Meunarodno privatno pravo

Predavanja

Predmetni nastavnik: Doc. dr aklina Spalevi

e-mail: zspalevic@sinergija.edu.ba
 III nedelja predavanja
Prethodno pitanje
Pojam
Uslovi
Naini reavanja

Uzvraanje i upuivanje na dalje pravo RENVOI

Javni poredak

Norme neposredne primene

Doc. dr aklina Spalevi

Prethodno (incidentalno, prejudicijalno)
pitanje
Prethodno pitanje: za reavanje o jednom tubenom zahtevu u jednoj
pravnoj stvari, pored glavnog pitanja moe se postaviti problem reavanja
prethodnog pitanja, od ijeg reenja zavisi odgovor na glavno pitanje.
Sa stanovita MPP, prethodno pitanje se postavlja ako su ispunjena 3
uslova:
1. Za glavno pitanje, a na osnovu domae kolizione norme, mora biti merodavno
strano materijalno pravo, jer ako je merodavno domae pravo problem ne
postoji, lex fori = lex causae
2. Prethodno pitanje mora sadrati strani element, mora biti samostalna pravna
celina i za to pitanje mora postojati specijalna koliziona norma
3. Materijalnopravni rezultat do kojeg vodi povezivanje sa osloncem na lex fori
treba da bude razliit od materijalnopravnog rezultata do kojeg se dolazi ako se
taka vezivanja usvoji prema lex causae.

Doc. dr aklina Spalevi

Prethodno (incidentalno, prejudicijalno)
pitanje
Reavanje problema u teoriji i praksi:
1. Zavisno povezivanje: merodavno pravo za prethodno pitanje odreuje se
primenom kolizione norme prava koje se ima primeniti na glavno pitanje
povezivanje po lex causae. Ovakvo reenje favorizuje meunarodnu
harmonizaciju suditi o prethodnom pitanju onako kako bi o njemu sudilo pravo
koje je inae merodavno za glavno pitanje.
2. Nezavisno povezivanje: tretiranje prethodnog pitanja na nain kao da se radi
o glavnom pitanju lex fori, ime se favorizuje interna harmonizacija.
Opravdanje: ako bi se jedno pravno pitanje jednom povezivalo po lex fori, a
drugi put po lex causae moe doi do situacije da pred sudom jedne zemlje
jedan brak bude nitav (kao glavno pitanje), a pred sudom druge punovaan
(kao prethodno pitanje) i obrnuto.
3. "in concreto" povezivanje: povezivanje s obzirom na okolnosti svakog sluaja
pojedinano.

Doc. dr aklina Spalevi

Prethodno (incidentalno, prejudicijalno)
pitanje
Opredeljenje autora (Prof. dr Tibor Varadi, Prof. dr Bernadet Borda,
Prof. dr Gao Kneevi, Prof. dr Vladimir Pavi):
Povezivanje po lex causae se koristi kada odluka o prethodnom pitanju
ulazi u dispozitiv odluke (zbog toga to je prethodno pitanje pokrenuto
incidentalnom tubom).
Povezivanje po lex fori se koristi:
Kada sud po sopstvenoj inicijativi razmatra prethodno pitanje ili kada nisu
ispunjeni preduslovi o nadlenosti, neophodni za incidentalne zahteve
Ako sud prekine postupak i saeka odluku stranog organa o prethodnom
pitanju (u sluaju meunarodne litispendencije).

Doc. dr aklina Spalevi

Uzvraanje i upuivanje na dalje pravo
(preupuivanje) - Renvoi
Merodavno pravo (odreeno na osnovu kolizione norme domaeg prava)
ima svoje kolizione norme, koje mogu biti razliite od kolizionih normi
domaeg prava. Pitanje koje se tada postavlja od strane organa koji
primenjuje kolizionu normu je: da li je, kada primenjuje merodavno pravo,
potrebno da uzme u obzir i koliziona pravila tog prava da li domaa
koliziona norma upuuje na strano pravo uzeto u celini ili samo na njegove
materijalne norme? Ako primenjujujui merodavno pravo uzme u obzir i
njegove kolizione norme, iste ga u prisustvu odreenih pretpostavki mogu
odvesti dalje do prava druge drave kao merodavnog (upuivanje),
odnosno mogu ga dovesti do primene domaeg prava kao merodavnog
(uzvraanje). Uzimanje u obzir kolizionih normi merodavnog prava vodi
odstupanju od kolizionih pravila domaeg prava.
Pojava problema uzvraanja i preupuivanja na dalje pravo vezuje se za
odluke Kasacionog suda Francuske u sporu oko zaostavtine Forgo.
Doc. dr aklina Spalevi
Uzvraanje i upuivanje na dalje pravo
(preupuivanje) - Renvoi
Supstancijalno upuivanje: pravo zemlje suda (A) e nas direktno uputiti
na supstancijalno pravo odreene zemlje (B) koje e meritorno reiti sluaj
(A-B).
Koliziono upuivanje tri logike situacije:
1. Pravo zemlje suda (A) upuuje , kao na merodavno, na celokupno pravo
odreene zemlje (B). Kolizione norme te zemlje (B) mogu smatrati da je
supstancijalno pravo te zemlje (B) i merodavno pravo (A-B-B).
2. Pravo zemlje suda (A) upuuje , kao na merodavno, na celokupno pravo
odreene zemlje (B). Kolizione norme te zemlje (B) mogu smatrati da je
supstancijalno pravo zemlje suda (A) merodavno pravo, te dolazi do uzvraanja
na polazno pravo, odnosno pravo zemlje suda (A-B-A).
3. Pravo zemlje suda (A) upuuje, kao na merodavno, na celokupno pravo
odreene zemlje (B). Kolizione norme te zemlje (B) mogu smatrati da je
supstancijalno pravo neke tree zemlje (C) (A-B-C).
Doc. dr aklina Spalevi
Uzvraanje i upuivanje na dalje pravo
(preupuivanje) - Renvoi
Ranvoa ne znai da sam predmet, akta, etaju od jednog do drugog
suda: uzvraanje, kao i upuivanje na dalje pravo je jedna misaona
operacija u glavi sudije polazne drave, koji trai odgovor na pitanje koje je
merodavno pravo (predmet se ne eta izmeu drava).
Pretpostavke za uzvraanje i upuivanje na dalje pravo:
1. Kolizione norme treba da upuuju na jedno pravo u celini (ne samo na
materijalne norme tog prava)
2. Kolizione norme drave suda i kolizione norme drave na ije pravo kolizione
norme upuuju treba da budu razliite
3. Potrebno je da postoji odreeni injenini sklop.
Retko koje pitanje je dalo povoda tolikim diskusijama i kontroverzama u
meunarodnom privatnom pravu kao to je to sluaj sa ranvoa.

Doc. dr aklina Spalevi

Uzvraanje i upuivanje na dalje pravo
(preupuivanje) - Renvoi
Razlozi argumenti u prilog ranvoa:
strano pravo treba primeniti onako kako bi ga primenio strani sud;
izbegava se primena prava koje ima slabije veze sa sluajem ne bi bilo
logino primeniti strano pravo protivno volji dotine strane drave; bolja
koordinacija pravnih sistema; putem uzvraanja dolazi do primene
domaeg materijalnog prava koje sud bolje poznaje, tj. dolazi do
oivljavanja tzv. egoistikog principa to stay at home (ostati kod kue),
kojim se podie kvalitet suenja.
Razlozi argumenti protiv ranvoa:
kolizione norme drave suda su pozvane da odrede koje je pravo
merodavno, a ne kolizione norme stranog prava; mogunost zaaranog
kruga (npr. A-B-C-A); ranvoa nije svojstven ugovornim i deliktnim
odnosima.
Doc. dr aklina Spalevi
Uzvraanje i upuivanje na dalje pravo
(preupuivanje) - Renvoi
Naini primene ustanove ranvoa: foreign court theory i ranvoa " u
jednom koraku" predstavljaju reenja iz uporednog prava koja u sluaju
pojave zaaranog kruga daju odgovor na pitanje: gde treba stati?
Po teoriji ranvoa "u jednom koraku" (delimini ili single ranvoa ili
kontinentalni ranvoa): initi samo jedan korak primeniti materijalne
norme prava na koje su ukazale kolizione norme stranog prava na koje su
prvo uputile kolizione norme foruma (A-B-A ili A-B-C).
Po teoriji stranog suda (foreign court theory) dupli, totalni ranvoa
(double, total renvoi): mesto prekida ini se zavisnim od stanovita koje
zauzima pravo na koje je prvo uputilo polazno pravo (ako pravo drave B
poznaje ustanovu ranvoa A-B-A-B, a ako pravo drave B ne poznaje
ustanovu ranvoa A-B-A.

Doc. dr aklina Spalevi

Uzvraanje i upuivanje na dalje pravo
(preupuivanje) - Renvoi
Ranvoa u naem MPP
ZMPP poznaje ranvoa i prihvata koliziono upuivanje: Uzima u obzir
pravila strane drave o odreivanju merodavnog prava. Ukoliko strano
pravo ili preupueno pravo uzvraa na nae pravo, primenie se nae
pravo. Dakle: prihvata teoriju stranog suda, osim u situaciji kada strano
pravo uzvraa na nae pravo, kada govorimo o deliminom ranvoa.
Ranvoa se ne primenjuje:
Ako na strano pravo ukazuju kolizione norme drugih naih zakona zato to su
van ZMPP ostale oblasti u kojima ranvoa uglavnom nije prihvaen
Ako je merodavno pravo utvreno autonomijom volje (koja je imanentna
ugovornom pravu to je inae opte prihvaeno u uporednom pravu)
Ako je merodavno pravo utvreno po principu najblie veze.

Doc. dr aklina Spalevi

 Javni poredak
Javni poredak: osnovna naela domaeg prava koja se ne smeju rtvovati
zarad efikasne meunarodne saradnje.
Drei se naela da uvek treba primeniti ono pravo koje je najloginije
vezano sa pravnim odnosom koji se raspravlja, sud moe doi u situaciju
da primeni neko strano pravo i da time povredi neko od osnovnih naela
domaeg poretka (npr. zabrana rasne diskriminacije, naelo
nediskriminacije prema vanbranoj deci).
U primeni stranog prava: takav rizik uvek postoji nikada se do kraja ne
mogu predvideti svi takvi efekti primene stranog prava.
Postavlja se pitanje: do koje granice se moe ii u primeni stranih pravila
koja su suprotna naem poretku? U svakom sluaju, neke razlike se
moraju tolerisati uslov meunarodne saradnje. Ali se ponovo postavlja
pitanje: do kog stepena moe ii ta tolerancija?
Doc. dr aklina Spalevi
 Javni poredak
Termini koji se koriste u teoriji:
Javni poredak
Meunarodni javni poredak.
Nedostatak termina "meunarodni javni poredak": moe se stvoriti utisak
da je re o nekoj naddravnoj ustanovi, iako je re o jednoj ustanovi
nacionalnog prava pozvana da titi vrednosti samo domaeg poretka.
Javni poredak i ustanova javnog poretka u MPP:
Javni poredak: same osnovne norme domaeg prava koje se u svakom
sluaju moraju zatititi
Ustanova javnog poretka: institut MPP koji omoguuje da domai organ ne
postupi po uputstvu domae kolizione norme ili ne prizna stranu odluku da bi se
zatitio domai javni poredak.

Doc. dr aklina Spalevi

 Javni poredak
Pri utvrivanju sadraja i granica javnog poretka mogua su dva
pristupa:
Opta klauzula krug normi koje ine javni poredak jedne drave moe se
nagovestiti jednom optom klauzulom (npr. osnovni principi pravnog poretka)
Nabrajanje Enumeracija normi javnog poretka ili domena u kojima
imperativne norme automatski predstavljaju deo javnog poretka. Bilo je
pokuaja da neke Hake konvencije nabroje norme koje ine javni poredak.
Nedostatak: nije mogue sve ove norme unapred pobrojati, zato to nije
mogue unapred predvideti sve probleme koji mogu nastati, zbog inventivnosti
ivota.
Javni poredak i imperativni propisi: Javni poredak se ne moe
izjednaiti sa imperativnim normama. Javni poredak je ua kategorija od
zbira imperativnih propisa i obuhvata samo one norme kojima se tite
najosnovnije vrednosti naeg poretka.
Doc. dr aklina Spalevi
 Javni poredak
Relevantnost stepena zainteresovanosti domae drave: da li emo u
jednom konkretnom sluaju odbraniti reenje domaeg prava i otkloniti
stranu normu, zavisi od intenziteta veze izmeu konkretnog pravnog
odnosa i domaeg poretka i od toga u kojoj meri je domaa drava u
datom sluaju zainteresovana, u kojoj meri je domai poredak tangiran.
Povreda javnog poretka: povredu javnog poretka mogu da prouzrokuju
samo meritorni efekti strane norme (kao primene) ili efekti strane odluke
(kao priznanja) bitan je rezultat (efekat) koji strana norma ili odluka
proizvode u domaem pravnom sistemu.
Javni poredak se dovodi u vezu kod:
Primene stranog prava i priznanja, i
Priznanja i izvrenja stranih sudskih i arbitranih odluka.

Doc. dr aklina Spalevi

 Javni poredak
Neprimena stranog prava: u sluaju neprimene stranog prava postoji
mogunost primene neke druge norme istog stranog prava ili mogunost
primene domae norme vladajue stanovite. Ako se ustanova javnog
poretka stavlja u dejstvo u postupku preispitivanja strane odluke
strana odluka se nee priznati, niti izvriti na domaoj teriroriji.
Relevantnost javnog poretka: relevantan je samo javni poredak koji vai
u momentu kada se odluuje o tome da li e se primeniti strano pravo ili
priznati strana odluka.
Pozitivne strane javnog poretka: suprostavljanje ropstvu, nacionalizaciji
privatne imovine posle socijalistikih revolucija, raznim vrstama
diskriminacije...
Negativne strane javnog poretka: pravna nesigurnost, nepredvidivost
rezultata, mogunost zloupotrebe.
Doc. dr aklina Spalevi
 Norme neposredne primene
Norme neposredne primene: pretenduju da budu uvaavane mimo
kolizionih pravila, odnosno bez obzira na to na koje pravo u datom sluaju
inae ukazuje koliziona norma.
Slinost izmeu normi neposredne primene i normi javnog poretka i
jedne i druge e se primeniti bez obzira na to ta kae koliziona norma.
Razlike:
Do intervencije javnog poretka dolazi nakon to je utvreno da je merodavno
pravo pravo odreene strane drave, dok se norme neposredne primene
primenjuju bez prethodne konsultacije kolizionih normi.
Problem javnog poretka je pitanje zatite osnovnog principa domaeg prava,
dok je problem normi neposredne primene otvoren i u pogledu prava koje je
odreeno kao merodavno (lex causae), pa i u pogledu normi nekog treeg
prava.

Doc. dr aklina Spalevi

 Norme neposredne primene
Fosion Franseskakis: francuski pravnik grkog porekla je 1958. godine
objavio studiju o normama neposredne primene. Sam problem je postojao i
ranije, te ono to je novijeg datuma nije sama teorijska opcija, ve praktini
znaaj dilema.
Ono to je relativno nov fenomen jeste vrsta i uestana povezanost
javnopravnih i privatnopravnih normi u sferi meunarodne trgovine, zbog
ega su u vezi sa normama neposredne primene pre svega meunarodni
privredni (komercijalni) ugovori, iako se problem moe pojaviti i u drugim
oblastima/propisima (npr. zabrana monopolskog poslovanja, carinski
propisi, devizni propisi, propisi kojima se titi konkurencija, norme o
bojkotu).
Norme neposredne primene nalaze se uglavnom u odredbama tzv.
ekonomskog zakonodavstva u sferi koju drave ureuju kako bi
obezbedile osnovne poluge funkcionisanja privrede.
Doc. dr aklina Spalevi
 Norme neposredne primene
U cilju davanja odgovora na pitanje koje su norme neposredne primene,
date su brojne definicije koje jasno izdvajaju karakteristike ovih normi, ali
ne mogu uvek da poslue kao nedvosmisleni kriterijum pomou kojeg bi se
za svaki propis moglo utvrditi da li je re o normi neposredne primene.
Definicija koju je dao Fosion Franseskakis: norme neposredne primene
predstavljaju one propise (francuskog) prava bez obzira na to da li
spadaju u javno ili privatno pravo "za koje je interes francuske dravne
zajednice odvie velik da bi mogli ui u konkurenciju sa inostranim
zakonima".
Definicija koju je dala Bernadet Borda u svojoj doktorskoj disertaciji:
"Norme neposredne primene su prinudna materijalna pravila koja na
eksplicitan ili implicitan nain odreuju oblast svoje sopstvene obavezne
primene, odnosno nameu sopstvenu merodavnost bez posredovanja
kolizionih normi".
Doc. dr aklina Spalevi
 Norme neposredne primene
Primena normi neposredne primene dolazi u obzir samo kada one same
pretenduju da budu primenjene. U cilju davanja odgovora na pitanje kada
se zaista primenjuju norme neposredne primene, razlikujemo 3 situacije:
1. Ako je norma neposredne primene deo lex fori primenjuje se uvek
2. Ako je norma neposredne primene lex causae primenjuje se uvek, osim ako
vrea domai javni poredak
3. Ako se radi o normi neposredne primene nekog treeg prava postoji mogunost
primene pod uslovom da norma sama jasno pretenduje na primenu, bez obzira
na kolizione norme i ako se trai znaajna povezanost sa pravnim poretkom o
ijoj normi neposredne primene je re.
Norme neposredne primene se ne uzimaju striktno samo se mogu uzeti u
obzir (tada se primenjuje neka norma merodavnog prava: klauzula rebus
sic stantibus, princip savesnosti i potenja ili via sila).

Doc. dr aklina Spalevi