.
Nije zastajao da proveri efe
kte tog sredstva, ali za tim ni
je ni bilo potrebe. Ljudi uspa
vani gasom neosetno su odlazi
li korak dalje od ivota. Gru
di su prestajale da im se po-
kinula sa pumpanjem krvi kr
oz tela, preputajui ih ledenoj
ruci sm rti...
itava operacija bila je za
vrena za manje od deset mi
nuta i voa dade rukom znak
da je vreme da se vrate na o-
balu. Tri para ljudi sa nosili
ma zastadoe jo uz trojicu ra
tnika ije su ruke jo uvek ste
zale harpune.
Ostali su leerno hodali pre
ma amcu, punom gotovo do
vrha polunagim ljudskim teli-
ma, veselo razgovarajui. Ti
him glasovima, jo uvek; no
kao to je ova uliva potova
nje ak i tako ogrubelim tipo
vima koji ubijaju brzo i lako...
Prilika koja se iznenada is-
preila izmeu njih i amaca
kao da se rodila iz utrobe u-
pravo ovakve jedne noi. Za
stali su, naglo u tiini, buljei
u siluetu neobinih oblika.
A onda. . .
Nina! vriisnu neko pu
nim pluima. Ovde je! Pu
cajte, za ime boga! Pucajte!
*
*
Doreli sklopi oi i opusti se
u udobnoj konoj fotelji koja
nekim udom nije kripala. O-
setio je na sebi zainteresovan
BORILAKE VESTIN E 88
pogled Rotmerlove sekretarice
i nasmeio se, vie za sebe ne
go za nju.
Do avola sa enama, pomi
slio je, oputajui miie jedan
po jedan u mnogo puta prove-
renom ritualu nauenom pre
mnogo godina u Indiji. Nekoli
ko minuta takvog odmora vre-
di koliko i itava prospavana
no, a bog zna da mu je odmor
u ovom trenutku potrebniji od
bilo ega drugog.
Prola no u Kjotu bila je je
dna od najluih koju je ikada
doiyeo. I najnapornijih, priz
nao je sebi. Te geje prosto su
se takmiile nastojei da ga is
crpe, ali mu se snaga, zajedno
sa sekusalnom eljom, vraala
posle svakog novog gutljaja ze
lenkastog Utagavinog napitka.
Svaki mii ga je boleo ka
da se konano ukrcao u avion,
eljan odmora i sna, ali od to
ga nije bilo nita. Jedan mladi
Japanac uinio mu se sumnji
vim i godinama stvarani uslo-
vni refleks nije Doreliju doz
volio da se opusti. Zadremao
je, istina, nekoliko puta po mi
nut ih dva, samo zato da bi se
prenuo na prvi pokret nekog
od putnika u kabini prve klase
ogromnog DC-10.
Nije zapazio Japanca na ae
rodromu San Franciska, ali to
nije moralo nita da*znai, pa
je zato promenio nekoliko ta
9
ksija vozei se kroz grad pre
nego to je konano izaao pr
ed pomalo zaputenom vilom
na Nort Biu.
Pravi anahronizam u jedn
om od najivljih delova San Fra
nciska, na samo korak od A ve
nije Kolumbus i Vaington Sk-
vera. Okruena takoe zapu
tenim parkom i visokom ivom
ogradom, nije privlaila nima
lo panje. To je, naravno, go
tovo idealno za centralu jed
nog od mnogobrojnih tajnih og
ranaka CIA na Zapadnoj obali.
On sam, jedan od najboljih
agenata Grupe 86, znao je za
svega dva ulaza u vilu, iako ih
je, sudei po priama drugih
agenata, bilo bar desetak, iz ra
znih pravaca. Sama grupa ime
je dobila zahvaljujui nedosta
tku mate nekog od birokrata
u Vaingtonu, po godini svoga
osnivanja. U emu se sastoji
njen posao nije znao niko, sem
valjda Rotmerla i njegovog ne
posrednog pretpostavljenog u
CIA. ak i senatske komisije
nisu uspevale da doznaju nita
detaljnije o grupi sem da ona
postoji i da poreske obveznike
staje negde izmeu sto pede
set i dve stotine miliona dola
ra godinje.
to se Dorelija i ostalih age
nata ticalo, takvo stanje stva
ri nije bilo potrebno menjati,
jer im je savreno odgovaralo.
10
Rotmerl nikada nije postav
ljao pitanja kako je neki zada
tak obavljen, niti koliko je hi
ljada dolara stajao organizaci
ju. N jegovo je bilo da zadatak
postavi i odredi rok za njego
vo izvrenje; sve ostalo prepu
tao je sposobnosti i mati age
nata.
Poslovi su, u najmanju ru
ku, bili udni, tako da se Do
reli ju pokatkad inilo da tamo
gore neko danima smilja ap
surdne zadatke samo zato da
bi stavio na probu umenost
agenata ih odgovorio na neko
bizarno pitanje.
Prvi put mu je to palo na
pamet dok je mesecima pratio
beznaajnog slubenika osigu
ravajueg zavoda u Dikensu,
Teksas. Moda je to bio tajni
agent strane sile ili plaeni u-
bica koji se sprema da ubije
Predsednika, ali Doreli nije ot
krio nieg sumnjivog u njego
vom ponaanju, sem to da o-
vek ivi uasno dosadnim i Privlaio ih je i njegov lako
votom.
Sledei zadatak bio je bar
mnogo uzbudljiviji, iako Dore
li takoe nije uspeo da odre
di njegov smisao. ivot i rad
na platformi za naftu u Meksi
kom zalivu nisu bili nikakvo
letovanje i on je sasvim pote
no zaraivao svoju nedeljnu
platu. drei na oku upravite
lja platforme.
BORILAKE VEST IN E 88
Sledei pu t.. .
Mister Doreli!
Prenuo se i miii su mu se
zategli, ba kao kod zveri koju
je iz sna trgao neki sumnjivi
suanj u blizini.
Mister Doreli!
Otvorio je oi i nasmeio se.
Rotmerlova sekretarica se nad
vila nad njega, tresui ga za
rame i pruajui mu priliku da
se' jo jednom uveri kako pod
tankom bluzom nema niega
osim para lepo izvajanih doj
ki.
Probudite se, mister Do
reli. . . mister Rotmerl vas e
ka!
- Ne, nipoto, mala! Ne bih
dao ovaj san za sve Rotmerle
ovog sveta!
Vuji osmeh blistavo belih
zuba na preplanulom licu, du
bok, muevan glas i ona aura
oveka koji ivi opasnim ivo
tom, uvek su dovodili pred Do-
relija lepe i uzbudljive ene.
misleni manir koji kao da je
govorio: Ako me eli, mala,
tu sam; a ako ne, do avola s
tobom, svet je pun cura koje
jedva ekaju da legnu sa Le-
nsom Dorelijem!
Odmiui se, devojka se na-
smei.
Zao mi je ree vi
dim da ste bili vrsto zaspali.
BORILA KE VE TIN E 88 11

Ali. . . znate kakav je Rotme- zikoj snazi i spretnosti: mno

r l . .. gi agenti poverili su mu kako
On je ve bio na nogama, je pred tim parom otrih oiju je
dnim od onih hitrih i elastinih dnostavno ne mogu da se uzdr
pokreta velike make. Sagnuo e, a da ne izbrbljaju sve ono
se da joj usnama dotakne rne- to Rotmerl eli da izvue iz
sto meu dojkama pre nego njih.
to je uopte i shvatila ta e Ah, Doreli! zabrunda
se dogoditi. Rotmerl, fiksirajui ga svojim
Ovo je samo akontacija zmijskim pogledom. Ne u
promrmljao je, ve na polovi ri da ue ovamo, a? Ili si se
ni puta prema Rotmerovim vra zadrao da povali Meri Do
tima. Po ostatak dolazim na mom tepihu?
kad zavrim sa tvojim efom! Izbegavam da to radim na
Nije odgovorila nita, ali su tuim tepisima, efe isceri
joj, oi blistale i Doreli se sa- se Doreli. Ostao je da stoji, ia
mouvereno nasmei, kucajui ko je ona jedina fotelja i dalje
na teka hrastova vrata. Do stajala tano preko puta Rot-
avola sa spavanjem. Ova cura merla, na punih deset jardi ra
je dobro pare, a nikada nije stojanja od uvek potpuno pra
loe doznati poneto i o svom znog pisaeg stola. Telefon, in-
efu. . . terfcn i ko zna ta jo bili su
Rotmerl je bio isti kao i u- ugraeni negde pod stolom, van
vek: glava okrugla kao ule na domaaja pogleda posetilaca.
nesrazmerno irokim, rameni Ostavie je na miru, Do
ma, dostojnim pravog dina. Sa reli.
mo varka, meutim, jer kada Tek tako, reenica izgovore
bi Rotmerl izaao iza stola vi- na obinim glasom i normal
delo bi se da je visok jedva pet nim tonom, ali je Doreli znao
stopa, bez obzira na brzinu ko da je mora potovati koliko i
jom se kretao na svojim sme- svaki od ustavnih amandmana.
no kratkim noicama. I vie od toga, do avola; u
Opasno bi bilo potceniti Ro- njegovom poslu ovek se ne os
tmerla, naravno; iako ga je vi vre previe na rei napisane
deo samo jednom u sali za ve- na hartiji pre stotinu ili pede
banje, Doreli je od tog trenu set godina. . .
tka oseao puno potovanja za Uzdahnuo je u sebi i poslu
Rotmerlovu borilaku vetinu. no klimnuo glavom.
I ne samo potovanje prema fi Sedi. Doreli.
12
Ova fotelja je kripala, kao
i uvek.
Da ujem.
N jegov pismeni izvetaj bio
je na sigurnom mestu, nauen
od rei do rei. Rotmerlu se ne
bi dopalo kad bi znao da ta
ko neto uopte postoji; i nje
gov pisai sto uvek je bio pra
zan kako bi pokazao svoj pre
zir prema hartijama, premda
je Doreli dobro znao da skri
vene kamere i mikrofoni sni
maju svaku njegovu re i po
kret.
Negde pod ovom vilom, pre
tpostavljao je, ili moda pola
m ilje dalje, nalazi se potpuno
zatvorena i klimatizirana pro
storija u kojoj ogromni rau-
nari belee hiljade i hiljade
naizgled nepotrebnih rei i po
dataka, prikupljenih od Rot-
merlove grupe. Jedini trag koji
ostaje jesu magnetni zapisi na
brzim diskovima, a Rotmerl je
jedini ovek koji zna arobnu
re kojom se moe otvoriti ta
Ali-Babina peina.
Dinovske maine vredno, i
dan i no, sabiraju i uporeuju
gomile podataka, dovodei ih
u meusobnu vezu na stotine
razliitih naina. Iz svega to
ga verovatno se stvara nekakva
slika o svetu koja nema mno
go veze sa stvarnou. Bolje
reeno, to je slika sveta kakvog
ga vide Rotmerl i Grupa 86...
BO RILA KE V E T IN E 88
Prva dva i po meseca
poe Doreli samopouzdano
praktino sam uzalud traio
novac poreskih obveznika obi
lazei dvorane za vebanje po
jugu Japana. Govorio sam sa
najmanje hiljadu ljudi i zbir
onoga to sam dozno o nina-
ma moe se svesti na tri re
enice: Ne znam o emu go
vorite, Doreli-san, Ostavite
se tih praznovernih legendi,
Doreli-san i To je neto o
emu ne elim da govorim,
D oreli-san.. .
Vrlo tipini odgovori
slee Rotmerl ramenima. Pre
tpostavljam da si brzo shvatio
ta je zajedniki imenitelj za
sve njih, Doreli?
Strah, efe.
Da, strah. Bolji dokaz da
nine jo postoje nije ti bio
potreban, zar ne?
Ne, nije. Meutim, moram
priznati da sam i sam osetio
neto slino strahu. ..
Neto slino strahu!
podrugljivo ponovi Rotmerl.
Napunio si gae, Doreli! Od
straha!
Doreli mu pokaza svoje vu
je zube u prezrivom osmehu.
Moda, efe, ali sam oba
vio posao, zar ne?
Nadam se da jesi pro
mrmlja Romterl. Nadam se
da je s i... Dakle?
 B O R IL A K E V E T IN E 88
U tom trenutku shvatio
sam da ono to elim da doz
nam mogu otkriti samo u po
dzemlju i zato sam vrebao pri
liku da uinim uslugu jednom
: od kraljeva kriminala u Kjotu,
izvesnom gospodinu Utagavi...
Saekao je da uje Rotmer-
lov komentar, adi ovek na dru
goj strani stola ostade nem.
Oseajui nelagodnost pred tim
ukoenim pogledom, Doreli se
ponovo isceri i prekrsti nogu
preko noge.
Preko nekih starih pozna
nika iz Vijetnama, otvorio sam
Utagavi novi kanal za nabavku
sirovog heroina iz Zlatnog tro
ugla. Matori Japanac bio je
strano zadovoljan sa mnom i
priredio mi je zabavu kakvu
jo nikada nisam doiveo. Te
geje, efe, one su u stanju
d a ...
O gejama znam sve!
suvo ga prekide. Rotmerl.
Mene zanimaju nine, Doreli!
Nine!
Upravo dolazim na to. . .
U jednom trenutku Utagava
me je pitao kakvu nagradu e
lim od njega i ja sam mu re
kao da bih eleo da postanem
nina.
Nasmejao se.
Da, nasmejao se uzda
hnu Doreli. Kao otac kome
dvogodinje det# trai da mu do
hvati Mesec. A onda mi je str
13
pljivo objasnio da, iako kole
ninucua jo uvek postoje u
Japanu, nijedna od njih nika
da za uenika ne bi primila o
veka koji nije istokrvni Japa
nac!
Vrlo dobro, Doreli os-
mehnu se Rotmerl. Lukavo
si izveo stvar: ponos je najsla
bija taka tog opasnog naroda.
Nisam se prevario kad sam taj
zadatak dodelio upravo tebi!
Svakako Doreli se udo
bnije smesti u fotelji. Tre
balo je da vidite njegovu facu,
efe, kad sam mu hladno sao-
ptio da se vara i da jedan ru
nda koji nije Japanac ve go
dinama deluje na Zapadnoj o-
bali!
Dokazi koje si mu pod-
neo bili su dovoljno ubedljivi?
Savreno, Fotografije tela
unakaenih orujem nine, tra
govi koje je ostavio pentraju
i se po zidovima, fotografija
one estokrake zvezde koja je
pri obdukciji izvuena iz tela
onog Meksikanca naenog na
Embarkaeru. . . Matori nije re
kao ni rei, ali se lepo vielo
kako mu pritisak raste dok je
preturao po hartijama koje sam
mu poturio pod nos!
Koliko znam Japance
osmehnu se Rotmerl do ek
splozije nije dolo.
Ne, nije. Utagava je sa
mo nekoliko puta duboko uda
14
hnuo, nainio nekoliko neupa
dljivih pokreta rukama i pono
vo je bio hladan kao led. Otpu
stio me je pokretom ruke kao
da ga itava stvar vie nimalo
ne zanima.
ta se dogodilo sa harti-
jama? namrti se Rotmerl.
Ostale su kod njega
Doreli je prouavao Romterlo-
vo lice, znajui da je sada na
opasnom terenu.
Rotmerl ga je fiksirao kao i
do tada, ali su mu usne nai
nile gadljivu grimasu.
ao mi je, efe snu da su se te ukaste cure tru
deno ree Doreli. U tom tre
nutku inilo mi se da je to naj
pametnije to se moe uiniti.
Oh, do avola! slee
Rotmerl ramenima. - Reci
mo da je tako. Ah, ako se te
hartije ponovo negde pojave,
Doreli, prvo u te naterati da
ih proguta, jednu po jednu, a
onda. . . onda upotrebiti baca
plamena da ih spalim! U tvo
joj smrdljivoj utrobi, glupane!
Iako mu je lice i dalje ostalo
nepokretno, Doreli odahnu
sebi. Iz iskustva je znao da su
ovakve retke provale besa kod
Rotmerla mnogo zdravije za
agente od nemog utanja kojim
ih je ispraao iz svoje kancela
rije.
Grupa 86 nije znala za mi
lost. Svaki od agenata drao
je u svojoj glavi gomilu p o
BO RILAKE V E T IN E 88
dataka koji bi mogli doneti
mnogo para na crnom tritu
informacija. Za Rotmerla i nje
govog nepoznatog efa to je bio
sasvim dovoljan razlog da sva
kog agenta koji bi zabrljao u
nekom poslu po kratkom pos
tupku eliminiu. ..
U redu klimnu Rotmerl
glavom. Ve nasluujem kr
aj, ali produi, Doreli.
Dva dana kasnije Utaga-
va me je ponovo pozvao kod
sebe. Jo jedna zabava bila je
samo izgovor, iako moram rei
dile iz sve snage da nas isce-
de. Uglavnom, Utagava je po
tvrdio da su m oje informacije
tane i da je jedan Amerika
nac, pre tano dvanaest godi
na, izaao kao punopravni ni-
na iz kole izvesnog Tanake.
Upitno je pogledao Rotmerla,
mislei da e ovaj zatraiti ne
ko dodatno obavetenje, ali je
drugi ovek i dalje netremice
gledao u njega.
Njegovo ime nismo uspe
u li da otkrijemo uzdahnu Do
reli. Lini opis tako je uo-
pten da bi odgovarao svakom
drugom visokom i krupnom o
veku u San Francisku. Ali jed
no je bitno: on je nina. i to
jedan od boljih, po tvrdnjama
Utagavinih p rija telja ...
Malo vie od onoga to
sam pretpostavljao pre nego
BORILAKE VETIN E 88
to sam te poslao u Japan
promrmlja Rotmerl zamiljeno.
Doreli je utao, nastojei da
deluje oputeno i samopouzda
no. Jer, bilo je jo mnogo to
ga to Rotmerl, bar za sada, ne
sme doznati.
Nagrada od sto hiljada dola
ra, recimo, za blie informaci
je o amerikom nini, obea
na od Utagavinih prijatelja. . .
Doreli je visoko cenio svoje
sposobnosti, ali je isto tako
znao da se jo nijedna muva
nikada nije oslobodila iz mre
e pauka po imenu Rotmerl.
Pre ili kasnije i on e napra
viti greku koju Rotmerl nee
da oprosti.
On, Doreli, eli da nestane
pre nego to se to dogodi. Plas
tina operacija koja e mu iz
osnove izmeniti lik staje mno
go novaca; jo mnogo vie me-
sto na ovoj planeti koje je van
domaaja Romterlovih dugih pr
stiju.
Ako takvo mesto uopte po
stoji. . .
Zbog neega je imao puno po
verenja u U-tagavu i njegove
prijatelje. Ako je iko u stanju
da ga zatiti od Rotmerla, onda
su to oni.
Bez obzira na uslov koji su
mu postavili aSo eli da doe
do tih sto hiljada dolara u sit
nim neobeleenim novanicama
15
Ti e postaviti zamku nin
i, rekao je Utagava. Kao i
obino, razgovarali su u potpu
no mranoj odaji i on nikada
nije uspeo da odredi iz kojeg
ugla prostorije stari Japanac
govori. Mi, mi emo doi samo
da je zategnemo i ulovimo div
lja iz nje. . .
Vrlo dobro, Doreli, re
e Rotmel, klimajui glavom.
Vrlo dobro. . .
Mislim da nee biti naro
ito teko ui mu u trag, ovde
u San Franeisku ree Do
reli nemarno, iako je morao
uloiti dosta napora da prikrije
svoje uzbuenje. Kada bi mu
Rotmerl poverio posao, sve bi
ilo mnogo lake, jer bi mogao
koristiti ogromne mogunosti
koje prua mrea Grupe 86.
Ne znam. Videemo.
Doreli klimnu glavom i us
pravi se. Oseao je umor kao
posle dva sata napornog ve-
banja u sali za treninge.
Pa, ako je to sve, efe. . .
Za sada. Rei e Meri
Do gde e se nalaziti, ako mi
sluajno zatreba, Doreli.
O kej, iako sam mislio da
bi nekoliko dana odmora. . .
- Moe ti puno da izdri,
Doreli suvo se nasmeja Ro
tmerl. Momak koji preivi
Utagavine geje nainjen je od
posebnog materijala, a?
16 B ORILAKE V E T IN E 88

Doreli se samo iscerio na pu rije. U bazenu je udobno leao

tu do vrata. To to Rotmerl zna postariji Japanac, a dve devoj
o orgijama u Kjotu nije ga iz ke neno su ga gladile ruka
nenadilo. Uopte, bilo je veo ma skrivenim pod vodom.
ma malo toga na ovoj planeti ista pornografija pre
to Rotmerl nije znao. zrivo frknu devoj ka ija je ru
Doreli! ka poivala na komandama vi
Zastao je na vratima i okre deo-ureaja. Tvoj prijatelj
nuo se. iz Kjota ima udan ukus, Les!
Da, efe? Mukarac pored nje se os-
Taj ovek nam je potre mehnu, gladei rukom golo ra
ban, Doreli. me ispod njenog svilenog ki
- Niina? mona.
Abraham Linkoln sigurno Te devoj ke su prave ume
ne, do avola! 5 ta misli, ka tnice ree. I nemoj mi
ko ga uhvatiti? rei da te ono to su maloas
To je novi zadatak za me izvele nije uzbudilo, Sumiko!
ne, efe? Umetnice ne. Samo vrhu
Za sada elim samo da nske profesionalke!
razmisli o tome, Doreli. Po- Ruka mukarca lagano skli-
zvau te kad bude potreban, znu nanie i zadra se na jed
ali. . . dobro razmisli o tome! noj punoj i vrstoj dojci skri
venoj svilom.
* Koga je ova slika uzbu
* * dila? nasmeja se devoj ka.
Mene ili tebe?
Poloaj itave gomile nagih Oboje. Gotovo sam zabo
tela nije bio ba najsreniji u ravio kako to izgleda kada te
odnosu na skrivenu televizijs geje uzmu u svoje ake.
ku kameru, ali se na ekranu i- Ona se kao mae privi uz
pak moglo videti sve to se o- njega, sitna i krhka u poree-
digrava, bar u glavnim crtama. nju sa njegovim snanim tel-
Visok i krupan mukarac s om. Neizmerno uzbudljiva, ip
mukom se izmigolji izmeu e ak; jedna od onih savreno gra
nskih tela i iz leeeg poloa enih ena niskog rasta iji
ja prui ruku prema visokoj svaki pokret obeava puno u-
ai sa zelenkastom tenou os ivanja pravim mukarcima.
tavljenoj na stoi pored ba Orogmne i malo kose crne
zena ugraenog u pod prosto oi davale su egzotinu lepotu
BO RILAKE V ETIN E 88
njenom licu, inei ga jo pri-
vlanijim, ako je to uopte bi
lo mogue. Nikakvo udo, sto
ga, to su je ruke mukarca
privukle blie sebi, neno raz
dvajajui svilu kimona.
ekaj ree ona drhta
vim glasom. Njih dvojica
neto razgovaraju...
Odvojio se od nje samo na
trenutak da zaustavi video-ure
daj. Na preplanulom licu sme-
ile su se duboke tamnoplave
oi pod kratkom crnom kosom.
Izyandredno graen, videlo se
to, kad je sa sebe zbacio kra
tku kunu haljinu pod kojom
je bio sasvim nag.
- Laljive optui ga
evojka glasom ve promuklim
od strasti. Poturio si mi o-
vu kasetu samo da bi me po
novo uzbudio! Kladim se da na
njoj nema nieg vanog!
Zastenjala je kada je pro
dro u nju, voen sve jaom e
ljom. Njeni prsti arili su se
u kosu na potiljku mukarca,
privlaei mu glavu blie gru
dima uzdignutim njenom e
ljom.
Leali su potpuno nepomino
nekoliko dugih trenutaka, a on
da je on vrhom jezika dota
kao napete bradavice dojki, naj
pre jednu, a onda drugu.
Les! N e m o j.p o l u d e u !
Odgovorio je samo blagim
pokretom svojih bedara
17
izazva novi vihor strasti u nje
noj utrobi. Iz vila je kimu, st
varajui tako prostora sebi za
vijugave pokrete donjeg dela
tela, jedini odgovor za koji je
u tom trenutku znala.
Vodili su ljubav dugo, as
kao strau zaneti ljubavnici
koji se sreu prvi put, as kao
stari brani par u igri ponov
ljenoj mnogo puta. Nisu, me
utim, nijednog trenutka pre
li onu granicu posle koje mu
karci enama ili ene nji
ma nanose bol, kanjavajui
ih za kratkotrajno robovanje
sopstvenim porivima kakve mno
gi od nas kasnije ne mogu da
podnesu.
Ti si lud apnula je
ona, mnogo kasnije, odvajajui
se od znojem oblivenog tela
mukarca. Ovo je ve trei
put od jutros, matori jare!
Mukarac se nasmei. Oslo
njen na lakat, pratio je pog
ledom punim oduevljenja nje
ne lake kretnje kroz prostori
ju.
Ve trei put? Ili TEK
trei put, Sumiko?
Promolila je samo glavu kr
oz vrata kupatila, pridravaju
i dugu crnu kosu slobodnom
rukom.
POSLEDNJI put za da
nas, propalice! Neka ti to bu
de kazna za tu prljavu kasetu
koji koju si mi poturio!
18
U tobonjem gnevu zalupila
je vrata za sobom i on se gla
sno nasmeja. Uspravio se i du
boko udahnuo svei vazduh
sa okeana, irei svoj moni
grudni ko.
Kroz otvorena vrata verande
pruao se pogled na okean iz-
brazdan tragovima bele pene
brojnih velikih i malih brodo
va. ak ni usred noi vode oko
San Franeiska nisu puste, a do
veeri je bilo jo daleko, to
su govorili i topli zraci sunca
na njegovoj koi kada je iza
ao na verandu.
Nevelika drvena kua goto
vo je visila na steni nadnetoj
nad okean do kojeg se moglo
stii stepenicama urezanim u
kamen. Ovaj deo poluostrva do
kojeg se iz grada stie uve
nim mostom Goldn Gejt veoma
je retko nastanjen i praktino
bez ikakvih puteva, jer je oba
la od nagomilanih stena goto
vo potpuno negostoljubiva.
Pravo mesto za ljude koji
ele usamljenost na svega pet
ili est milja od srca grada ko
ji, kau, nikada ne spava. I sa
svi mprirodno mesto za jedi
nog Amerikanca, jedinog ne-Ja
panca ak, koji je ikada postao
nina. . .
ovek u izvesnim krugovima
San Franeiska poznat pod ime
nom Lesli Eldrid sada je se-
deo na verandi u poloaju ko
BORILAKE V ESTIN E 88
ji su Zapadu prvi predstavili
indijanski jogi. Sklopljenih oi
ju, oputao je svoje telo, mi
i po mii, usporavajui rad
srca i plua i preputajui se
procesu meditacije koji e po
moi da jo jednom dostigne
savreno jedinstvo duha i te-
la. . .
Nije niim pokazao da je sve
stan prisustva crnokose devoj-
ke koja je samo jednom tiho
prola pored njega da bi se
smestila za sto u uglu veran
de. Ona je, meutim, znala da
panji nine, ak i u ovom sta
nju, ne moe promai nita: dah
vetra na licu, krik usamljenog
galeba nad okeanom, jedva ti
jno zavijanje sirene teretnog
broda na punih dvadeset milja
od obale.
Otvorio je oi tano tride
set minuta kasnije i osmehnuo
se devojci koja mu je uzvra
tila osmeh.
U kupatilo! zapovedila
je neno. A posle toga e
mo jesti, Lesli Eldride. Da je
tvoje putovanje potrajalo ma
lo due, ja bih umrla od gla
di!
Nekoliko minuta kasnije, ka
da se vratio okupan i osveen,
sa svetlucavim kapima vode u
crnoj kosi, ona gurnu pred nje
ga posluavnik sa lakim i uku
snim obrokom od ribe, povra
i voa.
b o r il a k e VETIN E 88
Jeli su utke, sa apetitom
mladih i zdravih ljudi, povre
meno se smeei jedno drugom
ili zamiljeno posmatrajui ho
rizont nad kojim je sunce bilo
sve nie. Rei im odista nisu
bile potrebne, nikakva retkost
kod ljudi koji se dugo poznaju
i vole.
Dakle konano uzdah
nu devojka vraamo li se
tvojoj kaseti iz Kjota.
A ta nam drugo preosta-
je? Moj prijatelj je svakako
'smatra vanom, inae se ne bi
n i trudio da mi je poalje, Su-
miko.
Oh, u redu, u redu. . . Pri
znajem da sam i sama pomalo
radoznala; mislim, da li e te
devojke pokazati neto to do
sada nisam znala.
Teko. Ako ikada odlui
da prekine sa ovim poslom,
obogatie se igrajui u film o
vima poput ovoga. . .
Peckali su jedno drugo, sve
dok video-ureaj nije ponovo
bio pokrenut i ekran pred n ji
me se osvetlio, a tada su im
lica postala sasvim ozbiljna.
Na ekranu, devojke su se
kikotale u jednom uglu bazena.
Krupni belac sedeo' je sada na
ivici, nogu sputenih u vodu, a
Japanac mu je eto tiho go
vorio, samo uglom usana, kao
da ne eli da ga geje uju.
19
Do avola! tiho ree
devojka. Mogao je ba po
turiti i mikrofon uz ovu ka
meru!
Oevidno nije mogao.
H m m .. . da pokuamo sa us
porenom reprodukcijom, mo
da ipak uspem da mu neto
proitam sa usana. ..
Nekoliko puta reprodukovali
su deo kasete sa ozbiljnim raz
govorom dvojice ljudi, pre ne
go to su. geje, dozvane po
kretom ruke Japanca, ponovo
prile i orgija se nastavila jo
ustrijim tempom nego pre to
ga.
Nita! uzdahnu devoj
ka. Ni rei nisam uspela da
razaberem.
Ja samo tri, ali i one go
vore veoma mnogo.
Zaista? K oje tri rei?
Tanaka. Amerika. Osveta.
Tanaka, Amerika, osveta
tiho ponovi devojka. Mi
sli. .. misli da to ima veze. ..
sa tobom?
Gotovo sigurno slee
ramenima jedini ameriki nin-
a. - Dobro zna da izvesni
krugovi u Japanu nikada nisu
oprostili mom pokojnom uite
lju to je izdao Amerikancu je
dnu od najbolje uvanih tajni
itavog Istoka. Njemu nisu us
peli da se osvete, ali nee ok-
levati da napadnu mene i po
kuaju da me unite.
20
Taj belac sa Utagavom...
da li bi on, sluajno, mogao
znati da si ti ovde?
Ja ne veruj em u koincide
ncije, Sumiko. Taj ovek se ni
je sluajno naao sa Utagavom.
Koliko znam, njegovo povere-
nje je uasno teko stei, po
gotovu kada je stranac u pi
tanju. Utagava je jedan od o-
nih koji jo veru ju u tradici
onalni Japan u njegovu nadmo-
nost nad svim ostalim naro
dima sveta.
to mu ne smeta da bude
ef itave mree zloina ti Mrtvac ija je glava glatko od
ho dodade devojka. Utaga
va bi mogao biti u vezi sa kru
govima koji ele tvoju smrt,
zar ne?
Da. On je jedan od onih
koji se esto koristi uslugama
japanskih nini u svom poslu.
Veze sa raznim kolama nin-
ucua bez sumnje su mu iz
vrsne. Onog trenutka kad do
zna da sam jo aktivan, niko
od njih nee oklevati da kre
ne na put preko okeana kako
bi me ubio i tako oprao onu
mrlju koju je moj sensei Ta-
naka naneo asti nini. ..
Ali kako, Les? Niko ivi
ne zna da je jedan nina u San
Francjsku, jo manje da on ni
je Japanac!
Misli? Ja ve dugo ni
sam vie siguran u t o ...
BORILA KE V E S T IN E 88
Ti? A ubeivao si me da
su, sem mene i Tabasko Pita,
mrtvi svi koji su videli tvoje
lice i kostim i oruje nine!
To je tano. Meutim, i
mrtvaci ume ju da govore, Su
miko.
ta to, do avola, znai?
Mnogo bi jednostavnije
bilo nasmei se nina da
sam ubijao na klasian nain,
onako kako to rade profesional
ci na ovoj strani okeana: pi
toljem, pukom, eksplozivom.
seena govori da je upotreb-
ljeri katana jednog nine; ne
jednom se dogodilo da sam os
tavio uriken u neijim grudi
ma, ne stigavi da ga izvuem.
Sumiko je ukoeno gledala
kroz prozor, prema okeanu ko
ji je sada, pod poslednjim zra
cima zalazeeg sunca, odjedn
om izgledao zlokobno siv.
- Da ree vrlo tiho.
Mislim da sam sve vreme to
znala, ali nisam elela da se
suoim sa injenicama. ..
to sebi ne bi smeo da
dozvoli niko ko se bavi tako
opasnim poslom osmehnu
se nina. Jedna od prvih le
kcija kojoj me je sensei Tana-
ka nauio: injenice su takve
kakve jesu i boja naih elja
BO RILA KE VE STI N E 88
i nadanja ne moe ih izmeni-
ti, ve samo kamuflirati na
slici stvarnosti oko nas.
Ipak. . . kako bi oni m o
gli znati da ti nisi Japanac,
Les?
Preko Utagave. im je
ovaj od nepoznatog belca doz
nao da postoje indicije o elo-
vanju nine na ovoj strani oke
ana, morao se raspitati kako je
to mogue. Prilian broj ljudi
u Japanu zna da je sensei Ta-
naka stvorio ninu od jednog
Amerikanca i bojim se da se
taj krug sve vie iri.
Ona se instinktivno privi uz
njega, pokretom starim koliko
i ljudska rasa. Jo od najdav-
nijih vremena ene koje vole
pokuavale su da svojim krh
kim telima zatite one koje vo
le.
Les. . . ta e sada ui tora na palubi podmornice, nje
niti?
Umirio je osmehom.
- To zavisi o d ...
U tiini veeri zvonjava te
lefona odjeknula je kao eksplo
zija i devojka se tre, pribija-
jui se jae uz Leslija.
Od toga ta e mi Pit sa
da javiti dovri on, diui na oveka koji je i kriknuo, po
slualicu telefona. Najvero-
vatnije da emo ^ve to zabo
raviti i nainiti krai izlet do
Haitija. . .
21
*
* *
Opasnost takve vrste, nara
vno, ne moe se zaboraviti, jo
manje zanemariti i zato se ni-
na, stojei na vlanom pesku
ostrvceta kraj obale Haitija, na
trenutak zapitao moe li biti
kakve veze izmeu onoga to
se dogodilo kod Utagave u Kjo
tu i ove efikasne ekipe kralji
vaca ljudskih tela koju je po
dmornica neopaeno dovela na
njen cilj.
Taj uzbueni povik govorio
je mnogo, recimo. Veoma je
mali broj ljudi van Japana ko
ji bi u ovakvim uslovima go
tovo trenutno prepoznali ninu
spremnog na napad.
Osvetljena samo otpozadi sna
nim mlazom svetlosti reflek
gova silueta ne otkriva previe
detalja: odeven u kostim od cr
ne svile, sa kapuljaom koja
mu ak skriva i lice, on je sa
mo pokretna senka na jako
svetloj pozadini i nita vie.
Samo pravi poznavaoci mo
gu na osnovu takve slike da za
kljue kako je pred njima ni-
na i zato se Lesli koncentrisao
zivajui svoje drugove da pu
caju.
Ekipa spretnih i hitrih pro
fesionalaca, tako ih je odmah

22
ocemo. jo na poetku njihove
akcije. Velika veina ljudi u
odei vojnikoj kroja i reago-
vala je u skladu sa takvom oce
nom.
Ruke su poletele prema pi
toljima u futrolama, izvlaei
ih munjevitim, uvebanim po
kretom. Metalno kljocanje u
trenutku kada je pet ih est
metaka istovremeno iz magaci
na ubaeno u cev.
Trojica su pali na koleno, di
ui pitolje sa obe ruke pre kama, svi sem iznenaenih Iju
ma cilju. Druga dvojica nadali
su se da e biti bri ako pu
caju odmah, sa boka.
Od preostalih, neto sporijih,
jedan jedini ovek nainio je
pokret koji nije znaio napad,
ve bekstvo. . .
Odskoio je u stranu i una
zad, ak i ne pokuavajui da
se doepa oruja. Jedini cilj
tog pokreta bio je da se zaklo
ni iza tela grupice jo uvek na
gnute nad trojicom ratnika.
Taj je vikao, zakljui nin-
a, pratei otrim pogledom
mnotvo detalja istovremeno.
Oevidno je svestan da itava
ova gomila naoruanih ljudi
nema nikakvih izgleda protiv
mene i zato pokuava da, za
klonjen njihovim telima, dobi
je nekoliko sekundi vremena i
izgubi se u dungli. ..
Nina se baci na pesak u a
su kad je na cevima dvojice
r
BORILAKE V E T IN E 88
najbrih primetio izdajniki pla
miak barutnih gasova. Smer
skoka bio je odabran tako da
njegovo telo u crnom kostimu
doslovno nestane u dugoj sen-
ci koju je na al bacao amac,
prekidajui snop svetlosti refle
ktora.
Meci iz automatskih pitolja
zapljuskae po vodi kao grad,
jer se vatri prve dvojice pridru
io i rafal sledee trojice. I os
tali su ve imali oruje u ru
di oko trojice onesveenih ra
tnika i onoga koji je hitro uz-
micao zaklonjen njihovim teli
ma.
ovek iza reflektora na pa
lubi podmornice kao da je tek
tada shvatio da se neto doga
a; snop svetlosti naglo se po
krete, diui se od ala prema
nizu koliba i dungli iza nje.
Logian zakljuak, bar na pr
vi pogled; opasnost je, mislio
je on, mogla doi samo iz te
tamne mase na uzviici iznad
zatona. . .
Hitar kao zvearka u napa
du, nina iskoristi iznenadnu
tamu da uzvrati napadom pre
ma grupi strelaca kojoj je cilj
trenutak ranije na voleban na
in nestao iz vidnog polja.
Katana, dugi samurajski ma.
sve dotle skriven u koricama
privrenim ukoso preko lea
nine, pritajeno blesnu u tami
BORILA KE VE STIN E 88
iskricama svetlosti odbijenim
od mirne povrine zatona.
um s kojim je otrica od ple
menitog elika razrezala vazduh
bio je jedva ujan, ali je uto
liko glasniji bio krik oveka
pred ijim je oima proletela,
nalik crnoj munji. Udarac, za
pravo, i nije bio namenjen nje
mu, ve njegovom susedu, po
gaajui ga odozgo i iskosa u
izloeni vrat i glatko mu oba
vijajui glavu od ramena pre
nego to je uopte i shvatio
ita se dogaa.
' Krik, meutim, koji je po
eo kao krik straha, ipak se
_zavrio kao krik uasa i bola,
jer je u levoj ruci nina imao
vakizai, dugi no ili kratici
ma, posebno iskovan za bor
be u neposrednoj blizini. Vrh
vakizaija na trenutak zaroni u
grudni ko rtve i hitro se po
vue natrag, odnosei sa sobom
jo jedan ivot.
Ta dva udarca, desnom i le-
vom rukom, nina je zadao jo
pre nego to su njegova stopa
la dotakla meki pesak na kra
ju dugog i visokog skoka. U a
su kada se to dogodilo, i on po
novo imao relativno siguran
oslonac pod nogama, usledila
su jo dva udarca.
Kao da plee, oslonjen samo
na vrhove nonih*prstiju, nina
zadade udarac koji se zbog svo
je slinosti sa obrtanjem krila
23
vetrenjae upravo tako i nazi
va. Dvostruki udarac, ovoga pu
ta, jer su mu obe ruke bile na
oruane opasnim otricama.
Katana prekide tetive pod
kolenima oveka koji je neko
liko stopa dalje nastojao da
svojim pitoljem sledi hitru po
kretnu senku nine koja je iz
nenada izronila iz tame i stvo
rila se usred grupe iznenae
nih ljudi, sejui smrt oko se
be. Vrisnuvi, pogoeni se pro
pe, ispaljujui itav rafal iz pi
tolja uvis pre nego to se st-
ropotao, urlajui i pokuava
jui da obema rukama isto
vremeno dosegne pogoena me
sta i zaustavi krv koja je ibala
po pesku.
U istom trenutku vakizai,
kreui se paralelno sa tlom,
bez napora prereza grlo nje
govog suseda, iz kojeg takoe
iknu debeo mlaz krvi.
Sve to nije potrajalo vie od
osam ili devet desetih delova
sekunde, a trojica ljudi ve su
bili mrtvi, dok je etvrti urlao
oseajui kako mu krv u mla-
zevima otie iz tela.
Bio je to, meutim, samo po
etak borbe: usred grupe od
osam naoruanih ljudi vinih
oruju, koje sada ve svi ima
ju u rukama, nina je jo uvek
bio veoma daleko od pobede.
tavie, svako ko se iole razu
me u vetinu ubijanja tvrdio

bi da su njegovi izgledi prak
tino nikakvi...
Na ovoj strani okeana, me
utim, veoma je malo ljudi ko
ji uopte neto znaju o nina-
ma. Za njih uobiajena ljudska
merila ne vae, pogotovu kada
je re o borbi na ivot i smrt.
Fantastina koncentracija, fa
ntastina brzina i fantastina
vetina, tri su faktora koji
ih ine praktino nesavla
divim i nije bez osnova stara
japanska legenda koja tvrdi da
samo nina moe ubiti drugog
ninu.
Da su njih osmorica imali
vremena za koordinirani na
pad, situacija bi verovatno bi
la bar za nijansu tea. Ovako,
njihova brojnost zapravo je bi
la faktor koji im je oteavao
posao...
Ni trenutka se ne zadrava
jui na istom mestu, uvek upo
la ili sasvim zaklonjen telima
svojih protivnika, nina je pro
jurio kroz grupu kao vihor, de
lei udarce na sve strane, o-
tricama, laktovima, kolenima,
glavom, siguran da su svi oko
njega protivnici.
Jedino, zapravo, to su njih
osmorica uspeli da uine bilo
je da ispale nekoliko hitaca ko
ji su zavrili u umi, u pesku,
u telima prijatelja udaljenih
svega nekoliko stopa. Da, i ne
BORILAKE V E T IN E 88
koliko krikova: upozorenja, o-
ajanja, bola. . .
Svi pogoeni nisu jo bili ni
dotakli vlani pesak pod svo
jim nogama kada je nina iz
bio iz te mrane gomile, otro
skreui u stranu da bi izbe-
gao mlaz svetlosti iz reflekto
ra koji je sada besmisleno a
rao po obali, traei nevidljive
napadae.
Na trenutak potpuno bezbe-
dan, iako je pred sobom imao
jo sedmoricu nepovreenih.
protivnika i iza sebe podmor-,
nicu iz ijeg grotla svakog a
sa mogu izbiti novi naoruani
ljudi, nina pogledom potrai,
najpre onoga koga je strah
ili opreznost naveo da se
hitro udalji od mesta krvavog
obrauna posle prvog glasnog
upozorenja.
Ve na polovini puta do ko
liba, ovek bi napredovao mno
go bre da pri svakom novom
koraku nije bacao zastraeni po
gled za sobom.
Ona estorica, meutim, bili
su spremni na otpor, bez ob
zira to su ih zraci reflektora
jo jednom zaslepili u asu ka
da im je to bilo najmanje po
trebno.
Cevi njihovih pitolja sledi
le su siluete nine, osvetijenu
sa lea, ali je svaki od njih
podignutom levom rukom nas
tojao i da zatiti oi od ble-
BORILAKE V ETIN E 88
tave svetlosti, dok su uglas u-
rlali, zahtevajui od proklete
budale da ugasi reflektor ili ga
bar skrene tako da ih ne ome
ta u nianjenju.
Vraajui katana u korice i
vakizai za pojas, nina se jo
jednom baci na tle. Kao i obi
no kod nine, i ovaj pokret i-
mao je viestruko znaenje; sem
to ga je uklonio van domaaja
itavog novog pljuska metaka,
omoguio mu je da iz svog mi
nijaturnog arsenala odabere no
vo oruje, mnogo pogodnije za
borbu na distanci.
uriken, elina zvezda sa
est poput brijaa otrih krako
va, postaje smrtonosan u ruci
dobrog strelca. Kreui se brzi
nom od itavih stotinu milja
na as, jezivo zujei, uriken je
u stanju da probije tanji oklop
od elinog lima ili debelu da
sku. Ljudsko meso i kosti ne
mogu pruiti otpor ni koliko sl
oj od jedne stope vode. . .
etiri urikena poletela su go
tovo istovremno, po dva iz sva
ke ruke. Nimalo sluajno, nji
hov cilj bila su etvoric ije su
cevi najbre sledile neuhvatlj
ive pokrete nine.
Prvi vesnik smrti zari se u
otvorena usta najblieg oveka,
lomeoi mu zube 4 kost gornje
vilice pre nego to se zario u
mozak. Druga rtva primila je
pogodak u grlo, malo iskosa, ta
25
ko da je imala vremena da isp
usti pitolj i sa obe ruke stegne
prerezanu vratnu arteriju, odl
aui tako smrt za nekoliko du
gih sekundi.
Druga dvojica, korak iza pr
vih, dobili su po jedan uriken
u grudni ko i trbuh. Prvi hitac
bio je smrtonosan, jer otri kr
ak eline zvezde zavri u le-
voj sranoj pretkomori. Drugi
pogoeni previ se, steui ru
kama solarni pleksus. Otvorio
je usta jo jednom, urlajui iz
sve snage, pre nego to mu pre
rezani snop ivaca ne odue sv
est.
Preostala dvojica su, malo
prekasno, shvatili da pitolji u
njihovim rukama ne predstav
ljaju nikakvu zatitu od tog u
asno brzog i neuhvatljivog'pro
tivnika. Nije nemogue, tavie,
da im je na as palo na pamet
kako nemaju posla sa jednim,
ve sa itavom gomilom napa
daa odevenih u crno.
Odbacivi oruje, oni se obr-
toe u mestu da naslepo potre
prema dungli, jedinom mestu
koje im se na ovom ludom os-
trvu inilo sigurnim.
Na trenutak, donese im ola
kanje to to vie ne moraju da
se sukobljavaju sa bljetavim
snopovima svetlosti. Ali samo
na trenutak, j e r ih nina pri
stie u tri duga skoka.
26
Vakizai, sada u desnoj ruci,
samo dotae vrat blie rtve, ali
je taj pogodak u kimu bio do
voljan da donese brzu smrt.
Ukoene noge refleksno naini-
e jo jedan korak, ali je to bilo
sve to su jo mogle nainiti,
jer je ovek ve bio mrtav kada
mu se lice arilo u pesak.
Kad shvati ta se dogaa, dr
ugi se okrete, ukrtajui ruke
nad glavom kako bi bar donekle
ublaio udarac. Taj pokuaj ne
bi uspeo, svakako, ali udarac
koji je oekivao nije ni pao. . .
Haragei. Tako se zove gotovo
neobjanjivo oseanje kojim ra
spolae svaki nina i koji ga
uvek, ak i u najdubljem snu.
upozorava da mu preti opasn
ost, ak i na to iz kojeg e pra
vca doi i kakav e oblik ima
ti . .,
Bolji poznavaoci orijentalne
filozofije tvrde da je harage:
samo do krajnjih konsekvenci
razvijen praktini koncept o je
dinstvu svega ivog i neivog
na naoj planeti. Nine su, tvr
di se, samo jedan korak dalje
od ostalih odmakli na putu ra-
zumevanja skrivenih veza u na
oj okolini i u stanju su da mn
ogo pre ostalih identifikuju iz
vor opasnosti i oblik koji e
ona uzeti.
Objanjenja na. stranu, inj
enica je da haragei postoji i da
BORILAKE VESTI NE 88
koristi ninama ve stotinama
godina. Kao i ovoga puta. . .
Telo nine se poput lopte
kotrljalo po pesku kad na palu
bi podmornice zalaja teki mit
raljez zasipajui prostor koji je
nina zauzimao samo eli se
kunde ranije.
Taj prostor, naravno, nije bio
potpuno prazan. Na samo neko
liko stopa odatle, nina u ka
ke se teki meci zarivaju u gr
udi i trbuh oveka to stoji, be
smisleno podignutih ruku.
Komadii odee, koe: mesa
poletee na sve strane dok su
meci kidali grudni ko rtve.
Udarci metaka bili su tako sna
ni da odvojie noge pogoen
og od tla pre nego to e nje
govo mrtvo telo poleuke ba
citi na pesak.
Hitro poput zmije, nina je
ve bio daleko van pravca ko
jim su meci doletali, skriven u
dugim senkama po tlu. Nije se
ni osvrnuo na itavu gomilu
mrtvih tela iza sebe; od njih
se ne moe doznati vie nita,
ali je zato utoliko zanimljivi
ji onaj poslednji preiveli, ko
ji .je trenutak ranije zamakao
meu kolibe i nestao u du
ngli.
Mitraljez je, meutim, te-
ktao i dalje, a strelac je po
kretao cev po dugom luku, le-
vo i desno, nadajui se da e.
po zakonu verovatnoe. jedar,
b o r il a k e VESTINE 88
od hitaca pronai svoj cilj. Ovo
ga puta zakon nije bio na nje
govoj strani i do trenutka kad
je zatonom iznenada zazujao
motor malog sportskog aviona
nijedno zrno nije proletelo ak
ni blizu nine.
Teko oruje naglo zacuta, a
njegov glas smeni nekoliko uz
buenih ljudskih glasova i to
pot obue po metalnoj oplati
palube. Sve to samo trenutak
kasnije prigui nalet aviona ko
ji se pojavio na ulazu u zaton,
u briuem letu, gotovo dodi
rujui povrinu vode svojim
plovcima.
Otri zaokret, pedesetak jar-
di ispred podmornice, a zatim
pilot povue polugu sebi, na
glo penjui letilicu navie. Po
greno odabran trenutak, oi
gledno, jer ovei, tamni pred
met koji ispade iz aviona ne
stade pod vodom daleko od po
dmornice koja bi trebalo da
bude njegov cilj.
Teki metalni poklopac na u-
lazu u kupolu buno se zalu
pi, vijci podmornice proradie
i ona se nezgrapno okrete pre
ma izlazu iz zatona, naglo po
veavajui brzinu.
Mehanizam dubinske bombe
baene iz aviona reagovao je
na dubini za koju je bio i po
deen, gotovo ng samom dnu
zatona. Sama vibracija eksplo
zije dopre kroz kopno ostrv-
27
ceta do stopala nine, ali' se
na povrini zatona pojavi di
novski mehur i udarni talas
pojuri prema obalama i otvo
renom moru.
Podmornica, ve upola pod
vodom, samo se otro zanjiha.
Neprijatno po posadu, ali naj
gore to se moe dogoditi jeste
da neko manje oprezan lupi
glavom o metalni zid ili cevi
kojima je ispunjen svaki hod
nik.
Kao da je njegov zadatak
izvren time to je malo zap-
laio posadu podmornice, hi
droavin prelete ostrvce i iz
gubi se negde na drugoj nje
govoj strani. Nekoliko minuta
kasnije, sem uma jo uvek uz
burkane vode po pesku zato
na, nad naseljem indijanskih
ribara ponovo zavlada mrtva
tiina tropske noi. . .
Nina je zastao samo na tre
nutak, da pogledom isprati po
dmornicu pre nego to nesta
ne u dubini, a onda se pono
vo okrenuo mranom licu du-
ngle.
Onaj koga goni nestao je u
ipragu, ali je njegov trag bio
vidljiv za oi naviknute na mi
nimum svetlosti: otrgnuto li
e, povij ene granice, kronja
mladog drveta koja jo uvek
drhti od sudara sa ljudskim te
lom u punom naletu.
28
Nikakvog uma, meutim, iz
dungle. ovek koji se u pani
ci probija, sudarajui se u mr
klom mraku sa brojnim pre
prekama, stvara puno buke.
Sto znai. . .
to znai da je progonjeni
mnogo lukaviji nego to se na
prvi pogled inilo. Taj panini
beg bio je samo varka, jedno
stavna, ali dobro izvedena. On
je sada negde na samoj ivici
dungle, ekajui da gonilac
neoprezno upadne u postavlje
nu zamku. . .
Lukavo, svakako. A li ipak ne
dovoljno lukavo da bi preva
rilo jednog ninu.
Nije vie bilo razloga za ur
bu i zato nina, u zaklonu ni
ske kolibe od palmovog lia,
zastade da razmisli. ovek ko
ga goni zna da ima posla sa
ninom, a ipak pokuava da ga
nadmudri jednim prilino jed
nostavnim trikom. . . Zato?
Odgovor ipak nije bio teak.
Ba zato to zna da mu je za
petama nina, progonjeni nee
ni pokuati sa lepom jurnjav
om kroz mranu dunglu, sve-
stan da ne moe umai.
Pokuae da trguje, svakako
U zamenu za svoj bedni ivot
ponudie sve to mu padne na
pamet. . .
Pod crnom maskom na licu.
sa dva uska proreza za oi, us
ne nine razvukoe se u os-
B ORILAKE V E T IN E 88
meh. Taj tip tek treba da sh
vati da sa ninama nema po
gaanja, naravno.
H ej! - ree glasno, ok
reui lice prema dungli, ah
ne izlazei iz zaklona.
- Ne prilazi! odgovori
glas iz tame, posle izvesnog ok
levanja. Glas koji bi samo e-
leo da bude samopouzdan.
Zato? Ti eli da govo
ri sa mnom, zar ne?
Sasvim lepo se ujemo i
ovako! Ostani gde si!
Sada je sasvim tano, znao
gde se begunac nalazi. Desetak
stopa duboko u ipragu, malo
levo od mesta gde je i uao. I-
luziju sigurnosti prua mu de
belo stablo uz koje se prilju
bio, pomaljajui samo glavu u
nastojanju da pogledom prod
re kroz tamu i odredi poloaj
nemilosrdnog gonioca.
Ti zna ree nina
da je za mene deja igra da te
izvuem iz tog ipraga. Ute-
dee i sebi i meni nekoliko
neprijatnih trenutaka ako iza
e sam. . .
Ponovo tiina, ali sada, kada
je znao gde se drugi ovek na
lazi. nina je uspevao da uje
i um njegovog disanja, ak i
um pokreta kojim je nepozna
ti otro znoj sa lica.
U redu javi se ponovb
glas iz tame. Ali pod uslo-
vom da i ti izae na istinu...
b o r il a k e V E TIN E 88
Nina se nasmeja, kratko i
suvo.
Prihvatam. Samo, nemoj
da te zasvrbi prst kada me u-
,gleda na istini. Ako bolje ra
zmisli, shvatie da je taj tvoj
pitolj za mene potpuno bezo
pasan!
Izaao je iz zaklona i zastao
izmeu kolibe i poetka du
ngle, naizgled nemarno izla
ui itavo svoje telo pogledu
i mecima skrivenog protivnika.
Stvarna opasnost, u sutini,
nije bila velika. Sa ovog me-
sta moi e da uje i utanje
odee na telu vlanom od zno
ja pri naglom pokretu ruke sa
pitoljem. ak i ako to ne us
pe, haragei e ga uvek upozo
riti na opasnost i ukloniti sa
putanje ispaljenih hitaca.
Kako je i nasluivao, njegov
protivnik je bio dovoljno inte
ligentan da ne pokua nikakav
trik. tavie, kada je izbio iz
zaklona iblja, pitolj mu je
bio u futroli, a obe ruke podi
gnute uvis.
O kej! ree nepoznati,
zastajui na samoj ivici ipra-
ga. Ovde sam.
Vidim te.
Znam, do avola, da me
vidi. Nine vide u mraku kao
make, zar ne?
I mnogo blje.
I to sam uo, prokletstvo!
29
Otkuda da ti zna toliko
o ninama?
ista sluajnost tobo
e nemarno odgovori drugi o
vek. Svaki nina, meutim, pra
ktino ima ugraen detektor
lai; dovoljan je i najmanji dr
htaj u glasu, najmanji nevolj
ni pokret prstiju ili trepavica,
pa da oni shvate da sagovornik
ne govori potpunu istinu.
Moemo li da ponemo od
poetka ree nina zloslut
nim tonom. Imam utisak da
si poeo da me lae, a to je po
kuaj koji ti nee doneti nita
dobro. ..
ovek pred njim umno is
puni plua vazduhom i klim-
nu glavom. U tami se nisu mo
gle razaznati crte lica, ali mu
je glas bio pun rezignacije ka
da je ponovo progovorio.
Oh, do avola! Trebalo je
da znam da nee uspeti. . . ta
zna o Grupi 86, mino?
*
* *
Znam da je ovde vrue
- proguna Rotmerl, sputaju
i se u jednu od dve stolice pr
ed velikim monitorskim ekra
nom. Prostorija je potpuno
izolovana od okoline, tako da
nikakav klima-ureaj ne dola
zi u obzir!
30
Doreli vrati u dep koulje
tek izvaeno paklo cigareta. U
ovako uskom prostoru dim e
ostati da lebdi satima, moda i
danima. Njemu to ne bi sme
talo, ali Rotmerl je i ovako bio
dovoljno loe raspoloen.
Moe, Meri Do uzdah vima za koje je maloas oce-
nu Rotmerl u interfon ugra
en u naslonu za ruke svoje
fotelje. Gledaj dobro, Dore
li. . .
Tekst, fotografije, crtei, ko
mpjuterske animacije; sadraj
nekih tridesetak strana zgusnu
tih informacija prolazio je pred
Dorelijevim oima na ekranu,
dok ih je on pratio, duboko
koncentrisan.
To je sve ree Rotmerl,
s naporom menjajui poloaj u
fotelji, kad se prezentacija za
vri. Jo jednom?
Doreli klirnnu glavom, pre-
nuvi se kao iz transa. Imao je
izvanrednu memoriju i bio si
guran da je zapamtio prakti
no sve to mu je bilo ponue
no na monitoru. Samo budala,
meutim, odbila bi jo jednu
priliku da pogleda takav ma
terijal.
Jo jednom, Meri Do
promrmlja Rotmerl. Naem
prijatelju se film dopao. . .
Meri Do u drugoj prosto
riji upravlja raunarom, pre
lete Doreliju kroz glavu, ali
ak ni njoj nije doputeno da
BORILA KE VET1NE 88
vidi materijal koji je za nju
samo zagonetni hodni broj!
Nije bilo vremena da misli
o tome, jer prezentacija poe
ponovo od poetka i on se za
dubi u slike na ekranu, posve
ujui sada vie panje delo-
nio da su kritini.
Dakle? ' upita Rotmers
kada se ekran ponovo ugasi.
Dovoljno je ree D o
reli, oseajui da mu je itavo
telo ukoeno. avolska st
var!
Da, avolska stvar slo'
i se Rotmerl. Zapali jed
nom tu prokletu cigaretu, D o
reli! Ve me nervira kako je
stalno guva meu prstima!
Doreli tek tada shvati da mu
je cigaretaa, vlana od znoja,
meu prstima ruke. Izvukao je
ko zna kada, nesvesno; ciga
reta mu je uvek bila od pomo
i kad je nastojao da se on -
centrie, iako je ovoga puta po
tpuno zaboravio na nju.
Jo nisam uo tvoje mi
ljenje f podseti ga Rotmerl.
Hajde, do avola, nemamo i
tav dan!
Gotovo nemogue, efe.
Hmmm! zarea Rot
merl. Siguran si!
Siguran Doreli je sada
bio na svom terenu i nije do
pustio da ga Rotmerlovo rea-
nje impresionira. Ako vam
B O R ILA K E V ETIN E 88
je neko rekao da se to moe iz
vesti, onda vas lae. Uostalom,
neka pokua!
Neee! otee Rotmerl.
Ova igra ne igra se tako,
deko. Nema neuspelih poku
aja. Neu mrdnuti ni prstom
pre nego to budemo imali pl
an iji su izgledi na uspeh naj
manje devedeset ih devedeset
pet odsto!
Plan je jedno slee Do
reli ramenima stvarna ak
cija neto sasvim drugo. Nekad
se govorilo da je put u pakao
poploan dobrim namerama. .
ovom vremenu primerenije bi
bilo rei da je put u pakao po
ploan odlinim planovima!
Moj gazda leno ree
Rotmerl podiui kaiprst uvis,
gotovo kao da govori o gospo
du Bogu moj gazda tako ho
e. Samo apsolutno sigurna st
var ili nita. Nita, Doreli! Ka
pira?
Kapiram. Moja ocena sto
-ji. Gotovo nemogue.
Aha. . . a ta re gotovo,
ta ona znai?
Znai da je akcija iz vod
ljiva, pod uslovom da svi fa
ktori budu na naoj strani. A
nee biti. To vam je neto kao
kad sa deset ^olara u depu
krenete da opeljeite Dezert
In u Las Vegasu, efe. Teori
jski mogue, praktino ne!
31
Rotmerl isprui svoje kratke
noge, zamiljeno prouavajui
iljate vrhove cipela.
Dakle, tu se slaemo
promrmlja. Preimo sada
na tvoj doskoranji zadatak.. .
Doreli zinu, hvatajui u po-
slednjem trenutku cigaretu is
palu iz usta.
Aha! ree. Stvari do
laze na svoje mesto. Zbog O-
VOGA sam ja, znai, iao u
Japan?
Uglavnom. Doreh. . . Ro
tmerl se nelagodno promeko
lji na svom seditu. Ti zna
da agenti nae grupe nikada ne
doznaju pravu svrhu svojih za
dataka. M-oje iskustvo, i iskus
tvo drugih pre mene, pokazalo
je da je tako najbolje. Sad,
kad ti sve ovo govorim, pret
postavlja li ta to moe da
znai?
Pomalo isceri se Do
reli zadovoljno. Penzija na
vidiku, efe?
Ne budi aav! Ljudi kao
to smo ti i ja umiru u izma
ma, Doreli. Niko nije lud da
nas poalje na panjak sa svim
onim to drimo u svojim gla
vama!
Sto se mene tie, imam
nameru da umrem u lakovanim
cipelama nasmeja se Dore
li. Ali, shvatam ta elite da
kaete. Predstoji mi unapree
nje u grupi?
32 BORILAKE V E T IN E 88

Tako je. Sa izgledima zame preko, u Japanu, Uverili da

moje mesto. Onoga trenutka nine mogu sve.
kad zabrljam, ni sekunde pre. Ideja je, dakle, tu is
Ali ni sekunde posle, a? ceri se Rotmerl. Jo samo
Ni sekunde posle sloi da pokrenemo njenu realizaci
se Rotmerl. Posao kojim se ju. ..
bavimo je kao ivi pesak, Do Doreli oseti kako mu se pod
reli. Ko jednom upadne, vie kouljom hlade lea, jo mokra
se nikada ne moe izvui. Mi od znoja.
smo tu da bismo oprah ve je Mislite. . . da dovedemo ni I
dne velike sile i oistili ono nu iz Japana i poaljemo ga
to drugi, vaniji od nas, zabr na San Karlos?
ljaju. Ako se takve greke uo- Ne, ne elim nikakvu pro
pte mogu ispraviti, naravno. kletu utu kopilad u tom po
Plaaju nas d ob ro.. . ali nam slu! Ako je jedan Amerikanac
nae greke ne oprataju. ta- postao nina, utoliko bolje. On
vie, nikada javno nee priz e uiniti to za nas, do avola!
nati da stoje iza nas i troe mi Tek tako! Zaboravljate da
lione dolara da bismo imali sve mi ak ne znamo ni kako taj
to nam padne na pamet! tip izgleda, a i da znamo, pita
Da, jasno tiho ree Do nje da li emo ikada uspeti da
reli. Mozak mu je radio, mo ga epamo!
da bre nego ikada. Znao je da Hoemo! Rotmerl baci
je dobar, ah mu jo nije pa pogled na runi asovniik.
dalo na pamet da bi jednog da Ako je sve u redu, a nema ra
na. . . jednog dana.. . zloga da ne bude, on upravo u
U redu, onda. Vratimo se ovom trenutku govori sa naim
tebi. Da li bi jedan nina m o agentom po imenu Martinson...
gao da prodre na to ostrvo i u- Martinson? Njega znam.
bije predsednika? To nije bitno. Uostalom,
Da tiho ree Doreli. ne veruj em da e Martinson
Da, mogao bi. .. preiveti taj razgovor. ..
Novi talas jeze du Doreli -
Kako?
jeve kime. Prokletstvo, on je
Do avola, efe, previe tvrd tip, ali kako taj Rotmerl
pitate! Ja jesam doznao mno govori o smrti svog ovek a...
go o ninama, ah nisam postao Da li e on sam ikada biti u
prokleti nina! Ne znam kako stanju da postane takav, pro
bi on to mogao izvesti, ali su kletstvo? A morae, ako eli
BORILAKE VEST I N E 88
Rotmerlovo mesto i ' svu onu
mo koju to mesto prua!
Trenutak, efe. Samo da
vjriim da li sam dobro razu-
meo; Martinson e mu ponudi
ti da radi za nas, je li tako?
Martinson e mu rei sve
to zna, Doreli. Meutim, Mar
tinson ni izdaleka ne zna sve.
A i ono to zna, samo je ono
to sam JA eleo da on zna.
Razume?
Stara igra klimnu Do
seli glavom. Doputamo da
u ruke protivnika padne agent
oji e im preneti informacije
koje mi elimo i kakve elimo.
Hmm. . . to vrlo esto upali.
A najbolje kada agent ne
zna da mu je ta igra priprem
ljena od sopstvenog efa ti
ho ree Rotmerl. Jo uvek
te privlai moj posao, Doreli?
Doreli ne odgovori. Mozak mu
je radio fantastinom brzinom,
prouavajui u deliu sekunde
nove i nove varijante Rotmer-
lovog plana. Bila je to osobi
na koja ga je i inila tako do
brim agentom, sposobnost da
objektivno, poput elektronskog
raunara, u veoma kratkom vre
menu analizira sve mogunosti
koje otvara neki novi dogaaj.
Ne ree konano. reh nikakva gluma ne bi
Ne govorim o vaem mestu,
efe, ve o ideji "^a Martinson-
om. Nina e shvatiti da je
Martinson poturen samo da bi
33
mu preneo tu informaciju. Uz
gred, o kakvoj se informaciji
radi.
Nee shvatiti, Doreli. I-
ma prilino loe miljenje o
meni, a?
Ne, ali. ..
Rotmer ga utia pokretom
ruke.
Martinson je radio na to
me da ovde, u San Francisku,
ue nini u trag i u tome je
uspeo, Doreli. ak bolje nego
to sam i ja oekivao, premda
priznajem da smo imali avol
ski mnogo sree.
emu, onda, itava ta ig
ra? Zato mu jednostavno nis
mo prili sa ponudom, do a
vola?
On pre svega mora shva
titi da ima posla sa ekipom
ozbiljnih profesionalaca, kako
ne bi pokuao nikakvu glupost.
Zato je Martinson, im je pro
naao ninu, prebaen na pot
puno drugi posao. On sam ne
zda da je nina zainteresovan
upravo za tu stvar na kojoj je
radio i oivee pravo iznena
enje kada nina iskrsne pred
njega.
Da zamiljeno ree Do
uspela da zavara ninu. . -
Tano. Jedino ega se bo
jim jeste da u svom prvom na
letu nina ne ubije Martinsona
34
pre nego to mu ovaj kae to
to ima da mu kae.
Hmm. . . ako ve toliko
zna o njemu, Martinson e ui
niti sve da mu se ukloni sa
puta. Inteligentan tip, taj Mar
tinson.
S tim i ja raunam za-
brunda Rotmerl. U svakom
sluaju, on e rei nini da
znamo sve o njemu. Stavie,
da ga drimo u rukama.
Da li ga drimo u ruka
ma efe?
O, da isceri se Rot
merl. O, da!
Doreli ga paljivo pogleda.
Rotmerl, koji osea da mu se
blii neizbena starost i shvata
da e, pre ili kasnije, nainiti
onu fatalnu greku, eli da pre
toga krunie svoju karijeru je
dnim velikim potezom. . .
To je opasno, naravno. U po
slu kojim se bave i Rotmerl i
on, ovek mora sauvati hlad-
nokrvnost i potisnuti svoje e
lje u drugi plan, do zaborava.
Taj nina produi R o uini neto, bilo ta, svestan
tmerl, gotovo sa likovanjem
kao to zna nije japanski ni
na. Moda je upravo zato pre
krio jedno od osnovnih pravi
la i stvorio samom sebi slabu
taku, Doreli!
ena?
Da, ena! lupi Rotmerl
akom po naslonu fotelje.
Fantastino privlana ena, ali
BORILAKE V ETIN E 88
ipak samo' ena do koje mu je
jako stalo. Kad shvati da je
mi imamo u rukama, Doreli.
uinie sve za nas! Sve!
A ta e se dogoditi posle
toga?, upita se Doreli u sebi.
ta e nina uiniti NAMA
posle toga?
Kunem se jecao je Ma
rtinson da je to sve!
I tvrdi da te je odmah
posle toga ef Grupe 86 pre
bacio na ovaj odvratni posao?
Da, da! Istog dana kada
sam predao izvetaj o tebi, on
me je poslao na Haiti! asna
re!
Vrh otrice vakizaija zari
se malo dublje u kou vrata,
kraj same vene, i Mirtinson
stee zube. Obuzdavao je pani
ni strah koji ga je nagonio da
da svaki pogrean pokret zna
i sigurnu smrt.
Da li Grupa 86 ues
tvuje u ovom poslu, ili si ti sa
mo Rotmerlov pijun, Martin-
son?
To se nikada ne zna. Re-
tko kada uopite doznamo ka
kvi su efekti naih akcija, zai
sta. Moda je svrha unitenja
BORILA KE V E TIN E 88
bande, kad za to doe trenu
tak. . .
A moda Rotmerl re
e tiho nina i sam eli da
se koristi onime to banda tr
govaca ljudskim telima ima.
Postoji i ta mogunost, zar ne?
Da. U neku ruku Grupa
86 je izvan zakona. I iznad
njega, shvata ta elim da ka
em. Sve dok dobro radi svoj
posao, niko se nee usuditi da
pita kako to zapravo postie.
Svakako. Ima naina da
se 'kupi svako ' nasmei se
nina pod svojom maskom
pa ak i lanovi senatske ko
misije. U takvoj trgovini orga
ni izvaeni iz mladih i zdravih
tela da bi se presadili starcima
imaju veu vrednost nego bilo
kakva gomila utavih nova
nica. . .
Da promuklo apnu Ma
rtinson. To bi moglo biti
ba ta k o .. . Rotmerl me, u st
vari, podsea na dinovskog pa
uka ija mrea dosee u sve
uglove planete. Do sada raspo
lae fantastinim obimom in
formacija o svemu i svaemu,
za sluaj da mu neka od tih
informacija zatreba. Naravno,
nee oklevati da ih i upotrebi
ako on i njegov ef u CIA pro
cene da je to potrebno...
Kao to je, natprimer, in
formacija o tome gde se krije
jedini ameriki nina?
35
Da I devojka. Imao sam
sve vreme utisak da je Rotme-
rlu jako stalo da dozna to vi
e o njoj. I o tvom prijatelju,
ali ne u tolikoj meri.
Jasna stvar. Onoga trenu
tka kada budem potreban Ro-
tmerlu, Sumiko e posluiti kao
sredstvo za pritisak na mene.
To je valjda i tebi do sada po
stalo jasno, Martinson.
Ovaj klimnu glavom u tami,
otirui znoj sa lica. Oseao je
da se ovaj razgovor sa ninom
blii kraju, a to je znailo da
se blii kraju i njegov ivot...
Savladao je novi talas gneva
na samog sebe, svestan da e
mu u narednih nekoliko tre
nutaka biti potrebna sva in
teligencija, ako eli da se iz
vue iz kandi nine. Ili bar
a to je odista poslednja na
da da kupi za sebe laku i
brzu smrt. . .
Nisi me pitao nita o po
dmornici podseti. - Zar te
be odista ne zanima gde je na
a baza i ko rukovodi itavom
akcijom?
Podmornica e me sama
odwesti do baze nasmeja se
nina. Pre nego to sam iza
ao na obalu pred vas, pikaio
sam na njen trup minijaturni
radio-predajnik koji neprestano
emituje signale. Moj prijatelj
u hiroavionu sada prati njeno
kretanje.
36
To nije dovoljno, boga
mu! Baza je dobro skrivena i
jo bolje obezbeena.
Toliko dobro da jedan ni
na ne bi mogao prodreti u
nju? ali se, Martinson?
Idi do avola! zarea
agent. Proklet da si, hilja
du puta proklet!
Ve sam proklet zato to
neprestano vodim borbu sa zlo
cincima sasvim ozbiljno re
e nina. Ako ba eli da
mi pomogne, Martinson, onda
mi pokai kako da uem u ce
ntralu Grupe 86!
ta?! Pa ti si odista lud,
potpuno lud!
eli da kae da je to stanu poslednje rtve tvoje ba
nemogue?
Naravno da je nemogue,
ovee! ak i svaki agent pro
lazi tri take na kojima se pro
verava njegov identitet, a pre
tpostavljam da se i sam Rot-
merl podvrgava takvoj kontro
li!
Ba fino. Priaj mi o to
me, Martinson. . .
Gutajui pljuvaku, nesigur
nim glasom, sa estim prekidi
ma, Martinson poe da govori,
oseajui kako mu hladni vrh
vakizaija sve vre pritiska
kou na grlu.
Nije ni pokuao da lae, po
vremeno i sam zauen zato
to ne ini. Nije ni mogao shva
titi, naravno, da je sve vreme
BORILAKE VESTINE 81
pod lakom hipnozom, pojaan
om strahom od otrice pod gr
lom i da bi tako mogao brblja
ti satima, a da ne prikrije ak
ni najodvratnije detalje iz sv
og dotadanjeg ivota.
Vrlo dobro ree nina
odmiui vrh vakizaija od nje
govog vrata. Koliko traje
dejstvo gasa za uspavljivanjc
koji ste ovde primenili, Marti
nson?
Dvadeset, trideset minu
ta, u zavisnosti od telesne te
ine. Ti ljudi uskoro e se pr.c
buditi. . .
Tako sam i pretpostav
ljao. Imali su sree da ne po
nde.
To nije moja banda, do
avola! Rekao sam da sam u
nju ubaen po zadaitku!
to ti nije smetalo da ra
di kao i svaki drugi plaenik
slee nina ramenima.
Tvoj posao je prljav, Martin
son. I ovde, i u Grupi 86!
Mi to radimo u interesu
Amerike, prokletstvo!
Ili bar verujete u to. K o
liko je ljudi ubijeno u bazi i
njihovi organi prodati na crn
om tritu u K alifom iji otkako
si ti u bandi. Martinson? ,<
Ne znam ba tano, a li.,.
Pa, recimo, o to sto, sto dva
deset. ..
BORILAKE V E TIN E 88
A banda ima tridesetak
ljudi, tako si mi rekao?
Da', do aivola. Sada ma
nje.
- Prost raun pokazuje da
si direktno kriv za smrt naj
manje etvoro ljudi, Martins
on, ne ulazei u tvoje ranije
grehe. . .
Takav raun nema smi
sla rezignirano ree Martin
son. Prokletstvo nikog nisam
ubio svojim rukama!
K o je ubiea: onaj koji r
tvu dri ili onaj koji zamahu-
je noem, Martinson?
ovek nemo proguta pljuva
ku. Sta bi se i moglo odgovo
riti na takvo pitanje?
Obojica tiho ree nin-
a. A za hladnokrvne ubice
jedina kazna je smrt!
Martinsonova aka pade na
pitolj u futroli. Nije se nadao,
naravno, da e taj pokret osta
ti neprimeen, ali je raunao
sa neim drugim ...
Pitolj je otkoen i metak
mu je ve u cevi. Moda, mo
da nina nee uriti sa svo
jim maem, igrajui se s njim
i ekajui da on najpre uini
ta dva neophodna pokreta pre
nego to ga likvidira. ..
Kocka se sa smru, svakako,
ali ta preostaje drugo oajni
ku koji nema ta de izgubi?
Obrisao je levom rukom po
novo znoj sa ela. Kaiprst de-
37
ane pao mu je na obara pi
tolja u otvorenoj futroli. Jo
samo mali pokret koji e ' cev
pitolja dovesti u hoiuzontalan
poloaj, jo samo jedan priti
sak prstom i . ..
Aaahhh!
Uzvik iznenaenja naglo iz
lete iz Martinsonovih plua. Iz
nenaenja, ne i bola, jer e bol
naii tek kasnije, poto proe
prvi ok. ..
Osetdo je kao da mu je zgla-
vak desne ake dotaklo usija
no gvoe i instinktivno trgao
ruku navie.
udno laku ruku, ruku ko
joj neto kao da nedostaje, kao
da. ..
Oh, boe! zacvile, di
ui pred lice patrljak odsee-
ne ake iz kojeg je ikljala u
mraku sasvim crna krv. Oh,
boe!
Tvoja aka e istruliti tu
nemilosrdno hladnim glas
om ree nina. Ne mora se
bar brinuti da e je presaditi
nekome ko misli da vredi vie
od tebe. Ili od ovih valjivih
Indijanaca ovde!
Martinson pade na kolena,
steui levom akom patrljak
desne u uzaludnom pokuaju
da zaustavi krvarenje.
Ubij me! protenja.
Ubij me brzo, proklet bio!
Da li su tvoji bubrezi zd
ravi, Martinson? produi ni
.38
na kao da ga ne uje. Mo
da bi se i oni mogli nai u
telu kakvog sedamdesetogodi-
njeg senatora ili nekog milio-
nera? Da li bi to eleo, Mar
tinson?
itavo telo oveka se tre
od nemilosrdnog udarca vakiza
ija koji mu probi trbuh, zadr
avajui se u desnom bubre
gu.
Sta bi jo kod tebe mo
glo da poslui za presaivanje?
Oko? Koa? Srce?
A A A A A ! zaurla Marti
nson, padajui na lice. A A -
AAHHH!
Udarac kratkim maem odo
zgo prikova ga za meko tle. Jo
jednom, nina je ciljao u po
tiljak, darujui rtvi konano
brzu smrt.
Paljivo je obrisao vakizai
o Mortinsonovu odeu, oslu
kujui umove iz okoline. Lju
di u amcu jo spavaju; kada
se probude, nijedan od njih ne
e znati ta se sve odigralo na
ostrvu i ko je ubio demone
mraka koji su doli ispod mo
ra da ih unite...
Zadrao se jo nekoliko tre
nutaka na obali da iz mrtvih
tela izvue svoje urikene i vra
ti ih u skrovite pod irokim
opasaem od crne koe.
To oruje suvie je dragoce-
no da bi ga smeo ostaviti. Ta
jna sastava i obrade elika od
BORILAKE V E T IN E 88
kojeg su estokrake zvezde iz
raene umrla je sa poslednjim
starim japanskim majstorom i
svi urikeni izraeni posle tog
vremena samo su loe i bezvre
dne imitacije.
Jedno po jedno, bez ikakvog
vidnijeg napora, izneo je iz a
mca tela ljudi, ena, dece i pa
ljivo ih poredao po pesku. O-
va no, znao je, postae osno
va za itav niz novih legendi
meu ostrvljanima, ali on nije
imao ni vremena ni elje da
im objanjava ta se odista do
godilo.
Odgurnuo se veslom od pli
tkog dna i amac je zaplovio
ka izlazu iz zatona. Oseka je
poinjala i nije se morao pre
vie truditi da se doepa pu
ine.
Nije ni morao, uostalom, da
vesla daleko. Tridesetak minu
ta kasnije na jo uvek mra
nom nebu zau se poznati zvuk
motora hidroaviona i on dade
signal minijaturnom lampicom
izvuenom ispod kostima.
amac se zanjiha na talasima
kad hidroavion slete na sve do
tle glatku povrinu mora, pa
lei svoje snane farove. Sto
jei u njemu kao iskusan mo
rnar, nina mirno saeka da
se letehca priblii, klizei po
povrini vode, a onda se lakim
skokom prebaci kroz otvorena
vrata kabine.
BO RILA KE V ESTIN E 88 39

Hej! srdano ga poz nih ostrva i koriste njihove or

dravi pilot, mladi duge plave gane za prodaju. Gadan po
kose, grubog lica i ogromnog sao a?
rasta. Penjui se u dugom lu Vrlo isceri se Tabas
ku, hidroavion se ponovo vra ko. Ah, imali smo posla i
ao na pravac kojim je nekoli sa opasnijim od njih, ortak!
ko trenutaka ranije doleteo. Jesmo. Kad smo ve kod
Nina skide kapuljau sa li toga, ne ini li ti se da je ona
ca i nasmei se. dubinska bomba pala preblizu?
Jamajka? upita, nadja Moda i jeste poku
avajui buku motora. njeno priznade Tabasko ali
Anoto Bej. Na samom u- je svetio u tom zatonu bilo a
u reke u more. Dobro skro- volski loe, tako da sam pod
vite, a? mornicu video u poslednjem
' Izvanredno klimnu ni trenutku. Stigla je do Jamaj
na glavom oslobaajui se sv ke, prema tome, nita loe im
og kostima. Plantae bana se nije dogodilo, do avola!
na svud unaokolo i pristanita Nije. Ali se neto loe mo
iz kojih esto polaze brzi bro glo dogoditi elektronskoj spra-
dovi hladnjae. Nikakav pro vici prikaenoj za trup. . . a on
blem nije, ubaciti meu sandu da ne bismo tano znah gde se
ke sa voem i nekoliko pako- oni kriju!
vanja zamrznutih ljudskih or Zar to nisi doznao od tog
gana pripremljenih za trans njihovog oveka?
port. Jesam, ali se moglo do
Gde to oni rade, Les? goditi i da ne saznam.
upita pilot, poznat, inae, u po
dzemlju San Franciska pod ime Oh, u redu, u redu! Sle-
nom Tabasko Pit. Na pod dei put kad budem napadao
mornici? neku podmornicu, biu palji
Ne. Jedan od njihovih Iju viji, obeavam nasrne ja se
di ispriao mi je sve. Sedam Tabasko. Nego, kad kree
milja uzvodno, na reci, posto mo u napad, ortak?
ji tobonja eksperimentalna pla Nina je razmiljao, pogleda
ntaa sa velikom laboratorij om. uprtog u tamnu povrinu mo
Pod izgovorom ? tragaju za ra pod njim.
sredstvima protiv bolesti na Ne znam ree. Od
vou, tu ubijaju ljude zaroblje tag tipa, Martinsona. doznao
ne po pustim predelima okol sam neto mnogo vanije. . .
40 B ORILAKE V E T IN E 88

Vanije od naih dragih

kakav solidan rezervni deo
hirurga zloinaca? zviznu nasmeja se Tabasko. Da, Les,
Tabasko. Oho! to vie razmiljam o tome, to
Da li si ikada uo za G r mi se ini da je sve to sasvim
upu 86, Pite? tano. Ti zna da se u podze
Grupu 86? Neee. . .ali m lju na Zapadnoj obali ve du
sam uo za grupu Nivo 42, go uka o nevidljivim dugim
ako ti to neto znai! prstima.
Ovi nisu muziari odm Da. I svi su mislili da je to
ahnu nina glavom. Dovrivi deo folklora podzemlja, pa ak
svlaenje kostima od crne svile, i ja.
sada se dao na posao da u us Kao i ja, do avola. Ti
kom prostoru odene obinu ode dugi prsti morali su svuda da
u. Po Martinsonovim tvrd se zavuku, iako nije mogao od
njama, oni su jedna od vrlo ta reeno da kae ni a su mu za
jnih agencija podreenih CIA i smetah, ni da su mu pomogli...
osnovanih zato da bi se bavili Moda je to jedini nain da
prljavim poslovima u interesu se iz Vaingtona kontrohe ak
SAD. to mi zvui prilino ve- tivnost podzemlja. I iz nje izv
rovatno. Tebi? ue to vie koristi u odreenim
Hmm. . .1 meni. I presednik trenutcima.
mora da poalje po mesara kad Tabasko Pit proveri kurs hi-
eli peeno janje, zar ne? Ta droaviona koji ih je sada pu
agencija je verovatno samo pod nom brzinom nosio na jugoza
nominalnom kontrolom Vain- pad, prema sevem oj obali Ja
gtona, a? majke.
Tako izgleda. Zanima te ta Grupa 86?
Pit ponovo tiho zviznu. upita.
Govee, mogu zamisliti ka Mnogo vie od trgovaca
kva je mo koncetrisana u toj ljudskim telima. Njih, najzad,
grupi. I koju gomilu love troi praktino imamo u vrei a Gr
svake godine za svoje operacije! upa 86 mogla bi postati ve
Martinson je bio ubaen oma opasna. Zato to oni znaju
u bandu trgovaca ljudskim or sve o meni, Pite.
ganima od strane grupe, sa za ta?!
datkom da prikupi to vie info Martinson je radio upravo
rmacija. I nita drugo. na tome, Pite. Vie od dve go
Logino. Ni oni sami nika dine. Grupa 86 je strpljivo i
da neznaju kada e im zatrebati sistematski prikupljala sve po
BO RILAKE V ETIN E 88
datke o meni do kojih se moglo
doi. Vreme je radilo za njih,
uostalom.
Oni. . .oni znaju da je je
dan ninda na Zapadnoj obali?
I vie od toga. Da taj ni
na nije Japanac, da se krije
pod imenom Lesli Eldrid u je
dnoj kui severno od grada, da
sa njim ivi devojka po imenu
Sumiko d da je jedini pravi pri
jatelj izvesni Tabasko Pit. Zna
li su ak da poslednjih nekoli
ko meseci pratim trag neiden-
'tifikovanih ljudskih organa ko
*ji su se iznenada pojavili na
crnom tritu. . .
Prokletstvo! ree Ta no orue sudbina dala u ruke.
basko Pit, vie za sebe. e
kaj malo. . . treba da se orije-
ntiem ...
Na horizontu pred njima po
javila se niska od svetlosti, si
guran znak da se pribliavaju
gusto naseljenoj severnoj oba
li Jamajke. Nina, meutim,
nije bio siguran da je to jedi
na orijentacija na koju je Ta
basko mislio.
ekaj malo! ponovi
Pit, skupljajui obrve. Po
meni, previe je tu sluajnosti,
ortak; ovek koji te dve godi
ne prati, odjednom se nae u
bandi kojoj si ti na tragu.
I ja ga epam sloi imaju u akama i vrsto dre.
se nina. T o ^ to Martinson
nije znao ta se zbiva, ne m e-
nja stvar: on je ubaen samo
41
zato da bi dobio priliku da mi
ispria sve to zna.
Sumiko! ree Pit iz
nenada, kroz stisnute zube.
Sumiko!
I meni je to odmah palo
na pamet ree nina glas
om lienim bilo kakvih emo
cija. Ona je oigledan cilj
i slaba taka preko koje e do
i do mene.
Oni ne ele da te elimini-
u odmahnu Pit glavom
to je sigurno!
Ni sluajno! Rotmerl, ta
ko se zove ef Grupe 86 ve
oma dobro zna kakvo mu je mo
Fino! Ba fino! Oni e tra
iti od tebe da neto uini za
njih, Les!
To i ja oekujem mir
no ree nina. A dotle. . .
nastavljamo kao da se nita ni
je dogodilo!
Avion poskoi u vazduhu pod
trzajem Pitovih ruku na ko
mandama.
ovee, ta ti je? za-
vapi on. A Sumiko?
Lice nine bilo je nepokre
tno kada je progovorio, pogled
uprt prema nisci bisernih sve-
tala na horizontu.
Oni je, na neki nain, ve
Nee joj uiniti nita pre ne
go to budu govorili sa mnom,
naravno.
42
U pravu si Tabasko je
s naporom obuzdavao svoj
gnev. Oni ne mogu znati da
li si ti govorio sa Martinson-
om, dc avola! Moglo se dogo
diti mnogo toga to bi spreilo
va susret!
Tako sam i ja rezonovao,
Pite. Kad-tad oni moraju ui
niti sledei korak da mi priu,
atkrivajui tako jo deo istine
o sebi. Martinson je mrtav, ali
je on znao samo deli onoga
to se zbiva u Grupi 86; sle
dei koji stupi sa mnom u ko
ntakt znae neto vie, i tako
dalje, sve dok ne stignem do
samog Rotmerla.
Nine ne srljaju u nepo
znato tiho ree Tabasko.
To je neto to si mi odavno
rekao, L e s .. .
I to je veoma vano, bez
obzira na moja oseanja prema
Sumiko. Nikakve koristi nee
biti od toga ako i nas dvojica
stradamo u nekoj samoubilakoj
akciji spasavanja, zar ne?
U redu, u redu. . . Prizna
jern da je tako najbolje. . . ia
ko mi se i dalje ne dopada ta
zamisao. Dakle, napadamo An-
oto?
Oi nine koncentrisale su
se na jednu od svetlih taaka
na' horizontu.
Da, Pite. Napadamo Ano-
to. . .
BORILAKE V E T IN E 88
*
& k
Bio sam u mnogo gadnih si
tuacija, pomisli Doreli, ali
je ova sigurno jedna od najga-
d n ijih ...
Nije oseao uobiajenu sigur
nost u sebi, iako je do sada
sve teklo po planu. Iz apart
mana u blizini Junog parka
izaao je na sporedna vrata, u
mrani prolaz izmeu itavog
bloka visokih uredskih zgrada,
iji su prozori u ovo doba ve
bili potpuno mrani. Propustio
je tri taksija na Ulici Branman
i uhvatio tek etvrti, i to na
suprotnoj strani ulice.
Izaao je iz taksija pred pe
tljom za Bej Brid i odmah po
tom uskoio u drugi, koji je do
lazio sa mesta, iz pravca Ou-
klenda.
Prijatelj iz agencije za iz
najmljivanje dobro je obavio
svoj posao. Neupadljivi sivi
korver ekao je Dorelija na
parkingu velike robne kue u
Ulici Sakramento.
Sada, dvadesetak blokova da
lje, za volanom korvera, D o-'
reli jo uvek nije bio siguran
da je zametnuo svoj trag. Gru
pa 86 imala je avolski spo
sobne agente i itavu gomilu
strunjaka za praenje sumnji
vih osoba. Ako je Rotmerlu pa
lo na pamet da nekoga poalje
BO RIL A KE VE TIN E 88 43

za njim. Dorelijem, itav ovaj ljive u tami, on osea da su to

veeranji izlet moe se loe za dva Japanca.
vriti. . . Prokleta uta kopilad, kako
. Ulicom Dejvis do Em'oarka- su mogli ui u kola, a da on ne
dera, glasilo je uputstvo izre primeti kako otvaraju i zatva
eno pre nekoliko sati telefon raju vrata? Da ne oseti ak ni
om, glasom sa upadljivim ja naijmanji potres pod njihovom
panskim naglaskom. Ako se teinom?
u meuvremenu nita ne dogo Hej! ree promuklo.
di, ekaj nas na parkingu na Iznenadili ste me, momci!
tom uglu. . . Znao je odgovor, jo pre ne
Doreli je sada ekao i to e go to je automatski otvorio
kanje nimalo mu se nije dopa usta da to kae.
dalo, bez obzira to je parking, Ni.ne! Iza njega u kolima su
nekim sluajem, bio u potpu nine!'
noj tami, verovatno zbog kva Vozi! prosikta onaj na
ra na oblinjim ulinim sve- levoj strani, iza njega.
tiljkama. Motor je proradio glatko, bez
Koliko treba da eka? Japa zastoja i on se trenutak kasni
nac nije rekao nita o tome, do je ukljui u dugu kolonu na
avola! Embarkaeru. Nije se oseao
Nervozno je bacio pogled na nimalo sigurnijim zbog toga,
runi sat i prignuo se da zapali naprotiv.
novu cigaretu. Mnogo puta je Govori! ree ovek iza
plamen upaljaa pokazao lice njega.
oveka koga je Doreli na slian Dok vozim? pobuni se
nain vrebao i zato je bio u- Doreli. Do avola, ljudi, zar
toliko oprezniji. ne vidite kakva je ovde guva?
U redu je! ree neko Nije mogao videti ljude iza
apatom iza njega. Moe sebe, ali je imao utisak da su
krenuti niz Embarkadero! se sporazumeli pogledima, u de
Trgao se, kao da mu je ne liu sekunde.
ko usijanim gvoem dotakao Na prvom semaforu ti i
vrat. Prokletstvo! ja zameniemo mesta ree
Osvrnuo se, uprko-s malo- nina iza njega. D ovoljno je
preanjem naratenju da po da se pomeri u stranu.
krene kola. Doreli klimnu glavom, guta
Dve senke na zadnjem se- jui pljuvaku. Nije bilo, za
ditu. Iako crte lica nisu vid pravo, razloga da osea tolik:
44
strah pred dvojicom japanskih
nini, oni su ovamo doli da bi
saraivali sa njim, ah to nije
vredelo ponavljati Dorelijevoj
podsvesti. Bio je to nagonski
strah praoveka, pred prirod
nom pojaivom za koju zna da
je neizmerno monija od nje
ga. . .
Daleko napred video je se
mafor na uglu Embarkadera i
Ulice Lombard. Vozila pred
njim su ubrzavala, oekujui
da se svetio uskoro promeni,
ah on to ne uini. urilo mu
se da ostavi volan i ima bar
slobodne obe ruke za sluaj
da. . . za sluaj d a .. .
Ne postupa logino, Dore-
li!. ukori sebe otro, dodajui
gas. Ti nema nikakvih izgle
da protiv njih dvojice, pa ma
kar ti u rukama' bio i lanser za
rakete, do avola!
Bio je tano na elu kolone
koju je crveno svetio zausta
vilo. Povlaei runu konicu,
na blagom nagibu, on hitro pra
meni mesto, prebacujui svoje
krupno telo na sedite do vo
zaevog.
Pokret kojim je u uskom pro
storu izmeu sedita i krova Ja
panac preao napred gotovo
da nije ni video: kripa koe,
vihor udova, a odmah potom
ovek je sedeo drei ake na
volanu i moitrei prema sema
BORILAKE V E T IN E 88
foru kao da se ba nita nije
dogodilo.
Postariji Japanac ozbiljnog
lica, namrtenih sedih obrva.
Nimalo opasan, rekao bi sva
ko pre nego to sretne pogled
tih dubokih i praznih oiju ko
je kao da gledaju oveka od
nekud sa neke druge planete.
Drugi nina, na zadnjem se-
ditu, bio je mlai, sa istim o-
nakvim praznim oima ispod o-
iljaka na elu. Obojica su no
sili savreno skrojena odela od
dobrog i skupog materijala i
oevidno se u njima oseali sa
vreno komotno.
Odvajajui stisnutu aku od
uha, ovek sa zadnjeg sedita
izgovori kratku reenicu na ja
panskom, tako hitro da Doreli,
dobar poznavalac tog jezika, ne
stie da uhvati njeno znaenje.
Neko te prati ree vo
za, oslobaajui runu koni
cu i naglo kreui napred, im
se svetio na semaforu prome-
nilo.
Njih ima jo, prokletstvo!,
prolete Doreliju kroz glavu.
To je vrlo ozbiljna stvar, jer,
ako im to padne na pamet, mo
gli bi ugroziti ak i Grupu
86 !
Ko? upita glasno. Glu
po pitanje, shvatio je to im
ga je izgovorio.
Jo ne znamo ree vo
za sa trakom prezira u gla
B O RIL A KE V E T IN E 88
su. Videemo. Dotle go
vori!
Imam sve traene poda
tke ree suvo, pribirajui
se. Meutim, situacija se iz-
menila, moram govoriti sa Uta
gavom. ..
Govori sa mnom.
Ne znam da li si ovlaen
da prihvata pramenu dogovo
ra slee Doreli ramenima,
nastojei da deluje leerno.
Covek na zadnjem seditu se
^kratko i grleno nasmeja i od
tog smeha Dorelija ponovo pro
e jeza po leima.
Ni Utagava nije ovlaen
da prihvati: promenu dogovora
ree voza. Prema tome:
nema nikakve promene!
Doreli stee zube i odmahnu
glavom.
Ja ne radim na taj nain,
ljudi.
MI radimo na taj nain,
Doreli glasio je odgovor.
Dogovorio si se sa Utagavom
o pojedinostima, odredio svo
ju cenu i on je prihvatio. Ka
kve sad promene eli? Veu
cenu?
Ne Doreli oseti slaba
ni trijum f zbog injenice da
su nine uopte prihvatile da
razgovaraju sa njim. Zid gla
tkog odbijanja nS moe se pro
biti; ovako, bar ima neke iz
glede da ih ubedi. elim sa
45
mo da se realizacija odloi za
izvesno vreme.
Razlozi?
Nina treba da obavi po
sao za mog gazdu. Ako to iz
vri uspeno, postoje vehki iz
gledi da ba ja postanem ef
grupe iji znaaj Utagava ve
oma dobrbo pozn aje...
Nikakvog pokreta na licu vo
zaa. Korver je i dalje gla
tko jurio niz Emerkadero, vo
en sigurnom rukom vozaa ko
ji poznaje sve tajne svog auto
mobila.
Produi, Doreli. ..
To je sve. Uglavnom. Na
tom mestu mogao bih Utaga-
vi uiniti puno usluga. Veoma
krupnih usluga.
Dokaz?
Nema dokaza. Pitajte U-
tagavu, on e umeti da ceni o-
vo to sam vam rekao.
Kratak, suv smeh.
Ti, Doreli, veruje da je
Utagava neka krupna linost,
zar ne? ta e misliti kada ti
kaem da je prema onome ko
ji je nas poslao ovamo Utaga
va mnogo manje nego to si ti
prema njemu?
Doreli slee ramenima.
To ne menja stvar. elim
odlaganje, to je sve. Neka ga
odobri onaj ko ima pravo na
to, svejedno mi je!
Pre toga mora ubediti
MENE da je odlaganje neopho
46
dno, Doreli. Ja sam jedini ko
ji moe poslati poruku na pra
vo mesto.
Ne vrsto ree Doreli.
Nemam nameru da ubeu-
jem tebe.
Ovoga puta nasrne jao se ni-
na koji je Doreliju sedeo iza
leda. Zbog neega, taj smeh iz
tame delovao je jo zlokobni-
je nego maloas.
Moj prijatelj Noburu
smekao se voza prisetio
se jednog slinog dogaaja sa
ovekom koji nije hteo da is
puni svoj deo dogovora.
Pokuava da me zapla-
i?
Kratak pogled iskosa na Do
reli j evo lice.
Ti si ve zaplaen.
Ha!
Misli da nisi? Da uje
onda ta je Noburu uinio: da
li zna koliko dugo moe da
ivi ovek sa otvorenom utro
bom?
Doreli se isceri.
Imao sam prilike da vidim
takve prizore. Prilino dugo.
ako nisu povreeni vitalni or
gani.
Sasvim tano. Noburu je
oveka koji nije eleo da go
vori odveo na pusto mesto, ta
ko da je mogao da urla do mi
le volje. Vezao ga je uz jedno
drvo, a onda mu oprezno ot
vorio utrobu.
B ORILAKE V E S T IN E 88
Detalje mogu da zamislim
suvo odvrati Doreli.
Noburu je ovek od ma
te smekao se voza, kao da
govore o sasvim obinim stva
rima. I priznat umetnik u
kaligrafiji, to svakako nisi mo
gao znati. Dakle, kroz otvor u
trbunom zidu Nobura je la
gano izvlaio stopu po stopu
creva i zabavljao se time da
njima ispisuje razne izreke na
pesku, pred nogama rtve.
K ojoj to svakako nije bi
lo zabavno. Prekini, prijatelju;
tom smenom priom me nee
zaplaiti, do avola!
Ponovo onaj grleni smeh na
zadnjem seditu, mnogo stra
sniji od prie koju je sluao. . .
Moda nije bilo zabavno
: produi ravnoduno voza
ali je pouno bilo svakako.
Posle este mudre izreke, o
vek je Noburu rekao sve to
je moj prijatelj eleo da zna.
Doreli se zavali u seditu.
vadei novu cigaretu iz zgu
vane kutije. Smanjujui brzi
nu, korver sa Embarkaera
sie prema gatu broj 39, iji
je zadnji kraj, prema Zalivu,
bio u gotovo potpunoj tami.
I pored otvorene pretnje, Do
reli jo uvek nije verovao da
bi se dvojica japanskih nini
posluila tim sredstvom da ga
nateraju da govori. Ipak, u au
tomobilu koji je sve blie mra
BO RILAKE VESTI NE 88
nom i usamljenom mestu, ose
ti kako ga hrabrost postepeno
naputa.
Ostani gde si ree ti
ho voza kad se korver zau
stavi na samoj ivici mola. Do
reli je posegnuo za bravom na
vratima, ali te rei prekidoe
pokret. Umesto toga, Doreli
pree slobodnom desnom rukom
preko ela vlanog od znoja.
Nekoga ekamo?
Bez odgovora^ Odgovor, uo
stalom, nije ni^bio potreban,
jer nekoliko trenutaka kasnije
u ogledalu blesnue farovi au
tomobila koja je krenuo istim
putem kao i oni.
Noburu izae i nestade u ta
mi. Pratei samo u ogledalu
ono to se zbiva iza njega, o-
reli vide kako nina prihvati
neto kroz otvoreni prozor dru
gog automobila, razmenjujui
nekoliko kratkih reenica sa
vozaem.
Drugi automobil vrati se u
rno natrag, vozei unazad sve
do Embarkadera.
Noburu otvori vrata na Do
reli jevoj strani i svetla u auto
mobilu se uplie.
Jedna obina plastina vre
ica, sa natpisom, poznate ro
bne kue na sebi, pade Dore-
liju u krilo i on je instinktivno
prihvati.
47
Neto teko i okruglo u njoj;
na dnu vreice klokoe gusta,
topla tenost.
Doreli je znao ta se nalazi
unutra pre nego to mu je do
nozdrva dospeo prepoznatljivi
slankasti zadah jo tople ljud
ske krvi. . .
Zna li ko je to? upi
ta nina za volanom.
Steui zube, borei se da o-
buzda muninu koju je naglo
osetio u elucu, Doreli otvori
vreicu.
Iznenaenje je ostalo zauvek
urezano na mrtvom licu i u po
gledu razrogaenih plavih oi
ju. Vrat je bio glatko preseen,
pod samom bradom, a iz poki
danih krvnih sudova jo uvek
su se na dno kese slivale teke
kapi krvi.
- Znam ree. Adrian...
jedan od. . . od agenata iz nae
gru p e.. .
Nina se grleno nasmeja.
Tvoj ef ti ne veruje, da
kle. S pravom.
Doreli duboko udahnu, zatva
raj ui vreicu.
Sta da uinim. . . sa ovim?
Baci u vodu slee nina
ramenima. Sem ako ne eli
da zadri glavu svog kolege.
Za uspomenu, recimo.
S vidnim gaenjem na licu,
Doreli odbaci u tamu teku
vreicu. urno je otirao dlano
48
ve o pantalone, borei se sa
nerazumnim utiskom da su mu
vlani i lepljivi od Adrianove
krvi.
A sada ree nina ti na samom uu reke dok ja
ho sada e govoriti. . .
* Da li to znai da u smeti
* 4
Sta? vikao je Tabasko
Pit, oslukujui sa izrazom ek
staze na licu urlanje snanog
motora na gliseru. ta si re
kao?
Lesli odmahnu rukom, rezi
gnirano. Kao desetogodinji de
ak, Tabasko Pit uivao je u
snanim i prodornim zvukovi
ma: zavijanje sirena, pucnja
va, eksplozije, rad bunih mo
tora.
Pokretom ruke Pit iskljui
motor i nina odahnu sa ola
kanjem.
Neto si hteo da mi ka
e, ortak?
Taj motor bi mogao da
bude i buniji, zar ne?
O, da. Bar deset pe
tnaest odsto. Zato?
Za ovu operaciju to je po
trebno, Pite.
ali se? plavokosi din poetak operacije, meutim, ne
s nevericom pogleda u prija
telja. Za razliku od njega, ni
na je uvek insistirao na tihom
BORILAKE V E T IN E 88
i neprimetnom prilaenju me-
stu obrauna.
Ovoga puta ne. Zaista. Ze
lim da privue to vie panje
pokuavam da se priunjam ba
zi kroz trsku.
Jo uvek ti ne verujem
odmahnu Tabasko glavom.
da upotrebim i ovo?
On podie kraj cerade na
palubi, otkrivajui pod njom
itaiv arsenal: mitraljez velikog
kalibra, runi lanser za rake
te, gomilicu runih bombi, pa
trone dinamita.
to vie osmehnu se
nina. Naroito je vano da
podmornica ne umakne sa sv
og sidrita, Pite.
O tome ne brini. Za nju
imam svoj poseban koktel a la
Tabasko Pit!
Nina baci pogled prema br
dima na zapadu. Kao i uvek u
tropskim predelima sunce e
zai brzo, dajui time znak za
poetak akcije protiv trgovaca
ljudskim telima.
Potrebno im je svega dese
tak minuta plovidbe ovim br
zim gliserom pa da stignu do
ua reke u blizini Anota i
plantae na njenoj obali. Za
ophodno je bar neto preosta
log dnevnog svetla, pre svega
zbog Tabasko Pita.
BO RILA KE V E T IN E 88 49

Vreme, a? protumai da ga ivzlai da bi se bacio u

taj pogled prema suncu Tabas- borbu, stvarao je kod nine o-
ko. seaj ogromne energije koja
Jo nekoliko minuta. . . kroz vrhove prstiju ispunjava
' Nina je dovravao sa na itavo njegovo telo, dajui mu
vlaenjem svog kostima, pro- tako snagu za nadljudske na
veravajui da li mu je sve o- pore.
ruje u tajnim depovima i is Spreman? upita nina
pod konog opasaa. Izvukao je prijatelja, navlaei na glavu
otricu katana iz korica i pa kapuljau sa dva uska prore
ljivo je pregledao pre nego za za oi,
to je korice privrstio na nji Nikad spremniji! isce
hovo uobiajeno mesto, ukoso ri se ovaj. Kreemo?
preko lea, tako da mu drka Sunce je donjim rubom do
*maa tri nad levim ramen- ticalo zaobljeni vrh brda na
om. zapadu. Nina klimnu glavom
Opet apatom ree Ta i motor glisera zaurla.
basko. U tiini malog zatona amac je postigao veliku br
jasno se ulo pucketanje, kao zinu ve na izlazu iz uskog za
kod pranjenja jakog elektri tona, ali na otvorenom moru
nog polja. doslovno polete, paralelno *sa
Modernoj fizici je ispod as obalom i daleko unutar one gra
ti da se bavi tako prozainim nice koja zabranjuje korienje
predmetima kao to su maevi brzih motornih amaca zbog o-
iskovani pre nekoliko stotina pasnosti za kupae.
godina na jednom izolovanom Plaa ovde, meutim, nije
ostrvu u Tihom okeanu. Nika bilo i Tabasko Pit trijumfalno
kva savremena teorija, dakle, zaurla, nastojei da nadjaa bu
nee potvrditi uvreeno vero- ku motora.
vanje da nine, putem svojih Na njegovu alost, ubrzo je
maeva, mogu prenositi u so- morao da smanjuje brzinu, ali
pstvena tela slobodnu energi ne mnogo. Vrebajui svoj tre
ju iz prostora oko seb e... nutak, nina skoi sa palube u
I Lesli i Tabasko Pit, meu zapenuano more kraj boka.
tim, mnogo puta su uli kara Pit ponovo dodade gas, obilaze
kteristino pucketanje elktri- i rt iza kojeg je poinjalo i
nog pranjenja vazduhu. I ne roko ue reke Vog Voter.
samo to: svaki dodir sa drkom Sa nekohko snanih zamaha,
maa, posebno u trenutku ka nina se doepa rta i oslunu.
50
Buka motora ve se gubila u
daljini, a ovde, na neureenom
i nenaseljenom delu obale uli
su se samo uobiajeni umovi
tropske veeri.
On sam morao je prei ma
nje od milje da se, sa kopne
ne strane, doepa tobonje ek
sperimentalne plantae. Palji
vi proraun pokazao je da e
gotovo u istom trenutku i Ta-
basko Pit, obilazei izboinu
kopna i ulazei u reku, stii
do skrivenog sidrita podmor
nice.
Kao i svaka akcija nine, i
ova je bila briljivo isplanira
na, jer je dobar deo ovog da
na iskorien za izvianje, pro
uavanje vojnih sekcija ua
reke i fotografija koje je Pit
snimio iz vazduha, krstarei iz
najmljenim hidroavionom koji
im je tako dobro posluio pre
thodne noi uz obalu Haitija.
Zato, kada je izbio na ivicu
velike istine okruene bodlji
kavom icom, nina je znao da
pre svega mora savladati pre
preku koja bi vie odgovarala
kakvom koncentracionom logo
ru, nego miroljubivoj plantai.
Nimalo naivnu prepreku, od
dvostrukog reda bodljikave i
ce, na rastojanju od deset sto
pa. Izmeu ta dva reda stubo-
va ostala je staza sa duboko u-
seenim tragovima tokova. Fo
tografije iz vazduha pokazale
BORILAKE V E T IN E 88
su ne samo senzore naikane
du ograde ve i dipove koji
su bez predaha kruili stazom.
Sem toga, kroz ogradu je bi
la putena struja. Nita neobi
no za plantae koje ele da sp-
ree pristup divljim ivotinja
ma, aili ova plantaa ovde ti
tila se daleko viim naponom
od ostalih.
Posle onoga to se dogodilo
prethodne noi, uz obalu Hai
tija, Kolkvit e sigurno biti jo
oprezniji, oekujui novi napad.
Martinson mu je, naravno,' o-
dao ime efa itave operacije
na Jamajci, ali mu nije mogao
kazati nita odreenije o ka
nalima kojima zamrznuti delo-
vi ljudskih tela putuju prema
privatnim klinikama u Ame
rici.
Hitar kao gazela, nina u ve
gotovo potpunoj tami, beum-
no pree rastojanje od ivice
ume do prvog reda ograde.
U daljini, iz pravca ua re
ke, dopre jo uvek tiho bruja-
nje Pitovog glisera. Vreme za
poetak napada se b h ilo .. .
Senzori du ograde zapravo
su obine fotoelije, dopunjene
infracrvenim kamerama. Kad
god neto presee nevidljivi zr
ak fotoelije, oni koji bdiju po
red ekrana, negde u dugoj i ni
skoj glavnoj zgradi plantae,
obino mogu da identifikuju kri
vca. Verovatno im je ve do
BO R ILA K E VE TIN E 88
sadilo da oslukuju signale na
uzbunu zbog majmuna i veli
kih ptica, ah ni promena do
koje e ove veeri doi nee
im se jako dopasti.
Brujanje motora glisera pri
gui zvuk iz mnogo vee blizi
ne. Unutranjom stazom, izme
u dva reda bodljikave ice,
dolazio je dip sa uobiajenom
patrolom od dvojice ljudi. O
tri vid nine ak iv u gotovo po
tpunoj tami iz poloaja glava i
ramena ljudi u njemu nasluti
njihovu napetost.
Opipao je osetljivim vrhovi
ma prstiju debelu elinu icu
smotanu u kolut. Oba kraja i
ce oteana su malim olovnim
tegovima da bi sa potpunom
sigurnou obavili ulogu koju
im je nina poverio.
Kao i obino, dogaaji su se
odvijali upravo onako kako je
plan nine zahtevao. Kada se
dip nae na svega desetak jar
di od njega, gliser Tabasko Pi
ta bio je toliko bhzu da zvuk
motora dopre do uiju dvojice
ljudi u vozilu.
Voza ugasi motor i dip na
stavi da se kree samo po iner
cijj. Drugi ovek, sa automat
skom pukom u rukama, podi
e se u pokuaju da niz blagu
padinu, preko p ro n ji uredno
poredanog drvea na plantai,
vidi reku i ono to se zbiva na
njoj.
51
Dip se zaustavi tano pred
ninom. Jedan kraj ice beu-
mno polete kroz vazduh, nad
glavama ljudi.
Otar prasak, zelenkasti ble-
sak elektrinog pranjenja, pri
gueni krik onoga koji je sa
pukom u rukama stajao u di
pu. . .
uriken zazuja kroz mrak,
dok je nina uvlaio u nozdrve
otar miris sagorelog ljudskog
mesa. Napon u ogradi bio je
tako visok da je ne samo ubio
oveka koga je dotakla ica
baena od nine, ve izazvao
strujni udar u itavoj instala
ciji plantae.
Negde u glavnoj zgradi ne
ko e brzo reagovati i prisko
iti osiguraima da ih ponovo
ukljui, ali je i nini potrebno
svega nekoliko desetaka seku
ndi. ..
U asu kad je zavitlani u
riken zavravao u vratu voza
a dipa, nina jednim zamah
om vakizaija otvori sebi pro
laz u sada bezopasnoj bodlji
kavoj ici.
Zastao je u skoku samo da
vrhovima prstiju istrgne iz vra
ta rtve uriken potpuno vla
an od krvi. Novi zamah vaki
zaija, novi skok kroz otvor u
drugom redu ograde.
Iza njega zelena munja po
novo zapucketa i mrtvo telo
drugog oveka poskoi pod uti
52
ajem neobinih fenomena ko
je elektrina struja stvara u
ljudskom telu. pa makar i ne
bilo ivota u njemu. Ni to nije
potrajalo dugo, jer automatski
osigurai se ponovo iskljuie,
zavijajui glavnu zgradu plan
tae u mrak.
Presecajui ice, Lesli je pa
zio da onaj najvii red ostane
nedirnut, u trajnom kratkom
spoju sa icom koju je on sam
prebacio. Elektrina instalacija
na plantai nee raditi normal
no sve dok ica ne bude uklo
njena, a taj posao, kako stvari
stoje, morae da saeka rasplet
mnogo znaajnijih dogaaja.. .
Tamo, na obali reke, buku
motora glsiera prigui snana
eksplozija u blizini zgrade. Ni
je sumnjao u spretnost Tabas-
ko Pita dok je, brzinom pante
ra, jurio utabanom stazom iz
meu dva reda drvea na pla
ntai. Ta raketa zavrila je a
mcima na molu plantae, efi
kasno presecajui odstupnicu
onima koje je nina ove noi
eleo da epa.
Sa reke je sada dopirala pu
cnjava mnogih automatskih pu
aka, ali je teko pogoditi tako
brzo cilj kao to je gliser, za
klonjen visokom trskom kroz
koju se sa lakoom probija. O-
no to je Kolkvit smatrao ide
alnim zaklonom od radoznalih
pogleda sa reke sada mu se sve
B ORILAKE V E T IN E 88
tilo; nije to prvi put da se plan
nine dobrim delom zasniva na
onome to protivnik obino sma
tra prednou za se b e ...
Bio je na samo pedesetak jar
di od glavne zgrade kada mu
zvuk motora ree da Tabasko
Pit prelazi na odlunu fazu sv
og napada unitenje pomor
nice. Sa blokiranim komanda
ma, gliser je punom brzinom
jurio prema elinom brodu ko
ji je leao na muljevitom dnu
ua, skriven sa svih strana 'gu
si om trskom.
Tabasko Pit je ve iskoio,
naravno, bez sumnje naoruan
jo samo lakim delovima svog
arsenala, jer ga je nina upo
zorio da kretanje kroz trsku ne
e biti tako jednostavno. Dale
ko od mesta dogaaja sada oe
kuje ono to je sam nazvao spe
cijalitetom a la Tabasko, a
to je. . .
Eksplozija!
ipke dinamita, privrene
n^ pramac glsiera, bile su pri
lina opasnost dok se amac
probijao kroz trsku, ali se ri
zik isplatio: u trenutku sudara
sa elinom oplatom podmor
nice, tano na mestu gde joj
se nalazi rezervoar s gorivom,
eksplozija je podigla platneni
stub do visine od najmanje e
zdeset stopa, na trenutak os-
vetljavajui itavu okolinu!
B O RILA KE V ETIN E 88
Svetlost nini, naravno, nije
bila potrebna. Pognut, sada je
jurio du slepog zadnjeg zida
'zgrade prema bonom ulazu.
Pucnjava na obali naglo pre
stade, kao da se puke stide
svojih slabanih detonacija u
poreenju sa malopreanjom
eksplozijom. Plamenog stuba
nestade, ali je oko ostatka po
dmornice i glisera neprestano
pljeskalo i pratalo, dok je pla
men zapaljene nafte prodirao
nagomilanu trsku.
Nina zastade i oprezno iz
viri iza ugla zgrade.
Njih dvojica su pred ulazom;
puke su im u rukama, ah obo
jica, kako je i zamiljeno, gle
daju na drugu stranu, prema
reci.
Nina im prilazi bez urbe.
Trava se bez uma povija pod
njegovim nogama.
Poneki ljudi raaju se sa da
rom da predosete opasnost, ili
im se taj dar razvija od opas
nog i uzbudljivog ivota kojim
ive. Bilo kako bilo, onaj koji
je stajao blie nini, okrenuo
se u asu kada se prilika u
crnom nala na samo dva ko
raka od njega.
Oi su mu se^rairile, iz gr
la krenuo divlji krik straha i
upozorenja, ali su to ostali sa
mo prazni gestovi.
53
Brzinom munje, desna ruka
nine, naoruana vakizaijem,
isprui se napred i nazad. Vrh
kratkog maa zari se u razja
pljena usta, probi lobanju na
potiljku i hitro se vrati istim
putem, spreman na novi uda
rac.
Drugi ovek uo je samo tup
udarac i krkljanje krvi u grlu
pogoenog. Reagovao je instin
ktivno, obrui se na prstima
jedne noge i diui svoju pu
ku, pre u pokuaju da se za
titi nego da njome napadne.
Ni od tog pokreta nije bilo
nikakve koristi, jer je vakizai
ve bio spreman. Kreui se
odozdo navie, on dugim rezom
rispara grudni ko i presee
aortu; itavo telo oveka se st
rese kao od udara elektrine
struje i on odskoi od zemlje i
sroza se niz zid, kao lutka od
krpa.
U istom asu na obali reke
odjeknu eksplozija rune bom
be, izazivajui nove rafale iz
automatskih puaka.
Taj deo posla sasvim bezbe-
dno moe prepustiti Tabasko
Pitu, jer je to ono u emu pla
vokosi din najvie uiva. Cilj
nine su ta vrata i strane taj
ne trgovaca ljudskim mesom
koje se kriju iza njih. . .
54
* RotmerI je stajao na vrati
* *
Meri Do ga pogleda zastra
eno.
M-mister Doreli? Ali. . .
On se isceri, sedajui na u-
gao njenog stola.
RotmerI ne zna da dola
zim, to eli da mi kae, ma
la? Hajde da se kladimo da e
me primiti!.
Ona odmahnu glavom, jo
uvek zaprepaena. Nije se ak
ni pobunila kad joj Dorelijeva
vrsta aka skliznu za vrat,
privlaei joj glavu njegovim
grudima.
Ujedno promrmlja on
ovo je kraj zabrane da ti se
ne smem pribliiti, mala, zna,..
Ohhh!
Dve snane ake izdigoe de
vojku sa stolice. Doreli joj us
nama dotae vrat i ona se stre
se, kao od udara struje.
Ne proaputala je. -
Ne. . . ne ovde. . .
Ovde i sada promrm
lja on, obuhvataj ui brutalno
akom dojku, tako da je tiho
vrisnula. Nemoj mi rei da
me ne eli, Meri D o ...
Mislio sam da ima bolju
tehniku, Doreli zabrunda je
dan glas iza njegovih lea i Do
reli se munjevito okrete, ispu
tajui devojku koja se goto
vo stropota na stolicu.
B ORILAKE V E S T I N E 88
ma svog kabineta, oslonjen o
dovratak, sa obe ruke u de
povima. Lice mu je bilo mir
no, jedino su oi zagonetno sve
tlucale.
Hajde, gorilo - produi,
izmiui se sa vrata. Ulazi!
Doreli se samo jo jednom
isceri.
Ima dobre sise, Meri Do
ree glasno. Budi tu kad
izaem; ovo to smo poeli sva
kako moramo nastaviti. . .
Zatvorio je vrata kabineta
za sobom i krenuo pravo prema
fotelji za posetioce. Rotm erI'ni
je seo na svoje mesto; i dalje
sa rukama u depovima, okre
nut leima Doreliju, prouavao
je motiv tapeta na zidu.
Nemoj sedati, Doreli
ree kad zau kripu koe.
Nisi dobio dozvolu da sedne.
A ti nisi shvatio da su se
neke stvari promenile, RotmerI
nasmeja se Doreli glasno. -
Budi zadovoljan to nisam obi
ao taj odvratni sto i seo IZA
njega!
RotmerI se okrete i sede na
ivicu stola, i dalje sa rukama
u depovima.
U ovom poslu ree
amibcija je poeljna. Ali samo
ambicija iza koje je i spretnost,
i sposobnost.
Vrlo tano. Ve se pitam
zato odista nisam seo tamo.
 BORILAKE V ETIN E 88
Glupane! prezrivo re
e Rotmerl. Sklopio si posao
sa ninama i sam oteo Eldri-
dovu devojku, je li tako9
Doreli klimnu glavom.
Jesam, Rotmerl. Sada, a-
ko eli da ti Eldrid obavi po
sao u San Karlosu, morae da
se pomiri s tim da e on doi
kod mene, a ne kod tebe!
Gde e ga nai?
ta?
Gde e nai Eldrida, Do
reli?
Ovaj skupi obrve.
ekaj malo. . . Nisi li mi
ti sam rekao da mu je Martin
son. . .
Izgleda da Martinson ni
j e dobio priliku da mu ispria
svoju priu. Upravo u ovom
trenutku Eldrid napada bazu
trgovaca ljudskim organima na
Jamajci. Unitie je bez sum
nje, ali to sada nije bitno. On
oevidno nita ne zna o tome
da je otkriven.
Utoliko bolje. Kada se vra
ti po devojku, shvatie da je u
neijim rukama i. . .
I?
Doreli se promekolji u fo
telji. kripanje koe sada ga
je iznenada nerviralo.
Moemo mu ostaviti po
ruku u stanu odakle smo ote
li devojku, zar ^ie?
To da. I on e poi po
nju, a tvoji prijatelji iz Japana
55
e ga saekati i ubiti. Glup si,
Doreli; morao si znati da ta
kav blef ne moe da upali kod
mene. U redu, ja u platiti za
to to nee biti akcije u San
Karlosu, ali ti sigurno nee bi
ti onaj koji e zauzeti ovo me
sto!
Doreli pree rukom preko
ela. Uobiajena dosetljivost o-
voga puta ga je ostavila na. ce
dilu. A plan sa kojim je do
ao Rotmerlu inio se tako vr
stim i sigurnim, jo pre samo
nekoliko trenutaka!
Znao sam ta e se dogo
diti jo noas, kad su mi poka
zali Adrianovo obezglavljeno
telo. Niko ne zna gde si se ti
nalazio u to vreme, a u svom
stanu nisi bio. Nije bilo teko
sabrati dva i dva, Doreli, i za
kljuiti da si pao u klopku Ja
panca.
Prokletsvo, Rotmerl, ni
sam imao drugog izbora! Njima
je stalo samo da likvidiraju El-
dr'da i nita ih ne moe spre-
iti da to uine. Jedino to sam
noas mogao postii bilo je da
moja glava pravi drutvo Adri
janovoj na dnu Zaliva!
Sve si im izbrbljao, Do
reli? I za San Karlos?
Ne, do avola! Zar misli
da sam lud?
Siguran si?
Potpuno rezignirano
slee Doreli ramenima. ak
56
i da jesam, to njih ne bi zani
malo. Oni hoe Eldrida, da
speru sramotu koju je naneo
Japanu, ili tako neto.
U redu. Gde je devojka?
A, ne, boga mu! To ti ne
u rei, Rotmerl!
Tvoj poslednji adut, a?
isceri se Rotmerl, a oi mu
blesnue. Budalo, zna li ta
e se dogoditi s njom kada Ja
panci likvidiraj u Eldrida? I
sa tobom?
Oni e se drati dogovo
ra. ele Eldrida i to je sve.
Kao to si se ti drao do
govora sa njima? Ne, nisi ti za
ovo' mesto, Doreli. Nikada nisi
ni bio, zna. . . Nije mi prvi
put da tu fotelju tamo upotre-
bim kao mamac za agente koji
misle da su ve preveliki za
sopstvene cipele!
Doreli stee zube, borei se
sa talasom slepog gneva. Ah,
kakvo bi uivanje bilo zgrabi
ti taj debeli vrat sa obe ake i
vrsto, vrsto stegnuti!
I tvoje lice odaje previe
toga produi Rotmerl, sa sve
primetnijim prezirom u glasu.
Rado bi me ubio, je li? Jo
jedna glupost!
Sta hoe time da kae,
do avola? promuklim gla
som upita Doreh.
Da, sam ja tvoja jedina
ansa da iz svega ovoga izvu-
e ivu glavu, budalo!
BORILAKE V E S T IN E 88
Nekoliko trenutaka posma-
trali su jedan drugoga, kao dva
kartaa koji pokuavaju da na
slute ta protivnik dri u ru
kama.
Kako?
Izvlaei konano ruke iz de
pova, Rotmerl obie sto i spu
sti se na svoje mesto, zauzi
majui uobiajeni poloaj. Po
novo je bio ef Grupe 86:
hladan, poslovan i opasan...
Koliko japanskih nini je
dolo u San Francisko, Doreli?
Trojica. Odnosno, siguran
sam da ih je bar toliko.
H m m m .. . Neemo ni po
kuavati da se sami obrauna
mo sa njima, uostalom. Gde dr
e devojku?
Nekoliko trenutaka Doreli se'
bobrio sam sa sobom, pokua
vajui da pronae najbolje re-
enje. Rei Rotmerlu gde je de
vojka, ih ne?
Drugi ovek kao da je znao
ishod te unutranje borbe. Se-
deo je, potpuno nepokretan, i
fiksirao Dorelija pogledom ko
bre.
Na jednoj jahti. .. u zali-
vu San Rafael. ..
Blie, Doreli!
Glas odjeknu u tiini pros
torije kao pucanj bia, tako da
se Doreli i protiv svoje volje
tre.
U marini Kros. Jahta
se zove Samanta. N.
BO RILAKE V ETIN E 88 57

Koliko ljudi je uva? Nema anse odmahnu

Njih dvojica su ostali. Tre Doreli glavom. Japanci me
eg nisam ni video; znam da je svakako dre na oku. Biu mr
tu zato. . . zato to je on ubiotav mnogo pre nego to on sti
Adriana i. . . gne sa Jamajke.
I? Rotmerl ovo lice bilo je su
Doneo njegovu glavu da* rovo dok je razvlaio usne u
je vidim. . . smeak.
Bacio si je u Zaliv, ti li Da, to je razlog zato sam
no? odabrao tebe, Doreli. Ti si lu
Ja. . . Do avola, efe, nikava hulja; nadam se, za tvo
sam imao drugog izbora, zai je dobro, da e uspeti da sa
sta! uva ivot do Eldridovog do
i Fino isceri se Rotmerl. laska.
Ba fino. Ponovo si shvatio Mogu l i . . . mogu li rau
da sam ja ef, a? nati na pomo grupe?
Oh, boga mu! U redu, pri Ne brutalno ree Ro
znajem da sam se zaleteo! Ta tmerl. Za sada je posao u
prokleta fotelja moe da pri San Karlosu otpisan i neu vi
vue oveka! e da reskiram. Ako uspe da
izvue stvar, utoliko bolje po
I te kako sloi se Ro tebe. Ako n e .. . pa ti e biti
tmerl. Niko to ne zna bolje poslednji iz grupe koji e stra
od mene U redu, Doreli, pru dati u itavoj ovoj guvi!
am ti jo jednu ansu. . . ali Doreh ustade i klimnu gla
ne zato to mislim da vredi, vom.
ve zato to neu da stavljani Pa, u redu ree. U
na kocku ivot nekog drugog red u ... e fe ...
agenta, do koga mi je vie sta Raunam na tvoj nagon
lo! za samoodranjem, Doreli
ta treba da uinim? smekao se Rotmerl. Ako se
umorno upita Doreh. Pristao bi ovoga puta izvue i izvedemo
na sve, samo da se zavri ovo San K arlos.. . moe raunati
muenje, samo da se konano da emo zaboraviti ovu epizo
ukloni van domaaja tih lede du. . .
nih zmijskih oij^j... Agent se glasno nasmeja.
Saekae Eldrida u nje Zaboraviti? Ne misli va
govoj kui i ispriati mu ta ljda da u poverovati u to, Ro
se dogodilo. Sve, Doreh. tmerl? Grupa 86 ne zabora
 58 BORILA KE VESTI N E 88

vlja i ne oprata, to si mi sam Odgurnuo je vrata. Zaklju

rekao bar stotinu puta! ana, naravno-.. .
Zatvorio je vrata za sobom, Vakizai u desnoj ruci pri
oseajui kako mu Rotmerlove tajeno blesnu u tami. Otrica
oi kao svrdla bue lea. Meri se zari u debeli elini lim i
Do ga doeka uplaenim pog rasee ga, glatko i bez napora,
ledom. kao zagrejani maslac.
Mister Doreli, ja. . . ja. . . Metalni zvuk paranja jo je
Sve je u redu, Meri Do! odjekivao u uima nine kad
ree on umorno. ao mi negde u zgradi poee da zavi
je zbog onoga m aloas.. . Neki jaju alarmne sirene. Ne. oni
drugi put, vai? koji su zamislili itav sistem
obezbeenja plantae nisu te-
deli ni vremena, ni novca.
Jo jedan zamah kratkim ma
em, jo jedan rez u limu, g o
tovo paralelan sa prvim. Upi
rui ramenom, nina otvori se
Uho na iroka metalna vra bi prolaz u unutranji glavn:
ta. Prigueni ljudski glasovi, hodnik koji, vide, prolazi ita
koji ipak odaju uzbuenje. Zu vom duinom zgrade.
janje klima ureaja i potmula Hodnik je bio prazan, a uz
tutnjava, odnekud ispod zem bueni glasovi ljudi dopirali
lje, snanih dizel-motora agre su iz jedne od prostorija na le
gata za struju. voj strani. I odozdo. . .
Vibracije od rada agregata i
Unutra, dakle, imaju ener- .
dalje su se prenosile na pod i
gije, pomisli nina, nastojei tabane nine. Tamo negde sva
da se koncentrie na umove iz
kako se nalazi stepenite ko
zgrade i pored buke itavog
jim se moe sii u podzemlje.
malog rata na obali reke, uda
Pogodan raspored, svakako,
ljenoj stotinak jardi. Da li to
kod tajnih poslova svake vrs
znai da postoje i alarmni ure
te. ak ni svi uvari nisu mo
a ji.. . ili su graditelji mislili
rali znati ta se odigrava u po
da je to nepotrebna predostro-
dzemnim prostorijama u koje
nost, untar ograenog i zati
prilaz imaju samo odabrani.
enog perimetra?
Napredovao je hitro, konce-
Postojao je samo jedan na ntrisan na glasove iz prostori
in da se to proveri. . . je levo. Iako su ga osvetljava-
BORILAKE VET1NE 88
le samo ute rezervne svetililke
du zidova, hodnik je bio do
voljno svetao; to blie bude
Vratima u asu kada naoruani
ljudi jurnu kroz njih, utoliko
manje e vremena oni imati da
se pripreme za napad.
Jo desetak koraka, ali se
vrata ve otvaraju. . .
Njihovi ureaji rekli su im
da je nepoznati napada ve u
hocLniku. Bie spremni da od
mah otvore vatru.
* Dugi skok. Svakom atletsk
i m treneru bi zastao dah da je
to mogao v id eti.. .
Vakizai u levoj ruci priko-
va za okvir vrata prvog koji se
pojavio na njima. Iza njegovih
irokih ramena i glave sa li
cem osvetljenim neprirodnom
utom svetlou, nina vide jo spoluti glavu oveka koji
dvojicu ljudi, sa pitoljima u
rukama, spremnim da opale.
Odskoio js nazad, izvlaei
vakizai iz grudi ve mrtvog
uvara.
Kratak rafal iz automatskog
pitolja, hici proletee prostor
om koji je samo deli sekunde
zauzimalo telo nine. Sa bo
nog zida hodnika poletee ko
madii otkinutog maltera, a i
tav oblak praine uini samo
jo guim oblak plavog baru
tnog dima. * ovek pade preko nogu onoga
Dogodilo se ono to je i oe
kivao; ljude poput ovih, profe
sionalne vojnike i revolverae,
59
pucnjava ohrabruje. Ubeeni
su da im se niko ne moe su
protstaviti dok imaju pitolje
u rukama. . .
Obojica su jurnuli uporedo
kroz uska vrata, hitajui da ko
nano dovre tog drskog napa
daa, Nimalo udno, onda, to
se jedan spetljao o noge svog
mrtvog kolege i posrnuo, izba
cujui iz ravnotee i drugog
oveka.
Priljubljen uza zid, nina je
strpljivo ekao svoj trenutak.
Katana blesnu na utoj sve-
tlosti, kao munja. Na ovom ra
stojanju dugi ma mnogo je
pogodniji od vakizai j a . ..
Jedan sigurni udarac pogodi
dvostruki cilj. Padajui odoz
go nanie, otrica s lakoom ra
je
posrnuo preko nogu mrtvaca, a
potom produi svoj put da bi
odsekla ruku iji su prsti vr
sto stezah pitolj spreman za
paljbu.
Samo jedan vrisak, kratak,
iznenaen. Priskaui, nina u
prolazu zadade udarac laktom
u vrh brade, ispod razjapljenih
usta.
Suvo krckanje kostiju, nalik
prasku slomljene suve grani
ce. Zabacujui glavu, unazad,
iji je mozak iz rascepljene lo
banje lagano curio po betonsk
om podu hodnika. . .
60
Kratak pogled u unutranjo
st prostorije, sudar sa zabeze
knutim oima jo dvojice lju
di koji neodluno gledaju pre
ma vratima kroz koja je trenu
tak ranije prohujao vihor smr
ti.
Slobodna leva ruka zavitla
neto kroz vrata, trenutak pre
nego to moni miii nogu po
nee ninu u novi skok, prema
stepenitu.
Eksploziv u kuglicama, ne
veim od dejeg klikera, jedna
je od najveih tajni nini ve
stotinama godina. Razorna mo
mu je fantastina; to potvrdi i
eksplozija koja na trenutak za
trese itavu zgradu.
Kroz otvorena vrata suknu
oblak crno-utog, ljutog dima,
nosei pred sobom komade na
metaja, malter otrgnut sa zi
dova, neprepoznatljive delove
ljudskih tela. Nina je ve bio
daleko, uz betonsko stepenite
koje se prualo nanie, odmah
pored sada zatvorenih vrata
velikog teretnog lifta.
Saekavi da udarni talas ek
splozije protutnji hodnikom, ni
na se vrati na poetak stepe
nita, prouavajui pogledom
vrata lifta. Ljudi u podzemlju
sada su u zamci, jer sigurno
ne postoji nekakav drugi ulaz
na nii nivo. Ako uspe da blo
kira lift, svi oni bie mu pre
puteni na milost i nem ilost...
BORILAKE V E S T I N E 88
Upravo u tom asu mehani
zam lifta zazuja i u se kripa
zategnutih kablova. Neko je
dolazio odozdo.
Dole, u suterenu, nije bilo
teko zakljuiti ta se dogaa
na povrini zemlje. Ako nita
drugo, ova poslednja eksplozi
ja morala im je rei da je na
pada ve pred ulazom u naj
bolje uvani deo kompleksa.
Njihova nesrea je u tome
to jo uvek ne znaju da im je
pred vratima jedan japanski ni
na. ovek koji dole zapove-
da, Kolkvit, bez sumnje, rea-
guje onako kako bi reagovao
da je u pitanju napad naoru
ane policije ili konkurentske
bande. U ubeenju da se sve
moe resiti golom brojnom na
dmonou i veom koliinom
ispaljene municije, on ponovo
alje grupicu svojih ljudi da se
obraunaju sa napadaima u
hodniku.
Samoubilaka misija, svaka
ko. Ali, oni to jo ne znaju. ..
Lift se zaustavi i vrata po
ee da se otvaraju.
inilo se da se nisu otvorila
jo ni za jednu punu stopu, a
nina ulete kroz uski prolaz,
levom rukom i ramenom nap-
red.
ak i vakizai je predug za
borbu u ovako uskom prostoru,
ispunjenom telima petorice pro
tivnika. Umesto bilo kojeg dru
BO RILA KE V E T IN E 88
gog oruja, nina je sada na pr
stima ruku imao tigrove ka
nde, duga seiva od elika i udarac, ovoga puta vrhovima
ji su vrhovi bletali na utoj sv-
etlosti sa tavanice lifta.
Silina njegovog naleta baci
unazad onoga koji je stajao na
jblie vratima i on se sudari sa
sledeom dvojicom.
Jedan od one dvojice sasvim
pozadi ispah hitac iz svog pi
tolja, ali taj hitac zapravo ni
skom nije bio namenjen; doao
Je samo kao posledica nesves-
nog trzaja prsta na obarau u
asu kada je ovek shvatio da
je smrt upala meu njih. . .
Kande na levoj ruci ostavie
etiri duboka, krvava traga na
licu onoga koji se zaneo pred
naletom ni'ne. Od korena ko
se do brade, kripei po kosti
ma lobanje. One duplje, me
utim, pruaju nesmetan prilaz
do mozga i zato je taj udarac
bio i smrtonosan.
Drugom rukom skupljajui
prste, nina zadade udarac u
srce sledee rtve, pre nego to
je ovaj uspeo da podigne ruke
kako bi se zatitio. Pokuao je
samo da odskoi unazad, ali je
iza njega bio zid lifta, tako da
se sve zavri na^dubokom uzd
ahu, poslednjem glasu koji je
rtva ispustila.
61
irei ruke, da bi odrao ra
vnoteu, nina zastade i trei
prstiju desne noge medju noge
sledeeg protivnika. Od takvih
udaraca se ne umire, kau po
znavaoci borilakih vetina, o
vek jedino poeli da umre, to
potvrdi i oajniki krik pogo
enog koji ispuni neveliki pro
stor kabine lifta.
Prolazei kraj rtve koja pa
de na kolena, otvarajui prolaz
do poslednje dvojice ljudi, ni
na gotovo neno dotae poti
ljak oveka vrhovima kandi
na levoj ruci. Krik se naglo
prekide i rtva se srui, teko
udarivi licem o pod.
Oslonjen leima o zid lifta,
onaj koji je ve ispalio jedan
hitac dizao je pitolj obema ru
kama, ciljajui pravo u grudi
nine.
Ovaj je sada, meutim, imao
sasvim dovoljno prostora da taj
hitac izbegne. U trenutku ka
da se prst zgrio na okidau,
on elastino odskoi u stranu,
izbijajui kolenom pitolj iz
ruke drugog oveka.
Pucanj grunu i metak se, kr
oz otvorena vrata lifta, zari u
zid hodnika na drugoj strani.
Za sledei hitac nije imao
vremena, jer su nemilosrdne
kande ve parale njegov tr
62
buh, izbijajui u prolazu pi
tolj iz ruke, s lakoom kojom
odrastao ovek moe detetu iz
biti igraku iz ruke. Jo jedan
prodorni vrisak bola i straha
ispuni unutranjost lifta, a tre
nutak docnije pridrui mu se
jo jedan, od poslednjeg kome
se nina pribliio.
avo! vrisnu ovek.
To je avo!
Da, ja sam avo dopre
potmuh odgovor ispod kapulja
e nine, dok je dugim, para-
juim potezom raskidao grud
ni ko rtve. Meu sklopljenim
elinim kandama, kada je po
vukao ruku natrag, jo je tre
perilo toplo i krvavo srce, istr
gnuto sa svog m esta...
Drugi ovek, onaj sa raspo-
renom utrobom, prestade da
urla, plua punih krvi. Neko
liko puta se samo slabano za-
kaljao, buljei stakalstim oi okolini, kako bi spreio prodi
ma u svoje ake koje su, refle
ksnim pokretima, neprestano
pokuavale da sa prljavog po
da lifta pokupe tople zmije
creva i vr'ate ih na mesto ge
su se nalazila od roenja.
Sa jo toplim srcem u ruci
nina se vrati u hodnik, osta
vljajui vrata lifta otvorena.
Dok je silazio niz betonske ste
penice, krv je kapala po nji
BORILAKE V E TIN E 88
ma, ostavljajui trag tipian
za ninu koji je krenuo da do
vri zapoeti obraun. . .
*
fc *
Oko televizijske kamere nad
debelim, dvostrukim elinim
vratima. Nina zastade, dopu
tajui tom elektronskom Poli-
femovom oku da u detalje pro
ui njegovu pojavu i predmet
koji je stezao u ruci.
Vakizai, ak i katana, nisu
dovoljno snani za ova vrata.
Po njihovom izgledu reklo bi
se da nekoliko stopa dalje sto
je jo jedna slina vrata, obe-
zbeujui na taj nain da u
podzednom delu kompleksa vla
da uvek isti pritisak rashlae
nog vazduha, vii od pritiska u
ranje neistoe iz spoljne atmo
sfere.
Delikatna operacija vaenja
ivih ljudskih organa i njiho
va priprema za transport za-
hteva potpuno sterilnu okoli
nu, naravno. I sama ta inje
nica dovoljan je razlog da po
dzemni kompleks bude pretvo
ren u tvravu odvojenu od spo
ljnog sveta.
BORILAKE V EST INE 88
Nema tih vrata, meutim,
koja ne moe sruiti dovoljno
snana eksplozija, a Kolkvit je
do sada uo sasvim dovoljno
snanih eksplozija da bi zaklju
io kako napadai nee okle-
vati da upotrebe i takva sred
stva da bi prodrli do njega.
Ninda je ekao da strah ob
avi deo posla za njega. Slika na
ekranima u unutranjosti kom
pleksa dovoljno je strana, ak
i za otvrdle tipove poput K ol-
fkvita. Sem toga, on zna da bi
.prodor zagaenncg spoljnog va-
zduha, posle eksplozije, pred
stavljao pravu katastrofu za os
etljive hirurke sale i laborato
rije. . .
Zvunik ugraen u zid po
red televizijske kamere i mik
rofona suvO zapucfketa. Pod ka
puljaom usne nine se rai-
rie u osmeh. Kolkvit e najpre
pokuati da pregovara.
Ko si ti? ree glas iz
zvunika. Manje samopouzdan
nego to bi to njegov vlasnik
eleo.
Nina ne odgovori. Pitanje
je, uostalom, bilo nepotrebno i
glupo.
Sta hoe od nas, do djav-
oal? Novac? Uee u poslu?
Ima i drugih naina da razgo
varamo o tome! j emu ta sme
na maska?
Kolkvit, ako je to on, po
staje nervozan. itava zbrka
63
pitanja, predloga, pretnji, mol
bi u nekoliko reenica!
Sve ree nina kratko.
Sve? ta to znai?
Nina je utao. Kolkvit veo
ma dobro zna ta znai re
sve.
Kakva korist za tebe ako
uniti nae ureaje i. . . i po-
bije nas, do avola? emu?
Nije li bolje da. . .
Nova snana eksplozija jo
jednom protrese itavu zgradu.
Tabasiko Pit preao je na o
trije metode ubeivanja: neko
liko patrona dinamita u sve
nju, na vrlo kratkom fitilju.
Pucketanja u zvuniku ne
stade. Nina je imao utisak da
je mikrofon trenutno isklju
en kako se Kolkvit urno do
govorio sa svojim ljudima.
Nema mnogo ljudi, svakako,
ako se ne raunaju hirurzi,
anestetiari, sestre. A ni njih
nema previe, jer uvebana ki
rurka ekipa moe obaviti ja
ko mnogo posla za kratko vre-
me kada im odravanje pacije
nta u ivotu nije glavni cilj. . .
Kolkvit je verovao da je si
gurniji ukoliko manje ljudi i-
ma u samom centru komplek
sa, a vie oko njega. Kada je
taj' prvi prsten zatite probi
jen, naao se u zamci, okruen
ljudima koji mnogo bolje R u
kuju sklapelima nego orujem,
64
Ipak, on neto smilja, pro
lete nini kroz glavu. Kladim
se da e mi sada otvoriti vra
ta i dozvoliti da uem, ali po
sle tog a ...
Zvunik ponovo blago zazu-
ja.
- U redu ree Kolkvitov
glas. Bolje je da te pustim
da mirno ue, da osetljivi u-
reaji u suterenu ne bi bili o
teeni. Pod jednim uslovom:
baci to prokleto srce iz ruku!
Ne. Doneo sam ga da bih
ti pokazao ta e se dogoditi
sa tvojim srcem!
Pod maskom od crne svile
usne nine opet se razvukoe u
osmeh. Znao je ta Kolkvit sp
rema, uveren kako taj plan mo
ra uspeti.
Pa, Kolkvitu je ove noi su
eno da doivljava samo nepri
jat na iznenaenja. . .
Proklet da si! vikao
je Kolkvit. JJ redu, neka ti
bude, iako treba da zna da je
na ovoj strani atmosfera potpu
no sterilna? Sterilna, shvata
li tu re? Kad ti ue, unee tati pljuvaku da bi izjednaio
spol ja milione bakterija, viru
sa, ko zna ega sve ne!
Znam. Ti nikako da shva
ti da je ovo kraj tvog finog
malog posla!
Otvoriu ti spoljna vjjfcta
ree Kolkvit posle izvesnog
oklevanja, sa dobro odglumlje
nom rezignacijom u glasu.
BORILAKE V E T IN E 88
Mora saekati da se pritisak
u ulaznoj komori izjednai, pre
nego to se otvore i unutranja
vrata. Shvata?
Savreno dobro.
Tiho zujanje elektromotora
i debela elina vrata skliznu-
e u stranu po glatkim inama.
Bez oklevanja, nina kroi kr
oz njihov otvor i nae se u pro
stranoj komori, dovoljno veli
koj da se u nju smeste kolica
sa nepokretnim pacijentom, na
primer.
I pored toga, unoenje uspa
vanih pacijenata u podzemlje
moralo je oduzeti mnogo vre
mena Kao i iznoenje ostataka
nekada ivih ljudskih te la .. .
Spoljna vrata zatvorila su se
automatski im je nina pro
ao kroz njih. Umesto da pri
tisak u komori pone da ra
ste, meutim, barometar na zi
du pokaza da on naglo pada!
Nimi, zapravo, taj ureaj ni
je ni bio potreban, jer ga je
haragei ve upozorio na to, a
morao je nekoliko puta progu
pritisak u srednjem uhu sa pri
tiskom okoline.
Kolkvit je primenio jedno
stavan i efikasan trik; izvui
e vazduh iz nevelike komore
i mirno ekati da se ovek u
njoj ugui. . .
Crni kostim, katana preko le
a i sve ono to se dogaalo o
BORILAKE V E ST IN E 88
evidno mu nisu rekli nita;
Kolkvit jo uvek ne zna da i-
ma posla sa jednim ninom!
U sluaju potrebe, usporava
jui disanje i rad srca metodom
koju ve hiljadu godina pozna
ju indijanski jogi, nina bi mo
gao da izdri bez kiseonika i
punih dvadeset minuta. Sada
to svakako nee biti neophod
no; lekari kojih je oko Kolkvi-
ta itava gomila, rei e mu da
je pet minuta sasvim dovoljno.
A on e, za svaki sluaj, os
taviti komoru bez vazduha, re
cimo, sedam m inuta.. .
Blago polaui mrtvo srce na
betonski pod komore, nina se
nasloni na spoljna vrata, tako
da mu unutranja ostanu u vi
dnom polju. Pre ulaska u ko
moru nekoliko puta je duboko
udahnuo, obogaujui hiperve-
ntilacijom krv kiseonikom.
Oputajui miie jedan po
jedan, on malo uspori rad sr
ca, kako bi smanjio potrebe te
la za kiseonikom. Opasnosti ni
je bilo; oni e ponovo ispuniti
komoru vazduhom pre nego
to budu otvorili unutranja
vrata.
Pet minuta. Pet i po. ..
est. . .
Sest i po. . . seda mminuta. . .
Jedna od velikih prednosti
nini uvek je sposobnost da
se uive u nain ''razm iljanja
protivnika, na gotovo voleban
65
nain predviajui njegove po
teze. I ovoga puta, tano kada
je istekao sedmi minut, zau
se tiho utanje i vazduh poe
da pritie u komoru.
Nekoliko dubokhi udisaja bi
li su dovoljni da nini vrate
punu koncentraciju na okolinu
i on nape miie u iekivanju
da se unutranja vrata otvore.
Nekoliko minuta transa nisu ni
najmanje ugrozili rezerve ener
gije u njegovom telu; naprotiv,
taj kratki odmor dobro je do
ao miiima da povrate uobi
ajenu snagu i elastinost.
Naravno, ni oni koji dou
kroz vrata nee biti posebno
oprezni. I zato bi bili, kad je
dnostavno idu da pokupe jed
no mrtvo telo sa betonskog po
da?
Sve, rashlaeni vazduh sa
da je ispunjavao plua nine,
daak uobiajene atmosfere u
Kolkvitovom podzemnom kom
pleksu. Vrata e se otvoriti sva
kog trenutka. . .
Da!
Kako je i oekivao, pogledi
dvojice ljudi bih su uprti u
bezoblini komad krvavog me
sa na podu, koji gotovo niim
vie nije podseao na ljudsko
srce. *
Obojica u uniformama uva
ra i sa pitoljima za pojasom,
ah jedan od njih pridrava ko-
66
lica za pacijente spremna za
transport novog mrtvaca.
Mnogo ivljeg, na njihovu
nesreu, od uobiaijenih paci
jenata klinike Kolkvit!
Tigrove kande na prstima
nine jo jednom blesnue, ali
ovoga puta na otroj beloj sve
tlosti dugih neonskih traka na
tavanici kompleksa. Prizor ko
ji se uikazao nini kada je is
koio iz komore nije bio neoe
kivan: u mati je ve bio do
arao seibi ove iste i gatke be
le zidove, jaku svetlost, grupi-
ce uurbanih ljudi u blistavim
belim mantilima...
Krv iz raskinutog grkljana
irokim mlazom zapljusnu zid,
miriis tople krvi pomea se sa
blagim zadahom antiseptiMh
sredstava u vazdubu. Neko u
pozadini prostorije vrisnu, ali
je pogled nine bio prikovan
za ruku drugog uvara, onoga
kraj kolica, ruku koja je mu
njevito posegnula prema futro
li.
U . visokom skoku nina pro
e kraj njega, mnogo pre ne
go to su se njegovi prsti sklo
pili oko oruja. Poloaj dvaju
tela oteavao je udarac kanda
ma, ali to nije spasilo ivot u
varu. Lakat nine pogodi ga
posred lica, mrvei nosnu i e-
onju kost i zarivajui njihove
otre krhotine u mozaik.
BORILAKE VESTINE 88
Visok ovek u sneno belom
mantilu, sa sedom kosom nad
preplanulim licem. Pogled ni
ne odmah ga je izdvojio od
ostalih u grupi na drugom kra
ju prostorije.
Ne samo zato to mu je ru
ka hitro posegnula u dep ma
ntila, po oruje. Njegov stav
je iskusnom oku nine jo pre
toga odao da je to ovek koji
ovde zapoveda.,.
uriiken bi ga pretekao, sva
kako, ali je Kolkvit jedini koji
mu moe reci sve o mrei koja
preuzima- zamrznute delove Iju
dskih tela i prodaje privatnim
klinikama po Americi. I mno
go dalje, moda.
Odgurnuita rukom nine, ko
lica na svojim gumenim toko-
vima beumno poletee prema
Kolkvitu brzinom metka ispa
ljenog iz puke. Vrisnuvi pro
muklo, Kolkvit pokua da se
izmakne u stranu, ali za takvo
neto nije imao ni dovoljno re
fleksa, ni dovoljno brzine.
Pogaajui ga u visini buti
na, kolica ga doslovno odnee
do zida, ruei jo dvoje ili tro
je ljudi na svom putu.
Otar tresak. Odbijajui se,
kolica poletee natrag, a Kolk
vit se, staklastih oiju, sroza
niz zid, uzaludno pokuavajui
da rairenim rukama odri ra
vnoteu.
B O R ILA K E V E TIN E 88
irei ruke tako da svi pri
sutni dobro vide eline kan
de sa kojih kaplje krv, nina
zaurla kao tigar.
Za ljude u belkn mantilima,
one koji su jo ostali na noga
ma, to je bilo sasvim dovoljno.
Prilika u crnom, koja bi po
svim zakonima medicine mora
la ve biti mrtva, upala je kao
vihor, sejui smrt oko sebe. To
ne bi podneli ni nervi iskusnih
majstora borilakih vetina,
profesionalnih ubica ili. . . hirur
ga naviklih da hladnokrvno ka
sape zdrava ljudska tela kako
bi njihovi delovi posluili ne
kom drugom. . .
Nekoliko trenutaka i nekoli
ka vriskova straha kasnije, ni
na ostade sam u prostoriji sa
Kolkviton}, dva mrtva tela i
jednim telom u belom mantilu
koje se nespretno koprcalo na
podu.
Ustani ree nina, pri
lazei Kolkvitu.
Ovaj ga pogleda mutnim oi
ma. Desna ruka slepo je pipala
po podu, traei ispali pitolj.
Ustani, Kolkvit!
Ti. . . ti zna moje ime?
I jo mnogo toga. Ustani!
Glas odjeknu kao prasak bi
a i ovek na p#du se tre. Us
pravio se s naporom, trljajui
levom rukom povreena lea.
67
Povedi me da pogledamo
tvoje malo carstvo, Kolkvit.
Nadam se da si dobar kao tu
ristiki vodi. . . elim da u
jem sve o tome kako se organi
otpremaju odavde, ko ih preu
zima i ko sve zarauje na tom
prljavom poslu!
Kolkvit odmahnu glavom.
Zato? Zato, do avola?
Da li ti shvata koliko ljudskih
ivota bude spaseno zahvalju
jui nama?
Verovatno manje nego to
ih ti ovde uniti.
Kolkvit s bolnim izrazom na
licu slee ramenima.
Ti koji daju organe su
bezvredna ljudska bia, ove-
e. Zaostali, nepismeni, div
lji. . . njihovi organi vrede mno
go vie u tehma onih koji up
ravljaju sudbinama hiljada i
miliona drugih ljudi!
Neemo se sloiti u tome,
Kolkvit hladno odsee nin-
a. Za mene ivot jednog
oveka vredi isto kao i ivot
drugog. Ne zanima me da li on
ima samo svoj ribarski harpun
ili deset fhiliona dolara u ba
nci! Hajde, kreni!
Vrtei glavom, Kolkvit za-
hrama prema najbliim vrati
ma.
Ovo ree zovemo pri
jemno odeljenje. Tu se davaoci
zadravaju radi potpune dezin-
68
fekcije pre nego to preu u
cperacionu salu. . .
Prostorija u koju je uveo ni
nu nije bila nita drugo do
jedan ogromni kavez, osvet-
ljen bletavom belom svetlo-
u. Moda su davaoci u nor
malnim okolnostima tihi i po
sluni, ali je i njih buka i pu
cnjava spo-lja upozorila da se
dogaa neto neobino i rodila
novu nadu u ljudima osuenim
na smrt. . .
Zaurlali su kao divlje ivo
tinje kad su ugledali Kolkvi-
tov beii mantil. Reetke se za-
tresoe pod teinom nagih te-
la, mukih i enskih, sa kojih
je depilacijom bila skinuta sva
dlaka.
Indijanci, uglavnom, ljudi i
ene dvadesetih i tridesetih go
dina, u naponu snage. Poneko
crno lice meu njima i nije
dan belac.
Ti si i rasista, Kolkvit,
zar ne? upita nina nadja
avajui uasnu buku u pod
zemnoj prostoriji.
Rasista? Zatof Ti ljudi
jednostavno vrede manje od
ostalih!
I ludo te vole, kao to vi
dira sarkastino ree nina.
Ti zna ta e se dogoditi
kada budem otvorio vrata ka
veza?
BORILAKE VEST I NE 88
Ne budi lud ree K ol
kvit, lica bledog od straha.
Rastrgli bi nas ive, noktima i
zubima!
Sa vidnim olakanjem na li
cu, Kolkvit zalupi za njima vra
ta sledee prostorije, donekle
priguujui buku razbesnele go
mile u kavezu.
Ovde pokaza rukom
obavljamo poslednje pripreme
za operaciju. Na vrlo human
nain, inae; davalac debija
injekciju koja deluje prakti
no trenutno, bez ikakvog bola...
Divno! Zaista si pun ob
zira, Kolkvit!
Operaciona sala obja
vi Kolkvit gotovo ponosno, ot
varajui irom sledea vrata.
Kao to vidi, izvanredno
smo opremljeni. . .
Nina pree pogledom po pro
storiji i klimnu glavom.
Ovo je stajalo mnogo no
vca, zar ne? I donelo bar sto
tinu puta vie?
Kolkvit nemo potvrdi gla
vom. Pogled mu na trenutak
zastade na hirurkim instrume
ntima, uredno sloenim pored
operacionog stola.
- Nemoj se uzalud nadati
tiho ree nina. Nema
nikakvih izgleda protiv mene...
Ramena drugog oveka se
opustie.
BORILAKE VETIN E 88
Znam ree rezignira
no. Proklet da si!
Onda govori, Kolkvit! Ho
ju da znam sve! Sve. ..
Mnogo minuta kasnije, nina
sa zadovoljstvom ispuni plua
vazduhom sa reke, punim mi
risa tropske noi. Zbog neega,
taj mu se vazduh uinio prija
tnijim od aseptine istoe at
mosfere u podzemnom komple
ksu.
Jedna krupna prilika pojavi
,se iz tame pred ulazom u gla
vnu zgradu. Lice Tabasko Pi
ta bilo je umrljano blatom i cr
no od baruta, ali se iroko ce
rio.
Halo, ortak! doviknu.
Gotovo?
Gotovo potvrdi nina. povrati iz stanja slinog tran
Ti takoe?
Tabasko se osvrte unaokolo,
Ako je neki od tih tipo
va jo u ivotu, nee se usudi
ti da pomoli ni nos iz trske pre
nego to se uveri da li sam jo
u blizini. Kako je bilo dole?
Hej, kakva je to buka, prokle
tstvo?
umovi koji su doprli kroz
dugi hodnik iz podzemlja odi
sta bi mogli biti slini onima
iz pakla, kada bi pakao zaista
postojao. Divljako urlanje raz
j arene gomile, prekinuto tek
pokatkad prodornim krikovi
ma uasa i bola. . .
69
Zarobljenici osmehnu
se nina, skidajui masku sa
lica. Oslobodio sam ih ...
neka se sami obraunaju sa Ko
Ikvitom i njegovim humanim
lekarim a...
Hi
Doreli se tre, na trenutak
ne verujui svojim ulima. Da
li je to odista um automobila
koji dolazi, ili...?
ak i kada je shvatio da ga
njegov ureaj za prislukiva
nje ne vara, bilo mu je potre
bno nekoliko trenutaka da se
su u koje je povremeno zapa
dao, shvativi tek kasnije da
su proli itavi minuti vreme
na o kojem ne zna nita.
Nije sklopio oka ve gotovo
punih pedeset asova, ali to ni
je bio jedini razlog. Zarastao u
bradu, krvavih oiju od nespa-
vanja, trzao se na svaki um iz
okoline, um koji bi uobiaje
na tiina ovog predela pojaala
do krajnih granica izdrljivos
ti.
Dobar deo prethodne noi
lutao je po San Francisku, ko
ristei sve trikove da bi zame
tnuo svoj trag. Poslednje dve
milje preko stena na obali pre
70
ao je pod zatitom tame, stopu
po stopu, drhtei pri svakom u
nju ili kriku galeba nad po
vrinom okeana pod njim.
Tako se naao u opusteloj E1
ridovoj kui na obali i od
tada vie-manje strpljivo ekao
da se vlasnik vrati, ne dajui
od sebe nikakvog znaka ivota.
Nekoliko prvih sati bilo je naj
tee, dok se bojao da su ga Ja
panci nekako ipak otkrili i da
e svakog trenutka doi da ga
ubiju, hladno se smekajui i
odmeravajui ga praznim oi
ma. . .
Taj period je, sreom, po nje
ga, proao, ali ni samo ekanje
nije bilo igra, jer jednostavno
nije dopustio sebi da zaspi, sem
na nekoliko trenutaka. Hranio
se oskudno, iz konzervi koje je
uspeo da ponese; nije se usu
ivao ak ni friider da otvori
kako ga otrom oku nevidljivih
osmatraa ne bi odao blesak
svetlosti iz njegove unutra
njosti.
I sada je, konano, ureaj za
prislukivanje ostavljen u ne
posrednoj blizini prilaznog pu
ta, upozoravao da neki auto
mobil najzad dolazi!
Eldrid, svakako. Ameriki
nina. Opasan sigurno kao i
svaki od onih prokletih Japa
naca, ali se Doreli zanosio lu
dom nadom da e s njim lake
moi da uspostavi neku vrstu
BORILAKE VETIN E 88
razumevanja, ubediti ga da u-
ini ono to je neophodno ka
ko bi i njemu, Doreli ju, sau
vao ivot. ..
Sada je i bez pomoi urea
ja za prislukivanje mogao u
ti zvuk snanog motora dipa,
najpogodnijeg vozila za ovaj
neravni i vijugavi put koji, sem
Elrida i njegovih prijatelja,
niko nije ni koristio.
Japanci svakako takoe mo
tre na ovaj put, ah je njemu
potrebno svega nekoliko seku
ndi da Eldridu objasni ta se
dogodilo. Njih dvojica zajedno,
uz pomo vree trikova kojima
svaki nina raspolae, imaju
anse da se izvuku odavde, a
posle. . .
Posle emo ve videti, u-
mirivao je Doreli pritajenu na
du koja se raala duboko u nje
govim grudima. Posle emo
ve v id eti...
Dip se zaustavi pred kuom,
ah vozau kao da se nije u
rilo da izae, poto je isklju
io i motor i svetla.
Eldrid neto sumnja? Ili je
to ono fantastino predosea-
nje opasnosti koje, tvrdi se, po
seduje svaki nina?
Hajde procedi Doreli
nestrpljivo kroz zube ulazi
ve jednom, proklet bio!
Vrata dipa se s treskom za-
lupie za vozaem. Buljei u
njega, Doreli s nevericom zavr
 BORILAKE VESTINE 88
te glavom. Tresak vrata u nje
govim uima odjeknuo je is
to onako kao to bi odjeknuo
udarac poklopca mrtvakog sa
nduka sa jo ivim DoVelijem u
njegovoj unutranjosti.
To. . . to nije Eldrid!
Tabasko Pit, njegov prija
telj. Nije teko, ak ni u tami,
prepoznati taj dinovski stas i
dugu plavu kosu, nemirnu na
vetriou sa okeana.
Izvanredan borac, to je Do-
! reli znao; ali ni njegova pomo
nee biti ni od kakve koristi
kada japanske nine stignu!
I ta se to, do avola, doga
a sa Tabaskom? Umorno opu
tena ramena, pognuta glava,
noge kao da ne ele da se pri
blie ulazu u kuu. . .
Neto nije u redu. Dogaa
se neto to Doreli nikako nije
oekivao!
Ipak, on stee jae drku au
tomatskog pitolja, proverava-
jui po deseti put da li je me
tak ve u cevi.
Ulazna vrata se otvaraju.
Spor, oklevajui korak viso
kog i tekog oveka. Vrata ak
ostaju otvorena, kao da Pit ne
ma snage da ih zatvori za so
bom.
Sumiko? uje se vrlo
tih, promukao gjas. Sumiko?
Doreli uti, steui zube. Se-
di u fotelji u uglu dnevne sobe,
sa pitoljem uperenim u vrata.
71
Taj Tabasko nipoto nije beza
zlen protivnik i on ne eli ni
ta da reskira.
Sada na otvorenim vratima
jasno vidi siluetu Tabaska Pi
ta. Din se klati, pipajui ruk
om po zidu u potrazi za preki
daem. Da li je pijan? Ranjen?
Svetio blesnu, ali je Doreli
bio spreman na to, motrei Pita
kroz gotovo sasvim sklopljene
trepavice, upirui mu cev pito
lja tano iznad opasaa.
Gospode boe, ta se dogodilo?
Maska bola moda je jo ua
snija nego obino na licu viso
kog i snanog oveka. Mutan
pogled zakrvavljenih oiju, ni
traga iznenaenju u njima. Sa
mo ravnodunost, uasna rav
nodunost koja Dorelija na tre
nutak podseti na mnoge prazne
poglede mrtvaca koje je do sa
da sreo. . .
Sumiko? ree promu
klo i sa naporom Tabasko.
Gde je ona?
Doznae! Kada mi kae
gde je Eldrid!
Les. . . gias Tabasko Pi
ta uzdrhta. Les. . . Les je. ..
Govori, proklestvo!
Mrtav ie apnu Tabas
ko Pit.
ta?!
Smueno se osvrui oko se
be, Tabasko Pit se dotetura do
fotelje i pade u nju. Buljio je u
tepih pod svojim nogama, ba
72
kao ovek koga na ovom svetu
vie nita ne moe da zabrine
ili p ovred i...
Nemogue! protenja
Doreli, oseajui kako se i oko
njega itav svet rui. Nemo
gue. . .
Pit iznenada podie glavu.
G-de je Sumiko? Moram
joj rei, pre nego. .. moram joj
re i...
Ona nije tu. Kako je umro
Eldrid, proklestvo?
Pit stee zube, pokrivajui le-
vom akom oi.
Zna li gde je Sumiko?
Japanci su je oteli. Nine.
Doli su da likvidiraju Eldrida.
Zakasnili su, prokleti bili
protenja Pit. A nju su
epali. . . Pa, moda je tako i
b o lje .. . Ne znam ... ne znam
kako bih joj rekao da je on. . .
Gde je ona?
Na jahti Samanta, Ma
rina Kros u San Rafaelu
slee Doreli ramenima. Ta inf
ormacija nije vie bila ni od ka
kvog znaaja; ako je Eldrid
mrtav, ta devojka vie nema
vrednost.
Tabasko Pit se s naporom po
die. Usne su mu se bezglasno
pomerale, kao da ponavlja rei
koje je uo trenutak ranije.
Doreli stee zube, borei se
sa talasima crnog oajanja.
Sta sad da uini, prokletstvo?
BORILAKE V E T IN E 8'o
Nine samo to nisu stigle, El
drida nema, Pit je samo rue
vina od ovek a ...
Teturajui, Pit je odmicao pr
ema vratima, ne diui pogled
sa tepiha. Iza njega, Doreli gla
sno udahnu, savlaujui izne
naenje.
Japanci su bih na vratima dn
evne sobe. Dvojica koju je ve
sreo, Noburu i Tonoda!
Tabasko Pit zastade pred iz
nenadnom preprekom i zagleda
se u dva bezizrazna lica.
Koji su sad ovi, prokles
tvo? upita umorno.
Eldrid! proskita Ton
oda. Gde je on?
Patove usne na trenutak izve
doe karikaturu osmeha.
Zamisli, prijatelju, to me
niko nije pitao ve dva minuta!
No irokog seiva stvori mu
se pod grlom, ali to izazva samo
promukao, prezriv smeh.
Govee, ini mi samo us
lugu s tim noem! Hajde, ubij
me!
Eldrid je mrtav tiho re
e Doreli, Spustio je pitolj, sv-
estan da od njega vie nema ni
kakve koristi.
Pogledi Japanca preletee s
njegovog lica na lice Tabasko
Pita i ponovo natrag.
Istina je proapta Ton
oda.
Naburu je lagano vrteo gla
vom sa jedne strane na drugu.
BORILAKE V ETIN E 88 73

Kako? upita Tonoda o vu. Ali ne, nine je nemogu

tro. Kako je umro? e slagati!
Dinamit ree Tabasko Onda je tiho ree To
nesigurnim glasom. Zalutali noda na posao ovde zavr
metak pogodio je sanduk. . . sa en.
prokletim dinamitom. . . On i Noburu jo jednom su
Dva Japanca se zagledae. se pogledali i okrenuli im lea
Tonoda bez urbe vrati no p o d , da krenu, sa onom uasnom sa-
odeu. mouverenou nini koji znaju
Noburu ga zaustavi pokretom da im obini ljudi ne mogu ni
ruke, izgovarajui jo jednu re ta.
enicu na japanskom tako da je Tabasko Pit zatetura za nji
Doreli uspeoo da uhvati sam ma, Doreli podie ruku da ob
nekoliko rei. rie lice mokro od znoja. Jo
N ina... mrtav. . . videti... uvek nije verovao da e se sve
Moj prijatelj osmehnu zavriti takvim antiklimaksom
se Tonoda veoma je nepo- i da e on moi da ode sa ovog
verljiv. Kae da nee povero- uasnog mesta, bez ikakvog
vati u to dok ne vidi Eldrido- straha od nini.
vo mrtvo telo. . . Ruka mu zastade na pola pu
Pit se nasmeja, visoko, pro ta, jer u tom trenutku dogaa
dorno, zabacujui glavu. Taj ji poee da se odvijaju fanta
smeh zvuao je je z iv o .. . stinom brzinom pred Doreli je
N jegovo telo ponovi. vim oima.
Prokleti bili, zar nikada ni Doreli vide kako se Tabasko
ste videli telo dignuto u vaz- Pit naglo ispravlja im je pre
duh sandukom dinamita! ao prag dnevne sobe. Desnu
Oruje? insistirao je ruku je podigao nekud navie,
Tonpda. Gde je njegovo o- a levorn je strgao svoju dugu
ruje? Ono nije moglo biti u- plavu kosu zajedno sa plasti
niteno eksplozijom! nom maskom koja mu je sve
Na gliseru, glupani pro dotle skrivala lice!
mrmlja Tabasko. To se do Desna ruka se vrati nanie,
godilo na gliseru! ali sada nije vie bila prazna.
Ponovo su dva para oiju ne U njoj blesnu katana, sve do
poverljivo pretraivala Pitovo tle skriven negde nad dovra-
lice. > tkom.
Da li je mogue da on la- Dva Japanca se obrtoe u me
e?', prolete Doreliiu kroz gla stu, dozvani onim svojim fan
74
tastinim ulom za opasnost,
ali je ovek za koga su pove-
rovali da je Tabasko Pit ve
zadavao prvi udarac dugom,
blistavom otricom!
Doreli vide njegovo lice iz
poluprofila: ozbiljno, mrko, ko
ncentrisano da svu energiju u-
nese u taj udarac.
Lice Leslija Eldrida, ameri
kog nine!
* di ako se ne zatiti, njegov hi
* tri pokret desnicom da udarac
Kao i obino kada su nine
u akciji, sve se odigralo tako
brzo da Doreli, jedini svedok
uasnog obrauna, nije stigao
ak ni da udahne vazduh u in
tervalu od poetka do kraja
borbe.
Padajui na koleno, Noburu
izbee smrtonosni udarac. Ha-
ragei ga- je upozorio u posled-
njem trenutku, ah ak ni on
nije bio dovoljno brz da bi ga
katana potpuno promaio. Za
kaio ga je samo vrh, ukoso
preko grudi, ostavljajui ispod
raseene odee dugu krvavu
brazgotinu, od levog ramena do
pojasa.
Tonoda je, nalik igrau bale
ta, ve bio na nonim prstima,
a ruke su mu se pokretale kao
krila vetrenjae na jakom ve-
tru. Desna je potezala no i
BORILAKE V E T IN E 88
roke drke, iz leve je prema Le
sliju leteo uriken, jezivo zu-
jei u tiini prostorije.
Hitrim pokretom ruke ameri
ki nina se zatiti otricom
maa i uriken se zvonko odbi
u stranu i zari se u zid. Dovr
avajui taj pokret, Lesli udar
cem noge jo jednom sprei
Noburua da izvue oruje skri
veno pod obinom odeom.
Skok napred, pretnja Tono-
i da e dobiti vrh maa u gru
odbije otricom noa.
Prkosei zakonima inercije,
katana na polovini putanje pro
meni pravac i srui se, nezadr
ivo, na glavu Noburuu. Ovaj
ne uspe da se izmakne, uspe
samo da podigne desnu ruku
naoruanu noem u pokuaju
da se zatiti.
Katana kao kroz vodu proe
kroz miie i kost podlaktice i
pade Japancu na glavu, kreu
i se gotovo horizontalno.
Udarac odvoji gornji deo lo-
banje od donjeg po liniji iznad
samih obrva. Kolut pune od
vratne sive smese mozga otko
trlja se u stranu, a donji deo
glave jo neko vreme ostade u
istom poloaju, sa miiima o-
iju, lica i usta koji su se re
fleksno trzali, menjajui izraz
te uasne maske smrti.
BORILAKE V E T IN E 88
Svega toga Doreli se prise-
tio tek mnogo kasnije, ponav
ljajui u mati ono to je sada
.samo registrovao, kao nemoni
gledalac. Jer, slika pred njim
menjala se u svakom naredn
om stotom deliu sekunde, ba
kao na mnogo puta ubrzanom
filmu.
Tonoda pomisli da je doao
njegov trenutak u asu kad e
lik katana zakripa po Nobu-
ruovoj lobanji. No kojim se
f deli sekunde ranije titio, sada
.postade ofanzivno oruje. Ba
cio ga je prema grudima Ame
rikanca sa svom onom brzinom
i silinom za koju je sposobno
telo jednog nine, koncentrisa
no na odluni udarac.
Lesli jeva leva ruka, meu
tim, bila je slobodna, a njegov
pogled prozreo je na vreme To
nodinu nameru.
Pokret je bio tako brz da se
niz poloaja Leslijeve leve ru
ke na Dorelijevoj mrenjai
slio u jedan jedini, neprekinuti
pokret. Kao u igri, elini pr
sti se sklopie oko drke noa
u letu ,i Lesli naini piruetu,
doputajui da se kinetika ene
rgija preuzeta od noa utroi u
daljem obrtanju njegovog so-
pstvenog tela.
Tonoda je, naravno, ve iao
za noem, ne elei da izgubi
ni trenutka. Doslovno je plivao
kroz vazduh, ciljajui elinim
75
pesnicama u nezatieni trbuh
drugog nine.
Ali je ovaj do tada ve za
vrio svoj okret i bio potpuno
spreman, vrsto oslonjen na o-
ba stopala.
Tonodino lice sudari se sa
podignutim kolenom i polom
ljene kosti prasnue kao suva
daska. Gotovo istovremeno, no
u levoj aci se obrte i otrica
blesnu, padajui nanie i zari-
vajui se u izloeni potiljak Ja
panca.
Lesli odskoi unazad, dopu
tajui Tonodinom telu da se
srui na pod. Jo uvek opre
zan, na vrhovima prstiju, on
priskoi Noburuu da bi se za
gledao u njegove mrtve oi.
Telo ovoga lagano je pada
lo, kako je smrt oputala mi
i po mii. Bez oklevanja, Le
sli mu zari no u srce i zadra
ga tu nekoliko trenutaka pre
nego to se okrenuo drugom
protivniku.
Tonoda je ostao da lei sa
licem na podu, bez ikakvog po
kreta, No. meutim, nae i
njegovo srce, kao da Lesli jo
uvek ne veru je da je drugi o-
vek mrtav.
Negde -u Dorelijevom mozgu
iznenada iznie potpun prevod
reenice koju je Noburu izgo
vorio samo nekoliko trenutaka
ranije.
76
Ne veruj da je nina mr
tav sve dok ne vidi njegov
le, a ak i tada proveri jo
jednom da li je odista mrtav!
Lesli se ponaao upravo ta
ko. Na vrhovima prstiju, sa
spremnim maem u ruci, vre
bao je dva mrtva tela kao da
oekuje da e svakog trenutka
ponovo skoiti i pokuati da
osvete sopstvenu smrt.
Doreli udahnu vazuh, tek
tada svestan da je od poetka
borbe proteklo manje od tri
sekunde. Prsti mu se stegoe
oko pitolja u oputenoj ruci i
kroz glavu mu projuri luda po
misao da srui itav arer u
ta iroka plea i okona ovu
ludu priu jednom zauvek.
Ne ini gluposti, ovee
upozori jedan tihi glas iza
njega i Doreli se tre tako da
fotelja pod njim zakripa.
Na vratima verande stajao je
Tabasko Pit, ali ovoga puta pr
avi, ne samo uspela imitacija
koju je izveo Eldrid, uspevi
da prevari ak i dvojicu japa
nskih nini.
Neu isto tako tiho od
vrati Doreli isputajui pitolj
na pod. Prokletstvo, sa ivim E1
dridom jo uvek ima izgleda
da se izvede operacija San Ka
rlos! Bio ni najvea budala na
svetu kada bi sada neto po
kuao!
BORILAKE V E S T IN E 88
Je h sve u redu, ortak?
upita Tabasko, podiui Do
relijev pitolj sa poda da bi ga
kroz vrata verande zavitlao u
okean.
Izgleda odgovori Lesli,
ali ne odvoji pogled od dva mr
tva tela 'na podu.
Doreli pree rukom preko li
ca mokrog od znoja, sa gae
njem oseajui zadah svog dva
dana neopranog tela.
Jo jedan ree iznena
da se prisetivi onoga to ga
je ve nekoliko trenutaka ko
pkalo. Tu je jo jedan Ja
panac!
Lesli ne odgovori nita. .Vra
tio je katana u korice i sagnuo
se nad telo Noburua, hvataju
i ga za ramena. Nosei ga kao
lutku od krpa, on ga sa vrata
verande zavitla u mrak, u oke
an, ne skidajui nijednog tre
nutka pogled sa drugog mrtva
ca.
Doreli odabnu tek i"te
lo Tonode odlete,'.if f ? j^ a n za
telom prvog nine. Leslijeva
opreznost i njemu je ulila st
rah od tih nepokretnih figura
na podu.
Ti si iz Grupe 86? iz
nenada upita Lesli i Doreli se
tre. Taj pogled, proklestvo! A
on je verovao da nema nieg
goreg od Rotmerlovog pogleda!
Progutao je pljuvaku i kli
mnuo glavom. I da je imao sna
BORILA KE V E TIN E 88
ge da lae, znao je da od toga
ne bi bilo koristi.
Sta Rotmerl hoe od mene?
Doreli ispuni plua vazduh-
om, u pokuaju da se koncetr
'ie. Ako u narednih nekoliko
minuta bude dobro vodio igru,
jo uvek se sve moe okonati
na najbolji mogui nain po nje-
ega.
- Nemamo mnogo vremena
upozori Tabasko Pit. Ni
taj trei nina, ni tvoj ef, ni
su ljudi koji e oklevati da ne
to preduzmu!
' Trei nina bez sumnje
pazi na devojku odmahnu
(>Ooreli glavom. to se mog
efa tie, ne verujem da e in-
tervenisati. Ovu stvar je potpu
no prepustio meni.
K oju stvr? upita Lesli.
San Karlos. Neko treba da
prodre na ostrvo i likvidira pre-
sednika E1 Fuertea.
Tabasko Pit tiho zviznu:
A da sumnja ne padne na
CIA, je li ? Lukavo, moram pr
iznati.
Neko je u Vaingtonu zab
rljao slee Lesli ramenima.
Smrt E1 Fuertea nee do-
neti nikakvu korist Sjedinjenim
Dravama, ak naprotiv!
. Ne znam. Nikada ne raz
miljamo zato neto radimo
kad dobijem o Zadatak, mi u
Grupi 86.
77
I moda ba zato i ne zna
te iji ste sve slepo orue bili do
sada nasmeja se nina.
Zar ti nikada nije palo na
pamet da E1 Fuerte nije lo zato
to koketira sa Kastrom ili Ru
sima, ve zato to ne eli da us
tupi koncesije nekoj od velikih
multinacionalnih kompanija?
Sumnjam da bi neka od
tih kompanija mogla da ima ut-
icaja na CIA odmahnu Dor
eli glavom.
Ne budi glup otro ree
nina. Ti si nauio da ne po
stavlja nepotrebna pitanja, ali
e ti svako ko ume da razmilja
rei da ni CIA nije imuna na
ponudu teku nekoliko miliona
dolara! Kako se zove uostal
om?
Doreli. Cak i da je tako,
doavola, ja tu ne mogu nita
da izmenim, shvata?
- Ti ne, ali ja mogu. Ne e
lim da uinim to za vas. ta-
vie, uiniu sve da E1 Fuer
tea upozorim na opasnost!
ekaj malo uznemire
no se umea Tabasko. A Su
miko? I kako su se ti prokleti
Japanci uopte umeali u ovu
igru?
Grupa 86 poela je da
se zanima za nine ree Do
reli tragajui za ljudima koji
bi joj mogli biti potrebni. Me
78
ne je Rotmerl poslao u Japan
da doznam to vie o njima.
Kada sam uporedio podatke ko
jima raspolaemo sa onim to
oni znaju, doli smo do zaklju
ka da je jedan Amerikanac u
svoje vreme postao nina.
I pomislili da ete drei
Sumiko uspeti da me prinudi
te da radim za vas? slee
Lesli ramenima. Zamisao ni
je loa, samo nee uspeti.
Devojka je jo uvek u ru
kama nine podseti Doreli
tiho.
A tvoj ef zna gde je ona?
Zna. Rekao sam mu.
Lesli i Pit se zgledae.
To je loe, ortak uzne
mireno ree Tabasko. Ako
ta budala Rotmerl pokua da
je se doepa, u guvi se moe
svata dogoditi.
Rotmerl e paziti da se
njoj neto ne dogodi urno
ree Doreli.
U to ne sumnjam. Ali,
meci nemaju oi, prijatelju,
to si do sada i sam mogao na
uiti. Da li nam je on jo po
treban, Les?
Doreli? Hmm. . .
Agent stee zube. Gospode
boe, kako se dogodilo da se
nae u situaciji da jedna jedi
na re ovog oveka odluuje
da li e iveti li umreti?
BORILAKE V E T IN E 88
Povee nas do jahte
konano ree Lesli. A po
sle. .. videemo.
*
* *
Od Kausalita do San Rafae-
la, auto-putem 101 tek je nef
to vie od deset milja, ah dip
za ijim je volanom sedeo Ta-
bako Pit nije bio graen za
velike brzine, tako da je on ne
prestano psovao, pritiskujui
papuu gasa itavom teinom
svog ogromnog tela.
Polako, Pite ree nin
a. Nemamo nikakvog pose
bnog razloga za urbu.
Plavokosi din ga iznenae
no pogleda.
Nemamo razloga za ur
bu? Govee?
Ne, nemamo. A Sumiko
neemo pomoi ako nas pre
San Rafaela pokupi neki teki
kamion!
Na zadnjem seditu, Doreli
je utao, ali mu je mozak ra
dio moda bre nego ikada, tra
ei izlaz iz situacije u koju je
upao. Oni e osloboditi devoj-
ku, u to vie ne sumnja, jer
ak ni jedan japanski nina ne
moe zaustaviti ovog oveka pre
planulog lica i ledenih tamno-
plavih oiju.
BORILAKE VETINE 38
A kada devojka bude slobo
dna, Doreli mu vie nee biti
potreban. I ne samo to: Doreli,
i itava Grupa 86, postaju
opasni zato to poznaju pravi
identitet jedinog Amerikanca
koji je ikada postao nina!
Sta da uini, prokletstvo?
Da li e i Rotmerl, opasni i
iskusni Rotmerl, uopte neto
moi da uini kako bi spreio
unitenje centrale grupe? Jer,
to je sasvim sigurno ono to e
nina uiniti im se doepa svo ban da me uvee u tu vilu kod
je devojke?
Da li. . . da li Doreli moe
otkupiti svoj ivot ako mu po
nudi pomo u tome? Da li mu
je takva pomo uopte potreb
na?
Doreli se prenu, odmahujui
glavom. Veg desetak minuta mi
sli mu se vrte po jednom istom
krugu, ne otkrivajui nikakvo
reenje.
Na sledeoj petlji treba da
siemo sa auto-puta ree
promuklim glasom.
Znam gde je marina K r
os ree Tabasko Pit. Ka gled mu je bio uprt napred,
kav je poloaj jahte u njoj?
Poslednja u nizu na de
snoj. strani Srvenog mola. Oda
brali smo je zato to na suse-
dnim jahtama ve danima nije
bilo nikoga.
79
H m ... drvo dobro preno
si vibracije zamiljeno ree
Lesli. Nina e jo iz dale
ka osetiti da dolazimo.
Sa jahte na jahtu pre
dloi Pit. Ili kroz vodu?
Videemo kad se priblii
mo. Doreli, ti ide uz mene. Ja
sno?
Savreno jasno ree
agent, A posle toga?
Posle toga bie mi potre
Vaington skvera. Nikakve dru
ge garancije ti ne dajem os-
mehnu se nina.
Dip poskoi na uskom putu
koji uz zapadnu obalu zaliva
kod San Rafaela vodi na jug.
Marina je bila nepune dve mi
lje dalje, ali da se tamo neto
ve odigralo upozori ih zavija
nje sirena na kolima hitne po
moi koja, jedna za drugima,
projurie njima u susret.
Aha! promrmlja Taba
sko Pit. Tamo je ve bilo
guve, a?
Lesli ne odgovori nita. Po
kao da kroz prepreke izmeu
njih i marine pokuava da vi
di ta se tamo odigralo.
Plava policijska svetla ble-
skala su svud oko prilaza ma
80
rini. Iz te gomile vozila izdvo
ji e se jo jedna kola hitne po
moi i jurnue prema San Ra-
faelu, mimoilazei se sa njima.
Zaustavi ovde, .Pite - re
e tiho nina i ekaj me u
kolima. Doreli, ti ide sa mnom.
Pretpostavljam da ima neku
znaku ili legitimaciju koja te
moe provesti kroz policijski
kordon?
Imam. Prokletstvo, mora
da je Rotmerl pokuao da ot
me devojku!
I tako ubio nekoliko svo
jih agenata hladno ree ni
na izlaze iz dipa. Hajde
napred!
Debeli narednik, koulje mo
kre od znoja, isprei se pred
njima, ali jedan pogled na D o
reli jevu znaku u konoj fu
troli bio je dovoljan da se u-
kloni pred dvojicom ljudi.
Probijajui se izmeu poli
cijskih vozila, oni izaoe na
drveni mol marine, osvetijen
farovima automobila i runim
reflektorima.
Covek u belom mantilu up
ravo je navlaio pokriva pre
ko tela opruenog po daskama.
Samo trenutak, doktore!
ree Doreli. Moj kolega
i ja elimo da pogledamo.
B ORILAKE V E T IN E 88
Samo napred! promrsi
lekar, otirui krvave ake ko
madima vate. Ovo je bilo
isto gubljenje vremena, do a
vola. Rana u grudima je toli
ka da bi itava pesnica stala u
nju. Pitam se, boga mu, ime
su pogodili tog sirotog avola!
Lice oveka bilo je nepovre-
eno, ali je odavalo da je um
ro u uasnim mukama. Nima
lo udno, s obzirom na otvor u
grudnom kou kroz k oji-su se
videla poplavela plua.
Na agent tiho ree
Doreli.
Rotmerl je ipak po
kuao da otme devojku.
Produili su po daskama ko
je su se uvijale pod njihovom
teinom. Svud unaokolo videli
su se tragovi krvi, verovatup
iz tela koje su ambulantna ko
la ve odnela. Na samom kraju
mola bilo ih je jo tri, ve po
krivenih sivim komadima cera
de.
Visoki, elavi mukarac izd
voji se iz grupe okupljene oko
mrtvih tela i sumnjiavo ih po
gleda.
Porunik Makferson
predstavi se. Odakle vi sti-
ete, gospodo?
Doreli Elton ree age
nt, ponovo pokazujui svoju
znaku.
BO RILA KE V ETIN E 83
Makferson naini runu gri
masu i otpi junu u tamnu vo
du pod njima.
Vi ste, znai, iz ekipe ko
ja je sve ovo napravila, prok
letstvo! Mogu vam rei da je
svaki od mrtvaca koje sam do
sada naao imao takvu znaku
u depu! Hoe li mi sada neko
konano rei ta se ovde, do
avola, dogaa?
ao mi je, porunice
slee' Doreli ramenima. Moji
efovi to e ve regulisati sa
vaim efom, ne brinite.
Da ne brinem? Pokuajte
to da objasnite novinarima, pro
kletstvo! Njih ne zanimaju ni
kakve tajne agencije, traie
mozu glavu! Moju!
Doreli ga bespomono pogle
da, irei ruke. Za to vreme Le
sli se progura pored grupe be
sposlenih policajaca u unifor
mama ' i civilu i podie pokri
va nad najbliim mrtvim te-
lom.
Crnac, dinovskog rasta i sna
ge. Naizgled nepovreen, ali
oko nine zapazi zarez na le-
voj strani grudi, kuda je pro
dro jedan uriken. Doktor ko
ji bude vri* autopsiju iznena-
die se kad u rani otkrije oru
je kakvo jo nikada nije vi
deo.
81
Druga dva tela moni udar
ci katana gotovo su razdvojili,
ostavljajui ih na molu u zbr
ci izmeanih i iskidanih udova.
Vrtei glavom i praen rado
znalim pogledima policajaca,
nina preskoi na jahtu koja
se blago ljuljala na svom ve
zu. Na njoj nije bilo nikakvih
tragova borbe, to je znailo
da je nina doekao protivni
ke na daskama mola i tu se,
veoma brzo, obraunao sa nji
ma.
Rotmerl je pokuao oajni
ki potez, mislio je nina, pa
ljivo pretraujui palubu ja
hte. Morao je znati da je i
sto ubistvo slati te ljude na
jednog ninu.
Bok jahte na suprotnoj stra
ni od mola bio je vlaan pod
prstima nine, tano pod me-
stom odakle bi u vodu skoio
neko ko eli da umakne sa bro
dia. Ispravljajui se, nina po
gledom pretrai mirnu povri
nu zaliva, dokle god mu je po
gled dosezao.
Ne daleko, jer su svetla sa
obale spreavala da se vidi bi
lo ta na mranoj povrini vo
de.
U nevelikoj kabini jahte bi
lo je tragova dueg boravka.
82
Lesli otkri nekoliko dugih cr
nih vlasi kraj stolice posta vi je
ne uza zid kabine. Na podu je
jo leao komad konopca, pre-
seenog energinim udarcem
noa.
Odbranivi se od Rotmerlo-
vih agenata, japanski nina je
oslobodio Sumiko i prinudio je
da sa njim skoi u vodu, da bi
potraio drugo skrovite.
Doreli ga upitno pogleda kad
se vratio na mol.
Nita odmahnu Lesli
glavom. Moemo natrag.
Praeni Makfersonovim gun
anjem, oni se udaljie, mimo-
ilazei se sa grupom ljudi u
belim mantilima koji su za so
bom vukli nosila.
Skoili su u vodu tiho
ree Lesli. Nisu mogli da
leko odmai.
Prokletstvo! Ko e ih na
i u ovom mraku! Mala dobro
pliva?
Odlino. Ali ne moraju
plivati daleko, ova obala zaii-
va je gotovo pusta.
Traie ih?
Naravno.
Doreli zavrte glavom. Nje
mu se takav zadatak inio ne
moguim pre svitanja. I bez po
moi itave gomile ljudi i pa
BO RILA KE \'ETINE 88
sa tragaa. Ipak, u pitanju su
bile milje i milje obale od is-
presecanih stena, obraslih gu
stim ibi j em.
Tabasko Pit je nervozno e-
tkao oko dipa sa rukama u
depovima i cigaretom u zu
bima.
Odvukao je nekud tamo
pokaza Lesli glavom niz obalu.
Moram ih nai pre nego to
smisli nain da umakne dale
ko odavde.
Idem s tobom, proklets
tvo!
Ne Lesli odmahnu gla
vom, dohvatajui sa zadnjeg
sedita dugu torbu u kojoj . se
skrivala sva oprema i oruje
nine. Rotmerl je to poku
ao i izgubio est ili sedam lju
di. Ne elim da i ti bude u su
tranjoj crnoj hronici, ortak!
A ja? tiho upita Do
reli?
Ostaj e ovde, sa Pitom.
Kada se vratim, na redu je
Grupa 86 nasmeja se ni
na.
Doreli pognu glavu da pri-
krije blesak oiju. Taj Tabas
ko je pravi div, do avola, ali
ipak ne protivnik koji bi m o
gao zadrati vetog momka kao
to je on, Doreli.
BORILAKE V ETIN E 88
Traganje du obale potraj a-
e sigurno nekoliko sati. Za to
vreme, ako se oslobodi Tabas-
,ka, mogao bi se doepati aero
droma u San Francisku, a za
tim. . .
Jedna teka ruka pade mu
na rame.
Jednom ree Tabasko
veselo jednom sam isto o-
vako uvao momka koji je e-
leo da umafcne od Leslija. I
zna ta se dogodilo kada je
pokuao?
Doreli odmahnu glavom. Pro
kletstvo, taj tip kao da mu i
ta misli!
Stao je nezgodno do
broudno se nasmeja Pit. Vr
lo nezgodno, tako da je u pa
du slomio nogu, rebra i ruku
na dva mesta. Naravno, posle
toga nije mu vie bilo do be-
anja, moe zamisliti!
Doreli se kiselo nasmeja, pa
lei cigaretu. Upozorenje je bi
lo dovoljno jasno, ali, ako Pi-
tova panja na trenutak popu
sti, on e ve umeti da isko
risti svoju ansu!
Okrenuo se da pogledom po
trai ninu, ali njega ve nije
bilo. Kao senka je nestao u bu
nju pored puta, ne izazvavi ni
kakav um! * ra ni da uri. Hodajui po ta
Doreli se strese od prazno-
vernog straha. Ponekad. . . po
83
nekad stvarno ima utisak da
ima posla sa avolom, a ne sa
ovekom!
*
* *
Odeven ponovo u kostim ni-
ne, sa kompletnim arsenalom
uz sebe, Lesli je poput duha
napredovao kroz gusto iblje,
mnogo bre nego to bi istim
putem mogao da ide obian o
vek pri punoj dnevnoj svetlo-
sti.
Izgled ovog dela obale bio
je urezan u njegovo pamenje
i nije morao gubiti vreme u
istraivanju terena. Japanac ne
e reskirati plivanje preko i
tavog zaliva, do bletavo osve
ti jene suprotne obale du koje
lei San Rafael. Mrak na ovoj
strani e ga privui, jer je mr
ak prirodni ambijent svakog
nine.
On i zarobljena devojka ot-
plivae oko izboine na obali
juno od marine i izai na su-
vo u jednom od onih plitkih
zatona u kojima je voda pot
kopala stene. Nije uvek lako
popeti se uz njih i zato ne mo
ngenti luka koji stvara izboi-
na, morao bi stii do kritinog
84
mesta otprilike u isto vreme ka
da i Japanac sa Sumiko.
Ali e i taj drugi nina biti
oprezniji nego inae, jer sada
ve zna da su mu za petama.
Drae devojku neprestano uz
sebe da bi mu posluila kao
tit. Ili adut u pregovorima, ako
shvaii da se ne moe izvui iz
zamke.
Jo nekoliko stotina iardi.
Sada mora biti veoma tih, ia
ko je ta predostronost moda
i suvina. Kao i njega, haragei,
predoseanje opasnosti, upozo-
rie tog drugog ninu da je
protivnik u blizini.
Kroz iblje na svojoj levoj
strani on ugleda odblesak sve-
tla na vodi. znak da se pono
vo pribliio obali. Stene na ko
jirna se naao, uzdiu se stoti-
nak stopa nad povrinom zali-
va i sa njih e imati dobar po
gled.
Prikrao se ivici stene i op
rezno nadvirio, pazei da mu
se glava ne ocrta na svetlijoj
pozadini neba.
Jasno se vidi beli pesak u
podnoju stene. ali na obali
nema nikoga, Sklapajui oi,
nina se skoncentrisao na sluh.
Ne. . . nikakvog uma koji bi
odavao prisustvo ljudskih bia
u ovoj pustoj uvali pod njim.
Produio je du ivice stena
prema sledeoj uvali koju ni
BORILAKE V E T IN E 88
je mogao da vidi sa mesta gde
je najpre zastao.
U njegovoj podsvesti, hara
gei poe da otkucava svoje mo
notone signale opasnosti i on
zastade da bi ponovo osluryao.
Jo uvek nita, ali nee biti
tako kada pree nekoliko sle-
deih stopa i ponovo pomoli
glavu nad ponor ispod sebe.
Senke visoke obale ovde su
dosezale do samog ala, prepu
nog stena koje su neke davne
oluje odavde bacile u Zaliv.
Meu njima bi se mogla skri
ti itava gomila ljudi i zato ni
na ponovo sklopi oi, pokua
vajui da sluhom dosegne do
mesta zaklonjenih od pogleda.
Da!
Krupne kapi vode koje sa
vlane odee padaju na pesak!
Promenio je mesto, preme-
tajui se nekoliko koraka ude
sno i ponovo oslunuo. Sada
tano zna gde se nalaze japan
ski nina i njegov talac!
Stena koju zapljuskuju tala-
sii Zaliva, nekada itava gro-
mada, ah sada sa otvorom u
sredini, izlokanim vekovnim de
lovanjem vode i vatra. Prava
tvrava kojoj se ne moe lako
prii ni sa jedne strane.
Haragei iznenada pojaa si
gnale. Drugi nina postao je
svestan njegove blizine!
BORILAKE VETIN E 88
Ipak, ako ostane skriven, o-
vaj nee moi potpuno tano
da odredi njegov poloaj. ak
i hiljaditi deli sekunde moe
odluiti meusobni duel dvoji
ce nini, kao i greka u pro-
ceni rastojanja od jedne ili dve
stope.
apat!
Odbijen od povrine vode, a
pat dopire do njega, ipak ne
dovoljno glasno da bi mogao ra
zaznati i pojedine rei.
Naravno, Japanac je svestan
aduta koji ima u akama i ne
e oklevati da ga upotrebi!
Les dopre tihi enski
glas iz otvora u steni. Les?
Priljubio je usne uz kamen
i okrenuo glavu, kako bi stvo
rio utisak da njegov glas do
pire iz drugog pravca. Teko
je prevariti japanskog ninu,
ali ipak vredi, vredi pokuati.
ujem te, Sumifco. . .
uriken zuji kroz noni va-
zduh, ali Lesli i ne pokua da
se ukloni. Japanac je nestrp
ljiv, znai; ovaj uriken pro-
maie ga za itave tri stope i
bezopasno zvecnuti o stenu!
Taj zveket, naravno, odae
drugom nini da je promaio.
Hitar kao munja, Lesli prome-
ni poloaj traei mesto ocjji-
kle e moi da kontrolie za
85
klon svog protivnika i ono to
se dogaa u njemu.
Odbijeni uriken nestaje u
noi. Silina udarca je tolika, da
odlee itavih stotinak stopa
daleko i nestaje pod povrin
om Zaliva sa tihim pljuskom.
Ponovo tiina, ali on zna ta
e uslediti. Ruke rade hitro, ali
oprezno, svestan je potrebe da
ostane apsolutno tih. Zadrava
ak i dah, jer u ovoj uvali, o-
kruenoj stenama, i najmanji
um bie pojaan, kao u amfi
teatru.
Les. . . glas devojke sa
da je jo manje siguran nego
maloas. Ona poseduje izvan
rednu kontrolu nad sobom. U-
ostalom i Sumiko je jedna od
vrhunskih majstora borilakih
vetina, ah te kontrole poste
peno nestaje. Neposredna bli
zina japanskog nine sama po
sebi dovoljna je da dekonce-
ntrie i najhrabrije; sve je jo
mnogo strasnije kada zna da
te on moe svakog trenutka
hladnokrvno ubiti.
Les, on mi sada dri no
pod grlom i zahteva da ustane
i pokae mu se. Ako to ne u-
ini za pet sekundi, on. . . on
kae da e me ubiti!
Pet sekundi? To mora, je
dnostavno MORA biti dovolj
no!
86
Sada radi jo bre nego ma
loas, kopajui irokim noem,
frenetinim pokretima, koji bi
moda izgledali smeni zbog pre
terane brige da ne stvori ni
kakav um.
etiri, Les. . .
Prokletstvo, nee uspeti da
zavri.. . Ne, MORA uspeti!
Tri. . .
Ona broji drhtavim glasom.
Da li je iko ikada odbrojavao
sekunde do trenutka sopstve-
ne smrti?
Dva. . . glas Sumiko sa
da je jedva ujan. Les, taj
no, ve mi je malo zasekao
kou.
Japanac nee oklevati da je
ubije, naravno. To to ini ni
je blef, a Lesliju su potrebne
jo samo dve, moda dve i po
sekunde.
Les! Glas devojke sa
da je iznenada vrst, kontroli -
san. I mnogo glasniji nego ma
loas. Ubij ga, Les! Nije vi
e vano ta e se dogoditi sa
mnom!
Ah, ta fantastina devojka!
Ona mu tom dugom reenicom
kupuje nekoliko dragocenih de
setina sekunde!
U redu! vie on na ja
panskom. U redu, ustajem!
U svom zaklonu japanski ni
na odgurnu devojku u stranu
BORILAKE V E ST IN E 88
levom rukom, pritiskujui je
uz stenu. Ona se koprca, ah bez
uspeha, oseajui kao da je uz
kamen pritiskuje teina od sto
tinu tona. Pogled joj je uprt
navie, tamo gde e se na ne
to svetlijoj pozadini nonog
neba, ocrtati silueta drugog ni
ne.
Lesli je neto smislio, bez
sumnje. Ah ta?
I ta ako to ne bude dovolj
no?
Gore, na steni, jedna crna
prilika se lagano uspravlja.- Gla
va ramena, gornji deo tela.
Les, ne, zaboga! - vriti
devojka. Ne!
Udara nekontrolisano po ru
ci koja je dri, ali ima utisak
da bi mnogo vie postigla pro
tiv elinog nosaa. Telo Japa
nca kraj nje vrsto je kao i ste
na o koju se oslanja, desna ru
ka podignuta, vrebajui svoj
trenutak.
Sada!
Ovaj uriken nee promai
ti. I ne moe promaiti, jer ra
stojanje do cilja je svega etr
desetak stopa!
Mek udarac o ljudsko meso,
jedva ujan, ali u njenim ui
ma odjekuje kao eksplozija. Po
goen je, Lesli je pogoen!
I Neto teko klizi niz kamen,
lomi iblje na ivici stene, pa
BORILAKE VEST I NE 88
da. Na trenutak zastaje, zadra
no ilavim granjem, a onda po
novo nanie, u tamu u podno
ju stene.
Ruka koja je pritiskuje na
glo nestaje i ona pada na ko-
lena, iscrpljena uzaludnom bor
bom koja je utroila svu nje
nu energiju.
I emu, uostalom? Sada je
sve g otov o...
Katana izlee iz korica japa
nskog nine sa karakteristi
nim umom. Zaobilazei stenu,
on kao maka stupa na vlani
pesak da bi se pribliio mes-
tu gde lei pogoeni protivnik.
Ne verui da je nina mrtav
dok ne viui njegov le. Ali i
onda proveri da li je odista
mrtav.
Ca'k i za pogled nine tama
pod stenom je neprozirna i Ja
panac je prinuen na novi op
rezni pokret. On nita ne res-
kira, u levoj ruci mu je i va-
kizad, spreman da poslui kao
tit protiv leteeg vesnika smr
ti koji bi svakog trenutka mo
gao da izleti iz te tame. . .
Nikakvog uma, meutim,
odatle i Japanac osea kako
mu itavo telo ispunjava ose-
aj trijumfa, ifti, kako dugo ni
je pobedio protivnika dostoj
87
nog ovakvog boanskog osea-
nja!
Jo jedan oprezan korak na
vrhovima prstiju. Nijedno zr
no peska, nijedan oblutak ne
pomera se pod stopalima nine
dok se privlai opasnom pro
tivniku, bez obzira na sve ja
e oseanje trijumfa u grudi
ma.
Meu stenama, jedna devoj-
ka suvih oiju bulji u tamu
pred sobom. Ono to se dogodi
lo tako je strano da suze ne
mogu doneti nimalo olakanja.
Obine rei preslabe su da joj
kau ak i ta osea u ovom
trenutku.
Pusto. . . tama. . . smrt. . .
itav svet oko nje je mrtav.
I dobro je to je tako. Moe os
tati ovde, zaklonjena kamenim
zidovima, a da je nita vie ne
uznemiri.
Nekoliko stopa dalje, prili
ka u crnoj odei nine ini jo
jedan beumni korak napred,
saginjui se da bi bolje videla.
Ne, taj belac koji je na ne
ki nain ukrao tajne ninucua,
tajne koje su bogo vi poklonili
samo njegovom narodu, sigur
no je ve mrtav!
Ali, zato onda u podsvesti
haragei bubnja svoj poziv na
uzbunu?
88
Japanac okleva. Onog malo-
preanjeg zanosa postepeno
nestaje i zamenjuje ga uobia
jena strepnja pred sukob sa
monim protivnikom.
U redu, uriken je pogodio
svoj cilj i bacio Amerikanca sa
vrha stene pred njegove noge.
Ovaj nije jo mrtav, to sada
osea sa velikom sigurnou,
inae bi haragei ve zautao.
Prema tome, ostaje jo samo
da mu se oprezno privue i do
vri ga, udarcem maa kojem
nita na ovom svetu ne moe
odoleti!
Sada jo jedan korak, ali je
telo okrenuto bokom mestu pod
stenama, zatieno vakizaijem,
kako bi prualo to manju me
tu.
HARAGEI!
Instinkt dobrog borca baca
ga na vlani pesak, pokreui
miie jo pre nego to su oi nje dugo gotovo etrdeset sto
kroz dva uska proreza uhvatile
senku opasnosti. Ali se ta se-
nka nije pojavila u podnoju
stene, ve NAD njim!
Vitko, nago telo, noeno sna
nim zamahom, progutalo je
prostor u deliu sekunde. ita
vo to telo podsea na koplje
iji je strani vrh u stvari vrh
katana u ispruenoj desnoj ru
ci!
BORILA KE V ESTIN E 88
Kostim ispunjen odseenim
granicama i liem, otean ve
likim kamenom koji je Lesli
doslovno otrgao od stene slu
ei se svojim irokim noem.
To je bilo ono to je uriken
pogodio i bacio pod stenu!
On sam strpljivo je vrebao
svoj trenutak, sve dok se od
stene nije odvojila prilika u cr
nom i poela oprezno da se pri
bliava mestu na koje se ka
men maloas stropotao. Bilo
je vremena ak i da na trenu
tak sklopi oi, koncentriui
se na um disanja devojke iza
stene i tako potvrdi sebi da je
ona iva i bezbedna.
A onda, skok!
Oajniki, samoubilaki sk
ok, glavom nanie, sa maem u
ispruenoj ruci. Plitka parabo
la koja prkosi zakonu gravita
cije da bi premostila rastoja-
pa.
On e pogoditi svoj cilj, to
zna. Isto tako gotovo je sigur
no da e japanski nina imati
vremena da se okrene i podi
gne svoj ma kako bi pokuao
da zaustavi telo koje se kao
meteor sruilo na njega.
elje i nade nikada ne za
magljuju rasuivanje nini i
BORILA KE V E T IN E 88
Lesli sa hladnom izvesnou
zna kolika je verovatnoa da
e, posle sudara, na vlanom
pesku ostati da lee dva mrtva
tela.
Ali. ne! Ipak, ipak!
Haragei je prekasno upozo
rio Japanca i on se bacio na
tle, oekujui hitac urikena iz
sasvim drugog pravca.
Ve pri kraju svoje putanje,
Lesli nape miie, menjajui
smer leta za palac ili dva, a
8>nda. ..
' Sudar!
Vrh katana probi grudi Ja
panca i zari se u pesak, prua
jui nekakav oslonac itavom
telu nine u jednom uasnom
kratkom deliu sekunde.
Da li je to dovoljno da mi
ii njegove ruke potpuno sa
mi nadvladaju ogromnu koli
inu energije nakupljenu sko
kom sa visine i bace telo u st
ranu, bar palac daleko od po
dignutog vakizaija koji preti
nagim Leslijevim grudima?
Da, dovoljno je!
Ruka Japanca nije bila u naj
povoljnijem poloaju, a i uda
rac koji ga je prikovao na tle
imao je svog uticaja; umesto
da se zari je posred grudnog
koa, vakizai skliznu niz Le
89
sli je va rebra, ostavljajui za
sobom plitku i dugu brazgoti
nu iz koje linu krv!
Runa, ali potpuno bezopas
na rana.' Mnogo opasnije je ko
nani pad na pesak koji e pro
tresti itavo telo amerikog ni
ne!
Vazduh mu umno izlete iz
plua, ali ga to ne omete da
se kao klupe otkotrlja u stra
nu. U pravom trenutku, jer de
sna ruka protivnika zamahnu
katanom, paralelno sa tlom, u
pokuaju da ga dosegne.
Ipak, ak i za jednog ninu
nemogue je da zada udarac iz
tako nezgodnog poloaja, lee
i na leima, prikovan dugim
maem za tle poput insekta na
komadu kartona, dok osea ka
ko mu ivot istie, klizei niz
tu otricu. . .
Lesli skoi na noge, borei
se sa kratkrotrajnom oamu-
enou od pada. Nijedna kost
mu nije povreena, to zna, ni
jedan unutranji organ. Rana
na grudima prestae da krvari
za koji trenutak, dakle, jo sa
mo da se razveje ova magla pr
ed njegovim oima i sve e bi
ti u redu.
Pred njegovim nogama, Ja
panac se uvijao i izdizao lea
od tla u pokuaju da se otrg
90
ne. Katana u njegovoj desnoj
ruci bio je prekratak da dose
gne Leslijeva stopala i zato iz
grla, punog krvi, dopre gnev-
no, bestijalno reanje, znak da
drugi nina jo ne priznaje da
je pobeen.
Bilo je gotovo smeno lako
otrgnuti katana iz ve omlita-
vele ake, izbiti vakizai iz dru
ge ruke udarcem nogom.
Japanac se umini; svaki po
kret, uostalom, samo je irio
ranu oko otrice Leslijevog ka
tana, skraujui mu ivot za
nekoliko trenutaka.
Njegove oi blistale su pa
klenom vatrom kroz proreze
kapuljae i Lesli zastade sa
maem protivnika stisnutim
obema rukama i spremnim da
mu ga zarije u srce.
eli li jo neto da mi da niko ne zna za njegovo po
kae? upita tiho, na japa
nskom.
Bez odgovora, sem novog ta
lasa crvenog plamena u oima
koje kao da kau: Ponovo e
mo se sresti u paklu!
Sa lakim uzdahom, nina za
ii katana u srce Japanca, pri
kivajui ga jo jednom za pe-
ano tle.
Stajao je tako dugo, ekaju
i da se ugasi plamen u oima
ubijenog, a onda lagano izvu
kao svoj ma iz rane i obri
sao ga o odeu Japanca.
B ORILAKE V E T IN E 88
Podigao je glavu i osmehnuo
se. Iznad stene su ga sa ne-
vericom posmatrala dva ogro
mna i blistava crna oka, sas
vim drugaijim pogledom ne
go oi japanskog nine maloas.
*
* *
Rotmerl zalupi nogom posle
dnju fioku svog ogromnog pi
saeg stola i zastade nasred pro
storije, ovsrui se oko sebe,
kao zver u kavezu.
Njegovi ureaji, ugraeni u
stolu, rekli su mu celu priu.
Vila Grupe 86 doslovno je
odseena od sveta, ak i snop
kablova za koji je bio uveren
stojanje. Nijedna radio-stanica
u zgradi nije radila, praktino
unitena fantastinim elektro-
magnetnim poljem koje se iz
nenada pojavilo u prostoru oko
vile.
Znao je, naravno, ta se do
gaa. Nina je doao da naplati
svoj dug.
Doreli je svakako s njim. Ta
propalica, prodao je grupu da
bi sauvao svoj bezvredni i
vot!
Duboko udahnuvi, Rotmerl
pokua da se koncentrie na
opasnost. Proi e jo puno vre
BORILAKE VESTIN E 88
mena pre nego to nina sa
vlada sve prepreke na putu do
ove prostorije.
Iscerio se, sam sebi. S razlo
gom: prvo to mu je palo na
pamet bilo je ponuditi nini da
mu proda sve tajne Grupe 86
u zamenu za SVOJ ivot!
Da, on i Doreli su ljudi is
tog kova. Sreom, on, Rotmerl,
inteligentniji je od drugog o-
veka i pronai e neki izlaz,
mora ga pronai!
Nikakvo obino oruje nee
zaustaviti ninu, to sada ve
zna. Ako eli da preivi, mo
ra upotrebiti neto to jo ni-
ko nije upotrebio i nadati se
da e taj trik upaliti.
Sada ve potpuno smiren, po
zabavio se sadrajem fioka sv
og pisaeg stola, estitajui se
bi na predostronosti. Ovaj sto,
zapravo, samo je kamuflaa za
itavu gomilu kontrolnih ure
aja sa sopstvenim napajanjem,
ureaja od kojih je najvei deo
sam izmislio.
Iznenaenje za svakog ko po
kua da likvidira Rotmerla. Ne
prijatno, naravno. On sam i-
mao je dovoljno vremena i no
vca da se pripremi za jedan o-
vakav trenutak.
Sa Grup%n 86 je gotovo,
naravno, ah on ve godinama
rauna i sa tom mogunou.
91
Na pritisak dugmeta, njego
va fotelja e, poput lifta poto
nuti u suteren zgrade, do taj
nog hodnika koji su od ivih
pripadnika grupe videle samo
njegove oi. Nije bilo lako u-
desiti da stradaju svi koji su
znali za postojanje tog hodni
ka, ali je Rotmerl imao i vre
mena, i strpljenja, i, inteligen
cije.
Na poetku hodnika je obi
na putna torba, u njoj neto
vie od milion dolara u sitnim,
neobeleenim novanicama i ne
koliko sitnica potrebnih ove-
ku za due putovanje. Godina
ma je dole i ve je dva puta
morao da menja torbu novom
kako ne bi odudarala od ele
gancije njegove uobiajene o-
dee.
Hodnik se zavrava u uvek
zakljuanim prostorijama zgra
de na drugoj strani Vaington
skvera. Korak od vrata tog sta
na nalazi se lift koji e ga za
nekoliko trenutaka izneti do
ravnog krova osmospratnice. I
helikopter je tu godinama, pod
nadstrenicom, nevidljiv za dru
ge oi. Grupa 86 ga esto ko
risti za svoje potrebe, ah se Ro
tmerl pobrinuo za redovne ko
ntrole i zna da je maina uvek
ispravna i puna goriva.
Posle toga...
92
Posle toga, ima nekoliko mo
gunosti, ali e najverovatnije
odabrati onu sa olupinom he
likoptera u pustinji Mohav i
telom u olupini dovoljno una-
kaenim vatrom i padom da
niko ne moe tvrditi kako to
nije bio Rotmerl. Zatim plas
tina operacija na proverenom
mestu, novi ivot, negde u Nju
jorku ili ikagu, u bezbeno-
sti miliona obinih ljudi unao
kolo.
Pripreme su bile zavrene i
Rotmerl se opusti u svojoj fo
telji,- paljivo opipavajui du
gmad pod njenim rukama, ak
tiviranu prvi put posle mnogo
godina.
On je spreman. . . nina sa
da moe da doe!
Trgao se od iznenadne de
tonacije u blizini. Neposrednoj
blizini, jer ova prostorija je ta
ko dobro izolovana od zvuka
da je inae ne bi uo!
Runi baca, sasvim sigurno.
Taj nina ne okleva da upo
trebi sva sredstva da bi stigao
do svog cilja. I on, Rotmerl,
malo mu je pomogao u tome:
vila je graena tako da se u
njoj moe voditi itav mali
rat, a da okolina ne primeti ni
ta neobino.
BORILAKE V E T IN E 88
Ne, kockanje sa ninom nije
se isplatilo, sada to zna. Dobi
tak od operacije San Karlos,
ak i da je uspela, bio bi za-
nemarljivo mali u poreenju
sa opasnou od nine. Sa gr
em na licu setio se doktora
Franketajna i udovita koje
je stvorio, a nije mogao da ga
kontrolie.
On ninu nije stvorio, ali je
uinio sve da ga pronae pre
kasno shvativi da nema ove-
ka na svetu koji bi, na bilo ko
ji nain, mogao da kontrolie
tu fantastinu mainu za ubi
janje!
Nova eksplozija, sada ve
pred samim njegovim vratima,
Prokletstvo, nina je tu!
. Rotmerl ovlai usne i priti
snu jedno od dugmadi pod ru
kom fotelje. Nema vie raz
loga za oklevanje, ta vrata sva
kog trenutka mogu odleteti u
vazduh!
Prepreka od debelog blindi
ranog stakla pade sa tavanice
i vrsto nalee na pod, delei
prostoriju na dva nejednaka
dela. Predmeti na drugoj stra
ni izgubie oblik, mutni i raz
vueni, jer tako debelo staklo
mnogo vie prelama svetlost
od obinog. Ipak, Rotmerl se
sada oseao mnogo sigurnijim
BORILA KE V E TIN E 88 93

nego maloas, naroito zbog Moda treba uti ta taj tip

toga to. . . ima da kae, do avola! Rot
Trgao se i poskoio kada je merl pokretom ruke ukljui si
kroz vrata blesnuo crveni pla stem interfona koji je sada po
men, raznosei ih u komadie! vezivao clva dela prostorije.
Zid od blindiranog stakla se
zatresao pod udarcem krhoti Rotmerl! urlao je Do
na vrata, ali je ostao na mes- reli, lica gotovo naslonjenog
tu, samo malo zagreban otrim na staklenu barijeru. Pusti
elinim komadima. me na drugu stranu, proklets
Jedna ljudska figura probi tvo!
ja se kroz gusti dim, paljivo Zato bih? n&smeja se
zaobilazei ruevine na podu i Rotmerl. Ti mi nimalo nisi
mestu na kojima debeli tepih potreban, Doreli.
tinja. Rotmerl se nae da bi
bolje video. . . Grei, Rotmerl! Ja sam
jedini koji te jo moe spasiti,
Da li je to nina? Ako jeste, shvata li to?
vreme je da se pripremi za
svoj sledei trik. Sve dok je on To je jeftin trik slee
u ivotu, Rotmerl nee biti be Rotmerl ramenima. Smisli
zbedan, ma kako se preruio i neto bolje!
ma kako daleko pobegao. Doreli oajniki zadobova ru
Ne, to nije Eldrid. .. nije kama po staklu, istovremeno
ak ni njegov pomonik, Ta- se osvrui, kao da se plai da
basko Pit, to je. . . e neko doi za njim kroz ra-
Doreli! viknu Rotmerl zvaljena vrata.
glasno. Zvuk njegovog glasa Da li si ukljuio satni me
vrati se izoblien, odbijen od hanizam koji e dii zgradu u
vazduh iza tebe, Rotmerl?
debelog stakla.
Doreli zastade, buljei u pri Prokletstvo, otkuda on zna
za taj mehanizam? I te rei,
zor pred sobom, Blindirano sta
iza tebe? Kako zna da e Ro
klo nije nita prozirnije ni sa
tmerl pobei tajnim prolazom!
druge strane i proi e nekoli
ko trenutaka pre nego to sh Rotmerl! zvunik na
vati da je Rotmerl jo uvek tu, Rotmerl ovoj strani jo vie izo
za svojim stolom. bliuje Dorelijev neljudski kr
94
ik. Pusti me, on dolazi! Do
lazi!
Jo jedna figura na vratima,
ogromna ljudska prilika, u i
jim rukama ak i baca izgle
da kao igraka. To je Tabasko
Pit, a ne nina, ali Rotmerl ne
e reskirati da mina iz baca
a pogodi staklenu barijeru!
Crkni! kae Doreliju
kroz zube, pritiskajui dva du
gmeta istovremeno.
Tabasko Pit je predaleko, ali
je Doreli ba tamo gde je tre
balo da se nae prokleti nin
a. Svejedno, ni on nije zaslu
io nita bolje!
Dok fotelja sa Rotmerlom to
ne nanie, on ima taman toli
ko vremena da vidi kako Ta
basko Pit sa vrata oprezno ska
e unazad, podiui runi ba uza sam zid.
ca, kako prvi mlazevi kiseli
ne visoke koncentracije iz ce-
vi pod tavanicom doslovno spi
raju Doreliju kou i meso sa
kostiju glave i ramena.
A onda, blagoslovena tiina
posle treska s kojim se debela
elina ploa sklopila nad Ro
tmerlom. Proi e dosta vre
mena pre nego to mlazevi ki-
kesine prestanu da zasipaju i
tavu prostoriju, sasvim do vol j
no vremena da Rotmerl od
makne podzemnim hodnikom.
Uostalom, mehanizam koji e
aktivirati eksploziv u temelji
BO RILAKE V E T IN E 88
ma vile i unitivi i svaki trag
svih onih tajni prikupljanih
godinama ve nemilosrdno ot
kucava sekunde. Sve e odle-
teti u vazuh za manje od tri
minuta, a tano toliko dugo e
i rezervori sa kiselinom zasipa
ti prostoriju i tititi Rotmerlu
odstupnicu.
Samo, do avola, gde je taj
prokleti nina? Zato nije do
ao sam da se osveti?
I ta je to tako vano Dore
li eleo da mu kae, nadajui
se da e spasiti svoj bedni i
vot?
S lakim potresom fotelja za-
stade na dnu betonskog okna
i Rotmerl iskoi iz nje. Samo
dva koraka do ugla podzemn
og hodnika i torbe ostavljene
Rotmerl zastade u pola ko
raka, ali masu gornjeg dela nje
govog trupa nije bilo tako la
ko zaustaviti.
Eldrid, prokleti nina, sedi
na putnoj torbi sa milion do
lara i smeka mu se!
K. . .ako? kae Rotmerl.
Kako, k ak o... kako?
Nina slee ramenima i da
lje se srdano smekajui.
Malo dedukcije i malo is
pitivanja sonarom, Rotmerl
kae mirno. Moja devojka
je genije za eletroniku, nisi to
B ORILAKE V E T IN E 88
znao? Ne samo da je izvela o-
naj trik sa vaim ureajima za
vezu, ve smo prilino brzo ut
vrdili gde se nalazi tajni pod-
'zemmi hodnik i gde se zavra
va. Kao to vidi, ja sam do
ao sa njegovog drugog kraja
i seo da te saekam!
Rotmerl se zaklati. Kao da
njegove kratke, slabane noi
ce ne mogu vie da nose tei
nu akumuliranog oajanja.
Proklet bio! procedi
kroz zube. Hiljadu puta pro
klet! Ti nisi ovek, ti si avo!
Mnogi su mi to rekli
klimnu nina glavom. U ovoj
torbi je novac, zar ne, Rotmerl?
Koliko?
Vadee rezignirano re
e Rotmerl. Uzmi je, meni
vie nije p otreb n a. Snai u se
nekako i bez nje, samo ako. . .
ako. . .
Ako ti potedim ivot?
nasmeja se nina. Ne bu
di aav, Rotmerl! Za koliko
e zgrada odleteti u vazduh?
I t o ... i to zna?
Dorelijeva pomo bila je
dragocena nemarno ree ni
na. Pitam se kako je on
proao? Pretpostavljam da si
upotrebio neki trik spremljen
za mene, a?
Jesam. Mstav je. A eks
ploziv. . . dii e zgradu u va
zduh za manje od dva minuta!
95
Je li? Pa onda, treba da
krenem, jer ovo mesto nee bi
ti bezbedno, zar ne? Pretpos
tavljam da si predvideo da ovaj
deo hodnika bude potpuno za
trpan.
Da jedva ujno ree
Rotmerl. D a . ..
Nina ustade sa lakim uzda
hom i zabaci putnu torbu pre
ko levog ramena. Rotmerl ui
ni korak napred kao da eli da
poe za njim.
A ne nasmeja se Le-
sli. Ti ostaj e ovde. Rot
merl.
A l i . ..
Hitar, kratak, brutalan uda
rac. Najpre u jednu Rotmerlo-
vu cevanicu, a zatim u drugu,
pre nego to je ona prva po
pustila pod teinom tela. Pod
niskim svodom prasak polom
ljenih kostiju odjeknu kao pu
canj iz pitolja i Rotmerl za-
urla, padajui na lice.
Srean put u pakao, R o
tmerl dobaci nina preko
ramena, ve odmiui hodnik
om.
Urlajui od bola, Rotmerl se
obrte na lea i odvue do lede
nog betonskog zida. Digao je
pogled prema tavanici, a mo
zak, izbezumljen bolom, upra
vo u tom trenutku izvue iz
memorije podatak o teini be
tonskih blokova koje e eksplo
96 BORILAKE VETIN E 88

zija za koji trenutak baciti na da nanie. inilo mu se da taj

njega! pad traje dugo, uasno dugo,
Jo uvek je urlao kada se, ali je to bila samo iluzija. .. .
pred njegovim oima, tavanica Jer, mrtvi ne oseaju promi
blago zatresla i poela da pa canje vremena.

KRAJ
U oktobru Nma 39

KATANA BLUZ U AVOLJEM VRTU

Ouqi, a ilje m e m o 'ts s imali f>u sv oie s e n k e 3 r o t * o e senk..

' j a m o ie m e d a i n e u r a o
On je je d ila se^ka tcoia leluja Skroz lie LeOi naa travcm i cas
9 3ena ca s m-isecir-i popuj o^ucmfi.
rKo rine z n t n odakle aa "imune,
i da nayadne