Голфска струја

Голфска струја је морска струја у сјеверном Атлантику. Голфска струја је

Голфска стр уја
слична огромном гријачу, з ог кога велики дијелови западне Европе, као
што су Енглеска, Ирска, Скандинавија имају много топлију климу него
што и се очекивало з ог њихове сјеверне локације.

Голфска струја у секунди преноси 1,5 * 108 ку них метара воде. То је 100
пута више него све свјетске ријеке заједно. Она транспортује преко 5
петавата снаге, што је више снаге него што 1.000.000.000 просјечних
нуклеарних електрана производе.

Голфска струја је до ила назив од Бенџамина Френклина, зато што

преноси топлоту из Мексичког залива ка Европи. У 16. и 17. вијеку је ила
називана и „канал де ахама“. Познат је и назив „струја флориде“.

НАСА - термални снимак Голфске

Садржај струје
Тип топла струја
Ток
Океан/море Атлантски
Настајање
Пасатски вјетрови Макс. ширина 500 km
Преусмјеравање према истоку Макс. ду ина 800-1.200 m
Последице за Европу
Температура 26,5°C

Ток
Сјеверно од Бахама, голфска струја се ствара и тече као 500 km широка струја уз источну о алу САД. Код Капа Хатераса у
Сјеверној Каролини, голфска струја тече ка истоку Атлантика и са тим се одваја од о але сјеверне Америке. При томе
голфска струје мијења интензитет и рачва се у више кругова и гу и ста илност константне струје. Код Њуфаундленда
голфска струја се спаја са ла радорском струјом и заједничке воде теку даље ка сјеверној Европи. У источном дијелу
Атлантика та струја се рачва у више мањих које немају појединачна имена, зато што све те мање гране тих струја заједно
утичу на европску климу коју масивно у лажавају.

Голфска струја тече просјечно 3 m/s (10 km/h), те је једна од нај ржих морских струја.

Настајање
Голфска струја настаје у Мексичком заливу. Јужна екваторска струја тече у мексички залив и наставља се ка сјевероистоку
као голфска струја. На то стварање нове струје масивно утичу фактори као што је разлика у концентрацији соли и
температуре воде у морима Кари а и Атлантика као и кориолна снага земаљске кугле.

Пасатски вјетрови
Сјевероисточни пасатски вјетрови, који око екватора свугдје настају у интертропској конвергентној зони дају такође огроман
погон за ток голфске струје ка сјевероистоку. Наравно да и сјеверно-амерички континент усмјерава ток голфске струје ка
сјевероистоку.

Преусмјеравање према истоку

Ла радорска струја која се са сјевера слијева у голфску струју масивно утиче на промјену курса голфске струје јаче ка истоку
и самим тим ка Европи. Такође, кориолне снаге гло уса утичу на курс голфске струје ка истоку.

Последице за Европу
З ог утицаја голфске струје на европски континент, клима у европи је много лажа него на примјер у регијама сјеверне
Америке које се налазе на истој географској ширини. У Њујорку је, на примјер, поприлично хладно и зими са температурама
испод 0 степени. У Европи је Рим или јужна Црна Гора на истим сјеверним координатама као Њујорк, што показује колико је
у Европи топлије него у Америци. З ог тога Европа има и много више иљака и зеленила него у Сјеверној Америци гдје по
нижим температурама расту поједини орови и травке, тако да тамо влада углавном тундра.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Голфска_струја&oldid=12502672“

Ова страница је последњи пут уређена на датум 16. април 2017. у 21:54 ч.

Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за више информација.