TIŠMA

(Delić, predavanje, 6. mart 2012.)

Koristi sudska dokumenta, aktivsku građu o krvnom deliktu – to nije rađeno do XX veka.
Zaključci o čoveku su mračni: ljubav izrazito destruktivna, posebno kod muškaraca, koji su
nepredvidivi u agresiji, a žene samo kada brane svoj ili detetov život. Pripovetke su
numerisane – objedinjene temom, celina. Okretanje prihičkom životu. Interesovanje za
čovekov erotski svet.
Zbirka Koje volimo tematizuje prostituciju – svojstveno čoveku otkad postoji. Fasciniran
time da čovek može da proda svoje telo.
Kao romansijer je romantičar (kaže o sebi), kritika kaže da je ciničan. Ali ima tema
osvetljenih umetnošću: muzičar, ljubav (u priči o crnoj devojci?). Roman poetskog odnosa
prema ženi. Kasnije opsesija ratom – zanima ga žrtva, pasivni čovek stradalnik. Tišmina tema
su žrtve. Knjiga o blamu – aluzija na Bibliju, citat iz Knjige o Jovu. Pokazuje čoveka žrtvu, u
rukama okupacije, iz perspektive žrtve. Prva knjiga kojom je postao neko u jugoslovenskoj
prozi. Kao u Peščaniku, o jevrejskom stradanju iz perspektive pasivnog. Karakteristika
Tišminih junaka je da ne mogu da promene svoju situaciju i stradaju. Biblijski kontekst,
dragocena njegova sugestija.
Profesor Sreten Marić ga je podržao kada se pojavio roman Upotreba čoveka. Razvio se iz
dokumenta, dnevnika koji je posedovao decenijama. Ideja o upotrebnoj vrednosti čoveka na
vrhuncu: upotreba tela, emocija, porodičnih odnosa, jedino što može da iskupi čoveka je
ljubav. Pisao poglavlja kao blokove, uklopio taj dokument, najneobičniji do sad. Radikalno
predstavlja odnose među ljudima, stradanju, ženi kao žrtvi. Dobio je NIN-ovu nagradu.
Kapo je roman iz logorskog života. Kapo je privilegovani zarobljenik, određenih beneficija,
doušnik, mučitelj regrutovan iz redova mučenika. Poniženje sa obe strane, izuzetna figura.
Vere i zavere – Pisano više o ovom romanu. Priče o nasilju i krivici – izbor.
Škola bezbožništva – Četiri pripovetke. Andrićeva nagrada. Razmišljao da li da napravi
pripovedački venac ili roman. Napisao posle Upotrebe čoveka. Čovek koji izgleda kao da će
se lako slomiti, ali je izuzetno čvrst. Isleđuje ga Mađar slovenskog porekla. Islednik je bio
miran, u ratu se javlja potreba za moći. Tišma: ne zna se koje su granice ljudskog zverstva
dok postoje zakoni i granice. Kada se zarati nestaju zabrane koje regulišu nagone. Tišma
posebno obraća pažnju na nasilja ljudi koji su delovali mirno. Loš islednik dobija mladića koji
deluje nežno, a pokazuje izuzetnu unutrašnju snagu. Maltretira ga celu noć, nailazi stariji
islednik i kaže da je neko drugi odao informacije (trpljenje besmisleno), ali mu ga ostavlja da
se s njime zabavlja. Nema više nikakvih zakona o zaštiti ljudi. Plaši se zbog greha, dete mu je
bolesno, ali se nagon za ubijanjem razvija, nabija mu levak u usta i sipa vodu dok ga ne
uguši. Razvijanje mašte i nagona za ubijanjem. Ponovo se seti da je otac, zove ženu, sin je
bolje. Zločin ne iziskuje kaznu – metafora nekažnjenog zločina. Tišma: nijedan zločin ne
može biti kažnjen. Ne vraća se unazad. Posebno ga interesuju ratni zločini. Kazne koje
postoje nisu primerene, a mnoge nikad ni ne uhvate. Ubistvo Ostojina nema nikakvog smisla
ni svrhe. Muči ga i ubija zbog svojih nagona. Škola bezbožništva je jedna od najsurovijih
priča, uz neke odlomke Dragoslava Mihajlovića, Andrićevo nabijanje na kolac, možda
pripovetku Žeđ. Ali ništa nije hladnije i surovije od ovoga.
Tema novogradske racije: pokolj jevreja (?), mnogi bačeni u led. Tišma spasen tehničkom
greškom.
Bez krika – Godišnjica racije, postavljanje nekog spomenika. Pliva prema mestu gde je bilo
ubijanje, asocijacije. Elementi poetske proze. Cinizam odnosa prema žrtvama kroz govor
nekog političara. U Školi bezbožništva jedna od pripovedaka. Čovek pred penzijom proba da
kraj karijere unovči na sve načine. Nije baš koristoljubiv jer nije dosad ništa uradio. Žena ga
pritiska, nije obezbedio ni veći stan, jadna njegova ćerka... On moli za stan. Oni su baš
konfiskovali stan od neke žene i daće mu ga. Tamo nalazi svoju profesorku ruskog koja je
bila ljubazna prema njemu. Ili će da se useli u stan otet od osobe koja ga je zadužila dobrim,
ili da odustane i da ima problem sa ženom i da njegovo bolesno dete ostane u dosadašnjoj
poziciji. On popusti pred pragmatičnim zahtevima.
Priča iz Tišmine savremenice – sudar vrednosti.
Najduža noć – Jevrejska tradicija koja treba da se prijavi. Čovek ne zna da li da se prijavi,
pobegne sam, čeka jutro i nada se čudu. Žrtva koja ne zna šta će, ništa ne podupire nijednu
odluku koju može da donese. Pozicija pasivne žrtve u punom izrazu.