KAZEINSKA TEMPERA

-Kazen je organski lepak. Slikari srednjek veka su u njemu videli

nezamenljiv materijal,takodje su ga i stolari koristili. Kazein je koristan
pošto kad se osuši i stvrdne ne može da se rastvori a ni otopi vodom.

-Dobija se od gruševine mleka (vurde /posnog sira).

-Kazein se pravi:

*Ispiranjem kravljeg sira u toploj vodi sve dok sva surutka eliminiše,tj. dok
voda ne postane sasvim čista. Zatim se sir drži u hladnoj vodi dok se ne
stvrdne. Onda se pračetkom glatkog drveta sir riba pa se meša sa vodom i
krečom dok se ne dobije gust lepak.

*Izribanje 4 dela posnog sira i jedan deo gašenog kreča.Posle nekog

vremena se dovbija tečni lepak koji se mora procediti kros gusto sito i
razrediti vodom. Ovu mast je neophodno mešati 20min. Da ne se ne bi
napravila kazeinska prevlaka koja je nerastvorljiva u vodi.

*Stavlja se posan sir u muslinsku vrećicu i gnječi se u toploj vodi dok se ne

dobije gusta masa,koja se zatim osuši na nekom toplom mestu.Osušeni sir
se meša sa odgovarajućom količinom hladne vode u staklenoj posudi.
Meša se drvenim štapićem (nikako metalnim),dok voda ne obuzme sir,a
onda se dodaje amonijak od 5%.

-Danas se kazein uglavnom proizvodi industrijskim putem, žućkasto je

bele boje i ima karakterističan miris na mleko. Ako duže stoji može malo
da potamni. Ne rastvara se u vodi, već samo nabubri, a rastvara se samo u
alkalijama. Najčešće se za rastvaranje kazeina koristi amonijak ili boraks.
Da bi se rastvorio industrijski kazein, potrebno je ugrejati 12 delova vode,
u koju se sipa 1 deo kazeina. Kada kazein nabubri dodaje se kap po kap
amonijaka uz stalno mešanje. Amonijak se dodaje zapreminski oko 5% od
ukupne količine.

*Kazein
-mora da bude svež, i treba ga nabavljati u manjim količinama, jer
stajanjem postaje teže rastvorljiv.
-što je sitnije mleven i svećiji lakše će da nabubri i lakše i brže će da se
otopi. Za potapanje kazeina najbolje je da se koristi destilovana ili
prokuvana voda. U vodu se kao konzervans stavlja i određena količina
nekog zaštitnog sredstva npr. Borna kiselina. Kazein treba držati samo u
dobro zatvorenim konzervama, na suvom i hladnom mestu.

-Ovo je naročito potrebno uraditi leti jer su tada više temperature koje
pospešuju kvarenje kazeina, što se najpre oseti po veoma neprijatnom
mirisu, a zbog razlaganja gubi vezivnu snagu. Ako se napravi dobro vezivo,
ni prejako ni preslabo, tempera napravljena na ovaj način stvara vrlo čvrst
premaz koji je otporan čak i na vlaženje. Kazeinska tempera se brzo suši i
ima mat sjaj kome nije potrebno lakiranje. Ako se kazeinska tempera ipak
lakira inteviziraće se boje, pa će izgledati kao ulje. (prepiši i ovo dole)

VEZIVO
-Pošto je kazein je vrlo osetljiva materija, pa sa mnogo pažnje treba dati
pravljenju veziva. Mnogo je opasnije po slikani sloj ako je vezivo prejako,
jer može doći do pucanja i ljuspanja boje. Ako je vezivo slabo, boja će se
delimično otirati, ali se taj mali nedostatak lako može popraviti na taj
način što će se gotova slika isfiksirati tim istim kazeinom. U cilju
izbegavanja loših posledica vezanih za jačinu veziva, mogu se napraviti
probe na parčetu papira i na taj način proveriti vezivna moć kazeina.

Što se pigmenata tiče, u ovoj tehnici se mogu koristiti sve boje. I kod ove
tehnike, kao i kod jajčane tempere vrlo je važno podslikavanje. Osnovnim
tonom se prekrije cela površina lica, npr., pa se dok je boja još mokra
nanosi drugi sloj boje (obično je to oker) pazeći da se ne prekrije cela
podslikana površina. Pošto se kazeinska tempera veoma brzo suši, a treba
da se postigne postepen prelaz izmeĐu tonova, taj deo mora da se radi
dok je boja neosušena ili ako se boja osušila, onda taj deo treba pokvasiti
vodom i spojiti tonove. Na taj način se postiže volumen. Ako se radi bez
kvašenja onda će postojati jaka i oštra granica izmeĐu tonova.
Srednjovekovni ikonopisci su na taj način slikali draperije na ikonama i
gradaciju pravili samo valerskim razlikama.

Sam tehnički i izvoĐački postupak kod slikanja je vrlo jednostavan jer se

četkica zamoči u kazeinsko vezivo, a zatim direktno u pigment. Mešanje
boja se radi na glatkoj i po mogućstvu beloj podlozi palete za temperu.
Ako se ikona ili neka druga slika raĐena ovom tehnikom dobro osuši i ako
se drži u odgovarajućim uslovima neće se promeniti vremenom.

Sva ova saznanja su pomogla pri izradi kopije ikone nerukotvorenog

ubrusa Hrista Spasitelja iz Dečana.
Inkarnat je slikan u gami zelenih tonova sa oker osvetljenjima na
istaknutim delovima. RaĐena je kombinacijom kazeinske i jajčane
tempere. Podslikavanje je raĐeno kazeinskom, dok su svi minuciozni
detalji raĐeni jajčanom temperom. To je uraĐeno iz tog razloga što
jajčano vezivo omogućuje veoma sitne, tanke i fine poteze jer skuplja vrh
četke, za razliku od kazeina koji u sebi ima veliki procenat vode koja širi
vrh tanke četkice i ne može se lako postići izvlačenje tankih linija. Drugi
razlog što je kopija ikone završena jajčanom temperom je taj što se boja
nije menjala posle sušenja kao kod kazeinske, a to veoma olakšava posao
kod kopiranja. Na kraju je ikona prelakirana lakom od voska i terpentina i
ispolirana mekom krpom.