Nenad Zubović

Nenad Zubović

PROLOG – MRAK

ITAN

vako jutro bila je noćna mora, svaka noć još samo jedno
S bekstvo.
Međutim, ta noć je bila sve samo ne bekstvo. Jedino sam
pronalazio mir kada bih se stopio s tamom svoje malene sobe i
grčevito stezao jastuk natopljen znojem i suzama. U snu bih
škrgutao zubima, nesvesno ih dovodeći do ivice pucanja. Molio
bih se da me san savlada pre sitnih sati, sačinjenih od poganih
psovki i opaski, koje su svaki put nadmašivale same sebe.
Voleo bih da sam mogao da sprečim noćnu moru koja me je te
noći progutala.

Čini mi se da se budim. Orošen znojem, srce mi neverovatnom

brzinom lupa, skoro pa vidim kako pulsira kroz odeću. Par

1
 Naslednik Senki

trenutaka kao skamenjen zurim u tavanicu svoje sobe, ili bolje

rečeno prazninu koja se nadvija nada mnom.
Gotovo sam siguran da je u pitanju paraliza sna, kada kao po
naredbi u bunilu ustajem s kreveta i stajem pred zatvoren prozor.
Zabit naše kuće obično osvetljava svetiljka, koja se nalazi
odmah kraj ulaza u obraslo dvorište. Ali ovaj put nemam pogled na
prašumu koja ne može bolje da opiše život naše porodice, jer
svetiljka ne treperi na izdisaju kao i obično.
Prohladni vetar izaziva u meni jezu, ali ne marim. U ovom snu
sam otupeo, kao i sva moja osećanja na javi.
Dvorište nestane. I najmanji obris svetiljke iščezne za njim, kao
da nikada nije ni bila tu.
Potom se glasovi vrate. Uspeli su da probiju jedino mesto koje
me je štitilo od horora i beznađa realnosti, gde sam okovan sve dok
sunce ne zađe.
Šake mi se zatresu od tupog udarca, koji se začuje dole, u
dnevnoj sobi. Anksioznost me tera da kleknem i sklupčan odem
pod pokrivač svog kreveta, ali ne smem. Ne i ovaj put.
Prsti mi bolno klize u pesnicama, nemoć prerasta u nadu da će
ovome doći kraj samo ako...
Samo ako izađem kroz ta prokleta, izderana vrata koja me dele
od nečega od čega se treba skloniti, pobeći.
Kurvo.

2
 Nenad Zubović

Toliko puta je ta reč zaparala moje uši, da me ni sada u snu ne

pogađa njeno značenje.
Njegov glas, tako poznat i gorak, tako težak i neshvatljiv. Ubija
me, tera me da ogulim kožu sopstvenim rukama od besa. Srce mi
preskoči pri svakoj uvredi koju joj uputi.
Njeni bolni jecaji se uvlače pod najsitnije rupe i praznine zidova
kojima noću jurcaju razigrani pacovi, kao na vašaru.
Zaglušen grcam od bespomoćnosti, kada me nešto silovito
gurne i natera da se bacim na vrata svoje sobe. Tupo se odbijem o
njih i nezgrapno padnem na već bolnu ruku od cepanja drva.
Adrenalin me s lakoćom odigne s poda i pomogne da ramenom
nasrnem još jedanput na zaključana vrata.
Zvuk pesnica se smenjuje s njenim vriscima. Konačno prolećem
kroz vrata i skačem niz stepenice, pravo u susret đavolu.
Njeno krvavo, izobličeno lice i njegova ruka u vazduhu nateraju
me da mi se od urlika zakovitla čitav svet, i otvore kapije jednog
potpuno novog.

3
 Naslednik Senki

1 - USLUGA

ITAN

tvaram oči otpozdravljajući zaslepljujuće bele oblake.

O Kamenje koje osećam pod leđima mi se udobno smestilo
pod kožu, da na bol nisam ni obratio pažnju. Mora da sam
prespavao celu noć na njima. Ili je možda prošla čitava večnost od
kada sam zaklopio oči.
Itan.
Prva reč koja mi padne na pamet, kada se odignem od
prašnjavog tla podigavši sa sobom i neravno kamenje. Moje ime je
Itan. Nečiji glas mi govori da je tako, ali kada pokušam da zavirim
u kotao sećanja, nešto me u tome spreči, kao da je on prazan i moja
prošlost sačinjena ni od čega.
Trljam krmeljive oči, još uvek nelagodno sedeći na kolenima.
Prekasno se setim da su mi ruke prljave od zemlje na kojoj sam se
našao, te još više otežam razbuđivanje.

4
 Nenad Zubović

Stajem na noge, ali odmah potom padam na zemlju od neobične

iscrpljenosti koja me je zadesila. Kao da nisam ni oka sklopio, iako
mi se čini da sam prespavao čitav život. Borim se za vazduh,
vapeći za vodom kojoj nema ni traga. Okružuje me suva peščara,
koja se proteže sve do listopadne šume u daljini. Deluje kao da je
bliže nego što jeste, sigurno bih završio mrtav dok bih se dovukao
do tamo. Čini mi se kao da sam dospeo na neotkrivenu zemlju,
koju tek treba osvojiti. Nema nikoga u blizini, ali ne može biti da
sam ja jedini koji se našao ovde.
Ni ne trudim se da se setim kako sam dospeo na ovakvo mesto,
jer mi svaki tračak sećanja izmiče iz ruke baš kada pomislim da
znam nešto osim svog imena.
Konačno uspevam da načinim par koraka i krivudavo prohodam
ka nepoznatom, u nadi da ću pronaći već nekoga ko će umeti da mi
objasni šta se dešava.
„Hej“, oglasi se nečiji piskutav glas pozadi.
Okrenem se, zatekavši pred sobom malenu devojčicu, s crnim
šiškama koje joj padaju preko lica i skrivaju pogled. Odrpana,
pocepana haljinica joj visi s mršavog, bledog tela, a ruke drži
mlitavo kao da nisu njene.
„Z-zdravo?“, s čuđenjem odvratim. „Je l’ sanjam?“
„Naravno da ne“, kaže ona. „Hajde, pođimo do mog doma.
Sigurna sam da će ti tamo biti prijatnije.“ Okrene se ka kućici koja

5
 Naslednik Senki

se pojavi u daljini, iako sam siguran da je do malopre nije bilo. U

prilično je lošem stanju; prozori su prikucani daskama, krova skoro
da nema, a i onaj mali deo koji je od njega ostao prekriven je
vegetacijom.
„Ko si ti?“, upitam kada stignemo do kućice i devojčica me uz
škripu oronulih vrata uvede u svoj dom.
„Melinda“, odgovori ona melanholično. „Molim te uđi.“
„Lepo ime, hvala“, nelagodno razbijem neprijatni tajac koji
nastane nakon što pređem prag. „Moje ime je-“
„Itan“, kao iz topa me prekine. „Znam.“
Zastanem na sekund. „A kako to znaš?“
„Volim da čitam knjige.“
Nema sumnje da mi je tada prostrujila jeza kakvu nikada do
sada nisam doživeo, ili barem mislim da nisam u životu koji sam
vodio pre ovog. Potom mi je ponudila da prespavam kod nje,
uprkos tome što sam joj rekao da sam se upravo probudio.
Kao da je znala koliko vapim za pravim odmorom. S toga sam
legao na pod od dasaka i u trenu potonuo u san.

U snu ponovo čujem taj poznati, muški glas od kog mi se

unutrašnjost uvrne u čvor. Guši me. Ne mogu da se setim ko je to.
Ništa mi ne pada na pamet. Svestan sam da sanjam, ali nikako ne
mogu da raščistim mrak i otkrijem njegovo lice. Urla na mene,

6
 Nenad Zubović

nazivajući me pogrdnim imenima. Odjednom se glas udvostručuje,

umnožava i postaje sve glasniji i glasniji. Približava mi se, ali ne
mogu da se pomerim. Ne vidim sopstvene noge, ne vidim ni prst
pred okom. Grlo mi se steglo, na momente se trzam od naleta besa.
A onda uspevam; moj glas nadjača njegov i nastavim da
urličem, sve dok se ne trgnem iz transa, prestravljen samim sobom.
Šta se dešava?

Naglo se budim u šoku. Melinda ni ne skrene pogled dok se

borim za vazduh u natopljenoj odeći u kojoj sam se našao kada
sam se prvi put probudio. Usredsređeno stavlja šnicle u tanjir za
stolom, obasjana plamenom sveće koja je jedini izvor svetlosti u
kući. Samo par zrakova sunca se s mukom probija kroz čvrsto
zakucane prozore.
„Ovo je za tebe“, priđe, ponudivši mi sveže ispečene šnicle čiji
me miris i ne privlači toliko. „Nadam se da voliš i pacove. U
poslednje vreme samo njih pronalazim.“
Progutam knedlu, drhtavo prihvativši tanjir koji mi umalo ne
ispadne iz šaka. „Kako da ne“, sa smeškom odgovorim dok me
polako hvata muka.
Žvaćem pacovlje meso, čiji me ukus podseća na piletinu. Pri
svakom zalogaju pokušavam da ubedim sebe kako to zaista jeste

7
 Naslednik Senki

pileće meso, a ne neki pacov kog je Melinda uhvatila kada ju je na

spavanju zagolicao repom.
„Živiš li sama?“, upitam je kada napunim stomak.
„I dalje čekam da se mama vrati. Otišla je pre mnogo godina, ali
sam sigurna da će doći uskoro. Ako i ne dođe, ja ću joj se pridružiti
gde god bila.“
„A ovo mesto? Gde smo to mi?“
„Zovu je Elisia. Ti mora da si još jedan Heksanin.“
„Heksanin?“
„Prokleti, neko ko je došao sa Zemlje.“
„Pa, rekao bih da sam došao odatle...“
„Verovatno želiš da pronađeš svoj grad. Ali pre Heksa ćeš naići
na jedan prelepi dvor, beo baš kao moja koža.“
„Zašto bih želeo da pronađem taj grad, i kako sam dospeo ovde
uopšte?“
„Hm, možda si samo bio isuviše uplašen na Zemlji. To se
ponekad dešava Heksanima.“
Okrenem se da pogledam kroz prozor, zaboravivši da je
prekriven daskama, ali ipak kroz njih ugledam nekakvu devojku
koje se vuče na čistini. Pomalo podseća na Melindu u toj prljavoj i
pocepanoj, beloj haljini. Krakate ruke vuče po zemlji, a tek kada se
malo više približi primetim njene crvene, parališuće oči i
smrtonosno oštre zube. Grimasa koju pravi mi sledi krv u žilama.

8
 Nenad Zubović

Devojka potrči pravo ka prozoru ispred nas, kada Melinda

ustane od stola i mirno stane kraj mene. Pod devojčinim nogama se
stvori trnje koje joj isprobada stopala, ali ona na to samo još jače
potrči i raspara tanku kožu bojeći tlo krvlju. Skoči na prozor poput
pomahnitale životinje, vrišteći i grebući staklo dugačkim noktima.
Melinda s neverovatnom lakoćom pruži ruku i probije daske
zajedno sa staklom, dočepavši se njene kose. Nabija joj glavu na
okvir prozora sve dok se ne umiri u grču i crne nokte ne izvadi iz
krhotina stakla.
Ni ne usudim se da je zapitam šta se upravo dogodilo, već
sednem za sto moleći se da nisam njena sledeća žrtva. „Hvala“,
izustim u strahu.
„Zovu se alide. Veoma često pokušavaju da mi sruše kuću.
Boginja Malis ih dovodi na Elisiju da haraju među Heksanima.“
„Pa, drago mi je što si tu da ih u tome sprečiš“, s nesigurnošću
kažem.
„Uvek.“

Ostatak dana provodim sedeći za stolom i jedući preostale

šnicle, sve dok Melinda ne raščisti nered koji je alida ostavila za
sobom i sedne pored mene.
„Mislim da možeš da mi pomogneš“, reče ona nakon što stavi
na sto kutijicu boje opsidijana, skoro crnu. Krase je vijugavi,

9
 Naslednik Senki

izrezbareni detalji. „Potreban mi je ključ da je otvorim. To je

poslednja stvar koju mi je mama ostavila pre nego što je otišla.“
„A gde je uopšte otišla?“
„Ne znam, ali vratiće se. A ti ćeš mi pomoći tako što ćeš otići
do dvora Meribel, koji se nalazi nedaleko odavde. Tamo se nalazi
ključ koji će ovu kutiju otvoriti. Toliko dugo čekam nekoga da mi
pomogne...“
„Da... Naravno da ću ti pomoći.“
„O, hvala ti puno!“, skoči mi u zagrljaj, na šta je ja nelagodno
stegnem i malo bolje osmotrim kutiju s ključaonicom. Poželim da
zavirim kroz nju i vidim šta bi se u njoj moglo kriti, ali ne bih da
rizikujem posle onoga što je uradila onoj... alidi.
„Dvor je prerušen u običnu kuću, sličnu mojoj. Dodirni bilo koji
njen deo, i otkrićeš pravi izgled Meribela. Ne boj se da uđeš.“
„Razumem...“
„Prati puteljak od moje kuće koji vodi do šumarka, zatim prođi
kraj jezera na koje budeš naišao. U blizini ćeš naći kuću o kojoj
sam ti pričala. Srećno.“

Čim dovršim šniclu, krenem kaldrmisanim puteljkom baš kao

što mi je Melinda rekla i nakon pola sata stižem do šumarka. Ne
posegnem da uberem nepoznato, ružičasto voće koje visi s grana

10
 Nenad Zubović

drveća, već zađem dublje šumom što brže mogu kako bih što pre
izašao iz nje.
Šapati se prolamaju kako pažljivo koračam sredinom puta.
Lukavo obigravaju oko mene, zbog čega ne prestajem da se
osvrćem, ubeđen da će me neko napasti s leđa. Posle petog puta se
zaista pojavi neko, tik ispred mog nosa. Kreč-bele kože i gar-crne
kose, nepoznat čovek neprijatno zuri u mene besnog pogleda.
Izgovori nešto na meni nepoznatom jeziku, posle čega me opkole
još četvoro sličnih ljudi.
Uverim se da zapravo i nisu moje vrste kada rašire ogromna,
crna krila i izvuku knjige tvrdih korica pod odorama. Polože svoje
ruke na moja ramena i počnu izgovarati čudne reči, kada ih snop
svetlosti s neba rastera kao miševe. Tela im pređu u senke i
nestanu u obrasloj šumi.
Podignem glavu, zahvalivši se u sebi kome god da mi je
pomogao. Napete grudi mi se opuste, kao da sam udahnuo novi
život. Potrebno mi je par trenutaka da dođem sebi, ali mrak polako
pada, te odlučim da bi najpametnije bilo da mozganje ostavim za
kasnije kada izađem iz ove proklete šume i pronađem taj dvor.
I dalje sam pod utiskom kada hitro iskoračim iz šume, našavši
se ka pomenutom jezeru. Dotrčim do njega i iz šaka ispijem vodu,
kao da mi je prvi put.

11
 Naslednik Senki

Skoro pa ni ne želim da znam šta su ona bića želela od mene.

Da li je moguće da su me presreli demoni? Takve stvari su priča za
malu decu, nemoguće da ovde tek tako šetaju naokolo.
Međutim, setim se da ovo nije svet na kom se odvijala moja
prošlost, već nešto potpuno drugačije. Možda se nalazim u sred
obične šume s ponekom čudnovatom voćkom, ali ovo mesto odiše
i drugačijom energijom.
Kraičkom oka strepim da će se vratiti po ono što su hteli.
Kuća kakvu je Melinda opisala se nazre u daljini, što mi ulije
makar malo nade i sigurnosti. Nije da mogu da znam šta bi se u
njoj moglo nalaziti, ali barem verujem da me nije poslala u sigurnu
smrt. Ovaj put ću zanemariti njenu pritajenu svirepost.
Iznenadni vetar mi šiba u lice uz nalete prašine koja mi nagriza
oči. Nemam priliku da osmotrim kuću kako treba, sve dok se i sam
ne nađem tačno pred njenim vratima. Mnogo je veća od Melindine,
a kroz prozor se vidi samo crnilo.
Položim dlan na ulazna vrata, kada oko njega zaiskri plavičasta
svetlost. Ona se potom proširi po čitavoj kući i nastavi da se poput
puzavice kreće uzduž, dok ne razotkrije ogroman dvorac s čijih
kula liju slapovi krvi.
Zatečen, ni ne trepćem pred svime što se upravo dogodilo.
Otvorenih usta zurim u snežno belu kapiju, kada me neko nežno
dodirne po ramenu. Izgleda da ovde niko ne sreće ljude spreda.

12
 Nenad Zubović

Sede kose sređene u punđu, starija dama u crnini me odmerava

s blagim smeškom na licu. „Izvini, mladiću, ali pre no što kročiš u
ovo mesto iskušenja, morao bi da načiniš veoma važan izbor.“
„A vi ste?“, upitam sumnjičavo. „I zašto bih morao s vama da
se nagodim ako želim da uđem?“
„Za tebe niko bitan.“ Bore oko usana joj se opuste, kada načini
smrtno ozbiljan izraz lica. „Jer ćeš me od kajanja sretati i u
snovima. Unutra zna da bude... napeto.“
„U redu onda.“
Starica ispruži ruke, u kojima se stvore tri predmeta; crna balska
maska, srebrni prsten s rubinom i skoro providni, svileni ogrtač.
Bez razmišljanja dohvatim masku drhtavim rukama. „Je li to
sve što želite od mene?“
„I više nego dovoljno“, odgovori ona. „Želim ti svu sreću u
pronalaženju onoga što tražiš unutra. Uzdaj se u svoje grehove i
vrline, poput mladih biljaka koje bi verno gajio.“
Klimnem glavom i dalje uznemiren, pre nego što krenem ka
kapiji Meribela. „I dalje mi nećete reći vaše ime?“
Starica oberučke namesti crni veo preko lica, kako bi bolje
zaklonila sitne oči. „Bojim se da mi je sećanje izlapelo.“ Nakrivi
glavu, raširivši osmeh. „A tvoje ime je?“
Otvorim usta da izgovorim svoje jedino sećanje, ali ono kao da
me je odjednom napustilo.

13
 Naslednik Senki

„Tako mlad, a tako zaboravan“, kaže starica uz pritajen smeh.

Utrnule noge mi se zapute ka ulazu u dvor, a moje ime mi sleti
na usne nakon što se utopim u njegov bezdan.
Više se i ne pitam šta se dešava. Neočekivano je ovde
uobičajeno.

14
 Nenad Zubović

2 – MERIBEL

NELIEL

U tamnici nalazi se devojka, odvojena od sveta slojevima

neprobojnog kamena. Tokom dana se trudi da se seti bilo
koje bolne uspomene. Samo da suze teku i slivaju joj se niz obraze
sve do usta, da ima čime da napuni utrobu. Hranu je zamenila
suzama. Svetlost dana je ne poznaje, a razuman čovek još manje.
Budi se uz jecaje, i s njima odlazi na počinak od kog se dugo
nije pošteno odmorila. Voli taj osećaj kada utrne, i zaboli je svaki
mišić u grlu. Navikla se. Samo da nešto oseti.
Svakog dana, tačno u podne, iz rupa izleću pacovi da se hrane
njenim mesom na nogama. Ona vrisne iz sveg glasa i pusti reke da
teku. Ponovo je sita. Raduje se svakim njihovim dolaskom. Drago
joj je što je nečemu korisna, pa makar to bilo i hranjenju glodara.

15
 Naslednik Senki

Uveče je poseti sestra, obično je upitavši da li joj se svideo

ručak. Zatim elegantno ode, vukući svoje skerletne haljine po
podu.
Zovu je Crvena dama.
Neliel čeka smrt, svoj sudnji dan. Ne nada se spasenju, na njega
je odavno zaboravila. Kao i na sopstveni razum.

ITAN

Pri ulasku u dvor me dočeka samo mrak i voda, koja mi navlaži

bosa stopala. Uski hodnik snažno zaudara na vlagu, a čistog
vazduha nema ni trunke. Pružam ruke ispred sebe, ne bi li udario o
nešto grubo dok mi kapljice klize niz iste. U džepu izderanih
pantalona mi počiva misteriozna maska. Široko otvorenih očiju
piljim u ništavilo pred sobom, kada je pažljivo izvadim i stavim
preko očiju.
Mrak se raščisti za tili čas, te ubrzam korak razgledajući lobanje
i kosti koje ispunjavaju praznine zidova. Neki od oblika i veličina
upućuju da se ne radi samo o ljudskim ostacima, već i ostacima
stvorenja poput alida i ko zna čega što živi ovde na Elisiji.
Vratim se do kapije da se uverim da je verovatno zaključana.
Isprljam ruku na gvozdenu kvaku i povučem je još par puta dok se
ne pomirim s tim da mi nema povratka. Zagušljivi vazduh mi

16
 Nenad Zubović

ispuni pluća još jedanput, pre nego što skupim hrabrosti i nastavim
put.
Prskam dok ubrzavam hod i na kraju potrčim, stigavši do kraja
hodnika. Skrenem levo i nastavim trk kako bih što pre izašao iz
ovog klaustrofobičnog prostora. Na momente se trgnem od lobanja
koje mi se nađu pred licem, te besno opsujem.
Isti šapati kakvi su me gonili u šumi se polako vraćaju. Čujem
kako dolaze po mene, njihovi vapaji postaju sve glasniji kako
jurišam ka nepoznatom. Uvlače mi se u glavu, njihov dah mi greje
vrat. Panično se osvrćem, iako sam svestan da nisu tu.
Konačno pronalazim drvena vrata na kraju lavirinta. Potrčim
najbrže što mogu i posle par nezgrapnih koraka padnem licem u
prljavi plićak. Režim dok me oči još više peku, jer ih brišem
vlažnim rukama. Provlačim prste kroz kosu i duboko udišem kako
bih se smirio. Srce mi lupa od straha da će me se demoni dočepati.
Nema potrebe da brineš, začuje se nepoznat ženski glas, čiji eho
nastavi da se širi. Ništa opasno ne može da ti se desi u mom
okrilju.
Istog časa se bacim na drvena vrata i dočekam u neverovatno
sređenoj dvorani. Viseći lusteri blješte, bacajući purpurnu i
ljubičastu svetlost preko mnoštva skulptura i bisti. One
predstavljaju drevne demone i anđele, a ploče s njihovim imena ih
čine još veličanstvenijim.

17
 Naslednik Senki

Morgana.
Serafina.
Vilramon.
Tarzital.
Anahita.
Mom divljenju nema kraja od tolike preciznosti i veštine kojom
su skulpture i biste rađene. Svaki pogled i poza u kojima su
predstavljeni govore priču za sebe. Tarzitalov izraz lica odiše
okrutnošću dok Anahita kleči na kolenima, zarivenog lica u nežne
ruke. Vilramon ga jednom rukom vuče za odoru, a druga mu je
zarobljena u Morganinom zagrljaju. Oblikujem usne pri svakom
imenu koje pročitam, približavajući se skulpturama sve više i više.
Neka imena su iskrzana, te ne mogu da razaznam kako se neki
anđeo ili demon naziva. Fascinira me i taj mali delić iz njihovih
života koji se odigrava.
Odjednom me nečiji dodir prene iz opčinjenosti, te poskočim
pred ženom srednjih godina. Odevena je u svilenu haljinu boje
ametista, a crnu kosu joj krase srebrne ukosnice. Zdrava koža joj
vešto prikriva godine, a bore oko očiju jedva da ih odaju.
„Sviđaju ti se, zar ne?“, upita sklopljenih šaka. „Nisam sigurna
koliko bi ti se svideli da su i dalje među nama. Prošli su vekovi od
kada su anđeli i demoni leteli nad običnim narodom. Ali
proročanstvo je znači bilo u pravu... Izabranik će kročiti u grešni

18
 Nenad Zubović

dvor. Volela bih da se ovo nije desilo.“ Govori kao da je u

nekakvom bunilu, ne mogu da u potpunosti shvatim njene reči.
„Pronašao si dvor Meribel, čestitam. Nadam se da ti Tesa nije
zadala prevelike muke s darom na ulazu. Da pogodim; izabrao si tu
masku, zar ne?“
„Da, upravo tako, a ko ste vi?“, upitam, čvrsto stežući masku u
ruci.
„Verujem da te je dobro poslužila. Moje ime je Ves, i nema
potrebe da si toliko uštogljen sa mnom, delujem prefinjenije nego
što jesam. Ovde svašta može da zavara čoveka.“ Pruži mi ruku, te
je prihvatim i klimnem glavom kao znak da joj verujem. Zasigurno
je prijatnija od starice Tese.
„Prati me, imam mnogo toga da ti pokažem“, reče Ves, te se
zaputi ka stepenicama koje vode do gornjeg nivoa gde je
postavljeno još skulptura i ukrasa. Kada se okrenem, račvastog i
vlažnog hodnika kao da nikada nije bilo, a drvena vrata se
preobrate u velelepnu kapiju sa sedam simbola koji su predaleko
da bih prepoznao šta predstavljaju.
S teškoćom se penjem uz široke stepenice, spotičući se s
vremena na vreme. Ves me dalje odvlači u još jedan hodnik
osvetljen bakljama, čija vatra bukti ljubičastim plamenovima. „Još
malo pa stižemo do trpezarije.“
„Trpezarije?“

19
 Naslednik Senki

„Čekaj, i videćeš.“
Posle kraćeg tumaranja dvorcem, Ves oberučke proleće kroz
jedna vrata, na šta se svi u trpezariji skamene od straha. Zadrigli
matorci, dlakavih prsa i leđa ispijaju vino i proždiru meso za
ogromnim stolom. Dovikuju se s kuvaricom, koja satarom šara
zidove njihovom krvlju. Pripadne mi muka od leševa koji su
poređani kraj nje. Ne mogu da verujem da su to isti ljudi koje sede
za stolom i jedu, čekajući da budu nečija hrana.
„Šta je ovo?“, upitam preneraženo.
„Proždrljivi, jedan od sedam grešnih naroda. Sigurna sam da si
čuo za sedam smrtonosnih grehova. Služe gospodarici kao žrtvena
jagnjad, ali isto tako snabdevaju sve ostale narode hranom. Ne
brini, njima je čast da ih pojede čuvena Crvena dama.“
Zgadim se na ono što čovek može da postane, bez imalo stida i
granica. „Da... kao da odnekud znam za njih...“
Ves me dalje odvodi ispred sobe, iza koje se prolamaju uzdasi.
Ona pokuca na vrata, ali oni ne prestanu, niti nam iko otvori vrata,
te uđemo bez pitanja. Nagi muškarci i žene se razležavaju na
širokim krevetima, isprepletanih tela. Jecajima zadovoljstva nema
kraja. Iskorišćavaju jedni druge, ne mareći ni za pol dok spajaju
usne i poljupce dalje šire po svojim telima.

20
 Nenad Zubović

Ves se zakašlje, ali se oni ne osvrnu. „Izvini za ovu neprijatnost,

mislila sam da su već obavili ovo za danas. To su Požudni, kao što
i sam možeš da zaključiš.“
„Zašto mi pokazujete sve ovo?“, upitam polu zgroženo. „Nisam
očekivao da ću zetići nešto slično ovde.“
„Ovo je odlična prilika da se upoznaš s Grešnima. Na kraju
krajeva, niko te nije primorao da ovde dođeš, ali mislim da je sada
kasno za predomišljanje.“
„Kako god...“, procedim, kada konačno izađemo.
Ves me odmeri pogledom. „Uzrujan si?“
„Samo... nije mi bilo prijatno, to je sve.“
Sumorno obori pogled, nelagodno namestivši ukosnice u kosi.
„Znam, i žao mi je. Ali ovo je moja dužnost, i moram da služim
svojoj gospodarici. Izvini me.“
„Gde sada idemo?“, upitam.
„Ne mogu da te upoznam s Lenjima, jer su njihove odaje većinu
vremena prazne. Gospodarica smatra da nisu ni od kakve koristi, te
ne traži da joj ih dovedu na dvor.“
„A gde je ona? Kada ću je upoznati?“
„Trenutno je zauzeta, ali veoma uskoro ćeš imati priliku da je
vidiš uživo.“
Primetim da se promeškolji na svaki pomen nje, kao da joj nije
prijatno kada je se seti. „Zašto ste toliko nervozni?“

21
 Naslednik Senki

„Po čemu si to zaključio?“, upita iznenađeno. „Nisam uopšte

nervozna.“
Laganje joj izgleda ne ide od ruke.
„Uzgred, nema potrebe da mi persiraš. Ja sam ovde samo jedna
obična ključarka.“
Setim se Melindine kutijice i ključa zbog kog sam i došao ovde.
„Kada smo već kod toga, znaš li možda gde bih mogao da
pronađem ključ, skoro crn, s anđelskim krilima?“
Ves se lecne na moje pitanje. „Mislim da ne znam o čemu
pričaš.“
„Lažeš.“
„Možda, ali tebe se to ne tiče, mladiću. Ne tragaj za njime,
doneće ti samo zlo.“
Pogled joj isijava istinskom brigom. Zaista me zanima zbog
čega je ova žena toliko spremna da me sačuva od bilo kakvog zla,
ništa na ovom svetu mi za sada ne deluje kao da će mi doneti
sigurnost. Jedna od alida bi svakog časa mogla da mi se prikrade i
raspori mi kičmu u treptaju oka.
„Ali Melinda-“, izustim kada mi Ves prekrije usta šakom.
„Da se nisi usudio da joj ikada više izgovoriš ime dok si ovde!“,
besno zareži u strahu.
„Ti je poznaješ?“
„Rekla sam šta sam imala, a sada me prati.“

22
 Nenad Zubović

Predosećam da je već kasna noć, a ona me i dalje upoznaje sa

Zavidnima, Gordima i Pohlepnima. Niko mi nije naročito
zanimljiv, te mi se već ozbiljno prispavalo.
„Ni Gnevni nisu ovde, previše bi nereda pravili“, kaže Ves, više
za sebe.
„Aha...“
„Ne možeš sada da spavaš!“, prekori me. „Naročito sada, kada
je vreme da te upoznam s njima...“
„S kim?“, upitam, zevnuvši.
„Blizancima, hajde, prati me“, kaže, te se vratimo do glavne
dvorane i prođemo kroz drugi splet hodnika. Ves se na putu do
sobe u koju smo potom ušli bez prestanka osvrtala, kao da se
bojala da nas neko možda ne prati.
„Zašto je ovako pusto u dvoru?“, upitam kada zatvori vrata za
sobom.
„O, veruj mi da će se to veoma brzo promeniti. Samo čekaj.“
„Odlično obavljen posao, Ves“, začuje se nečiji muški glas iz
senke, kraj ogromnog kreveta na sredini sobe. Muškarac dugačke,
teget kose istupi pred Ves. Oči mu isijavaju plavičastim dimom, a
telo mu prekriva crn kožni oklop od glave do pete. „Sada, kada je
naš izabranik upoznat s narodom koji čini pola stanovništva Elisije,
Elena i ja ga možemo dalje podsetiti par stvari. Slažeš li se sa
mnom?“

23
 Naslednik Senki

Njegovo pitanje ima više prizvuk naređenja, na koje Ves

pokorno spusti glavu. „Naravno, Nikolase.“
„O, prekini više s tim tonom“, javi se prijatan ženski glas. Snop
svetlosti projuri kroz prozor sobe i iz njega iznikne vitka žena,
odevena u isti kožni oklop, samo bele boje. „A, kako li je samo
zgodan naš izabranik, zar ne?“
Pocrvenim na njene reči, ali ne mogu da skinem pogled s
njenog lica koje zrači plemenitošću. Kao da mogu da osetim da je
dobronamerna i čiste duše. Oči joj ispunjava čista, zaslepljujuća
svetlost.
„Elena, dušo, poštedi me te ljubaznosti“, reče Nikolas stisnutih
usana.
„Jače je od mene, znaš to i sam...“
„Ves, odavde ćemo mi preuzeti, slobodno možeš izaći.“
„Naravno“, odvrati Ves i izađe iz sobe.
„A ko ste vi, ako smem da pitam?“
„O, umalo da zaboravim“, kaže Nikolas. „Moje ime je Nikolas,
a ovo je moja sestra Elena. Mi smo deca boginja Malis i Ilustre.
Tama i svetlost, dan i noć. Mi smo stražari Elisije“
„Onda sam siguran da možete da mi kažete zašto sam ovde.“
„Sve u svoje vreme, Itane, sve u svoje vreme“, reče Nikolas.
„Želim da saznam sada!“, iznenadno planem.

24
 Nenad Zubović

Elena zasija još jačom svetlošću. „Ne daj da te nestrpljivost

prikaže u lošem svetlu, Itane.“
„Onda učinite ono što od vas tražim.“
Elena i Nikolas razmene poglede. „Dobro, onda“, progovori
Nikolas. „Ako baš toliko umireš od želje da ti zagolicamo
sećanje.“ Stane kraj ogledala pored kreveta i svuče s njega
prašnjavu tkaninu, kojom je prekriven. „Suoči se sa svojim
odrazom, i možda ti neke stvari postanu malo jasnije.“
Uvrnutog želuca se nađem ispred ogledala; lice mi je ispijeno i
beživotno, kratka kosa crna i raščerupana, a telo iznenađujuće
snažno za izmorenost i glad koji mi zadaju muke. Odraz mi kazuje
da imam sedamnaest godina. Barem nešto znam.
Iznenada mi se probudi želja da razbijem nekakvo ogledalo, ali
to nije ovo pred kojim stojim. Ono je daleko, daleko odavde, ali
nalazi se na ovom svetu. Moram da ga nađem, veza koja se upravo
stvorila između mene i njega je nepodnošljiva.
„Moram da ga razbijem!“, proderem se van sebe, na šta se
Elena obavije rukama u nelagodi.
„Znamo to još i pre tebe“, kaže Nikolas. „Zato i jesi ovde,
sudbina Heksana zavisi od tebe, Itane.“
Elena mi spokojno položi ruku na rame. „Rasteraćeš maglu
svoje prošlosti jedino ako ga pronađeš. Ali ne daj da poklekneš

25
 Naslednik Senki

pred iskušenjem, inače ćeš zauvek živeti u krivici. Tvoja

budućnost biće obeležena svakom odlukom koju doneseš.“
„Pogledajte me, kako mogu da se izborim sa svim onim što se
ovde krije?!“
„Upravo tako, samo se malo bolje pogledaj“, sa smeškom kaže
Nikolas.
U odrazu ugledam sedamnaestogodišnjaka u crno-belom oklopu
kakav sigurno niko nikada nije video. Jasna linija odvaja crni i beli
deo oklopa, a na boku mi nemirno stoji bodež u crnim koricama.
Strpljivo čeka da bude upotrebljen, da se podmaže nečijom krvlju i
uprlja moju savest.
U ruci stežem dršku glomaznog, belog štita, koji bi me odbranio
od bilo koje alide ili sličnog monstruma koji me čeka.
Ličim na nekakvog ratnika, ali se nimalo ne osećam kao jedan.
Nikolas me potapše po ramenu: „Bićeš ti i više nego dobro s
tim, ne sumnjaj u to.“
„Nemamo puno vremena, Nikolase“, reče Elena, „Moramo ovo
obaviti što pre.“
Začujem izvlačenje oštrice, te se okrenem i zateknem dugačak,
svetlosni mač kako munjevitom brzinom prolazi kroz moju utrobu.

26
 Nenad Zubović

3 – RUŽE

SERIS

dvratna je. U celosti mi se gadi njena pojava. Poželim da joj

O isečem to ispijeno lice na komade. Da satima posmatram
kako joj curi krv niz te upale obraze. Želim da joj okusim bol.
Kontroliši se, Seris. Takva drolja nije dostojna tvojih živaca.
Hodam gornjim spratom u prekrasnoj haljini boje noći. Grudi
mi se prelepo ističu. Obožavam odjek visokih potpetica, koje mi
ulivaju još veće samopouzdanje.
Nadam se da moja bezvredna sestra neće još dugo poživeti.
Žilavo je to stvorenje, ali videćemo koliko će još pružati otpor.
Ispljunuće reči, pa makar to bilo i kroz krv.
Ovogodišnji Dan ruža biće najblistaviji do sada. Jedva čekam
da vidim sva ta tela isprobadana bodežima i nataknuta na trnje. Niz
leđa mi projuri jeza od same pomisli na taj prizor. Sva ta beživotna
tela na gomili. Svi ti slabašni Heksani.

27
 Naslednik Senki

Dođem do Nelieline tamnice, pokucavši šest puta. „Šta je bilo,

draga? Zašto ne dođeš da me dočekaš? Pa stigla je tvoja jedina
sestra! Izvini, uvek zaboravim da i ne možes baš da mi skočiš u
zagrljaj, iako sam sigurna da bi to uradila da te ne stežu lancu tako
jako.“
Otvorim vrata i uđem.
„Pa, kako si danas, mila sestro? Uželela sam te se, znaš”, kažem
podrugljivo, ošamarivši je po sred lica tako jako da mi šaka
zabridi. Nasmejem se.
Ćuti.
„Progovori, kurvo!”, opalim joj još jedan šamar, zatim se nižu
sve dok mi na prstima ne ostane krv. Zakrešti od bola i pljune me
krvavih usta. Obraz joj gori od udaraca.
„Kako se samo usuđuješ!”, krenem da je udarim ponovo, ali
moram da je održim u životu, te odustanem ogorčeno frknuvši.
Kako li joj je samo kosa prljava. Poslaću Ves da joj donese
malo blatnjave vode da je dobro opere. Neka joj to bude nagrada.
„Odlazi. Nećeš dobiti odgovore”, kaže teško dišući. „Sve što
ćeš saznati od mene je da nas ima tri! A nju nikada nećeš pronaći,
kunem ti se u mrtvu majku.“
„Dan ruža je otpočeo, draga. Niko ne može da se sakrije. Može
samo da uzaludno beži”, duboko se zagledam u njene blede, plave
oči. „Ti si kriva što se naša porodica raspala. Oduvek si bila jabuka

28
 Nenad Zubović

razdora.. Zbog toga se nikada nećeš izbaviti odavde. Osim ako

nemaš neki plan kojim ćeš me iznenaditi, a u to čvrsto sumnjam”,
uz smeh joj ubijem svaku nadu.
Oduvek je bila jadnija i sitnija od mene. Glumila je neku finoću
i skromnost od kojih nikada ništa nije imala, a nema ni sada.
Nastavi da ćuti, te dam znak čuvaru da pusti pacove da joj
nagrizaju noge.
Zazviždi i glodari se bace na posao. Izađem iz tamnice i
nasmešim na vriske, koji se odbijaju o zidine njene tamnice.
Razvučem osmeh najviše što mogu, kada se pojavi Ves s kraja
hodnika. Sumnjičavo je osmotrim tako izbezumljenu.
Pošaljem je po blatanjavu vodu, s naređenjem da njome opere
Nelielinu kosu.

Odlazim u svoju sobu i skidam sve sa sebe, oslobađajući bujne

grudi. Danijel stoji pored kreveta, zureći u mene. Ima tako
savršenu, platinastu kosu i neodoljive je građe. I te crvene oči,
moje omiljene boje. Toliko me privlači njegova bolest. Opružam
se na udobnom, mekanom krevetu. Potom izađem na balkon,
pustivši da vetar struji mojim golim telom. Tlo cveta i crveni se od
beskrajnog broja ruža. Poljima nema kraja.
Dole Grešni presecaju grkljane alidama. Volim da gledam kako
odmažu Heksanima u predstojećem nadmetanju, ubijajući zveri

29
 Naslednik Senki

umesto njih. Toliko smrti na jednom mestu. Malis će biti veoma

ponosna na mene.
Naslonim se na zid i zatvorim oči. Razmišljam o svima koji će
biti pronađeni, uključujući našu sestru, kako kaže Neliel. Iako ne
želim da joj verujem, osećam da govori istinu.
Neko pokuca na vrata.
Prokletstvo…
„Napred!”, viknem.
„Obavljeno je kako ste i tražili, vaše visočanstvo”, kaže Ves
pognute glave.
„U redu. Pre nego što odeš, Ves, želim da mi malo ispričaš o
našem novom gostu… Da li predstavlja moguću pretnju? Treba li
ga se otarasiti?”
„Ne, moja gospo. Ni na koji način ne narušava mir u Meribelu.
Nisam saznala puno, ali ime mu je Itan. Izgleda da su ga Elena i
Nikolas uzeli pod svoje”, nesigurno kaže, ne podižući pogled. Na
tren poskoči od vriska spolja.
„To nikako nije dobro...“, zamišljeno promrmljam. „Slušaj me
sada veoma pažljivo, Ves. Od sada, pa na dalje, ti si njegova senka.
Gde je on, tu si i ti. Pratićeš ga u stopu. Želim sve da znam o
njemu. Samo ne dozvoli da te blizanci razotkriju. I još jedna stvar -
ukoliko se budeš protivila ili me budeš lagala, znaj da je Nelielina
tamnica dovoljno velika za dvoje.”

30
 Nenad Zubović

„Razumem, gospodarice”, kaže i ode, poklonivši mi se.

Pogled s balkona je veličanstven. Nema lepšeg cveta od
ružinog. Tako blistav i opasan, poput mene.
Itan… sviđa mi se to ime. Kada saznam za čega je sve
sposoban, pobrinuću se da nikada ne posumnja u lepotu
koristoljublja. Imaću potpunu kontrolu nad njim, kao i nad čitavom
Elisijom.
„Danijele! Dođi, dragi”, dozovem svog voljenog saveznika iz
sobe. Ponekad je tako neprimetan.
„Da, Seris?”
„Organizuj gozbu. Pobrini se da svi dođu. Neka bude kažnjen
svako ko ne bude prisustvovao. Biću veoma gladna.”
„Svakako. Gozba će biti tačno u šest sati sutra. Da li da naredim
sluškinjama da ti sašiju svečanu haljinu?”, upita Danijel, boreći se
s pogledom koji mu luta mojim grudima.
„Kakvo je to pitanje? Pa naravno! Sad se gubi odavde pre nego
što ti ponovo uhvatim taj pogled.” Povuče se i nezadovljno zalupi
vratima odaja. Nekada je tako mrzovoljan.
Kako li će samo gozba biti svečana: Ja na čelu stola, kao i uvek.
Svi pogledi na meni. Adrenalin mi projuri kroz telo kada god
osetim pažnju.

31
 Naslednik Senki

Prođem rukom kroz svoju savršeno ravnu kosu. Zagledam se u

horizont i nastavim da se divim Malisinoj kreaciji – daru boginje
grehova.
Osećam da predstoje veoma uzbudljivi dani. Veoma, veoma
uzbuljivi.
Krv će biti prolivena.

32
 Nenad Zubović

4 – SVETLOSNE NITI

ITAN

štrica mi nimalo ne nanosi bol. Naprotiv, osećaj je tako

O divan da poželim da je nikada ne izvučem iz svog tela.
Sledeći put kada otvorim oči i pogledam oko sebe, ne nalazim
se u svojim odajama. Tlo pod mojim nogama je čista svetlost.
Prozirna materija od koje se u meni bude samo prijatna osećanja.
Pogledam gore i vidim jarko plavetnilo neba. Nema ni jednog
jedinog oblaka. Sunce slobodno pušta svoje zrake da putuju.
Dugo se nisam ovako osećao.
Par metara ispred mene, pojavi se obična porodica za ručkom.
Pričaju, smeju se, slušaju jedni druge. Mala deca trčkaraju oko
stola, potpuno bezbrižna.
Slika mi izmami osmeh, te zakoračim napred. Zakoračim
ponovo. Približim se dovoljno blizu da se pozdravim s ovom
savršenom porodicom, kada me nešto čvrsto spreči da nastavim.

33
 Naslednik Senki

Isti onaj momenat pre rađanja. Momenat na Zemlji kada sam

udarao vrata naše kuće.
To je moje jedino sećanje.
Sada se ponovo suočavam s tim. Nešto vuče za članke ka tlu.
Podižem stopala, neizmenično se opiruću mračnoj sili koja me
povlači.
Uspeva mi. Uspevam, i na tren se rodi iskra nade da ću uspeti u
potpunosti da se oslobodim i pokidam ove lance oko nogu.
Svom silinom me energija povuče ka svetlosnom tlu. Grubo se
stropoštavam. Nemam više snage da se suprotstavljam ovome.
Ostajem dole, zureći u decu.
Zašto? Zašto se ovo dešava? Zašto me dobrota ne prihvata?
Jesam li uradio nešto loše na šta sam zaboravio? Sigurno je to. Ne
sećam se ničega i osuđen sam na propast. Šta god da je, zaslužujem
da trunem na ovom mestu - grešan sam.
„Mama, hoćemo li ići u šetnju?”, upita plavokosa devojčica.
„Naravno, dušo. Čim svi završimo s ručkom, odmah idemo da
promrdamo noge!”, uz smeh odgovori mama.
Boli me. Ne mogu da se pronađem u nečemu ovakvom. Ovo je
za mene potpuno strano. „Izvinite?”, očajno ih dozovem. „Izvinite,
ovde sam! Zar me ne vidite?”
Bes me obliva. U sekundi pokidam sve nestvarne lance oko
zglobova i oslobodim se. Otrčim od prizora po svelucavom tlu

34
 Nenad Zubović

najbrže što mogu. Udaljavam se sve više i više od porodice. Polako

posrćem i svaki atom snage u meni nestaje - klonem. Sklopim
kapke, opustim telo i pustim da me svetlost potpuno proguta i
primi u svoj zagrljaj. Samoća – tada sam najspokojniji. Kada sam
sâm i nema nikog ko će mi poremetiti mir.

Otvaram oči. Na livadi sam. Trava je besprekorno zelena. Sija

se na vedrom danu, ali ja nisam na njoj. Vezan sam za šine, a
pored mene je isto tako bespomoćno vezan mali dečak kestenjaste
kose. U daljini nailazi voz strahovitom brzinom. U dečakovim
očima se vidi strah, samo što ne zaplače.
Nadvlada me instinkt i s lakoćom odvežem ruke. Mogu da
spasem dečaka, ali nisam odvezao noge, poginuću!
Spasi sebe. Zaboravi dečaka. Tvoj život je vredniji. Dolazim u
sukob sa sopstvenim razumom. Odveži dečaka! Odveži ga!
Biram sebe. Veštim pokretima se odvezujem što brže mogu dok
nailazi voz. Postaje bučno, i hvata me tolika panika da se više ne
koncentrišem na odvezivanje, nego golim rukama kidam kanape.
Skačem u stranu i tupo se dočekujem na leđa.
Preseku me dečakovi vrisci. Voz ga odnese za sobom, čupajući
vežnjeve koji su ga pritiskali uz hladne šine. Od njega ostane samo
komad mesa. Nastane potpuna tišina praćena obrisom voza u
daljini.

35
 Naslednik Senki

Preznojan se vraćam u realnost.

Elena me sumnjičavo posmatra dok joj Nikolas likuje.
Unezvereno prelazim pogledom.
„Bravo, bravo!”, čestita mi Nikolas uz glasan aplauz. „Vidim da
ti i nisi toliko požrtvovan, a?”
Posramljeno ćutim.
„Nikolase, molim te…”, zamoli ga Elena okrenuta prema zidu
ispred nas. Presijava joj se zlatna kosa. „Nisam ni očekivala da će
biti drugačiji od ostalih Heksana. Izgleda da si zaboravio da se na
platformi ne rađaju čistokrvni Vrli i Grešni.”
„Ali nisam mogao da ga spasim!”, branim se.
„Nije važno. Mlađi život je vredniji, Itane”, kaže Elena.
Frknem.
„Sve je u savršenom redu, ne brini”, smeje se Nikolas. „Ali,
pazi se. Seris je verovatno već poslala po koju gospu da te
nadgleda. Videla te je, kao i ti nju. Želeće potpunu kontrolu nad
tobom, Itane. Mi ti tu ne možemo pomoći...”
„Ali, ako ste deca tvoraca ovog sveta, zašto ne? Zar niste
sposobni za to?”, upitam.
„Ne, ne… Mi smo samo putokazi. Ne smemo koristiti svoj
potencijal. To bi narušilo balans”, odgovori Elena.
„Uostalom, Meribel je prestonica Grešnih.Vrli su vladali dugo
vreme sami, ali je Malis podarivši Seris poremetila ravnotežu, te su

36
 Nenad Zubović

sada obe sile jednake. Narod se jedino boji mogućnosti da izbije

rat, ukoliko Serisina žeđ za moći izmakne kontroli”, nadoveže se
Nikolas.
„Istina. Elisia je ogledalo zemaljske dobrote i zla.”
„U redu, ali... Zašto nisam mogao da priđem onoj porodici?”,
upitam.
„Jer nikad tako nešto nisi doživeo, znaš to. A toliko želiš da jesi.
Toliko da ti se priželjkivanje prikazalo u viziji, Itane. Ne sećaš se
svoje prošlosti, ali osećaš to, zar ne?”, kaže Elena.
Potvrdno klimam glavom jer je u pravu. Znam tačno na šta
misli, ali opet kroz neku maglu mogu da razaznam o čemu se radi.
Nažalost, to ne deluju nimalo onome čemu sam prisustvovao
tokom vizije.
Plaši me što ću ovde morati da umrem kako bih saznao istinu.
„Sada ćeš proći i kroz moj test, Itane. Unapred se izvinjavam za
neprijatnosti”, nasmeje se Nikolas, otkrivajući oštre zube.
Zarije mi čeljusti duboko u vrat, te padnem u njegovo naručje.

37
 Naslednik Senki

5 – ŽETVA

SERIS

B io je to vreo dan na Zemlji. Majka nas je probudila rano

ujutru. Morali smo da se spremimo za ovogodišnju žetvu.
Sunčevi zraci su se probijali kroz prozor naše sobe, terajući me da
otvorim teške kapke. Neliel je uvek bila tako dobro dete koje diže
u pet ujutru s lakoćom.
Laka kao pero, rekla bi naša majka.
Otac bi u šest sati uveliko pozvao seljake da mu pomognu.
Sećam se kao da je juče bilo.

Neliel i ja se presvlačimo u svojoj premaloj sobi. Zatim

odlazimo na doručak. Mama bi nam spremila svež hleb i kajmak.
Bili smo tako daleko od ostatka sveta. Komšije seljaci morali bi da
pređu dug put kako bi stigli do nas. Okolo se prostirala samo
žutoća pšeničnih polja.

38
 Nenad Zubović

Nikada neću zaboraviti taj dan. Dan zbog kog sam danas
gospodarica Meribela. Dan koji je probudio ono u meni što je raslo
godinama.
Imala sam šesnaest godina. Neliel deset.
Nahranile smo utrobe vrelim hlebom i spremile se za žetvu.
Imala sam da obučem samo odrpanu haljinu, dok je Neliel imala
novu, prekrasnu plavu.
Zbog čega je nepravda bila oduvek na mojim leđima?
„Seris, jesi li uzbuđena? Mogu već da vidim sve te ispečene
vekne hleba naslagane na stolu. Već mi ide voda na usta, a tebi?!”
„Šta god …”, procedim.
„Ma, hajde, što si uvek takva? Treba da se raduješ!”, nevinim
tonom reče moja mila sestra.
„A ti treba da začepiš. Hajde, idi pomozi mami, sigurna sam da
joj treba pomoć oko nečega. Zar ne bi onda bila još srećnija, kada
bi pomogla našoj jadnoj majci?”
„O, u redu. Samo ti budi tako gruba prema meni, ali znaš i sama
da nemaš ništa od toga. Nikada neću razumeti zašto se tako
ponašaš...”
Ništa joj ne kažem, a ona se pridruži majci u raspremanju stola.
Kuća je bila tako krhka i jadna. Naš otac nikada nije bio u stanju
da odradi bilo kakav posao kako treba. Ne kažem da me je bilo
briga, naprotiv, žudela sam da se to mesto raspadne do temelja.

39
 Naslednik Senki

I svi u njemu.
Ustala sam od stola i otišla u sobu. Stala sam ispred ogledala i
zagledala se u svoj lik - oštre crte lica, savršeno ravan nos. Pune
usne, crna kosa crvenkastog odsjaja, telo lepo razvijeno. Nečiste
crvene oči, zbog kojih sam oduvek znala da sam nešto posebno,
neprocenjivo.
Izašle smo iz kuće. Traktori su već bili spremljeni, a naš otac se
prvi put u životu bacio na neki posao. Moja sestra je trčkarala
zlatnim poljima dok sam je ja beživotno pratila u stopu. Bila sam
spremna da puknem svakog momenta. Nisam mogla da suzdržim
mržnju koju gajim prema njoj.
„Seris! Povijaj me! Hajde malo da se igramo! Nisi toliko velika
za igru, hajde!”
„Evo me odmah, Nel!”
Povijaću te i te kako, ne brini, pomislih.
Potrčala sam što sam brže mogla. Neliel je cičala od sreće što je
njena sestra odlučila da se igra s njom. Pobrinula sam se da nikada
ne zaboravi tu igru i nauči da zauvek beži od mene.
Sustigavši je, povukla sam je za dugačku crnu kosu. Osetila sam
kako je čupam iz korena. Osetila sam bol, a bol me je ispunjavao
neopisivom srećom. Vrisnula je tako glasno da sam morala da se
naglas nasmejem. Vukla sam je tako jako. Uživala u svakoj suzi

40
 Nenad Zubović

koja joj je ispunjavala kapke. Bile smo dovoljno daleko da nas ne

uoče.
A onda me je trgnuo glas naše majke.
„Šta to radiš Seris, pusti je!”, odgurnula me je, te sam pala u
pšenicu.
„Zaslužila je to!”, ogorčeno sam povikala.
„Šta ti je ikada skrivila naša Nel? Nećeš dobro proći kada otac
čuje za ovo!”, rekla je, iako sam mogla po tonu da zaključim kako
neće to učiniti..
„Neće čuti”, odvratila sam je i uhvatila za ruku što sam jače
mogla, vukući je do obližnjeg bunara. Bila je preslaba da bi se
otrgla. Neliel je vrištala i dozivala oca, ali je on bio predaleko.
Bespomoćno me je udarala sitnim pesnicama. Svom silinom sam je
odgurnula. Ostala je da jeca na zemlji.
Majka zamalo da mi se otrgne kada sam je okrenula i nagnula
preko bunara. Silovito se opirala i odgurivala me od sebe, ali nije
uspevala da me savlada. Dozivala je oca, ali niko nije primetio šta
se događa. Podigla sam joj glavu da je sunce zaslepi. Preznojavala
se, ispuštajući neljudske krike. Drala sam se da umukne i grubo je
udarala po ustima. Pesnicom sam joj izbila vazduh i podigla noge.
Krici su konačno prestali uz tup udarac lobanje. Dno bunara je
obojila krv, a majčino telo ispustilo dušu.

41
 Naslednik Senki

„NEEE!”, zaurlala je Neliel, pridigavši se sa zemlje. Potrčala je

da me udari.
„Jadnice!”, ošamarila sam je, oborivši je opet. Uhvatila sam je
za vrat i odigla od zemlje.
„Da se nisi usudila da išta zucneš ocu, inače ćeš proći isto kao i
ona”, šapnula sam joj na uho i uperila prstom na beživotno telo
ispod nas.
Preplavio ju je strah, te jedva da je klimnula glavom.
„Hajde sada, vuci se za mnom. Moramo saopštiti tatici tužne
vesti, zar ne?”, krenule smo prema traktorima.
„Oče, oče!”, zovem ga, „Oče, majka!”, zadihano se trudim da
govorim. „Moramo je izbaviti, neko ju je napao! Molim te, dođi
brzo! Neliel je možda povređena“, pokazujem na Nelielinu
isprljanu haljinu.
„Molim!? Šta se desilo!?”, uplašeno krene otac prema bunaru i
zatiče beživotno telo majke. „O, ne! Ko je to uradio!? Kako je
izgledao!?”, upita me.
„Bio je to neki proćelavi čovek, viđala sam ga ranije kako se
mota oko naše kuće, ali nisam mislila da treba da vam kažem… Je
li tako Neliel?”, upitam sestru i ona samo klimne na ivici suza.
„Šta ćemo sada da radimo, šta ako se krije u blizini?!”, nevino
upitam oca.

42
 Nenad Zubović

„Moramo je izvaditi odavde smesta! Zovite seljake, zovite

seljake!”, izbezumljeno viče otac sa suzama u očima, te otrčimo po
pomoć.
I dan-danas tvrdim da su te suze bile čista laž.

Narednih nedelja, Neliel nije progovorila ni reč. Otac je

obavljao sve poslove, a u vazduhu se osećao majčin duh.
Ne žalim je nimalo. Zaslužila je zbog ljubavi koju mi nije
pružala. Uvek je sve bilo oko Neliel.
Naravno, nikada nisu pronašli ubicu. Doduše, ne pravog ubicu.
Otac se ubrzo razboleo i od tuge preminuo. Otišla sam od te
oronule kuće i ostavila Neliel u njoj potpuno samu, osuđenu na
večitu samoću i gubitak.
Još uvek se boji da ikome kaže istinu. Tamo, na Zemlji. Ovde,
na Elisiji pod mojim je zatočeništvom. Susrele smo se jedan dan
nekom nesrećnom okolnošću dok smo tumarale blizu Morganinih
vodopada na platformi. Bilo je to par dana pre nego što sam
preuzela Meribel. Na grešnoj strani Elisije su se svi divili mojoj
zlobi. Zato je Malis odlučila da mi dodeli tu privilegiju. Svi su
znali moje ime. Svi Grešnici ispod platforme, kao i Vrli.
Samo smo otrčale jedna od druge.
Dok sam jedan dan uživala u raskošima Meribela, čula sam da
se neka devojka šunja naokolo, pa sam naredila gospama da je

43
 Naslednik Senki

uhvate i dovedu mi je pred noge. Nisam očekivala da će to biti

moja sestra.
Rekla mi je da imamo još jednu sestru, koju je naša majka tajno
rodila. Otac nam je tada priredio putovanje na duže vreme. U to
vreme je majka bila u trudnoći.
Saznaću ko je to, a kada saznam, pobrinuću se da se pokaje što
se ikada rodila.
I na Zemlji, i na Elisiji.

44
 Nenad Zubović

6 – NE BOJ SE

ITAN

eo svet mi nestaje pred očima. Budim se prikovan lancima uz

C betonski zid. Svetlost baca samo luster koji lebdi iznad
njega. Okolo se prostire crnina.
Pokušavam da se oslobodim, ali sam preslab. Znoj mi klizi niz
čelo, kvaseći oronule krpe koje nosim. Na sebi nemam oklop.
Nezaštićen sam. Grcam u bolovima.
Korak, kap, korak, kap. Neizmenično se smenjuju zvuci kroz
ovo mesto. Prostor je ogroman, ali se ništa ne vidi. Zvuk je sve
bliži.
O, ne… ne opet…
Mogu da ga vidim. Obris alide. Spuštene glave i mlitavih ruku
prilazi, dahćući i rzajući. Sliva joj se voda niz umršenu kosu.
Prljava tkanina joj visi s tela. Nema sumnje, to je definitivno alida.
Kako da se izborim s njom ovaj put? Sada nema Melinde da je
divljački usmrti.
45
 Naslednik Senki

Sve je bliže i bliže.

„Ne! Ne, odlazi!”, bespomoćno preklinjem. “Upomoć” Vrisci
se šire prazninom. Samo je nekoliko metara ispred mene. Vučem
lance dok mi se od bola i straha skupljaju suze i zamagljuju vid.
Ispuštam neartikulisan krik. Krv mi u talasima teče niz zglobove.
Lanci su mi duboko urezani u kožu. Ne znam šta da radim, a
obuzima me toliki strah da gubim vazduh.
Nemam više snage ni da zapomažem.
Ispred mene je. Tu je, i gleda me pravo u oči. Mlitavo se drži na
nogama poluotvorenih usta, pokazujući svoje krive, oštre zube,
spremne da mi raspore grkljan. Tresem se od straha.
Prepuštam se sudbini.
Ubij je, šapuće mi nepoznat glas. Tera me na nešto za šta sam
siguran da nisam sposoban. Na momenat zamislim kako utvara
propada kroz provaliju i zauvek nestaje.
A onda odlučim da je jednostavno ubijem.
Energija koja je potekla iz najmračnijih delova mog uma,
prostruji mi telom - instinkt za preživljavanjem.
Povučem svetleće ljubičaste lance, koji mi se utiskivaju u kožu
potiskujući krv. Odvojim ih od betonskog zida i on se raspadne u
paramparčad. Snažno zamahnem rukom na kojoj je ostao lanac i
udaram grozotu pravo po licu. Koža joj je mekana i tanka. Kosti joj
se provide. Izbio sam joj par zuba i srušio na zemlju.

46
 Nenad Zubović

Ustaje i skače na mene kao ludak. Razrogačenih očiju mi vrišti

na uvo, zarivajući mi nokte u vrat. Odlučim da učinim isto što i
Melinda, ali umesto glave, odaberem telo.
Jednim potezom joj probijam grudni koš i posežem za srcem.
Lako prolazim kroz meso. Povlačim ruku i u šaci zatičem
pulsirajući organ. Zlo vrišti i ispušta vapaje smrti, beživotno se
rušeći pred mojim nogama.
Bacam srce što dalje od sebe i brišem umrljane ruke o odeću.
Iscrpljen padnem na tlo kada se isti zvuci vrate. Ima ih više, na
stotine. Iste aveti dolaze po mene, žele da me pojedu živog. Nije
ostao nijedan delić snage koji bi me pridigao.
Ma, neka me pojedu. Život na ovakvom mestu nema smisla.
Možda se na ovaj način vratim na Zemlju.
Ali ovo nije Elisia, već iluzija.
Odustanem od bilo kakvog otpora i čekam da dođu po mene.
Hiljade vrisaka se prolomi, i stvorenja skoče i počnu se hraniti
mojim mesom. Bol je neopisiv, ali neće trajati zauvek. Sigurno je
ovo na šta Nikolas želi da me natera.
Ošamućen padam u nesvest dok slušam grozomorno proždiranje
sopstvenog tela.

Ležim na udobnom krevetu u svojim odajama. Sada na sebi

imam crno-beli oklop i opremljen sam sečivom i štitom. Ali, šta mi

47
 Naslednik Senki

vredi oružje kada sam preslab da se suočim s neprijateljem?

Doduše, ubio sam jednu. I to je nešto.
Elena i Nikolas sede pored, pažljivo me posmatrajući. „Kako se
osećaś?”, upita me Elena blagog pogleda. Oči joj ispunjava čista
svetlost.
„Potreseno…”, odgovorim turobno.
„Nisi prošao test”, razočaravajuće kaže Nikolas. „Cilj nije bio
da se prepustiš da te pojedu…”
„Ali kako sam mogao da savladam toliko njih?!” Ne verujem
mu.
„Tako što veruješ da to stvarno možeš. Isto kao što si ubio jednu
alidu, tako ubiješ i njih stotinu. Nije stvar u broju, već u snazi
volje”, skloni Nikolas svoju dugu tamnu kosu s jedne strane lica.
Crna koža oklopa mu ne može bolje pristajati uz telo.
„Nema veze, nije toliko loše. Preživećeš Dan ruža, ili se barem
nadam”, samouvereno kaže Elena.
Nadam se da to ne znači da ću morati ponovo da se suočim s
alidama…, pomislim.
Elena iznenada bolno jaukne. „Nikolase! Ni-Nikolase!”, drži se
za glavu i pada na kolena. Nikolas mirno stoji prekrštenih ruku i
stisnutih usana.
„Šta ti je, Elena?”, iznervirano odbrusi.

48
 Nenad Zubović

„Ne-nešto se d... deš... Nikolase, ne mogu da podnesem ovo!

Boli!”, okreće glavu i oči joj neopisivo jako zablješte.
Položi joj ruku na čelo i Elena nestane u svetlosnom zraku.
„Šta se desilo?!”, upitam zbunjeno.
„Nešto se dešava na podnožju... Nešto je poremetilo Vrle”,
bezdušno odgovori.
„Gde je Elena otišla?”, upitam.
„Poslao sam je u Sirilis, svetlosni dvor. Nalazi se nedaleko od
Meribela. Tamo će biti bezbedna. Moja odluka je bila i više nego
velikodušna”, frkne.
„Ali zar vas dvoje niste nerazdvojni?”
„To je zato što moramo. Mrzim je, ali ona za isto osećanje nije
sposobna, to joj ne dopušta priroda. Kao što ja ne mogu da je
volim.”
„U tom slučaju želim da odeš odavde, smesta”, kažem. „Neko
takav mi nije potreban.” Ne mogu ni da zamislim kako je to kada
ne možeš potisnuti ljubav prema nekome, a moraš zauzvrat trpeti
mržnju.
„Šta god...”, nezainteresovano procedi. „Sada pokret. Ves te
čeka ispred”, uperi prstom ka vratima. Ustanem kako kaže jedino
jer želim što pre da izađem odavde gde nema njega.
Bacivši pogled preko ramena, primetim kako je odaja raskošna.
Nisam stigao da je bolje osmotrim. Sve izgleda tako kraljevski

49
 Naslednik Senki

sređeno. Prozori su ogromni, a napolju se vide beskrajna polja

prelepih ruža. Ne izgleda kao da je iz dvadesetog veka. Sa sobom
nosim bodež i štit, a ne neku pušku.
Zatičem Ves ispred vrata.. Bez ijende reči nastavimo slabo
osvetljenim hodnicima, zaputivši se ka glavnoj dvorani.
Zapamtio sam ovaj put. Izlazimo na gornji sprat. Odavde se vidi
raskošna trpeza oko koje sede plemići i Heksani poput mene.
Imaju raznoliku opremu i odeću. Na čelu sedi zavodljiva, crnokosa
žena oštrog lica. Smeška se dok seče pogledom sve prisutne. Ista
ona koja je pričala o Danu ruža.
Seris.

50
 Nenad Zubović

7 – USPON

SERIS

poznali smo se sasvim slučajno. Naletela sam na njega dok

U sam tumarala Elisijom par dana nakon rađanja. Nisam se
odmah sećala poslednjeg događaja sa Zemlje. Znala sam da sam
učinila nešto loše, ali nikako nisam mogla da se setim šta. Kasnije
se sećanje vratilo. Još jednom sam osetila ubilačku vrelinu kako mi
kulja venama.
Bilo je to davno - pre deset godina.
Dečko potpuno bele kose i crvenih očiju, nepomično je počivao
u blizini Heksa. Bela tunika mu je bila pocepana na grudima,a u
unutrašnjosti stomaka mu je rasla čudna, loptasta struktura. Kao da
mu je kroz telo prošlo topovsko đule. Oči su mu bile polu
otvorene.
Nikada pre nisam osećala potrebu da pomognem nekome.

51
 Naslednik Senki

Grimizni pipci su rasli iz zemljišta. Bili su mu vezani oko svih

zglobova. Poluonesvešćen krvario je na sve strane. Pokušala sam
golim rukama da uhvatim ono što mu je bilo utisnuto u utrobu, ali
nije bilo moguće to učiniti.
Bespomoćno sam počela da paničim. Iz nekog razloga sam
duboko želela da pomognem tom momku. Osetila sam povezanost
kakvu ni prema kome do tada nisam.
Počela sam da čupam pipke oko njegovih ruku i nogu. Zatim
sam s lakoćom pridigla njegovo slabašno telo. Uputila sam se u
nepoznato, ne znajući šta mi je činiti. Krv je kapljala s mojih šaka,
kao da joj nikada neće doći kraj. Nisam znala zašto se ovo dešava i
kakav je ovo svet. Vrištala sam, dozivajući nekoga da mi
pomogne. Bila sam dovoljno čestita da ne ostavim momka da
iskrvari bez ikoga ko bi ga oplakao.
Koliko li sam pogrešila zbog toga?
Posle toliko trčanja kroz grmlje gustih šuma, naletela sam na
beli, velelepni dvor. Delovao je napušteno i zapostavljeno. Ubrzala
sam korak, u nadi da će mi tamo neko pomoći. Našavši se pred
kapijom, ispred je potpuno smireno stajala Tesa, i tada debela i
nadmena u svojoj crnoj haljini.
Držala je tri čudna predmeta.
„Molim vas! Molim vas, pomozite mi!”, zapomagala sam. Bila
sam prava balavica u tom trenutku.

52
 Nenad Zubović

„Sve je u redu! Pomoć će vam biti dodeljena čim izaberete

nešto, mlada damo. Samo, razmislite koliko je mudro doći
ovamo”, obrazi su joj se presijavali na crnom suncu. Lažna
zabrinutost se mogla nazreti na usiljenoj grimasi.
U rukama je držala ljudsku lobanju, crni ključ s nekakvim
krilima malog anđela i goveđe srce.
„Biram ključ! A sada me pustite unutra, smesta!”
„Ako je to vaša želja, naravno, samo izvolite. Želim vam
prijatan boravak”, rekla je i u šaku mi predala crni ključ. Metnula
sam ga u džep svoje haljine i projurila kroz kapiju.
Našla sam se u velikoj, urušenoj sali. Sve je bilo u stanju
raspadanja, a ja sam još u naručju držala nekog nepoznatog
momka. Nikada ne bih pružila pomoć, ko god to bio.
Ipak, bilo je nečeg posebnog kod njega.
Okrugli organ mu je pulsirao i nije bilo načina izvaditi ga.
Potrčala sam ka centru prostorije. Pod je bio prašnjav, i na sve
strane je bilo slomljenog stakla. Vetar je duvao kroz okvire prozora
i osećalo se nečije mrtvačko prisustvo.
„Ima li nekoga?! Treba mu pomoć!”, bespomoćno sam
preklinjala prazninu.
„Stoj, smrtnice!”, hladan glas se prolomio dvoranom, ali nikoga
nisam videla. „Ko si ti, i kojim povodom posećuješ moje
gnezdo?”, upita nepoznati ženski glas.

53
 Naslednik Senki

„Zovem se Seris!”, viknula sam.

„A ko je on?”, iako nisam videla, bila sam sigurna da upire
prstom na momka u mom naručju.
„Ne znam mu ime, ali potrebna mu je pomoć, mislim da
umire!”
Preda mnom skoči mračna prilika žene, sigurno dva puta veća
od mene. Oči su joj dve zjapeće, crne rupe, a koža joj je bleda
poput meseca. Samo joj pera vrane prekrivaju telo. Na leđima joj
rastu krila anđela… posebne vrste anđela… Debela su i crna. Na
tren zamislm kako ista takva ukrašavaju moja leđa.
„Mlada dama”, koščatim rukama mi pridigne bradu, „i jedan
nebitan momak, za čiji život bi se ona žrtvovala”, duboko se
zagleda u moje oči. Kosa joj je razbacana na sve strane.
„Nije istina! Briga me… briga me za njega! Nikada me nije bilo
briga ni za koga!”, režim, svesna istine koja me peče.
„Tišina! Ni reč više!”, zamahne krilima, odgurnuvši me par
metara. Iz ruku mi isklizne stranac i padne pred njene noge.
Promrmlja nešto, te mi iz grla izleti kanap s oštricom pri kraju.
Naglo zagrcam, a drugi deo se zabode u utrobu momka. Oštrica se
počne rastvarati zašivajući ranu.
Ona gadost je ostala u njemu.
Žena učini da kanap nestane, i iz grla mi prsne krv bojeći tlo
mojom omiljenom bojom.

54
 Nenad Zubović

„Nemam vremena da sređujem ovo mesto, smrtnice” Zato ću

tebe zadužiti za to. Osećam da si sposobna za mnoge stvari.
Učinila si nešto strašno, da… Ponosna sam na tebe. Ti si ta koja će
ovo mesto izdignuti u potpunosti! Neprocenjiva si devojka.
Izvoli, darujem te”, u šaci joj se stvori crveni, loptasti oblik
nekakve energije.
„Prihvati je, slobodno”, kaže žena.
„Hvala”, s teškoćom prozborim, još uvek krkljajući i pljujući
krv. Odlučno obuzmem materiju rukama, i osetim kako mi se celo
telo ispunjava nekakvim elektricitetom. Energija se utopi sa mnom
i udahnem potpuno nov vazduh. Zamislim kako je sala raskošna i
prelepo dekorisana, te takva i postane. Snagom uma učinim da ovo
mesto spolja deluje potpuno drugačije.
„Ovo je neverovatno, hvala vam!”, duboko se naklonim ženi na
šta ona ponosno klimne.
„Ubuduće me oslovljavaj s boginjo Malis”, kaže i nestane,
ostavivši za sobom crna pera.
„Hej…”, teško kaže momak, probudivši se. Zaboravila sam na
njega, zaokupirana novostečenim sposobnostima.
„O, da… tebe treba srediti”, krenem da mu pomognem, ali se on
lako pridigne na noge.
„Hvala ti, spasila si mi život”, krene da me zagrli, ali ga
odbijem.

55
 Naslednik Senki

„Shvatam da si zahvalan, ali nema potrebe za tim. U znak

zahvalnosti ćeš mi služiti”, suzbijem osećanja koja bih pokazala
pre samo nekoliko trenutaka. Ne mogu da odolim tim njegovim
crvenim očima. Ali ne smem dozvoliti da me poremeti nekakav
stranac.
Sada sam nova ja.
„U suprotnom se možeš vratiti onoj divljini da živiš kao
nekakva životinja”, kažem okrenuvši se. „U stvari, idi. Sada,
odmah. Pronađi bilo koga. Donesi ga da mi služi. Ovakvo mesto ne
može da održava jedna devojka sama, zar ne? Hajde sad, na
posao!”, mahnem rukom u znak da može da ide.
„Stani!”, dozovem ga i momak se okrene, te primetim sveže
zašivenu ranu na njegovom trbuhu. „Kako se zoveš?”
„Danijel”, odgovori i izađe kroz kapiju.
Lepo ime, pomislim, uputivši se ka svojim budućim odajama.
Iluzije su mi od tada u mnogo čemu pomogle.
Konačno će mi se svi pokoriti, pomislila sam. Pokoriće se
svojom uzvišenom.

56
 Nenad Zubović

8 – GOZBA

NELIEL

Nj eno jadno telo je premoreno do iznemoglosti. Provodi sate

razmišljajući o svojoj sestri. Nikako ne shvata Serisinu
ogorčenost. Iako je svesna koliku zlobu ona gaji u sebi, Neliel u
obostranoj mržnji sputava to što joj je Seris ipak sestra. Ne može
da u potpunosti krene protiv krvi.
Seris, kako se čini, to nije problem. Ona smatra svoju krv
drugačijom. Ne želi da ima ikakve veze sa svojom porodicom.
Neliel s jedne strane to ponekad i shvata. Njihova porodica nikada
nije bila bajkovito srećna. Majku je iskušavalo piće dok je otac
imao čudnu narav, koja ga je koštala mnogo toga.
S druge strane, ne shvata zbog čega su svu ljubav pružali baš
njoj. I pored toga je bila vezana za sestru zaslepljenu ljubomorom.
Negovala je dobrotu koja se retko viđa. Čiji su bedemi morali
jednog dana da napuknu i uruše se.

57
 Naslednik Senki

Majka joj mnogo nedostaje. Probada je činjenica da je nikada

više neće videti. Volela ju je i pored njenih mana. Neliel je uvek
izvlačila i tragala za tračkom dobrote u svakome.
I dalje ne zna je li tražila nešto čega zaista nema.
Oprosti joj, govorili su joj glasovi u glavi. Otac i majka i jesu
zaslužili ono što im se desilo, znaš i sama to.
Potiskivala bi neželjene misli, nesvesna da je sestri već pružila
oproštaj. Ne želi da postoji, i zato joj zatočeništvo lako pada. Ne
može izdržati sav taj pritisak i zbunjenost. Da može, okončala bi
svoje postojanje sopstvenom rukom.
Ali tu nadu bi u momentu uništio zvuk koraka Crvene dame.

ITAN

Oprezno silazimo stepenicama. Bat naših koraka odzvanja celom

dvoranom. Stotinu očiju nas odmerava od glave do pete. Ves se
saplete o svoju haljinu i skoro padne preko mene, ali je refleksno
uhvatim za ruku i pridržim.
Seris je strelja pretećim pogledom. Ves pokunjeno spusti
pogled, znajući da će platiti za svoju nespretnost.
Zauzimamo dva slobodna mesta. Ves je s moje desne strane.
Bacim pogled na čoveka levo od mene, i prvo što zapazim je

58
 Nenad Zubović

njegova različita boja očiju. Mislim da na jedno ne vidi. Proćelav

je, a osmeh mu je i više nego jeziv.
Ispred mene sedi devojka kestenjaste boje kože. Oči su joj
specifične nijanse plave. Nosi tuniku bele i braon boje s malim
izrezom. Ne može da zadrži čvrst pogled, te neprestano njime
preleće. Na momenat se moj predugo zadrži na njenom licu.
S njene leve strane sedi devojka čija je kosa neobično plava,
kao more koje blista u podne. Oči su joj prozirno plave, s nekom
čudnom dozom hladnoće. Telo joj od glave do pete prekriva
tamnoplava koža s mnogo kratkih, oštrih predmeta. Na leđima joj
počiva koplje s grbom medveda. Stegnutog lica me osmotri i
nastavi da sluša Crvenu damu, na čiji govor nisam obraćao pažnju.
Još uvek se ježim od devojčinog hladnog pogleda.
„…jer se ovde najviše cene prolivena krv i sveže rane, čiji je i
najjači bol spreman da umine”, sa žarom govori Crvena dama.
Deluje mi kao da plavokosa devojka želi da se ubaci usred njenog
govora, ali ipak to ne čini.
„Donesite mi svež ulov i vaša gospodarica, ja, ću vas dobrano
nagraditi. Do tada, prijatno, i neka vas kroz pokolj vodi čista
surovost i nemilosrđe!
Živeo Dan ruža!”, završi Seris, te se svi zahvale, bacivši se na
crvenu tečnost u srebrnim čašama i verovatno pacovlje meso.
Ili, pak, čovečije.

59
 Naslednik Senki

Ne uzmem ni zalogaj, ni gutljaj, već još bolje osmotrim one koji

me okružuju.
Crvena dama se zlokobno smeška belokosom momku pored
sebe. Podočnjaci su mu veliki i crvene zenice mu se tresu. Izgleda
bolesno i uznemirujuće. Na momenat mi se učini da mu rukom
nešto radi po stomaku. Zatrepćem da se uverim u ono što mislim
da vidim, ali ugledam samo prizor Crvene dame, koja ispija
poslednju kap iz srebrnog suda.
Obliže svoje pune usne i nastavi da razgleda svetinu ispred sebe
otrovnim pogledom.
Nešto dalje se pojavi Melinda za stolom, s kog ustane zaputivši
se odajama. Pitam se kako je dospela uopšte ovde, i zašto misli da
će joj Crvena dama tako olako dati da se šećka.
Oklopljeni stražari u crnom je odgurnu i ona tupo padne. Svi se
ukoče u neizvesnosti. Nastane mrtvačka tišina.
„Priđi!”, vikne Crvena dama. Melinda se oprezno okrene,
lagano krenuvši ka njoj. Ona joj oštrim noktima pridigne malenu
bradu. „A gde ti misliš da si pošla, malena?”, okači zli osmeh na
svoje bledo, koščato lice.
„Dosadno mi je. Mama će se ljutiti ako me uskoro ne zatekne
kod kuće. Krenula sam… po svoje igračke. A što mi tako držite
bradu? Grebete me.”
Crvena dama tiho uzdahne.

60
 Nenad Zubović

„Ovde – nema – igranja”, ledeno ravno kaže.

„Mogu li onda da izađem da malo prošetam?”
„O, veoma uskoro će svi prošetati, draga. Hajde sad, vrati se i
završi svoje jelo.”
„U redu… ako baš moram…”, vrati se Melinda za sto,
nastavivši da bulji u hranu ispred sebe.
Ponovo se pokrene međusobni razgovor. Neki pričaju o tome
čime će se boriti na Danu ruža.
„Šta je taj Dan ruža?”, obratim se Ves.
„Gospodarica Seris ga je osmislila, održava se svake godine.
Taj dan gospodarica okupi sve Heksane i natera ih da se
međusobno sukobe. Samo da ih uveri da su zaista prokleti.“
Ne promakne mi gorčina u Vesinom glasu dok spominje
Heksane. Da može, sigurno bi prva ukinula Dan ruža.
„Šteta što je zaboravila da je i ona sama jedna od nas. Balavica
mala, misli da je neki Malisin dar, kada je samo njen pijun kojim
boginja olako rukovodi.“
Iznenadi me kako je promenila ton za svega nekoliko sekundi,
nema ona nimalo poštovanja za Crvenu damu. Ali, zašto bi i
imala?
„Ne zaboravi, Itane, svako je nekome predator i nečiji plen. Dan
traje samo dvadeset i četiri časa, ali će to biti veoma dug dan.
Čuvaj se.“

61
 Naslednik Senki

Uzmem gutljaj crvene tečnosti za koju se ispostavi da je krv.

Krenem da ispljunem, ali se suzdržim i nekako naglo progutam.
Ostane mi metalan ukus u ustima. Zgrozim se na pomisao čija bi to
krv mogla biti.
Oglasi se hor koji nisam ni primetio. Plamenovi sveća postanu
crveni i cela se dvorana zamrači. Oči skulptura demona zasijaju
skerletom. Crvena dama učini da se drvena vrata pretvore u
velelepnu kapiju.
Vlažnog, račvastog hodnika kao da nikada nije ni bilo.
„Otpočelo je. Srećno, Itane!”, ustane Ves i ode do Seris,
poklonivši joj se.
Ona, Ves i misteriozni momak ostanu za nama.
Težak osećaj me prikuje za stolicu. Ne mogu tek tako da izjurim
u nepoznato. Svi jurcaju ka izlazu, uključujući i devojke za stolom
ispred mene. Crvena dama me prostreli pretećim pogledom od kog
me oblije jeza.
Ustanem i krenem za devojkama. Pratiću ih. Nisam siguran
koliko je to pametno, ali sada strah upravlja mojim telom.
„Da ti nije palo na pamet!”, okrene se plavokosa devojka i
zafrljači koplje ka meni. Hitro ga odbijem štitom. Ono se rastvori u
snežnoj prašini, ostavivši rupu u mom štitu. Tren kasnije se rupa
ispuni svetlošću koja ga obnovi.
Opet je kao nov.

62
 Nenad Zubović

Na devojčinim leđima se stvori potpuno novo, isto takvo koplje.

Otrči za svojom saveznicom, te obe nestanu u dubokim slojevima
ruža.
Kapija se za mnom zatvori uz glasan tresak. Heksani trče
naokolo, bežeći jedni od drugih. Uleću u taverne, ili ih pak
bojažljivo obilaze. Slapovi krvi liju niz bele zidine dvora, bojeći
njegovo podnožje. Ne vidim odakle potiče krv jer mi pogled ne
doseže do vrha dvora.
Odjednom me neko grubo gurne, te se zateturam. „Nešto nije u
redu?”, besno kaže Nikolas. „Trči. Odmah!“

63
 Naslednik Senki

9 – KRV I KAZNA

SERIS

N e skidam pogled s ubistava, koja se odvijaju preda mnom.

Od uzbuđenja ni ne trepćem dok stojim na balkonu i napeto
stežem ogradu. Horizont se prekrasno crveni, a zraci crnog sunca
se probijaju kroz zagasite oblake. Skoro pa mi krene voda na usta
od mirisa krvi.

Vraćam se u svoju sobu da prekrijem telo crvenom svilom.

Danijel sedi na mom krevetu. Okrenut je leđima, nepomično zureći
u neku tačku.
Priđem i stanem pred njega. Pogledom pređe preko mog tela,
ubrzo potom iznervirano odmahnuvši glavom. Ne izdržim da se ne
osmehnem. Položim ruku na njegov go stomak. Jezgro mu pulsira
u utrobi. „Da li je nemirnije u poslednje vreme?”, upitam,
zagledavši se u prazne, crvene oči. Crvene poput mojih.

64
 Nenad Zubović

„D-da… Mogu li se obući?”

„Svakako. Pozovi Ves i reci joj… reci joj da me niko ne
uznemirava. Danas neću posetiti Neliel. Ali zato bi ti to mogao da
uradiš umesto mene. Nemaš ništa protiv, zar ne?”, govorim,
posmatrajući kako zakopčava svoju belu košulju.
„Naravno. Ionako nemam nekog izbora, zar ne?”, odgovori
ravnim tonom, napustivši moje odaje.
Čeznem za danom kada će mu surovost postati jača strana.
Ma, čime se ja zavaravam? Njegovo srce je čisto. Kako glup
potez s moje strane. Šta li sam to pa mislila - da će Danijel moći da
pokaže toliku okrutnost?
U nekom drugom univerzumu, možda.
Opružim se na svom skerletnom prekrivaču, prepustivši se
dodiru čiste svile. Zmijolika bića potom polako dođu do zida,
skliznu i ostanu na telu, hraneći se mojom krvlju. Bol mi prostruji
telom.
Oslobodim svoj glas i prostoriju ispunim jecajima.

ITAN

Trgnem se od Nikolasove oštre naredbe, hitro potrčavši u potrazi

za devojkama. Zaslepe me zraci crnog sunca, visokog na nebu.
Ruže su sve gušće kako zadirem duplje u njihovo opasno polje. Od

65
 Naslednik Senki

adrenalina ne obraćam pažnju na posekotine, koje zadobijem

provlačeći se trnjem.
Čeznem za planinom u daljini, kao da je nadomak ruke. Samo
da odem što dalje od ovog nepodnošljivog crvenila.
Bezlično stvorenje se niotkuda stvori kraj mene. Telo mu nema
jasan oblik, kao da je sačinjeno samo od blata i zemlje. Histerično
se vuče po zemlji, ispuštajući monstruozne krike. Potpuno je
prekriveno čudnom tečnošću tamnobraon i sive boje.
Nemam vremena da razmišljam jer je sada svega nekoliko
koraka udaljeno od mene. Zaštitim se belim štitom, čekajući da me
nakaza napadne. Ono ispruži svoj ud, obavivši ga oko mog zgloba.
Otrgne mi bodež koji se mekano prizemlji na prekrivač latica. S
lakoćom odgurne štit i obruši se na mene. Trnovito tlo mi probode
leđa, oštar bol prostruji telom - zagrcam. Pripadne mi muka od
iznutrica na koje se usta stvorenja osećaju. Ako se tako nešto
uopšte i može nazvati ustima. Odgurujem ga od sebe, ali mi ruke
prolaze kroz njegovo dopola postojano telo. Nemam predstavu
kako da ga savladam.
Niotkuda se nekakva mreža sruči i onesbosobi ga. Zatim se
užari i počne da ga topi, ostavljajući ga u agoniji sve dok mu se
telo ne razloži na blatnjave kapi. One potom ispare na crnom
suncu.
Kao da ga nikada nije ni bilo.

66
 Nenad Zubović

Prostreli me plavetnilo njenih očiju. Nesigurno krenem da se

dižem s trnovitih ruža, kada tamnoputa devojka zamahne svojom
mrežom prema meni. Brzo se pridignem i izbegnem napad.
Zaškrguće zubima.
„Stani!”, viknem. „”, upitam, ali me potpuno izignoriše i
pripremi sledeći zamah svojim usijanim oružjem. Iako nije
zaštićena oklopom, nemam hraborosti da napadnem. Lako može da
me savlada.
Svako je nekome predator i nečiji plen, prolete mi Vesine reči
mislima. Odustanem od razgovora i pristanem na izazov.
Dohvatim bodež sa zemlje i nasrnem. Ona zavitli mrežom i opeče
me po ruci. Jauknem, ali me to još više natera da stegnem sečivo.
Strah me ispuni snagom. U sledećem naletu joj odbijem mrežu
štitom. Zagledamo se jedno u drugo kroz varničenje oružja.
Drugom rukom joj presečem mrežu, ali se ona obnovi u plamenu iz
pokidane tkanine i zaiskri. Optoči je čelik.
Odmaknem se i namrštim.
Devojka se trese od straha, ali se ne povlači. Iza nje se pojavi
naoružana plavokosa devojka obučena u noćno plavetnilo. Skine s
oklopa malena sečiva, spremna da ih ostavi zabodene u mom telu.
Zafrljači jednim, te se ono zarije u čelik mog štita. Za njim pojuri i
drugo, koje mi ovog puta poseče rame iz kog pokulja topla krv.

67
 Naslednik Senki

Tamnoputa me ošine mrežom po nozi. Srušim se na tlo i trnje mi

ponovo izbode kolena. Vid mi se pomuti od bola.
Plavokosa podigne dugačko koplje da me dokrajči. „Upozorila
sam te.”
„Ne, Kristal! Nemoj!”, spreči je devojka s mrežom.
Bol me savlada, i devojke nada mnom zameni mrak.

NELIEL

Trapavo korača loše osvetljenim hodnicima Meribela. Nema

pojma šta će uraditi s Neliel. Odlazi do Vesine sobe. Kuca na
vrata. Ona se pojavljuje u ljubičastoj spavaćici. „O, Danijele, to si
ti. Pomislila sam da je možda Kasandra. Šta te dovodi kod mene
ovako kasno?”
„Seris je zamolila da je niko ne uznemirava i da ja posetim Nel
umesto nje. Nisam siguran šta da radim… Šta uopšte očekuje od
mene?”
„Bojim se da nemaš kud. Ili je kazni, ili će stražari da te odaju
ukoliko je poštediš.”, kaže Ves skoro nečujno. „Iznenađuje me što
si odjednom tako prkosan, nadam se da ćeš ubrzo do kraja shvatiti
šta ti ta balavica radi. Bilo kako bilo, moramo izbaviti Nel i odvesti
je Alondri. Ona će znati šta da s njom uradi.”

68
 Nenad Zubović

Danijel nelagodno stegne prste u pesnicu. „Razumem…”, kaže

Danijel odlučno, iako Ves ne promakne drhtaj u njegovom glasu.
„Danijele... brinam se za tebe, znaš. Moraš joj se odupreti
jednom, moraš! To nije ljubav, shvataš li?”
On stisne usne i zagleda se u tlo. Malisina kletva ga čereči i tera
na ono što ne želi.
Ves ga potapše po ramenu, svesna da on to u dubini sebe želi,
ali još uvek nije dovoljno jak da se suprotstavi božijoj kletvi. „Idi, i
neka ti je Ilustra u pomoći...”, pozdravi ga, te se Danijel zaputi ka
Nelielinoj ćeliji.

On voli Seris, oseća to. Ipak mu je spasila život. Nema pravo da

se žali. Dužan joj je, i toga je svestan. Njena svirepost davno je
prestala da ga čudi. I toliko toga mu je pružila… ali i oduzela.
Dopada mu se kontrola koju ima nad njim. Ponekad bi promenio
mišljenje i shvatio koliko mu je loše zbog nje. Ali ljubav bi ponovo
pronašla put do njegovog srca. Potpuno lažna, usađena ljubav.
Neko bi rekao da je potpuno izgubio razum - nije li?

Ispred je. Stražari mu se sklanjaju sa puta. Znaju od kolike je

važnosti Crvenoj dami. Zakorakne unutra, i čizmu mu natopi
prljava voda koja se širi celom prostorijom.
Pacovi se razbeže.

69
 Naslednik Senki

Jedina svetlost koja prodire je ona iz hodnika spolja. Zagleda se

u tanušnu devojku prikovanu lancima. Suze su ovlažile beton pod
njenim nogama.
Izgleda da su glodari već večerali.
„K-kako si?”, nesigurno izgovori. Neliel pridigne glavu. Jedva
ima snage i za to. Rane na nogama su joj još sveže.
Duboko ga pogleda svojim plavim očima. „Ko bi rekao da ćeš ti
doći, Danijele?”, osmehne se setno.
„Da, Seris me je poslala da… da obavim… znaš već. Ali, ne
mogu…”
„Kazniće te.”
„Briga me, navikao sam. Počeo sam da pronalazim zadovoljstvo
u njenom kažnjavanju.”
„Ne znaš šta pričaš.”
Želudac mu se zatrese. „Pazi šta govoriš, zaboravila si kome se
obraćaš!”, promeni ton u momentu. Napusti ga razum po ko zna
koji put.
„Lud si”, ispljune Neliel i Danijela proguta bes, nateravši ga da
je ošamari po sred obraza, baš kao što bi to Seris učinila. Zatresu
mu se oči i poteknu suze, slivajući se niz obraze. Svestan je onoga
što čini, a isto tako i nije - rastrgnut.
„Znam da te kontroliše, osećam to. Predosećam i mnoge druge
stvari, Danijele. Nešto veliko se sprema - nešto loše.”

70
 Nenad Zubović

„UMUKNI!”, zaurla Danijel, tresnuvši je tako jako da mu

udarac oboji dlan skerletom.
Neliel zagrca. „Oboje je volimo, a ne znamo zašto. Veoma smo
slični, znaš?”, ponovo ga pogleda s tugom u očima. „Idi.”, grčevito
se presavije u bolovima i ispljune krv. “Osim ako još nisi završio”
Danijela pogode te reči, te projuri kroz vrata vođen besom,
kakav još nije doživeo. Besan zbog svega na šta ga ljubav prema
njoj tera.
Prema njegovoj Crvenoj dami.

71
 Naslednik Senki

10 – POMRAČENJE

ITAN

raci crnog sunca zablješte pred mojim očima, nateravši me da

Z ih otvorim. Vezan sam za drvo. Oružje je pored logorske
vatre. Na sebi još uvek imam crno-beli oklop. Osećam se prebijeno
i slabo. Peku me rane na zglobovima. Još uvek me prožima
probadajući bol. Trnje mi se žestoko zarilo u koleno i leđa.
Ispred mene se nalazi postavljen šator. Okružuje me zelenilo
obližnje šume i planina, koja se nadvija iza. Samo se obris
Meribela nazire u daljini. Veoma sam daleko.
Gde li su sada devojke koje umalo da me ubiju – Ašanti i…
Kristal, ako se dobro sećam njenog imena? Jesu li u šatoru?
U vreći blizu mene se nalazi nekakva braonkasta tečnost. To
mora da je biće koje me je skoro ubilo. Verovatno je jedan od otula
koje je Ves spominjala.

72
 Nenad Zubović

Ne mogu da verujem da je ona devojka pokušala živog da me

istopi samo tren nakon što me je spasila. Ne razumem zbog čega li
je onda sprečila svoju saveznicu da me dokrajči, od čijeg me
hladnog pogleda i dalje proizilazi prijatna jeza.
Prene me Nikolasev poznati glas. “Nameravaš li da pobegneš?”
I sada hladnokrvno stoji bez imalo potrebe da mi pomogne ovako
vezanom. Davno bih ga se odrekao da sam na Eleninom mestu.
Takvo biće ne vredi trpeti ni za šta.
Ali znam da od toga ne može biti nešto, oni ne mogu jedno bez
drugog.
„Zašto mi ne pomogneš?”, upitam ogorčeno.
„Ovde ti niko neće pomoći”, kaže. Zagledam se u njega, ali on
ne skida osmeh sa šiljatog lica.
Odmahnem glavom.
„Video sam šta nameravaju da urade s tobom, ali stvarno nema
potrebe za tim. Savezništvo i nije od nekog značaja sada. Samo
sačekaj da se vrate.”
„Odakle?”, upitam.
„Otkud znam. Budale, ako mene pitaš. Crvena dama voli da
oslobodi Heksane pre nego što shvate da okršaj zapravo još nije
počeo. Ja odlučujem o njegovom početku. Kao i o svakoj njenoj
odluci, mada jadnica toga nije ni svesna.”

73
 Naslednik Senki

Potreban mi je koji minut da razmotrim značenje Nikolasevih

reči.
Misli mi preseku dva tela koja prilaze, izlazeći iz šumarka. To
su one. Jedna nosi leš u mreži, dok druga jedan na ramenu i jedan
proburažen na koplju. Zastanu kad ugledaju Nikolasa. Kristal
sumnjičavo nakrivi glavu, skidajući sa svog oružja beživotno telo -
spremna za ponovni napad. Nikolas stisne usne i lagano mahne
rukom, načinivši lance oko njihovih nogu. Potom ih cimne i one
popadaju. Krene da vuče lance, sve dok mu se obe ne nađu pred
nogama, krvavih lica od trnovitog zemljišta.
Kristal opsuje uz bolan zvuk. Ašanti zamahne mrežom, kada joj
Nikolas utrne zglob bez ikakvog napora.
Potreban je samo jedan pokret ruke.
„Odustajete?”, upita on. Kristal se namršti. Ašanti nesigurno
klimne, preplavljena strahom.
„Ko si ti?”, upita Kristal besno.
„Sin boginje Malis. A sada mu vratite bodež i štit”, pokaže na
mene. „Trebaće mu. Osim ako ne želite da i ja vama oduzmem isto
i pustim vas na milost i nemilost alidama i otulima?” Kristal se sa
teškoćom pridigne i dogega do šatora. Preseče kanap mojim
sečivom i vrati mi ga zajedno sa štitom.

74
 Nenad Zubović

Nikolas prostreli Kristal pretećim pogledom. „Štitićete ga,

jasno? Nema protivljenja” Kristal začkilji stisnutih usana, ali se za
čudo ne suprotstavi.
„Dakle, dogovoreno?”, upita Nikolas.
„Da”, odgovori devojka s mrežom uplašeno.
„Ne!”, drekne Kristal na Ašanti. „Zašto bismo te slušale?!”
Ašanti načini korak, prišavši joj, ali se Kristal odmakne pre nego
što Ašantina ruka dotakne njen kožni oklop.
„Odlično. Ionako nemate izbora”, nasmeje se Nikolas, potpuno
ignorišući Kristal. Sve oko nas se zatrese kada ponovo zamaše
rukama, i veliki talas mraka krene s planina prema Meribelu, i
dalje u nedogled. Guta sve za sobom, a Nikolaseve beonjače
poprime nijansu crne kakvu još nisam video. Vetar krene da šiba, a
okolne taverne se isprazne, jer ljudi izlaze da vide šta se dešava. To
su ostali Heksani.
Kada mrak stigne, proguta nas u jednom dahu.

Nađemo se među gomilom Heksana poput nas. Zbunjeno

razmenjujemo poglede. Nikolas stoji izdvojen iz gomile. Popeo se
na poveći kamen, spreman da održi pametan govor.
Zavrti mi se u glavi od neprestanog žamora.
Iza nas je Meribel, a okruženi smo svakavim kućicama koje pre
nisu bile tu. Levo od nas je jezerce, dok je s desne duboka uvala.

75
 Naslednik Senki

„Tišina, molim vas!”, zaurla Nikolas, utišavši ratnike. Svi upere

oči prema njemu. „Skupio sam vas ovde da biste u potpunosti
razumeli ovu malu… igru. Umrete li ovde, umrli ste i na Zemlji.
Nađete li ono što vam je potrebno ovde, našli ste spas odavde.”
Pokvareno se nasmeje, kao da ono što govori možda nije istina.
“Čemu služe ovi krvavi dani, pitate se?” Na tren mu se pogled
zadrži na meni. Oblije me hladan znoj.
„Ničemu, rekao bih, osim da zadovolje bolesne potrebe naše
voljene gospodarice Seris.” Mogu da osetim ironiju u njegovom
glasu. „I naravno, za vaš sopstveni život i preživljavanje. Sebično,
pitate se? Pomalo. Ali ko ste vi, obični smrtnici, da imate ikakva
prava”, zatrese mu se telo od pokvarenog grohota.
„Ubijete li alidu ili otula, dobijate jednu ružu. Ubijete li jednog
među vama, dobijate dve ruže. Ubijete li nekoga od dvorjana
Meribela, gubite dve ruže”, pokaže prema redu maskiranih žena i
muškaraca. „Oni će vam odmagati ubijajući alide i otule. Ukrašće
vam nagradu vrednu jedne ruže. Nadam se da je sve kristalno
jasno”, baci pogled na Kristal, naglašavajući joj ime.
„A sada, možete početi!”, pomiriše jedinu crnu ružu u ruci, baci
je uvis i pucne prstima. Niotkuda se stvore alide nedaleko od nas, a
otuli se nazru iz šuma, neprimetni među ružama. Svi oko mene
stanu u gard, ne znajući koga prvo da napadnu.

76
 Nenad Zubović

Prolomi se vrisak. Sudar dve oštrice. Urlik. Izvadim bodež i

postavim štit pred lice.
Ne znam ko je iza mene. Ne znam ko će me napasti. Jedino mi
se koža ježi od nečijeg daha na vratu. Hitro se okrenem, pomislivši
kako gledam pravo smrti u oči.

NELIEL

Tupo zagledana u tlo, oseća potrese iz dubine podzemlja.

Duboko, duboko dole - u samom srcu Elisije. Čuje vriske, urlike,
zapomaganja. Agoniju stotinu bespomoćnih glasova. Može da
oseti taj bol. Vidi rasplamsanu vatru kako kulja. Demone koji
udaraju i grebu po vratima pakla. Pale anđele koji se vuku po
zemlji i dozivaju u pomoć boginju Malis. Vizije joj se sve više čine
stvarnima.
Nada se da je Danijel razmislio o njenom upozorenju.
Nešto loše se sprema, pomisli. Brizne u plač, kad začuje
otključavanje svoje ćelije. Ugleda sestrine noge pred sobom.
Ponovo se vratila, a Danijela nema.
Nemoj, molim te, preklinje je pogledom. Povrede od Danijela su
joj još uvek sveže, i nije spremna za novi nalet bola.
Iznenađujuće, Crvena dama uvede i Ves, koju Nelilel veoma
dugo nije videla. Zasuze je oči, ali ovoga puta od sreće.

77
 Naslednik Senki

„Dosadilo mi je da te mučim ovako, draga”, progovori Crvena

dama. „Zato sam odlučila da te… osvežim. Ves će te nahraniti,
okupati i spremiti za sutrašnji veliki događaj. Obračunaćemo se.
Biće to okršaj kakav još nije viđen. Srebrna sečiva će nam se
ukrstiti i poteći će ista krv. Toliku si pažnju dobila od naših
roditelja da ne mogu da te ne gledam kao sestru. Veliki si deo mog
života. Što naravno ne znači da te volim”, i tako umre i poslednji
tračak nade u Neliel. „Nadam se da si uzbuđena koliko i ja. Do
sutra, sestro!” Seris izađe iz vlažne prostorije, ostavivši Ves i
zanemelu Neliel.
Da li je stvarno oslobađa? Šta ako je ponovo bace pacovima?
Neliel potisne neželjene misli, pustivši da plodovi nade u bolje
sutra sazru. Zvuk teških lanaca o pod je ispuni neobičnom srećom.
Sloboda, pomisli setnog smeška.

78
 Nenad Zubović

11 – PREŽIVLJAVANJE

ITAN

međokosa žena zmijskih očiju nasrne na mene čeličnom

S oštricom, s čijeg se vrha sliva zelena tečnost. Odbijem joj
udarac i uzvratim snažnim zamahom svog malenog, ali moćnog
sečiva. Posečem je po ruci. Iz rane joj potekne skerletna krv.
Prosikće.
Iskoristim momenat i presečem joj grkljan. Vrela krv me
poprska. Telo mi se navikne na bol, ali sam i dalje nemoćan.
Dve ruže. Za sada sam osigurao sebi dve ruže.
Niko ne obraća pažnju na nadolazeće alide i otule iz šume.
Kristal se veštim pokretima provlači kroz slojeve protivnika,
izbegavajući njihove napade. Mogu da čujem kako se koža para
dok s leđa zabada svoja sečiva, kao da oštrica prolazi kroz mekanu
posteljinu. Ispusti ratoborni urlik. Nastavlja dalje, ostavljajući ih da
se drže za vratove iskolačenih očiju.

79
 Naslednik Senki

Zatečen sam načinom na koji se bori. Zanesen nebeskom kosom

i plavetnilom njenih hladnih očiju. Istovremeno zavodljiva i
surova.
„Ašanti!”, dozove svoju saveznicu, koja je upravo uhvatila
jednu Heksanku svojom užarenom mrežom. Sklupčana vrišti u
bolovima dok joj oružje peče kožu. Potom se umiri i vrisci stanu.
Ašanti dotrči do Kristal, koja već ima sledeći leš na svom
koplju.
Koliko li je ruža do sada osvojila?
Krenem prema njima što brže mogu, kako bih bio na sigurnom.
Krv se ne može lako prepoznati od crvenila ruža, koje se protežu u
nedogled.
„Stanite! Evo me, stižem!”, doviknem. Kristal se promišljeno
nasmeje. Ponovo dohvati svoje dugačko, smrtonosno oružje.
Ukopa noge i stegne dršku. Sledim se u mestu. Povuče ruku i
zafrljači koplje. Munjevitom brzinom mi prođe tik pored glave.
Naježim se od povetarca koji je usledio. Okrenem se. Pogodila je
nekog onižeg, bradatog Heksana pravo u čelo.
Čovek padne na leđa i sjaj mu napusti oči.
„Stvarno ćemo sarađivati?”, začujem Ašantin glas pozadi.
„Čula si onog lika. Nećemo rizikovati, Ašanti. Ne sada, kada
smo ovoliko dugo preživljavale.” Kristal krene prema taverni.
Ubrza korak i mahne nam da je sledimo. Probijamo se kroz tuđe

80
 Nenad Zubović

borbe. Okružuju nas konstantni krici i pokliči. „Ovamo! Mislim da

se ovde možemo skloniti!”, par metara od nas Kristal vikne.
Malo zaostajem. Nemam dovoljno snage. Ašanti ne posustaje i
prilično snažno korača, te ipak smognem snage i sustignem ih.

Uletimo u skrovište. Sve je mirno. Ljudi jedu i piju za drvenim

stolovima. Nekoliko povređenih nas sumnjičavo osmotri od glave
do pete. Krčmarica briše drveni pod od krvi. „Ne možete ovde
dugo ostati”, zadihano kaže.
„Ma, naravno”, progunđa Kristal i ode do slobodnog stola.
Ašanti i ja krenemo za njom dok nam drvo škripi pod nogama. Na
stolu su hrana i voda. Dobro bi mi došao jedan gutljaj posle one
krvi s gozbe. Pored toga, meso ne deluje kao da je pacovljeg
porekla. Uzimam velike zalogaje, halapljivo gutajući svaki komad.
Tek sada shvatam koliko sam bio gladan.
„Polako malo”, kaže mi Ašanti.
„Izvini, ali ja se nisam najeo bljuvotina kao vas dve” Ipak
ostajem pri tome da je pacovlje meso odvratno.
„Imaš pravo…”, kaže.
Kristal polako žvaće, posmatrajući ostale za drugim stolovima.
Jedna žena sedi s dvoje male dece. Nisu oklopljeni. Sve troje su
naoružani samo kamenjem i granama. Neće još dugo poživeti,

81
 Naslednik Senki

ukoliko ne pronađu nešto korisnije. Teško ih je prihvatiti kao

konkurenciju, ovako bespomoćne.
Nelagodno skrenem pogled.
„Ne okreći se mnogo!”, glasno šapne Kristal ledenog izraza
lica.
„Ko si ti da mi kažeš šta da radim?!”, brecnem se isuviše
glasno.
Stegne nož, zarivši ga duboko u drveni sto i dohvati svoje
koplje. Ustane i izađe iz taverne. Svi isprate njen odlazak. Probudi
se strah u očima male dece. Majka ih smiri i kaže da će sve biti u
redu.
Sumnjam da su joj poverovali…
„Kristal, čekaj!”, otrči Ašanti za njom, ostavljajući me samog za
stolom. Sada su sve oči na meni. Ne mogu da izdržim taj pritisak,
te krenem ka stepenicama koje vode gore.
„Otkud si pomislio da smeš tamo, a?”, upita me krčmarica
namrgođeno.
„Sprečite me”, uzvratim joj ravnim tonom, te ona spusti krpu na
pod i mahne naoružanim, potpuno oklopljenim stražarima.
Pokajem se. „U redu! Izaći ću.” Stražari se vrate i nastave da
razgledaju okolinu. Krčmarica se nasmeje, otkrivši propale zube.

82
 Nenad Zubović

Opet sam na opasnom terenu. Nečujno gazim po ružama. Ašanti

u daljini prži alidinu glavu, deluje kao da ne uživa u tome. Kristal
je ohrabrujuće potapše po ramenu. Još sličnih nakaza se kreću iz
šume.
Gde li je Melinda?, zapitam se. Nisam je video od kad su svi
projurili iz Meribela. Izgubio sam je iz vida u gomili. Možda je
sada već nečija nagrada.
Začujem korake iza sebe, kada me s leđa napadne naoružani
muškarac s dve dugačke oštrice. Iskoristio je savršen momenat.
Srećom, brzo reagujem i već uzvraćam. Korak napred, korak
nazad. Korak levo, korak desno. Obigravamo jedan oko drugog.
Nikoga nema u blizini. Ono što je ostalo od palih Heksana je
progutalo skerletno cveće. Čekam da me napadne, da se umori od
tolikog mahanja teškim čelikom. Težina crvenog oklopa će mu još
više otežati situaciju. Mene će možda savladati bol.
Ne zna se ko će prvi pasti ružama u zagrljaj.
Krene. Toliko snažno udari po mom štitu da načini veliku
posekotinu po sredini. Svetlost ga obnovi, ali se od siline udarca
spotaknem i skoro padnem. Održim se na jednom kolenu. Pritiska
me s oba mača. Štit je dovoljno velik da mi zaštiti glavu, ali ako ga
ubrzo ne sklonim od sebe, odrubiće mi je s lakoćom.
Nešto se približava, parajući vazduh. Udarci stanu. Telo padne
preko mene. Uplašeno ga sklonim sa sebe i s teškoćom ustanem.

83
 Naslednik Senki

Nedaleko stoji Kristal. Njeno koplje je ispred mene, zariveno u

leđa oklopljenog mačevaoca.
Spasila mi je život, pomislim.
Krene prema meni. S druge strane nailazi Ašanti. „Nema na
čemu”, kaže Kristal oštro. Zanemelo se borim za vazduh, u
pokušaju da se zahvalim.
U daljini muškarac i žena napeto ukrštaju mačeve. On posrne i
završi sa iskolačenim očima, klizeći na čeliku. Njegova krv ostavi
trag na ženinoj oštrici. Ona otrči ka taverni u blizini.
Smrt je postala tako uobičajena. Ovde je tako verovatno od
davnina. Sve karte su otvorene i nema skrivanja. Kilometar dalje
možeš videti neprijatelja kako se daje u trk za tvojim životom.
Nema vremena za razmišljanje.
„Šta sad?”, upitam.
„Idemo dalje”, kaže Ašanti.
Kristal izvuče svoje koplje iz beživotnog tela i ode u tavernu.
Ne pođem za njom. Imam samo dve ruže. Padne mi na pamet da
napadnem Ašanti s leđa, ali se setim Nikolasa i odustanem.
Ali ona me je napala. Zaslužila je to.
Samo što ne uđe, kada gazdarica izbaci onu majku s dvojicom
dečaka napolje. „Molim vas, ne! Ne!”, preklinje žena, ali ova ne
odustaje. Mahne stražarima i majka, kao i ja, ipak pobegne s
decom. Dok gledam kako trče, razmišljam da li da ih napadnem.

84
 Nenad Zubović

Ako bih ih savladao, što bi bilo lako, ukupno bih imao osam ruža.
To je verovatno više nego što ima Kristal.
Sačekam da Ašanti uđe. Tihim korakom krenem za njima, zatim
potrčim. Energija oko noža mi se ponovo uskovitlala. Svega sam
nekoliko metara od njih., sada me već vide.
„Molim te, hoćeš li nam pomoći?”, žena me potpuno pogrešno
razume i stane, ne znajući koliku li je grešku napravila.
Ćutim. Setim se ruža i stegnem srce. Zatvorim vrata osećanjima
i izvučem oštricu. Tren kasnije, žena beživotno počiva na tlu sa
zarivenim nožem u čelu. Izvučem ga, te se zagledam u strah u
dečijim očima. Dva pokreta, i iz njihovih malenih vratova prsne
krv.
Padnu preko majčinog tela, zauvek ostavši u njenom zagrljaju.

85
 Naslednik Senki

12 – SREBRNI OKRŠAJ

NELIEL

es je odvodi u odaje puste već nekoliko godina. Redovno ju

V je sređivala, nadajući se da će je Crvena dama konačno
osloboditi. Ne zna da li se to sada zaista dešava.
„Moja… moja soba”, u čuđenju Neliel posmatra svoje odaje.
Opipava zidove i ne veruje sopstvenim očima. Ne trepće. Ne sme.
Boji se da će sve nestati ukoliko to učini. Vratiće se oronulim,
vlažnim i ledeno hladnim zidinama.
Zarida. „U redu je, hajde, sve je u redu”, obgrli je Ves. Ne može
da prestane da se trese. Ni sama Ves ne raspoznaje da li je u
pitanju sreća, ili tuga.
Snop svetlosti zaslepi Neliel na tren. Umiri se. Oseća je. Oseća
tu nebesku, umirujuću energiju. Nadomak joj je ruke. Podigne
glavu. Ves je pusti, te ona posegne slabašnim rukama.

86
 Nenad Zubović

„Svetlost”, kroz šapat, jedva čujno izgovori, osetivši nečiju

zaštitu. Toliko dugo nije videla jasan zrak sunca.
Prikaza žene joj se stvori pred očima s druge strane prozora.
Kosa joj je toliko svetla, oči ispunjene srećom, spokojem, i svim
lepim osećanjima koja se mogu doživeti. Telo joj prekrivaju pera
goluba. Čista, bela pera.
Odletećeš, kaže božansko biće i nestane.
Neliel padne na kolena i sklopi oči. Obujmi se rukama
„Nel, šta ti je?!”, uplaši se Ves i ode da pogleda kroz prozor.
Sunce nije crno. Blješti belinom kakvu Ves još nije videla. „Ilustra,
ti li si?”, zamišljeno promumla za sebe. Podigne mršavu Neliel s
poda i položi na krevet. Ugreje je toplim prekrivačem. Zaspala je.
Posmatra je tako neko vreme, a onda pozove sluškinje da je spreme
za borbu s Crvenom damom.
Dve sestre - ista krv. Zbog čega?, upita se Ves. Zbog čega je
nekome dodeljena večna ogorčenost, nezadovoljstvo, prljavština
koju nosi sa sobom - koju širi? Kojom zasipa sve one koji je
okružuju. Zašto neko mora biti osuđen na takav život?
A zašto i oni, koji priželjkuju sreću i ispunjenje, završe
ispražnjeni i ogoljeni? Kažnjeni da ih bol polako izjeda iznutra.
Tako boginje žele, rekli bi na Elisiji. A rekli bi i na Zemlji,
spominjući jednog jedinog Boga.
Koliko se ta dva sveta razlikuju?

87
 Naslednik Senki

Jedna zavađena sestra pati nesvesno, lažući samu sebe. Druga

ne vidi izlaz iz tog mračnog lavirinta, ali uvek veruje u tračak nade
na kraju puta.
„Gospodarica vas traži”, trgne je sluškinja iz misli.
„Da, naravno, odmah”, odgovori Ves, te se zaputi do Serisinih
raskošnih odaja.
Pokuca šest puta i sačeka da čuje otrovni glas Crvene dame.

ITAN

Oblije me hladan znoj i ostanem zagledan u smrt pred sobom. Krv

polako curi iz posekotina, bojeći tkaninu njihove odeće crvenom
bojom. Oči su im prazne, strah polako iščezava. Duplje im
popunjava praznina. Potisnem sažaljenje koje osećam, iako nikada
sebi neću oprostiti ono što sam upravo učinio.
Ionako ne bi dugo opstali na ovom mestu, pravdam se uzaludno.
Šta li sam to uradio? Na Zemlji je ubistvo strogo kažnjivo, a
ovde svakodnevna pojava. Treba li da se osećam bolje zbog toga?
Ne znam. Samo poželim da ništa od ovoga ne postoji.
Pokušavam da se setim života na Zemlji pre svega ovoga.
Naprežem se, ali ništa mi ne pada na pamet. Tragam za životom o
kom ne znam ništa. Dospeo sam ovde jedino s jednim ciljem: da
slomim staklo. Ne znam ni koje, ni gde se ono nalazi, ali neću

88
 Nenad Zubović

odustati. Učiniću sve što je u mojoj moći da pronađem način kojim

ću napustiti ovaj svet. Nema više mesta osećanjima.
Preživeću, a onda konačno pronaći mir.
Okolina se zakovitla i mračni talas ponovo proguta sve pred
sobom.

SERIS

Stigla je. „Napred!”, dreknem. Ves zakorakne u moje gnezdo.

Strast se može omirisati u vazduhu.
„Da, gospodarice? Zvali ste me” Ni ne usuđuje se da baci
pogled na savršenstvo Danijelovog nagog tela.
Budala, pomislim, ali sigurno misli da bi bila kažnjena zbog
toga. Možda i bi.
Pognute glave zuri u jedino u šta i može zuriti: zmije koje
graciozno kruže oko mog kreveta i polako se na njega penju.
Danijel je skamenjen od straha.
„Da, jesam. Reci mi koje oružje da upotrebim u obračunu s
mojom dragom sestrom? Ne bih da je brzo savladam, želim izazov.
Hoću da me povredi i da oseti zadovoljstvo koje povređivanje
pruža!” Ves se blago trese od mojih reči. I treba. „Izbor je velik, a
ja sam neodlučna. Danijel je, kao što vidiš, zauzet, pa si mi ti
jedina ostala da me posavetuješ.

89
 Naslednik Senki

Izvoli”, pokažem ka mom radnom stolu i vitrini s užim

asortimanom oružja. Nesigurno se pomeri i stane pred sto.
Na raspolaganju su joj srebrni malj, kraći mač i prekrasni
srebrni luk s tobolcem, ukrašenim izrezbarenim ružama.
Odabere luk i strele.
„Biraj oružje i za Neliel.” Drhtavim rukama dotakne malj.
Čudno, deluje kao da će biti lako savladati je s daljine. Moraće da
mi se približi kako bi me povredila. Mada, to i želim. Umorih se od
silnog bola koji nanosim drugima. Sada je red na njih.
Uzbudim se na tu pomisao i osmehnem. „Odličan izbor, Ves!
Odnesi joj oružje i neka se oproba na Lenjima. Njihov manjak mi
neće zasmetati. Ima dovoljno hrane, a biće i još više kada se vrate
ratnici s Dana ruža.”
Klimne glavom i napusti odaje.
Uzmem gutljaj krvi iz srebrne čaše na stolu i obližem usne.
Zagledam se u prebledelog Danijela, koji već zna šta moj pogled
znači.

NELIEL

Kada se probudi, Neliel je iznenađujuće odmorna i sveža. Rastegli

se i još više povuče udobni prekrivač. Zaboravi gde se nalazi,
prepuštena uživanju koje dugo nije osetila.

90
 Nenad Zubović

Previše dugo.
Odluči da se ipak otkrije. Vidi da je odevena u predivnu teget
haljinu. Besprekorno je čista. Ozari se svom ormanu, ogledalu,
stolu, i svemu što nikada nije imala u tamnici.
Ustane i krene prema vratima. Prestigne je Ves s maljem u ruci,
koji se sija od srebra od kog je sačinjen. „Šta će ti to? Ne, neću ti
dozvoliti!”, preplaši se oružja i sedne na ivicu kreveta, braneći lice
rukama.
„Neću te povrediti, Nel, smiri se. Ovim ćeš se boriti protiv
Seris. Pazi se, molim te. Videću kako mogu da ti pomognem.” Ves
stisne usne u tanku crtu od čega joj se istaknu bore oko usana.
„Odugovlači. Tako ćeš mi dati na vremenu. Probaću da povedem
Danijela sa sobom.”
„Ali on ne zna šta radi! Ne znaš kako se ponašao kada je došao
u tamnicu!”, Neliel se uhvati za bolan obraz. „Ne može da se
odupre Seris. Kletva prejako deluje na njega.”
Ves zaklopi oči i položi ruku na njeno rame. „Sve će biti u redu,
Nel.”
Neliel se umiri i prihvati dršku oružja. Nije toliko teško, moći
će relativno lako da ga koristi. Biće joj potrebno kada pobegne u
divljinu. Od ovoga joj zavisi sloboda.

91
 Naslednik Senki

„A sad, pođi za mnom… Moraćeš da se malo oprobaš pre

okršaja, za svaki slučaj”, kaže Ves, te se uputi hodnicima do
trpezarije s Neliel.

Ne ide joj lako. Zbog onoga što se desilo njenoj majci ne može
da ubije nekoga tek tako. Na kraju ju je napad panike savladao, te
je smrskala lobanju jednom Lenjom.
Koliko je sada njena sestra grešnija od nje? Vođena krivicom,
oseća da je spremna. Oseća to u venama. Kazniće sebe zbog onoga
što je uradila, ali prvo će se osvetiti. Tek tada će Neliel biti u miru
sa sobom.

SERIS

Silazim niz stepenice. Nosim skerletni oklop, a u ruci čvrsto držim

luk optočen srebrom. Grešni dvorjani kliču i slave moje ime. Na
zidinama dvorane oslikana je boginja Malis sa svojim podanicima
- vrana sa svojim ptićima.
Elegantno prilazim kružnoj areni. S drugog kraja stoji moja
sestra, noseći plavi, krljuštni oklop. Nervozno drži srebrni malj.
Grešni je podrugljivo pozdravljaju.
„Spremna?”, prosikćem. Nikako da joj iščili prestravljenost iz
očiju.

92
 Nenad Zubović

Pripremim strelu. Odapnem. Ona se u stranu i izbegne napad.

Jurne ka meni, ali ne izvlačim sledeću strelu iz tobolca.
Tako je, približi mi se.
Odbijam joj zamahe s lukom dok mi ne zada previše snažan
udarac po licu, izbivši mi oružje iz ruke.
Kriknem. „Vidi, vidi. Neko je odlučio da se suprotstavi.
GLUPAČO!”, uhvatim je za lice i zarijem svoje dugačke nokte -
povučem. U agoniji ispusti vrisak koji se prolomi čitavom
dvoranom. Uhvatim se za krvavi obraz i na prstima mi ostane
vlažan trag krvi. Ispljunem je gorko i dohvatim luk. Neliel se
udalji.
„Platićeš!”, vikne napregnuto.
„Samo napred!”, dobacim joj kroz smeh.
Umesto da krene ka meni, ona pođe prema kapiji i potrči.
Ne, nećeš…
„Uhvatite je!!!”, zapovedim Gnevnima. Ugledam kako Ves stoji
na stepenicama s Danijelom. On izvuče dugački mač i zarije ga u
stražareva leđa. Nastane čitava pometnja i Grešni počnu panično
da vrište.
Izdajice!
Neliel se spotakne i sruši. Crna kosa joj padne preko krvavog
lica. Jedna od plemkinja mi je dovede pred noge. Podignem joj

93
 Naslednik Senki

bradu i izvučem strelu iz tobolca. Ne postavim je na luk, već je

zarijem duboko u njeno rame.
Vrisne u agoniji.
„Znaj da ćeš uvek biti moje vlasništvo”, šapnem joj na uho.
Suze joj se slivaju niz obraze, mešajući se s krvlju.
Ispred mene se pojavi Ves s omanjim buzdovanom. Plemkinja
pored mene je već mrtva i iz glave joj se sliva jarkocrvena krv.
Nisam uopšte čula da prilazi od urlika prestravljenih Grešnih.
Ti…
Opali me po glavi i uhvati Neliel pod ruku. Potrče najbrže što
mogu. Stražari krenu za njima. Danijel maše na sve strane svojim
ogromnim sečivom, presecajući tela na pola. Krv je svuda. Iako me
je izdao, prijatno me iznenadi njegova surovost.
Da… tako treba.
Pridruži se Ves i Neliel, usput odbijajući bodeže mojih plemića.
Poneki ga poseče, ali on ne obraća pažnju.
Polu onesvešćena se pridignem na noge. Izvučem strelu.
Mutnim pogledom prelećem po gomili.
Ah, tu je.
Naciljam najbolje što mogu. Ukopam noge. Poslednjim atomom
snage stegnem luk i strelu. Pustim, i srebro pronađe put do Vesinih
leđa. Grubo padne na tlo. Ugledam Danijelov razrogačen pogled.
Neliel vrisne, ali nastavi da beži. Baci se na kapiju i izleti. Danijel

94
 Nenad Zubović

drži Vesino telo u naručju. Uputi mi pogled pun mržnje, ali se na

to samo osmehnem.
Ispustim luk i padnem na kolena.

95
 Naslednik Senki

13 – SESTRE

NELIEL

ek što zakorači na tlo Elisije, proguta je mrak.

T
ITAN

Sa male visine se grubo prizemljimo na crveno tlo. Među

Heksanima uočim Melindu, kao i Kristal i Ašanti. Prilično su
unezverene.
Beskrajno more ruža nestane pod našim nogama. Zameni ga
crna, prašnjava peščara. Ista koja je bila kada sam dospeo na
Elisiju.
Poželim da rastrgnem oklop sa svog tela od vreline vazduha.
Deluje kao da mi crno usijano sunce topi delić po delić kože. Sada
već jedva stojim na nogama. Oslanjam se na koleno sa zarivenim
bodežom u crnoj zemlji. Okružuju nas stubovi, čija se svetlost
presijava iz crne u ljubičastu. Vezani su za tlo vijugavim žilama,
koje se prepliću uzduž, skoro sve do njihovih vrhova.
Rasprostranjeni su svuda. Sigurno je ovo uradila boginja Malis,
o kojoj mi je Ves pričala. Promenila je potpuno sve, čak i sam

96
 Nenad Zubović

vazduh. Prethodnu svežinu je zamenila neprijatna i gusta energija,

od koje se teže diše.
Ili je to samo moj umor?
Nikolas je ponovo oslonjen na omanju stenu. Neobrijani deo
glave mu se vijori na laganom, ali vrelom povetarcu. Ne osmehuje
se zlokobno kao i obično. Samo nas posmatra stegnute vilice i
zabrinutog pogleda. Brzo ga skrene ka meni. Zadrži ga dovoljno
dugo da mi se jeza uspe uz kičmu. Ima nečeg istinski zastrašujućeg
u njegovim bezdušnim očima.
„Vraćate se u Meribel”, kaže i dâ nam znak da se pokrenemo.
Tek što zakoraknem, na člancima mi se stvore purpurni okovi.
Spotaknem se i skoro padnem.
Okrenem se. Oči mu isijavaju tamom. Ostali kao da ne
primećuju šta se dešava, te samo nastave dalje ka Meribelu. Ali
nisam jedini onesposobljen. Masa se raščisti, i par metara dalje
Kristal i Ašanti isto tako nepomično stoje. Melinda je pored neke
devojke, koja je zaštićena oklopom od plavičaste krljušti. U ruci
drži srebrni malj, umrljan krvlju. Ispijenog lica zuri, kao da nije
prisutna.
Nikolas došeta do Melinde dižući prašinu. Saginje se kako bi im
se oči našle na istoj visini.

97
 Naslednik Senki

Začkilji. „Od kada si ti ovde, mila?” Melinda zbunjeno zuri

krupnim očima. „Znaš na šta mislim, mala. Na Elisiji, od kada si
ovde?” Sada se već mrgodi.
„Odrasla sam ovde”, konačno izusti.
„Budalaštine!”, prodere se on. „Lažeš”, kaže stiskajući šaku, od
čega okovi još jače stisnu Melindine zglobove.
Jaukne i navru joj suze na oči. „Pusti me, ne lažem!”, vrisne.
„Tako znači...”, prosikće Nikolas opustivši šaku. Odšeta od
Melinde, prilazeći Kristal. Ubrzo se ustremi i na Ašanti, koja je na
ivici suza. „A vas dve?”, upita Kristal.
„Nemoj!”, cikne Ašanti.
Nikolas se zlokobno osmehne. Ponovo se okrene Kristal i ona
mu uzvrati oštrinom plavih očiju. „Doživele smo nesreću. Osim
toga, ne sećamo se ničega sa Zemlje. Sada nas ostavi na miru.”
„Aha...”, Nikolas zamišljeno klimne glavom. „Dakle, moje
pretpostavke o vama dvema nisu tačne. Dobro.”
Ustremi se na mene. „ Ali bojim se da i dalje niko do sada nije
znao zbog čega se ovde našao, zar ne?”
„A pogotovo niko ne proživi svoje prve dane na Elisiji tako
mlad”, ponovo se okrene ka Melindi. Ona u strahu pogne glavu i
stisne usne. Devojka do nje ustremelo stiska dršku svog srebrnog
malja.

98
 Nenad Zubović

„Ostanite budni i kada spavate, jer ukoliko se izabraniku nešto

desi, nećete dočekati izlazak sunca.”, kaže Nikolas, nestavši u
oblaku mraka.
Razmenimo prestravljene poglede. Okovi nam popucaju i hitro
potrčimo ka Meribelu i ostatku Heksana u begu. Melinda bolno
hrama, ali ne usporava. Približimo im se, kada nas presretne red
rogatih oklopnika, slećući demonskim krilima s oblačnog neba.
Crvenih su očiju i bele kože. Muški demoni su oklopljeni gar
crnim oklopom, dok žene u lepršavim, crnim odorama u rukama
drže knjige ukrašene crvenom vrpcom.
Razgovaraju nepoznatim jezikom. Ubrzo im se pridruži red
crnokrilih devojki u uskim korsetima tamno plave boje. Anđeli
melanholično stoje pokraj svojih demona. Po tmurnim, plavim
očima se vidi kako im isisavaju život svojim prisustvom
Jedna od žena demona izgovori nerazumljive reči i s dva prste
dotakne svoju knjigu. Odvoji ih od korica, oslobodivši nakupljenu,
purpurnu energiju. Usmeri je ka nama, uzvikujući ponovo iste
nepoznate reči. Loptasta struktura nam se polako počne
približavati, zatim ubrza i skoro pogodi Ašanti pravo u nogu. Ona
cikne, dohvativši se užarene mreže.
Izvučemo svoja oružja i stanemo u gard, spremni na neizbežni
okršaj. Postavim štit pred lice i zavrtim bodež u ruci.
Demoni polete ka nama.

99
 Naslednik Senki

SERIS

Bacili smo je pacovima. Služila je tako verno, zaludela me.

Verovala sam joj, a ona me je izdala! Pokušala je da spase moju
sestru i uspela je!
Demoni su se vratili... Neliel neće uspeti da pobegne s
platforme. Jedva čekam da vidim kako joj se svet ponovo ruši pred
očima, kako joj gazim svaki delić nade. Vratiću se staroj metodi.
Mučiću je sve dok ne kaže gde je naša sestra, a kada je pronađem,
pobrinuću se da bude zakopana u najdublji deo Elisije.
Zapečatiću joj sudbinu za sva vremena.

Malis je pejzaž ponovo učinila tako lepim. Ne lepim koliko i

tokom Dana ruža, ali prijatnim na pogled. Ti stubovi koji prodiru
kroz nebo Elisije. Zategnute žile koje ih stiskaju, pričvršćujući ih
za zemlju.
Opčinjavajuće.
„Dođi da vidiš!”, pozovem Danijela s balkona. Trapavim
hodom mi se pridruži. Ponegde proleti demon lutajući bez ikakvog
cilja. Skrenem pogled, zagledavši se u Danijela i crvenilo njegovih
zenica. Ta čvrsta vilica, zategnuto telo… ali slabo. Premoren je,
izgleda bolesno.
Privlači me to.

100
 Nenad Zubović

Pređem rukom preko vrata i prođem kroz potpunu belinu

njegovih vlasi. Lice mu se trese, podočnjaci su mu izraženi.
Približim mu se i spojim svoje usne s njegovim. U početku mi ne
uzvraća. Stoji tako kao leš. Drugom rukom mu zarijem prste u
stomak i on se trgne, primoran da doprinese momentu.
Skoro pa da mu izjavim ljubav i kažem koliko mi znači njegovo
prisustvo i strast koju budi u meni. Skoro pa mu otvorim svoju
dušu i priznam da je od mene dobio oproštaj za izdaju. Ali ipak to
sebi ne dozvolim.
Razdvojimo se.
Od kad nas je Ves napustila ne progovara. Nije ispustio ni jedan
jedini zvuk. Ne mogu više to da izdržim. Osećam se kao da pričam
zidu. „Priđi mi”, šapnem. „Priđi mi bliže.” Zarijem mu prste jos
dublje u utrobu, sve dok ne osetim pulsiranje na jagodicama
prstiju.
Obuhvatim organ i stisnem. Sigurna sam da se oseća kao da mu
neko rastrže dušu. Razrogači oči i njegov lavlji urlik se prolomi
čitavom dolinom.
Da, pomislim, pusti glas. Opustim stisak i zvuk se utiša, eho
stane. Onesvešćen mi padne u naručje.
Pomilujem ga i opružim na krevet.

101
 Naslednik Senki

ITAN

Ašanti hvata jednog od palih anđela svojom užarenom mrežom.

Demon zaleprša ka njoj, ali ga Kristal u poslednjem momentu
probode svojim dugačkim kopljem.
Skine ga s oružja i pritrči Ašanti u pomoć.
Jedna od veštica ponovo izgovara čini, ali se one ovoga puta
odraze na zemlji. Ispod mojih nogu se ocrta ljubičasti krug. Brzo
poskočim da izbegnem vatru koja iz njega pokulja. Nailazi i
sledeći talas purpurne vatre. Zaštitim se svetlosnim štitom, ali me
naglo odgurne grub udarac. Veštica leprša demonskim krilima,
histerično lupajući svojim srpom. Zada mi previše jak udarac i
izbije štit iz ruke. Vrh srpa zasija nada mnom. Prekrijem oči
rukama, kada začujem neljudski krik koji veštica ispusti. Ašanti joj
topi lice. Biće zapomaže, dozivajući nekoga u pomoć. Pali anđeo
koji se eteričnom niti vezao za vešticu leži licem prema zemlji,
krvavog temena. Momenat pošto veštica ispusti i poslednji zvuk
smrti, eterična nit nestane. Suzi se sve više dok od nje ne ostane
samo bljesak ljubičaste svetlosti.
Nedaleko jedan od demona oklopnika nabija svoje oružje od
ebanovine uz malj crnokose devojke. Odseći će joj glavu sabljom,
ukoliko joj neko ne pomogne. Biće kreće da je poseče noge, ali mu
Melinda dolazi s leđa, probija ih i čupa kičmu. Krvave ruke vadi

102
 Nenad Zubović

kost i baca na zemlju. Devojka u šoku posmatra smrtonosnu

devojčicu. Pali anđeo umire za demonom i eterična nit ponovo
nestaje.
Kristal se vešto bori s rogatim stvorenjem, koje obleće oko nje.
Pali anđeo mu daje na snazi i demon zahvata Kristalino rame
svojom sekirom.
Nasmeje se zarežavši.
Kristal vrisne od bola, ali se brzo pridiže na noge i svoja malena
sečiva zabada u vratove anđela i demona. Krv prsne i monstrumi se
stropoštaju na prašnjavo tlo.
Pridižem se na noge. Otresam prljavštinu sa sebe i zahvaljujem
se Ašanti. Heksani nas posmatraju zabezeknuto. Neki su uplašeni,
drugi zadivljeni. Većina se okreće i nastavlja dalje ka Meribelu, ali
neki ostaju da pilje u beživotna tela demona i anđela.
Prilaze nam Melinda i nepoznata devojka, a za njima i Kristal.
„Jesi li dobro?!”, zabrinuto je upita Ašanti.
„Da, da, u redu sam. Nije tako strašno...”, odgovori Kristal, ali
odmah potom jaukne i uhvati se za posečeno rame. Iz njega navire
krv, natapajući tamnoplavi kožni oklop. Ašanti otkida parče svoje
tunike i pritiska ga uz ranu. Tkanina brzo postaje jarko crvena.
„Hvala ti puno”, kaže devojka Melindi. „Kako se zoveš?”,
upita. Melinda je začuđeno pogleda, još uvek krvavih šaka.
„Melinda”, odgovori.

103
 Naslednik Senki

Devojka iskolači oči, ispustivši oružje na zemlju.

NELIEL

Ceo svet joj stane i jedino što za nju postoji jeste telo malene
devojčice. Pronašla sam te, pomisli. Konačno sam te pronašla.
Snažno zagrli Melindu, potpuno je zbunivši.

104
 Nenad Zubović

14 – OSLOBODI ME

ITAN

ristal došeta do devojke i uhvati je za vrat. „Ko si ti?”, upita

K je oštro. Devojka samo nastavi da jeca zagnjurene glave u
Melindino rame.
„Z-zovem se Nel. Bila sam zatočena u Meribelu, molim vas mi
nemojte reći da se tamo vraćate!”
„Upravo tako. Ne moraš poći sa nama.”
„Kristal, zar ne shvataš ko je ona?”, ubaci se Ašanti i obgrli Nel.
„Načule smo se toliko priča o njenom zatočeništvu. Da li ti je
ostalo imalo empatije posle onoga što nam se desilo?!”
„Bojim se da ne! Da jeste, sada bismo bile uveliko mrtve,
Ašanti! Sad se pomeri pre nego...”
„Pre nego šta?! Ubićeš me možda?” Ašanti pusti Nel i okrene
se, prekrstivši ruke.

105
 Naslednik Senki

„Izvini, u redu?”, kaže Kristal, ali Ašanti ne odgovori. „Samo

neka ne misli da će dugo živeti ukoliko bude plakala na tuđem
ramenu.”
„Smirite se”, stanem između njih dve. „Ovako nećemo ništa
postići... Trebalo bi jedni drugima da čuvamo leđa, ne da se olako
osuđujemo.”
Ašanti se okrene i stane pored mene, izbegavši Kristalin pogled.
Ona promrlja nešto što ne uspem da čujem i nasloni se na svoje
koplje, zagledana u žilave stubove u daljini.
„Zašto plačeš?”, upita Melinda Nel.
„Ti… ti si moja sestra”, kaže Nel sa suzama u očima. „I sada
sam te konačno pronašla. Seris i dalje veruje da ja znam gde si ti,
ali naravno da to nije bila istina.
Toliko sam te tražila, Melinda! Verovala sam da si ovde na
Elisiji, ali nikako nisam uspevala da te nađem.”
Melinda je pažljivo sluša, upijajući svaku reč.
„Nas dve se ne smemo vratiti tamo!”, Nel se naglo okrene
prema meni.
Zašto se obraća baš meni? Nemam nameru da glumim
nekakvog vođu.
Prekrštenih ruku, Kristal me ozbiljno odmerava ledenim
pogledom. „Ali čula si šta je Nikolas rekao...”

106
 Nenad Zubović

„U pravu si… Ali ne mogu opet da odem tamo, ne kada sam

konačno pobegla! Radije ću umreti nego da se vratim.”
„Nemamo mnogo vremena!”,vikne Ašanti uznemirenog
pogleda, uprtog u četu nailazećih demona.
„Hajde, Nel, trči!”, naredim skamenjenoj Nel.
„Ovo ću uraditi samo zbog Melinde” Baci se u trk, držeći
Melindu čvrsto za ruku. Ubrzo sustižemo Heksane, dok demoni
lete prema nama u pratnji svojih palih anđela.
„Brže, za petama su nam!”, dobaci Kristal. Trčimo najbrže što
možemo. Znoj mi curi niz čelo. Saplićem se. S teškoćom se
pridignem, neopisivo iscrpljen. Ipak, ne posustajem. Meribel nam
je sada veoma blizu i možemo videti Grešne dvorjane okupljene
naokolo. Slapovi krvi i dalje jure s vrhova kula.
Stopili smo se s ostatkom Heksana. Osvrnem se u gomili da
pronađem ostale, ali iza sebe vidim samo Kristal i Ašanti. Ni traga
od sestara.
Dođavola, sve će nas dovesti u opasnost!
Rukama se probijam kroz gust sloj oklopa. Neko me udari
otpozadi, te se zateturam. Okrenem se, ali je taj neko već progutan
hrpom euforičnih tela. Ašanti i Kristal se još drže uz mene.
Uspemo da se probijemo među prve redove i uletimo kroz kapiju
Meribela. Prvi red demona se opasno približio. Ori se neljudski
smeh spolja.

107
 Naslednik Senki

Sve stane. Crvena dama nas čeka sklopljenih šaka u samom

centru kružne dvorane. Skerletna haljina joj se vuče po podu. Iz
nekog razloga ne mogu da odvojim oči od nje. Pozadi na balkonu
stoje redovi palih anđela u korsetima, a dole Grešni u jednobojnim,
ljubičastim odelima. Dugim, koščatim prstima nam dâ znak da
priđemo. Nas troje prvi istupimo iz gomile. Ostali potom učine
isto.
Ispred nogu joj se nalazi prazna, srebrna posuda. Pređe noktom
preko nje, te se sav naježim od neprijatnog zvuka. Obiđe je. Stane
pred Ašanti, nakrivi glavu i zaklopi crvene oči.
Usne im se spoje. Oči skulptura demona grimizno zasvetle. U
posudi se stvore tri ruže, nakon čega razdvoje usne i Seris se vrati
do posude. „Razočaravajuće”, kaže i priđe mi. Uhvati me za vrat,
privukavši me k sebi. Iako zgađen, telom mi prokulja vatra od
njenih usana. Osramoćeno i postiđeno pognem glavu dok me
stotine Heksana posmatra netremice.
U posudi se nađu osam ruža. „E, ovo je već za pohvalu”, kaže
Seris i hladnim prstom napravi krug oko mog lica. Skloni se od
mene i priđe Kristal.
Poljube se.
Nisam dobro izbrojao. Kristal je osvojila deset ruža. Mora da je
još nekog usmrtila pre našeg susreta.
Seris joj čestita i započne aplauz, ali joj se niko ne pridruži.

108
 Nenad Zubović

U gomili opazim Melindu, ali ne i Nel. Ipak nisu pobegle.

Primorani smo da gledamo kako Seris ljubi i ostale Heksane

dok četa razbesnelih demona pokušava da probije unutra. Dvorjani
na kapiji mirno stoje, ne obazirući se na buku. Deluje kao da će
istog trenutka demoni ući unutra i pobiti sve koji se nalaze u
dvorani. Ali se Seris nimalo ne uzrujava.
Stiže i Nel na red, ali je Seris ne ljubi, to bi bilo i suviše čudno.
„Pa dobro došla nazad, seko!”, kaže i nasmeje se grohotom.
Stražari oduzmu Nel malj i počnu je vući po dvorani. Vrišti,
zapomaže, grize ih za ruke, ali joj niko ne uskače u pomoć.
Odvode je vukući po stepenicama. Sigurno mene krivi za ovo,
ali bih u suprotnom završio na isti način. Ne želim da proživim ono
kroz šta će ona ponovo proći.
Žao mi je…

Kristal ima najviše ruža. „Otiđite u svoje odaje. Svi sem nje”,
naredi Crvena dama, upirući prstom u nju, „mog ponoćnog
dželata!”
Ašanti i ja polazimo uz stepenice dok nam maskirane plemkinje
iz Gordosti pribijaju balčake svojih bodeža uz leđa. „Brže!”,
prosikće jedna. Crvena dama šapuće nešto Kristal na uvo, ali se sa
usana ne može pročitati šta.

109
 Naslednik Senki

Otvaramo vrata prostorija koje su nam dodelili. Ašanti stane

kraj prozora, zureći u pust horizont. „Izvini”, kaže.
„Za šta?”, upitam je zbunjeno.
„Izvini što sam pokušala da te ubijem.”
„Ma, u redu je. I ja sam pokušao isto, zar ne?”, kroz smeh
kažem.
„Ne, ne... to je bila odbrana. To nije isto. Postajemo odvratni...”
„Slažem se”, odgovorim bez imalo premišljanja..

Celu noć iščekujemo Kristal, ali ona stiže tek u ranu zoru, kada
nas je san već uveliko savladao.

SERIS

Uzbuđenje mi se nakuplja dok se penjemo ka mojim odajama.

Koraci nam odjekuju širokim hodnicima. Bela zmijolika stvorenja
nas usput pozdravljaju sikćući.
Ne osećam strah u ovoj devojci, kao kod svoje garde čije se
sablje tresu od mog prisustva. Potpuno je mirna i usredsređena na
situaciju u kojoj se našla.
„Kako si dospela ovde?”, razbijem tajac.
„Doživela sam nesreću na Zemlji.”, kaže.

110
 Nenad Zubović

„Na Zemlji?”, začuđeno je upitam. Vidim da premotava

scenario, iznova i iznova.
„Da. Moja drugarica je bila sa mnom. Survale smo se u
provaliju. Posle toga smo se našle na ovom mestu. Ispred nas su
bila postavljena dva kovčega s opremom koju sada nosimo.”
„Izvanredno, zaista uzbudljiva priča!”, kažem s ushićenjem na
koje ona samo zbunjeno izvije obrvu.
„Ah, tu smo!”, otvorim vrata svojih odaja. Danijela nema.
Namrštim se, ali potisnem bes, te ponudim devojci da sedne za sto.
„Hvala”, kaže.
„O, da, zaboravih da te pitam. Kako se zoveš?” Setim se kada
sam isto to pitala Danijela pre deset godina.
„Kristal”, odgovori uz oštar pogled, direktno uperen u zenice
mojih očiju. Tačno znam da proučava njihovo crvenilo.
„Lepo ime. Zvuči glatko i… hladno.”
„Pa, hvala vam.”
Razgleda odaje. Proučava ukrašene zidove, ogroman krevet
prekriven čistim crvenilom svile, srebrne stolice u uglu i slike na
kojima sam ja, ili prikaz isprepletanih tela u momentima strasti.
Uznemireno zastane kad ugleda zmije na plafonu.
„Ne boj se, neće te povrediti. Osim ako im ja ne naredim da to
učine”, pogledam je i obližem svoje crvene usne od krvi iz srebrne
čaše.

111
 Naslednik Senki

Uzmem još jedan gutljaj. „Posluži se i ti, slobodno”, pokažem

na njeno osveženje, ali ona ne skida pogled s mojih belih
ljubimaca.
Trgne se kada se namerno zakašljem. „Ne, hvala.”
„Pa, pretpostavljam da si prilično vešta u baratanju tim”,
zadržim pogled na glomaznom koplju s grbom medveda na njenim
leđima.
„Može se reći.” Nelagodno joj je. Ne ponaša se prirodno.
„Deset ruža, bravo!”, ponovo joj čestitam, klimajući glavom.
„Hvala”, odgovori hladnije nego pre, prekrstivši noge.
Ispijem i poslednju kap tečnosti metalnog ukusa. „Zbog toga te
imenujem za ličnog dželata. Služićeš mi. Bićeš moja desna ruka.
Imaš potpun pristup celom dvoru. Mislim da si zaradila prilično
velike privilegije. Slažeš li se sa mnom?”
„Svakako.Veoma sam zahvalna”, odgovori proračunato. Široko
se osmehnem i nazdravim još jednom čašom grimiza.

NELIEL

Ista prostorija, isti vlažan vazduh. Ti bolni okovi I bespomoćnost.

Neliel se duboko pokaje što je pristala da se vrati ovom mestu.
Šta li sam to mislila? Da me neće uočiti? Potpuna sam budala,
pomisli.

112
 Nenad Zubović

Brizne u plač, ali ne oseća sitost koju su joj suze pružale ranije.
Okusila je slobodu na kratko vreme i ne želi da se vrati
dosadašnjem životu.

Ponovo joj u posetu dođu gladni glodari. Nagrizaju je i ona

utrne. A onda je prene bolan zvuk iza vrata svoje tamnice. Svetlost
prodre, kada se ona otvore. Iza Danijela ugleda dva čuvara,
presečenih grkljana i praznih pogleda. On zamahne svojim
golemim mačem po okovima, i Neliel se na trenutak uplaši da će
joj preseći zglobove. Ali to se ne desi, već joj pritisak s oderanih
zglobova nestane.
„Brzo, izbaviću te odavde!”, uhvati je Danijel za ruku.
Da li se ovim izvinjava za prošli ispad? Da li je konačno
shvatio šta mu se dešava?
Neliel ne zna, ali mu je beskrajno zahvalna.
„U redu, ali, moja sestra!”
„Za nju sam se već pobrinuo. Hajde, nemamo puno vremena!”
Izlete iz mračne tamnice, ostavivši gladne pacove za sobom.
Nastavljaju hodnicima. Danijel s lakoćom savlada grešnu stražu
svojim sečivom, protkanim žilama uzduž oštrice. Uleti u jednu
praznu sobu na prvom spratu i pomogne Neliel da izađe kroz
prozor.

113
 Naslednik Senki

Ona dotakne prašnjavo tlo i potrči glavom bez obzira s

Melindom, koja je tu i dočeka.

114
 Nenad Zubović

15 – SPONA

NELIEL

ijedan jutarnji zrak joj nije mogao ulepšati svakodnevnicu.

N Ustala bi i sebi pristavila čaj. Bila je to učestala navika, koju
je usvojila od kad je ostala sama.
Stala bi ispred ogledala njihove kuće i zagledala se u svoje lice.
Na njemu je tražila majku. Nažalost, više je ličila na svoju sestru.

Dižu prašinu jurcajući rastresitim zemljištem. Visoki stubovi se

mogu videti u daljini. Srećom, demoni su s druge strane Meribela,
daleko od Melinde i Neliel. Ne mogu ih naći. Sve se više
udaljavaju od belog dvora, upečatljivog među svom tom crninom.
Nebo je čisto, ali je nekakve čudne plavo-zelene nijanse.
Neliel briše graške znoja, koje joj se nakupljaju na čelu od
vreline crnog sunca. Usporile su. Duboko udišu sparni vazduh.
Neliel se naslanja na svoje slabašne butine, ne mogavši da nastavi.

115
 Naslednik Senki

„Uspori, molim te”, kaže zadihano. Melinda se nimalo nije

umorila.
Neliel skoro da poželi svoju prohladnu tamnicu.

Nastave da koračaju opustošenom zemljom, kada u daljini

ugledaju grad Heks. Među običnim kućama se ističe izdignuti
hram.
Zamka, pomisli Neliel. Neću ponovo nasesti, kao prošli put
pred Meribelom. Potpuno je zaboravila mesto u kom je živela s
Ves pre svog zatočeništva. Dugogodišnje mučenje joj je pomutilo
razum.
„Hajdemo!”, ushićeno vikne Melinda, ali Neliel samo odmahne
glavom.
„Možemo upasti u nevolju. Pronađimo neko drugo sklonište
dok ne proverimo da li je to mesto bezbedno”, kaže Neliel i pokaže
na šumarak koji okružuje grad. Melinda nezadovoljno prekrsti ruke
i skrene pogled, te se zapute ka zadnjem delu šumarka.
Koračaju četinarskim zelenilom, koje ih štiti od sunčevih
zrakova. Melinda uzme u ruku par nekakvih bubica i pažljivo
posmatra kako joj mile po ruci. Velike su i prošarane jarkim
bojama. „Melinda, ostavi ih! Možda su opasne!”, zabrinuto vikne
Neliel.

116
 Nenad Zubović

Seris nikada nije brinula za Neliel. Šta više, želela je da joj se

nešto loše desi. To joj je činilo zadovoljstvo.
„Izvini...”, kaže Melinda i otrese sićušna stvorenja sa svog tela.
„Samo želim da budeš dobro. Nadam se da razumeš...”, kaže
Neliel.
„U redu je”, kaže Melinda pokunjeno.
Neliel uzdahne. „Nisam imala pojma gde bih te mogla naći.
Znam da ti sve deluje veoma čudno i nestvarno, ali Seris je veoma
opasna. Ne sme da te pronađe…” Melinda je pažljivo sluša. Želi da
je razume, ali smatra da je tolika briga nepotrebna.
„Da li je istina to što si rekla Nikolasu?”, upita Neliel. „Stvarno
si odrasla na Elisiji? Nikada nisi videla Zemlju?”
Neliel se učini da čuje blag šum u blizini. Sumnjičavo se
osvrne, ali pretpostavi da je neka životinja, te nastavi da sluša
Melindu.
„Istina je. Živela sam sa mamom, ali je se ne sećam tako dobro.
Nestala je kada sam bila mala. Čekala sam je, ali se do dan danas
nije vratila. Bila sam sama sve ovo vreme dok nisam upoznala
onog momka, Itana. Naša kuća je nestala kada se pojavio mrak. Iz
zemlje je izniklo cveće i našla sam se među gomilom Heksana.”
„O, Melinda! Ne mogu da verujem da si se brinula o sebi bez
ičije pomoći sve ove godine... Dugujem ti...”

117
 Naslednik Senki

„Zapravo se nikada nisam osećala usamljeno. Posle mraka sam

uspela da pobegnem u šumu. Tamo je bilo par alida, koje sam
morala da ubijem kako bih bila na sigurnom. Malo kasnije sam se
vratila na polje i odsela u jednoj od krčmi, ali me je krčmarica
neprijatno isterala. Dalje znaš i sama…”
Neliel zastane. „Melinda, naša majka…” Ne želi da joj kaže
istinu, ali oseća da mora. Ne želi da Malienda prolazi kroz isti bol.
„Znam, i ja ne znam što se toliko zadržala. Jedva čekam da je
vidim, a ti?”, upita Melinda.
„Da, Melinda... I ja jedva čekam da je vidim”, odgovori Neliel
setno.
Nastavljaju šumom, usput pronalazeći raznorazne voćke.
Utoljavaju žeđ iz prozirne bare na koju naleću. Polako se
približavaju gradu, boreći se s četinarskim šibljem i
nepodnošljivom vrućinom. Četinarska šuma u sred tropske klime
ne čudi Neliel, jer je boginja Malis i ranije menjala prirodne
pojave.

Grad je opasan zidinama. Barjaci kojima je ukrašen prikazuju

širom otvoreno oko. Meštani se šećkaju naokolo, izlazeći i ulazeći
u grad u svojim crno-crvenim odelima.
Šta ako ima još ovakvih gradova širom Elisije?, pomisli Neliel.
Ne poznaje dobro ostatak Elisije van Meribela.

118
 Nenad Zubović

„Krenimo sada, deluje mi bezbedno”, kaže i mahne Melindi.

Izađu na čistinu, našavši se opkoljene sa svih strana.

SERIS

Ne verujem Kristal. Reći ću Danijelu da je prati. Nema više Ves,

koja će uhoditi ljude za mene.
Skoro pa mi je žao što sam joj oduzela život.
„Gde si do sad?!”, zarežim na Danijela.
Strelja me svojim crvenim očima. „Ne možeš me uvek
kontrolisati, Seris!”, unese mi se u lice. Uznemiren je, ali
tajanstveno to skriva.
Nešto prećutkuje.
„Moram li te uvek podsećati da uistinu mogu?”, nagnem se.
„Osećaš li to?”, upitam, položivši ruku na njegov trbuh. Opružimo
se na trosedu u jednoj od dnevnih soba Meribela. Prostorija je
osvetljena raskošnim lusterima. U ćoškovima stoje Grešni,
iščekajući naredbe, a ostatak ispunjavaju moje gospe. Izležavaju se
sa svojim plemićima. Vuku im kragne dok ih privlače k sebi.
Demoni sve to mirno posmatraju, čuvajući vrata.
„Da…”, zagleda se Danijel u mene. Svest mu napusti oči.
„Tako… Vidiš kako sam ja uvek u pravu?”, kažem, približivši
mu se. Usne nam se dotaknu. Blago uzvrati poljubac i ostane u

119
 Naslednik Senki

odsutnom stanju. Uzmem gutljaj vina i histerično se nasmejem,

posmatrajući kako ga moj glas omamljuje. Počne se klatiti i padne
mi u naručje. Milujem ga po glavi sve dok ne osetim kako mu se
disanje usporava i pada u san.
Dozovem trapavu sluškinju s druge strane sobe. Pokloni mi se
povijene glave. Od kad je Ves zadesila onakva sudbina, posluga mi
se još više dodvorava.
Drago mi je što su naučili lekciju.
„Izvolite, gospodarice. Na usluzi sam vam”, kaže sa
strahopoštovanjem. „Dovedi mi Kasandru”, kažem posmatrajući
usnulog Danijela u svom krilu.

NELIEL

Okružene su vojnicima u crno-crvenim oklopima. U glave su im

upereni samostreli. Devojka s crvenim pramenom pritiska Nelielin
vrat svojim sečivom. Obliva je hladan znoj i nema hrabrosti da se
mrdne.
„Idete s nama”, progovori krupni čovek hrapavim glasom. U
kožnom oklopu mu se ističu vretenasti mišići. Neliel stegne dršku
svog srebrnog malja.
Zaškrguće.

120
 Nenad Zubović

„Gde nas vodite?”, progovori ona jecajući. Žena još jače

pritisne čelik uz Nelielin vrat. Potekne krv. Zagrca i žena odvoji
mač od njene kože.
„Samo nas pratite i nećete biti povređeni”, procedi.
Neliel odustane od bilo kakvog otpora. Jedva stoji na nogama.
Oklopo joj je oštećen na pojedinim mestima. „U redu”, kaže kratko
i jasno.
Melinda je pogleda, gorda što nije pokušala da ih spase.

Ulaze u grad kroz kapiju. Kuće izgledaju poput onih na Zemlji.

Dolazeći su videli putokaz s natpisom „Heks” i tada se Neliel setila
pojedinih stvari. Odjednom joj se sve učinilo veoma poznatim.
Ljudi trčkaraju naokolo, zauzeti svakojakim poslovima. Radnje
su poređane jedne naspram drugih. S jedne strane se prodaju
prehrambene namirnice, dok s druge tandrču zvuci čelika o čelik.
U uvučenim uglovima grada se mogu uočiti šatori iz kojih ljudi
izlaze, sumnjičavo se osvrćući. Melinda i Neliel šetaju samom
sredinom, dok ih ljudi odmeravaju centrom grada.
Neliel se oseti kao zatvorenik.
„Još malo, pa smo stigli”, kaže žena crvenog pramena. Sve su
bliži hramu. Na njemu se nalazi skulptura žene, čije telo prekrivaju
pera vrane. Zagledana je u nebo raširenih ruku. Do nje se nalazi još
jedna skulptura žene, ali je prekrivena perima belog goluba.

121
 Naslednik Senki

Čine se veoma stvarno.

Tihim korakom ulaze u hram. Još uvek ih prate naoružani
vojnici. Neliel i Melinda ne razdvajaju isprepletane prste. Čvrsto se
drže zajedno. Približavaju se centru hrama. Prerano seda za svoje
godine, žena odevena u plavu odoru izgleda kao da ih očekuje. U
ruci drži skiptar na čijem vrhu neprijatno bdi oko.
Melinda ne skida pogled s njega.
„Deandre, Linet, slobodni ste”, kaže žena, te mahne rukom
kratko podšišanom, krupnom čoveku i ženi vatrenog pramena.
„Odavde ja preuzimam.”

Spuštaju se niz stepenice, prodirući u srž hrama. Hodnici su sve

uži i slabije ostvetljeni. Neliel i Melinda oprezno prate misterioznu
ženu, i dalje se držeći za ruke. Plava odora joj se vuče po
prašnjavom podu, ali ona na to ne obraća pažnju. „Ah, tu smo”,
kaže, otvorivši vratašca na kraju hodnika.
Prostorija u koju uđu je tesna i prohladna. U njoj se jedino
nalazi jedan kovčeg. „Izvolite, pogledajte u njega”, kaže žena.
Neliel priđe prva, prestravljena dok rukom briše znoj sa čela.
Melinda ostane pozadi.
Ne… ne može biti…, u sebi kaže Neliel. U kovčegu ugleda svoju
majku. Prekrštenih ruku deluje kao da je samo usnula. Kestenjasta

122
 Nenad Zubović

kosa do ramena izgleda tako zdravo i mlado. Melinda je nasledila

njene oble crte lica.
„Mama…”, tiho zajeca Neliel. Razrogačenog pogleda, posegne
rukom da je dodirne, ali joj šaka samo prođe kroz privid.
Tako blizu, a tako daleko, pomisli i brizne u nekontrolisan plač.
Ponovo je zaboli svaki mišić u grlu. Nastavi da grebe po praznom
kovčegu, prolazeći kroz majčino telo, iznova i iznova.
Ali majka se ne pomeri.

123
 Naslednik Senki

16 – SEĆANJA

ITAN

N ije mogao da podnese glasove. Ni glas svojih roditelja, ni

glas sopstvenog uma. Želeo je da se isključi iz sveta na neko
vreme i pusti da se sve slegne i dođe u red.
Mislio je da je problem bio u drugima, a ne u njemu. Osećao je
neprestani pritisak od kog bi poželeo da pobesni. Želeo je da se
isplače, ali ni to nije mogao. Terao bi suze da krenu, ali one bi
odbijale da izađu.
Nije znao šta to treba da učini kako bi ispoljio ono što oseća.
Ostali ga nisu shvatali u potpunosti ozbiljno, jer nije reagovao
burno i emotivno, kako se to od njega očekivalo.
Ljudi ne vide ozbiljnost situacije ukoliko ne dođe do kapi koja
će preliti čašu. Njegova čaša nikako nije uspevala da se prelije, ma
koliko se on jako trudio. Samo bi se iznova i iznova punila i
praznila.

124
 Nenad Zubović

Bio je okružen mržnjom - tamo, na Zemlji. Vrebala je iz svakog

ćoška. Uvukla se pod kožu njegove porodice i prijatelja.
Pokušavala je da ga proguta. Da ga prekrije svom silom i otme mu
razum. Pokušala je da mu iščupa srce i potpuno ga isprazni. Nije se
prepuštao tome, već je sve upijao - svaki delić te negativne
energije. Nije znao kako da je se reši, oslobodi. Hranila se
njegovom snagom sve dok ga nije savladala. Osamio se, a drugi su
se tome gadili.
Smatrali su to sebičnošću.
Samo je želeo da sve bude dobro. Samo je želeo mir. Nije znao
zašto se sve to dešava. Šta li je skrivio? Zbog čega se sve okrenulo
protiv njega?
Svaka reč bila je poput sečiva. Urezivala mu se u kožu, a rane
nije znao kako da izleči. Te reči je mogao oprostiti, ali nikako
zaboraviti.
Zašto uopšte praštam?, pitao bi se. Zašto dopuštam sebi da
zaboravim te izlive mržnje? Zašto li sam time kažnjen? Vredi li biti
dobar? Šta uopšte znači biti dobar, plemenit?
Toliko toga mu nije bilo jasno. Mislio je da ne shvata kako svet
funkcioniše - svet na Zemlji. Uvek je sa sobom nosio taj teret.
Samo je čekao kada će se nešto loše desiti.

125
 Naslednik Senki

Proklet sam, pomislio je. Promenio se, ali se to nije moglo

uočiti na njegovom licu. Nosio je prljavštinu na duši, sve dok nije
odlučio da više ne želi da trpi. Odvagnuo se u prkošenje svemu i
svakome.
Otvorio je svoju pandorinu kutiju na čijem dnu ga nije čekao ni
najmanji delić nade, već mu je otvorio vrata jednom potpuno
novom svetu. Svetu na kome nema predstavu svega kroz šta je
prošao na Zemlji.
Upustio se u potragu za svojom prošlošću, ne znajući kakva će
krv poteći iz zaceljenih rana.

SERIS

Odvezla sam se daleko, daleko. Što dalje od tog sela i te kuće. Da

nikada više ne vidim svoju uplakanu sestru. Dosadila mi je ta
pocrvenela faca i kukanje.
Samo mi jedno nije jasno - zašto me, posle toliko godina, nije
razotkrila? Ne treba meni oproštaj, niti razumevanje, već da odem
od nje što je dalje moguće i zaboravim da postoji. Želim da ne
budem deo njenog života, kao ni ona mog.
Mržnja prema njoj je jednostavno deo mene. Čudno, zaista.
Svaki dan živeti s nekom osobom i proklinjati dan kada ste je
ugledali, i ne umoriti se od toga.

126
 Nenad Zubović

Radila sam svašta - svakakve gluposti. Pijančila, prodavala

svoje telo, probala sve što mi je nuđeno. Odlazila sam na razna
mesta. Krala sam, bežala od policije (jednom su me i uhvatili).
Postala sam prava grešnica. Smešno, kao da i pre toga nisam
bila, zar ne?
Snašla sam se u belom svetu na najprljavije načine. Ponosna
sam na sebe. Svi ostali su me takvu voleli i želeli, grešnici poput
mene.
Ma, ko ceni kad si dobar? Niko. Ne vredi to ništa. Samo najveći
gadovi prolaze dobro. Zato sam i odlučila da postanem jedna od
takvih.
Ispostavilo se da sam bila u pravu. Do svačega sam došla
pogrešnim putem, ali koji je uopšte put ispravan? Ko određuje šta
je dobro, a šta ne?
Sestru nisam videla čitavih deset godina. Nažalost, naši putevi
su se ponovo ukrstili, ali ću ovoga puta uživati u svakoj suzi, koja
se bude slivala niz njeno uplašeno lice.

NELIEL

Posmatrala je kako se kuća polako urušava. Konstantno je osećala

duh majke i oca.

127
 Naslednik Senki

Zašto ne mogu da uzvratim istom mržnjom?, pitala bi se. Ona

nije bila takva. Posegla bi za tom osobinom, ali bi joj ona uvek
iskliznula iz ruku.
Jedino što joj je držalo u životu bila je ta mala devojčica -
njihova sestra.
Znala je da je tamo negde i čeka je. Otac je poslao majku u
susedno selo dok se ne porodi. Mislio je da je greška što su začeli
još jedno dete. Barem je spasio njihovu sestru Serisine ljubomore i
gneva, koje je Neliel trpela.

Provodila bi sate uz čaj, razmišljajući o tome šta bi joj sve

ispričala. Nije imala predstavu kako bi joj objasnila šta se desilo
njihovoj majci, i ko je njihova sestra zapravo.
Srećom, Seris nije znala za Melindu. To joj je davalo nadu i
sigurnost. Bila je sigurna da bi premrla od straha kada bi ponovo
videla Seris posle toliko godina.
Kako sada izgleda?, razmisljala je. Da li je i dalje živa? Često
joj se dešavalo da se toliko zamisli da zaboravi da jede.

Pripremala je čaj, kao i obično, kada joj se ceo svet zamračio.

A onda su se srele na Elisiji. Bilo je to deset godina kasnije,
kada je Seris već uveliko gospodarila Meribelom. Neliel je
napustila Heks u potrazi za dvorom. Znala je da se tamo nalazi

128
 Nenad Zubović

Seris. Išla je pravo u smrt, ali je iz nekog razloga želela da ponovo

vidi svoju sestru. Duboko u sebi se nadala da se Seris promenila.
Poželela je da zaboravi majčinu smrt i obnovi vezu sa sestrom.
Bila je usamljena. A Seris je jedina koja joj je ostala.
Oprezno je obilazila kuću, posmatrajući je sa svih strana. U
jednom trenutku, učinilo joj se da vidi velelepnu građevinu. Potom
je opet videla običnu kuću.
Shvatila je da je reč o iluziji.
Odlučila je da dotakne okno prozora kuće. Pod prstima je
osetila čvrst, hladan kamen. Njen dodir je otkrivao pravi izgled, i
bila je neopisivo iznenađena.

Dolazila je više puta da dodirne neki drugi deo kuće i otkrije šta
se zapravo krije.
Jedanput su je videli Serisini Grešni. Posle toga još jednom.
Javili su Crvenoj dami šta se dešava, te im je ona naredila da joj je
dovedu pred noge. Izraz na Serisinom licu bio je pun gneva i
ljutnje. Nije mogla da veruje da joj se ponovo pojavila u životu, i
to na ovakvom mestu, na potpuno drugom svetu.
Odlučila je da je zatvori i nikada ne pusti.

Neliel je znala sve sestrine podanike. Pamtila je imena iz

razonode. Znala je čak i puna imena onih najmanje bitnih, kao i

129
 Naslednik Senki

važnijih, poput Danijela i njemu sličnih. U početku su je hranili, pa

su joj i to ukinuli. Postala je hrana pacovima, a sopstveni želudac
je hranila suzama. Krenula su i mučenja, posle kojih bi Neliel
ostala s novom modricom, ogrebotinom ili posekotinom.
„Hoćeš li ikada završiti s ovim?”, upitala je jednom tokom
mučenja.
„Hoću, kada budem osetila da tvoje srce ne kuca”, prošaputala
je Seris na uvo, zarivajući joj svoje nokte sve dublje i dublje u
tanušni vrat.

Jednog dana, shvatila je da se ne seća skoro nijednog imena

osim Danijelovog. Modrice su joj se sporo povlačile. Nije se sećala
svoje zdrave kože. Odraz u ogledalu nije videla veoma dugo.
Glad i žeđ su je savladali.

130
 Nenad Zubović

17 – OPOMENA

ITAN

eko kuca na vrata. „Ašanti, budi se”, drmam je.

N „A, šta?”, u bunilu progovara.
„Neko kuca”, tiho kažem. Trlja oči, polako se pridižući na noge.
Posle trećeg kucanja uleće Kristal. Iza nje leže dva demona
razrogačenih očiju, usta punih krvlju. S njenog koplja se sliva
sluzavo crvenilo, kapajući po hladnom betonu odaje.
„Kristal, vratila si se!”, naglo se razbudi Ašanti. Krene prema
drugarici raširenih ruku, ali ova se okrene. Uhvati jednog demona
za ruku i dovuče ga u odaju, ostavljajući za sobom krvavi trag.
Potom učini isto i sa drugim.
„Nemamo vremena, za mnom”, kaže Kristal ledenog izraza lica.
Ašanti slegne ramenima i pođe za Kristal, te i ja učinim isto.

131
 Naslednik Senki

Šunjamo se hodnicima, kada nas opkole Serisini stražari u

pratnji belokosog momka. Uperio je veliki čelični mač u mene.
Sečivo je prekriveno čudnim, vijugavim žilama. „U redu je,
Danijele”, kaže Kristal i dâ mu znak da spusti oružje, te on tako i
učini.
Ašanti i ja je pogledamo začuđeno.
„Baš sam krenula da ih odvedem u obilazak. Ne boj se, niko
neće pokušati da uznemiri tvoju dragu”, provocira ga, na šta on
sablasno začkilji.
„Hm, u redu”, kaže i ode niz hodnik sa svojim demonima i dva
pala anđela. Ne skreće pogled s Kristal sve dok ne nestanu u
mraku.
„Hajdemo”, tiho kaže Kristal i mahne nam da je pratimo. Znam
već ove puteve. Vrata nekih soba su otvorena. Gospe strastveno
vode ljubav sa svojim plemićima. Maskirani muškarci i žene kruže
jedni oko drugih. Kako se udaljavamo, zvuci zadovoljstva
prožimaju se hodnikom, ali niko od nas ne progovara.
Posramljeno skrećem pogled.
„Koji je plan, Kristal?”, upita Ašanti dok slušamo svoje korake.
„Crvena dama me je odvela u svoje odaje. Zapamtila sam put”,
odgovori. Skrećemo u ćorsokak. „Mislim da mi veruje, ali nisam
sigurna. Moram se praviti da joj služim kako bih joj se približila.”

132
 Nenad Zubović

„Moram priznati da ti dobro ide”, kažem kad stanemo pred

betonski zid.
„Hvala”, odgovori, ne pogledavši me. „Taj Danijel je njen
ljubavnik. Sluga. Nisam sigurna na čijoj je strani, ali mi ne deluje
kao da stvarno uživa u njenom prisustvu.”
Začuju se koraci iz tame. Provirim iza ćoška. Devojka platinaste
kose u zelenoj haljini drži bocu, napunjenu ljubičastom tečnošću.
„Pratimo je”, kaže Kristal. Oprezno krenemo za njom, baš kada
odlučim da joj postavim još jedno pitanje.
„Stanite!”, previše glasno šapne Ašanti. Privuče pažnju devojci
s bocom, te se ona na momenat osvrne ukočivši se. Sklonimo se
još dublje u mrak.
Zastane osluškujući, pa nastavi mračnim hodnikom.

NELIEL

Pognute glave, Neliel jeca nad majčinim telom, koje čak nije ni
stvarno. Čini se kao da će svakog trena otvoriti oči i zagrliti svoje
ćerke.
„Mama!”, vikne Melinda, zagrlivši vazduh u grobnici. Neliel je
gleda uplakano. Žena u plavom se samo smeši prizoru koji, kako
se čini, samo Neliel ne može da vidi.
„Melinda, ko je to?!”, kroz plač upita Neliel.

133
 Naslednik Senki

„Pa, mama! Zar je ne vidiš?”, pokaže Melinda na ništavilo.

Neliel se učini kao da stvarno može da vidi svoju majku kako stoji
pored njene male sestre. Baci pogled na grob, ali je ponovo ugleda
sklopljenih ruku kako nepomično leži.
Šta se dešava?, upita, držeći se za glavu. Telo počinje da joj se
trese, a sedokosa žena je obgrli rukama. „Ne brini, ni ja ne mogu
da je vidim. Tvoja sestra je nadarena. To je retkost, draga. Biti
blagosloven Malisinom rukom.”
Neliel zanemi, ne znajući šta prvo želi da upita majku koju ne
vidi. Zato samo kroz šapat kaže: „Nedostajala si mi.”
Tupo se zagleda u Melindu, čekajući odgovor. „Mama kaže da
si i ti njoj mnogo nedostajala i da jedino želi da te zagrli”, Melinda
prenese majčine reči i snažno zagrli Neliel.
Ona zaklopi vlažne oči, i ostane u sestrinom zagrljaju dovoljno
dugo da oseti majčinu ljubav.

Crna sunčeva svetlost polako jenjava. Ljudi se razilaze, ulaze u

svoje kuće. Glavna ulica ostaje opustošena. Radnici završavaju s
radom. Prestaje lupanje kovača o čvrst čelik.
Tišinu razbijaju jedino zvuci prirode.
U krčmi ima dosta ljudi. Razdragani glasovi prave buku od koje
je Neliel uznemirena. Sedi kraj Melinde, a ispred njih su Alondra -
misteriozna žena, i njeni čuvari - Linet i Deandre.

134
 Nenad Zubović

Linet se nervozno vrpolji, vrteći crveni pramen oko prsta. Crno

odelo joj savršeno pristaje uz telo. Ne može da dočeka svoje
omiljeno jelo – pacova s roštilja, specijalitet Heksana.
„Kako si?”, Alondra zabrinuto upita Neliel. Ona samo zuri kroz
prozor, ne posmatrajući ništa konkretno.
„Srećno i… utučeno”, okrene se.
„Mislim da je najbolje da te pošaljemo u Sirilis. Tamo će ti biti
bolje. Alina je veoma gostoprimiva.” Alondra izvije obrve i blago
se osmehne, pogledom punim sažaljenja. Neliel ne želi da je neko
tako gleda, da je smatra slabom i nesposobnom. Čula je već za
dvor poput Meribela koji predstavlja Vrle, ali nikada nije imala
želju da ga vidi ili poseti. „Nemam predstavu zašto si ikada
napustila Heks, mila. Meribel nije poznat ni po čemu lepom.”
Deandre se trgne. Frkne i napravi nezadovoljan izraz lica, koji
se pretvori u grimasu. „Šalješ je Alini?!”, ljutito se obrati Alondri,
udarivši pesnicom o sto. Escajg se zatrese od crnog čelika, kojim
mu je šaka prekrivena. Melinda se trgne i namrgodi. Neliel joj
položi ruku na rame, kako bi je smirila.
Čitav narod se zagleda u pobesnelog Deandrea.
„Ne pretvaraj se da ne osećaš njenu energiju”, pogleda Alondra
zbunjenu Neliel.
Linet bezvoljno prevrne očima.
„Ali… nije fer!”, kaže Deandre.

135
 Naslednik Senki

„Ponovo si pohlepan, Deandre…”, mirno kaže Alondra. Sede

lokne joj se presijavaju na poslednjim sunčevim zracima.
Deandre samo ućuti i dohvati nož i viljušku, spreman za jelo
koje im upravo dolazi. „O, u ime Malis, konačno!”, Linet zacakle
oči. Krčmar spusti svežeg pacova, i ona se prva baci na njega.
Halapljivo proždire svaki zalogaj. „Stvarno ne postoji lepše jelo”, s
uživanjem prokomentariše. „Šta, vas dve ne jedete?”, upita Neliel i
Melindu, koje nisu ni takle svoja parčad.
„Nismo gladne”, odgovori Neliel. Zna da Melindi sigurno krči
stomak, ali ne želi da joj se sestra razboli. Osim toga, Neliel se
smuči od same pomisli na pacove. Odmah se seti tamnice i svih tih
provedenih dana i noći uz njih.
„Kako god, ima više za mene”, kaže Linet, uzevši njihovo meso
iz tanjira. Iznenađujuće je vitka za svoj apetit.
„Njih dvoje će vas čuvati”, pokaže Alondra na Linet i
Deandrea, koji je iznenađeno prostrele pogledom.
„Nadajmo se da će vas Alina primiti”, kaže im Alondra.
„Zašto ne bi, Alondra?”, upita Deandre. „I nismo neki grešnici,
zar ne?”, pogleda Linet, te se ona kiselo nasmeje.
„A je l’ bi ti ućutao malo, šta kažeš?”, polu šaljivo kaže. „Pusti
me barem da na miru jedem.”

136
 Nenad Zubović

„Pogledaj samo koliko odvratno ubacuješ zalogaj za zalogajem.

Smiri malo sa tim jelom, poslaće te među Proždrljive”, smeje se
Deandre podrugljivo.
„Hoćeš li zavezati već jednom i pustiti me da uživam...”, kaže
Linet, lupkajući nogom o pod.
„Bojim se da...”, izusti Deandre, ali se samo tren kasnije uhvati
za probodenu butinu. Drška viljuške mu viri iz noge, ali čvrsto
steže zube potiskujući jecaj koji bi ispustio. Alondra zgranuto
gleda i osvrće se, ne bi li opazila tuđe poglede. Srećom, Deandre
hrabro ne pušta ni glasa, te deluje kao da se ništa nije desilo.
Linet nastavlja sa jelom.
Deandre istrgne viljušku iz butine i bučno je tresne o sto. Krv
umrlja njegov tanjir, ali on ne mari, već trapavo ustaje od stola i
izlazi iz krčme.
Alondra opušta napete grudi i hvata se za glavu.
Melinda ćutke ispija i poslednju kap vode dok pomno proučava
svoju veliku sestru. Nije nešto naročito krupne građe, ali Melindi
deluje kao velika mama.
Neliel neko vreme pažljivo sluša simpatično čavrljanje ljudi
pozadi, a onda opet potone u svoje misli.

Završivši s ručkom, Alondra im pakuje dovoljno vode i hrane.

Odnosi Nelielin oklop na popravku. Naređuje Linet i Deandreu da

137
 Naslednik Senki

se pripreme za putovanje ka Sirilisu. Potom se vraća u svoj hram,

odlučivši da napiše pismo Crvenoj dami.

SERIS

ekam opružena na krevetu, kad neko pokuca. Viknem da uđe,

Č te u moje odaje kroči Kasandra.
Konačno…
„Zašto ti je trebalo toliko dugo?”, preteći prosikćem, držeći u
ruci jednu od mojih belih zmija.
„Izvinite gospodarice, neće se ponoviti. Nisam je mogla naći
tako lako”, kaže i izvuče iz džepa bočicu, koju nestrpljivo
iščekujem. „Izvolite”, pruži mi je i povuče se.
„Puno ti hvala, Kasandra. Možeš ići”, mahnem joj, obuhvativši
otrov koščatim prstima.
Odlično…
Položim ga pored sebe i zaklopim oči.

Iz polu sna me trza Danijel, ulećući u odaje. „Šta si saznao?”,

obratim mu se. Deluje prilično nestabilno i uplašeno.
Sumnjiv je.

138
 Nenad Zubović

„Video sam je s onom crnkinjom i izabranikom. Navodno ih

vodi u obilazak dvora. Nisam siguran da li laže. Može biti da su
bliski od ranije…”
„Hm, važi. Nastavi da je pratiš. Moram biti sigurna u njenu
lojalnost. A što se toga tiče…”, otrovno se zagledam u Danijela,
„koliko si mi ti lojalan, dragi Danijele?”
Sad se već preznojava.
„U potpunosti. To je malo za život koji si mi spasila”, pokuša
da očvrsne glas, ali još uvek drhti.
„Ma, šta kažeš?!”, smejem se histerično. „Pa kad je tako, hajde
dođi. Pridruži mi se”, tiše izgovorim, pruživši ruku oko koje mi se
obavila zmija. On stoji nepomično par trenutaka pre nego što mi
uhvati ruku i legne na krevet do mene. Nagne se, spreman da me
poljubi, ali ja pustim zmiju s ruke da se odmota. Ona ode ispod
prekivača i pronađe put do njegovog stomaka. Baš kada nam se
usne dotaknu, Danijel se grčevito presavije, ispustivši bolan zvuk.
Nasmejem se i privučem ga bliže k sebi. Još dve zmije skliznu i
pridruže se svojoj sestri u hranjenju. Uživam slušajući bolnu ariju
njegovog glasa.
„Znam šta si uradio, dragi”, šapnem mu na uho. „Budi svestan
da, još jednom li učiniš ovako nešto, uživaću u svakom momentu,
gledajući kako ti sopstvena garda seče komad po komad tela, a
onda ću se hraniti istim.”

139
 Naslednik Senki

Pokuša da mi se otme iz zagrljaja, ali ga stisnem još jače

oderavši mu kožu s leđa.
„Volim te”, kažem, zarivši mu zube u vrat. Zadovoljstvo mi
prostruji telom kada mi sluh ispune vrisci. „Opasno te volim”,
kažem još tiše, ali dovoljno glasno da me čuje. Krv mi curi niz usta
i njegovo telo se umiruje.
Jauci se utišaju, te zaspi rukama obgrljenim oko mog tela.

140
 Nenad Zubović

18 – UKRŠTENA SEČIVA

ITAN

osle dužeg praćenja, tajanstvena devojka nam umiče.

P Odjednom nestaje među lavirintom hodnika. Ne znajući gde
se nalazimo, sakrivamo se u jedan od ćoškova. Strahujem da će se
ponovo pojaviti Danijel sa svojom gardom.
„Ostali Heksani znaju da me je Seris uzela pod svoje. To znači
da nemamo potrebu da se dalje krijemo, uvek mogu osmisliti neki
izgovor, zar ne?”, prošapuće Kristal.
„Verovatno si u pravu...”, zamišljeno odgovori Ašanti.
„Pa, hajdemo onda!”, skoro pa viknem u nestrpljivosti.
Izlazimo na čistinu i nastavljamo tumaranje hodnicima, koji se
sve više šire. „Stanite”, odlučno kaže Kristal i dâ nam znak da se
sklonimo, pre nego što nas uoči Grešna straža na kraju hodnika.
Gracioznim korakom im se približi sa svetloplavom kosom,
zanosno prebačenom preko ramena.

141
 Naslednik Senki

„Momci! Jeste li raspoloženi za malo... zabave?”, obrati se

šarmantno.
Ne odgovore.
„Niste nešto pričljivi, vidim. Pa, dobro, odoh ja”, mahne
razočaravajuće, krenuvši prema vratima. Ne verujem da zna kuda
se uputila.
Ali, ne može nas tek tako ostaviti!, odbrusim u sebi.
Stražari ne skrenu svoje fiksirane poglede, te Kristal samo
prođe pored, kao da nema nikoga. Baš kada posegne za kvakom,
hitro ščepa svoja kratka sečiva na oklopu i tren kasnije stražari
krkljaju, posmatrajući kako im krv navire iz vratova. Kristal u
skoku dohvati svoje koplje i proburazi im glave.
Utišaju se.
Ašanti i ja zabezeknuto izađemo iz senki. Ne skidamo pogled s
njenog zadihanog tela. „Znam, znam”, kaže i okrene se ka vratima.
„Znaš kuda idemo?”, upita Ašanti sa spremljenom mrežom,
verovatno iz predostrožnosti.
„Ne, ovog puta se ne sećam. Nisam ovuda išla...”, kaže pomalo
zabrinuto. „Ali nema potrebe da se bojimo, kao što rekoh. Ja vas
samo vodim u mali obilazak, zar ne?”, nasmeje se promišljeno i
dohvati kvaku.

142
 Nenad Zubović

Krenemo za njom i nađemo se u prostoriji koju sam već video

iz prethodnog obilaska s Ves. Kružna soba u čijoj se sredini nalazi
parče gvožđa, umrljanog krvlju.
„Ne želim sad da istražujem, vratićemo se kasnije. Ona devojka
sigurno nije ovde. Hajdemo”, Kristal izađe bez čekanja na naš
odgovor, te je dalje sledimo.
„Mislim da bi trebalo da se vratimo odakle smo krenuli”, kaže
Ašanti i stane.
„U redu, ako tako želiš... “, složi se Kristal.
Zar ja nemam nikakvo pravo glasa?
„Nastavimo putem kojim sam ja došla, tuda je ionako bolje
osvetljeno”, kaže kada stignemo do naše sobe.
„Ne, Kristal, ne želim da idem nigde blizu one žene. Nema
šanse...”, suprotstavi se Ašanti i prekrsti ruke.
„Dobro, ti onda ostani u sobi i čekaj da te ubiju”, brecne se
Kristal, okrenuvši nam leđa.
„Nemojte se svađati, naći ćemo neko rešenje”, uskočim.
„Predlažem da zajedno ostanemo u jednoj sobi i sačekamo da
padne noć. Onda bismo mogli ponovo da istražimo hodnike malo
bolje.”
„Kako god...”, nezadovoljno odvrati Kristal i uđe u sobu.

143
 Naslednik Senki

NELIEL

Sutradan, u rano jutro, Alondra predaje Neliel njen obnovljen

oklop, poželevši im sreću na putu ka Sirilisu. Dok galopiraju
pustom peščarom, jedino što se može čuti, pored kopita konja,
jeste razgovor između Melinde i Linet. Ona sedi iza Linet, koja
jaše svog konja crne grive.
„Znači, sviđa ti se moja kosa?”, upita ona sa smeškom na svom
bledom licu.
„Da, tako je neobična i lepa!”, ushićeno potvrdi Melinda.
Neliel prija njihov razgovor. Veoma joj je lepo čuti prijateljski
ton posle toliko vremena. Melinda je sada jedino što joj je
preostalo. Nema roditelje. Rođena sestra joj je pred očima ubila
jedinog saputnika kog je imala tokom mučnih godina svog
zatočeništva, a na Danijela ne zna koliko može da se osloni.
Posmtrajući suvu peščaru kojom putuju, niotkuda se na zagasito
plavom nebu pojave prikaze kakve Neliel za života nije videla.
Čovekolika bića s crnim krilima preleću nebom, ali ne deluje kao
da se spremaju da slete, ona lete dalje i dalje, sve dok se ne izgube
iz njenog vida. Trlja oči, ali još uvek uspeva da vidi jedan primer
mističnih stvorenja.
Ne sanja.

144
 Nenad Zubović

Uznemireno podiže ruku, upirući prstom u pravac kojim su

preleteli anđeli. „Ko... ko su oni?”, tiho upita, a onda ponovi svoje
pitanje sve glasnije i glasnije. Deandre se lecne na njen povik. Ne
može da se osvrne da je pogleda, jer jaše i ne želi da rizikuje da
padne.
„Molim, šta kažeš?!”, upita, jer isprva nije čuo šta je govorila.
„Ona stvorenja! Zar ih nisi video?! Šta su ona?!”
„Nisam, o čemu to govoriš?!”, džangrizavo odvrati on.
Približavaju se brdima gde je kraj pustoši.
„Krilati ljudi!”, neverujući vikne Neliel.
„Mora da su samo ptice, anđeli ovuda ne lete”, kaže Deandre
dok Melinda i Linet i dalje ćaskaju, smejući se.
Nisu bile ptice, nisam luda!, pomisli Neliel, namrgodivši se.
Skoro pa padne sa konja, ali se na vreme još čvršće uhvati za
Deandreovo snažno telo.
„Melinda, da li si ti videla nešto?!”, dovikne sestri.
„Ne, nisam!”, odgovori ona.
„A mene niko ne pita, a?! Uzgred, nisam, nema veze!”, ubaci se
Linet, ali se ponovo usredsredi na jahanje, te ne nastavi simpatičan
razgovor s Melindom.
„Znači, anđeli... postoje?”, Neliel upita Deandrea u čudu. Sada
su veoma blizu brdima.

145
 Naslednik Senki

„Naravno, kakvo je to pitanje?! Otkad si ti ovde?”, kaže

Deandre.
„Već d... deset godina...”, Neliel odgovori pokunjeno.
„Kako je onda moguće da ne znaš da anđeli postoje? Na Elisiji
postoje svakakva bića...”
„Crvena dama me je zatočila na svom dvoru. Ja sam njena
sestra.”
„O, je l'? Onda si sigurno kroz svašta prošla”, sa sažaljenjem
kaže Deandre.
Kroz toliko toga, kroz šta vi verovatno niste i nikada i nećete,
ostavi Neliel mračnu misao za sebe.
Između dva brda do koja su stigli, nalazi se uski prolaz. Tek što
krenu jedni iza drugih da prođu brdima, iz senki koje su ih okružile
se stvore krilati demoni pomodrele kože, oštrih rogova i crvenih,
zlokobnih očiju. U crnim odorama i oklopima, isuču svoja
magijska oružja. Deandre i Linet hitro skaču sa svojih konja. Leđa
uz leđa, naoružani iščekuju krvavi obračun.

ITAN

Čekamo. Ašanti i Kristal šapuću, sedeći naslonjene na krevet. To

je jedino što mi odvraća pažnju i tera me da ne zaspim. Nije me
dovoljno briga da ih pitam zašto ne podele razgovor sa mnom.

146
 Nenad Zubović

Ionako se poznajemo veoma kratko. Siguran sam da su prilično

bliske drugarice.
Pitam se šta se njima desilo, pa su dospele ovde. Zanima me i
šta je u mom slučaju bio okidač.
„Hej, ne spavaj. Tek treba da krenemo”, oštro me trgne Kristal
iz tek započetog sna.
„Aha”, bezvoljno procedim, pridigavši se s tvrdog poda. Njih
dve su zauzele krevet.
Sve troje smo na nogama. Trljamo oči, boreći se s umorom, koji
nas polako savladava. Ašanti kreće da dohvati kvaku iza mene,
kada zid na kom se nalazi prozor nestane u zaglušujućoj eksploziji.
Ona za sobom donese dva krilata stvorenja. Demon se naginje nad
belim oklopnikom paperjastih krila. Zaslepljuje me jarki oreol
iznad njegove glave. Arhanđel stenje i rže, ali se ne predaje.
Pitanje je kada će iskliznuti sečivo jednog od dvojice krilatih
mačevaoca.
Ašanti se hvata za svoju mrežu, spremna da njome zamahne i
ostavi još nekog u opekotinama. Kristal je sprečava i čvrsto steže
za ruku. „Ne, ostavi ih, nek sami izađu na kraj”, kaže joj.
„Ne!”, trgne se Ašanti iz stiska, te prekrije demona svojim
užarenim oružjem.
„Ašanti, ne!”, bezuspešno je odvraća Kristal.

147
 Naslednik Senki

Demon biva zarobljen u vrelini i u neljudskim kricima kida

mrežu, koja se momentalno obnavlja, ali on je uveliko pred Ašanti
i stiska je čvrsto za vrat, pribijenu uza zid. Počinje da se guši, ali
stvorenje ne popušta.
Ne mogu da se pomerim. Gutam knedlu i svet počinje da mi se
muti pred očima. Kroz ogromnu rupu vidim da je nebo ispunjeno
krilatim bićima. Nisu to samo demoni. Tu su i crnokrile devojke u
odorama. Pali anđeli, kao i oni svetlosni, iz čijih očiju isijava sve
dobro ovog sveta.
Uznemireno skrećem pogled na oklopljenog arhanđela na podu
sobe. Kristal urla i mučno pokušava da strgne ruke demona s
Ašantinog vrata. Rogovi su mu prislonjeni uz zid i uokviruju
Ašantinu glavu dok joj dahće u lice, zaslepljujući je sjajem crvenih
očiju.
Mora da sanjam.
Kristal me doziva, ali joj moja pomoć ipak nije potrebna.
Arhanđeo se pridiže sa poda, hvata demona za telo i silovito ga
baca zajedno sa sobom kroz rupu. Začuje se grub tresak, ali se i
dalje nadmeću. Zatim se još jednom vinu na nebo, s kog padaju
mrtva krilata tela. Krv se može omirisati u vazduhu.
„Moramo da bežimo!”, viče Kristal, čvrsto držeći Ašanti, koja
se još uvek bori za vazduh. Ostao joj je trag demonovih prstiju na
vratu.

148
 Nenad Zubović

Čuje se bat koraka. Pod nam se trese pod nogama. Heksani

dozivaju pomoć. Ukopani, ne znamo da li je pametno izlaziti iz
sobe, ili čekati sigurnu smrt.
S neba doleće još jedna najezda demona i anđela. Prate
muškarca i ženu. Sve se više približavaju centru sukoba. Malo se
bolje zagledam i prepoznam ta dva lica: Elena i Nikolas, sada s
raskošnim belim i crnim krilima graciozno lete noćnim nebom.
Viknu na nepoznatom jeziku, nestavši u blesku i senci, a za
njima i cela četa mitskih bića.

NELIEL

Neliel je prvi put uplašenija nego onog sunčanog jutra, kada joj
je sestra usmrtila majku. Dođe joj da se baci na Melindu i zaštiti je
svojim telom. Ali ne čini to, uzdajući se u naoružanog Deandrea i
Linet.
„Kojim dobrom, Malisini podanici?”, progovori Deandre u
gardu.
„Devojka. Želimo devojku”, odgovori jedna od demona,
uperivši prstom u Neliel. Isprepletan glas, kao sačinjen od mnoštva
drugih, uteruje Neliel strah u kosti. Ne zna kako se još uvek drži na
nogama. Od mučnine želi da se onesvesti i sačeka da sudbina
odradi svoje.

149
 Naslednik Senki

„Alondra nam je naredila da je odvedemo u Sirilis, bojim se da

to nije moguće”, suprotstavi se Deandre i začudi Neliel svojom
odvažnošću.
Spreman li je da žrtvuje sopstveni život zbog nje, iako je na
početku delovao tako mrzovoljno i neprijateljski nastrojeno?
„Odbijaš zapovest Crvene dame, Heksanine?”, upita druga
ženska prilika demona i polako izvuče ruku iz odore, otkrivajući
grimizno sečivo. Njene suve, mrtve ruke iznenađujuće čvrsto drže
balčak.
„Bojim se da je tako. Poštujem našu proročicu više nego
droljastog predstavnika Grešnih”, snažnim, ratobornim glasom
kaže Deandre, zavrtevši oružje u šaci.
„Neka krv potekne”, hladnim glasom se odazove drugi demon.
Melinda se uznemiri i priđe Neliel, te je uhvati za krljuštni oklop i
u njega zarije svoje lice.
Linet se nađe u obračunu s dva demona. Veštim i uvežbanim
pokretima izbegava nailazeće napade žena. Deandre svojim
glomaznim mačem već potiskuje čelik svog protivnika, ali oko
njega kruže još njih dvojica. Nanose mu oštre bolove dok preleću u
senci. Ne može da izdrži zamarajuće čini i stropoštava se na
kolena. Linet preskače obe protivnice i preseca im glave jednim
pokretom.
Neliel prekrije Melindine oči i čvrsto stegne kapke.

150
 Nenad Zubović

Deandre zadobija posekotine na listovima i trojica demona

nastavljaju izgovaranje svojih čini. Jedan od njih pada sa zarivenim
mačem u potiljku. Linet se dalje obračunava golim rukama. Ne
uspeva da odbije nadolazeći udarac i prima grub šamar od drugog
demona.
Melinda jaukne i pusti se iz Nelielinog stiska. Brzim korakom
hitro stiže do neprijatelja i skače jednome na leđa. Hvata ga za
glavu i u nanosekundi je odstranjuje.
Linet je pogleda i zadivljeno i preplašeno.
Preostao demon još uvek izgovara čini od kojih Deandre
zapomaže, presavijen na tlu. Neliel se uplašeno hvata svog
srebrnog malja. Udara demona po rukama i konačno ga ućutkuje
zamahom po ustima. Pruža Deandreu ruku i pridiže ga. On se
zahvaljuje iskrenim osmehom.
„Deandre!”, uzvikne Linet. „Jesi li dobro? Daj da vidim ranu”,
pruža ruku, ali je Deandre odbija i mrmlja sebi u bradu. „Samo
nastavimo...”, mrzovoljno progunđa.
Melinda priđe Neliel, zagrlivši je krvavim rukama.
Ostavljaju okrvavljena tela za sobom i nastavljaju dalje, ne
znajući šta će doživeti na ostatku svog putovanja ka svetlosnom
dvoru.

151
 Naslednik Senki

19 – PISMO

SERIS

J urim ka glavnoj kapiji. Za mnom idu Danijel i Kasandra, dok

garda smiruje Heksane. Potpuna je pometnja. Ne mogu da
podnesem toliku buku i haos.
Poželim da ih sve poubijam.
Saplićem se o svoju skerletnu haljinu, ali me Danijel hvata. Ne
zahvalim se, već nastavim ka ulazu. Izgovorim čini iluzije i vlažni
hodnik s drvenim vratima se pretvori u velelepnu kapiju vijugavih
šara. „Otvorite kapiju!”, zapovedim stražarima. Glas mi se prolomi
čitavom dvoranom. Osećam kako se svima ledi krv u žilama.
Vazduh je odjednom postao... svežiji.
Obožavam kontrolu koju imam nad drugima.
Pali anđeli otvore kapiju i u dvoranu prodre zaslepljujuća
svetlost crnog, jutarnjeg sunca. Toplota mi pomiluje lice. Zatičemo
polje beživotnih tela anđela i palih anđela.

152
 Nenad Zubović

Jadna stvorenja - žive da bi služili svojim vernim arhanđelima i

demonima, nemoćni da se sukobe. Mogu samo da čekaju kada će
umreti. Doslovno su žrtvena jagnjad borcima, čije su duše
povezane njihovim.
Samo su rezervni život.
Očekivala sam da ćemo zateći borbu kakvu nijedan grešnik do
sada nije video. Ali nema ničeg osim raščerupanih tela na suvom
tlu. Žile demonskih stubova u daljini bubre, ali je ulaz zapečaćen.
Ne mogu da izađu. Nešto se dešava. Širi se miris... smrti.
Primamljivo.
„Spalite tela”, kažem Kasandri, te ona momentalno dâ znak
slugama da se pokrenu. Tresu se od straha.
Dve strane su se sukobile na zabranjenom tlu, a to može da
znači samo jedno - izbiće rat. Bojim se da njega ne mogu sprečiti
ni deca boginja. Biću spremna, svakako.
Bune li se grešnici tamo dole, gde dospeva voda Morganinih
vodopada? Ili su to pak ljudi od vrlina moje suparnice Aline? Do
sad smo živele u miru, šta li se desilo? Moraću da saznam što pre.
Nezadovoljan narod mora biti smiren, ućutkan.
„Gospodarice, Heksani se bune. Straža neće uspeti da ih zadrži
još dugo”, progovori Kasandra nervozno.

153
 Naslednik Senki

„Polako, Kasandra, sve je pod kontrolnom. Hajde, vratimo se u

dvor”, kažem i mahnem joj da uđemo. Heksani su već ukrstili
svoja oružja i pružaju otpor mojoj gardi.
Neće to moći baš tako.
Priđem jednoj ženi uz čiji vrat je prislonjena sablja. Podignem
ruku. Plemić spusti oružje do sebe, načinivši korak unazad. Sve
stane kad drugi učine isto.
„Reci mi, draga, šta misliš - hoćete li se izbaviti odavde, vi koji
se bunite?”, upitam zastrašenu ženu, naoružanu sekirom.
„Ne možete nas držati ovde, vi, vi... nakaze!”, drekne.
Danijel se promeškolji do mene, spreman da upotrebi svoj
protkani mač. Uhvatim ga za ruku, te on shvati moju poruku.
„Naterali ste nas da se međusobno poubijamo, a sad nas još
držite zatočene! Kako samo možete?!”, nastavi svoju besmislenu
priču. Činima joj zašijem usta. Krv potekne i ona padne na kolena,
pokušavajući da vrišti dok se miri sa svojom nemom budućnošću.
Kada se načini i poslednji šav, padne u histeriju. Pokidam sve
šavove, te se prospe još veća količina krvi iz njenih poganih usta.
Nasmejem se i dozovem Kasandru. „Ućutkaj je”, prosikćem i
ona izvadi svoj nož, nagne joj glavu i odstrani jezik. „Bacite je u
tamnicu”, naredim Gnevnima.

154
 Nenad Zubović

„Je li još neko odlučio da se suprotstavi mojoj reči?”, upitam

ostatak pobunjenika, skamenjenih od straha. „Shvatiću vaš
odgovor kao ne. A sada se vratite u svoje sobe.”
Baš kada stignu sluge da počiste okolinu od leševa, na ulazu se
pojavi konjanik u crno-crvenom oklopu. „Priđi, slobodno!”,
dozovem ga kada se Heksani počnu vraćati svojim odajama.
Heksanin dojaše u dvoranu i siđe sa svog prekrasno crnog konja.
„Za Vas, gospodarice. Poruka od proročice Alondre”, klekne
preda mnom i pokaže uvijen pergament u rukama.
„Hvala ti, možeš ići. Ne zaboravi da pozdraviš moju dragu
prijateljicu Alondru, dugo je nisam videla”, sa zlokobnim
smeškom mu kažem. Namrgodi se i klimne u znak pozdrava, te
odjaše, dižući prašinu za sobom. Kapiju ponovo načinim vlažnim
hodnikom drvenih vrata, kada je stražari zatvore.
„Vrati se u svoje odaje, Danijele. Želim da budem sama i da na
miru pročitam poruku od proročice. Nadam se da je srdačna.”
Danijelov izraz lica se smrači. Klimne glavom, zaputivši se
odajama, a ja ostanem u dvorani, uživajući na svom udobnom
prestolu. Ispravim šiljastu krunu i prepustim se opuštajućoj tišini.

Zatvaram vrata odaja i sedam za svoj radni sto. Odvijam

pergament i čitam Alondrine reči:

155
 Naslednik Senki

Vaše visočanstvo,
Bojim se da donosim loše vesti. Nezadovoljstvo naroda ispod
naše platforme je dovelo do sukoba demona i arhanđela. Verujem
da ste to već uvideli i da planirate učiniti nešto povodom toga.
Gnev izaziva Marljivost, te ne smemo dozvoliti da Grešni i Vrli
dospeju do Eteričnog svoda. Svesni ste da je ovo zabranjeno tlo za
one neprivilegovane. Poslala sam svoju gardu da o ovome
informišu i gospodaricu Alinu. Vaš pregovor je od presudnog
značaja.
Na svu sreću, blizancu su uspeli da odvedu svoju vojsku s našeg
tla. Nebeski i podzemni svet ne može držati razbesnelu četu
arhanđela i demona, spremnih na rat. Grešni i vrli gradovi moraju
biti smireni.
S velikom zabrinutošću, vaša verna proročica grada Heks,
Alondra

Gužvam i bacam pergament na drugi kraj prostorije. Nisam

znala da moji planovi da Gnev krene u pohod na Marljivost mogu
dovesti do ovoga. Nisam znala da mogu dovesti do rata. Ali ne
bojim se. Spremna sam na njega. To je... to je ono za šta vladam.
Ugasiću i najmanji tračak svetlosti. Doći ću među Požudne i
odatle dalje komandovati svojom vojskom. A Malis će mi verovati,
ja sam ipak poput njenog deteta. Voli me. Nek me zavoli toliko da

156
 Nenad Zubović

joj otmem božansku krv. Podarila me je i to treba valjano

iskoristiti.
Pišem pismo Alondri kako ću dovesti stvari u red. Neka
poveruje, budala, kažem za sebe. Svi će biti prevareni. Živeće u
iluziji. Uzdaće se u mene. Uzdaće se u laž. A onda će doći moj
krvavi čas.
Vladaću čitavom Elisijom, kao što su godinama vladali Vrli.

ITAN

Heksani još uvek prave galamu, ali je najveću pometnju nešto

smirilo.
„Izađimo da vidimo šta se dešava”, predloži Ašanti. Prilično je
preplašena, ali se trudi da zvuči što odvažnije. S vremena na vreme
se zamisli, milujući bolno mesto na vratu, gde se još vide otisci
prstiju.
Kristal sedi pored kreveta, skrštenih ruku. Poslednja mesečeva
svetlost obasjava njenu svetloplavu kosu, dok gleda krvave tragove
na šakama.
„Ja sam za”, kažem.
„I onda? Koji nam je plan? Samo ćemo tumarati dok nas neko
ne napadne ili tako nešto? Moramo da znamo šta tačno radimo. Uz
mene ste sigurni, ali privlačim pažnju”, kaže Kristal. „Ovo mesto

157
 Naslednik Senki

je opasno... Videli smo ona bića, i ne samo to. Moramo ostati na

oprezu. Idemo u potragu ponovo za onom devojkom. Nešto se
desilo dole. Zato su sve vratili.”
„Ipak... ipak se bojim”, kaže Ašanti, obgrlivši se rukama. „One
žene.”
„Pogledaj šta imaš sa sobom, Ašanti. Jesi li poludela?! Možeš
se suočiti s bilo kim i ne može niko da te povredi. Nemaš oklop, ali
je ta mreža sasvim dovoljna”, s malom nevericom kaže Kristal.
„Uostalom, kao njen komandant, imam pristup celom dvoru. Nema
razloga za brigu.”
„Hmm, u redu...”, odvrati Ašanti s neodobravanjem.

Izašli smo iz odaje. Jutarnja svetlost se probija kroz prozore i

rupe u zidovima, praveći šare po grubom betonu. Blag povetarac
mi preleće po koži. Ježim se. Kroz ogromnu rupu u zidu se vidi
nekakav grad. Mnogo dalje se protežu planine, čiji vrhovi probijaju
oblake. Jedini izvor vode je malo dalje od Meribela, vodopad, ako
se ne varam.
Oni žilavi stubovi su još uvek tu. Toliko su im ispupčene žile,
da se čini kao da će se ona razbesnela stvorenja probiti i izaći.
Nagnem se kroz rupu i vidim da nema demona na ulaznoj
kapiji. Samo sluge koje nose njihova tela, kao i tela palih anđela.

158
 Nenad Zubović

„Itane, ideš li?!”, dozove me Kristal. Bacim još jedan pogled na

zemlju bez trunke zelenila, osim šuma, koje se protežu u daljini.
Nema taverni, nema ničega. Samo gola zemlja i stubovi.
Dotrčim do Kristal i Ašanti. Nema stražara. Doduše, nismo
sami. Drugi ratnici prolaze pored, odmeravajući nas. Posebno
pažnju privlači Kristal. Sigurno predstavlja konkurenciju kao
komandant Crvene dame.
Skrećemo u još jedan hodnik, u potrazi za plavokosom
devojkom. Malo dalje, zatičemo kako straža vuče ženu. Usta su
joj... zašivena. Uznemiravajuće je gledati kako je vuku na
kolenima. Nemo plače razrogačenih očiju. Opire se, ali uzalud.
Jedan od stražara gubi strpljenje, te joj zadaje udarac po već
bolnim ustima. Žena ispusti krik i još gore prolije suze.
Niko ne uskače u pomoć, pa ni mi. Oni odlaze dalje niz hodnik,
a mi nastavimo bez ijedne izgovorene reči. Ašanti se uznemirila,
ali Kristal održava ledeni pogled, koji ne skreće sa zamišljene
tačke ispred sebe. Sigurno želi da deluje što odvažnije kao Serisina
desna ruka, dželat, kako ju je nazvala.
Ugledam devojku u gužvi, koja postaje sve veća kako se
približavamo glavnoj odaji. Kosa joj je mešavina zlatne i srebrne i
pada joj niz leđa u talasima. Negde žuri, grubo se provlačeći kroz
masu.

159
 Naslednik Senki

„Hej, eno je!”, doviknem Kristal i Ašanti. „Devojka s bocom,

tamo je!” Kristal se naglo osvrće, pogledom tražeći svoj plen.
Ašanti je ipak uoči prva, te krene za mnom. Trčimo, gazeći sve
pred sobom. Dosta smo joj se približili, pa smo umirili trk. Ne
bismo da bude previše očigledno.
„Stanite”, zaustavi nas Kristal. „Ja ću joj prići, znam šta radim”,
sa smeškom izađe na čistinu. Ašanti i ja ostanemo naslonjeni uza
zid, dok ostali Heksani jure ispred nas. Možemo da vidimo šta radi,
ali ne i da čujemo o čemu priča.
Dotakla ju je. Devojka se okreće, vidno uplašena. Smiruje se i
otrovno odmerava Kristal. Ona joj se obraća, ali se reči ne mogu
pročitati s usana. Zatim zajedno odlaze u pravcu naših soba.
„Da krenemo, a?”, pogledam Ašanti.
„Da, hajde”, odgovori, odvojivši se od zida.

NELIEL

Prolaz kojim se provlače je toliko uzan, da se čini kao da će ih

stene progutati. Deandre i Neliel idu na jednom konju, a Melinda i
Linet jašu pozadi na drugom. Među kamenjem se nazire i po koji
oblik vegetacije. Neliel hvata blaga klaustrofobija, s obzirom da je
provela toliko vremena u mračnoj i maloj tamnici.

160
 Nenad Zubović

U jednom momentu oseti kako ih neko posmatra. Kao da su

nečije oči uprte u njih i posmatraju ih urokljivim pogledom.
Zagleda se malo bolje u savršeno isklesane stene. U njima ugleda
desetine lica. Tanke crte se rašire. Zenice se pomere, i u jednom
Nelielinom treptaju se pomeri i ceo komad kamena, istupivši pred
njih.
Stanu.
Deandre siđe sa svog konja i postavi ruke na bokove. Izvije
obrvu u bespomoćnosti, ne znajući kako da prođu prepreku koja im
se našla na putu.
Narupi su veoma tvrdoglavi, što je prilično očigledno jer su
sačinjeni od veoma čvrstog kamena. Njihovo telo je potpuno
ljudskog izgleda, ali su bezosećajni baš kao i svaki drugi kamen na
svetu. Izraz lica im je uvek isti, usta su im tanka crta. Ne trepću,
samo zure i stoje prilepljeni za podlogu, ili i sami čine istu.
„Sranje”, odbrusi Deandre. „Teško ćemo proći pored ovih. A
nije ni mnogo pametno kačiti se s njima. Mislim da je najbolje da
sačekamo da se sklone i utope u planinu.”
Jedan ženski narup ga odmeri bezizražajno. Ne skida mrtvački
pogled s Deandrea. Desetak sličnih rade isto. Poređani su jedni iza
drugih jer je put uzan, ali su neki još zalepljeni za bokove planine i
samo su odvojili svoje ruke od stena. Zatim ih ispruže ispred sebe.
To je način na koji komuniciraju.

161
 Naslednik Senki

Neće se pomeriti uskoro, siguran je Deandre. „Ili ipak ne vredi

čekati”, kaže razočaravajuće.
„Da li su neprijateljski nastrojeni?”, upita Neliel.
„Ne, samo su dosadni i prave prepreku. Zapravo jesu, ukoliko
povrediš jednog od njihovih. Ukoliko se previše njih pokrene,
može doći do ozbiljnog odrona.”
Narupi i dalje nepomično stoje, čvrsto odlučni da ne propuste
putnike. „Šta ćemo sad?”, oglasi se Melinda. Linet prekrštenih
ruku počinje da se nervira. Nisu putovali toliko naporno da bi se
sad vratili. Osim toga, Neliel je u ozbiljnoj opasnosti, a trenutno je
samo dvor Sirilis - sa svojom vladarkom Alinom - može spasiti
Serisinog progona.
„Možda mogu da pomognem”, tihim glasom kaže Melinda, te
položi ruku na jednog od narupa. Deandre vikne, ali prekasno.
Preostane im samo da beže.

162
 Nenad Zubović

20 – U KANDŽAMA ZLA

NELIEL

tenovite šake pokušavaju da ih uhvate za gležnjeve, dok se

S planina gromoglasno urušava. Nepodnošljiva buka se prostire
čitavom peščarom. Pobesneli narupi se spotiču, drobeći jedni
drugima noge. Komadi se zatim lome na sve sitnije, dok ne ostane
samo prašina koju odnosi vetar. Neliel se guši, dovikujući sestrino
ime.
Ali nje nema. Osvrće se panično, prelećući pogledom, ali
Melinda se ne pojavljuje. Uspori, lagano spustivši pogled ka tlu.
Ženski narup pritiska Melindin trup, nabijajući je sve jače i jače.
Dva veća kamena čoveka hvataju Neliel pozadi, lomeći joj ruke.
Ona pada nemoćna, urlajući u bolovima. Zamagljenog vida
posmatra Melindu. Stenje i pruža otpor malenim rukama. Neliel se
bori za vazduh, ali je on samo dodatno guši. Proliva suze, koje se
potom mešaju s prljavštinom lica. Ponovo priželjkuje smrt. Najviše

163
 Naslednik Senki

je ubija to što joj jedina preostala osoba do koje joj je stalo umire
pred očima. A ona ništa ne može da učini.
Baš kada pomisli da će joj narup slomiti grudni koš, Melinda
mu histerično probija kameno telo. Prazni mu već bezdušne oči.
Prsti joj ne ostaju umrljani krvlju, ali se ne oseća bolje zbog toga.
Ona voli da nanosi bol. Čini da se oseća moćnijom, baš kao i Seris.
Deandre prilazi Neliel, ubijajući narupe koji su se oko nje
okomili. Glave im lete visoko sve dok se ne prizemlje, posle čega
nestaju sve te savršeno isklesane crte lica. S lakoćom uzima Neliel
u naručje. Na izrazu lica može da primeti kako ga je ovo ispunilo.
Uzvratio joj je spas, koji mu je pružila pre samo nekoliko
trenutaka. Prelazi prstom po iskrzanom oklopu koji nosi. Svaki
udarac je primio radi njene bezbednosti.
Ostatak najezde narupa nastavlja da ih juri, te oni pohitaju
putem kojim su dospeli. Linet izlazi iz oblaka prašine, brišući
uprljanu oštricu. Kosa joj je umršena i puna sitnih delova kamenja.
Nakašljava se u pokušaju da progovori. Trči za Deandreom, ali je
on ne može čuti od lomljave stena. Diže pogled ka nebu. Crno
sunce joj greje lice. Dan je neverovatno lep i ne uklapa se s
haosom, koji ih je zadesio.
Konji su uveliko preplašeno pobegli. Linet na momenat sklapa
kapke od pomisli na dugo pešačenje do Heksa. Neliel ošamućeno
gleda oko sebe, ali vidi samo nju kako hramlje i četu narupa za

164
 Nenad Zubović

petama. Grubim koracima razaraju tlo pod nogama, ostavljajući

nedefinisane otiske.
Još uvek ni traga od Melinde.
Neliel pokušava nešto da izusti, ali uspe samo da bolno zagrca.
Obnovljen oklop joj je ponovo u stanju u kakvom je bio posle
okršaja sa Seris. Sigurno neće moći da se bori duže vreme, ali je to
ne razočarava. Ono što je trenutno izjeda jeste gubitak sestre, za
kojom je tragala toliko dugo. Ponovo je nema, a Elisia je ogromna.
Nije ni svesna koliko. Potraga će biti jednako teška koliko i prošla.
Deandre začuje Linet, ali ne uspori. Ne sme. Time će samo
olakšati narupima da ih se dočepaju. A oni se nikada ne mogu
umoriti. Heks je daleko, a put je dug, zbog čega polako gubi nadu
u uspešan beg.
Okrenuta ka nebu, Neliel se ponovo pričine krilata bića.
Protrljala bi oči da može, ali umesto toga samo pokušava da još
jače izoštri vid.
Nema sumnje. Pali anđeli lete ka njima strahovitom brzinom.
Krilima paraju vetar, stvarajući oštre i kratke zvuke. Bleda lica se
približavaju i tren kasnije, Neliel se više ne nalazi u Deandreovom
naručju.
Prijatan nalet svežine joj pomiluje lice. Visoko vinuta u nebo
može videti zbunjene narupe, podignutih glava. Potom bolno
uzdahne. Oštri nokti palog anđela su joj duboko zariveni u oklop,

165
 Naslednik Senki

ali srećom ne dosežu do same kože. Anđeo izgleda tako mlado, ali
isto tako i mrtvo. Opsidijanski korset joj ističe obline, a crna pera
dodatno daju na eleganciji.
Neliel je zadivljena. Poželi da je u njenoj koži.
Pali anđeo izgovori čini na nepoznatom jeziku i s jagodica
prstiju joj se počne obrazovati eterična nit, koja dotakne narupe na
tlu. Oni se počnu vraćati ostatku planine. Oči im ispuni bleda
svetlost. Prepliću svoja stenovita tela. Slažu jedni druge, kao da
odlaze na spavanje. Ubrzo planina opet izgleda kao i pre.
Zaklapaju oči i crte lica im se stapaju, čineći ih potpuno
neprimetnim.
Ali od Melinde i dalje ni traga.
“Ipak si bila u pravu, Neliel...”, kaže Deandre, misleći na
anđele. Neliel samo klimne. Oblije je talas tuge kad pomisli na
Melindu. Ponovo je sama.
“Gde nas vodite?”, upita Deandre u naručju jedne od palih
anđela.
“Nazad na dvor Meribel”, kaže ona. “Tako nam je naredila
Crvena dama.”
“Želimo nazad u Heks!”, zareži Linet.
“Odluka nije na nama, žao mi je”, odazove se anđeo koji je
nosi.

166
 Nenad Zubović

Linet prevrne očima i nastavi da posmatra prelepu prirodu

platforme. S ove visine može uočiti oba dvora, kao i grad Heks.
Crno-crveni barjaci se upadljivo vijore. Linet voli Heks jer se u
njemu oseća sigurno. Samo bi magija demona i anđela mogla da
sruši neprobojne zidine, kojim je opasan. Pomisao na njega joj
izmami osmeh, iako je duboko zabrinuta.
Sigurno traži Neliel, ali kakve imamo mi veze sa tim?, pomisli
nezadovoljno.
Neliel polako pada u san. Navikla se na stisak anđela, udobno
joj je. Činjenica da se ponovo vraća hladnoći vlažne tamnice više
nema nikakav uticaj na nju. Više ništa nije bitno. Sada, kada
Melinde još jedanput nema.
“Gde su vam demoni?”, upita Deandre anđele. “Niste li vi
njihovi potrčci?”
“Istina. Ali Crvena dama nas je podarila, slobodne smo”,
odgovori anđeo, zureći u zbunjenog Deandrea. Oči palih anđela su
obično lila boje, ali ovih su crvene. Oči preobraćenih.
“Linet, šta misliš? Hoće li Alondra nešto učiniti povodom
ovoga?”, upita Deandre.
“Mora! Mi smo njena lična straža, ne znam zašto je izabrala baš
nas da se brinemo o Neliel. Ne bude li nas oslobodila...” U ovom
trenutku bi prekrstila ruke, ali je onesposobljena u anđeoskom
zagrljaju.

167
 Naslednik Senki

Linet je toliko sitna naspram palih anđela. Bića podzemnog i

nebeskog sveta su neverovatno razvijena. Iako savršenih tela, ipak
ne bude zavist u grešnom i vrlom narodu. Samo oni čiji je greh
Zavist to razumeju. Ostali nisu sposobni za takvu emociju.
“Vezao si se za nju, Deandre”, obrati mu se Linet, posmatrajući
usnulu Neliel.
“Samo obavljam svoj posao, Linet. Opusti se, ona je premlada
za nekoga poput mene.”
“Kako god...”, procedi. “Uzgred, gde je Melinda?”, upita.
“Nestala je među narupima, ali mislim da se izvukla”, kaže
Deandre bez imalo zabrinutosti u glasu. “Dođavola! Šta ako nas
Alondra ipak kazni jer je pobegla?”
“Ne verujem. Zna ta mala i sama da se brine o sebi, veruj mi...
Ona je nadarena.”
Anđeli počnu leteti sve niže i niže, probijajući se kroz krošnje
drveća. Adrenalin juri Linetinim i Deandreovim venama. Uživaju u
ovome. Potom izleću na čistinu, a u daljini se nazre grozomoran
prizor slapova krvi i beline zidina.
Meribel im pruža dobrodošlicu.

168
 Nenad Zubović

ITAN

Spotičem se o paničnog Heksanina pred sobom. Unezvereno

gleda oko sebe, ni ne primećujući da sam ga nagazio. Na tren
gubim Ašanti iz vida, ali se ubrzo ponovo pojavljuje kraj mene.
Obliva je znoj. Pobelelih prstiju steže mrežu, optočenu užarenim
čelikom.
Kristal se sve više udaljava s devojkom. Cimnem Ašanti za
ruku, te pohitamo za njima. Deluje kao da se naglo razbudila.
Heksani psuju dok ih guramo jurcajući. Naizgled slučajno,
Ašanti malo jače spotakne stariju ženu. Ona se prospe po podu,
kao da ju je gurnuo div, a ne mršava devojka poput nje. Ašanti
prekrije usta rukama, priskočivši joj u pomoć. Starica je besno
pljesnu po ruci i izvuče nož. Krene mahati njime pred Ašantinim
licem, ali se ona vešto izmiče svakom napadu. Zgrozim se na
grimasu koju starica pravi. Grčevito steže vilicu u čistoj
pomahnitalosti.
Bacam pogled prema Kristal, ali nje nema, kao ni devojke u
zelenom.
Dozivam Ašanti, ali ona nesigurno mlatara mrežom ispred sebe.
Kratki plameni iz čelika mreže iskaču pred staricu.
Ne zna šta da radi.

169
 Naslednik Senki

Uskačem među njih dve i izvlačim svoje sečivo tik da vrh

dodiruje staričin vrat. Odmakne se, vrati bodež u futrolu i nastavi
da zlokobno čkilji u Ašanti preko ramena. Potom se utopi u ostatak
mase, koja jurca hodnicima.
Hvatam Ašanti za ruku i dajem se u trk najbrže što mogu. Plače,
ali se ne osvrćem. Kao da idemo unazad, hodniku nema kraja.
Gužva nas sve više guta. Odjednom Ašantin stisak popusti.
Okrenem se. Stoji i nekontrolisano plače, držeći se za glavu. Pada
na kolena i ispušta mrežu iz ruke. Brzo je hvatam pre nego što
završi u pogrešnim rukama. „Prekinite!!!”, zaurla, ali privuče samo
moju pažnju. Ponavlja isto više puta, ali ne uspeva da trgne
Heksane iz euforije u koju su upali.
Saginjem se da je obgrlim. Zaklapam oči, upijajući toplotu
njenog uzrujanog tela koje počinje polako da se smiruje u mom
zagrljaju. Diše uravnoteženo. Zarivam glavu u njeno rame i ona
čini isto. Heksani i dalje jure naokolo, ali nas samo zaobilaze,
poput prepreka. Dižem glavu i talasi toplote mi prestanu juriti
telom. Moje oči susretnu njene.
Ali to nije ona.

Bunovno otvaram oči i prvo što osetim jeste smrad truleži i

vlage. Posegnem za čelom da obrišem nakupljen znoj, ali mi ruka
dotakne hladan čelik.

170
 Nenad Zubović

Prikovan, čujem da neko prilazi. Dižem glavu i kroz maleni

otvor na vratima tamnice ugledam iste one crvene oči.

SERIS

Obigravam oko njegovog tela. Dodirujem mu istaknutu vilicu. Ježi

se dok prelazim prstom po njoj. Približavam mu se sve više, dok
nam se usne ne dotaknu. Gledam kako ljubomora bukti iz Danijela
i drago mi je zbog toga. Neka ovo bude kazna za greh koji je počinio.
Itan ne uzvraća, te prstima pronalazim njegove grudi. Oštrim
noktima šaram po njima, pre nego što naglo prevučem po bledoj
koži. Krv potekne, slivajući se do krpa koje mu pokrivaju ud.
Bolno uzdahne, klonuvši.
“Prekini!”, prodere se Danijel s drugog kraja tamnice. “Smesta!”
Nasmešim mu se i posegnem za krvlju s Itanovih grudi. Metalan
ukus me ispuni zadovoljstvom. Uživam dok gledam kako ga peku
rane. Danijel nasrne na nas, ali ga demoni brzo hvataju za snažne
ruke. Govore mu nešto na jeziku, koji ni ja još uvek ne razumem.
“Dovedite ga ovde bliže”, kažem. Demoni mu tegle ruke dok se
besno odupire. Potom ga sa lakoćom bace pored mene svom
silinom. Pridigne se, odmerivši Itana od glave do pete.
Doživljava ga kao konkurenciju, to je dobro.

171
 Naslednik Senki

Pomahnitalo ga počne daviti. S osmehom posmatram Itanove

iskolačene oči i crveno lice. Danijel u potpunosti nije svestan šta
radi. Malis drži sve njegove konce u rukama.
Da li to i meni čini? Brzo potisnem neželjenu misao, iako sam
duboko svesna da to može biti istina.
“Odstupi!”, odbrusim Danijelu. Demoni ga ponovo uhvate za
mišićave ruke, ali on nastavi da reži poput pobesnelog psa.
“G-gde je Ašanti?”, upita Itan s teškoćom u glasu. “Gde ste je
odveli? Ona ni za šta nije kriva!”
“Smiri se, dobro je ona. Isto kao i ti. Nije ti loše, zar ne?”, kroz
smeh kažem. Ponovo počnem obigravati, analizirajuću mu telo. Iako
lepo građen, nije ni ravan Danijelu.
“Reci mi, šta znaš o onoj devojci, Kristal? Mom ponoćnom
dželatu”, upitam.
“Žao mi je što moram da vas razočaram, ali baš ništa”, odgovori.
“Lažeš!”, ošamarim ga. Uzbudi me izraz lica koji napravi od
bola, ali ipak ne ispusti ni glasa. Mrzim kada me neko laže, zato ne
dajem pravo ni ovom neznancu da to bestidno čini.
Bes me nadvlada, te izjurim iz tamnice u pratnji demona, koji još
drže Danijela.

Obema rukama otvaram vrata svojih odaja, ne dajući slugama

vremena da učine to umesto mene. Bacam Danijela na krevet. Počne

172
 Nenad Zubović

me skidati kao po naredbi. Skida s mene slojeve skerletnih haljina.

Bacam svilu na pod. Sedim mu u krilu dok mi ljubi vrat. Zabačene
glave mu prelazim prstima kroz kosu. Rukama mi obuhvata grudi,
još više rasplamsujući vatru koja mi obuzima telo.
Želim samo tebe, pomislim. Znam da ovako možda ne bi bilo da
nije Malisinih čini, ali me nije briga. Uzima me celu i do kraja noći
mu po prvi put dopuštam da ja budem njegova, a ne on moj.
Dopuštam mu da me kontroliše, nešto što nikome do sada nisam
dopustila da radi.
I zbog toga mi ostane gorak ukus u ustima.

173
 Naslednik Senki

21 – PATNJA

SERIS

“ Jelo je izvrsno”, kažem Patriši s odobravanjem, na šta se ona

pokloni i odnese tanjire. Za njom krenu dva pala anđela. Svi su
pod nadzorom od kad me je Ves izdala.
“Kako nam je Itan?”, upitam Seta. “Nadam se da je doručkovao.
Neliel se nikada nije žalila. Jedva čekam da je vidim!”, kroz smeh
kažem. Trebalo je da je pali anđeli uveliko vrate.
Nezahvalna bića! Dodeliš im slobodu, a ne mogu ništa da učine
zauzvrat.
“Nema razloga za brigu, gospodarice. Samo jedan pogled na
svoje rane mu je dovoljan da utoli glad”, kaže Set sa smeškom na
licu. Iako već u godinama, jedan je od mojih najsposobnijih i
najvernijih podanika.
Nadam se da ga se Neliel seća. Dosta će vremena provesti s
njim pri povratku.

174
 Nenad Zubović

“A gde li nam je Kasandra? Nisam je videla od juče”, upitam

sve prisutne za stolom. Razmenjuju zbunjene poglede.
Prećutkuju li nešto?
Tajac potraje par minuta, a onda se neko konačno odazove.
“Zajedno ste nas poslale da... pa, znate već šta”, nakašlje se
Karina. “U jednom momentu smo se razdvojile. Sigurna sam da je
uspešno obavila... posao. Nema razloga za brigu.”
“Hm. U redu, ako ti tako kažeš, Karina”, kažem uzvišene glave,
uzimajući gutljaj crnog vina iz srebrnog grala. “Natoči nam krvi,
Patriša”, kažem kad se vrati.
“Žao mi je, gospodarice, ponestalo nam je”, kaže s drhtavicom
u glasu. Salo joj se nabre kad savije glavu. Ne mogu dugo da
zadržim pogled od zgađenosti.
“Ne zanima me, nabavite je!”, dreknem, lupivši pesnicom o sto.
Danijel me hvata za ramena u pokušaju da me smiri, kao da ne zna
kakva sam kad nešto ne ide po mom.
“Ne-nemamo je odav-”
“Ni reči više! Priđi, smesta!”, kiptim od besa. Znaju koliko
moram da utolim žeđ. “Zasuci rukav”, prosikćem tako da me samo
Patriša čuje. Savije čipkasti kraj rukava, otkrivši bledu kožu.
“Karina, nož”, naredim, te Karina tako i učini izvukavši ga iz
futrole na sto. Oprezno se vrati na svoje mesto i sedne. Ostali se
nagnu preko stola ne bi li videli šta se događa.

175
 Naslednik Senki

Patriša drhti, te je grubo ščepam za ruku. Dohvatim bodež i

presečem joj vene. Duboko udahne, a zatim prestane da diše.
Razrogačenih plavih očiju gleda kako se smešim njenoj krvi.
Tamnocrvena tečnost joj curi niz ruku, slivajući se potom u moj
gral. Puštam Patrišinu ruku i jagodice prstiju mi više nisu bele.
Ostaje joj crven trag na zglobu. Karina ustaje od stola,
pritrčavajući joj u pomoć. “Krvi uvek ima”, kažem dok njih dve
odlaze iz dvorane.
“Stvarno ste neverovatni, gospodarice”, kaže Set. “Surovost
koju ispoljavate čak i na najbližima. Zadivljujuće.”
“Hvala, Sete”, kažem dok mi krv curi niz usne. “Poznato je da
ne biram cenu koju moram da platim kako bih došla do onoga što
želim.”
“Naravno, gospodarice”, klimne usiljenog osmeha.
“Seris, mislim da si...”, započne Danijel.
“Preterala?! Opet nečim nisi zadovoljan?”, kažem, položivši
ruku na njegovu preponu.
“Prestani. Ne možeš uvek time da popraviš sve...”, kaže
nesigurno, ali mi ne sklanja ruku.
“Prekini s tim glupostima!”, ustanem. “Prekini da se odupireš!
Ono sinoć nije značilo da možeš tako da se ponašaš sada!”,
strgnem stolnjak. Desetine suđa se razbije o beton. “Danijele”,

176
 Nenad Zubović

kažem potom smireno, očiju uprtih u njegove crvene zenice. Set i

ostali ustaju od dugačkog stola, sklanjajući se od nas dvoje.
“Šta gledate, a?!”, brecnem se. “Odlazite!!!”, hvatam se za
glavu. Čupam kosu. Vrtim se u krug i u krug. Saplićem se o
sopstvenu haljinu. Padam. Krajičkom oka spazim Danijela kako
prilazi. Jedino čujem bat njegovih koraka. Kreće da me zagrli, ali
ga odgurujem. Udaram ga. Udaram, sve jače i jače. Pesničim ga po
grudima. “Ono nikad nisam smela da ti dopustim!!!”, vrištim. “Svi
ste vi moji! Moji!”, obraćam se ostalima unezvereno. Obliva me
znoj, vrti mi se u glavi. Gledaju me zgranuto, odistinski preplašeni.
Set podiže ruku, spreman da nešto izusti. Nešto pametno, nešto što
će me naterati da razmišljam. Izviraće sažaljenje iz njegovog glasa.
Već mogu da čujem kako govori da nisam ja kriva, šta god da se
desilo.
Nalet besa i zgađenosti mi obuzima telo. Dižem ruku prema
njemu, izgovaram nešto što nikada pre nisam. Nepoznat jezik
izvire iz mene, kao da ga znam od rođenja. Iz betona, tačno ispod
Seta, počne prodirati kolac, oštriji od bilo kog sečiva. Stegnem
pesnicu i on prođe kroz njegovo telo s lakoćom. Zagrca,
pogledavši me poslednji put. Gusta krv se presijava na čeličnom
šiljku. Gledam njegov prazan pogled, bezdušan. Skamenjenog
Danijela. Ostali su samo mutne senke, koje ne razaznajem.

177
 Naslednik Senki

Otvaram usta s teškoćom. Naprežem se , ali ipak uspevam da

jasno izgovorim poslednje reči te noći. “Ja. Vladam.”

ITAN

Borim se za vazduh. Ne stižem da udahnem. Šutiraju me u stomak,

noge, seku me sabljama. Potom se napijaju mojom krvlju, koja mi
pravi crvene, osušene pruge po telu. Stalno pričaju na meni
nepoznatom jeziku. Razmenjuju šapate, smeju se. Keze se,
otkrivajući šiljate zube.
Plaše me više od alida. Oduzet mi je oklop, oružje. Sloboda.
Ogoljen sam, pretučen. Ubrzo ću biti i pojeden. Gubim nadu u
spasenje. Ne znam gde su Kristal i Ašanti. Ne mogu da zaplačem,
ali svakako ne želim da pokazem ranjenost pred demonima.
“Umrećeš”, kaže jedan od njih na zemaljskom jeziku. Prilazi
mi. Koraci su mu teški, teatralni. Drugi demon gleda zajedljivo,
odmeravajući ga od glave do pete. Prekršta ruke, naslanjajući se na
zid.
Ne shvatam zbog čega toliko strahujem. Nemam šta da izgubim.
Ne znam ništa o svojoj prošlosti, osim imena i toga da sam
sedamnaestogodišnjak. Ubiće me i niko me se neće sećati. Nije me
ni briga za ljude sa Zemlje.

178
 Nenad Zubović

Ali mi srce opet lupa. Tuče jako, zaglušujuće. Grlo mi se steže,

ne mogu da dišem. Gubim vazduh, potom kao da izranjam iz vode,
ponovo udišem duboko. Svakim naletom vazduha se gušim.
Krvave grudi mi se nadimaju. Kako uzdišem, bole me sve više.
Rane me peku, kao da gore na jarkom suncu.
Demon se zagleda u jedan od lanaca, kojima sam zarobljen.
Potpuno je bled, kao da je mrtav već duže vreme. Ali ova bića
sigurno ni nemaju životni vek. Ko zna koliko vekova su već
proživeli.
Hvata ga histerično i odvaljuje od zida. Ruka mi klone pored
tela i još jednom osetim iskru nade.
Ovo nije kraj, odzvanjaju mi reči u dubini uma.
Zatim još čvršće stegne čelik i zavitla prema mom licu. Glava
mi poleti u stranu. Usta mi oblije vrela krv. Slobodnom rukom je
brišem, ali uzaludno. Zadobijam još jedan udarac. Čujem samo
histerični smeh, koji mi potpuno obuzima razum. “Još, Kasbore”,
navija jedan od demona, ne uspevajući da suzdrži zadovoljni smeh.
“Ne brini, Gremdale, dugo će još on patiti u našem društvu.”
Poslednji atomi snage me napuštaju. Visim na jednom lancu u
bolovima. Kasbor mi se unosi u lice. Crte njegovog su oštre,
čvrste. Grube. U purpurnim očima mu bukti vatra. Čista mržnja,
prezir. Kolenom me nabija u glavu i tada me svest napušta, po ko
zna koji put. Ponovo padam u vrtlog bola i noćnih mora.

179
 Naslednik Senki

Budim se u bolovima od kojih mi je teško da se pomerim. Oba

lanca se nalaze na podu do mene. Neopisivo mi je teško da
pomeram bilo koji deo tela. Pacovi me posmatraju, kružeći
naokolo. Traže najukusniji deo kojim će napuniti stomake. Gade
mi se njihovi dugački, bledi repovi. Tako glatki i odvratni. Te
sitne, crne oči. Cičanje.
Jecam i smejem se istovremeno. Bespomoćnost me ubija, prosto
ne mogu da se pomirim sa tim da ću ovde doživeti svoj kraj. Na
ovako trulom, smrdljivom mestu, punom pacova i raznoraznih
insekata.
Odjednom me zaslepi svetlost, koja dopire iz hodnika. Pridižem
se, oslanjajući se na ruku. Pacov mi se kači za nogu, ali ne
pokušavam da ga otresem. Utrnuo sam od bolova, ali je preda
mnom moguća sloboda. Odškrinuta vrata mi nude izlaz. Nema
Gremdala i Kasbora, potpuno sam sâm, ako izuzmemo pacove.
Otvaram usta, ispuštajući neartikulisan krik. Osećam se prljavo, što
stvarno i jesam. Kosa mi je slepljena, potpuno sam prašnjav i
preznojen.
Trapavim korakom dolazim do vrata tamnice. Guram ih dok se
do kraja ne otvore uz škriputav zvuk. Pacov mi spada s noge i
dajem se u očajnički trk za životom, od kog sam se već oprastio.
Saplićem se, padam na hladan beton, ali me podsvest tera da se

180
 Nenad Zubović

brzo pridignem. Zanemarujem bol, pokušavajući da prepoznam

put. Na kraju hodnika se nazre odora Grešnog. Hitro se pribijam
uza zid, kako me stražar ne bi uočio.

Vraćam se putem kojim sam došao. Tražim druge tamnice,

druge ljude. Baklje mi osvetljavaju put. Hvatam se za zid, stajem.
Previše sam izmoren da bih trčao bez prestanka. Ali mi nagon za
preživljavanje govori da nastavim, makar pao licem prema betonu.
Makar me ona dvojica gadova ponovo pronašli i mučili.
Sad, ili nikad.
Ustajem. Unezvereno potrčim. Održavam nezgrapan trk,
prelećući s jedne na drugu stranu hodnika. Učine mi se mutni
obrisi rešetki. Trljam oči kako bih izoštrio vid. Moj pogled
susretne njen, ali sam ovoga puta siguran da je to ona. Prozirne
plave oči, boje bistrog mora. Ali u njima se izgubio nekadašnji sjaj.
Niz tamno lice joj se slivaju dva potoka suza. Drhtavo se drži za
rešetke ćelije.
Prilazim prestravljeno. Razdvajam usne, spreman da se oglasim.
Ali to je u ovom trenutku i više nego opasno. Ne smem sada da
pogrešim. Moram nas spasti.
Pružam ruku, dotičući njenu. “Ašanti”, izgovorim kroz šapat. U
njenim očima ugledam sebe. Uznemirenog, užasnutog,
unakaženog. Možda oboje nosimo oziljke, koje nikada nećemo

181
 Naslednik Senki

moći izlečiti. Možda se sva zla Elisije okrenu protiv nas. Ali ćemo
je barem napustiti časno.
Ašanti ne izusti ni reči, ali pogled govori više od njih. U njemu
spoznam bes, osvetoljubivost i očaj. Kada pronadjemo Kristal,
učinićemo ono što će promeniti živote mnogih.
Obojićemo sečiva krvlju Crvene dame.

NELIEL

Pali anđeli graciozno sleću ispred kapije Meribela. Neliel se naglo

budi, ne verujući sopstvenim očima. Uverena je da joj nema spasa,
sada kada ne može da pobegne od okrutne sudbine. Znajući da je
Melinda sposobna da se stara o sebi, nema razloga dalje da se
brine. Pripada ovom mestu. Sudbina joj je da živi sa sestrom, koja
će svakodnevno uživati u njenim suzama.
Ali Neliel više ne mari za suze. Ni za pacove, ni za Seris.
Zatražiće svoje pogubljenje, iako zna da joj ona neće dodeliti tu
čast. Dobro zna koliko je bolesna osoba. Ali neka to bude njena
poslednja žena, pa makar joj se i ne ispunila.
Maskirani plemići otvaraju kapiju, želeći joj dobrodošlicu i
povratak svom domu. Tamo, u Heksu, narod već zna poznatu
sestru gospodarice Meribela, najokrutnije i najpožudnije žene u
čitavoj Elisiji. I niko nema petlje da joj se suprotstavi. Čak i oni

182
 Nenad Zubović

rođeni na platformi nemaju hrabrosti da krenu u pohod na jednu

nadarenu, kao što je Seris. Iluzionistu, koju će sama boginja Malis
zaštiti od bilo kakve opasnosti.
Deandre i Linet se osvrću oko sebe, upijajući lepotu
unutrašnjosti Meribela. Toliko su zapanjeni, da su na momenat
zaboravili da možda nikada neće napustiti to mesto.
U centru glavne dvorane ih dočekuje niko drugi do Crvena
dama. Danijela i Seris okružuje četa rogatih demona. Eterične niti
kojima su povezani demoni s palim andjelima osvetljavaju
dvoranu. Snopovi svetlosti su zaslepljujuće blistavi.
Neliel se ni ne usuđuje da pogleda sestru. Dobro zna kako će se
osećati ako to učini, te samo pognute glave istupa pred nju. “Ubij
me”, kaze očajnički.
Seris joj opali šamar tako da se prospe po betonu. “Spremite je
za hod srama”, kaže Karini i drugim gospama, te one poslušno
klimnu i odvedu Neliel uz stepenice.
Deandre i Linet odlučno ne skreću pogled s gospodarice
Grešnih. Ne smeju pokazati da su preplašeni, jer ne bi ni trebalo da
su u opasnosti, kako misle.
“Gospodarice, veoma ste poštovani u Heksu. Ne želim da vas
uvredim, ali dobili smo naređenje od proročice Alondre da
pošaljemo Neliel u dvor Sirilis”, kaže Deandre dubokog i hrapavog
glasa. “Da li biste nam objasnili šta ovo treba da znači?”

183
 Naslednik Senki

Linet ga prekori pogledom, svesna koliku je grešku napravio.

Ton kojim je to rekao je i više nego neprijatan. Crvena dama preko
toga neće preći. Ozbiljno se zabrinjava za svog saputnika i
prijatelja, ali je spremna da ga brani ukoliko stvari krenu po zlu.
“Ko si ti da postavljaš pitanja, obični Heksanine?!”, ispljune
Seris s gadjenjem. “Danijele, odvedi ga. Znaš sta ti je činiti”, kaže.
“Ne! Nemate pravo da to uradite! Samo čekajte da Alondra čuje
za ovo!”, uskoči Linet između Danijela i Deandrea.
“Neće čuti, dušo”, odvrati Seris milo. “Nećete vi još dugo
odavde.”
Linet dohvati Deandrea za ruku i potrči prema kapiji, ali
prekasno. Već su opkoljeni Gordima I Pohlepnima. Nema im
izlaza.
“Dobrodošli na dvor Meribel”, kaže Seris raširenih ruku.

184
 Nenad Zubović

22 – RITUAL NAKLONOSTI

ITAN

O svrnem se i trgnem od pogleda drugog zatvorenika. Ni traga

od straže. Vid mi se muti, jedva se održavam na nogama.
Znoj mi se sliva niz čelo dok bespomoćno zurim u Ašantine šake.
Stiska čelik rešetaka tako jako da su joj jagodice prstiju pobelele.
“Hoceš li krenuti već jednom?!”, brecne se zatvorenik,
nakrivivši glavu. Ludački me gleda iskrivljenog lica. “Beži”, kaže i
u tom trenu začujem bat koraka u dubokoj tami na kraju hodnika.
Baklje se ugase. Ašanti nestane, kao i zatvorenik. “dok još možeš”,
kaže zatvorenik kroz šapat.
Saplićem se o sopstvene noge. U glavi mi odzvanja
zatvorenikov smeh kako se udaljavam, lutajući rukama s jednog
kraja hodnika na drugi.
Nečije ruke me ščepaju za trup i odignu od betona. Čak i u
mrklom mraku mogu da spoznam odsjaj ljubičastih očiju demona.

185
 Naslednik Senki

Do mene se stvori i pali anđeo - devojka, sasvim mlada. Zdrave

kože i negovane kose. Eterična nit koja ih spaja zasija,
osvetljavajući nam put kako letimo ka nepoznatom. Pali anđeo
izusti nešto na svom jeziku, učinivši da utonem u prijatan san.

Kada se probudim, ležim na neudobnom krevetu. Tkanina je

toliko tanka, čelični krevet mi se urezuje u kičmu. Bolno se
pridižem, dotičući hladan pod bosim nogama. Ćelija je tesna,
taman dovoljna za jednog čoveka. Laganim pokretima prilazim
rešetkama i stežem ih isto onako kako ih je Ašanti stezala. Deluje
mi kao da je to bilo pre mnogo godina, a ne prethodne noći ili
dana.
U ćeliji preko puta moje leži starica, ako se ne varam. Rukama
je obgrlila maleno telo devojčice. U snu se tresu od hladnoće.
Skrećem pogled, kako bih potisnuo bol koji mi prožima telo.
“Ašanti!”, viknem u nadi da će me čuti.
Ali se ne odazove.
Od bespomoćnosti poželim da se golim rukama probijem kroz
rešetke i zidine dvora. Udaram po čeliku i urličem iz sve snage.
Gorući bol mi grebe grlo, ali ne prestajem. Nakon svakog urlika mi
grlo krvari sve više i više.
Pomislim kako mi nedostaje... ali se ne mogu setiti šta. Nešto u
vezi života na Zemlji. Ali ma koliko naprezao um, ne mogu da

186
 Nenad Zubović

ščepam niti prošlosti. Očajnički tragam za njima, ali ih ne mogu

dosegnuti.
Devojčica i starica se trgnu iz sna, momentalno skočivši na
noge. Posmatraju me preplašeno zagrljene. Ubijaju me njihovi
pogledi.
Okrećem se i odlazim do kante u ćošku ćelije. Zahvatam vodu i
umivam se. Osvežava me hladnoća. Perem ruke, potom sedam na
hladan beton. Poželim da me barem na sekund pomiluje jutarnji
zrak sunca - da me oživi. Toliko sam utrnuo da više ni ne osećam
kako me peku rane.
Ponovo začujem kako neko dolazi, ali se baklje ne pogase.
Starica i devojčica brzo legnu na pod, glumeći da su usnule.
Tresem se dok demon dolazi u pratnji palog anđela. Ne usuđujem
se da ih pogledam kada se pojave ispred moje ćelije.
Krajičkom oka opazim devojku duge crne kose, koja nije jedna
od njih. Otključava vrata ali se i dalje ne pomeram, sve dok me
demon ne ponese u svom naručju do tajanstvene kružne prostorije.

NELIEL

Iako su ovo možda poslednji momenti njenog života, Neliel teši

barem to što je Seris nije zarobila u istu tamnicu, kao nekolicinu
puta do sad.

187
 Naslednik Senki

“Ovo će biti zabavno”, kaže ona, prasnuvši u histeričan smeh

dok prilaze sobi naklonosti. Zavezana na nosilima, Neliel ne može
ni da progovori jer su joj usta puna trnovitog bilja.
Plemići otvore vrata i Seris svečano zakorači u prostoriju.
Crvena svetlost sveća obasjava sobu naklonosti. Za njom idu dva
Zavidna, noseći onesposobljenu Neliel. Nago telo joj prekriva
samo tanušan prekrivač.
Seris dâ znak da izdignu nosila, prislanjajući ih uza zid, te
maskirani Grešni tako i učine. “Odlično”, izusti ona zadovoljno.
“A sada, ko želi prvi da istupi pred ovu mučenicu i iz njenog bola
sazna nešto o sebi?”, upita okupljene Heksane, ali se niko ne oglasi
za dobrovoljca. “Pa dobro, onda. Moraću ja to da učinim umesto
vas”, kaže, upirući prstom u Kristal, koja mirno stoji u ćošku
prostorije prekrštenih ruku. “A zašto to ne bi bio naš pobednik
dana ruža? Nas veličanstveni ponoćni dželat!”
Kristal priđe sasvim staloženo i razmeni pogled sa Seris. Ova
joj pokaže da priđe još bliže Neliel.
Dve Proždrljive strgnu prekrivač, otkrivši Nelielino nago telo.
Uzdasi se prolome celom prostorijom.
“Reci mi, draga Neliel: Šta osećaš u njoj?”, naredi Seris,
odmeravajući Kristal. Elegantnim pokretom ruke učini da Neliel
zavrišti u agoniji. “Reci mi!!!”, prasne u još veći bes, stežući joj
grlo činima. Energija oko postolja podivlja.

188
 Nenad Zubović

“Strpljivost”, izusti Neliel grcavo i iz usta joj pokulja vrela krv.

Pokušava da se oslobodi, ali okovi su prečvrsti.
“Tako je, sestro, vrlo dobro! Reci nam šta još kola njenim
venama?!”
“Gnev i… umerenost”, nastavi sve krvavija.
“Možeš se povući, Kristal. Šteta što si me tako brzo izdala”,
kaže Seris zagledana u pod.
Kristal se namršti i besno izleti iz sobe naklonosti.
Neliel klone od bolova i zaklopi oči, ali njen odmor ne potraje
dugo.
“Sledeći!”, začuje svoju sestru i neprimetno pusti suzu.

SERIS

Posle nekolicine njih, na red dolazi Itan. Nije u stanju da

samostalno stoji, pa ga Gordi pridržavaju.
Pridigne glavu, pogledavši nago telo moje sestre.
“Šta kažeš, Neliel?”, upitam je. Svi se utišaju i samo se čuje
njeno tiho jecanje. “Govori!”, ponovo joj stegnem grlo činima, te
se počne gušiti. Koprca se na nosilima, pokušavajući da mi kaže da
će ispljunuti reči.
“Smernost”, kaže i iz usta joj se prospe lokva krvi. Itan
kamenog izraza lica ne skida pogled s njenog okrvavljenog tela.

189
 Naslednik Senki

“I… lenjost”, jedva čujno izgovori Itanov greh. Kada se on

povuče, pred Neliel istupi Ašanti, koju protumači kao Ljubaznu i
Proždrljivu.
Posle daljeg tumačenja u sobi naklonosti ostajemo samo nas
dve.
“Danijele, dragi!”, pozovem ga i on zakorakne u sobu. “Bodež,
molim te”, zatražim mu, te on nesigurno izvuče jedan predavši mi
ga u ruke.
Priđem Neliel, čija se krv osušila što na njenom telu, što na
nosilima. Drhti dok joj se približavam izvučene oštrice. “Došao je i
ovaj trenutak, konačno, zaista!”, kažem i posrnem ka njenom
grkljanu. Danijel me grubo uhvati za zglob i izbije bodež iz ruke.
Odjek istog me ispuni neopisivim gnevom.
“Ostavi je na miru!”, nasrne na mene, hvatajući me za vrat.
Snažnim prstima me steže od čega počnem da se gušim. Borim se
za dah, ali ne uspevam da do njega dođem. Padam na leđa, ali on
ne prestaje da me davi. Iskolačenih očiju ga gledam pravo u
njegove i znam da će ga to u jednom momentu savladati.
Odjednom me pušta i juri da odveže Neliel. Ne mogu da
ustanem, kašljem i iznova se gušim u pokušaju da duboko
udahnem.
Ponovo me je izdao, a nešto mi govori da će i ovaj put zadobiti
moj oprost.

190
 Nenad Zubović

Uspevam da se dignem na noge, osvrćem se i vidim nosilo bez

tela. Jurišam ka izlazu iz sobe naklonosti, dozivajući gardu.
“Uhvatite ga!!!”, očajnički vrištim i ponovo padam na kolena.
Grčevito škrgućem zubima, potpuno obuzeta besom.
Pali anđeli doleću do mene i odvode me u svom naručju. Nežne
ruke me miluju dok letimo prohladnim hodnicima do mojih odaja.
Opirem se zagrljaju, ali njihova magija počne da me uspavljuje.

U snu se budim okružena jarkim crvenilom ruža. Nada mnom se

nadvija oblačno nebo. Ustajem, krv mi se sliva niz leđa od trnja, ali
ne osećam bol. Potpuno sam naga i koračam po trnovitom tlu, kao
po najmekšoj svili. Oko mene se ništa ne prostire osim beskrajnih
ružinih polja.
Odjednom, načinivši još jedan korak, propadam kroz guste
latice. Grubo se dočekam na stomak. U potpunom sam mraku. Iz
njega izlazi Danijel. Potom me okruže još stotine muškarca.
Nepomično ležim na podu, na smrt preplašena. Obigravaju oko
mene, zatim počnu da me ljube, jedan po jedan. Uzimaju mi telo,
iskorišćavaju ga. Umesto zadovoljstva, osećam samo gađenje i
izdaju. Deluje mi kao da se ova noćna mora nikada neće završiti.
Doživotno ću slušati stotine uzdaha, iznova i iznova.

191
 Naslednik Senki

Karina me drma za rame i naglo budi. Mahnito je uhvatim za

grkljan, ali ubrzo razaznam o kome je reč.
Puštam je i ponovo zaklapam oči.
“Morate se probuditi, gospo”, govori. “Pronašli smo Kasandru.”
Tog trenutka se potpuno razbuđujem, naređujući Karini da me
odvede do nje. Žurimo hodnicima do najmračnijih soba.
Pridržavam haljinu kako se ne bih saplela. Ulećemo u jednu od
ostava i zatičemo unakaženu Kasandru. Pokušavam da ne gledam
sve te modrice koje joj obasipaju lice. Trag krvi joj ukrašava levu
stranu lica. “Ko ti je to učinio?!”, upitam je pobesnelo.
“Ne smem ništa da kažem, gospodarice. Žao mi je”, kaže,
pogledavši me bolno.
“Ne budeš li rekla, kunem se da ću ti lično iskopati oba oka!”,
prosikćem.
“Ako je to vaša želja, gospodarice. I smrt je bolja od ovakvog
života”, kaže, razbesnevši me. Uhvatim je za blistavo plavu kosu,
izvučem bodež i zarijem joj ga u oko.
Napustim odaje i ostavim Karinu da žali nad sestrinim
unakaženim licem.

192
 Nenad Zubović

ITAN

Kada nas demoni vrate u ćelije, Ašanti i ja se ponovo rastanemo.

Kristal nam je u putu do njih davala sumnjičave signale, te se
iskreno nadam da je nešto osmilila.
Pitam se šta je učinila Kasandri.
Demon me grubo baci u ćeliju poput smeća i zaključa vrata.

Čini mi se da je prošao još jedan čitav dan. Nisam dobio hranu,

kao ni vodu. Ogoljen sam I ispražnjen, bez ijednog atoma snage
koji bi me pridigao sa zemlje. Poželim da umrem i to mi se učini
poznatim.
Ne shvatam zbog čega je moj greh Lenjost, mada ne znam ni
kako bih znao. Ne sećam se života na Zemlji, zbog čega dodatno
strahujem.
Šta ako sam neko koga bih se gadio?
Pa, sigurno ću u međuvremenu to saznati ovde.
Spuštam se na pod, prija mi hladnoća. Ne marim što se još više
prljam. Duboko udišem vlažan vazduh. Oči mi zasuze i dopuštam
sebi da u tišini i potpunom mraku plačem. Sklapam šake,
preplićem prste. Stežem ih sve jače dok mi se telo trese. Grcam
dok me hladnoća od svakog pokreta sve čvršće drži u svom
zagrljaju.

193
 Naslednik Senki

Teško je imati nade posle svega što me je snašlo. Možda će biti

potrebni dani, nedelje, pa čak i godine. Ali neću je potpuno
izgubiti.
Čak i da dođe taj sudnji čas i smrt me odvede u svoj neotkriveni
svet, biću slobodan poput ptice u letu. Bol će nestati, prošlost neće
biti bitna. Živeću... ne, i dalje ću samo postojati, ali u večnom miru
i tišini.
Telo mi se umiruje, zanemarujem vlažan trag na licu. Suze su
izgubile smisao jer se više ne bojim smrti.
Iz misli me trgne vrisak starice preko puta moje ćelije.
Tumaram do rešetki i nije mi potrebna svetlost da bih video kako
obgrljuje svoju unuku, oplakujući je.
Hvatam se za rešetke i lice mi pomiluje hladan povetarac, koji
se proteže hodnicima. Niko se ne odaziva.
Slušam kako se staričina duša cepa, želim da joj kažem kako je
njenoj unuci sada dobro. Toplije joj je, nema briga. Nije gladna.
Ono najgore je prošlo, smrt je došla po svoje. Uzela ju je u svoje
naručje i podarila joj krila, a devojčica se radovala. Veselo se
vinula u beskraj u kome nema čega da se boji.
Ili barem ja tako doživljavam smrt. Možda ona i nije toliko
spokojna.
Šta ako je samo pozivnica za neko još gore mesto?
Potiskujem neželjene misli i prestajem da razmišljam o tome.

194
 Nenad Zubović

Ostatak noći starica jeca nad malenim telom, govoreći joj kako
će sve biti u redu. Ponavlja iste reči bezbroj puta.
Prigušene reči mi odzvanjaju mislima, ne mogu da zaspim.
Starica zapevuši nešto što mi posebno privuče pažnju. Nešto što ni
sâm ne prestajem da ponavljam u sebi sve dok ne zaspim.
Iz pakla ćemo se popeti...
Iz pakla ćemo se popeti...
Iz pakla ćemo se popeti...

195
 Naslednik Senki

23 – SENKE

SERIS

K olena mi klecaju dok silazim do glavne odaje. Iznova

sklapam šake i preplićem prste kako bih ih umirila. Sinoć
prvi put nisam dopustila Danijelu da provede noć u mojim
odajama. Bojim se da mi je preko potreban kako bih mogla da
funckionišem. Plaši me to što se naša ljubav zasniva na kletvi.
Da li bih ga u suprotnom volela? Ali želela sam da ga spasem i
pre, stoga Malisina kletva nije jedini razlog.
Spotičem se o stepenik i skoro padam, ali me neki novi stražar
hvata.
Set je mrtav, surovo me podseća prošlost. Ti si za to kriva, ti si
ga ubila!
Ne znam odakle dopire taj glas, ali me suočavanje s osudama
umara. Bes jenjava, postajući samo gust korov, koji mi se prepliće
oko duše. Steže je, ne da mi da dišem.

196
 Nenad Zubović

Dugo nisam okusila krv, zbog čega mi se vid muti i utrobu mi

ispunjava samo praznina.
Ja. Vladam. Prisećam se svojih reči, koje sam izgovarala dok se
Setov pogled gubio u ništavilu. Lice mu je bledelo. Telo se grčilo,
praveći svoje poslednje pokrete.

Sedam za sto i čekam Patrišu. Plemići i plemkinje takođe

zauzimaju svoja mesta, demoni stoje na svojim pozicijama. Čuvaju
me od dobra koje se nalazi iza zidina Meribela. “Izvolite,
gospodarice. Šta želite danas za jelo?”, upita me Patriša veoma
tiho. Vidi se da ju je Setova smrt preplašila i potresla.
Nije mi žao.
“Srce Proždrljivog”, kažem.
“Odmah, gospodarice”, kaže, poklonivši se.
Plafon dvorane je prekrasan i tek sad uočavam koliko treba da
budem ponosna na sebe. U ovoj raskoši ne bi uživali ni demoni, ni
plemići.
Niko.
Uzdigla sam Meribel iz pepela. Postala jedna od Malisinih
nadarenih. Njena ljubav mi daje snagu svakog dana.
Ti si Crvena dama, prošapućem za sebe. Raspolažeš mnoštvom
jer si zaslužila to.

197
 Naslednik Senki

Plemići me zbunjeno zagledaju ispod svojih maski.

“Gospodarice, jeste li dobro?”, upita me jedna od Požudnih
platinaste kose. Pre nego što izustim, vid mi zamagli crvenilo. Ono
se odmah potom prolije, slivajući mi se niz obraze. Toplota mi
greje kožu, pružam ruke.
Kapi krvi.
Usta mi se napune istom i lagano ih otvorim. Niz zglobove mi
protiče krv, sliva se na pod. Ugledam svoj odraz u lokvi krvi. Oči
su mi crne, crvenilo je nestalo.
U njima nema ničeg.
Oko mene se svi neočekivano pretvore u čistu krv. Iz uglova
zidina dvora naviru senke. Oštre su, kreću se ka meni. Gutaju sve
pred sobom, prekrasan plafon nestaje.
Srce mi ubrzano kuca. Sklapam šake u pesnice, razmazujući krv
po dlanovima. Vrištim, ali ne čujem svoj glas. Senke se počnu
penjati po stolu, stolicama. Napinjem se, vrišteći iz petinih žila.
Penju se uz mene, nestajem. Golicaju me, ali istovremeno i trnem.
Polako prestajem da osećam i uzdižem glavu koliko god mogu. Ali
one ipak pronalaze put do mojih usta i više nisam u stanju da ih
bespomoćno otvaram. Iskolačenih očiju posmatram kako svaki deo
mene nestaje u praznini.

198
 Nenad Zubović

Momenat pre nego što me senke potpuno obuzmu, jasno

začujem glas od kog mi se čak i nestalo telo skroz ukoči: Iščupaću
ti srce.

ITAN

Ćelija je prazna. Odveli su ih. Ne sećam se šta se desilo sa staricom.

Jedino mi je u glavi pesma koju je pevušila.
Iz pakla ćemo se popeti, ponavljala je u nedogled.
Vrata se otključavaju, čujem korake. Ne bojim se, ali ne otvaram
oči. Jednostavno želim da ležim i čekam nekoga ko će me na krilima
odvesti odavde na neko lepše mesto.
“Dobro jutro, Itane”, kaže hrapavi ženski glas ispred mene. Ali i
dalje ne otvaram oči. “Prati me”, oglasi se ponovo, ali više nije
okrenut ka meni. Sprema se da izađe, nestane.
Znatiželja me tera da se pridignem, iako to činim s teškoćom.
Devojka pogrbljeno stoji par koraka od mene. Oko struka joj visi
hrpa ključeva i među njima uočim jedan omanji sa anđeoskim
krilima. Baš kakav je Melinda zatražila da potražim.
A sada mi je nadomak ruke.
Pružam ruku, ali se ubrzo predomišljam, hitro je povlačeći.
“Hoćeš li?”, upita ovaj put nežnije. “Neću zauvek ovde stajati i
čekati te.”

199
 Naslednik Senki

“Gde me vodiš?”, kažem. Približavam joj se i ona se okreće.

Ispijenog lica me proučava. Oči su joj blede, pogled tup. Podočnjaci
je čine još mračnijom i praznijom.
Kako li ja izgledam?, proleti mi misao i poželim da se suočim sa
svojim odrazom. Da se zapitam šta li ja to radim.
Tražiš ogledalo, Itane, odgovori misao umesto mene. Ali me
bespomoćnost ubija i ne verujem da ću ga ikada naći. Osećam da je
negde duboko zakopano, daleko od Meribela, tamo negde dole.
Želim da ga pronađem, da saznam zašto sam završio na Elisiji. Zbog
čega li sam kažnjen da živim na ovakvom mestu? Ili sam pak
srećnik? Mogao sam dospeti ovde kao običan Heksanin, a ne
izabranik.
“Vodim te da prisustvuješ hodu srama. Upravo spremaju Neliel”,
odgovori nepoznata devojka.
“Kako se zoveš?”, upitam. Tajac ispuni ćeliju par trenutaka pre
nego što odgovori.
“Karina”, kaže i ponovo se okrene, krećući ka hodnicima.
Melanholično hoda povijenih leđa. Ključevi zvekeću kako se
pomera I neprijatan zvuk se proteže čitavim hodnikom. Nema
sumnje da svaki put probudi zatvorenike.
Ne uspevam da održim čvrst pogled, te se spotičem s vremena na
vreme. Karina se okrene i pogleda me nezainteresovano, kao i prvi
put.

200
 Nenad Zubović

Ne želim da gledam kako Nel ponovo preživljava Serisino

mučenje. Iako je ne poznajem, nikome ne želim da oseti to na svojoj
koži. Užasava me ideja o hodu srama. Crvena dama će se smeškati
zadovoljno. Narediće Grešnima i svojim slugama da je muče pred
našim očima. Hraniće se svakim prolivanjem sestrine krvi.
“Umukni”, odjednom osorno kaže Karina iznenadno. Ukopam se
u mestu, ali ona ne staje. “Znam o čemu razmišljaš. I u pravu si, ali
gospodarica i nije tako snažna u poslednje vreme koliko se čini.
Počinje da ludi. Sve zbog njenog dragog Danijela.” Konačno se
okreće i gleda me pravo u oči. “Umreće, izabraniče. Anđeli će se
pojaviti i pobiti nas. Malis je neće spasiti, svemu će doći kraj.
Meribel će ponovo postati prašina i pepeo, vrli će se dići iz svojih
grobova.” Poseže ka meni ispruženih, mlitavih ruku. “Uhvatiće nas
za vratove, pljuvaće nam sažaljenja u lice! Izgovaraće mudre reči,
recitovaće svoje molitve! Gorećemo od njihovog prosvetljenja!”
Jeza mi prostruji telom kad me uhvati za vrat tanušnim prstima.
Pulsiraju joj jagodice na mojoj koži, jedva je gledam u oči od
neprijatnosti.
Potpuno je izgubila razum.
“Prozbori još jednu reč i nećeš dočekati anđele o kojima pričaš”,
niotkuda kaže snažan ženski glas. Iz senke se pojavi pramen crvene
kose i oštrica u obliku mladog meseca obgrli Karinin nežan vrat.

201
 Naslednik Senki

SERIS

Prvi put uočavam čistu mržnju u njegovom pogledu. Taj teret me

vuče dole, ruši me.
Ludim.
“Koliko ćeš još puta pokušati da je spasiš?”, upitam Danijela.
“Koliko god puta je potrebno”, odgovori on i konačno prestane
da me gleda, zbog čega odmah lakše dišem.
Obgrlim se rukama i izađem na balkon. Žile demonskih stubova
sve više prekrivaju platformu.
Stići će do Heksa, pomislim.
Učinila sam nešto neoprostivo. Uzela sam demone i pale anđele
pod svoje. Poigrala se s Malis.
I za to ćeš biti kažnjena, izaziva me razum kroz smeh.
“Volim te”, začujem Danijela iz sobe. Osvrćem se, prilazim mu.
“Znam”, kažem i prođem prstima kroz njegovu snežno belu
kosu. Zaklapa oči, obgrljuje me. “Ne!”, uzviknem, odmaknuvši se.
“Izdao si me!”, počinjem da vičem sve glasnije. “Možda si izdajica
od početka, radiš mi iza leđa!”, hvatam ga za lice, zuri mi u usne
pri svakoj reči koju izustim. “Tvoja ljubav je lažna”, prošapućem.
“A kako tvoja onda nije?”, odvrati on.
“Spasila sam ti život!”, režim. “Sebični jadniče, kako si samo
nezahvalan!”, čupam mu odeću, odgurujem ga od sebe.

202
 Nenad Zubović

Sapliće se, pada. “Prestani!”, suprotstavlja mi se. “Ne znaš šta

radiš”, ponovo prepliće ruke oko mog struka, obmanjuje me.
“I te kako znam, a sad izlazi! Odmah!”, pokušavam da sklonim
njegove ruke sa sebe, ali me čvrsto steže, ne popuštajući stisak.
“Ne, ja te želim, Seris!”, očajnički me probada tim pogledom.
Cepa mi dušu, tera me na sažaljenje. Ali mu neću to dopustiti, niko
nema kontrolu nada mnom.
Ne i ovaj put.
“U redu, ako ćemo tako”, prestajem da se protivim, puštam ga
da me grli. Nežno prelazim rukama preko njegovih leđa. Zatim
savijam prste, sve se jače pribijajući uz njega. Cepam mu odeću,
pronalazim kožu. Stiskam vilicu, škrgućem zubima.
Izdahne.
Pušta me, pada na kolena. Podižem šake, zureći u njegovo meso
na svojim noktima. Krv kaplje po njegovom čelu, slivajući mu se
zatim niz nos, usta, bradu i grudi.
Miris krvi me uzbuđuje, spuštam se pred njim. Proučavam
prelepo izvajano telo, kao i ožiljak na njegovom trbuhu, ambis zla
- izvor naše ljubavi i mržnje.
Zarivam nokte duboko u njegovu utrobu, ponovo osećam kako
jezgro pulsira. Krv potekne, skerlet mi prekrije duguljaste prste.
Danijel otvori usta iskolačenih očiju. Nemo doživljava agoniju dok

203
 Naslednik Senki

mu ponovo mutim razum. “Reci da me voliš”, zapovedim mu dok

kružim prstima oko jezgra.
“Volim te”, odgovori grcavo.
“Reci to ponovo”, naredim, izvlačeći prste dok slušam lažne
izlive ljubavi. Činima zašivam ranu, vraćam mu svest. Povrati mu
se crveni sjaj u očima, život.
“Opraštam ti”, kažem i ustanem. Vučem haljinu po krvi dok
izlazim iz svojih odaja, ostavljajući za sobom dokaz naše ljubavi.

ITAN

Uzdasi se šire hodnicima. Ukopan u mestu gledam nekoga na ivici

smrti. Nepoznata devojka može svakog časa da ubije Karinu preda
mnom, a zatim i mene.
Bacam se na oružje, pokušavam da strgnem njene ruke s
Karine, ali me devojka s lakoćom baca na pod i ponovo hvata
Karinu pre nego što ova pobegne. Zaboli me svaki deo tela kad se
grubo dočekam na beton.
“Jesi li ti zatvorenik?”, upita me devojka obojenog pramena.
“Da”, kažem. “Da li te je Ves poslala?”, uzviknem s nadom u
glasu.
“Ves je mrtva, budalo”, jedva čujno kaže Karina od čega mi se
sledi čitavo telo.

204
 Nenad Zubović

Ali, kako je to moguće? Kako je ključar dvora mrtav? Da li ju je

Seris ubila?
Toliko imam pitanja, ali između nas se protegne samo tajac.
Iako sam je kratko poznavao, sada mi svaki momenat s njom
deluje tako značajno. Bila mi je prijatelj. Ne, još uvek mi je.
Jednog dana ćemo se ponovo sresti, a neki predosećaj mi govori da
će to biti mnogo ranije nego što mislim.
“Ti, začepi!”, kaže devojka i još jače pribije oštricu uz Karinin
vrat. “Odmah mi reci gde drže Deandrea!”
“Ko je...”
“Znaš ti vrlo dobro, videla sam te kraj Crvene dame kada su nas
doveli! Moj prijatelj, gde je?!” Karina je na ivici suza, ali se ne dâ.
“A ti zašto ne bežiš?! Trči!”, devojka urla na mene i bez
razmišljanja se okrećem prema sablasno osvetljenim lavirintom
hodnika.
Posle par koraka i dalje čujem nerazgovetno čavrljanje između
Karine i devojke u crno-crvenom oklopu.
Zastanem kad Karina zakrklja iza mene i padne. Ključevi
zazvekeću i među mnoštvom pronađem i onaj s crnim anđeoskim
krilima.
Iz nekog razloga ne mogu da se pomerim, a ključ mi je ponovo
na dohvat ruke. Devojka okrvavljenog sečiva nestane u senci,
ostavivši Karirino beživotno telo za sobom. Naglo se osvrnem kad

205
 Naslednik Senki

me iz senke prene hladan dodir. Istog trena prepoznam plavetnilo

njene kose.
Kristal.
“Zašto ti je ovoliko trebalo?!”, besno kažem, ali mi ona samo dâ
znak da ućutim.

Trčimo hodnicima, ne prepoznajem ove puteve. Pitam se da li je

Kristal istražila svaki kutak Meribela, dok su mene i Ašanti mučili
Seris i njena demonska garda.
“Ovde bi trebalo da drže Ašanti”, kaže Kristal dok prolazimo
pored unezverenih zatvorenika u ćelijama.
Ali njena ćelija je prazna.
Isti onaj zatvorenik koji me je upozorio prošli put da bežim je i
sada tu u svojoj ćeliji. Koliko mogu da vidim, pokušava da se
ugreje, ali mu baš i ne uspeva. Trese od hladnoće isto kao što su
starica i njena preminula unuka.
Iz pakla ćemo se popeti, prošapućem za sebe pri sećanju na
staričin glas.
“I hoćemo”, iznenada se oglasi ženski glas s jednog kraja
hodnika i ugledam prelepog palog anđela. Ona raširi svoja krila,
poletevši ka nama, ali Kristal je ne primeti odmah.

206
 Nenad Zubović

Osvrnem se i ugledam i drugog palog anđela kako nam prilazi.

Kristal prestane obijati Ašantinu praznu ćeliju čim uoči nailazeća
stvorenja.
S lakoćom nas dignu i prihvate u svoje naručje. Pevuše nam
opuštajuću melodiju sve dok ne utonemo u okean snova.

207
 Naslednik Senki

24 – HOD SRAMA

NELIEL

ao da može da čuje plač svoje majke u daljini. Deluje da je

K ipak tamo negde na Elisiji, ali vrlo dobro zna da je uistinu
mrtva. Ponovo je prožima bol, postaje bes, potom se smiruje i
nastanjuje Nelielinu dušu.
Pralje je hitro brišu, ali je ne oblače, već ostavljaju nagu. I dalje
joj je neprijatno i ne želi da razmišlja o tome kako će proći još
jedno Serisino mučenje.
Ostaje sama u tamnici i čeka da bude večera pacovima, po ko
zna koji put. Baš kada se oni oglase i Neliel stisne zube kako bi se
lakše nosila s bolom, neko krene da otključava vrata tamnice.
Mutnog pogleda proučava mladu ženu, platinastih lokni u zelenoj
haljini. Graciozno joj prilazi, svaki korak odjekuje i širi se
hodnicima Meribela.
Predivna je, pomisli Neliel.

208
 Nenad Zubović

Divi se njenom bledom tenu, ali tren kasnije primeti da nešto

nije u redu. Kada ženino lice napuste senke i otkriju povez preko
očiju, Neliel obuzme seta. “Šta ti se desilo?”, upita je nežnim
glasom, punim sažaljenja. Iza devojke se pojave dva plemića.
“Jesam li ti dala dozvolu da zapitkuješ?!”, osorno odbrusi
Kasandra. Priđe joj nesigurno ispruženih ruku. Oslobodi je lanaca i
Neliel još jednom okusi slobodu.
“Je li te Seris poslala? Da li me vodiš da me osramote?!”
“Jesam li ja rekla nešto?!”, zareži Kasandra i zamahne rukom.
Neliel se savije od udarca, uhvativši se za glavu. Zatim izađu iz
tamnice, stražari pozdrave Kasandru klimanjem glave, ali ova
samo nastavi hodnikom s Grešnima. Čvrsto drži Neliel za ruku.
Stegla bi je svaki put kad ne bi bila sigurna kuda idu.
“U redu je, neću pobeći. Ionako nema šanse da se izvučem sada.
Pomirila sam se s tim već”, kaže Neliel.
“Začepi!”, vikne Kasandra i okrene se prema njoj. Neprijatno
joj je zbog unakaženog lica. “Sigurna sam da bi se dala u beg čim
bih te pustila.”
Neliel obasja zrak crnog sunca kada se nađu u osvetljenom
hodniku. Nagne se preko balkona kada se dovoljno približe.
Demonski stubovi je užasavaju, ali joj je platforma i dalje prelepa.
Kasandra je besno povuče za ruku, te Neliel još jednom baci
pogled na očaravajući horizont pre nego što joj izađe iz vida.

209
 Naslednik Senki

Spuštaju se niz stepenice i u jednom momentu Neliel stane.

Kasandra se okrene, ponovo je snažno povukavši za ruku. Uputi joj
otrovan pogled. “Prekini da se opireš! Samo kreni već jednom!”,
sikće.
Neliel duboko uzdahne i krene niz stepenice. Izlaze pred stotine
Heksana, Grešnih, demona, palih anđela i naravno Crvenu damu.
“Kasandra, veoma sam ti zahvalna na pomoći. Sigurno je teško
snaći se u takvom stanju, zar ne?”, kaže Seris s osmehom na
besprekornom licu, koje Kasandra poželi da unakazi. I dalje
priželjkuje njenu smrt i nada se svakim danom da će joj se molitve
uslišiti. “Preuzmite je”, naredi Seris demonima, te ovi tako i učine.
Ščepaju Neliel za ruku, bacivši je na kolena. Ona pogne glavu,
prekrije se rukama koliko je to moguće i ponovo pusti suze da
teku. U Kasandri se probudi nepoznato sažaljenje, konačno shvata
šta joj je činiti. Svu mržnju će da usmeri ka Seris, njenoj Crvenoj
dami - gospodarici.
Pobrinuće se da spasi Neliel samo da bi joj napakostila.

SERIS

Prilazim joj, stavljam joj ruku na naga leđa. Noktima prelazim

po njima, kružim. Sklanjam joj pramen kose s lica i gledam kako
jeca nad svojom sudbinom. “Nije toliko strašno, sestro. Veruj mi”,

210
 Nenad Zubović

kažem, te se uspravim i sklopim šake. “Pa onda, možemo početi!”,

viknem radosno. “Osim ako neko ima nešto protiv”, kažem tiše,
gledajući pravo u svoju sestru.
Demoni je grubo dižu, potom guraju i ona opet pada. Grešni je
gađaju hranom, psuju. Dva pala anđela doleću, hvatajući je za
ruke. Drže ih pribijene uz Nelielina leđa kako bismo svi videli
njenu izloženu golotinju. Polako se približavaju kapiji i plemići je
otvaraju. Crveni tepih se prostire skoro do demonskih stubova.
Koračam za Neliel i za mnom kreću i ostali kako ona izlazi iz
Meribela. Krvavog tela šanta i povremeno pada na kolena. Pali
anđeli je nežno pridižu, ali sam sigurna da je njihovo prisustvo
uspavljuje. Kasandra pažljivo ide za mnom, a Danijel hoda s desne
strane. Brinem se da će svakog časa uskočiti da je spasi.
Ne bi me čudilo da to učini.
Pali anđeli obleću oko Neliel, Heksani ostaju u Meribelu sa
stražom, a demoni marširaju kraj nje. Drhtavim hodom izlazi iz
Meribela. Hvatam Danijela za ruku, privijam se uz njegovo telo.
Zaklapam oči pred očaravajućim prizorom i pitam se da li je ovo
san.
Stižemo do kapije i izlazimo iz Meribela. Četa Grešnih ide za
nama, kao i ispred nas.
“Zar ti nekad ne dosadi sve ovo?”, upita me Danijel.

211
 Naslednik Senki

“Iskreno, ne. Nikada”, odgovorim hladno. On samo uzdahne i

nastavi da gleda preda se s bolom u očima.
Odjednom više ne čujem Kasandru iza nas. Osvrćem se, nema
je. “Pronađi je”, kažem Danijelu, ali je ubrzo pronalazim u daljini
kako prerezuje grkljan jednom od Grešnih. Izgleda da su s njom i
par drugih pristalica.
Protive se, znači. Kao da ne znaju kako prolaze oni poput njih.
Nastaje čitava pometnja, Danijel izvlači mač i zamahuje njime
ka izdajicama. Ne želi da ih ubije, samo ih plaši. To u meni budi
gnev, te mu se približavam. Guram ga u stranu, izgovarajući čini.
Oko Kasandre se počnu gušiti. Hitro hvata jednu od plemkinja
pribijenog bodeža uz njen vrat. Pipci se obmotaju oko vratova
Kasandrinih pristalica. Pokušavaju da ih strgnu golim rukama, ali
ih samo sve jače gušim što se više opiru.
Beživotno padaju pred Kasandru, zajapurenih lica. Ona
preplašeno preseca grkljan plemkinji i daje se u trk. Spotiče se i
pada. Danijel joj prilazi izvučenog mača. Zamahuje njime, ali ga
sprečim i poštedim Kasandrin život.
Pružim joj ruku, naredivši da ustane. Zbunjeno je prihvati i
pridigne se na noge.
“Ne, Danijele. Ne treba žuriti. Znaš da ja volim da ubijam sporo
i polako”, kažem, nasmešivši se Kasandrinom užasnutom izrazu
lica

212
 Nenad Zubović

ITAN

Povetarac mi miluje lice. Uplašeno se trgnem iz sna, kada

osetim da nogama ne dotičem tlo. Tanušne ruke me drže
neverovatnom snagom, daleko od zemlje.
Ošamućeno posmatram kako vuku Nel po crvenom tepihu ka
demonskim stubovima. Jedva drži oči otvorene. Glava joj na
momente klone i ne može da održi čvrst hod. Hrana je pogađa
svuda po telu, a ona plače i jeca. Uzvikuje molitve, traži pomoć.
A ja ne mogu ništa da učinim.
Kao i uvek, podsvest mi zlokobno likuje.
Kristal takođe nosi pali anđeo, ali se još uvek nije probudila.
Koplje joj još uvek čvrsto visi na leđima i čudim se kako joj ga
nisu oduzeli. Moj oklop i oružje su negde na dvoru i nadam se da
ću ih naći ako se izvučem iz ove situacije.
Ne pokušavam da strgnem anđeoske ruke sa sebe jer ću pasti, te
samo bespomoćno gledam kako Seris uživa u još jednom
omalovažavanju sestre. Devojka u zelenoj haljini koju smo toliko
tražili, samo je par metara od mene. Njeno zapomaganje se
prepliće s podrugljivim klicanjem Grešnih i Nelinim jecajima.
Demoni je odvode u dvor i plemići zatvaraju kapiju kada poslednji
Grešni izađe iz njega. Svi su napolju i hode za Crvenom damom.

213
 Naslednik Senki

Gde li su sada Elena i Nikolas?, besno se upitam. Kako mogu

da dopuste da se ovako nešto događa? Zar Vrli ne mogu ništa da
učine? Zar njihovi dvorjani i gospodarica ne mogu da spreče ovo i
spasu Nel?
“Kristal!”, vičem u pokušaju da je probudim. “Kristal, budi se!”
Ne odaziva se. “Probudi je!”, kažem palom anđelu koji je drži, ali
ona kao da me ne čuje. Samo pilji u scenu ispod nas tim mračno
plavim očima.
Nel se sve više približava demonskim stubovima, iz kojih
povremeno izleti poneki demon. Strahovitom brzinom paraju
vazduh oštrim krilima. Prolete kroz guste oblake i nestanu. Stope
se sa nebom, pobegnu.
Nel polako hramlje, približavajući se demonskim žilama, koje
sada već prekrivaju skoro celu površinu platforme. Saginje se kada
je jedan od grešnika pogodi nečim u glavu. Ona dotakne žilu i
pogleda umrljan prst. Zatim je jako ščepa i zgnječi. Tečnost joj se
razlije po rukama, zatim ispari i energija se vine u nebesa. Nebo se
otvori, poprimivši ljubičastu nijansu. Oblaci se raziđu i purpurno
nebo zablješti pred nama. Bubreće žile puknu i ljubičasta tečnost
se razlije po celoj platformi. Četa demona izleti iz stubova, vinuvši
se visoko. Preleću čitavom Elisijom. Crni oklopi se presijavaju na
suncu, zaslepljujući me. Crne odore se vijore poput zastava.

214
 Nenad Zubović

Veštice i mačevaoci dignutih oružja kliču Malisino ime. Od tog

zvuka mi se zamuti pred očima.
Crvena dama se osvrće potpuno izgubljeno, trčeći ka Meribelu.
Grešni ostavljaju Nel samu, okruženu ljubičastom tečnošću.
Pali anđeo me konačno pušta. Padam ka poplavljenom tlu, ali
me ubrzo neko hvata. Anđeo belih krila me nosi u svom naručju.
Letimo ka nebu daleko iznad Meribela, sve dalje od Nel.
Osvrnem se i ugledam armiju anđela među demonima. Ne
vidim Kristal, ali sam siguran da ju je jedan od njih takođe spasao.
Ili se barem čvrsto nadam da je tako.
Unezverena Seris dolazi do kapija, ali zastaje zagledana u
nadolazeću konjicu. U sredini jaše prekrasna dama, potpuno
odevena u belinu.
Siđe s konja i elegantnim koracima stane pred Crvenu damu.

SERIS

Nesigurno prihvatam Alininu ruku. Proučavam joj lice, oči.

Odmeravam je od glave do pete. Ne mogu reći da nije prelepa u
svoj toj belini i zbog toga se stresem od gorčine.
Nimalo se nije promenila.
Par trenutaka stojimo sklopljenih šaka, potom ona pušta moju i
toplina nestaje.

215
 Naslednik Senki

“Aleksio, naredi anđelima da siđu. Došli smo da širimo mir, ne

rat”, kaže i oklopljeni Aleksio uperi svoj mač u nebo. On zasija i
svi anđeli se spuste na tlo, kao jedno. Među gomilom njih vidim i
jednog koji nosi Itana sa sobom. Pažljivo ga spušta i ovaj mu se
zahvaljuje.
„Danijele, Neliel!”, viknem kada shvatim da je Neliel i dalje
napolju sama. Mogla bi svakog časa pobeći. Danijel projuri pored
zbunjene Aline. Trči po demonskoj krvi, hvata Neliel preko
ramena i staje. Pogledi nam se susretnu i znam da želi da je spase
ponovo. Ali takođe zna da mi se to neće svideti.
Između dve vatre je, kao i uvek.
Ipak, krene prema Meribelu smrknutog lica. Alina ga sa
smeškom pogleda od čega ljubomorno frknem.
Ovo je sigurno još jedna poruka od Malis. Upozorava me.
Poigrala sam se njenim darom i sada me kažnjava. Alinin dolazak
čini sve još sumnjivijim. Prošlo je dosta vremena od našeg
poslednjeg susreta.
I ne mogu da kažem da mi je nedostajala.
Doći će i dan kada ću srušiti Sirilis zajedno s njom i njenim
voljenim Vrlima. Elisiji je potrebna jedna gospodarica. Vođa koji
će imati kontrolu nad svime. Grešnima je potreban neko ko će ih
podsetiti da su Grešni, da su to što jesu. Treba im zalediti krv u
žilama, kazniti ih smrću kada ne poštuju svoja grešna načela.

216
 Nenad Zubović

I mene su kaznili na Zemlji dok su mi roditelji bili živi. Otac me

je tukao, večno sam bila u modricama. I to sve zbog moje sestre.
Žalila bi se na svaki moj pokret. Ali nikada nisam pustila suzu, ne
bih to sebi dozvolila. I zato mi je nije žao ni na sekund.
Postoji nešto u vezi mučenja što mi svaki put izmami osmeh na
lice. Kada vidim da osobu boli, da joj je teško. Baš kao što je
nekada bilo i meni.
Zašto, onda, taj vođa ne bih bila ja?

NELIEL

Nešto se u njoj prelomilo čim je dotakla nečistu krv. Osetila je

nalet energije, nov dah – život. Nije mogla da se odvoji od zemlje,
obamrlo je klečala pred demonskim stubovima. Kao da ju je razum
napustio i neko preuzeo kontrolu nad njenim telom.
Ali ne oseća Ilustrino prisustvo, ne. Ovo je nešto potpuno
drugačije, turobnije. Nelagodno joj je u predelu kičme, trpi bolove
u pršljenima. Grčevito nije u stanju da pomakne nijedan deo svog
tela.
Čak ni onda kada je Danijel prebaci preko ramena ne može da
smogne snage da mu u lice kaže koliko ju je razočarao. Iako je
svesna da to ne radi jer želi, više joj nikoga nije žao.

217
 Naslednik Senki

25 – IZA OSMEHA

SERIS

I skreno mi se osmehuje dok se rukujemo. Topao dodir njene

ruke me greje, čineći da se osećam neprirodno.
Alina blista čak i u običnoj beloj haljini. Krasi je pozlaćena
kruna i visoke potpetice, zbog kojih nam se pogledi sreću na istoj
visini.
“A ti mora da si Danijel”, obrati se Danijelu sažaljevajućeg
pogleda. On klimne i uhvati me za ruku, dok na ramenu drži mač
protkan žilama. “Iskreno mi je žao”, kaže Alina. Znam da ga
stvarno sažaljeva i to me ispunjava gnevom. Vrli nikada ne lažu.
Danijel se nelagodno promeškolji, stežući mi ruku još čvršće.
Anđeli promarširaju pored Aline, koračajući glavnom dvoranom
Meribela. Bez imalo straha prolaze pored mojih demona, koji ih
odmeravaju isukanih oružja. Veštice u ćoškovima razmenjuju
šapate, dok zajedljivo proučavaju ukrašene verskim obeležjima

218
 Nenad Zubović

oklope Vrlih. Ratnici stoje na stepenicama i nimalo me ne začudi

što nema pobunjenika, koji će se protiviti mojim zahtevima.
“Dobro došla, Alina”, kažem nakon što razdvojimo šake.
“Veoma mi je milo što te vidim posle toliko vremena.”
“I meni bi bilo, da situacija nije takva kakva je”, kaže s
osmehom iza kog nazrem žaoku. Prođe pored mene u pratnji
Aleksija, prilazeći dugačkom stolu na sredini dvorane. Zagleda
naslikane prikaze Malis na zidinama i plafonu. Izraz lica joj je
teško razumeti. Uvek tako staloženog držanja, deluje kao da je
duhom napustila ovaj svet.
Grešnici ostaju da stoje uza zidina dvora. Plemići sedaju za sto,
dok demonska i anđeoska straža okružuju mene i Alinu. Neliel i
dalje drži Danijelova garda, ali ona kao da je sama u dvorani.
“Heksova proročica je upoznata s problemima na podnožju,
budi bez briga”, kažem, iako ni sama ne znam da li će doći do rata
ili ne.
“Alondra ne može sprečiti nešto tako veliko, Seris. Stubovi
širom platforme i dalje puštaju svoje… pa, ne znam kako bih
nazvala te tvorevine, ali u svakom slučaju želim reći da mogu doći
i do moje teritorije”, kaže, uzimajući gutljaj krvi iz grala. Strese se
na meni uobičajen ukus, elegantno spustivši gral na sto.

219
 Naslednik Senki

“Žao mi je”, kažem, pokušavajući da što više zvučim kao ona.

“Ipak, mislim da su žile stubova i dalje daleko od Sirilisa, draga
moja.”
“Izazivaš moj narod, da li si svesna toga?”, upita me.
“Da, Alina. Doduše, nisam verovala da će uzburkanost Ire
dovesti do dolaska demona. Ja ih ne mogu kontrolisati van
platforme, znaš i sama to. Time rat preti meni koliko i tebi, grešim
li?”, kažem, ispijajući krv sa slašću.
“Naravno, ali mislim da si više ti odgovorna ukoliko do njega
dođe. Tvoja želja za vlašću je prizvala demone.”
“Nema problema, vaša visosti”, kažem, uživajući u strahu koji
joj se nazire u očima.
Prinesem gral ustima, kada neko gromoglasno zakuca na kapiju.
Alina se uznemiri. Aleksio je obgrli i zapovedi anđelima da isuku
svoja svetlosna sečiva. Kucanje zadobije nekakav ritam, koji čak i
meni na momente zaledi krv u žilama.
“Ne otvarajte!”, dreknem na Pohlepne, te oni spuste drhtave
ruke do tela. Čak i ispod maski mogu uočiti te preplašene poglede.
Udaranje se ubrzava sve više i više. Sto se počne tresti od zvuka,
koji odzvanja čitavom dvoranom. Osećam pulsirajuće otkucaje
srca, svi smo u neizvesnosti.
Ustanem od stola, podignem ruku, izgovarajući čini od kojih se
kraj plemića obrazuje ambis. Dam im znak da otvore kapiju i u

220
 Nenad Zubović

dvoranu prodre četa alida. Uz krike i jecaje počnu padati jedna za

drugom u ništavilo pred sobom.

ITAN

Purpurno nebo mi se svakim trenom sve više bliži. Progutaće me i

nikada neću morati ponovo da dotaknem elisijsko tlo.
“Kuda me vodiš?”, upitam i tren kasnije anđeo snažno poleti
nazad ka platformi. Pritisak mi zategne lice i na momenat
pomislim kako ćemo se zakucati o zemlju. “Zar me nećeš spasti i
odvesti daleko odavde?”, upitam molećivo, ali anđeo ne izusti ni
reči, već još više ubrza natrag ka Meribelu. Odavde ne vidim Nel
na zemlji, već samo alide koje iz šume marširaju ka dvoru
razjapljenih usta.
Odakle su se sad one stvorile?!
Anđeo pohrli ka kapiji i uđe u dvoranu, nežno me spustivši na
mermerni pod. Čim se saberem, uočim stotine očiju uprtih ka
meni. Samo Seris ne zuri začuđeno. Izgovara reči na jeziku
demona, jeziku koji sam i ranije čuo da izgovaraju pali anđeli.
Alide ne dospevaju do ogromnog stola u dvorani jer se odmah
nakon praga nalazi bezdan.
Krici nečistih bića se prolamaju dvoranom, uterivajući nemir i
strah čak i Seris, što se dâ zaključiti po grimasi koju pravi.

221
 Naslednik Senki

U gomili plemića, demona i anđela, primetim onu ženu u

belom. Privijena je uz jednog arhanđela i bojažljivo posmatra
Seris.
Prelećem pogledom po masi, ali ne vidim ni Kristal ni Ašanti.
Pronalazim Nel i krećem ka njoj, ali ubrzo zastajem kada ugledam
Danijela. Drži je, ali ne izgleda kao da je čuva. Više deluje kao da
je onemogućava da pobegne.
Naoružani demoni i anđeli ne hrle u napad na nadolazeće zveri,
jer istima nije moguće ni prići od ambisa. Seris polako posustaje
stegnute vilice. Vidi se da slabi i da će ubrzo pasti od naprezanja.
Imam osećaj da nade u moć Crvene dame polako zamiru. Sliva
joj se znoj s čela, dok sve više neartikulisano maše rukama.
Ovo je odlična prilika da pobegnem i pronađem Ašanti i Kristal.
Provlačim se kroz slojeve grešnika kada Crvena dama primeti
moje odsustvo. “Ne dajte mu da pobegne!”, drekne i na sekund
zastanem, potpuno sleđen. Preko ramena ugledam dva plemića i
dam se u trk, izgubivši se u masi.
Pronalazim vrata i munjevito se bacam na ista. Grubo se
dočekujem na tlo, ali zanemarim bol, pobedonosno se osmehnuvši.
Brzo zatvorim škriputava vrata pre nego što plemići shvate kroz
koja sam prošao.

222
 Nenad Zubović

Ne vidim prst pred okom, te ispružim ruke kao kada sam prvi
put zakoračio na dvor u onaj vlažan hodnik. Nisam ni slutio kakvu
sam grešku načinio, samo radi jedne male devojčice.
Gde je Melinda sada?
Koraci mi odzvanjaju i to me uplaši, ne želim da me već
pronađu. Sada, kada sam im tako lako iskliznuo iz kandži.
Odjednom u mrklom mraku vrhovima prstiju dodirnem nešto
meko. Palcem pređem preko površine, ukočivši se od straha.
Koža.
Dodirujem nečiju kožu. Oči mi se priviknu na tamu i
prepoznam to lice. Devojka u zelenoj haljini mi se zlokobno
osmehne. “Mislim da se možemo nagoditi.”

SERIS

Konačno potpuno gubim snagu i padam na kolena. Ambis se

zatvori i alide prodru u dvoranu. Stotine demona i anđela nasrnu na
grešna bića. Danijel i dalje drži Nel, iako se čini toliko odsutno da
nema ni potrebe držati je na oku.
Gnev me preplavi i uzdignem se s poda, savijajući prste u
pesnicu. Alina konačno pušta Aleksija i načini svetlosne štitove
oko svojih anđela. Zaslepljujućim mačevima presecaju meka tela
alida, prskajući krvlju po blistavom podu dvorane.

223
 Naslednik Senki

“D-Danijele!”, dozovem ga, škrgućući zubima. “Pronađi tog

prokletog Itana i dovedi mi ga. Pusti Neliel, vidiš da je ionako u
transu”, kažem i doteturam se do sestre. Dugim noktima pređem
preko njene znojem natopljene kose i lica. Zaklopljenih očiju se
drži na kolenima, kao da se moli. Ošamarim je po sred lica i ona
konačno otvori svoje plave oči. Danijel s bolom u očima otrči
prema odajama u potrazi za Itanom.
Neliel ustane i stane pred mene, unoseći mi se u lice. Uhvati me
za kosu i počupa me jako, kao što sam to uradila ja pre mnogo
godina tog kobnog jutra. Pokušavam da strgnem proklete prste sa
svoje kose, ali Neliel ne popušta stisak ni na tren.
“Ona…to…nije…zaslužila!”, prosikće, vukući mi kosu jače pri
svakoj reči. Omakne mi se krik i konačno uspem da se oslobodim
njenih kandži.
“Kučko!”, opsujem, nasrnuvši na njen grkljan. Gušim je i prsti
mi potpuno pobele. Smejem se njenom krkljanju, sve dok se ne
onesvesti. Potom je pustim da se sruči na hladan pod, pljunuvši je
u lice pre nego što se uputim Alini.
“Moramo ovo zaustaviti”, kažem joj i ona me pogleda i dalje
bacajući čini na svoju vojsku. “Smesta.”
Ne vidim da alide spolja i dalje naviru, te se ponadam da je ono
malo što je od njih ostalo kraj. Anđeli i demoni zadihano mašu
sečivima, bojeći ih grimizom.

224
 Nenad Zubović

“Izgleda da je gotovo”, kaže Alina s olakšanjem u glasu. “Malis

te upozorava, Seris.”
“Znam to vrlo dobro!”, kažem besno i odmaknem se par koraka,
okrenuvši joj leđa. Demoni i anđeli se okupe oko nas. Aleksije joj
priđe, zaštitnički položivši ruku na njeno prečisto rame.
“Gospodarice, Meribel više nije siguran”, kaže starija veštica,
iskrivljenih rogova. Probada me crvenim očima, punim osude.
“U redu”, kažem obraćajući se svima. “Ako je došlo do toga da
želite da odete odavde niz svod pod mojim vođstvom, neka vam
bude!
Smirićemo Grešne, posetićemo naše drage Gnevne! Dovešćemo
kraj ovoj kazni voljene boginje Malis, i u znak poštovanja ponovo
uspostaviti mir na Elisiji!”, svečano kažem, svesna da je to najveća
laž koju sam ikada prevalila preko usta.

ITAN

Naglo se odmaknem od devojke s modrim licem i zateturam u

mraku. Ona priđe još bliže, i dalje se zlokobno smešeći.
“Nemaš baš puno izbora, zar ne, Itane? Sigurna sam da si to ti”,
kaže izvlačeći bodež iz futrole. Uperi ga u pogrešnom smeru i ja se
odmaknem još par koraka ka vratima.
“Šta želiš?”, upitam tiše nego što sam želeo.

225
 Naslednik Senki

“Da ubijem Crvenu damu. Pretpostavljam, isto što i ti?”, kaže, i

dalje držeći bodež ispred sebe. Nemam čime da se odbranim, a
povratak u dvoranu me zasigurno neće spasiti.
Moram se nagoditi.
“Da li ti je to uradila Kristal?”, upitam upirući prstom na njeno
isprebijano lice, iako znam da je to tačno.
“Delom, da”, kaže iskrivivši usne. “Modrice su njeno delo. Za
oko je zaslužna moja gospodarica.”
Zamišljam agoniju kroz koju je morala da prođe. Sagledavši
ono što su učinile, Kristal je nemilosrdna koliko i Seris.
“Doduše, moj zadatak je bio da je ubijem. S toga je sasvim u
redu ono što mi se desilo.”
Nimalo me ne čudi ono što govori. Naravno da joj je Kristal
naudila u samoodbrani.
Zar ne?
“Crvena dama ti je naredila da je ubiješ? Da li je to bio otrov u
bočici koju si nosila?”
“Upravo. Izgleda da na kraju nije uspela da zadivi
gospodaricu”, kaže, polako vrativši bodež na bok. “Kasandra”,
pruži ruku ispred sebe. Oprezno se približim da je prihvatim,
rekavši svoje ime.
“Mislim da ćemo zajedno uspeti da svrgnemo Seris, slažeš li
se?”, upita me. Tajac ispuni prostoriju, jer ne mogu da se složim s

226
 Nenad Zubović

tim tek tako. Ne verujem da mogu da se izborim ni s alidama i

otulima, a kamoli da se otarasim nekoga ko drži sve pod
kontrolom, kao što to čini Seris.
Kasandra se promišljeno nasmeje i krene prema vratima.
“Ne vraćaj se tamo!”, viknem, ali je prekasno. Kasandra je već
u dvorani. Približim se vratima, ali ne izađem već samo pažljivo
provirim da vidim šta se iza njih odvija. Kasandra odvlači Nel s
Danijelom prema meni. Seris razgovara s ženom u belom, koja
mora da je gospodarica svetlosnog dvora. Niko ne primećuje
Kasandru kako vuče omlitavljenu Nel po grubom podu zajedno s
Danijelom. On joj nešto govori, sigurno je usmeravajući kuda da
ide. Uspevaju da stignu do vrata i nečujno unesu Nel u sobu.
“Žao mi je što neću videti gospodaričin izraz lica kada primeti
da joj nema sestre!”, kroz smeh izusti Kasandra. Danijel razrogači
oči kad me ugleda i istog trena nasrne na mene mišićavih ruku.
Sapletem se i grubo dočekam kada začujem Kasandrin glas.
“Ne, ostavi ga! On nam je potreban. Zar ne želiš da spasiš
Neliel, Danijele?”, kaže i nešto se potpuno promeni u njegovom
pogledu.
“Da… naravno, ali Seris je rekla da-”
“Seris ti je pomutila razum!”, drekne Kasandra i pronađe mu
ruku, uhvativši je. Danijelu se mišići napregnu i vilica stegne.

227
 Naslednik Senki

“Tišina!”, uzvrati Kasandri. “Mogao bih te baciti demonima u

ruke da te raščerupaju, zato bolje začepi. Znam šta radim”, kaže
nakon čega Kasandra stisne usne u tanku crtu, frknuvši.
“U redu, šta god… Ali mi dopusti da pobegnem! Ne možeš me
držati ovde, spasiću Neliel ako želiš!”, kaže ona. “Izabranik će mi
pomoći, je l' tako Itane?!” Iz nekog razloga klimnem i Kasandra
izadhne s olakšanjem. Danijel se zagleda u mene s mržnjom u
očima i odbrusi psovku.
“Ostaviću te u životu samo zbog Neliel”, kaže mi, izletevši iz
sobe uz glasan tresak.
“Odlično”, prošapuće Kasandra zlokobno. “Sada nam preostaje
samo da se iskrademo, kada dospemo na podnožje.

228
 Nenad Zubović

26 – OKRILJE MARIONETE

SERIS

linin opojan miris se širi odajama dok graciozno korača,

A razgledajući slike na zidu. Približi se jednoj i nežno pređe
preko prekrasnog, crnog rama. Izraz lica joj se smrači kada se
dublje zagleda u naslikane markane i njihove čeljusti, koje otkidaju
delove tela Vrlog ratnika. Oduvek sam se divila njihovom
bezrukom telu i glatkoj koži koju prekriva sluz.
Potresena se odmakne od zida i pridruži za stolom.
“Jesi li uzbuđena, draga?”, obratim joj se, ispivši poslednji
gutljaj crnog vina. Pomilujem svoja prekrasna zmijolika bića i
pozovem Patrišu. Ispravim nakrivljenu krunu na glavi i slučajno
posečem prst na jedan od opsidijanskih šiljaka. Poližem kapljicu
krvi s užitkom. “Još vina, molim”, zapovedim joj. Ponovo
usmerim pogled ka Alini i sklopim šake na srebrnom stolu. Patriša
se pokloni i napusti moje odaje.

229
 Naslednik Senki

“Čemu? Silaženje Eteričnim svodom nije jedno od mojih

omiljenih aktivnosti”, kaže i pogleda kroz prozor. Sigurna sam da
zuri u bubreće stubove, koji paraju današnja oblačna nebesa.
“Zar si još zabrinuta za Sirilis?”, upitam je. Ona zadene pramen
snežno bele kose iza uva i blago se nasmeši. “Nema potrebe da se
uzrujavaš.”
“Preterala si, Seris. Tvoja žeđ za moći me brine daleko više od
njenih posledica, koje se sada prostiru platformom.”
“Žao mi je, budi uverena da znam za granice”, slažem. Ponovo
pomazim zmiju kraj svojih nogu i njeno siktanje mi izmami širok
osmeh. Patriša zakuca na vrata i nespretno uđe punačkim nogama.
Položi poslužavnik s vinom na sto i napusti prostoriju.
“Alondra mi je javila kako je trebalo da dočekam njene
štićenike, ali se oni nisu pojavili. Znaš li išta o tome?”, upita me.
Dohvati bokal i naspe sebi vode u gral.
“O, bojim se da sam morala da sprečim tu posetu. Smatram da
zatočeništvo moje sestre nema nikakve veze s Vrlima. O njenoj
slobodi odlučujem ja. Alondra nije smela da se meša u to, međutim
ne čudi me kako se ponela. Tipično ponašanje za jednu matoru
Heksanku”, kažem, primetivši da sam se nakostrešila od pomena
na nju.
“Vidim da za nju imaš samo lepe reči. Kako si ih uopšte
pronašla?”

230
 Nenad Zubović

“Moji demoni su ih opazili kod Narupskih planina”, kažem.

“Tvoji demoni?”, izusti Alina kroz smeh. “Mislim da se Malis
ne sviđa to što zboriš, draga. Elisia nije naša, Seris. Obe služimo
našim boginjama jer smo to zaslužile, ali to ne znači da bi vlast
trebalo da nas ponese i pomuti nam razum. Grešim li?”
“Naravno da si u pravu”, kažem, otrovno se osmehnuvši. Dalja
rasprava bi dovela do problema, a sada ne smem dopustiti da
načinim grešku i izazovem sukobe s Alininim carstvom.
Iako ćeš ih na kraju sve pokoriti, zloslutno mi se obrati
podsvest.
“Želela bih da ih uzmem pod svoje”, kaže i znam da misli na
Alondrinu stražu.
“Kako hoćeš. Ali kunem ti se da ću ih ubiti budu li još jednom
prišli mojoj sestri.”
Alina ustane od stola i krene prema vratima. “Idem da vidim
kako stvari stoje. Aleksiju bi dobro došla mala pomoć oko
priprema, izvini me”, kaže i klimne glavom, te i ja učinim isto.
“A vino?”, upitam, ali ona izađe iz mojih odaja skrštenih ruku,
kao da su moje reči nečujno prošle kroz nju.
Besno dohvatim jednu od čaša s vinom i smrskam je u šaci.
Spustim ruke na ivicu stola i delići stakla mi se zabodu u dlanove.
Stegnem stolnjak i povučem ga, razbivši sve na stolu. Proliveno
vino se raširi po podu, kao što su senke milele ka meni one noće,

231
 Naslednik Senki

sve dok me nisu potpuno progutale. Zmije proklize po vinu, šireći

naokolo crvene tragove.
Malo nakon toga izlazim na balkon da se nadišem svežeg
vazduha. Crno zalazeće sunce mi zagreje telo. Niz Meribel se
slivaju potoci krvi, te pružim ruku ka jednoj od zidina i blede prste
mi oboji čist skerlet. Niz zglobove mi projure crvene pijavice.
Svučem haljinu sa sebe, pustivši je da polako sklizne niz moje
nago telo.
Prinesem prst ustima i okusim prepoznatljivu krv. Neko je ušao
u sobu, nadam se da je Danijel. Blago nakrivim glavu i osmehnem
se kada ugledam bled ten i grimizne zenice, koje gladno prelaze po
mom telu.
Ispružim ruke široko, dopuštajući da mi mlazevi krvi miluju
kožu. Osetim Danijelove snažne šake na svojim grudima i
uzbuđenje mi prostruji telom. Sklopim oči kada nastave da me
istražuju, izmamljujući mi dah za dahom.
Okrenem se. Strasno mu obuhvatim istaknutu vilicu, umrljavši
je krvavim vrhovima prstiju. Spojim usne s Danijelovim i duboko
zarijem nokte u njegovo izvajano telo. Ostanem se hraniti
njegovim uzdasima, sve dok se bez svesti ne sruči na kolena.

Demoni i anđeli lete svuda naokolo, pripremajući se za posetu

Grešnima i Vrlima. Raznose sanduke i džakove s hranom i

232
 Nenad Zubović

odećom. Dugo nisam posetila podnožje, te se nadam da ću biti

toplo dočekana.
Zapovedila sam Heksanima da sačekaju u jednoj od drugih
odaja, kako bi izabrali s kim će otići kada budu dospeli na
podnožje. Pola njih je izabralo da idu sa mnom, a druga polovina s
Alinom. To znači da će snage biti jednake ako do rata dođe, ali ne
sumnjam u snagu Grešnih.
“Zašto Itana nema? I gde je Neliel?“, upitam Danijela. „Zar si
opet pokušao da je spasiš od mene? Jer ako je tako, potpuna si
budala!”
“Nigde nisam mogao da ga nadjem…”, kaže, ne gledajući me u
oči.
“Lažeš”, prosikćem. “Zašto ga nisi doveo?!”
“Ja…”, promuca.
“Smesta da si ih našao!”, zaurlam. “Bila sam ozbiljna kad sam
te upozorila posle onoga što si učinio više puta”, kažem, ostavivši
zanemelog Danijela kraj prestola.

Ponovo dolaze po mene. Senke. Osećam kako me Malis uhodi

kroz tamu, koja se nadvija nada mnom pri svakom koraku. Guši
me uobičajena vlaga hodnika, vid mi se muti. Iluzijom načinim veo
nevidljivosti, ali mi senke i dalje ne daju mira. Njišem se dok
koračam ka svojim odajama. Sudarim se o jednog palog anđela i

233
 Naslednik Senki

veo nestane. Ona mi se ponizno izvini i upita jesam li dobro, ali

samo mahnem rukom nastavivši ka vratima.
Dvojica Požudnih zbunjeno razmene poglede i zbog toga se
osetim kao budala. Nečujno opsujem i istog trena padnem na
kolena, sapletevši se o rub haljine.
Vidim te, gospodarice.
Hitro se osvrnem, ubeđena da sam čula Nikolasov glas.
Međutim, jedino što ugledam je beskrajan mrak. Nema moje
straže, ali im bat cipela odjekuje hodnikom. Ubrzo me njihove ruke
podignu s hladnog betona.
Pomislim kako se sve ovo vreme Nikolas igrao mojim
razumom, ali me poznati glas potpuno razuveri. Budi oprezna dete,
obraća mi se Malis kroz šapate. I ne zaboravi da ćeš uvek biti samo
moja…
Tajac.
Marioneta.

ITAN

Oprezno hodimo mračnim lavirintom Meribela, baš kao prošli put

kada sam s Ašanti i Kristal tražio Kasandru. Kasandru s kojom
upravo nosim Nel.
Ironično.

234
 Nenad Zubović

“Gde je vodimo?”, upitam je. Baklja me skoro dotakne, ali

refleksno ustuknem kada kraičkom oka opazim plamen.
“U ostavu”, kaže. “To je poslednje mesto gde će je tražiti.
Dobro pazi da li nas neko prati, ne bih želela da nas izbavljam iz
problema, ako se on može izbeći!”
“Put je sve uži i mračniji… Jesmo li blizu?”, upitam u nadi da
ću dobiti potvrdan odgovor.
“Jesmo, savršeno”, odgovori s osmehom na licu. “Skreni desno
kada dođemo do kraja hodnika. Potom nas uvedi kroz druga vrata s
leva.”
“U redu”, kažem i na tren se trgnem, zapitavši se šta ja to činim.
Trebalo bi da tražim Ašanti i Kristal, a ne da pomažem ženi koja je
pokušala da ubije moju… Pa, ne mogu reći da mi je Kristal
prijateljica, ali mi je spasila život na Danu ruža.
Dužnik sam joj.
Ovako ćeš pobeći iz Meribela, podseća me sebičluk.
Dolazimo do kraja hodnika i skrećemo desno, držeći Neline
noge. Leđima otvaram vrata i blago se spotičem o sanduk, koji se
nalazi odmah na ulazu.
“Spustimo je”, kaže Kasandra, te tako i učinimo. Polako joj
spuštam noge, a ona ramena. Ostava je veoma skučena i svuda su
sanduci, kako puni, tako i prazni. Velika polica s čudnim bočicama

235
 Naslednik Senki

je s desne strane, a na spreda na zidu se nalazi maleni prozor s

rešetkama.
“I? Šta sad?”, upitam kada opazim nešto poznato u sanduku na
koji je Kasandra sela.
“Čeka-”
“Stani!”, prekinem je. Uzbuđeno joj priđem i zamolim da
ustane.
“Šta je bilo?”, upita, ali ja ne odgovorim jer ostajem nem. Moj
oklop je tu, kao i mač i štit! Mahnito ščepavam svoju opremu i
navlačim na sebe. “Šta radiš?”, kaže pomalo iznervirano.
“Pronašao sam svoj oklop i oružje!”, kažem sav ushićen.
“Aha”, odvrati nezainteresovano. “Šta god… U stvari! To će
nam biti od koristi, da, da… Odlično.”
Opazim da je Nel pomerila ruku. “Budna je!”, kažem poletno.
Nel otvori oči i pogleda me zbunjeno.
“Šta se-”, izusti Nel, ali je Kasandra preduhitri, te ova ni ne
završi rečenicu.
“O, probudila si se, vidim… ”, procedi Kasandra i okrene glavu
ka prozoru. Siguran sam da nije osmislila plan, ukoliko se Nel
iznenadno probudi. “Na tebi je da ćutiš i pratiš nas. Moći ćemo da
te spasimo tek kada dođemo do podnožja. Do tada ćemo te ponovo
predati Seris u ruke i nadati se da ćeš se na kraju nekako izvući.

236
 Nenad Zubović

Iskreno, nije me briga šta će sa tobom biti, imam pametnija

posla.”
“Kasandra… Ti, zmijo!”, kaže Nel na ivici suza s gorčinom u
glasu. “Uvukla bi se mojoj sestri pod kožu samo da te nije
unakazila!”
Kasandra ne porekne Neline reči, već samo nelagodno stisne
usne.
Ne sviđa mi se njena ideja, ali nisam siguran da li ću biti
spreman da stavim sebe u opasnost radi nekoga koga ni ne
poznajem. Kao Nel.
Kao i Ašanti i Kristal, sebičluk mi se ponovo podsmeva, ali
potisnem te misli prisećajući se zarivenog koplja u telu Heksanina
u crvenom oklopu.
“Sada ćemo izaći u glavnu dvoranu i predati te Seris. Ja ću se
praviti kako se duboko kajem što sam je izdala”, kaže Kasandra.
“Ne možete to da uradite!”, kroz plač vikne Nel. “Itane? Zar ćeš
stvarno to uraditi?”, upita me, ali ne izustim ni reči. Pogledam je s
bolom u očima i uhvatim za ramena, vukući je ka vratima ostave.
Kasandra se otrovno nasmeje kad začuje Nelin jecaj, i to mi u
momentu promeni namere. Spasiću Nel. Možda ne sada, ali kada
dođemo do tog podnožja, potrudiću se da je oslobodim.

237
 Naslednik Senki

NELIEL

Ne uspeva da smiri ramena, dok joj se modričava kolena vuku po

hladnom hodniku. Ne može da veruje da ju je Itan tako olako
izdao.
Pri prigušenom osvetljenu joj se učini obris crno-crvenog
oklopa.
Linet i Deandre!, pomisli polažući nade, kao nikada do sada. Iz
tame primeti crveni pramen među vrana crnom kosom, iskreno se
osmehnuvši posle dužeg vremena.
Taj osmeh ubrzo nestane, jer je na Linetinom ramenu Deandre u
zastrašujućem stanju. Isprljana tunika mu je natopljena krvlju, a
neobrijano lice puno ožiljaka.
Linet naglo zastaje s besom u očima. Opazi Neliel i polako
spusti Deandrea na pod, izvukavši oštricu u obliku polu meseca.
“Ti!”, uperi sečivom u Itana. “Trebalo je da ti rasporim grkljan
još onomad, kada sam ti dala šansu za beg. Kolika sam samo
glupača!”, odbrusi i mahnito nasrne na Itana.
“Stani!”, vikne on preplašeno, kada se Linetina oštrica nađe tik
ispred njegove ispupčene vene na vratu. “Nisam izdao Heksane, s
vama sam!”, kaže i Linet stane, hitro ga uhvativši za glavu.
Prislonjene oštrice uz njegov vrat može da oseti vruć dah na svom
licu.

238
 Nenad Zubović

“Nego?”, tiho procedi s nevericom u glasu.

“Ona”, Itan klimne ka Kasandri, ali je ova već odmakla niz
hodnik, unezvereno bežeći u pogrešnom smeru. Uputila se ka
odajama Crvene dame, pravo u smrt. “Ubij je”, kaže Itan skoro
zatvorenih usta.
“Nemam vremena da se zamajavam s dvorjankama, idiote!”,
vikne Linet i grubo baci Itana na pod. “Verovaću ti samo jer mi je
potrebna pomoć. Dovoljno si snažan da pomogneš njemu”, kaže
pokazujući na Deandrea. Itan se pridigne, ne mogavši da smiri ruke
koje mu se tresu. Priđe Deandreu i uhvati ga pod ruku.
Neliel izdahne, pomislivši kako neće podneti ako ponovo bude
bila tako blizu smrti.
“Mislim da nju poznaješ”, kaže Linet kada iza ćoška istupi
Ašanti s lancima oko zglobova. S teškoćom korača ka Itanu, toplo
mu se smešeći. Doduše bez onog sjaja u njenim plavim očima.
Nešto je u njoj umrlo. Nešto čemu se Itan divio istog momenta,
kada ju je prvi put ugledao. Onda, kada je pokušala da ga ubije.
Ipak, ne veruje da bi mogla da uradi tako nešto sada.
S obe ruke pridiže mrežu, pokazujući kako joj ničemu ne služi
kad je tako onesposobljena.
Itan izvuče elisijski bodež iz korica, pažljivo ga podigne i
zamahne ka Ašantinim okovima.

239
 Naslednik Senki

ITAN

Baš kada moje sečivo dođe do čeličnih okova, zastanem na

prodoran muški glas iza sebe. “Stani!”, vikne Danijel, izvukavši
ogromni mač s čudnim vijugavim tvorevinama na balčaku. “Ovoga
puta te neću poštedeti, zato me pusti da ti skratim muke. Biće
bolnije ukoliko se budeš opirao.” Poleti ka meni uz ratoboran urlik,
kada pred njega skoči Linet. Njeno sečivo je manje, ali je njena
snaga zadivljujuća.
Zaiskri između Danijelove i devojčine oštrice. Ona poskoči,
našavši se tačno ispred mene. Iskoristim momenat i ponovo
zamahnem bodežom, konačno oslobodivši Ašanti okova. Začujem
kratko grcanje iza sebe. Devojka se drži za koleno, iz kog navire
gusta krv. Danijelov ludački pogled me zaledi u mestu. Trepnem i
tup bol mi prostruji čitavim telom.
Čvrste ruke me ponesu, kada Danijel vikne: “Odvedite ih
gospodarici!”

SERIS

Budim se na ivici kreveta, zagnjurene glave u posteljini. Spolja me

uznemiri poznati ženski vapaj koji zapomaže.

240
 Nenad Zubović

Smognem snage i s nesvesticom otvorim dvokrilna vrata. Preda

mnom kleči Kasandra, dok je za ruke tegle dve Gorde.
“Gospodarice!”, jeca. “Gospodarice, žao mi je! Nisam želela… Ne
znam šta mi je bilo! Nikada vas ne bih ponovo izdala, molim vas,
poštedite me!” Rukama mi obgrljuje noge.
“Glupa kučko!” Ošamarim je posred lica tako da se sruči na
ruke. “Odvedite je ispred dvora zajedno s ostalima”, naredim
plemkinjama.
“Poštedeću ti život samo jer mi je dosta cmizdravih dvorjanki,
kao što si ti. Tražiti još jednu takvu bi bio prevelik napor”, kažem i
krenem nazad u svoje odaje. “Takođe, nije lep prizor devojke s
povezom preko lica.”
Uđem u sobu, zalupivši vrata Kasandri pred nosom.

“Pa, da li ste spremni?!”, svečano upitam rulju Heksana,

Alininu i moju vojsku. Svi klimnu glavom, uključujući i nju.
A da li si ti spremna, marioneto?, podsmeva mi se razum.
U masi opazim Itana, Alondrine štićenike i devojku s Dana
ruža… Ašanti joj je ime, ako me sećanje ne vara. Međutim, ni
traga od mog ponoćnog dželata. Osmehnem se Danijelu, dajući mu
znak da se iskupio za svoje greške. On mi uzvrati starom
zlokobnom iskrom.

241
 Naslednik Senki

“Onda možemo krenuti!”, kažem, te se svi pokrenu u pravcu

Markanske šume.

242
 Nenad Zubović

27 – UZAVRELA KRV

ITAN

ol me savladava u talasima dok vučem noge kraj Ašanti.

B Povijene kičme tupo gleda u potiljak plemića ispred sebe.
Nel motre demoni u glomaznim oklopima, a do njih hode Danijel i
Seris sa svojom gardom. Ne mogu da pronađem devojku s
ranjenim kolenom, kao ni njenog prijatelja s ožiljcima.
Ponovo su nam okovali ruke, ali su nam oklop i oružje zadržali.
Ne prestajem da se osvrćem, strepeći da će mi neko od Heksana
strgnuti mač s boka. Svaki čas uočim kako me neko sumnjičavo
odmerava.
Heksani poput mene i Ašanti su podeljeni kao Alinine i Serisine
pristalice. Oklop onih koji su s Crvenom damom je crno-ljubičast,
dok su Alinini Heksani u zlatnim oklopima s plavim, vijugavim
detaljima. Brine me što Ašanti i ja još uvek nismo raspodeljeni. Ne
želim da zapadnem sa Serisinim Heksanima.

243
 Naslednik Senki

Osluškujući, saznao sam da su namere gospodarica da

uspostave mir na tom takozvanom podnožju. Sumnjam u to, jer
ako je tako, čemu ovolika vojska?
Žuborenje vode mi prekine tok misli. Vodopadi se nalaze s
desne strane gomile Heksana, koji su za razliku od mene
prestravljeni pod prismotrom naoružanih demona. Proguram se,
želeći da ih bliže osmotrim, kada me nečija čvrsta ruka spreči u
tome. Hladnoća demonove šake se širi mojom rukom čak i kroz
oklop. Odjednom se odmakne, uhvativši se za ruku kojom me je
ščepao. Obrazovale su mu se rane na mestima, koji su dotakli beli
deo mog oklopa.
Razrogači oči kada se rane počnu pušiti. Odmakne se
prekrivajući ozlede, mahnuvši širokim krilima.
Progunđa nešto na svom jeziku i nestane u gomili.
Zatečeno uočim otiske prstiju na belom delu oklopa. Potom
polako počnu nestajati, kao da ih nikada nije bilo.
“Hoćeš li se pokrenuti pre zalaska sunca?!”, drekne neko, grubo
me gurnuvši. Posegnem za mačem kada mi se ureže čelik okova u
kožu.
Serisin pristalica opsuje i nastavi dalje sa ostalima.

“Hej!”, čujem iza sebe, ali se ne osvrćem. “Hej!”, oglasi se

ponovo i ovaj put se odazovem jer znam da se obraća meni.

244
 Nenad Zubović

Momak moje visine i godina nosi oklop Vrlog Heksana.

Kestenjasta kosa mu je kratko podšišana, a lice usko oštrih crta.
Deluje dobroćudno.
“Hej”, uzvratim potištenim tonom i tek tada shvatim koliko
izmoreno i tromo zvučim.
“Lep oklop”, kaže širokog osmeha. Deluje toliko iskreno, da se
na tren potpuno saberem u nadi da ostatak puta neću provesti
usamljen. Ašanti jeste moj prijatelj, ali je jednako potrešena, te ne
verujem da možemo oraspoložiti jedno drugo.
“Hvala”, odgovorim oprezno. Izdvojen sam po strani, ali me
demoni i dalje drže na oku.
“Aron”, predstavi se pruživši ruku, ali je odmah povuče kad
shvati da nisam u mogućnosti da učinim isto. “Izvini!”, počeše se
po glavi.
“Itan”, kažem i nasmejem se na njegov gest. “I, u redu je.”
Malo iza Arona opazim onižu devojku, pretpostavljam njegovu
sestru. Za razliku od brata, ona ima zlatnu kosu i oblo lice. Pognute
glave ne izgleda poletno kao on.
“O, to je-”, izusti Aron kada Crvena dama naredi nešto svojoj
gardi. Demoni dolete do nas, grubo uhvativši Arona za vrat.
“Ni korak dalje!”, vikne jedan od njih s naglaskom i odgurne
Arona dva metra, dižući prašinu. On se saplete i grubo padne preko
sestre.

245
 Naslednik Senki

“Vodite ga”, naredi komandant i dva demona me ščepaju,

odvodeći jednoj od kočija. Smaknu zavese, bacivši me unutra gde
sede Ašanti s devojkom crvenog pramena i njenim unakaženim
prijateljem. Sve troje su okovani kao i ja, a čovek s ožiljcima spava
i čelik mu je duboko urezan u zglobove.
Tajac potraje sve dok se ne uverim da su se demoni odmakli od
kočije, i da su ostali samo plemići da je nadgledaju.
“Veruješ li mi?”, upitam devojku s crvenim pramenom.
“Da”, odgovori Ašanti umesto nje. “Sve sam joj objasnila. U
redu je.”
Iz nekog razloga ne poverujem potpuno u njene reči, ali mi
njihovi izrazi lica govore da je najbolje da za sada među nama
vlada tišina.
“Linet”, kaže devojka pruživši mi ruku prekrivenu crno-
crvenom kožom.
“It-”, krenem da kažem, ali me preduhitri.
“Znam, znam…”

Prispava mi se od truckanja i glava počne da mi pada, kada se

čovek s ožiljcima konačno probudi.
“Li… Linet, gde smo?”, kaže hrapavim glasom, odmaknuvši
zavesu.

246
 Nenad Zubović

“Ne znam Deandre, ali biće sve u redu. Alondra će nas izbaviti,
videćeš…”, kaže Linet nežnim tonom, kakav nisam verovao da
može da proizvede neko ko olako ubija.
“Kako si uspela…”, izusti Deandre u pokušaju da se ispravi, ali
ga bol ućutka.
“Ššš! Odmaraj se. Šta je bilo, bilo je. Bitno je da smo sada
dobro. Načula sam da će nas Alina uzeti pod svoje.”
“Tišina tamo!”, vikne grešni kočijaš.
“Hvala, Linet…”, prošapuće Deandre, zaklopivši oči.

Pomeram zavesu. Smrkava se. Suvo tlo je zamenila vlažna

zemlja. Čuje se kako točkovi prolaze mekom zemljom. Okolo se
prostire listopadna šuma, verovatno ista ona blizu koje sam bio
kada su Kristal i Ašanti pokušale da me ubiju. Priroda je ovde
netaknuta. Pitam se koliko često Crvena dama napušta svoj dvor, i
da li su alide i otuli jedina stvorenja koja haraju ovakvim mestima.
“Znam ovo mesto”, kaže Ašanti iznenada. “Ovde smo se našle
Kristal i ja kada smo dospele na Elisiju. Gde li je sad ona…?”, sa
setom u glasu se zapita, ali kao da ne očekuje odgovor.
“Ispričaj mi nešto zanimljivo o vama, put je prilično
dosadan…” Linet i Deandre su usnuli naslonjeni jedno na drugo.
“Kristal i ja se poznajemo veoma dugo, skoro od rođenja. Naši
roditelji su bili veoma bliski, pa bismo se oduvek igrale kad bi se

247
 Naslednik Senki

oni našli da popričaju. Porasle smo jedna uz drugu, uvek bile jedna
drugoj oslonac.
Jedno popodne smo izašle iz njene kuće da prošetamo šumom,
kada nas je nekakva banda pojurila. Toliko smo brzo trčale da
nismo primetile provaliju ispred sebe.
Ali nismo pale, već smo iznenadno nestale u vazduhu. Tada
smo se probudile na Elisiji, zajedno. Samo nas dve, potpuno nage.
Ispred nas su stajala dva sanduka. Jedan je imao oklop, a drugi
odeću koju upravo nosim. Navukle smo oklop i oružale se, ali je
moj ukraden u Heksu. Pronašle smo taj grad sasvim slučajno, a
kada su Serisini Grešni došli da pokupe par stanovnika, našle smo
se na pogrešnom mestu i tako dospele na taj odvratan dvor.
A, ti? Imaš li nešto da mi ispričaš?”, upita me.
“Ja… Pa, zapravo se ničega ne sećam. Nemam predstavu ko su
mi roditelji, niti gde sam živeo. Jedino što sam znao kada sam
dospeo ovde je bilo moje ime i potreba da slomim nekakvo
ogledalo”, kažem. “I dalje nemam predstavu šta bi to moglo da
znači…”
“To je zaista čudno…”, odgovori Ašanti kroz šapat. “Sigurna
sam da postoji neko objašnjenje.”
Čavrljanje prekinu krici iz šume. Ašanti malo odmakne zavesu,
ali ne može da vidi šta se dešava.
Alide, pomislim.

248
 Nenad Zubović

Krik se ponovo prolomi dolinom, ali više ne zvuči kao biće s

kojima sam se ja suočio.
Kočije stanu.
“Šta vidiš?”, upitam Ašanti, ali se ona ukoči, kao da je izgubila
svest. Podigne ruku, pokazujući ono što se krija iza zastrašujućeg
zvuka. Krici se počnu udvostručavati i približavati. “Ašanti, šta je
to?!”, upitam panično. Ponovo krenem da dohvatim mač, kada mi
se okovi još jače urežu.
Nešto skoči na kočije i Linet i Deandre se trgnu iz sna.
Zaglušuje me proždiranje kočijaševog tela. Vrišti, zapomaže, ali se
niko ne pojavljuje sve dok se ne utiša i monstrum obavi svoj obed.
Tamo se odvija bitka, a iako nas je četvoro, potpuno smo
nemoćni.

NELIEL

Dolaze, pomisli Neliel i na kolenima se obgrli blatnjavim rukama.

SERIS

Danijel iskorači pred mene podignutog mača, spreman da raspori

utrobu markane. Zamahne i preseče njegovo vitko telo. Potom

249
 Naslednik Senki

drugim zamahom obezglavi abominaciju, čija se glava skotrlja

blatnjavim putem.
Sablasni šumovi se prolamaju dolinom dok kolena moje grešne
vojske prestravljeno klecaju. Smaknem jednog od demona s puta.
Stanem, čekajući da iz žbuna dođe bezruko stvorenje. Ono iskoči
razjapljenih usta. Dugačke čeljusti mi se zariju u ramena pre nego
što trepnem. Zagrcam kada ugledam unutrašnjost markaninih usta.
Smognem snage i uhvatim ga za mlitave ruke, dok ono vrišti iz
sveg glasa. Sevajući bol mi prođe ramenima kada izvučem njegove
čeljusti iz tela. Kolenom ga udarim u ispupčena rebra, dovoljno
snažno da budem sigurna da sam ih slomila.
Markana se zatetura par metara, te iskoristim momenat i
nasrnem. Izvučem bodež iz futrole, ciljajući rubinskim sečivom
njegove dugačke čeljusti. Duboko zarijem u najduži zub. Povučem
ka dole i lice mi poprska vrela, sveža krv. Markana se sruči na
kolena, zagnjurene glave u okrvavljenu zemlju.
Nadlanicom obrišem lice od krvi i vratim bodež u srebrnu
futrolu.
Osvrnem se ka grešnoj i vrloj vojsci. Anđeli obleću oko
ranjenih, zaceljujući im rane svetlošću koja im dopire iz dlanova.
Alina je netaknuta i njena blistava kosa nije nimalo raščupana.
Aleksio na kolenu očitava molitvu palom anđelu. Potom njena crna
krila pobele i kosa pozlati.

250
 Nenad Zubović

Besno krenem ka njemu kada me Danijel zaustavi. “Ne, pusti

ga…”, kaže, ali njegove reči mi samo još više uzburkaju krv.
“Skloni se!!!”, zavrištim i Aleksio se okrene, kao i cela vojska.
“Šta to radiš?!”, upitam ga iskolačenih očiju. “Ostavi je,
smesta!”
“Seris, mislim da treba da-”, izusti Alina iz svojih poganih usta.
“Neće mi jedna Vrla zapušiti usta!”, kažem, ponovo izvlačeći
rubinski bodež iz futrole. Aleksio se pridigne i podigne ruku da
nešto kaže.
“Bez magije”, kažem Alini zadihano i uperim bodež ka njoj.
Aleksio spusti ruku i zabrinuto pogleda Alinu.
“U redu. Kako želiš”, odgovori, izvukavši kratki stakleni mač.
“Samo znaj da te moji anđeli neće izlečiti.”
Zarežim i kratkim potezima ukrštam sečivo s njenim. Ona se
vešto izmiče, elegantno uvijajući svoje telo. Usporim kada shvatim
da želi što brže da me umori. Potom konačno krene u napad i
sečiva zaiskre između nas. “Ovo je besmisleno, Seris”, kaže
stegnute vilice. “Naš cilj je daleko bitniji od nečeg ovakvog, zar
ne?”
Setim se da ne treba da se kačim s njom, ako želim da je uverim
kako su naše namere iste.
Spustim oružje i odmaknem se ka Danijelu. “U pravu si, draga”,
kažem smešeći se. “Ipak, zar da naše prijateljstvo propadne samo

251
 Naslednik Senki

zbog jednog palog anđela?” Ne uspem da iskontrolišem trzaj lica

od besa.
Alina klimne i okupi svoju vojsku, te i ja učinim isto.
“Ubij anđela kog je Aleksio preobratio prvom prilikom”,
šapnem Danijelu, te on poslušno klimne glavom, kao nekada kada
je imao moje potpuno poverenje.
Proveravam jesu li svi u kočiji u redu. Pomeram zavesu i
pronalazim Itana i ostale. Nahranim se strahom u njegovim očima i
zadovoljno klimnem.
Neliel okružuju petorica demona, dok se premoreno vuče
šumom. “Jesi li povređena, mila sestro?”, upitam je, ali ona samo
zuri u zamišljenu tačku ispred sebe. Dohvatim njeno ispijeno lice,
stiskajući joj neuhranjene obraze. Prazan pogled me obraduje, te je
ipak ne ošamarim.
Vratim se Danijelu i privijem uz njegovo snažno telo, nastavivši
put ka Eteričnom svodu.

252
 Nenad Zubović

28 – ETERIČNI SVOD

ITAN

rce mi lupa sve jače kako se približavamo svodu. Trljam

S vlažne dlanove jedan o drugi. Znoj mi curi niz lice, tresem se.
Ašanti me uznemireno posmatra, kao da će me svakog momenta
upitati šta mi se dešava, ili uhvatiti za ruke. Pogledaće me svojim
plavim očima, snažno mi stisnuvši pesnice.
Ali ipak to ne čini, već pomera zavesu kočija da se po ko zna
koji put uveri da se i dalje provlačimo gustom šumom. S vremena
na vreme mi se učini da vidim bezruka stvorenja, duboko skrivena
u grmlju. Vrebaju, spremna da skoče i napadnu nas. Nikada do sad
nisam osetio toliki strah, kao kada je jedno od njih zarilo svoja
stopala iznad naših glava. Smrt mi je bila toliko blizu, bio sam
siguran da je došao kraj. Pred očima mi je bio Ašantin krvlju
prekriven leš.

253
 Naslednik Senki

“Prekini da buljiš!”, iznenada drekne maskirani plemić na

Ašanti. Ona napetih pluća navuče zavesu i pogleda me, kao da
očekuje da joj nešto kažem.
“Budimo što mirniji”, oglasi se Linet u polu snu. “Ne treba se
igrati s Crvenom damom.” Skloni crveni pramen talasaste kose s
lica i ispruži ruke, tegleći se. Zevne i prodrma Deandrea za rame.
“Šta je bilo, jesmo li stigli?”, upita on natečenih očiju. Virnem
kad se zavesa malo pomeri od vetra, te primetim da se smrkava.
Krvavi mesec se popeo na nebo.
“Mislim da skoro jesmo”, kaže Linet, ponovo zaklopivši oči.
Drema sasvim mirno, sigurna da će sve biti u savršenom redu.
“Stoj!”, vikne nepoznati glas. Kočije stanu. Petorica plemića
nas izvuku napolje i među gomilom ponovo opazim Arona. Priča
sa sestrom. Šiške joj padaju preko očiju, ne mogu da razaznam
plače li ili ne.
“Itane!”, čujem Ašanti iza sebe. Pogledam preko ramena, na
litici smo. Ispod nas se nalazi ogromno prostranstvo, koje se
proteže u nedogled. Sve deluje toliko nestvarno, kao da je
naslikano. Sve je ovo samo slika, ili se barem žarko nadam da sam
u pravu.
Proguram se među Alinine pristalice, skoro se skroz približivši
Crvenoj dami. “Ni korak dalje!”, kaže jedan od demona

254
 Nenad Zubović

smežuranog lica. Ispruži vretenastu ruku ispred mene, ali se iza

njega pojavi Seris širokog osmeha na licu.
“Sve je u redu, pusti ga”, kaže i spusti mu ruku. Demon je
zbunjeno pogleda, potom frkne i utopi se u masi demona i palih
anđela. “Dođi, pogledaj istinsku lepotu Elisije! Nema boljeg
pogleda nego s ivice platforme.” Seris rastera vojsku kako bih ja
prošao, te se još više približim skoro samoj ivici.
Prizor mi oduzme dah. Razjapljenih usta ne mogu skloniti oči s
visokih planina, čiji su vrhovi beli od snega, dok podnožje s jedne
strane Elisije krasi bujno zelenilo. Iako je drugi kraj poput
uvenulog cveta, čak mi je i ogoljeno drveće zapanjujuće. Prazna
rečna korita zjape dolinama i dolinama, sve do masivne brane, iza
koje reke jurišaju okružene prirodom punom života. Uzdignute
kule gradova paraju nebo, njihovi vrhovi sijaju na crvenoj
mesečini.
Ne mogu se zasititi ovolikom lepotom.
“Sve to može biti tvoje, Itane”, iznenada mi šapne Seris na uvo.
“Samo je potrebno da siđeš, i zajedno sa mnom pokažeš svima da
je konačno došao i tvoj čas.”

255
 Naslednik Senki

SERIS

Gurnem ga. Itan vrišti dok se sve više bliži eteričnim slojevima
svoda. Energija ga snažno drži svojim talasima.
“Šta to radiš?!”, upita zajapurenog lica i razmršene kose.
Nasmejem se njegovom simpatičnom izgledu i okrenem mu leđa.
“Pokret!”, mahnem vojsci, te se svi daju u pokret. Naježim se
od povetarca koji pravi bučan lepet krila. Heksani prvo propuste
demone i anđele da se bace u naizgled sigurnu smrt, pre nego što
se i sami uvere da je sila svoda dovoljna jaka i za stotine tela. Na
litici ostajemo samo Alina, Danijel i ja.
“Izvolite, vaše visočanstvo”, pružim ruku, želeći da propustim
svetlosnu princezu, no ona mi priđe bliže umesto da skoči.
Uzdignem povijenu glavu i spustim ruku.
“Nema potrebe za tolikom lažnom velikodušnošću, draga.
Umem da raspoznam pravu iskrenost, u slučaju da si zaboravila
kakav narod slavi moje ime.” Zadene snežno beli pramen kose i s
nesigurnošću skoči, dočekavši se u Aleksijovom zagrljaju. Nežno
ga poljubi u obraz.
“Kunem se da ću joj počupati svu kosu s glave, bude li još
jednom tako nadmeno odlepršala pre nego što joj saspem šta imam
u lice!”, besno kažem za sebe. Danijel me s leđa obgrli, naježim se
od njegovog daha na vratu. Momentalno se umirim, još jednom

256
 Nenad Zubović

bacivši pogled na prekrasno prostranstvo Elisije, koje ne odiše

životom. Jedva čekam da posetim Iru i Luxuriu, i narodu oduzmem
dah svojim prisustvom.
“Izbaci ono troje iz kočije i pobrini se da ne prave problema na
putu do podnožja, molim te”, kažem Danijelu i raširim ruke.
Pustim se. Kosa mi zaleprša na vetru i lice mi se zategne. Dugo
nisam silazila svodom, zaboravila sam koliko je dočekivanje na
istom prijatno.
“Gospodarice”, obrati mi se jedna od veštica promuklim
glasom. “Vaša sestra…” Smežuranim prstom uperi na unezverenu
Nelilel. Uzduž grebe lice dok se vrti u krug u agoniji. Doživljava
nekakav bol, ali mi ne pada na pamet od čega bi to moglo da joj se
dešava.
Možda je ne mučiš dovoljno, nasmejem se na pomisao. “Slomite
joj prste. Tako neće moći da unakazi svoje prelepo lice”, naredim
veštici, te ona odleprša do moje sestre. Zgrabi je za ruke i izvuče
bodež iz crne odore. Mahnito je počne udarati balčakom. Neliel
zavrišti još jače, ali je previše nemoćna kako bi je sprečila. Niko
joj ne uskače u pomoć. Samo Danijel napeto steže pesnice
zatvorenih očiju. Ponovo se bori sa sobom, s kletvom. Svakog časa
će pući.
Moja očekivanja se obistine, kada zaurla: “Prekini!!!”
Ustremljeno potrči ka veštici. Ona sva zanesena ni ne shvati šta joj

257
 Naslednik Senki

se sprema, već nastavi da se histerično smeje dok lomi prst po prst.

Tek se trgne kada je Danijel uveliko proburazi masivnom oštricom.
Razjapi usta, ali prekasno. S vrha mača već kaplje njena krv, a kad
Danijel silovito izvuče isti iz njenog tela, ona me pogleda i s usana
joj pročitam psovku.
Kraičkom oka opazim Alinin zabezeknut izraz lica, ali se na to
samo još više osmehnem i kažem: “Pa šta li je mislila, nesrećnica.”

ITAN

Mučnina se pogoršava pri svakom koraku Eteričnim svodom.

Stopala mi prolaze kroz tanušne slojeve bledo plave energije. Ne
smem ni da pogledam na ništavilo, koje se prostire ispod nas. Sve
se više udaljavamo od platforme, četinari i listopadi nas
otpozdravljaju.
U gomili ne mogu da pronađem Arona, ali njegova sestra
pognute glave hramlje nedaleko od mene i Ašanti. Gusta, zlatna
kosa joj uokviruje maleno lice. Sigurno je samo par godina mlađa
od svog brata, iako deluje detinjasto.
„Ko je ona?”, upita Ašanti.
„Mislim da je sestra jednog momka, koji mi se obratio još dok
smo bili na platformi”, kažem. „Bio je prijatan. Ime mu je Aron.”

258
 Nenad Zubović

„Pazi se, molim te... Nemoj svakome da veruješ olako”, kaže

Ašanti tiho, kada joj se plavičasti snop energije obmota oko
stopala. Skoro padne, ali je na vreme uhvatim, te sa sigurnošću
ponovo spusti nogu na svod. Setim se kada se Ves saplela i skoro
pala niz stepenice pred Crvenom damom.
„Naravno, ne brini...”, kažem sa setom u glasu i Ašanti to
primeti istog časa.
„Šta je bilo?“, upita. „Slobodno reci.“
„Kada sam dospeo na Meribel, sačekala me je jedna žena.
Izgledala je prelepo, iako sam siguran da je ušla u četrdesete.
Krasilo joj je srebro, a blag izraz lica me je isprva plašio. Sprovela
me je dvorom, potom otišla negde i od onda je nikada više nisam
video. Setio sam je se jer je i ona skoro pala , kao ti sada. Postala
mi je simpatična, iako nisam imao priliku da je bolje upoznam...”
Ašanti mi položi ruku na rame. „Šta se desilo?”
„Ne znam. Jedna od dvorjanki mi je rekla da je mrtva. Tog istog
minuta joj je Linet presekla grkljan.” Sine mi da je sigurno ipak
uzela ključeve, među kojima je i onaj s anđeoskim krilima.
Dočepaću ga se prvom prilikom.
„Linet je nekoga... ubila?”, bojažljivo kaže Ašanti. Osvrće se,
ali Linet srećom nije u blizini.
„Zašto se čudiš?”, upitam. „Meni deluje kao neko ko je
obučavan za takve stvari. Nije joj jedini posao da štiti druge.”

259
 Naslednik Senki

Ašanti odmahne glavom, kao da ne želi da ima takvu sliku o

njoj.
Posle izvesnog vremena se u daljini pojavi čovekolika prikaza.
Čini se da je prozirnog tela, iste boje kao svod. Eteričan čovek.
Luta levo desno, kao da mesečari. Jeste noć, ali siguran sam da
niko ne spava na ovakvom mestu.
„Šta...”, čujem Crvenu dama u blizini. „Dođavola! Reci Alini da
nas zaštiti pre nego što bude kasno”, naredi Danijelu, te se on
progura do princeze Sirilisa. Previše je daleko da bih čuo šta joj
govori, ali se ona ubrzo pojavljuje na samom čelu povorke. Dižem
se na prste, ne bih li video šta će da učini.
Alina izvuče malenu knjigu. Počne čitati na čudnom jeziku,
sličnom jeziku demona i palih anđela, ali mekšem. Ispred nje se
obrazuje zaslepljujuća barijera, koja se nastavlja dalje kako korača
prema eteričnom čoveku. Svi nastave da je prate kada s neba i
ispod svoda, niotkuda navru violinistkinje u širokim suknjama,
takođe prozirnih tela. Kikice su im izuvijane poput spirala, a lice
izgleda meko kao sačinjeno od svile. Jedna od njih postavi gudalo
na žice. Tren pre nego što zasvira prvi ton, odjekne prodoran glas
Crvene dame: „Ubijte je!!!”

260
 Nenad Zubović

SERIS

Demoni i pali anđeli se vinu u nebo. Lepet krila mi zapara uši, a

vrisak prve filme koja padne mi izmami širok osmeh. Ostale
zaigraju po vazduhu, radeći piruete u krug, i u krug. Stegnem
nabore na haljini kada začujem prvi ton filmine violine. Nelagodno
se promeškoljim od visine zvuka, iako znam da mi ne mogu
nauditi. Sićušnih tela, podsećaju na roj pčela.
S druge strane, moji demoni i anđeli su predaleko od Alinine
barijere, te su izloženi njihovim činima. Srećom, na njih to deluje
slabije i ne mogu postati eterični. Malisine su tvorevine isto koliko
i filme.
„Samo nastavimo!”, kažem vojsci, skamenjenoj od straha.
Neliel tiho jeca kraj mene, i dalje trpeći nepodnošljive bolove.
Svakim njenim izdahom postajem jača, u nadi da će jedan od njih
biti njen poslednji.
Koračamo ka podnožju Elisije, dok iznad naših glava pali anđeli
isisavaju život iz filmi svojim činima. Prilaze im isprva veoma
polako, potom polažu svoje bledunjave ruke na njihove vratove. Iz
očiju filmi izlazi energija, poput ove kojom hodimo. Vapaji
piskutavih glasova se umnožavaju, te svi pokriju uši. Začuje se i po
koja psovka.

261
 Naslednik Senki

Ispred mene padne beživotna filma odstranjenih udova. Iz rana

ne potekne krv, već energija koja se stopi s vazduhom. Šutnem
bezruko telo, ali mi noga samo prođe kroz isto. Samo stvorenja
Elisije mogu nauditi filmama. To me podseti zašto toliko dugo
nisam posetila podnožje, i narod koji živi tamo.
Melodije se sve više utišavaju, a tela nagomilavaju na eteričnom
svodu. Skoro smo stigli do podnožja.
„Danijele, dragi”, kažem. „Jesi li uzbuđen?” On me zbunjeno
pogleda, kao da se dosađuje.
Filma zavrišti iznad nas, kada kaže: „Da... veoma.”
„Vrlo dobro”, poletno kažem, položivši mu ruku na leđa. Zatim
prstima proklizim do stomaka. Dotaknem jezgro u njegovoj utrobi
i na licu mu spoznam neopisivi bol. Probada ga, ali ne ispušta ni
glasa. Obuhvatim jezgro rukama i stegnem. Polomiće zube nastavi
li da toliko steže vilicu. Niko ne primećuje šta se odvija. Konačno
mu se niz lice proliju suze.
Zagrca.
„Ne brini”, prošapućem. „Sve je u savršenom redu.”
NELIEL

Sve se čini veoma nestvarnim, koliko i put kojim je vuku. Bol

kroz koji prolazi je nešto što do sada nikada nije doživela. Nekako
je drugačiji, ne kakav donose uobičajena mučenja Crvene dame.

262
 Nenad Zubović

„Pustite me”, zamoli plemiće, ali je jedan od njih dvojice samo

udari po potiljku, te stisne kapke i odluči da drži usta zatvorena
dok ne dođu do podnožja.
Osim Heksa i Meribela, ne zna kakvo je podnožje Elisije.
Nikada nije koračala njime, te nije upoznata ni s njegovim
narodom. Iako je tumačila grehe i vrline drugih, ne zna čemu ona
teži.
Seris je zasigurno neće osloboditi kada dođu u Iru, a niko joj
nije ostao u koga bi mogla da se uzda. Svi su je napustili, ili izdali.
Melinda je negde na platformi, ili je samlevena u odronu
Narupskih planina.
Konačno shvati da se njen spas ne nalazi ni na podnožju, ni na
platformi. Nije on ni na Elisiji, a ni na Zemlji. Mesto gde je on
čeka je svima vrlo dobro poznato, a isto tako i najstrašnija
misterija.
Smrt.

263
 Naslednik Senki

29 – INDIGO

SERIS

asipaju nas pera palih anđela dok se približavamo podnožju.

Z Eterični ljudi zure u nas praznih pogleda, osuđeni na večne
simfonije i i lutanje svodom. Filme su prestale da naviru, ali
nekolicina i dalje mahnito pokušava da uspava demone i pale
anđele. Melanholični tonovi me čine pospanom i pored Alininh
čini, a i Malisini demoni se sporije kreću.
Jedan od njih zgrabi filmu za uski struk i prođe prstima kroz
njeno telo. Ono mu se raspadne u rukama, ali umesto da nas
poprska krv, samo se oseti blag miris energije od koje su sačinjene.
Gudalo joj se izgubi u beskrajnom eteru.
Strepim da će se neko od mojih pristalica odjednom pobuniti i
odlučiti da me napadne ovako dekoncentrisanu. Iako bi to bio
zaista glup potez, očaj Heksana ne zna za granice.

264
 Nenad Zubović

Sada se vide samo vrhovi visokih kula, dosta smo se približili.

Na kraju svoda se nalazi veoma uzan prolaz, sačinjen od grmlja,
kako živog tako i mrtvog. Trebaće dosta vremena da se cela vojska
progura, ali je srećom posle planinskog puteljka ravnica, te će
kretanje biti lakše.
Ni ne pokušavam da budem diskretna kad se glasno nasmejem,
uočivši Aleksiov nervozan izraz lica. Guli kožu, derući prst o prst.
Izgleda tako ranjivo, čak i s golemim oklopom koji nosi.
Besprekorna kosa mu se vijori na vetru. Pomisao da ga neko samo
lagano gurne sa svoda je toliko primamljiva, da se suzdržavam da
ne izdam naredbu Danijelu da to i učini. Želim da mu iskopam
jabučice tih bednih očiju. Da više ne može da bulji netremice u
Alinu i glumi nekakvog štićenika. Nadam se da shvata da je samo
njen pijun.
Kao i tebi Danijel, oglasi se poznati šapat. Naglo zastanem,
kada u daljini na kapiji podnožja ugledam Nikolasa.
Kako je moguće da mi se obratio s te razdaljine?!, besno
prosikćem za sebe.
Znoj me obliva dok mu se sve više bližimo, čak sam i
zaboravila na Neliel. Danijel može svakog trenutka da je oslobodi i
pobegne.
Na svodu ste, glupačo!, ruga mi se razum. Zar misliš da bi
skočio s njom u eter možda?

265
 Naslednik Senki

Gutam knedlu, ispravljajući šiljatu krunu na glavi. Nikolas ne

sme da primeti da strahujem. Toliko dugo me niko nije zastrašio,
da neću prepustiti taj užitak njemu. Tamnoplava kosa mu se vijori,
a zlokoban smešak ne skida ni na sekund.
Alina konačno može da prekine barijeru, demoni su očistili
svod od filmi. Sledeći put neću dozvoliti da jedino moja vojska
ostane ozleđena. Neka i belokrili anđeli okrvave svoja sečiva.
Neka prestanu da se kriju iza svoje lažne miroljubivosti.
Nikolas se pokloni pred Alinom, kada ona zatvori knjigu i snop
svetlosti izleti iz runa koje su u njoj zapisane. Iako zurimo u njena
leđa, sigurna sam da se pokvareno smeška.
„Šta on radi ovde?”, upita me Danijel.
„Ne znam”, kažem. „Nadam se da nam se neće pridružiti.
Mada, moraće da stane uz nas kada zaratimo s Vrlima, zar ne?”
Iznenadim se što Danijel ne prepozna nesigurnost u mom glasu.
„Naravno. Ipak je on Malisin sin”, kaže i pogleda Neliel, koju i
dalje vuku plemići.
Stresem od besa, te krenem prema Nikolasu i Alini. Sigurna
sam da me se uželeo, kao i ja njega.
„O, Nikolase!”, lažno se obradujem. „Dugo te nisam videla!”
Kraičkom oka spazim Alinu kako zgađeno izvija usne.

266
 Nenad Zubović

„Istina, gospodarice”, odgovori Nikolas, kleknuvši da mi

poljubi ruku. Čvrsto je stisne pre nego što je pusti. Zlokobno se
osmehne kada se uspravi.
„Gde ti je sestra?”, upitam sumnjičavo. On samo odmahne
glavom prema grmlju, koje vodi do podnožja. Blago se nasmeši i
zagleda u ništavilo pod svodom.
Ključali bes mi kola venama, svakog momenta ću okončati ovo
glumatanje ne bude li mi rekao šta se dešava. Iako smirena, Alina
deluje zabrinuto. Sigurna sam da neće imati nikakve šanse u ratu,
ukoliko se Eleni nešto desilo. Doduše, sigurno nije mrtva, jer da je
tako, ravnoteža bi već uveliko bila poremećena.
„Samo nastavimo, Seris”, kaže Nikolas hladno, očekujući da
Alina i ja pokrenemo svoju vojsku.
„Dosta s ovim glupostima, Nikolase!”, zagrmim. Alina se trgne
i osvrne, sigurno tražeći Aleksija u gomili oklopljenih anđela.
„Reci šta se dešava! Smesta.”
„Bojim se da nisam dužan da vama polažem račune,
gospodarice.” Kipitim od besa, ustručavajući se da mu ne iskopam
te indigo plave oči. „A isto tako sam siguran da i svevišnja Malis,
moja majka, ne bi bila srećna kada biste mešali prste u sve što
poželite.”
Krene prema tunelu pokrivenom šipražjem, kada počnem
prizivati mračne sile po tlu kojim hodi. „Prestani.” Alina me uhvati

267
 Naslednik Senki

za rame, te spustim ruke. Vijugave senke se povuku. „On je sin

boginje, Seris. Zar stvarno misliš da su tvoje sposobnosti ravne
njegovim?” U njenom glasu ne prepoznam podsmeh, ne ovoga
puta.
Strgnem joj ruku sa svog ramena i iznervirano krenem za
Nikolasom.

NELIEL

Neliel ugleda kaldrmisan puteljak ispod sebe kada se počne buditi.

Drhtavo pridigne glavu, te joj bol sevne duž vrâta. S vremena na
vreme padne u san, potom se ponovo probudi sva u bunilu ne bi li
videla da se i dalje teško provlače kroz gusto korovlje. Marširanje
vojske glasno trese tlo kojim vuku njena krvava kolena. Više ni ne
mari za bol, navikla se na njega pre mnogo godina. Posle majčine
smrti, svaki bol je ništavan jer njen gubitak i dalje oseća svakim
delom svog srca. I kada se budi, i kada odlazi na počinak, prožima
je jaz i praznina. Suze navaljuju, pa se vraćaju mučeći je.
Svake noći je doziva u mislima, ali joj majka ne poželi laku
noć, niti dotakne toplom rukom njenu.

Konačno je bljesak jutarnjeg sunca natera da otvori oči. Pred

njom se pruža široki put, obgrljen planinskim vencem. Vuku je po

268
 Nenad Zubović

samoj sredini vojske, a na svu sreću, Crvena dama naslonjene

glave uživa u Danijelovom društvu podaleko od nje.
„Skoro pa mi te je žao, znaš?”, začuje Neliel poznati siktaj. Ne
mora ni da se okrene. Vrlo dobro zna Kasandrin zlonameran ton.
Za njom ide crnokrila devojka i dvojica demona koji drže Neliel.
Primetila je da se često motaju oko nje, kao uhode.
Gremdal i Kasbor, načula je da se tako zovu.
„Hej, ti!”, obrati se Kasandra jednom od njih dvojice koji vuče
Neliel. „Uvek možeš da dođeš da se zabaviš kod mene, znaš.”
Nagne se još više dok korača pored stražara, ističući duboki
dekolte što više može.
„Hajde, Kasbore, mislim da ti ne bi škodilo da se malo opustiš”,
grohoto kaže drugi stražar. „Mada, ova voli vezivanje, pazi se!”
Demona uhvati još veći napad smeha, te se pridrži za stomak, a niz
obraze mu poteknu suze.
„Gremdale, umukni”, nezainteresovano odbrusi drugi.
„Kako hoćeš”, ne navaljuje dalje Gremdal. „Mala, kod mene je
zato uvek slobodno”, kaže Kasandri, te ova veoma zadovoljno
klimne glavom i šapne mu nešto što Neliel ne uspe da čuje.
Gremdal to prenese Kasboru na njihovom jeziku, te se obojica
stope s masom, a Kasandra je uhvati pod ruku.

269
 Naslednik Senki

„Znaš, draga moja, spasiću te samo zato da napakostim onoj

kučki od tvoje sestre”, kaže ona. „Upoznaj se s mojom
drugaricom”, pokaže na palog anđela.
„Serafina”, kaže pali anđeo klimnuvši glavom, ali je Neliel ni
ne pogleda. Serafinina ruka neprijatno ostane da lebdi u vazduhu.
„Oraspoloži se malo!”, drekne Kasandra. „Nisi ti ostala bez tih
prelepih, morskih očiju.”
Neliel poželi da udari Kasandru po sred lica, ali čuva snagu za
važnije stvari.
„Kako god”, kaže Kasandra. „Htela sam ti reći nešto.” Približi
se, skoro usnama dodirnuvši Nelielino uvo. „Bila sam ozbiljna u
vezi toga da te Itan i ja spasimo. Samo čekaj da izađemo iz ovih
planinčuga. Jedva čekam da vidim kako gospodarica dobija tikove
od užasa!” Nasmeje i prepusti Neliel Danijelu koji se ubrzo nađe
do njih, uhvativši Serafinu za ruku.
Izgube se u gomili, a Neliel oseti kako njena mržnja prema
Kasandri sve više jenjava.

ITAN

I dalje mi se vrti u glavi od opčinjavajućih zvukova violinistkinja.

S vremena na vreme me poneko pogazi, jer je put skučen i tesan.
Srce mi ponovo lupa jako, kao da će izleteti iz grudi svakog časa.

270
 Nenad Zubović

Groznica postaje gora što dublje zalazimo u Elisiju. Povezanost s

ogledalom je sve jača.
„Itane, jesi li dobro?”, upita me Ašanti. Potom se osvrne po
milioniti put, kao da je nekoga briga o čemu mi pričamo.
„Da, valjda...”, kažem tupo zagledan u otiske koje ostavljam po
prašnjavoj zemlji.
Ašanti me snažno uhvati za rame. „Brinem se...”, kaže. „Mnogo
se brinem.”
„Zašto?”, upitam.
„Kristal...”, kaže drhtavog glasa. Zatim zanemi, suzbijajući
suze. „Šta ako je...”
„Nije”, kažem, iako može biti da je u pravu. Možda ju je onaj
pali anđeo odveo negde daleko, ili bacio sa svoda u sigurnu smrt.
Do nas se niotkuda stvori Aron sa svojom sestrom, koja vešto
krije pogled iza zlatnih šiški. „Aja, upoznaj se”, obrati se sestri, te
ova nesigurno pruži tanušnu ruku, skoro providne kože na
jutarnjim zracima sunca. Čistog sunca. Ne crnog, kakvo je danima
osvetljavalo platformu.
„U redu je”, kaže Aron. „Nema potrebe da se bojiš, Aja.”
Kada razdvojimo ruke, Ašanti je pozdravi širokim osmehom na
licu. Aja se blago nasmeši, i dalje zureći u svoje bele cipele Vrlih.
„Znate li kuda idemo?”, upita Aron.

271
 Naslednik Senki

„Ne, nemamo predstavu”, hladno odgovorim. Ne želim previše

da verujem svakome ko isprva deluje dobronamerno. Aron će
morati da se dokaže, ukoliko želi moje poverenje.
Ašanti potvrdno klimne glavom, takođe gledajući Arona
sumnjičavo. Ponovo se nervozno osvrne, obgrlivši se rukama.
„Koga toliko tražiš?”, upitam pomalo besno. Ašanti se par
sekundi zapilji u zenicu mog oka pre nego što kaže: „Nikog.”
Sada sam siguran da ne veruje Aronu.
Nastavimo da umorno koračamo uz vojsku, dok se nad nama
nadvijaju snegom pokriveni planinski vrhovi. Poželim da sam
tamo, daleko od svih. Daleko od Crvene dame, pa čak i Ašanti.
Ono što mi sada treba je dug odmor u tišini, dok mi jedino društvo
prave misli i samoća. Toliko toga se desilo od kada sam dospeo na
ovaj svet, a jedino sam mogao da porazmislim o svemu u hladnoj
ćeliji, slušajući kako starica i njena unuka polako tonu u smrt.
Čemu sve ovo, ako je smrt neizbežna? Kao hipnotisani pratimo
ovu četu pobesnelih ljudi, kao i onih koji samo žele mir. Ali čemu
prolaženje kroz ceo ovaj svet, koji deluje kao samo jedan veliki
san?
I dalje žarko želim da otkrijem svoju prošlost, i razlog zbog kog
sam dospeo na ovo mesto, baš kao što je Ves rekla. Ali isto tako se
taj plamen stišava i gasi.

272
 Nenad Zubović

Moraš nastaviti dalje, govori mi odlučan glas, i znam da je u

pravu.
Ubrzam korak, prilazeći Nikolasu i Crvenoj dami. „Itane, gde
ćeš?!”, čujem Ašanti iza sebe, ali ne stajem.

NELIEL

Njen pogled mu govori da je ostavi na miru. „Šta je htela?”, grubo

upita Danijel.
„Da podeli sa mnom mržnju prema tvojoj dragoj Crvenoj
dami”, kaže Neliel turobno.
„Je li?”, kaže Danijel s nevericom u glasu. Ponovo pomahnitao
krene da udari Neliel, ali istog trenutka čuje iza sebe: „Ostavi je na
miru.” Linet ga zavijenog kolena hvata za ruku. Danijelov pogled
sretne njen, kao da je iz njega u tom trenu izašlo nešto prljavo i
sramotno. Polako spusti ruku i obriše znojave dlanove o oklop.
Deandre slabašno ide za Linet, ali Neliel zna da bi najradije
isprebijao Danijela samo da nije teško povređen.
Ona mu ćutke daje do znanja da je u redu.
Danijel krene nešto da izusti, ali mu reči zastanu u grlu. Ništa
mu više ne može pomoći. Neliel mu nikada neće oprostiti, konačno
se u to uverio. Ali isto tako ne može više da se odupire ljubavlju

273
 Naslednik Senki

prema njegovoj Crvenoj dami. Potpuno se prepustio kletvi kojom

su povezani.
„Odlazi”, kaže Neliel, te Danijel sa suzama u očima odgurne
Gremdala koji mu se nađe na putu. Tiho zajeca, zatim sasvim
smireno priđe Crvenoj dami.
Opsuje u sebi kada ugleda Itana.
„Seris”, progovori.
Crvena dama se okrene, iznenađena što ne vidi svoju sestru s
njim. „Gde je Neliel?”, upita uzrujano. „Nisi valjda ponovo...”
„Ne”, prekine je Danijel. „S Gremdalom i Kasborom je.“
„Vrlo dobro. Onda možeš da se priključiš u ovom veoma,
veoma zanimljivom razgovoru koji vodimo.” Seris ga pomazi po
bledom obrazu. „Naime, naš izabranik želi da nam se priključi.” Sa
smeškom klimne ka Itanu i zadovoljna uoči gorčinu na
Danijelovom licu.

274
 Nenad Zubović

30 – IRA

SERIS

aslućujem da će Danijel nasrnuti pesnicom ka Itanovom

N licu. Međutim, on samo nastavi da škrguće zubima, boreći
se s vrištećim besom u sebi.
„Je li sve u redu?”, upita Nikolas, posmatrajući kako mu se
obrazuju kapljice znoja na čelu.
„Da”, kartko procedi Danijel, sevajući me pogledom.
Zadovoljno se osmehnem i nastavim da hodam ka ravnici u
daljini, kad me Itan uhvati za rame: „Morate pustiti i Ašanti da
pođe sa mnom”, kaže. Osmotrim ga, isprva ne shvativši da se i
dalje osmehujem iako mi njegove reči dođu kao trn u oku.
Izvijem obrvu, nezadovoljno počevši da klimam glavom. „Ne
dolazi u obzir”, kažem. „Ona ide sa vrlima.”
„Ne, ne možete pono-”

275
 Naslednik Senki

„Ja mogu šta god poželim”, kažem, te zamahnem rukom ka

rastresitoj zemlji pod Itanovim nogama. Čini ga odignu od
površine, a razrogačene oči me ispune neopisivim zadovoljstvom.
„Vidiš?”
„Spustite me!”, bespomoćno zapomaže. Glasno se smejem, ali
Danijel i dalje mrzovoljno stoji prekrštenih ruku.
Opazim da Alina otvara knjigu i izgovara drevne reči Vrlih.
Njene čini se sukobljavaju s mojima, te prekinem prizivanje
mračnih sila. Itan bolno padne, a cela vojska odjednom stane da
vidi šta se desilo. Očekujem da se Ašanti iskobelja iz čete i pritrči
mu u pomoć, ali se to ne dešava. Samo bezosećajno gleda kako se
savija od bolova i drži za ruku.
„Ustaj”, govorim mu. „Do Ire ima još da se hoda.”
Nekolicina anđela i demona polete i naprave krug oko nas, u
povratku se ponovo stopivši sa ostatkom vojske. Crno pero dospe
na moje rame, te ga uzmem u ruku i nežno pomilujem. Pogledam
gore, kada ugledam kako pali anđeo nosi Kasandru, probadajući
me crvenilom svojih očiju.
Podarila sam im slobodan život, a ovako mi se zahvaljuju.
Iz ruku mi potekne crvenkast talas energije, obavivši mi se do
vrhova prstiju. Magija se usmeri ka palom anđelu. Ona se spusti,
ostavivši Kasandru na zemlji, te ponovo uzleti i počne da priča na
drevnom jeziku. Između šaka joj se obrazuje bled snop plavičaste

276
 Nenad Zubović

svetlosti. Skoro me pogodi, ali hitro ustuknem i izbegnem napad.

Ostali demoni i pali anđeli je preneraženo posmatraju. Nisu
očekivali da će se neko među njima pobuniti.
Danijel protrči pored mene, čvrsto stežući mač obema rukama
uz ratoborni urlik. „Danijele!”, uzviknem, te on stane. „Ne. Ovo je
na meni da rešim.” Stanem ispred njega, kada devojka ponovo
obrazuje iste plavičaste niti. Položi obe šake na zemlju, načinivši
velike pukotine koje nastave da se šire sve do mojih noga. Iz
procepa počne isijavati sada jarka, plava svetlost, a njene oči
takođe poprime istu nijansu.
Iznenada iz zemlje prodre šaka, slična demonskoj. Izađe zatim i
druga ruka, koja se odgurne od zemlje iz koje iskoči krilati demon.
Istog trena iz njegovog trupa izleti eterična nit, spojivši se s
devojkom.
Kasandra napeto steže pesnice.
Bez imalo straha prođem pored demona koji me sumnjičavo
odmeri od glave do pete, osetivši njegov dah na vratu. Rukom
posegnem za niti koja ih spaja. Hladnoća mi obuzme telo, te brzo
izvučem ruku iz energije. „Ovo je tvoje”, kažem, predavši anđelu
crno pero u ruku.
„Ne možeš nas kontrolisati”, kaže udvostručenim glasom.
Pređem prstom preko njenih bledih, modrih usana. „Kako se
zoveš?”, upitam.

277
 Naslednik Senki

„Serafina”, odgovori ona jasno. Vojska se počne buniti, a čujem

i Alinin glas koji smiruje anđele. „Ime ti je zaista lepo, Serafina”,
kažem. „Pustiću te da živiš onako kako ti priroda nalaže, ako je to
tvoja najveća želja. Vidim da si sposobna za mnogo toga, s toga
nema potrebe da se buniš.” Serafina zlokobno izvije usne i šiška joj
prekrije jedno oko. „Zato sigurno ideš s nama do Ire, mislim da ćeš
mi biti od velike pomoći, draga.”
Obližem usne i zarijem joj zube u izraženu venu na vratu.

„Zašto si želela da pobegneš?”, upitam Kasandru, kojoj su sada

vezane i ruke. „Zar ne uživaš u životu koji sam ti tako velikodušno
poštedela?” Zajedno sa mnom je motri i Danijel, koji istovremeno
drži na oku i Neliel. Oterao je ono dvoje Alondrinih bednika.
Trebalo je da ih se otarasim još onomad u Meribelu. Sigurna sam
da nije ni primetila da ih nema.
„O, gospodarice, zar mislite da iko može da uživa dok svedoči
vašoj nezrelosti i nepromišljenosti?”, kaže besramno. Udarim je po
ustima, te joj usnama potekne krv.
Ona se samo iskezi. „Čak i naš dragi Danijel ne može da se ne
trese dok čeka da ga iskoristite po ko zna koji put.”
Ovoga puta je udarim još jače, zbog čega ućuti sve dok ne
izađemo na ravnicu blizu koje nas čeka ratoborni grad Gnevnih.

278
 Nenad Zubović

ITAN

Sunce se potpuno probudilo. Osuđuje nas s plavog neba. Greju

nas njegovi zraci, dok nam snažan vetar šiba u lice. Pogrbljeno
idemo ujednačenim hodom. Ne mogu da pronađem Ašanti od kada
sam je ostavio u gužvi. Siguran sam da je ljuta, ali sam isto tako
uveren da će vremenom razumeti zašto sam to uradio.
„Ne moraš uzeti oklop Grešnih, sasvim ti lepo pristaje i ovaj”,
kaže Crvena dama, pronicljivo proučavajući moj crno-beli oklop.
„Na kraju krajeva, ti si izabranik.”
Ravnodušno se osmehnem. Pristojnost će kasnije ići meni u
korist, iako mi u ovom momentu teško pada. Naročito kada se
setim da je baš ona oduzela Ves život, jedinoj osobi kojoj sam
istinski verovao.
„Gde smo se mi to uputili, ako smem da pitam?”, obratim se
Crvenoj dami. Pojavi se tračak sumnje u njenom pogledu, ali joj ne
promakne da okači svoj veoma usiljen, pokvaren osmeh. Ne bi me
čudilo da se i u snu povremeno osmehuje dok sanja kako nekome
oduzima život, ili pak muči do tačke potpune beživotnosti.
„Do Ire, grada Gnevnih”, kaže. „Preporučujem ti da se držiš
moje garde dok budemo prolazili glavnim kapijama. Zna da bude...
napeto.”
„U redu, ali i dalje insistiram da Ašanti pođe sa nama”, kažem.

279
 Naslednik Senki

„Bojim se da to zaista nije moguće”, odgovori. „Moraće da

pođe sa gospodaricom Sirilisa.”
Nezadovoljno klimnem, s jedne strane srećan jer će uz Alinu
biti bezbedna. Vrli jedino žele mir, ili mi se bar tako čini. Čak i oni
kao da nose maske, ili su pod velom iza kog vešto kriju svoje
pravo lice.
U daljini se nazre obris velelepnog utvrđenja, grada. Izmoreno
hodimo kaldrmisanim puteljkom, dok se stranama proteže igličasta
trava, povijena na laganom povetarcu.
„Kasbore”, obrati se Crvena dama jednome od dvojice demona
koji je okružuju i štite. „Pobrini se da naš izabranik ostane na
sigurnom kada dođemo do prestonice Gnevnih.” Demon me prouči
s visine, te uhvatim momenat da i ja bolje pogledam oštrinu
njegovih rogova koji se uvijaju pri vrhu. Kaže nešto na meni
nepoznatom jeziku i ostane skoro pripijen uz moje telo do kraja
puta.

Vijore se crveni barjaci, dok se poput planine nad nama nadvija

utvrđenje sazdano od kamena i čelika. Na njima je prikazana ruka
koja drži dvoseklu sekiru usijane oštrice. Visoke kule oštrih vrhova
paraju nebo. Ljudi s istim takvim simbolom na crvenim oklopima
trče naokolo zajapurenih lica, punih ožiljaka. Isukanih sekira stoje
kraj drvenih barikada, čiji su šiljci prekriveni osušenom krvlju.

280
 Nenad Zubović

„Ovde se naše druženje za sada završava, Alina.” Crvena dama

priđe da se rukuje sa gospodaricom Vrlih, kada ova raširi ruke i
velikodušno je zagrli.
„Veoma mi je drago što sam te videla posle toliko vremena,
Seris. Nadam se da ćeš učiniti ono najbolje za narod Elisije.”
Serisina vojska počne da gunđa, a i Crvena dama zastane na
trenutak, ne verujući šta to čuje od možda svog najvećeg
neprijatelja. Definitivno je Alinina dobronamerna želja bila
istovremeno i direktna opaska, u to nema sumnje.
„Hvala ti, Alina. I ja se nadam da će sve proći u najboljem redu,
bez nepotrebnih krvoprolića.” Seris ne uzvrati svojim uobičajenim
usiljenim osmehom, već stisnutih usana suzbije očiglednu
netrpeljivost.
„Kao što smo se dogovorili, Alondrini stražari idu sa mnom”,
kaže Alina. „Pa, gde su oni?”
„Ovde su!”, oglasi se Kasandra, koju sam poslednji put video
kada su je unosili natrag na Meribel. Pokaže prstom na Linet i
Deandrea, ali oni ne krenu ka Alini, već ostanu po strani kao da će
ih to spasiti. Ironično, jer im je spas pred nosom.
„Ne...”, pročitam s Linetinih usana. Potom ponovi isto glasnije,
na šta se ovoga puta gospodarica Vrlih trgne. Iznenađeno je
pogleda, ali se ne uzruja.

281
 Naslednik Senki

„Ne želim da vas prisiljavam... U redu je.” Linet se opusti, a ja

ne uspem da povežem jedan, jedini razlog zbog kog bi donela
takvu odluku.
Alina podigne ruku, te se cela četa belokrilih anđela odigne s
površine. Izvuče ponovo knjigu s neobičnim znacima i snop
svetlosti se iz iste pretvori u prekrasnog konja bele grive. Još
jednom otpozdravi Crvenu damu, popevši se na konja kog je
uzjahao jedan od arhanđela. Oreoli iznad anđeoskih glava
zablješte, te se vojska u pozlaćenim oklopima zaputi u suprotnom
pravcu. U poslednjem trenutku primetim Ašanti u naručju jednog
od anđela. Odjednom mi se vid zamagli i nešto toplo sjuri niz lice.
Suze.

SERIS

Gnevni kliču moje ime dok se teatralno približavam glavnom

trgu. Razrogačenih očiju pilje u četu demona, koju do sada nikada
nisu videli. Ratnici koji su mi se pridružili oprezno izbegavaju
pomahnitale ljude, koji besno trče bez ikakvog razloga.
Crvene zastave se talasaju, simbolišući njihov žestok
temperament. Čitavim gradom se ori tolika galama, da osećam
poletnost pod nogama. Ali histerija ne zvuči nimalo
dobronamerno. Čađavih lica udaraju po usijanom oružju, zatim

282
 Nenad Zubović

prestaju s radom čim se osvrnu da vide šta se dešava. Jedini njihov

posao je treniranje vojske i proizvođenje smrtonosnih oružja za
istu.
Ispred mene potrči dete u begu od majke. Ona vrišti, nazivajući
je neumesnim imenima dok čupa kosu iz korena, ali devojčica ne
staje, već nastavlja ka višim nivoima čeličnih površina. Stane na
dizalicu koju besno vuku mišićavi muškarci, tela sjajnih od znoja.
Ceo grad je kao u slojevima od čelika i kamena, proteže se visoko
u nedogled.
Majka opsuje još jedanput pre nego što devojčica umakne i
počne da joj se ruga s visine.
Pređem maleni most i stanem ispred glavne zgrade u kojoj se
nalazi Irin tron, koja na prvi pogled ne izgleda nimalo velelepno i
svečano. Prilično je grubo rađena i ukrašena iscepanim barjacima
Gnevnih. Straža s kopljima mi se pokloni, te zakoračim u
zagušljivu dvoranu. Danijel krene za mnom, ali ga na vreme
zaustim, pre nego što kopljanici odluče da njegovu glavu iskoriste
kao detalj za gradski trg.
Koraci mi odzvanjaju zagasitom dvoranom, kroz čije se malene
prozore provlače slabašni zraci svetlosti. Na samom kraju puste
prostorije, tačno uza zid, počiva jednostavan tron od kamena. Ira
širom otvorenih očiju zuri ispred sebe, glave naslonjene na
pesnicu. Baš kada pomislim da me nije prepoznala, ona skoči s

283
 Naslednik Senki

trona i zamahne dugačkim maljem prema mom licu. Brzo

reagujem, te manifestujem mrtve ruke, koje izrone iz temelja i
uhvate je za gležnjeve. Malj udari o pod ispred mojih nogu, a Irine
grube crte lica prekriju njeni dugački dredovi. Gnev u očima joj
zataji kada shvati ko stoji ispred nje, te prestanem s prizivanjem
nezemaljskih sila.
Ruke utonu u zemlju, ostavivši za sobom široke rupe.
„Gospodarice”, kaže Ira sa strahopoštovanjem, ali i dalje
ratobornim tonom. „Nisam vas prepoznala.”
„U redu je, Ira. Ustani, molim te.”
Ira se pridigne i klekne pognute glave, naslonivši se na jedno
koleno. Grudi joj prekrivaju kožni kaiševi, a donji deo tela isto
tako kožni oklop do kolena. Ostatak amazonskog tela joj je
otkriven i svakim pokretom joj senke preleću po istaknutim
mišićama.
„Imam jedan zadatak za tebe”, kažem, privukavši joj potpunu
pažnju. „Želim da okupiš celu svoju vojsku i dobro je pripremiš.
Uskoro ćeš završiti ono što si započela.”
Irino lice se istog trena ozari, a žeđ za krvoprolićem nazre iza
širokog osmeha.

284
 Nenad Zubović

31 – PROROČICA

ITAN

rvena dama još uvek nije izašla iz rogobatne građevine. Čak

C se i Danijel vidno nervira, lupkajući cipelom po iskrzanom
čeličnom putu. Opkoljen sam stražom sa svih strana, budno motre
na mene. Siguran sam da mi Seris i dalje ne veruje, iako sam
svojevoljno izabrao da se pridružim njenoj vojsci.
Kada se konačno pojavi iz senki unutrašnjosti dvorane,
nastavljamo obilaženje gnevnog grada. Dolazimo na glavni trg na
kom se roje ratnici kabastih oružja. Mlate jedni druge, ukrštaju
maljeve i sekire. Znoj im curi niz napregnute mišiće, a stare
natopljene tunike im vise sa tela, ili pak ono što je od njih ostalo.
Zajapurenih lica iz petinih žila iskaljuju svoj bes, gnev. Svi su iz
naizgled nepoznatih razloga obuzeti nemirom, te kao da ni ne
mogu sebi da pomognu na drugačiji način, osim vitljenjem tim
teškim oružjem.

285
 Naslednik Senki

Seris ih pomno proučava, toliko skoncentrisana da nemam ni

predstavu o čemu li toliko razmišlja dok posmatra pobesnelu rulju.
Zatim izlazi pred njih, ali oni kao da uopšte ne primećuju njeno
prisustvo. Sa strane ih obilazi, približavajući se čeličnoj govornici
koja se polako počinje raspadati. Raširi obe ruke i dopusti
demonskoj straži da je na nju podignu.
„Pažnja!”, vikne iznenađujuće dubokog glasa. „Pre svega,
želela bih da se požalim na vaše iskazano nepoštovanje.” Vojnici
se slede u mestu, kao da je njen glas strašniji od svakog sečiva
kojim je na njih nasrnuto. Zure u nju ustremelih očiju, poput
hijena. „A možda ste i zaboravili kako izgleda vaša vladarka, koja
je uzdigla Grešne iz pepela i omogućila vam život kakav
zaslužujete.”
Začujem iza sebe Danijelov dubok uzdah i tiho Ne..., pre nego
što Crvena dama kaže: „Sada ću se postarati da nikada ne
zaboravite ni moj glas, ni način na koji dišem.” Oči joj zasijaju
jezivom grimiznom bojom, a iz kamenog tla se ispod jednog
Gnevnog probije neopisivo oštar, čelični kolac. Uzdasi se prolome
čitavim trgom, a do mene se pojavi ista ona devojčica koja je
bežala od svoje majke. Netremice gleda u Seris sa suzama u očima,
dok majka vrišti: „UBILA MI JE SINA!!!”
Seris privuče šiljak ispred sebe, rasporivši utrobu gnevnog
momka. Eho majčinog vriska potraje par momenata tokom kojih

286
 Nenad Zubović

Crvena dama proždire momkovo srce. Niz usta joj se slivaju potoci
krvi, a umrljani prsti joj zatim posegnu ka štrčećim rebrima. Majka
padne na kolena, a devojčica krene nizati svaku moguću psovku
koja se može izreći.
Pogledam gore, ugledavši gust sloj kišnih oblaka. Kap mi
dotakne čelo. Zatim se neviđen pljusak obruši nad nama i spere krv
sa Serisinih prstiju i ludački nasmejanog lica. „Ubijte ih, podanici
moji!”, viče nadglašavajući kišu. „Ubijte svakog Vrlog koji vam
stane na put!”
Razuralena masa gnevnih počne divljati uzvikujući Ira!, te
iskoristim priliku i provučem se među stražare. Dam se u najbrži
mogući trk, kada čujem iza sebe: „Eno ga!” „Izabranik beži!”
„Uhvatite ga!” Sudaram se o jednu Gnevnu i padam u blatnjavu
baru, ali se uprkos tome brzo pridižem i nastavljam u nepoznatom
pravcu. Skrenem u sporednu uličicu, potom se počnem pentrati uz
jednu od dvospratnih kuća koje su tesno zbijene jedna uz drugu.
Sakrijem se među burad iz kojih me prepadne tih, zlokoban glas.
„Ne boj se. Takvi kao ti su uvek dobrodošli.”
Prestravljeno skočim na noge, dok se u daljini i dalje prolama
klicanje Gnevnih. Bacam se na vrata kuće, čuvši potom kako se zlo
iz bureta smeje. Na tren pomislim kako je ulazak u kuću možda
bio poput uskakanja u gladni stomak zveri, koja se u njoj može
naći. Ali sad nema povratka.

287
 Naslednik Senki

Predspoblje je skučeno i dugačko, a sa leve i desne strane se

mogu videti vrata, kako otvorena tako i zatvorena. Kraj hodnika se
dalje račva na levi i desni put, verovatno ka ostalim sobama, ili pak
još jednom lavirintu. Zagasita svetlost fenjera je jedino što mi
omogućava da spoznam šta se nalazi preda mnom. Jeza mi sjuri niz
kičmu kad zakoračim po škriputavim, drvenim daskama. Učini mi
se da sam odnekud čuo šapat. Sumnjičavo se osvrnem. Srce uporno
želi da mi iskoči iz grudi. Dobovanje istog postaje sve glasnije,
zbog čega se dvoumim da li da izjurim iz ovog uznemirujućeg
mesta, ili nastavim sve dok ne otkrijem šta se to užasno u njemu
krije.
Približavam se prvoj sobi s leve strane, kada mi se nešto
mekano nađe pod nogama. Okrenem se, poskočivši sleđene krvi
siguran da je srce već uveliko van mog tela, progutano tamom koja
me obuzima. Ne mogu da skinem pogled sa kose zelenih vlasi i
ružnog, gnusnog lica koje bezlićno posmatra moje s
uznemirujućom pažnjom. Žena sedi na stolici, opuštenih ruku na
kolenima. Crna odeća s ružičastim detaljima joj prekriva mršavo
telo. Izražene vene na vratu i iskolačene oči čine da deluje kao da
će svakog časa doživeti nekakav napad i pasti sa stolice na kojoj
tako mirno sedi, iako je moja noga i dalje oslonjena na njeno
stopalo. Hitro ustuknem, kada se sudarim o nešto i na vratu osetim

288
 Nenad Zubović

hladnoću dobro zaoštrenog sečiva. Zadržim dah, poželevši da

sopstvenom rukom prevučem oštricu i rasporim kožu.
Zelenokosa žena i dalje nemo pilji u mene, kao da se ništa ne
dešava.
„Ni makac”, kaže kroz smeh nepoznat glas. Ovo nije glas iz
bureta, već mnogo piskaviji i ženstveniji. Progutam knedlu kada
devojka skloni sečivo s mog vrata i okrene me kako bih video
njeno oštro lice. Kosa joj je jarko ružičasta, te kao da sija u polu
mraku koji nas okružuje. Vodeno plave, krupne oči me gladno
proždiru. Odjednom počne da mi skida kožni oklop s tela. Otrgnem
njene prljave ruke sa sebe, kada me zelenokosa ščepa pozadi.
Grubo i s neviđenom snagom mi savije ruke, te bolno jauknem.
Devojka nastavi da otkopčava kaiševe kojima je oklop pričvršćen,
otkrivajući moja bleda prsa. Položi svoje ruke, nastavljajući zatim
sve niže i niže, dok mi se koža ježi pod njenim hladnim,
duguljastim prstima. Divljački se ritnem, izbivši joj vazduh
kolenom. Zelenokosa me toliko jako stegne da pomislim kako će
mi svakog časa slomiti ruke.
Vrata kuće se munjevito otvore uz glasan tresak. Na pragu
zaprepašćeno stoje Linet i Deandre, isukanih oružja. Deandre je i
dalje povređen, ali se čvrsto drži na nogama. „Stanite!”, vikne
devojka roze kose kada povrati vazduh. „Ni korak dalje, ili ću
oprati podove njegovom krvlju.”

289
 Naslednik Senki

Linet krene nešto da izusti, ali stane jer je bodež već uperen u
moje dopola nago telo. “Ostavi ga!”, kaže prodornim glasom. Pod
zaškripi pod nama kad zakorakne, spremna da izvuče svoje sečivo
iz korica. Osetim kako mi vrh devojčinog bodeža golica ogoloćeno
telo.
Još jedan korak, i sevajući bol će mi uroniti u utrobu. Ne dišem.
Napetih grudi posmatram bespomoćnost i očaj u Linetinim očima.
Preznojava se.
“Stvarno želiš da ga ubijem?”, upita devojka, čvrsto me stežuci
otpozadi. “Biće uveliko mrtav kad stigneš korak ispred njega. Tada
mu spas neće biti potreban.” Dah joj se oseća na snažan miris
mente, ali prijatan. Skoro pa zaboravim gde se nalazim dok ga
udišem.
Deandre se trza od stezanja vilice. Iako je duplo veći od svih
nas, svestan je da ne može ništa da učini.
Ali ne smem umreti. Neću. Ne sada, kada sam žrtvovao
dostojanstvo, a možda i prijatelja kako bih otkrio prošlost koja mi
ne da mira.
“Pazi glavu”, prošapućem izmišljotinu koja mi sine. Devojka
pogleda gore, te iskoristim trenutak ščepavši joj zglob. Otrgnem joj
oružje iz ruke. Linet i Deandre se istog trena bace na zelenokosu,
ali ona hitro umakne izlazeći iz kuće kroz prozor jednog od

290
 Nenad Zubović

sobičaka. Devojka roze kose reži, mlatarajući rukama poput

mačke.
Zar ne shvata da je mogu proburaziti svake sekunde?
Rašcupani pramenovi kose joj prekrivaju lice dok se bori za
vazduh, posrćući ka meni bez prestanka. U čudu se odmaknem, a
Linet oprezno načini par koraka pre nego što je dohvati obe ruke i
pribije uz leđa.
“Ko si ti?”, upita, usana stisnutih u tanku crtu. Baca je na zid
kuće, gnječeći joj desnu stranu lica. Devojka zavrišti od Linetinog
upornog nabijanja, ali ne izgovori ni reči. Deandre uznemirano
podiže ruku, ali ne vredi. Linet ne popušta, kao pomahnitala
životinja. “Ispljuni!” Prene me hladnoća njenog glasa, kakvu do
sad nisam čuo.
Koža mi se naježi od hladnjikavog povetarca koji naiđe iz
drugog dela kuće. Odatle se začuje grubo lupanje vrata. Potpuno
sam zaboravio da su mi prsa gola, te posramljeno zakopčam
kaiševe na kožnom oklopu.
“Linet, dosta je bilo!”, zagrmi Deandre. Ona konačno prestane s
nemilosrdnim mučenjem. Ne znam odakle sažaljenje izvire iz
mene, pogotovo kada sam skoro završio kao žrtva baš ove devojke.
Zagasita svetlost fenjera obasja njeno usijano, bolno lice.

291
 Naslednik Senki

“Ona ide s nama. Progovoriće pred Seris.”, kaže Linet uzrujano.

“ Je l' tako?” Začkilji, a devojka joj isplazi jezik, kao da je sve ovo
samo neslana šala.
“Hajdemo, Linet…”, kaže Deandre umorno i izađe iz kuće. Još
jedanput proučim bure koje se nalazi ispred ulaznih vrata,
provirivši u njega nemirnih ruku. Ali ono je potpuno prazno i
nikakav sablasni glas ne dopire s mračnog dna.
Glavne ulice Ire i dalje vrve od ustremljenih Gnevnih. Ponegde
lepršaju Serisini demoni i jedan od njih zadrži pogled na nama.
Prizemlji se, sumnjičavo nas odmerivši od glave do pete. Zadrži
pogled na rozokosoj. “Odakle si ti?”, upita je čudnog naglaska.
“Vidim da nisi Gnevna. Na oklopu imaš ružičasta obeležja. Jesi li-
”
“Požudna, tako je”, odgovori ona piskavo. Zavrti roze pramen
oko prsta dok ispod očiju i sa smeškom odmerava demonovo
izvajano telo. “Hoćete li me odvesti do gospodarice Meribela,
Crvene dame?!” Zazvuči isuviše histerično i veselo, te pomislim
kako sve ovo možda za nju i jeste samo igra. “Blesav nadimak,
slažete li se?” Počne da zavodljivo gricka kažiprst, ali demon održi
hladan izraz lica s malom dozom gađenosti. Nije potrebno da joj
odgovori, jer Crvena dama naiđe sa svojom gardom, i naravno,
Danijelom. Besno ubrza kad nas primeti, pri čemu joj se bujne
grudi svakim korakom zatresu. Divim se njenoj veštini hodanja na

292
 Nenad Zubović

toliko visokim potpeticama, ali me one i zastraše kada stane tik

ispred mene. “Probali ste da umaknete, a?”, reče i na tren zastane
kad uoči požudnu devojku. Ova joj se pokloni s toliko lažnim
poštovanjem, da pomislim kako će joj Seris skinuti glavu s ramena
svakog časa.
“Požudna”, kaže začuđeno. “Ovde?”
“Slučajem okolnosti, vaše visočanstvo”, odgovori devojka.
“Veoma mi je milo što vas vidim. Nadam se da ste nam došli u
posetu dobrim povodom. Okrepili ste nas svojim prisustvom,
zaista.”
“Za Grešne je moja poseta i te kako prijatna, doduše nisam
sigurna koliko mogu reći isto za naše komšije.” Zlokobno izvije
smešak, ali se on ubrzo pretvori u nezadovoljnu grimasu kada nas
obavije senka s neba. Anđeli i demoni lete u četi, a po sredi jedan
od anđela nosi ženu sjajne, srebrne kose.
“Alondra…”, prošapuće Deandre zasuzelih očiju. “Alondra!”
Osmehnem se na neprocenjiv užas na licu Crvene dame, kada
anđeo spusti ženu u prljavo plavoj odori na tlo gnevnog grada.

NELIEL

Kočija se trese od udaraca Gnevnih, koji razjareno pokušavaju da

uznemire Neliel. Demoni ih ni ne sprečavaju, podjednako je ne

293
 Naslednik Senki

podnose. Naprotiv, uživaju dok mirno posmatraju kako se kočije

drmusaju. Neliel se tumba, organi joj se prevrću. Pripada joj muka,
te hrli da izađe. Ali je Gremdal koji čuva stražu grubo gurne nazad
unutra. Neliel ispovrati po celom sedištu, ubrljavši i sopstvene ruke
i deo iscepane haljine koja joj visi na mršavom telu. Odjednom se
kočije smire, a zvuke besomučnog lupanja zameni graktanje vrana.
Neliel proviri i ugleda gomilu Gnevnih kako se došaptavaju.
Načuje proročica, te joj osmeh istog trenutka ozari lice, a oči joj se
zacakle. “Proročica je stigla!”, šapati postaju sve glasniji.
“Ti!”, vikne stražar. “Unutra, smesta!”
Neliel se bez ikakvog protivljenja povuče, i dalje s osmehom na
licu. Zamišlja vedru budućnost koja joj je toliko blizu. Konačno je
došao i na nju red. A kada je ščepa i nikada više ne pusti, neće
osmišljati osvetu koju njena sestra zaslužuje. Postaraće se da se
nikada više ne sretnu.
I na Zemlji, i na Elisiji.

294
 Nenad Zubović

32 – ŠAPTAČ

SERIS

ake mi se znoje od nervoze i besa. Šta ona radi ovde?! Trebalo

Š bi da podučava veštice svojim besmislenim predskazanjima i
lažima, a ne da se meša u moje dužnosti.
Duboko udahnem. “Alondra… otkud tebe ovde?”, kažem
previše uznemireno, glas mi drhti. “Prošlo je dosta vremena.”
“Kao i ti, ako me sećanje ne vara”, reče pa se okrene svojim
štićenicima. Ne pada mi na pamet da ih oslobodim. Imam puno
pravo da zatočim i nju samu, ali ne želim nemire u Heksu.
Trenutno mi nisu nužne podivljale veštice.
“Linet, Deandre”, kaže, “došla sam po vas. Zabrinula sam se
zašto se ne vraćate. Načula sam da je princeza Alina bila van dvora
u vreme vašeg putovanja.” Pogleda me pomalo prezrivo, te joj
uzvratim najotrovnije što mogu.
Niko se ne usuđuje da ponizi mene.

295
 Naslednik Senki

“Da… Gospodarica Seris nam je ponudila da ostanemo malo

duže u prekrasnome Meribelu”, kaže devojka crvenog pramena,
odmerivši me kao da je ona gospodarica, a ne tamo neka
Heksanka, samo još jedna od njih.
„I izgleda da im sasvim prija moje društvo, zar ne?”, kažem
ustremivši pogled na dvoje bednika. Pokvareno se nasmeše svojoj
robovlasnici.
„Drago mi je što to čujem, ali bojim se da ste preče potrebniji
svojoj gardi”, kaže Alondra molećivo. „Hajde, morali bismo poći.”
Okrene se na peti zabijenog štapa u prašnjavo tlo Irinog trga i
krene ka ulaznim kapijama.
„Nigde vi-”, krenem ali me Nikolas snažno ščepa za rame.
„Pusti ih.” Telo mi trne od jeze u njegovom glasu, ne mogu mu
se odupreti. U opasnosti sam. Malis je zaista besna na mene, a
vešto koristi Nikolasa da me kazni.
Briga me. Pogrešila je kad me je izabrala za vladarku Grešnih,
jer ne nameravam da se pred ikim povinujem i oborim glavu.
Jedino će se klanjati mojoj moći.
„Okani me se već jednom, prokletniče!”, zagrmim na njega, a
ostali načine par koraka dalje od nas kako bismo dospeli u centar
pažnje. Čak se i Alondra osvrnula da vidi ko će izaći kao pobednik
u ovoj nesuglasici. „Izađi mi iz glave! Tvoja majka je mene

296
 Nenad Zubović

izabrala da vodi ovom zemljom, ne svog dragog sina. Zato odstupi,

ili ću-”, skupim prste u čvrstu pesnicu.
„Ili ćeš šta?”, upita podigavši levu obrvu. Ubija me rub te
njegove savršeno isklesane vilice. „Zar si zaboravila kog sam
porekla ja, a kog ti? Možeš baciti bilo koju od svojih blesavih čini
na mene, ali te i dalje mogu progutati ništavilom u tren oka.”
Osećam kako mi se sliva znoj orošenim čelom, potom klizi duž
leve strane lica. Krv mi ključa od njegovog ravnodušnog osmejka i
pronicljivih, zaslepljujućih očiju.
Zamišljam kako čitava Ira nestaje u plamenu. Opuštajući zvuk
hiljade vrisaka smrti, patnje i bola. Svega što sada želim da
Nikolas oseti na svojoj koži i duši. Samo želim da nestane, kao da
nikada nije ni postojao. Ali znam da će me uhoditi sve dok Malis
ne izgubi i poslednje zrno milosrđa, koga i ovako jedva da ima.
Ali ti si njena miljenica!, odzvanja glas moje umišljene
besmislenosti.
Konačno postajem svesna da je sve u njenim rukama. U rukama
jednog od tvoraca celog ovog sveta, svevišnje Malis. Ja jesam
njena marioneta. I samo ću to zauvek i biti.
Padam na kolena. Plamen ne bukti svuda naokolo, već se
stotinu zjapećih, zanemelih usta netremice hrani mojom nemoći.
Gledam u svoje šake prekrivene osušenom krvlju. Slanoća

297
 Naslednik Senki

sopstvenih suza mi budi čulo ukusa dok preostala polako zamiru

zajedno sa mnom.
Krećem da sav svoj gnev izbacim na Nikolasa, kada primetim
da se on uopšte ne nalazi preda mnom. Nestale su njegove tanke
usne, opčinjavajuće oči i telo od kog poželim da svu svoju požudu
pretočim poljupcima po njegovoj goloj koži. Muti mi razum.
Zarivam nokte u zemlju. Neopisiv bol mi razara glavu dok
besomučno vrištim u nedogled. Obrazuju se pukotine, koje se dalje
rašire po čitavom trgu. Grlo me peče od neprirodnih urlika koje
proizvodim, ali ne mogu da se kontrolišem. Iz procepa se pojave
stotine sićušnih nožica. Slabašnim pokretima se pridižu,
otkrivajući u potpunosti šta su. Novorođene markane. Uspela sam
da dovedem te bezruke abominacije i na podnožje Elisije.
Bljesak me zaslepi, a markane počnu goreti od smrtonosnih niti
svetlosti koje dopiru iz Alondrinog štapa.
Moja deca nestanu, a pukotine se suze dok se tlo potpuno ne
zaceli. „Držim te na oku, mala”, šapne mi Alondra mladolikim
glasom koji vešto skriva sve te proživljene vekove. „Molim vas!”,
obrati se svima. „Imajte razumevanja za vašu gospodaricu. Veoma
je umorna i sigurna sam da bi joj prijala vaša podrška za teške dane
s kojima će morati da se suoči!”
Prolomi se klicanje Gnevnih, a čim napokon zaklopim oči s
očajanjem i pritajenim besom začujem njega kako mi se ponovo

298
 Nenad Zubović

uvlači u misli: „Digni se na noge i otresi sramotu koju si nabacila

na svoj ponos, gospodarice. Inače ću tvojim licem obrisati tlo svih
sedam gradova kojima vladaš.”
Prosikćem psovku, pljunuvši pre nego što se dignem na noge.
„Jesi li dobro?”, upita me Danijel, ali se samo kipteći zaputim ka
glavnoj zgradi Ire. Kraičkom oka opazim kako me sve do kraja
puta isprati izabranikov pogled. „Itan...”, prošapućem.
Ili pak moja poslednja nada.

ITAN

Kao da je vreme stalo dok mi prašina uleće u oči i nos, a metež

prolaznika zaglušuje sluh. I dalje zanemelo ne odvajam oči od
sveže zaceljenih pukotina raseda. Kao da ona bića trčkaraju tik
ispod nas u dubini podzemnog grada.
“Hajdemo”, kaže Linet. “Deandre će nam se pridružiti kasnije.
Mislim da proročica ne planira da se vraća u Heks posle ovoga.”
Deandre posrće za Alondrom koja vija razjarenu gospodaricu, i
dalje u bolovima od rana. Potom nestaju u glavnoj zgradi, a Linet
me hvata za ruku vodeći me dublje trgom ka nečemu što
naslućujem da je gradska pijaca.
Vojni zapovednici ne prestaju da viču na svoju razjarenu četu
Gnevnih. Nema sumnje da se bliži neviđeno krvoproliće za Vrle.

299
 Naslednik Senki

Pripada mi muka od smrada sveže krvi i živog mesa koje je

nakaradno poređano na štandovima. Cenkanje je praćeno
pesničenjem i rvanjem, a satare umrljane krvlju proleću jedni
drugima ispred lica.
“Možemo li negde da uđemo?”, upitam Linet s mučninom u
glasu. “Muka mi je...”
“Vodim nas u lokalnu krčmu, strpi se, nema još puno hoda do
tamo.”

Spotaknem se o prag na ulasku u krčmu, zbog čega privučem

pažnju par rogobusnih glava i pogrbljenih tela za stolovima.
Pijandure masnih brkova i brada psuju i pljuju dok igraju neku
vrstu kartaroške igre. Previše sam daleko da bih video šta je na
njima naslikano, ali mi se čini da su na slikama predstavljena
drevna božanstva i bića Elisije.
Oštri zvižduci i nediskretna odmeravanja proprate Linetin hod
do slobodnog stola, na šta ona samo spontano počne ponavljati
“Hvala, hvala!”, da bi zatim procedila “Stoke matore…”
Prigušeno se nasmejem i sednem do nje.
“Pa…”, kažem, “šta je ono bilo?”
“Misliš na Crvenu damu?”, reče Linet. Klimnem. “Veruj mi da
ništa slično nisam videla za sve vreme provedeno na ovom

300
 Nenad Zubović

odvratnom svetu… Doduše, na drugoj strani...” Pogled joj se

izgubi u daljini dok zamišljeno priziva slike iz prošlosti.
“Bila si na tlu Vrlih?”, upitam.
“O, da…”, odgovori. “Prilikom jedne Alondrine misije. Ne
postoji zelenije vlati trave i blistavije plavljeg neba kakvo tamo
nadvija njihov narod. Ali dobro, izgleda da gospodarica Grešnih i
nije toliko zdrava u glavi. Nadam se da će jednoga dana na njenom
mestu biti neko ko je zaista odgovaran za svoj narod.”
Pomislim na sve što bi moglo da se desi posle uništenja
ogledala.
Šta ako Elisija zauvek nestane i svi povrate svest na Zemlji, ili
se ravnoteža ponovo poremeti? Šta ako su grozomorni stubovi
posledica mog dolaska ovde? Ko će, i da li će stati na Serisino
mesto?
“Hej, jesi dobro?”, upita Linet, mašući mi rukom ispred nosa.
“Da, da, sve je u redu… Samo sam se malo zamislio.”
“Nadam se da je tako”, reče, pronicljivo me pogledavši ispod
oka.

NELIEL

Noć polako pada, a od njene vladarke ni traga. Neliel briše vlažne

dlanove o pohabanu tuniku, razmišljajući o Melindi i opasnostima

301
 Naslednik Senki

kojima je izložena. Iako je čak i divljina sigurnije mesto od

Meribela, više bi volela da je sklupčana kraj nje.
“Izgleda da gospodarica neće skoro. Prenoći će u Irinim
odajama, ne oseća se dobro.”, kaže demon kočijaš. “Spavaj, odmor
bi ti dobro došao.”
Neliel proviri kroz zavesu, ugledavši stroj Gnevnih koji naporno
vežba za ratne planove Crvene dame. Zaklopi oči, šćućurivši se u
ćošak kočije. Utone u umirujuć san, znajući da su joj bogovi
poklonili još jednu noć tokom koje će joj rane makar malo zaceliti.

SERIS

Ne obraćam pažnju na Alondrine povike, već munjevito ulećem u

odaju gde Ira sedi na tronu. Oči joj zaiskre planemom kad me
ugleda, mogu da osetim strah koji joj kola venama. Potom se
namršti, dohvativši dvoseklu sekiru koja je do malo pre bila mirno
naslonjena na kameni presto.
Postavi je pred sebe ržući. “Gospodarice”, frkne. “Nemojte me
terati…”
Zaustavim se tik ispred smrtonosne oštrice, kada osetim znoj
njenog tela. “Želim da sprovedeš planove odmah”, kažem. “Hoću
da vidim nabacane leševe Vrlih. Već noćas očekujem da pokreneš
vojsku.”

302
 Nenad Zubović

Besno se zagleda u mene, stežući dršku sekire skoro do tačke

pucanja. “To nije moguće. Nemojte misliti da ću tako olako
prepustiti da mi narod umre nespreman!”
Iza sebe začujem korake, ali ne moram ni da se osvrnem.
Prepoznajem Alondrine korake, kao kada smo koračale hramom
Heksa do kovčega istine...
“Izvinite što vas prekidam”, započne, “Ali mislim da bi
gospodarici dobro došao odmor. U najboljem slučaju u vašim
odajama, ako je to moguće.”
Ira me prostreli pogledom. “Recite gospodarici da nikome ne
polažem račune, pa ni njoj.”
“Smiri se, Ira…”, reče Alondra dotakavši mi rame. “Hajdemo,
gospodarice, potreban vam je san.” Ubija me njeno lažno
poštovanje, ali bih u ovom trenu skinula Iri glavu s ramena, s toga
je bolje da se povučem.
“Naravno”, kažem, te se popnemo stepenicama do najmanje
otrcane prostorije gde ću provesti ostatak noći, po prvi put u strahu
od njega.
A onda se ponovo prišunja dobro poznati šapat: “Laku noć,
gospodarice…”
Krv mi se sledi, a san zameni budno stezanje hrapavog
pokrivača.
Sve ću vas pobiti, pomislim.

303
 Naslednik Senki

ITAN

Ispijam poslednju kap medovine, kada proročica i nečujno došeta

do našeg stola i sedne do mene, ne skidavši kapuljaču sa glave.
Ubrzo se na vratima pojavi i Deandre, koji samo klimne Linet i
odšeta do šanka.
„Je li gospodarica kod Ire?”, upita Linet.
„Da, otišla je na spavanje. Sutra krećemo preko Maglovitih
polja do Luxurie”, reče proročica. „To je jedini put kojim možemo
ići. A demoni ne mogu da nas prebace preko.”
Linet istog momenta prebledi, usporivši žvakanje prepečenog
pacova. „Kako ćemo to izvesti?! Markane su svuda naokolo,
rastrgnuće nas!” Kartaroši izviju glave, blenući u izbezumljenu
Linet.
„U redu je”, kaže Alondra, „smiri se. Obećavam ti da ćemo bez
ijedne posekotine stići do Luxurie.”
Linet se pomalo umiri kada Deandre priđe stolu s pivom u ruci.
Uzme jedan gutljaj, te položi kriglu ispred mene. „A ona mala
Požudna pobeže, a?”, upita gledajući u mene.
„Čini mi se da je tako”, kažem. „Nadam se da je nećemo
ponovo sresti, ako mene pitaš.” Dohvatim šolju da uzmem još
jedan gutljaj medovine, ali se setim da je prazna. „Done-”, krenem,

304
 Nenad Zubović

ali me Deandre prekine: “Uspori malo, klinac, dobićeš čašu vode.”

Nasmeje se i ode do šanka.
„Evo ga”, reče pa mi da vodu, na čemu se zahvalim i utolim
žeđ.
„Onaj Danijel je pravi ljigavac”, progunđa. „Baš za kakvog smo
čuli u Heksu. Samo je njena igračka.”
„Obiće mu se to o glavu, možemo da se kladimo”, na to će
Linet, te ispruži ruku, ali Deandre samo odmahne frknuvši.
„Ne zaboravimo da je pod uticajem božije kletve”, reče
Alondra. „Nije ni njemu lako.”
Zavlada tišina sve dok Linet ne upita Deandrea kako se oseća.
„Dobro sam, valjda...”, kaže. „Rane me manje bole, ma biće sve
to u redu.”
Nastave nezanimljiv razgovor sve do kasno u noć, a ja
iskoristim priliku da odahnem razmišljajući o Ašanti i Kristal,
nadajući se da vijore nebom na krilima anđela.
Nedostaju mi, priznam pre nego što zaspim.

305
 Naslednik Senki

33 – MAGLOM DO SRAMA

ITAN

A londra nam je obezbedila prenoćište u toplom krevetu

kovanicama sa ugraviranim E. U toku noći me je prenela
noćna mora i preznojanog trgla iz sna. Bio sam vezan dok me je
Žizel obljubljivala uzduž i popreko. Istog časa sam dohvatio balčak
svog opsidijanskog sečiva i poskočio pred vrata sobe. Naslonio
sam se i pomno osluškivao ne bi li čuo i najtiši pokret. Ali čak ni
strujanje vazduha hladnim hodnikom nije razbijalo sablasnu tišinu.
Vratio sam se u krevet, i do zore u njemu prevrtao.

Presvlačim se i navlačim oklop. Sa stočića kupim masku i

stavljam je preko očiju. Prelećem pogledom po sobi ne bi li
zapamtio svaku pukotinu između dasaka. Želim da zapamtim
svaku šaru sa slike na zidu. Naslikan je skup ljudi koji sede u
krugu i pričaju. Ne, viču nespokojnih i usplamtelih lica. Ko zna šta

306
 Nenad Zubović

me čeka na ovom putovanju ka nečemu što možda i ne postoji. Ka

nečemu što možda i ne bi trebalo da razotkrijem.
Skrenem pogled i zaputim se ka stepenicama, pokupivši svoj
štit. Dočekuju me Linet i Deandre za stolom, pijući medovinu i
jedući kuvana jaja. Nežni snopovi sunčevih zrakova se probijaju,
osvetljavajući Linetinu šolju. Ne slažu se s bukom koja se već
ovako rano može čuti. Sedam za sto i počinjem da zevam, zjapeći
otvorenih usta.
“Pazi”, reče Deandre, “progutaćeš me”. Po prvi put ga čujem
kako se smeje. Verovatno su mu rane konačno zacelile. Ni ne
znam šta su mu sve učinili na Meribelu…
Kasandra se pojavljuje na vratima u pratnji bucmaste žene,
doduše veoma simpatičnog, ali isto tako uplašenog izraza lica. Ne
deluje nimalo srećno. Istog trena me prostrelja preostalim zelenim
okom i stisne usne. Kosa joj je umršena i prljava, a smaragdna
haljina odrpana i blatnjava. Međutim, žena do nje je jutros
zasigurno obukla sveže opranu odeću. Čak joj se i kecelja blistavo
beli.
Deandre se diže na noge, ali ga Linet hitro grabi za podlakticu i
spušta. Grudi mu se nadimaju i opuštaju. Sve ga jače stiska
zaklopljenih očiju. “U redu je”, reče ona, “biće prilike da joj se
osvetiš.”

307
 Naslednik Senki

Kasandra se osvrne, kao da je osetila Deandreov bes s drugog

kraja prostorije. “Nisam ja kriva”, kaže. Ni ne trudi se da bude tiha.
“Bojim se da sve pohvale idu Karini.”
“Ti…”, Deandre se ustremi, ali ga Linet ponovo ščepa, rekavši:
“Pokojnoj Karini.”
Kao da se ceo svet srušio pred Kasandrom. Ali, zašto? Ne mogu
da poverujem da je iko na tom mestu brinuo za nekog drugog osim
sebe.
“Ko je to učinio?!”, zavrišti ona, ustavši od stola. Suze joj
blistaju na jutarnjem suncu.
“Kasandra, nemoj…”, služavla pokuša da je spreči, ali je ona
već u vazduhu ispruženih kandži ka Deandreovom vratu. Hvatam
je pre nego što joj se išta desi, a jecaji koji iz nje navru potresu i
moje telo.
“Ja sam to učinila,” hladno kaže Linet. Kasandra se presamiti
preko mojih ruku i zavapi kao neko, ko je dugo patio u okovima
bola. A suze su već postale preteške.
“Žao mi je.” Linet joj položi ruku na rame, ali Kasandra na to
odgovori kao na udarac užarenim bičem.
“Još ćeš ti zažaliti, to ti obećavam”, reče ona, te se istrgne iz
mog okrilja i zaputi ka vratima.

308
 Nenad Zubović

SERIS

Prekrivam svoje naježeno telo. Iz misli me prene Alondra,

nimalo suptilno uletevši u moju sobu. Zaklanjam grudi od njenog
pogleda, a verujem da moj govori više od reči. Bio bi red da
sačeka, ali ona to ipak ne čini, već seda do mene. “Požuri s
razbuđivanjem, ne želiš da spavaš Maglovitim poljima.”
“Šta god…”, procedim.
Primetim da se sumnjivo vrpolji, ima nešto da kaže. “Pa ispljuni
već jednom!”, dreknem kada konačno navučem skerletnu haljinu.
“Ovde te napuštam”, reče ona. “Prepuštam ti Linet i Deandrea,
ali ne smem da se mešam u sudbinu koju si toliko željna da
obistiniš. Ako je ovo kraj Elisije kojim žudiš, neka ti bude.”
“O, ma šta ja to čujem? Velika proročica će pokleknuti pred
jednom balavicom, je l’ to?” Likujem joj, široko se smešeći.
„Nikada neću klečati pred tobom, devojko.” Smešno je kako me
oslovljava, uzimajući u obzir lice tinejdžerke kojim se predstavlja
drugima. Čak i cvrkuće dok govori. „Samo ne smem da se mešam,
nikada ne treba prkositi bogovima, zar ne?”
Namrštim se, svesna upućene opaske.
„Jedini razlog mog dolaska je bila briga za Linet i Deandreom,
ništa više. Ali sad kad vidim da su na sigurnom, ili mi se makar
tako čini, ne vidim zašto bih stala na ičiju stranu. Na tebi i Alini je

309
 Naslednik Senki

da skrojite budućnost svojim narodima, koliko god katastrofalna

ona mogla biti.”
Ustane i povuče svoje haljine, te je brzo uhvatim za ruku. Pod
dodiram mogu osetiti njene godine, ipak ne može baš sve da
zamaskira. „Znaš da je Itan izabranik, zar ne?”
„Znam koliko i blizanci. Znala sam to od početka, kao i sve.
Vreme za mene ne predstavlja strah, draga.”
Uputi mi toliko značajan pogled, da se na momenat ukočim ne
primetivši da je sve jače stežem. „Smiri se, Seris. Ili nećeš imati
prilike ni da žališ nad svojom sudbinom.”
„Reci šta vidiš!”, viknem, ali je Alondra već nestala u snežnoj
prašini na prohladnom povetarcu.
Obujmim se rukama i pomislim kako možda treba da poslušam
njen savet. A onda se do mene stvori on: „U pravu je, draga moja
Seris. Strast će ti doći glave.”
Vijugave senke me okruže kao one noći na dvoru, a svež prkos
otera Nikolasa uz eho njegovog pokvarenog smejanja.

NELIEL

Kočije se zatresu i uznemire Nelielin spokojan san, u kakvom

dugo nije imala prilike da uživa. Ispred nje se pojavi svetlucav

310
 Nenad Zubović

plavičast sjaj, da bi potom iz njega iznikla prelepa žena srebrne

kose. Alondra je pomiluje, te Neliel ponovo zaklopi oči.
„Lepi moj gavrane, uzvisi se u nebesa. Rasteraj oblake ka
vedroj noći i okusi slobodu na talasima mesečine.”
Neliel se narednog jutra probudi okružena maglom, a neopisiv
bol u leđima je natera na grcanje. Proviri kroz zavesu kočije,
ugledavši jednog Kasbora kako preseca zjapeća usta markane.
Slušala je priče o gradu Požudnih, ali nikako nije mogla da se seti
njegovog naziva. Sve dok nije ugledala nakaradan putokaz sa
natpisom: Luxuria.
Seris se vratila.

ITAN

Jedva se održavam da ne padnem s konja. Oštar bol u grudima

me preseca u naletima, a zbog magle imam utisak da ću se ugušiti.
Od kada smo izašli iz Ire ne mogu da se smirim. Kao da se
ogledalo nalazi tik ispod nas i čeka da ga rascopam u paramparčad.
Tada bih se konačno oslobodio ovog nepodnošljivog nemira.
Linet i Deandre nisu mogli da pronađu Alondru, samo je nestala
bez ikakvog upozorenja. „Sigurno se vratila u Heks”, reče Linet.
„Verovatno se boji da te ostavimo samog s tom kučkom.” Deandre
prasne u smeh, prebacivši svoju ruku preko mog ramena nakon što

311
 Naslednik Senki

sjašemo s konja. Stoga se i ja nasmešim, osećajući se malo manje

usamljeno. Ne mogu da pronađem Seris u gužvi, te se nadam da ih
nije čula.
„Jesmo li stigli?”, kažem, ali neprobojna magla je zasigurno
odgovor na moje pitanje. Četa demona se ni ne vidi, iako su samo
na par metara od nas. Kao da će me neko svakog časa ščepati za
noge i povući u zemlju da me živog sahrani. Linet i Deandre su već
iskuhanih oružja, a samrtna tišina me nimalo ne smiruje.
Izvlačim bodež iz korica, kada začujem kako nam se škripanje
zuba sve više približava. Na tren poželim da nikada i ne stignemo
do Luxurie, neka nas pojedu, samo želim da se sve okonča.
Prepoznam zvuk ukopavanja kandži u meku zemlju. Desetine
razjarenih markana se kao kiša sruči na nas, kačeći se i zarivajući u
leđa demona i Serisinih pristalica. Pripadne mi muka od smrada
sluzi njihove kože, ali zanemarim sve kada se dugačke čeljusti
nađu tik ispred Linetinog lica. Skačem u stranu i oberučke
probadam lobanju, mahnito zarivajući oštricu dok se stvorenje ne
umiri u grču. Obrišem prljavštinu i znoj s lica. Tačnije, još gore je
razmažem. „Jesi li dobro?”, upitam je, te ona samo klimne glavom
tresući se. Pružim joj ruku i pridignem na noge, kada mi se u rame
zabode dugačka oštrica. Ubrzo shvatim da to nije oštrica, već
čeljust markane koja mi raspara rame dok polako umire, klizeći ka
zemlji.

312
 Nenad Zubović

Brzo iščupam čeljust iz ramena i uhvatim se za ranu, a Linet

išutira markanu što dalje od nas. Tražimo Deandrea, gazeći gomile
leševa koje magla pokriva kako se udaljavamo. Demoni lete svuda
naokolo raznoseći Grešne i demone na samrti. Ranjeni posrćemo
preko tela u pokušaju da stanemo na zemlju. Lecne me svaki
izdisaj markane na koju slučajno stanem.
Konačno pronalazimo kočiju koju su opkolile, te ubrzavam
korak koliko god mogu. Krv iz ramena mi se sliva niz prste, ali ne
marim. Moram da se pobrinem za Nelin život, obećao sam.
Njišem se dok mi se vid muti, bezruka čudovišta se osvrću kao
po komandi. Čujem Linet kako me doziva, ali već stežem bodež
spreman na još jedno krvoproliće. Iz magle izlazi Seris sa
dvojicom demona, kojih se sećam na putu do podnožja. Zadirkivali
su Kasandru, koja se odjednom s nebesa pojavljuje u naručju palog
anđela. Ime joj je Serafina, ako se dobro sećam.
Demon kočijaš je uveliko rasporenog grkljana. I dalje drži uzde,
ali su mu ruke mlitave, a telo potpuno opušteno. Iskreno bih voleo
da možemo da se zamenimo.
Preživeli demoni se okupljaju oko svoje gospodarice, a Serafina
polako spušta Kasandru na leš jedne od markana.
„Sklonite se s puta!”, drekne Seris, uputivši se kočijama. Linet
mi prilazi zajedno s očigledno preživelim Deandreom.

313
 Naslednik Senki

Stajem. Seris zamaše rukama i isti oni kolci s lakoćom prodru iz

zemlje. U očima joj vidim krv koju prospe trima markanama.
Zažalim što sam ikada pristao da pođem s nekim takvim, ali sada
nema natrag. Napustio sam svoja jedina dva prijatelja zarad istine,
i zato je sada moram razotkriti. Znam da sam joj sve bliži, ali isto
tako polako gubim svaki deo sebe.
Kada sve utihne i Serisina vojska se ponovo okupi, Nel
bojažljivo proviri iz kočije i bosom nogom zakorači na hladno tlo.
Seris joj priđe, uzevši njene ruke u svoje. „Izvini što sam te
ostavila, mila. Obećavam da se to nikada više neće desiti.”

NELIEL

Kočija se zatrucka kada demoni u nju uguraju Itana, Deandrea i

Linet. Neliel zastenje od bolova u kičmi, ali se uprkos tome setno
nasmeši ljudima kojima jedino može verovati. Grešni marširaju sa
svih strana, a naročito oko kočije nad kojom je Crvena dama
naredila da bdiju. „Čuvajte ih bolje od sopstvenog života”, bile su
njene reči pre nego što je nestala u sloju magle, pridruživši se
svom večno odanom Danijelu.
„Zašto idemo do Luxurie?”, upita Neliel. Deandre i Linet samo
slegnu ramenima, a od Itana se nije ni očekivalo da zna odgovor.
Neliel je na neki način razumela zašto je odabrao da bude pristalica

314
 Nenad Zubović

njene sestre, ali ne iz razloga iz kog je to Set učinio pre mnogo

godina. Osoba koja ju je mučila iz dana u dan od kada je dospela
na Meribel, da bi jednog jutra samo rekao kako mu je dosadilo da
se zadovoljava njenim suzama.
Stegla je prste u pesnicu od gorčine koju nosi na duši.

Linet i Deandre su u međuvremenu usnuli, čak prespavavši još

jedan napad nekolicine markani. Neliel se sve vreme držala za
odrpanu haljinu, potpuno natopljenu znojem. Nije mogla da se
smiri sve dok Grešni nisu očistili put. Poželela je da nestane i
zaboravi na sve, uključujući i Melindu. Osećala se loše što joj
rođena sestra ne da mira, iako je toliko vremena provela tražeći
istu.
Priključila se dremci i usnula, a sve vreme je osećala Itanov
pogled pod maskom. Put do Luxurie je bio dug, ali prohodan i bez
uobičajenog poskakivanja na putu.

ITAN

Barjaci požudnog grada se pojave baš kada odlučim da i ja

odmorim oči. Simbol je isprva nejasan, ali se nakon pomnijeg
posmatranja jasno mogu uočiti muškarci i žene isprepletanih tela.
Ovo je mesto odakle je došla Žizel. Ne mogu poreći da je

315
 Naslednik Senki

najprivlačnija devojka koju sam video na Elisiji, ali posle onoga

što je učinila može da očekuje samo ukus sopstvene krvi kojom će
se zadovoljiti.
Nadam se da je u begu, jer ću sve svoje noćne more pretočiti u
njenu javu.

316
 Nenad Zubović

34 – NOĆ BEZ ZVEZDA

SERIS

a razliku od Ire, požudni me odmah s kapija dočekuju

Z razbacujući ružine latice. Duboko udišem i dižem ruke.
Ispunjava me opojan miris cveća, a nastala histerija još više
uzbuđuje. Obnaženi muškarci i žene se vesele potpuno nagi, dok
neki nose i poneki komad odeće. Besramno vode ljubav na
gradskim ulicama, a neprestana orgija sa trga se ori preko samih
zidina. „Luxuria Seris!”, uzvikuju podanici moji na kolenima.
Prepoznajem glad u njihovim očima, žele da me rastrgnu. Svako
od njih želi da me uzme, da budem samo njihova i ničija više.
Baš kao što to ja želim Danijela. Kao vladarka svih Grešnih, ali
prvenstveno predstavnik Požudnih, potpuno ih razumem. Demoni
su primorani da ih smaknu s puta kako bih se sigurno progurala do
glavne zgrade. Ceo grad je mnogo niži od Ire. Maglovita polja su
pakao koji je potrebno proći kako bi se došlo do ovakvog raja. Po

317
 Naslednik Senki

mojoj želji je zasađeno raznoliko ružičasto cveće na glavnom trgu

gde se nalazi i Malisin spomenik. Smatrala sam da bi njegova
izgradnja bio lep znak zahvalnosti posle svega što je učinila za
mene.
Oni obučeni nose isključivo ružičastu odeću, veoma napadnu i
uočljivu. Želim da je nose s ponosom i da se smesta primeti odakle
su. Tokom praznika Fertilie skoro svako ima para sa kim će voditi
ljubav, zbog čega i ima najviše Požudnih na podnožju.
Naređujem da smeste kočije van grada, a da moju dragu sestru i
njenu družinu puste na sred trga. Neliel ni ne pruži otpor, te
nestane u razgolićenoj gomili. Alondrini bednici se razdvoje i bace
u trk, ali me i suviše nije briga da pošaljem neke od demona za
njima. Dozvolim grešnim pristalicama da razgledaju grad, te se
masa raštrka, a demoni vinu u nebo raširivši se po čitavom gradu -
moje oči i uši.
„Ne idem s tobom”, pobuni se Itan pre nego što treba da uđemo
u glavnu zgradu. Prijao bi mi odmor u društvu zgodnih mladića i
devojaka.
„O, Itane, ne budi takav”, kažem. „Sigurna sam da ćeš uživati, a
dodeliću ti i najlepšu devojku. U stvari, sam izaberi koja ti se
najviše sviđa!” Zakikoćem se na njegovu grimas. „Ili preferiraš
muški rod?”

318
 Nenad Zubović

„U redu, kako god”, kaže, te uhvatim Danijela pod ruku i

uđemo u zgradu. Pored trona nepomično stoje dvojica stražara u
ružičastom. Laganim korakom došetam do njega i oprezno sednem
na udobni jastuk. Položim ruke na naslone, ispravivši šiljatu krunu
na glavi. Itan kao sleđen stoji kraj Danijela da bi mi ubrzo potom
Danijel prišao i svukao se do gole kože. Od Itanovog uzdaha i
iznenađenosti me prožmu žmarci niz kičmu, a pogled na Danijelov
unakažen stomak još više učini gladnom. On se osvrne preko
ramena, izazivački mu se nasmejavši. Iz hodnika navru potpuno
goli momci i devojke i stanu pred Itana, zbog čega se on još više
sledi. Niz orošeno čelo mu sklizne kapljica znoja, a oči mu se
prikuju za nju - rozokosu devojku, koja se onomad sasvim slučajno
našla u gnevnom gradu.

ITAN

Ni ne pomišljam da prikujem oči za njeno telo, već je pod maskom

prezrivo gledam u oči.
„Nju?”, upita Seris, podigavši obrvu. „Dobro, onda. Žizel,
istupi.”
„Ne!”, glas mi se prolomi dvoranom. „Ne želim je. Barem ne na
taj način.” Žizel se umiri, ne primećujem napetost u njenom
držanju. Stražari je bez imalo stida odmeravaju, i samo se na tren

319
 Naslednik Senki

sažalim. Ali je potrebno samo da se prisetim njenih hladnih prstiju

na svom trupu da mi se žeđ za osvetom vrati.
„U redu”, reče Seris, „onda izaberi nekog drugog.” Ustane sa
svog trona i siđe niz stepenice. Pomiluje svakog momka i devojku
ponaosob. Koža im se nakostreši od njenih noktiju, ali uspeju da
održe pribranost. Osetim uskomešanu moć bodeža i štita, te
primetim da tama i svetlost počinju da isijavaju iz istih. Upareno
lice mi se još više preznojava od maske. Suzdržavam se da ne
dohvatim balčak bodeža i zajurišam na Crvenu damu.
„Ne želim nikoga od njih, ostavi ih na miru”, kažem. Možda će
me ovo koštati istine koja me mirno čeka i muči duboko u
podzemlju Elisije. Neprestana bitka koju vodim unutar sebe me
rastrže. Sve oko mene gubi smisao, a ponajviše ovo traganje za
prošlošću.
Seris priđe jednom plavokosom momku iza leđa, obgrlivši ga
obema rukama. Raširi prste po njegovim grudima. „A njega?”,
upita, te odmahnem glavom. Primetim da mi je ruka već na sečivu.
Toliko jako se grizem za usnu da počinje polako da krvari. Seris
pušta momka i njeni otisci prstiju se zacrvene na njegovoj bledoj
koži.
„Nisam li bio jasan?”, upitam je.
„Kako god”, prosikće, gurnuvši momka i on se spotakne.
Razgolićen se nađe na kolenima preda mnom. „Uljez je, nije

320
 Nenad Zubović

Požudan. Ne miriše čak ni na Grešnog. Radi s njim šta god želiš.”

Deluje mlado, možemo imati isto godina. „A što se tiče ove
gospođice”, elegantno došeta do Žizel. Obavije oko prsta njen roze
pramen kose. „Ona ide sa mnom. Povredila je našu nadu, tebe.”
Izvije obrve kao da je na ivici da zaplače. „Prodaću te u nekom
gradu.” Izdahne, kao da joj je zapravo žao onoga što će učiniti.
Naredi stražarima da je odvedu, a ostali nestanu istim
hodnicima iz kojih su navrli. „Ne!”, viknem. „Ja ću je kazniti
onako kako dolikuje.” I sam znam da joj neću nauditi kao što bi to
Seris uradila, ali želim osvetu i postaraću se da je dobijem na
koristan način.
„Priđi”, kažem, te Žizel bez imalo straha stane i suviše blizu.
Tela nam se skoro dotiču. Čak se i zakikoće zbog čega poželim da
je bace vukovima. Kako samo može da joj ovako nešto bude
zabavno, radi se o njenom životu.
U dvorani smo ostali samo Seris, Danijel, plavokosi momak,
Žizel, stražari i ja.
„Itane, shvati koliko si dragocen”, reče Crvena dama. „Oni ne
zaslužuju ni delić tvoje pažnje.”
„Kao što vi nikada niste bili tu za svoj narod kada je bilo
potrebno!”, iznenada drekne momak na kolenima. Seris stisne usne
i šutne ga u leđa. Momak zagrca, pogledi nam se sretnu. Razumeo
je moju poruku i ostao miran sve dok Crvena dama nije odlepršala

321
 Naslednik Senki

s Danijelom u svoje odaje. Napetost je rasla od neprijatne tišine.

„Idete sa mnom”, rekao sam i izašao kroz velelepna, ružičasta
vrata.

NELIEL

Stotine ruku vapi da je uhvati dok pokušava da se iskobelja iz

gomile uspaljenih tela. Čvrsta muška ruka je hvata za članak, ali
Neliel uspeva da je otrese i potrči ka čistini. Naleti na kamen i
padne licem prema zemlji. Ponovo je neko hvata, podižući joj
haljinu. Zagrca sa suzama u očima i bespomoćno počne
zapomagati. Dve prilike u crno-crvenim kožnim oklopima se nazru
u gomili. Neliel primeti da jurišaju upravo ka njoj, te ih prepozna
iz daljine. Linet usput poseče jednog maljavog matorca na putu i
konačno uspe da je dosegne. Pruži joj ruku s turobnim osmehom
na licu i podigne na noge. Rub Nelieline haljine ostane u šakama
Požudnih, ali ona to ni ne primeti, već se brže bolje baci Deandreu
i Linet u zagrljaj. Oni je snažno prinesu grudima, zaklopivši oči.
Potom Deandre nežno poljubi Linet, obgrlivši je oko struka. Nel
sklopi ruke iza leđa i poželi da se neko isto tako pojavi iza nje
kome će moći da uzvrati nežnost. Sada je bila sigurna da ono što je
osećala između njih jeste stvarno. Bilo joj je drago što će Deandre

322
 Nenad Zubović

ostati njen doživotni prijatelj i životni saputnik, znala je da se to

nikada neće promeniti.
Ali je ipak neprimetno pustila suzu i krenula ka sporednoj ulici
u kojoj se nada da će pronaći zaklon.

ITAN

Čitavim gradom se može omirisati znoj s gradskog trga. „Hajdemo

onuda”, kažem. Začujem rogobatan zvuk teških čeličnih čizama
Serisine garde, te zastanem. „Bez vas, molio bih. Rado bih se
nasamo opustio sa svojom pratnjom.” Poželim da pljunem na
zemlju od reči koje sam izgovorio, ali samo nastavim da se
smeškam. Oni klimnu glavom kao jedan i odmarširaju ka
konkubinama koje ih nestrpljivo čekaju ispred jednog od
mnogobrojnih bordela. Mašu im s prozora preko kojih se opasno
naginju. Potom se pojavljuju dopola goli muškarci otpozadi. Od
gađenja skrenem pogled i krenem prema sporednim ulicama.
Demoni vijore iznad grada, ili nalik gargojlima čuče na vrhovima
građevina, jezivo bdijući nad življem.
„Kako se zoveš?”, upitam plavokosog momka, koji se postiđeno
vuče za mnom.
„Kenet”, odgovori.
„Moje ime je Itan, drago mi je.”

323
 Naslednik Senki

Ne moram ni da se osvrnem da vidim da li nas Žizel prati.

Okružuje je snažan miris mente. „Kako to da se nisi uveliko
iskrala?”, upitam. „Zanima te kako ćeš platiti za ono što si
učinila?”
„Jedino što svakog Požudnog zanima jeste tuđe međunožje,
momak.” Histerično se nasmeje kada zađemo u mirniji deo grada,
što dalje od trga. Sumrak je, i bilo bi dobro da pronađemo nekakvo
sklonište.
Pazim da nas ne uoče demoni, čiji lepet krila glasno odjekuje
gradom. Ružičasti barjaci se lagano vijore na prohladnom
povetarcu od kog se Kenet obujmi rukama. Nadam se da ćemo
ubrzo pronaći nešto čime će moći da pokrije nago telo. U
međuvremenu nas noć proguta, a u daljini se nazre tračak svetlosti.
Žizel i Kenet zastanu, ali im dam znak da nastave.
Sreća je ovoga puta bila na našoj strani. Iz tame iznikne
Deandre noseći usnulu Nel, i Linet sa zaslepljujućim fenjerom u
ruci.
Ni ne primetim koliko se široko osmehujem.

Linet bez imalo straha razvali vrata jedne od kuća. Uletimo za

njom i na krevetu zateknemo dva polu gola usnula muškarca.
„Bojim se da ovde nećete imati sreće s pronalaženjem odevne
kombinacije”, kaže Linet, prasnuvši u smeh ali se oni ni ne trgnu iz

324
 Nenad Zubović

dubokog sna. Otvori orman i pronađe nešto malo odeće koju Kenet
i Žizel navuku, zatim pomazi uspavane ukućane i zajedno s nama
izađe iz kuće.
„I gde sad?”, upita Kenet uporno povlačeći premalu tuniku. „I
zašto si ti obukla tu veću?” Žizel se nasmeši uzdignute brade,
zatim počne da se vrti u krug dok preširoka tunika leti oko nje.
„Nema potrebe da se žališ, super u toj izgledaš.” Namigne mu
razletele kose.
Odlučim da nekako moramo izaći iz grada i pobeći. I bez
Serisine vojske mogu pronaći ogledalo, veza koju neprestano
osećam će me do njega lako dovesti. „Pomozi nam da odemo
odavde, Žizel.”
„Je l’ to kazna koju treba da platim?”, upita.
“To nije sve”, odgovorim. “Pridružićeš nam se sve dok ne
pronađem ono za čim tragam.”
Jezivo se osmehne i savije s rukama pozadi. “A to jeee?”
“Ne tiče te se.”
“Hm, u redu. Moja tetka može da nam pozajmi jedan od njenih
čamaca. Zaplovićemo Crnom rekom prema Guli i Industrii. Ona
teče Maglovitim poljima, tako da ne bi trebalo lako da nas nađu.”
“Bolje bi ti bilo da govoriš istinu, jer ti i ja još nismo završili”,
kažem.

325
 Naslednik Senki

“Slažem se”, odgovori ona i posegne da me dodirne, ali je

pljesnem po ruci i ona se smiri.

Treba dosta hoda do najzabačenijeg dela grada u kom Žizelina

tetka živi. Ali govorila je istinu i zaista smo se ukrcali na čamac i
zaplovili Crnom rekom. U njoj ne mogu da vidim svoj odraz, a
pitam se šta bih to tačno u njemu i video.
Potpuno drugu osobu, koja se vešto krije iza maske? Momka
opsednutog istinom, koja ga je koštala prijatelja, a možda će
jednog dana i života?
Linet zaspi dubokim snom u Deandreovom naručju. Mazi je po
glavi u polu snu, a Nel ih iz senke posmatra s nekakvom tugom u
očima. “Šta nije u redu?”, upitam. Kenet i Žizel tiho ćaskaju, ali
me nije ni briga ako prisluškuju.
“Ma ništa, zaboravi”, odgovori Nel. “Ceo ovaj svet nije u redu.”
Ćutanjem se složim s tim i pogledam visoko iznad nas.
Mesečina ne može da se probije kroz guste oblake, te deluje kao da
je nebo prazno. Hvata me san od prijatnog žuborenja vode.
Usamljenost me bolno prožme kada pogledam obgrljenog
Deandrea s Linet. On će uvek biti njena desna ruka, a čak i Žizel
nekome pravi prijatno društvo. Verujem Kenetu, ali se brinem
koliko je pametno da iko veruje njoj.
A gde je moja zvezda vodilja?, zapitam se u noći bez zvezda.

326
 Nenad Zubović

35 – POHOD

AŠANTI

rad Humanitas ju je dočekao raširenih ruku, što je začudilo

G Ašanti s početka. Ti ljudi je ni ne poznaju. Ali se nije žalila,
već nastavila da uživa u neprestanim osmesima Ljubaznih.
Dodelili su joj ugodan smeštaj, sve što joj je bilo potrebno, čak i
više od toga. Svega je bilo na pretek, i zbog toga ju je grizla savest.
Kajala se što je napustila Itana.
Vremenom ju je svaki osmeh od ranog jutra činio nervoznom,
odbijala je hranu. Polako je mršavila, zbog čega su Ljubazni počeli
sve više da brinu za njeno zdravlje. Iz dana u dan su joj donosili
druga jela, misleći da joj je dosadila jedno te ista hrana.
Jednog uobičajenog sunčanog jutra nije mogla da se suzdrži. U
suzama je odbila tanjir pun raznovrsnog mesa i bilja, i odjurila.
Aron i Aja su začuđeno poskočili, videvši je bosonogu kako diže
prašinu za sobom. Vremenom su se zbližili, jer su pronalazili

327
 Naslednik Senki

sigurnost u poznatim licima. Aron se iste sekunde bacio u trk i

ščepao je za rukav bluze kada ju je sustigao pred ulaznom kapijom.
„Gde ćeš?”, upitao je.
Na to je Ašanti slegnula ramenima, brišući suze rukavom.
„Moram da idem, ne mogu ovde da ostanem. Potrebna sam Itanu,
osećam to.”
„Idemo i mi sa tobom”, rekao je Aron. „Idem po Aju, sačekaj
me.”
„Ne, molim te, nemojte otići samo zbog mene. Snaći ću se već
nekako.”
„Ne poznaješ ovo mesto, kao ni mi. Pusti nas da krenemo sa
tobom, zajedno ćemo lakše naći rešenje.”
Ašanti nije imala snage da se dalje raspravlja s Aronom, te ih je
pustila da krenu s njom na put u nepoznato. Napustivši Humanitas
u sred beskrajne pustinje, odlučili su da se odmetnu u potragu za
Nebeskim frontom. Načuli su priče o strašnim napadima Gnevnih,
koji su usledili samo par dana nakon što su stigli u Humanitas.
Industria pruža jak otpor, ali niko ne zna koliko će još moći da
izdrži ukoliko ne pristigne pomoć.
„Sve je spaljeno”, slučajno je načula Ašanti jedne mirne noći od
lokalnih meštana. Zapitala se da li je i Itan nekako umešan u to.
Zamišljala ga je kako pali i ubija sve pred sobom, dok Crvena

328
 Nenad Zubović

dama zadovoljno likuje poput njegove senke. Ali znala je da to nije

istina, ili je makar želela da u to veruje.
Posle par dana putovanja, odlučili su da predahnu u jednom od
mnogobrojnih hramova boginje Ilustre. Monasi prekrivenih lica u
bež odorama su ih bez ijedne reči uveli unutra. Dok su se oni tako
šećkali s kapuljačama preko glava, vrli stražari i anđeli su štitili
sveto mesto sa svih strana.
Skoro svaki predmet i detalj je bio pozlaćen, a na sredini su
klečali Vrli moleći se svojoj presvetloj spasiteljki. „Predivno”,
uzdahne Aja stidljivo.
Aja se sve više zanimala za njihovu veru, te je u međuvremenu i
sama počela da se moli za bolje sutra. Radila je to povučeno,
usamljenički provodeći vreme napolju s knjigama. Nije mogla da
ikome veruje, pa čak ni bezgrešnim ljudima koji su je okruživali.

Par dana nakon dolaska u hram, Ašanti se jednog jutra budi na

tlu pored jezera. Monasi zahvataju vodu koritima, ne razmenjujući
ni reči među sobom. Potom u grupi odlaze nazad do hrama.
Pronalazi Arona na steni kako zabrinuto posmatra Aju koja čita
svete knjige ispred hrama. „Izgleda da joj prija sve ovo”, kaže
Ašanti.
Aron je ni ne primeti, te se trgne i skoro padne sa stene. „I
previše rekao bih”, složi se on.

329
 Naslednik Senki

„Ne brini, možda je tako i bolje. Da pobegne od svega ovoga,

pa makar i kroz te knjige. Čini mi se da će ovde uvek imati
utočište.”
„Da, ukoliko Gnevni, ili bilo ko od Grešnih ne dođe i ne sravni
sa zemljom svaki hram koji pronađe.”
„Onda im preostaje samo da nastave da se mole”, kaže Ašanti,
te zabrinuto odšeta da se osami.

„Pusti me!”, začuje jedno popodne unutar hrama. Aja u ruci drži
monašku odoru, ali Aron pokušava da joj je otme iz ruku.
„Šta se dešava?”, upita Ašanti kada uđe. Aron i Aja se okrenu, a
monasi ostanu pognutih glava kraj Aje.
„Hoće da postane jedna od njih!”, odjekne Aronovo
negodovanje. Uperi prstom ka nekolicini vernika. „Načitala se
previše njihovih priča.”
„Ašanti, molim te”, molećivo se oglasi Aja, „reci mu da me
pusti. Ne želim s njim u borbe, niti da služim kao žrtveno jagnje u
njihovim ratovima. Pronašla sam svoj mir i sve što želim je da u
njemu ostanem. Knjige i voda su jedino što mi je potrebno da
opstanem na ovom svetu.”
„Ali, ostali gradovi su sigurno voljni-”

330
 Nenad Zubović

„Ne!”, usprotivi se Aja, „Desiće mi se isto ono što se desilo

tebi, Ašanti. Jednom ću prepući i proglasiće me ludom! Neću moći
da izdržim njihovo ponašanje...”
Ašanti zastane, zamislivši se tokom čega potraje neprijatna
tišina. „Neka ti bude”, kaže. „Arone, pusti je ako je to ono što
želi.”
Aronu zasuze oči. „Biraš veru umesto brata?”, upita gorko.
Aji se zacakle oči, a glas zadrhti: „Uvek ću te voleti”, kaže
piskavo, „ali ne mogu čitavog života sledeti tvoju ratobornu
narav.” Potom navuče odoru monaha, a Aron pokupi sve stvari i
izleti iz hrama. Ašanti krene za njim, ni ne stigavši da se oprosti sa
svojom malom drugaricom. Uprkos tome joj poželi sreću i obeća
da će svakog dana čuti njene molitve u tihoj noći.

„Arone”, upita ga Ašanti na putu do Nebeskog fronta. Uspeli su

da nateraju jednog od monaha da im objasni kako mogu doći do
Industrie. „Koliko dugo ste ti i Aja na Elisiji?”
„Žena koja nas je usvojila kaže da sam ja imao pet, a Aja tri
godine. Oboje smo u to vreme znali da pričamo, pa je tako i
saznala.”
„Aha...”, zamišljeno će Ašanti. „Pretpostavljam da ne znaš
svoju svrhu, kao što to oseća Itan?”
„Zar on zna?”

331
 Naslednik Senki

„Upravo zbog toga mu Seris neće nikad dati mira. On je jedini

koji to zna.”
„Ali iz priča koje sam čuo u Heksu, niko nikada nije pronašao
svoju svrhu. O njoj svi pričaju još od davnina, ali je za sad samo
smrt bila rešenje.” Ašanti odmahne glavom i sklopi šake, još
jednom se pomolivši za Itanovo zdravlje.
Kada konačno stignu do polu razorenog mesta, naslute da je
pred njima ono što je ostalo od Industrie. Crveni barjaci gnevnih se
ponosno vijore, dok se svaki ljubičasti barjak Marljivih polako
pretvara u pepeo. Nenaoružani Marljivi trče glavom bez obzira.
Nebo se roji od demona i anđela, snopovi svetlosti se prepliću s
naletima senki kojima ih demoni i pali anđeli potiskuju.
Naiđe konjica s gospodaricom vrlih na čelu, oko koje obleću
arhanđeli s oreolima iznad glava. Neprijatna uzdržanost se ocrtava
na Alininom licu dok ponosno juriša, kao spasilac svog naroda.
Itane, gde si?, pomisli Ašanti kada se začuje još jedna
eksplozija u daljini.

KRISTAL

Ne prestaje s napornim vežbama. U suprotnom bi je snežni

smetovi srušili na obalama Iluminskog mora. Strabetska tvrđava
prekriva čitavo zavejano ostrvo. Vojnici u maslinasto zelenim

332
 Nenad Zubović

oklopima se neprestano smenjuju, a među njima i Kristal bez

pogovora sluša naređenja vojskovođa. Izviđači s visokih kula bdiju
nad ostrvom, ni ne pomišljajući na predah. Čekaju jedni druge da
ih oslobode dužnosti, potom odlaze na zasluženi odmor u
zajedničkim sobama.
Na zidinama Strabetske tvrđave se ne vijore barjaci besmislene
simbolike. Nepotrebna pažnja bi samo donela još više nevolja.
Kristal je to razumela još od prvog dana, a već samo nakon par
provedenih noći među ostalim Strabetima osećala se kao kod kuće.
Dane provodi oblivena znojem, prljavih šaka i izderanih
zglobova. Oni s najgore pocepanom odećom se najviše cene nakon
napornih sati obuke. Postaju centar pažnje na večerama i idoli
pridošlica.
Kristal se ne žali na snežne dane tokom kojih usavršava
borilačke veštine sa svojom Strabetskom skupinom. Ne mari za
hladnoću od koje joj se celo telo naježi, niti na rane koje joj se
presijavaju od znoja. Kopljem barata kao nikada pre, kao da je
postalo deo nje. Jedan je od istaknutijih članova pešadije, te
zadovoljno trpi podozrive poglede ljubomornih Strabeta.
Pred počinak se priseti kako joj se krv u žilama sledila kada se
probudila pred glomaznim utvrđenjem, dok su je ledeni talasi
zapljuskivali leđa. Osvrnula se oko sebe, ugledavši samo beskrajno
obzorje Iluminskog mora. Nije imala izbora, te se zaputila pravo ka

333
 Naslednik Senki

utvrđenju samrtnog izgleda. Primljena je čim je zakoračila unutra,

te tako postala jedna od njih.
Možda je ovako i bolje, pomisli jednog uobičajenog popodneva
u prostranoj trpezariji u kojoj su svi Strabeti ručavali. Izjeda je
Ašantino odsustvo, ali ne sme da posustane pred ovim ljudima.
Krvožednim Heksanima, pobunjenim protiv sopstvene krvi koja
sebe smatra za kletvu i kaznu. Taj grad Heks nije stigla da vidi, ali
nema ni preteranu želju da se u njemu nađe posle silnih priča koje
je upijala od Strabeta.
„Veštice vrve iza svakog ćoška”, govorka se za večerama.
„Crno-crvene budale koje kleče pred neozbiljnim gospodaricama.”
Kristal se dopada prkos koji svako od Strabeta nosi, ali je
svesna i slepila koje ono sa sobom može da povuče. Trudi se da
pred njihovim vođom Rašadom ostavi najbolji utisak, jer je i više
nego spremna da im zarije koplje u potiljak, ukoliko nešto krene
protiv njene volje.

Hitro navlači maslinasto zeleni kožni oklop, ali usput grabi i

trpa u vreću i svoj stari. Sva sečiva su i dalje na njemu, uprkos
tome što među Strabetima ima i mnogo kradljivaca i džeparoša.
Čim navuče čizme, sjuri s ostalima ka sobi za sastanke,
pokušavajući da u gomili ne izgubi i Denu, jedinu drugaricu koju

334
 Nenad Zubović

je stekla tokom svog boravka na ostrvu. Od početka je bila

suzdržana i misteriozna, čime ju je još više zainteresovala.
Sustigne je, slučajno se spotaknuvši o jednog od Strabeta:
„Izvini”, reče, ali ovaj u žurbi ni ne primet da mu je skoro odvalila
đon cipele.
„Hej, tu si”, kaže Dena zadihano. „Nadam se da ćemo stići na
vreme da zauzmemo kabinu na brodu. Biće prepun, a sigurno neće
svi imati mesta.”
Danima je slušala o opsadi na središte podnožja o kom se
pričalo. Strabeti žele da iskoriste priliku u sred sveopšteg haosa u
kom su se Vrli i Grešni našli. Nada se da će tamo zateći i Ašanti,
ali živu i na sigurnom. Izgleda da je taj dan došao, a Kristal se nije
još ni pošteno razbudila. Kosa joj je umršena i slepljena, a lice
neumiveno i prljavo.
Strabeti kao roj pčela izleću iz tvrđave kada prođu sobu za
sastanke, teško naoružani i opremljeni. Rašad grleno izdaje
naređenja dok im vetar kida lice od mraza. Brodovi ih čekaju
nasukani, uski i duguljasti. Kristal se ni ne usudi da otvori usta na
ovakvom vremenu, te teško diše na nos. Hladnoća joj se uvlači u
pluća, ali bol počne da jenjava kada sa Denom uleti u slobodnu
kabinu. Jedan od Strabeta opsuje i šutne kofu pored vrata nakon što
ga Dena izgura kako bi skočila na krevet. Kristal uspe da se
nasmeje na njen takmičarski duh.

335
 Naslednik Senki

„Uspele smo, znala sam!”, ushićeno vikne Dena.

Kristal sedne do nje, grejući šake svojim zarumenelim
obrazima. „Reci mi, Dena, šta misliš o svemu ovome?”
„O čemu?”, upita ona u čudu.
„Pa, o svemu ovome. O Strabetima, njihovoj misiji.”
„Našoj misiji, molim te. Veruj mi, okusićemo slobodu čim
zakoračimo na podnožje. Možda će nas par krvoprolića koštati
toga, ali vredeće. Ni od koga nećemo morati da zavisimo, a
ponajmanje od Heksana kojima su jedino grehovi i vrline bitni.
Onda ćemo konačno početi da živimo negde gde je toplo i gde
zemlja snega nije videla.”
Kristal se pomno zagleda u njene crne oči, pomislivši kako
Dena ipak nije svesna onoga što ih može dočekati na drugoj strani
Iluminskog mora.
Legne na krevet preko puta njenog i zaspi čim zaklopi teške
kapke.

Olujna noć je bila burna, ali ništa nije moglo da prene

premorenu Kristal iz sna. Međutim, od Rašadovog glasa je uvek
poskakivala iz kreveta i u bunilu uveliko zatezala cipele. Tako je
bilo i ovaj put, kada je izašavši na dok ugledala blistavu travu na
laganom povetarcu. Toplo sunce joj je ogrejalo zaleđeno lice, ali je

336
 Nenad Zubović

u vazduhu i dalje mogla da oseti hladnoću kakvu samo smrt može

da donese.

337
 Naslednik Senki

36 – OKUPLJANJE

SERIS

D anijel me vodi pod ruku ka izlazu iz grada. Rano je jutro,

hvata me jeza od hladnoće. Bele zmije me prate u stopu dok
se približavam kočijama. Dočekuju me Kasandra i Patriša,
uznemireno se vrpoljeći. Otrovno se nasmešim, shvativši da nešto
nije u redu.
Danijel odmota svoju ruku, te prefinjeno priđem dvema
damama. „Dobro jutro”, kažem staloženim tonom. Zapiljim se u
Patrišino gnusno, debelo lice orošeno znojem. Ruke joj
podrhtavaju, usne su joj pomodrele. „Nešto te muči, Patriša?”,
upitam.
Uplašeno me pogleda, i dalje pognute glave. „Gospodarice,
veoma mi je žao...”, brizne u nekontrolisan plač, a Kasandra uskoči
kao da će njena odbrana nečemu doprinetu, šta god da su skrivile.

338
 Nenad Zubović

Zgrozim se na njen povez preko oka, tačnije praznine koju

sramotno skriva. „Patriša nije ni za šta kriva, moja ideja je bila da
razgledamo grad.”
Lecnem se na njene reči: „Da razgledate?”, prosikćem. „Je li to
bilo moje naređenje, ili da pomno bdite nad onom balavicom od
moje sestre?” Shvatim o čemu je reč, te gurnem Patrišu s puta i
razgrnem zavesu kočije.
Nema je.
„Gde je?!”, zadihano viknem. U momentu mi se sloši, te se
pridržim za kočiju. Muka me spopadne kada shvatim da nema ni
Itana, ni ono dvoje njegovih uhoda. „GDE SU?!”
Patriša očajno klekne na zemlju. Dohvatim joj vrat i tiho
ponovim pitanje. Počne da klima glavom u jecajima, te joj dublje
zarijem prste u kožu. Kraičkom oka opazim Kasandru kako steže
pesnice, ali nema hrabrosti da mi se suprotstavi.
„Straža!”, dreknem. Desetine požudnih oklopnika se pojavi
preda mnom. „Želim da pretražite ceo grad. Proverićete svaku
pukotinu dok ne nađete moju sestru i izabranika. Da mi se niste
pojavili na oči bez njih, jasno? Dovedite ih na Nebeski front.”
Poslušno klimnu i jurnu ka gradu. Malo nakon toga se cela Luxuria
digne na noge.

339
 Naslednik Senki

„Nemam vremena da se bavim vama jadnicama.” Pljunem pred

Kasandrom i Patrišom. „Ali znajte da ćete biti kažnjene za svoju
nemarnost. A sada mi se gubite s očiju.”
„Gospodarice, molim vas”, otpočne Kasandra, „želimo da vas
sledimo! Ne ostavljajte nas!”
Glasno se nasmejem. „Reci još nešto i kunem se da ćeš
oplakivati nad njenim lešem.” Patriša se sledi u suzama.
„Ali-”
Shvati svoju grešku, te poskoči ka Patriši ali je Danijel već steže
ruke. „Mislim da sam bila jasna.” Dodirnem Patrišin bledi vrat, i
suze koje se slivaju niz uplakano lice mi ovlaže prste. Izvučem
svoje skriveni bodež pod haljinom. Oližem njegovu oštricu pre
nego što ga zabodem u Patrišinu venu na vratu. Kasandra padne na
kolena grcajući, a Danijel se odmakne. „Prelepa si kad plačeš”,
kažem joj.
Sednem u kočiju, navukavši zavesu kako ne bih gledala
patetično opraštanje bestidnica. „Odvedi nas do Industrie”,
naredim demonu kočijašu, „Čula sam da se ovih dana svi okupljaju
tamo.”
Sklonim zavesu da vidim zašto Danijel nije već ušao za mnom.
Nepomično stoji kraj Kasandre, ne skidajući pogled s Patrišinog
beživotnog tela. Sklopi joj oči, i utešno dotakne Kasandrino rame.
„Prestani s ovim”, kaže kada uđe i sedne do mene.

340
 Nenad Zubović

„Molim?”, upitam iznenađeno. „Misliš da nisam postupila

ispravno, dragi?” Posegnem da ga poljubim, ali me on odgurne
svojim jakim rukama.
„Mislim da polako ostaješ bez svojih podanika.”
„Sedam gradova mi se klanja, a ti oplakuješ za jednom
služavkom?” Odmaknem se. „Jadno.”
„Svi će ti okrenuti leđa, Seris.”
„Sama sam sebi dovoljna.”
„Koliko si sigurna u to?”
„Svakako više nego što ti misliš da me zaista voliš.” Nasmešim
mu se, uživajući u bolu koji mu sevne u opčinjavajuće crvenim
očima.

ITAN

Srećom pa nam je Žizelina tetka poklonila i par ćebadi, inače

bismo ukočeni sedeli jedni do drugih u dugoj noći. Odbijam da
zaspim, previše strepim od noćnih mora. Linet i Deandre hrču već
par sati, a Nel je takođe u međuvremenu usnula. S vremena na
vreme prostenje, kao da je u nekakvim bolovima. Pokrivam je
svaki put kada se slučajno otkrije, na neki način me to i drži
budnim. Kapci su mi teški, ali mi je još teže da se budim preznojan

341
 Naslednik Senki

u gluvo doba noći. Pod maskom mi je sve kristalno čisto, kao da je

podne. Što duže plovimo, više zadiremo u močvaru.
Pokriven sam do grla i žuborenje vode me smiruje dok
razmišljam o svemu što me je snašlo do sada. Strahujem da je
možda sve bilo uzaludno, ali znam da se neću smiriti dok ne
saznam čemu ceo moj dolazak na svet poput ovog.
Vesla nam nisu bila potrebna, jer reka teče baš onamo gde
osećam povezanost s ogledalom. Snažno osećam da ono nije na
površini, i da će zemlja morati da se otvori kako bih do njega
stigao. Pitam se koga li ću sve povući za sobom, a možda i odvesti
u sigurnu smrt.
Na kraju me san ipak savlada, a u njemu mi se javi veoma
poznat glas. Grub je i muški, a preteći ton mi tera strah u kosti. Ne
tragaj za njom, Itane. Koštaće te mnogo.
Nisam uspeo da spoznam njegov lik, ali sam već imao prilike da
se s njim susretnem. Da, prve noći, u Melindinoj kući mi se javio u
snu. Toliko sam bio užasnut da sam doslovno skočio iz kreveta,
tresući se.
Ostatak noći provedem vrpoljeći se u dugačkom čamcu,
povlačeći ćebe sve do očiju. U polu snu primetim da ne puštam iz
ruku balčak svog sečiva, čak sam ga već izvadio iz korica. Štitom
sam prekrio telo, koje mi se od hladnoće ukočilo.

342
 Nenad Zubović

Jedino insekti razbijaju sablasnu tišinu dok plovimo prekriveni

gustom maglom. Osećam kako Kenet drmusa ceo čamac, uzaludno
ih terajući od sebe.
„O, prestani već jednom”, začujem odjednom Žizel. Otkrijem se
dovoljno da vidim gde je, te uočim kako je obavila ruke oko
njegovog vrata. Ne bi me čudilo da ga ubije na spavanju, ili
iskoristi kao što je pokušala mene. Doduše, deluje kao da njemu
uopšte ne smeta njeno zavodljivo ponašanje. Seris je rekla da je
uzelj, što znači da nije jedan od Požudnih.
Odlučio sam da stišam ogorčenost prema njoj, barem dok može
da bude od koristi. Čekam pravi trenutak kada ću dobiti svoju
osvetu na pravi način. Mogla bi biti moja zatočnica, ako ikada
postanem nešto više od potrčka Crvene dame. Uzdahnem kada
shvatim da više nisam ni to, već samo jedan odmetnik koji luta kao
muva bez glave.
Do jutra se magla raščisti, a blještavo sunce me natera da
otvorim natekle oči. Ostali zevaju, tegleći se i svlačeći teške
prekrivače sa sebe. Nel ponovo jaukne od bolova, držeći se za
kičmu. Potom počne da plače i zapomaže, ali joj niko ne priđe.
Samo je bespomoćno gledamo kako se presavija od bolova, da bi
na kraju Deandre opsovao i pružio joj ruku da ustane. Izvijemo
vratove kako bismo videli šta joj je na leđima, kada je Deandre

343
 Naslednik Senki

pomalo svuče haljinu. Ima samo dve crne tačke po sredini leđa,
možda ju je nešto ujelo.
„Jesi li sigurna da te nešto nije ugrizlo?”, upita Deandre
hrapavim glasom. „Čini mi se kao da je ujed, može biti zmija ili
nešto slično.”
„Ne, koliko se sećam”, odgovori ona. „Boli me otkad je
Alondra otišla.”
Linet i Deandre razmene zabrinute poglede, ali uprkos tome
kažu da će sve biti u redu. „Sigurna sam da će proći”, reče Linet.
Vratim se da sednem kraj svog ćebeta kada i mene lecne oštar
bol u grudima, a povezanost s ogledalom postane još jača.
Zakreštim od bola, te Linet i Deandre s teškoćom nasukaju čamac
na travnatu obalu. Sklupčao sam se, bolno nabivši lice na drveni
čamac. Žizel pokušava da me pridigne ali je preslaba, te samo
ponese moj štit. Deandre i Linet me uhvate za ramena i noge i
polože na zemlju.
Kenet krene da vezuje čamac, ali ga prekinem: „Nema potrebe,
stigli smo.” Svi se spuste na zemlju od eksplozije koja potom
usledi, a bol u mojim grudima počne da jenjava. Spazim telo koje
ispluta iz reke na površinu i prođe kraj našeg čamca. Plamenovi
gutaju grad u daljini, a senke se nad njim nadvijaju i prepliću sa
snopovima svetlosti.

344
 Nenad Zubović

AŠANTI

Jedan od Grešnih je nacilja samostrelom čim je ugleda. Ašanti

vešto skoči s konja i zamaše svojom užarenom mrežom. Zavitla je
prema strelcu i skroz ga njome prekrije. On zavrišti u agoniji dok
mu svaki komad mesa ne postane hrana za gladne pacove, koji
trčkaraju oko leševa. Razbeže se kada Ašanti dođe da pokupi
mrežu, skoro povrativši na ono što je od njega ostalo.
Ponovo je to učinila, ubila je. Oduzela je nečiji život, ali radi
čega? Ratovi na Elisiji će večno trajati, pomisli kada panično
pokuša da skine skerletnu krv sa svog oružja.
Spazi nekoliko grešnih konjanika koji istrče iz Industrie, te se
sakrije u dopola spaljenu štalu. Vrisne kada slučajno stane na
raspalu ruku, čije telo ko zna gde se nalazi.
„Gospodarica se vratila, stigla je!”, začuje konjanike kako
pobedonosno kliču. „Živela Luxuria Seris!”
Ponovo vrisne kada je Aron pronađe sklupčanu u senu. „Gde si
zaboga nestala?!”, preplašeno pritrči da je pridigne. Ašanti
nevoljno pristane, te nesigurno stane na noge. Kolena joj klecaju, a
ruke nikako ne uspeva da smiri. Užasava je skorena krv na šakama,
ali ponajviše grimasa Grešnog dok se mirio sa smrću.

345
 Naslednik Senki

„Ne mogu ja ovo...”, kaže Ašanti, ali joj čak ni suze više ne
naviru. Poželi da je ostala pokraj Aje na sigurnom uz gomile knjiga
o bajkama.
„Možeš”, ohrabri je Aron. „Učini ovog zbog Itana, pronađi ga!”
Ašanti stegne srce, zatvorivši vrata osećanjima. Otera sećanje
na pokojnog strelca i uz Arona zajuriša u sam pakao, u kakav se
grad pretvorio.

KRISTAL

Strabetima ne treba puno vremena da kao roj pčela stignu od obale

Iluminskog mora do spaljenih bedema Industrie. Neki kradu, ne
želeći da ikome prospu krv, dok drugi ni ne trepnu kada obezglave
nekog od Vrlih ili Grešnih. Ne biraju čijom će krvlju podmazati
sečiva, potpuno zaslepljeni željom za ratom. Svi žele promenu,
jednakost, ali Kristal se konačno uveri da je postala deo jedne
velike greške.
„E bogami, nećeš.” Zamahne ka jednom Strabetu koji nasrne na
grešno dete. Koplje mu se zarije u potiljak, a prestravljena
devojčica ispusti drvenu igračku briznuvši u plač. Kristal potrči ka
njoj, ali je u tom trenu Dena ščepa za ruku: „Nemamo vremena.”
„Pusti me!”, drekne Kristal i otrese njenu ruku, ali deteta već
nema. „Ne...”, prošapuće, besno pogledavši Denu. „Zašto?!”

346
 Nenad Zubović

„Žao mi je, ali ona bi svakako odrasla u jednu od njih... Dobro

je što je pobegla, verovatno će pronaći sklonište.”
„To je bila moja odluka, ne tvoja!”
„Nikada nećemo biti slobodni ako krenemo da štedimo živote,
Kristal.”
„Nećemo ni ovim!” Sada već plače. „Slobodni trčkaraj za
Rašadom, ali ja neću.”
Usmrćeni demon padne sa neba između njih, ali Kristal ni ne
trepne. „Zar stvarno misliš da ćete ikada poraziti njih?” Pokaže na
raščerupanog demona s rupom u grudima. „Boginje se sigurno
smeju sa nebesa kada nas vide kako milimo kao mravi. Možda
porazite Grešne i Vrle, ali sve ostaje u njihovim rukama.”
Kristal se okrene da ode, ali je Dena zaustavi: „Ne idem bez
tebe.”
„Onda shvati da nećeš izaći živa iz ovog rata kao Strabet. Sama
si, kao i ja.”
Dena dohvati svoj luk i strelu, te zajednu uđu u ono što je od
Industrie ostalo.
Krv doseza do članaka, a ranjeni Vrli pokidanim barjacima
zaustavljaju krvarenje. Kriju se u lagumima, zbijeni jedni uz druge.
Pismonoše su javile da pristiže vojska iz svih preostalih grešnih
gradova, zbog čega su marljive vojskovođe zatražile pomoć od

347
 Naslednik Senki

drugih vrlih naroda. Svi postaju svesni da je ovo tek početak onoga
što se desilo pre mnogo godina.
Kristal i Dena brzo pronalaze lagum i kreću da pomažu
ranjenima. „Na-naterani smo”, teško prozbori jedan Gnevni koji je
ostao bez ruke. Kristal ga ućutka, ne može da se složi s njegovim
rečima. Niko ne može da te natera da ubiješ, a to je ona pre samo
nekoliko trenutaka dokazala.
U gužvi spazi nju. Bez razmišljanja se progura među ranjenike,
koji je usput opsuju ali se ona ni ne osvrne. S leđa joj pritrči u
zagrljaj, kada je momak braon kose sruši na zemlju. Ašanti ostane
zabezeknuta kada shvati s kim se Aron rva. „Budalo, pusti je!” Sa
suzama u očima počne da se smeje i grli svoju najbolju prijateljicu.
Aron se zbunjeno počeše kada ustane.
Živa je, pomisli Kristal kad zaklopi oči u Ašantinom zagrljaju.

348
 Nenad Zubović

37 – NA KRILIMA MESEČINE

ITAN

arljivi u ljubičasoj odeći beže glavom bez obzira, što dalje

M od uništenog grada. „Bežite!”, viču, ali mi ne stajemo ni
na sekund. Linet i Deandre s lakoćom preleću žutim poljima, ali je
najbrža ipak Žizel. Odjednom staje, spuštajući se na zemlju da
pokupi zarđali nož od nekog poginulog seljanina. „Ovo će
poslužiti”, kaže s osmehom. Nel ponovo zagrca od bolova, ali
nastavi da trči za ostalima.
„Hajde, požurite”, začujem Keneta iza sebe. Pluća mi gore od
trčanja, ali mi snagu daje sve manja razdaljina s ogledalom. Srce
mi lupa kao nikada pre, te pomislim da ću u jednom trenutku samo
pasti. Međutim, spotaknem se i padnem zbog kamena na koji
naletim. Završim licem u zemlji u omanjoj uvali. Linet i Deandre
primete da me nema, te stanu kad vide da sam pao.

349
 Naslednik Senki

„Jesi li dobro?”, upita Linet, klizeći niz uvalu do mene. Pruži mi

ruku da se podignem, ali ne mogu da se saberem ni kad stanem na
noge.
Tu je, pronašao sam ga. Konačno sam pronašao gde se ogledalo
krije.
„Šta se tamo dešava?”, dovikuje se Deandre.
Linet kao da je shvatila o čemu se radi: „Ne sada, moramo da
spasemo ostale.”
Drhtavo klimnem glavom i krenem za njom. Više bih voleo da
sam ostao i pronašao ogledalo, ali pre toga moram pronaći Ašanti i
Kristal. Što pre se moram ovde vratiti, makar morao to da učinim
sam.
Energija oko bodeža se ponovo uskomeša, te ga prekrijem da
ostali ne primete. Nemam vremena da odgovaram na njihova
pitanja.
Krv se sve jače oseća u vazduhu što se više približavamo gradu.
Skoro smo stigli do kapija, kada nas niotkuda okruže krvožedne
alide. Nel vrisne kada se jedna nađe tik ispred nje. Padne na
zemlju, a alida raširi popucale prste koje će zabosti u njeno lice.
Žizel skoči ispred nje i iseče joj prste jednim zamahom nožem, koji
je prethodno pokupila. „U čast onog jadnog čoveka”, sa
zadovoljstvom kaže kada alida ispari.

350
 Nenad Zubović

Deandre dohvati druge dve za raščerupane glave i udari jednu o

drugu. Krv im potekne iz lobanja, te se pretvore u prašinu i
nestanu. Jedna se rukama zakači za Linetina leđa i ispreplete
gnusne noge oko njenog struka. Zavrišti kada je Linet zbaci i
opsuje. Potom je ja smrskam svojim štitom i ostanem naslonjen na
njega sve dok ne osetim da je više nema pod njim.
Nel se prestravljeno sklupča, obgrlivši se tanušnim rukama.
Svaka kost joj se ističe pod prozirnom kožom, a slepljenom kosom
skriva uplakano lice. „Sve je u redu”, zagrli je Linet. „Obećavam ti
da će sve proći onako kako treba.” Nel pokuša nešto da kaže, ali
posle svake reči samo još gore zajeca. Linet je čvrsto uhvati i
podigne, ali se ona ponovo sruči uhvativši se za leđa. „Ne-ne
mogu, nastavite bez mene.”
„To ne dolazi u obzir!”, kaže Linet i pogleda Deandrea, kao da
očekuje da ovaj nešto učini. Ali on joj samo uputi zabrinuti pogled
i odmahne glavom.
„Biće prevelik teret, nećemo moći da se brinemo o njoj kada
nas napadnu...”
„Ali možemo je negde odvesti, zar ne? Ostavićemo je u jednom
od laguma, tamo će biti bezbedna. Ovako mogu da je pronađu!”
Deandre uzdahne. „U redu, onda moramo da se što neprimetnijemo
uvučemo u grad.”

351
 Naslednik Senki

„Mislim da to neće biti lako...”, kažem, upirući prstom ka

ogromnoj četi vojnika koja se sa obe strane uputila ka razorenom
gradu. Naslutim da su to Grešni i Vrli iz ostalih gradova, ali onda
se bolje zagledam i ugledam njih.
Elena i Nikolas predvode demone i anđele u rat.
„Čuvaćeš me, zar ne?”, pribije se Žizel uz Keneta, na šta je on
privuče sebi još jače i nesigurno obeća da hoće.

SERIS

Konačno smo stigli. Izgleda da je Ira obavila odličan posao. Prvi

put sam zahvalna Alondri, dobro je što joj nisam oduzela život. U
suprotnom bih morala da se bavim razbesnelim varvarima i
sprečavam građanski rat.
„Uživaš?”, upita me Danijel, primetivši moje ozareno lice. Ne
mogu da skinem pogled s onog što je od Industrie ostalo. Sve se
više radujem kako joj prilazimo.
„I više nego što možeš da zamisliš.”
„I šta planiraš da uradiš kada stignemo?”
Glasno se nasmejem. „Da od tog mesta napravim jedno
pristojno groblje za Vrle, šta bih drugo?”
Izvuče ruku iz moje. „Voleo bih da verujem da je to sve.”

352
 Nenad Zubović

„Sravniću Vrle sa zemljom, ako je to ono čega si se

pribojavao.” Nije mi više zabavno. Prkosi i više nego što bi smeo,
ponovo zaboravlja zbog koga i dalje diše.
„Neću više prljati ruke kako bi ti lakše sprovela svoje planove.
Prestani već jednom!” Reži na mene poput gladnog vuka, ali nije
ni svestan koliku zver može u meni da probudi.
„Slobodno idi, biće zabavno gledati te kako cviliš pred vratima
mojih odaja.”
Zadovoljno se nasmešim kada ućuti i kočije stanu. „Stigli smo,
vaše visočanstvo”, kaže demon kočijaš, te izađemo iz kočije i
zaputimo se ka gradskim kapijama, ili mesta gde su one nekada
bile.
Preživeli Vrli su se poput kučića okupili oko njihove
gospodarice, a među njima je naravno i Aleksio. Kao da će ih to
sačuvati onoga što ih čeka.
Iskoračim pred njenu vojsku. Grešni ne smeju da joj priđu,
previše su opčinjeni mojim dolaskom. „Alina, dugo se nismo
videle draga!” Izraz lica joj postane ravan, kao i njeno telo. Visoko
drži svetleći skiptar, kakva zanimljiva igračka! Šteta što će
osvetljavati samo njenu grobnicu u koju ću je zatrpati.
„Lagala si”, kaže, „Trebalo je da zajedno uspostavimo mir, a ne
ovo!” Počne da maše, pokazujući mi ono što su moji Gnevni

353
 Naslednik Senki

učinili. Sa svih strana se čuje zapomaganje u bolovima, a svaki

takav zvuk me još više uzbudi.
„Potrudili su se, zar ne?”, nasmešim se najviše što mogu.
„Kao i ti u vođenju svog naroda.” Ukočim se od onoga što je
rekla.
Kako se samo usuđuje?
Krv mi proključa, a energija prostruji svakim delom tela. Talasi
crvene energije me okruže, a Danijel ščepa za ruku. Otresem ga sa
sebe i još se više približim Alininoj auri. Vrli se preplašeno
odmaknu, ali Alina ni ne trepne. „Povuci reč”, odbrusim.
„Ne pada mi na pamet, odstupi.”
„Izgleda da ne možemo izbeći nas obračun”, nasmejem se.
„Toliko sam čekala ovaj dan, kada će čuvena Alina potegnuti
oružje na nekoga.”
„Borim se u Ilustrino ime, i ime svih Vrlih! Moja ruka je i
njena.”
„Poštedi me tih gluposti”, kažem, ali poželim da nisam ni
pomislila na takve reči. Malis će me kazniti, uvući će mi se u misli
i od njih napraviti košmar.
Nastane čitava galama kada sa svih strana prodru nekakve
budale u zelenim oklopima. Danijel im već preseca glave, ali njima
kao da nema kraja. Alina emituje još jaču svetlost od koje više ne
može da se gleda. „Pobijte ih!”, zaurlam, prekrivši oči od bljeska.

354
 Nenad Zubović

Ostanem da stojim u mestu, nesposobna da se suprotstavim

odvratnoj svetlosti.
Odjednom me nečije ruke snažno odignu od zemlje. Ne mogu
se odupreti snazi kojom me drži, ali barem mogu konačno da
otvorim oči. Istog trenutka poželim da to nisam učinila, jer sam se
našla u rukama koje će moju moć dovesti kraju.
„Upozorio sam te, mila moja Seris”, kaže Nikolas, „Majci se ne
dopada ono što radiš, pa je morala da ubrza celu stvar. Ne boj se,
na sigurnom si. Ali se nadaj da će čuti tvoje iskupljenje, jer si
dovela u pitanje čitavo njeno carstvo. A to jedna dobra devojčica
ne radi, zar ne?” Pokvareno se nasmeje kao i uvek, i baci
demonima koji me polako spuste van zidina Industrie.

NELIEL

Svet joj se muti pred očima, a od bolova u kičmi ne može više ni

da stoji. Pada na kolena, potom je Deandre i Linet ponovo dižu, ali
uzalud. Povrati pred ulaskom u grad, ni ne primetivši da su ostali
zapanjeni onim što se na nebesima zbiva. Uspe samo da prepozna
obrise demona i anđela, ali se ubrzo sruči na kolena i onesvesti.
Srećom, Deandre i Linet je hitro sprovode zavučenim ulicama
marljivog grada i uleću u lagum. Itan, Kenet i Žizel ih prate u
stopu, ni ne pomišljajući da se razdvoje. Kroz maglu se seća

355
 Naslednik Senki

presrećne Ašanti, i sumnjičave Kristal koja ostaje po strani i čeka

da se pozdravi s Itanom.

Budi se okružena raznoraznim ljudima, među kojima ima i

Grešnih i Vrlih. Tu i tamo uspe da ponešto načuje, ali je umor
previše lomi da bi se potrudila da shvati o čemu se radi.
Pretpostavlja da se nalazi duboko u zemlji zbog prigušenog svetla,
koje jedva da išta osvetljava u lagumu. Ne vidi nikoga od svojih
štićenika, ali je to nimalo ne uznemirava. Priželjkivala je da je na
momenat sama, da dođe sebi posle svega što ju je snašlo. Poželi da
je kraj nje Ves, a sama pomisao na nju je tera na plakanje. Ali sve
suze su već potrošene, jer je nada davno umrla. Čak i kad se na
momente ponovo rađala, brzo je zamirala.
„Gotovo je, Elisiji je došao kraj”, zarida starija žena kraj Neliel.
Čini joj se kao da se njoj obraća, ali nema snage ni da odgovori.
„Crvena dama je možda uspela ono što je htela. Anđeli i demoni
krvare zbog nas, a eto gde smo mi. U zemlji, gde i pripadamo.”
Neliel zaspi dubokim snom, da je čak ni potresi ne mogu
probuditi. Sanja o slobodi, o ljubavi, sanja majku. Njen vedar
osmeh, pogrbljenu kičmu, ljubav koju joj je pružala. Svako dobro
jutro koje joj je činilo dan lepšim. Ponekad je bila i suviše vesela,
piće ju je preotelo, ali je Neliel odlučila da je ne pamti po tome.

356
 Nenad Zubović

Isuviše zla je čini sadašnjost da bi i rođenu majku po lošem

pamtila.
Svega nekoliko minuta je prošlo od kad je zaspala, ali se oseća
kao da je čitavu večnost prespavala spokojno. Probudila se bez
uobičajenih bolova. S lakoćom ustaje, privlačeći pažnju svakoga
ko je iole bio u stanju da obrati pažnju na nekog drugog. Ljudi su u
natopljenim zavojima, previjenih glava ili čekaju čas kada će
umreti. Neliel u bunilu gleda svakog ponaosob, kao da duhom nije
prisutna. Duboko udiše zagušljiv vazduh.
Pronalazi put iz laguma i izlazi na čistinu. Mrkli je mrak, ali
vidi kao po danu. Zvezde blistaju na vedrom nebu. Demoni i anđeli
i dalje vode bitku, ali ona zna da njoj nikada neće doći kraj. U
suprotnom Elisia ne bi bila Elisia, i njom bi vladala samo jedna
strana.
Uzaludna misija njene sestre je verovatno propala, pomisli ona.
Nema te sile koja će prevagnuti sveopšte dobro ili zlo. Na kraju se
sve svede na isto, kao što smrt zameni rađanje nečijeg života i
obrnuto. Tiranin će zameniti spasitelja, a na kraju će svet ostati bez
ijednog.
Neliel nije sigurna ko će biti sledeći tiranin, ili spasitelj, ali je to
više ne zadaje muke jer zna da se sloboda nalazi van zidina ovog
grada.

357
 Naslednik Senki

Pronalazi srušenu kapiju i izlazi. Nekolicina ljudi u zelenom

trčkara, pronalazi sklonište i vreba u kasnoj noći. Stapaju se sa
zelenilom i nestaju. Ali se Neliel ni ne osvrne na njih, već krene
glavnim putem. Pogleda se malo bolje i primeti da ne nosi svoju
odrpanu haljinu, već prekrasni korset. Leđa joj ukrašavaju
ogromna crna krila, a ruke su joj bleđe nego ikad.
Zamaše njima i odigne se od zemlje. Srce joj nekontrolisano
lupa, ni ne primeti da joj se suze slivaju niz obraze. Uzvisi se u
nebesa, kao da je čitav svet samo njen. Okreće se u krug, i u krug,
uživajući u slobodi koja joj je podarena. Zatim se po poslednji put
osvrće razorenom gradu, gde Crvena dama proklinje dan kada je
došla na svet.
Opraštam ti, izusti tiho, pustivši poslednju suzu koja će zbog
nje biti prolivena.
Pomoli se za Melindu, oseća da je na sigurnom. Crvena dama
nikada neće pronaći rupu u kojoj se sakrila, i zbog toga se Neliel
ponosno smeši. Nije stigla ni da se oprosti, ni da je bolje upozna,
niti da razmeni po koji osmeh. Nisu stigle ni da se poigraju, ali zna
da je uspela. Spasila ju je zla koje Crvena dama gaji u svom srcu.
Neliel zaklopi oči, i na krilima srebrne mesečine nestane u
beskrajnoj noći.

358
 Nenad Zubović

38 – ZOV TAME

SERIS

aljina mi je potpuno uništena i prekrivena blatom. Alina se

H brže bolje izvukla sa svojim Vrlima, verovatno izriče
molitve nad leševima umrlih, kao da će ih to vratiti među žive. Ni
dlaka s glave joj nije pala, dok je moja vojska opkoljena sa svih
strana. Oni divljaci u zelenom su me prvom prilikom uhvatili na
prepad. Danijelu će pući vilica od napetosti, a jagodice prstiju su
mu već pobelele od stezanja mača. “Odlazite!”, viče na bandu u
zelenom, ali se oni skoro nasmeju. Crnpurasti divljak iskorači
napred, verovatno glavni među ovim životinjama. Ostali ga prate
pogledom bez ijedne sekunde nepažnje. Pozadi se čuje zatezanje
nategnutih lukova sa po tri užarene strele.
“Predajte nam vašu kraljicu i u miru ćemo vas pustiti”, reče on
smrtno ozbiljan.

359
 Naslednik Senki

“Znaš li ti kome se obraćaš?!”, zagrmim, “Na kolenima ćeš

moliti da brže iskrvariš!” Stanem najbliže što mogu, tako da
udišemo isti vazduh. “Ne znam ko si, niti me zanima, ali ti
obećavam da ćeš umirati od gladi u okovima. Molićeš da te
nahranim mesom tvojih vojnika. Veruj mi, nisi prvi koji bi to
iskusio.”
Odgurne me prstom, na šta se Danijel zaleti, ali ga na vreme
zaustavim. Lice mu je skroz pocrvenelo od gneva, nije pri sebi.
Kletva radi svoje, rekla bih.
“Nemaš neke šanse, ženo.”
“Kako si me nazvao?”, naglo se okrenem.
“Pogledaj se”, reče, “Vas nema ni desetak, dok ti garantujem da
se od nas u svakom žbunu krije bar još troje. Predaj se.”
Crveni talas me ponovo okruži, glavobolja mi se vraća. Isti onaj
osećaj kada me senke uhode, ali bolji. Osećam moć. Čistu, sirovu
moć kojom ću utoliti žeđ. Neće znati šta ih je snašlo ukoliko
nastave da me izazivaju. “Nešto nije jasno?”, upitam kada se
zemlja procepi između moje i njegove vojske. “Zašto ne tragate za
Alinom, nego ste se baš na mene nameračili?”
“Nemoj da brineš, ostali redovi naporno proveravaju svaki
ćošak u kom bi mogla da se sakrije.”
“O, svaka čast”, zemlja se još jače produbi, a iz nje se začuju
gladni vapaji nepoznatih bića. Možda se moja majka ipak

360
 Nenad Zubović

smilovala i poslala svoju ostalu decu da me zaštite. “A niste možda

pomislili da brojčano nemate nikakvih šansi da zagospodarite
Elisijom. Sumnjam i da bi same boginje to dopustile.”
“Zanimljivo razmišljanje, zar ti to nije palo na pamet kada si
isto pokušala?”
Tajac. Uspeo je da me savlada rečima, ali me neče do kraja
nadmudriti. Elisia će biti moja, i do kraja ću se za nju boriti! “Ko
ste vi uopšte?”, upitam ljubaznije.
“Strabeti”, odgovori, “Revolucija koja će učiniti da svaka
razlika između Grešnih i Vrlih nestane, a svaki Heksanin postane
jedan od nas. Zapravo, svako će postati Strabet, to nam i jeste
najveći cilj - jednakost.”
Suzbijem smeh. “Zanimljivo… A kako ćete sprečiti prirodu
svakog Grešnog i Vrlog, ipak se protiv nje ne može ići, zar ne?
Narav ne možete promeniti.”
“Imamo i mi svoje metode.”
“Sviđa mi se kako razmišljaš, i ja mogu za sebe reći da na
veoma dosetljiv način menjam ljude.”
“Poznato nam je”, reče s dozom gađenja u glasu. Uspem da
potisnem žarku želju da mu iskopam oči, te duboko udahnem.
Razmislim o svemu što bih mogla da postignem uz njihovu pomoć,
a malo prefriganosti nije na odmet. “Zašto onda ne bismo osnovali

361
 Naslednik Senki

savez?”, ponudim. “Ti i ja, zajedno protiv Vrlih slabića. Šta kažeš
na to… Izvini, ime ti je?”
“Rašad”, odgovori ravnim tonom. “Bojim se da neću prihvatiti
tvoju ljubaznu ponudu”, kiselo se nasmeje i okrene strelcima.
“Pali.”
Istog časa stotine strela polete munjevitom brzinom ka mom
telu, ali se zaobodu u markane koje izlete iz ambisa. Potrčimo
nazad ka Industrii, kada se oko grada pojavi bezbroj anđela i
demona. “Luxuria Seris, vrati se!”, kliču jednoglasno, poput hora.
Okružili su ceo grad i zatvorili svaku rupu kroz koju bi se u njega
moglo ući. Majka je uspela da me spreči. Nešto u meni mi govori
da je zaista došlo vreme da stanem, da udahnem duboko i nastavim
da uživam u svojoj lepoti i svemu što mi je na ovom svetu pruženo.
Moli me da se iskupim narodu koji je u mene izgubio poverenje.
Ali gorak osećaj u duši mi to ne dozvoljava, tera me na agoniju od
koje mi suze naviru na oči. Kao da nestajem u plamenu i pretvaram
se u pepeo koji će nestati na vetru.
Od očaja kleknem i zarijem prste u meku zemlju. Danijel me
zagrli, i po prvi put sam istinski zahvalna što je uvek tu za mene.

362
 Nenad Zubović

ITAN

Pripadne mi muka od ustajalog vazduha, teško se snalazim u skoro

potpuno mračnom lagumu. Ogroman je i treba mi vremena dok ne
pronađem izlaz. Ranjeni Marljivi su već počeli s obnovom grada.
Pomažu jedni drugima, žurno trče i dovikuju se s drugog kraja
ulice. Ni ne primećuju me dok prolazim pored, tražeći izlaz iz
grada. Moram se vratiti do one uvale, a odlučio sam da bi najbolje
bilo da to učinim sam. Ipak je to moja sudbina.
“Itane, čekaj!”, prepadne me Ašanti. Kristal se džangrizavo
vuče za njom, takva je od kad smo se sreli. Njena prijateljica Dena
je sumnjičavo ćutala po strani, čak nije ni prišla da se upozna s
nama. Kristal nosi zeleno, isto kao i ostali čudni vojnici koje sam
opazio pre nego što smo se uvukli u grad. Sve se desilo tako brzo,
a Elena i Nikolas su priveli kraj borbi čim su stigli. Nisam uspeo
da ih dozovem, previše visoko su leteli, a nismo ni imali vremena
za traćenje. “Gde si pošao?”
“Da se nadišem svežeg vazduha, tamo dole je prilično
zagušljivo. A i ne prija mi da bez prestanka slušam jaukanje.”
Deandre i Linet se pojave iz sporedne ulice. “Možemo li poći sa
tobom, i nama bi prijala šetnja? Pobrinuli smo se za Nel, nemojte
da brinete za nju. Na sigurnom je.”

363
 Naslednik Senki

“Naravno…”, kažem nezadovoljno. Voleo bih da sve ovo

završim sam, ali izgleda da se to neće desiti. “Ako Kristal nema
ništa protiv. Možeš ostati ako želiš.”
“Ne, poći ću sa vama”, kaže, nasmejavši se po prvi put od kad
sam je video. “Ipak je prošlo toliko vremena.” Ašanti se seća puta,
te nas vodi do izlaza iz grada.
“Vidim da te nešto muči”, kažem, ali Kristal samo nastavi da
gleda u zemlju. “Slobodno reci, šta god to bilo.”
Odjednom se lecne, kao da se prisetila nečega. “Ne!”, kaže
razrogačenog pogleda. “Ipak ne smem napustiti grad, barem ne za
sada. Previše je opasno, pronaći će me!” Čučne, zarivši lice u šake.
“Šta je bilo, Kristal?!”, uplašeno upita Ašanti. Pomiluje joj kosu
i zagrli. “Ko će te pronaći?”
“Oni. Ostali vojnici u zelenom – Strabeti.”
“Ko su oni?”, upitam.
“Heksani, isto kao Linet i Deandre”, kaže, “Ali su protiv svih.
Žele da učine isto ono što je Seris planirala, da zavladaju Elisijom.
Budale, nisu ni svesni koliko su malobrojni. Demoni će ih sve
pobiti.”
“Čuli smo za njih”, namrgođeno se nadoveže Linet.
“A ako obučeš nešto drugo?”, kažem kada se iz mraka pojavi
Žizel. Nosi nekakvu torbu, takođe zelenu kakva je i Kristalina

364
 Nenad Zubović

odeća. Ona odmah skoči, zgrabivši je iz Žizelinih ruku. Ova

podigne ruke od prepada: “Lakše malo, neću ti je ukrasti.”
“Nisam baš siguran u to”, kažem, ali se ona ni ne osvrne.
“Trebalo je ovoga da se setim, kako sam samo glupa.” Izvuče
svoj stari oklop s malenim sečivima, te skine zeleni i njime ga
zameni. “Sad možemo ići, nisu me svi prvi put u ovome videli
kada sam dospela na ostrvo.”
“Osrtvo?”, začudi se Ašanti, “Kakvo ostrvo?”
“Ma, ispričaću ti kasnije, hajdemo sad.”
Ubrzo se za Žizel pojavi i Kenet razbarušene kose, zbog čega se
Žizel zakikoće, a ja prevrnem očima. Privije mu se uz grudi i
nimalo privlačno gricne za uvo. I dalje nosi onu tesnu tuniku.
“Hvala ti”, kaže on, odjednom se stvorivši pored mene. “Spasao si
me, dužnik sam ti.”
“Ništa mi ti ne duguješ, u redu je. Doduše, ona mi i te kako
duguje.” Kenet uzdahne uplašeno. “Ali ako je ovakva kakva je
sada, poštedeću je. Vidim da se vas dvoje baš lepo slažete.” Obrazi
mu porumene, te obori pogled.
Ujede se za usnu kad je pogleda preko ramena. “Nije ona loša”,
kaže, “U svakom smislu, mislim…”
“Ako ti tako kažeš…”
“Veruj mi na reč”, namigne, pa joj se opet vrati.

365
 Naslednik Senki

Anđeli i demoni čuvari nas puste da izađemo iz grada kada vide

oklop koji nosim, ali svako drugi ko poželi da napusti Industriu
biva vraćen nazad. “Koristan si ti, znaš?”, kaže Žizel. Kristal i
dalje gleda naokolo, u strahu da će je neko od Strabeta videti.
Ašanti je uzaludno smiruje, jer ne prestaje da leti pogledom po
šumarcima.
“Mislim da sam pronašao ogledalo…”, kažem tiho. Kristal istog
časa prestane da strepi, a Ašanti mi se još više približi kako bi
bolje čula. “Upravo idemo ka njemu, nalazi se pored reke. Ali
nemojte biti glasni”, kažem ponajviše zbog Keneta i Žizel, ali oni
me ni ne slušaju, već čavrljaju koještarije pozadi.
Oštar bol u grudima polako počne da mi se javlja, ali uspem da
ga prikrijem sve dok ne dođemo skoro do same uvale. “A gde mi
idemo?”, razdragano upita Žizel. Baca svoj zarđali nož uvis, a
Kenet ga svaki put uhvati ne bi li se slučajno posekla.
“Stigli smo”, kažem, okrenuvši se leđima uvali prema ostalima.
“Došli smo do rupe?”, kaže Žizel.
“Da li ti ikada ćutiš?”, odbrusi Kristal, na šta Žizel konačno to i
učini.
“Mislim da-”, reče Ašanti kada sve oko mene stane. Čak
poprimi i čudnu nijansu bledo plave, kao da se sve odjednom
zaledilo. Ašanti ostane polu otvorenih usta, a izgleda da jedino ja
mogu da se pomerim.

366
 Nenad Zubović

Elena i Nikolas se pojave pored mene s leve i desne strane.

Polože ruke na moja ramena i bace pogled na uvalu. “Uspeo si”,
kaže Elena pomalo setno. “Pronašao si ga.”
“Odličan posao, Itane!”, razigrano reče Nikolas, “Ponosan sam
na tebe, zaista. Bićeš prvi Heksanin koji je pronašao svoju svrhu,
ali možeš li da zaključiš nešto?”
“Ne”, kažem kada se Nikolas udalji, uletevši u uvalu.
“Vidiš, ne postoji više svrha, nego samo jedna. A to je ova.”
Pokaže na zemlju na kojoj stoji. “A ti si prvi koji je bio toliko
povezan sa njom, da si je osetio svim svojim bićem. Na tebi je da
odlučiš kako ćeš iskoristiti moć koja se u podzemlju krije, moj
Itane.”
“Moć?”, upitam.
“Da, Itane”, kaže Elena spokojnim glasom, “Boginje su izabrale
tebe da njome raspolažeš, zato me nemoj izneveriti. Potreban si
nam, potreban si Elisiji, Itane!”
Nikolas se razbesni. “Tišina, sestro!” Zatim ponovo okači svoj
promišljen osmeh od kog poželim da mu nabijem pesnicu u grlo.
“Pusti ga da bira.”
“U pravu si, brate.” Elena sklopi oči, dodirnuvši me. “Kao tkač
svoje sudbine, znaj da ona ne može doneti samo dobro. Spremi se
da daš onoliko, koliko tražiš. Tvoja prošlost će imati veliku cenu, a
njene posledice zavise samo od tebe.”

367
 Naslednik Senki

Previše toga mi se mota po glavi dok ih nasumično slušam. Šta

žele od mene? Zar tražim mnogo? Zar neko mora da propati da bih
ja znao istinu?
“Zarij bodež ovde gde ja stojim”, kaže Nikolas.
Skliznem niz uvalu, dočekavši se pored njega. Izvučem bodež iz
korica i oberučke ga zabodem u rastresito tlo.
“Vrlo dobro”, reče Nikolas, te zajedno sa Elenom ispari u senci
i bljesku. Svet oko mene ponovo zaživi, a ostali se u nesvestici
sruče na zemlju. Zatim se naglo probude kada se čitavo tlo pod
nogama zatrese i pocepa tamo gde je moj bodež ostao. Hitro ga
izvučem i vratim na bok, odmaknuvši se od rascepljene zemlje.
Ispred nas se pojave ogromne, široke stepenice čiji se kraj ni ne
vidi. Samo zjapeće ništavilo se nazire na dnu.
Žizel se ovaj put zaista uplaši, a Kenet je ne može puno pomoći
jer se i on trese kao prut. Jedino je Kristal hladne glave. Razgleda
naokolo, ne bi li uočila nekoga ko ne bi trebalo da se nađe ovde.
“Itane…”, kaže kada spazi da prilaze Seris i Danijel sa svojom
vojskom. Crvena dama ni ne pogleda Žizel i Keneta, a Kristal i
Ašanti osvetoljubivo prostrelja.
Prođe pored njih, zaustavivši Danijela koji kao po naredbi krene
za njom. Prefinjeno korača čak i u pocepanoj haljini. Izgleda da je
Crvena dama morala da napusti udobne kočije. “Pa, došlo je
vreme. Ne brini, nemam nameru da te povredim, Itane. Samo želim

368
 Nenad Zubović

da svedočim ovom velikom momentu. Priznajem da ti zavidim na

tome što si izabranik, ali mi je i čast da budem deo svega ovoga.”
“Laže!”, prasne Linet, te je Deandre obgrli kako bi se smirila.
Seris samo još više ispravi leđa. “Koga briga šta ti misliš,
Heksanko…”
“I meni će biti čast”, pojavi se Alina u prekrasnoj belini sa
svojom gardom. “Izgleda da će biti gužva tamo dole.” Blago mi se
nasmeši, a Seris od besa zarije nokte u dlanove: “O, baš sam bila
usamljena bez tebe…”
“Molim te, Seris, zvučiš kao neka Vrla”, uzvrati Alina s
osmehom.
Ne tragaj za njom, Itane. Koštaće te mnogo, prisetim se
njegovog upozorenja, ali kasno. Tama me je već progutala.

369
 Naslednik Senki

39 – OPROŠTAJ BEZ SUZA

ITAN

čekujem da se zbijemo jedni iza drugih, ali se ipak nađemo u

O širokom hodniku. Šta više, toliko je širok da što dublje
zadiremo zaključujem da je ogromna soba. Koraci nam i suviše
glasno odjekuju dok se bližimo bakljama, koje gore plavim
plamenom s obe strane hodnika. Uznemiri me pucketanje mistične
vatre, a vlažne dlanove nikako da umirim. Vetar huji s kraja
hodnika, ili šta god bi ovo mesto trebalo da bude. Kroz tavanicu
prodiru slabašni zraci jutarnjeg sunca, svanulo je. Ašanti i Kristal
hode zbijene jedna uz drugu, ali su i dalje pomalo na odstojanju
zbog Seris i njene vojske. Svetlost ih obasja, i na njoj spazim da
Ašanti ne skreće pogled s mene.
Preplašena je. Seris izbegavaju u širokom krugu, što me nimalo
ne čudi. Danijel je prati u stopu, vukući svoj glomazni mač po
podu od belog i crnog kamenja. Deluje toliko bolesno i premoreno,

370
 Nenad Zubović

da se zaista zapitam da li ikada stane da odspava. Koliku li je cenu

platio za nikada neuzvraćenu ljubav, već samo veštu obmanu?
Primetim da koračam tačno po sredini, između različitog
kamenja. Čak mi i ovo kazuje da nikada neću moći da izaberem
stranu. Na kraju krajeva, Heksanin sam. Ukleti, nemam pravo na
izbor iako sam izabranik.
Odignem masku, te mi se vid prilično zamrači. Vratim je
ponovo, ali smo sada već stigli do baklji. Isklesana udubljenja u
kojima su smeštene su u obliku glave demona i anđela. Posegnem
za plamenom, kada se pozadi prolome iznenađeni uzdasi. Prsti mi
se slobodno igraju s vatrom, nimalo mi ne žari kožu.
Šteta, pomislim jer bih se najradije bacio u nju od istine koja me
spaljuje malo po malo.
„Šta to radiš?!”, grubo kaže jedan od Serisinih pristalica.
„Zašto su i oni ovde?”, obratim joj se.
„Zar da rizikujem sopstveni život bez zaštite?” Zgrozi se,
otmeno podigavši glavu visoko. „Ako ništa drugo, pre mog života
će izginuti bar još osam tuđih.”
Odustanem od dalje rasprave, te nastavim dublje hodnikom. Na
njegovom kraju se nazre samo zid. Nema vrata, ili nekakve kapije.
„Ćorsokak”, kaže Žizel. „Znala sam da je ovo čista glupost!
Vratimo se nazad.”

371
 Naslednik Senki

„Sačekaj, Žizel, smiri se malo. Rekao bih da se zemlja ne otvara

tek tako na svakom koraku. Itan zna šta radi, pusti ga.” U sebi se
zahvalim Kenetu što me je poštedeo obračuna sa Žizel koji bi se
verovatno loše završio, posle onoga što je učinila. I dalje ne mogu
tek tako da pređem preko svega.
„Baš kao što je pisalo...”, zamišljeno se oglasi Alina. „Moja
knjiga runa.” Izvadi svoju debelu knjigu tvrdog poveza s oslikanim
runama i raznim drevnim mestima. Nagnemo se da bolje proučimo
slike, kada okrene ispisane strane na kojima su pojedini delovi
teksta zagubljeni. Pod njenim dodirom reči zasvetle, a ja ponovo
osetim onu čudnu povezanost kakvu imam s ogledalom.
„Davno sam o ovome čitala, bila sam tek odrasla”, reče. „U
Sirilisu sam pronašla ovu knjigu u nekom zabačenom ćošku među
ostalim knjigama. Delovala je zanimljivo, pa sam odlučila bolje da
je proučim. Oduvek mi je ovaj deo posebno privlačio pažnju.
Govori o legendarnom izabraniku, o kom ne zna puno ljudi. To bi
izazvalo masovno traganje za istim, što bi uzdrmalo mir u kom
živimo.” Seris se strese nezadovoljno. „Ili smo barem nekada
živeli.”
Mogao bih po ceo dan da slušam Alinin prijatan glas, kao da je
ništa na ovom svetu ne može uznemiriti. Kod Meribela je bila
naoružana opaskama, ali se čak i tada videlo da nimalo ne uživa u
tome.

372
 Nenad Zubović

„Predskazanje kaže da će izabranik pokleknuti pred anđelom

smrti, i da će zarad sudbine jedan život biti podaren, a drugi
oduzet.”
Sledim se. Sve oči su uprte ka meni, nikada mi nije bilo ovoliko
neprijatno. Svako ko je sa mnom kročio u ovo mesto, stavio je svoj
život pod znakom pitanja. To samo znači da u suprotnom ne bih ni
mogao da uđem u grobnicu bez nekoga.
Spopadne me neviđena muka i ceo svet mi se zamuti od pomisli
na ono što me čak. Što sve nas čeka, a po najviše onoga čiji će
život biti okončan zbog moje radoznalosti. Još nisam ni pronašao
ogledalo, a smrt je unapred obećana.
Alina zatvori knjigu. „Prođi”, kaže.
„Molim?”, kažem zbunjeno, ali ona nastavi da mi pokazuje ka
praznom zidu.
„Samo prođi. Zamisli da je od svile - veruj.”
Položim ruku na hladan kamen, i šaka mi kao kroz vodu prođe
na drugu stranu. Potom se celim svojim bićem unesem u zid, i
dočekam na drugoj strani. Stresem se od straha, kada se nađem
potpuno sam u mračnoj prostoriji.
To je upravo ono što si želeo, zar ne?
Ni maska mi više ne pomaže da vidim u mraku. Ne vidim ni
prst pred okom, a tamo gde bi trebalo da bude druga strana zida je

373
 Naslednik Senki

takođe praznina. Ubrzano dišem, prestravljen od iščekivanja onoga

što bi moglo da se u njemu krije.
To sam ja, Itane, začujem Nikolasov glas.
„Gde si?!”, upitam ogorčeno. „Pojavi se!”
„Čemu tolika nestrpljivost?” Jeza me prožme dok mi diše za
vratom. Zatim po drugi put osetim njegove čeljusti na svojoj koži.
Pokušam da kleknem od bola, ali propadnem kroz mrak kao u
nekakvom snu.
Otvaram oči. Nema baklji, ali mi se čini kao da je iza mene isti
onaj zid. Pretpostavljam da sam prešao na drugu stranu. Telo mi u
potpunosti utrne kada ugledam obamrlog Deandrea i Linet.
Njegovo čvrsto telo sada deluje slabašno i omlitavljeno, a Linet
ranjivo. Ašanti i Kristal se nađu do njih u istom položaju, a zatim i
Kenet i Žizel.
„Da li bi ih oplakivao, moj Itane?”, Nikolas iznikne iz dima
preda mnom. Stresem se od njegovih sijućih očiju, kao da me
uvlači virom svojih beonjača.
„Ostavi ih na miru”, odbrusim. „Ništa ti nisu skrivili.”
„Ja samo slušam pev svevišnje majke, nadam se da razumeš.”
Najgore je što zaista ne mogu da razumem. Ne znam ko su mi
roditelji, a nešto mi govori da nikada nije ni trebalo da se upustim
u traganje za prošlošću koja me kopka.

374
 Nenad Zubović

Još jednom ispari u dimu, ali se ovoga puta nađe kraj Deandrea.
Pomiluje ga, zatim se prošeta kraj ostalih do Žizel. „Biraj.”
„Ne”, odmahnem glavom, ali kasno. Nikolas se preobrati u
anđela, krila poput ebanovine. Otkrije oštre čeljusti i ispruži ruku
ka ostalima.
„Biće mi neugodno da to učinim umesto tebe”, kaže, „Zato
požuri.” Više nema ni osmeha na tom odvratnom licu.
„Verovao sam ti!”, glas mi odjekne ništavilom. Sve je hladnije i
hladnije, kao da me pogledom smrzava. „I tebi i Eleni!”
Okrene se na peti. „O, moja mila sestra nije ni za šta kriva. Zar
stvarno misliš da bi biće sazdano od svetlosti moglo da učini išta
pakosno?” Nasmeje se grohotom. Koža mu je kao u mladića, iako
sam siguran da je star koliko i Elisia. „Sve zasluge prepisujem
sebi.”
„Gadiš mi se.”
„Zar smo počeli i da se vređamo?”, podigne obrve. „Ne
poznajem te takvog, Itane. Kada sam te prvi put ugledao, izgledao
si kao sasvim dobrodušan mladić.” Još jednom ispari, stvorivši mi
se za vratom. „A uprkos tome si bio sposoban za svirepo ubistvo!
Ko bi rekao, je l’?”
„Ućuti”, nasrnem da ga ščepam za vrat, ali mi kroz šake prođe
dim.

375
 Naslednik Senki

„Šta te je na to nateralo?”, upita. „Strah? Bes? Instinkt za

preživljavanjem?”
„Prekini!”
„A šta ako si to samo ti i tvoja svirepost?”
Drhtim. Kroz glavu mi prolaze slike njihovih tela na hladnoj
zemlji. Tela nevine, bespomoćne dece koja su zauvek ostala u
majčinom zagrljaju.
„Kaješ li se? Imaš li noćne more, grize li te savest, moj Itane?
Odabrao si da oduzmeš život onima koji su najbezopasniji. Je li to
zato što je takav plen bilo lako uloviti?
A opet, pobednik je bila ova mlada dama.” Stane pred Krisal,
pridigavši joj bradu duguljastim prstima, prekrivenim crnim
rukavicama. „Ima prelepu kožu, slažeš li se? Bilo bi šteta da joj
zubima rasporim tako fin vrat.”
„Da ti nije palo na pamet.”
„Da se ispravim, to ćeš učiniti ti. A nemaš velikog izbora, Itane.
Alina ti je sve objasnila, žrtva se mora prineti. Zar ti se ne sviđa
moj izbor, pa ovo su sve tvoji prijatelji! Siguran sam da će onaj
koga budeš izabrao razumeti tvoju odluku u zagrobnom životu.”
„Ni ruku ne bih digao na nekog od njih.”
„Čak ni na, kako se beše zove ova razjarena devojka, Žizel?
Želela je da utoli svoju požudu iskoristivši tvoje telo. A nešto mi
govori da i dalje nije dobila tvoj oprost? Pa kako onda ona ne bi

376
 Nenad Zubović

bila idealan odabir?! Razmisli malo, molim te.” Smeh mu se opet

prolomi beskrajnim mrakom, ne prestaje da uživa u ovome.
„Imali smo dogovor, i do sada se njime vodila. Ne, ne mislim da
je to dobar odabir. A sada nas pusti.”
„Šteta, šteta... No, dobro, na raspolaganju ti je ostala dobra
nekolicina. Hajde, nije tako teško. Potrebno je samo da prevučeš
tim prekrasnim sečivom preko vrata nekoga od njih, i slobodni ste!
Ne budi toliko tvrdoglav.
Ova tamnoputa devojka je odmah na početku Dana ruža potegla
svojom mrežom na tebe. Sada je prava prilika da joj se osvetiš,
hajde. Ubij je.”
„Odlazi već jednom, pusti me!”, urlam, hvatajući se za glavu.
Padam na kolena, ispuštam bodež. Udaram pesnicom o pod, ali
ništa se ne dešava. Nikolas i dalje hladnokrvno stoji. Nikada me
neće ostaviti na miru, kako god da postupim.
Šta da radim?
„Polako gubim strpljenje, Itane.” Podignem pogled, te mi deluje
kao da je postao desetostruko veći nego ranije. Kao da me se gadi s
visine. „Proročanstvo mora biti ispunjeno, a ako to nećeš učiniti ti,
rado ću se obavezati tvoje odgovornosti.
Šta kažeš na ovog prelepog momka?”, pokaže na Keneta.
„Jedva ga i poznaješ. Međutim, previše bi mi bilo žao da ubijem
nekog tako lepog.”

377
 Naslednik Senki

„Gade!”, nasrnem bodežom, ali me Nikolas spretno obori na

zemlju.
„Budalo”, kao da ispljune reči. „Još si ti ništavan za mene.
Tvoja moć ne može da se meri ni s gospodaricom Grešnih. Dosta
mi te je. Daću ti još jednu šansu da porazmisliš kome ćeš zabosti
nož u srce.”
Počnem da se ozbiljno preispitujem, ali jednostavno ne mogu da
donesem takvu odluku. Dovoljno je što se budim u toku noći zbog
onoga što sam već učinio.
Ne mogu i ovo.
„Mogu da čujem svaku tvoju misao. Ako je tako, više nemaš
pravo na odabir.” Telo mu se izobliči u vijugavu senku, obleti oko
svakog ponaosob, potom im stane za vratom. Zaustavi se nad
Kristal, ali je preskoči isto kao i Ašanti.
Dobro je, pomislim, ali me spopadne muka kad se nađe kraj
Linet. Oko nje ostane malo duže, ali je takođe poštedi.
Ostali su Žizel, Kenet i Deandre. Kao da mogu videti njegov
pogled, čak i kad nije u čovečijem obliku. Možda je ovo pak
njegov pravi oblik, čisto zlo od kog je sazdan.
Potpuno prekrije Žizel, ali se ubrzo skloni i pređe na Keneta.
Da li bi ga oplakivao, moj Itane?
Bih, odgovorim u mislima. Zatim se i njega ostavi, te konačno
stane kod Deandrea.

378
 Nenad Zubović

Sve se desi u deliću sekunde. Vrati se u prvobitan oblik i baš

kada pomislim da je Deandreu došao kraj, neobjašnjiva sila me
natera da se dignem na noge. Hvatam svoj bodež sa zemlje, iako ne
želim. Ruke me ne slušaju, tresu se. Ne mogu da mislim svojom
glavom, uvukao mi se u um i ne pušta ga. Šapuće mi „Ubij” pri
svakom koraku ka Deandreu. Ne znam šta radim, potpuno gubim
kontrolu nad svojim telom. Molim se da se nekim čudom probudi
iz sna u kom je zatočen, ali mu noge ostaju prikovane za tlo. Ne
uspevam da zaustavim ruku, te ispustim krik i zarijem bodež
duboko u njegove grudi. Tama iz njega izbija poput pare.
Ostane u Deandreovom srcu, a ja padnem prekrivši lice rukama.
Vrlo dobro, začujem Nikolasa kada se ponovo nađemo u
hodniku. Seris i Alina stoje pozadi sa svojom vojskom, zbunjeno
prelećući pogledima. Ostajem zatečen kada se uverim da ništa od
ovoga nije bio san. Moj bodež je zaista zaboden u Deandreovo
srce, a Linet kleči kraj njegovog beživotnog tela. Mrtva tišina me
još više ubija, ali se niko ne usudi ni reči da progovori. Čak i Seris
drži jezik za zubima.
Razbijem tišinu kad priđem Linet, u strahu da me je sigurno
svim srcem zamrzela. Spremim se da sretnem njeno uplakano,
crveno lice, ali ne ugledam ni jednu jedinu suzu kada se okrene
nakon što joj položim ruku na rame.

379
 Naslednik Senki

U glasu joj ne prepoznam ogorčenost i bes. „Iskreno se nadam

da ćeš osvetiti njegovo ime”, reče, zamolivši nas da je ostavimo
samu.

380
 Nenad Zubović

40 – POKAJANJE

ITAN

reviše je svega. Krvi, smrti, gubitaka. Polažem toliko truda u

P nešto što polako razara i mene, i svakoga ko se nađe u mojoj
blizini.
Nastavljamo s jednim članom manje. Deandre je bio stena od
čoveka. Stamen i jak, čak i kad je bio na ivici iznemoglosti. A svu
tu snagu mu je davala ona – Linet. Ne znam šta bi bilo s nama da
nije bilo nje. Nel bi verovatno i dalje trunula u kavezu Crvene
dame.
Spasao sam joj život, i to me makar malo teši dok dalje
tumaramo mračnim hodnikom. Pitam se da li će mi ikada oprostiti
i preći preko svega. Ovakva rana će dugo krvariti, ali će na kraju
biti u redu. Sudbina ne može da okrene leđa nekome kao što je
ona, to ne bi bilo pravedno. Ali šta je uopšte pravedno na ovakvom

381
 Naslednik Senki

svetu? Nevini ginu, zli se uzdižu, a sveopšta bura uvlači i one

najviše ravnodušne.
“Izvini”, kaže Žizel. Konačno se na tren odvojila od Keneta, ali
možda je tako i najbolje. Siguran sam da su se zbližili još u gradu
Požudnih. Nisam ga pitao kog li je porekla, ali mislim da me ni ne
zanima. Bitno je da mogu imati poverenja u nekoga kao što je on.
“U redu je”, odgovorim, začudivši samog sebe. Šta je bio
okidač da joj tako lako oprostim za ono što je učinila?
Na kraju krajeva, potrebna mi je njena pomoć. Da je htela da
nas se reši, uradila bi to još ranije. Neverovatno je koliko je
snalažljiva, a naizgled se pretvara da nas samo slepo prati.
“Opraštaš mi?”, upita.
Ostanem kratko zagledan u njene mačije oči. “Da, opraštam ti.”
Ona odahne s olakšanjem i klimne glavom pre nego što se vrati u
Kenetov zagrljaj. Preko ramena mi namigne s osmehom, te i ja
uspem nekako da se nasmešim dok mi misli o Deandreu ne izlaze
iz glave.
Ne mogu da se pomirim s tim da ga nema. Bio je živ svega oko
sat vremena ranije, a sada kao da nikada nije postojao. Šta li će reći
Alondra, i da li je nekako mogla da svedoči svemu što se na onom
nestvarnom mestu izdešavalo? Bilo je kao u jednoj od mojih
noćnih mora.
Ne, bilo je mnogo gore.

382
 Nenad Zubović

Teško dišem. Kao da ne mogu da udahnem do kraja i ispunim

pluća svežim vazduhom. Ćutke sumorno koračamo. Linet je rekla
da će nam se pridružiti, te verujem da će morati da ostavi
Deandreovo telo u hodniku dok se sve ne završi. A onda ću se
pobrinuti da bude sahranjen onako kako dolikuje da bude
sahranjen čovek poput njega.
Dođi, učini mi se da čujem smirujući glas. Veoma mi je poznat,
ali ne mogu da dokučim kome pripada. A onda dođemo do još
jednog ćorsokaka i želudac mi se uvrne u čvor. Bacim pogled na
sve, pa čak i na Serisine stražare. Možda su u pitanju minuti kada
će još neko položiti svoj život radi moje istine. Poželim da se
vratim i izletim iz ove rupe, kao da je nikada nisam ni otvorio. Ali
time bi Deandreova smrt bila uzaludna, te neka ona bude jedini
razlog zbog kog ću nastaviti dalje.
Alina blago klimne glavom, kao da želi da mi kaže da će sve
biti u redu.
“Čuvaj se”, reče Ašanti kada posegnem za zidom. Međutim,
šaka mi dotakne drvo veoma uskih vrata koja se pojavi na golom
kamenu. Dohvatim kvaku i uz škripu me obasja čista svetlost.
Ogreje mi čitavo telo i lice, a štit zasija kao nikada do sad.
Svetlost se konačno malo umiri, te mogu da otvorim oči.

383
 Naslednik Senki

Ovo je drugi put da stojim na svetlosti, kao da je najčvršće tlo.

Doduše, sada nema ni neba, već me okružuje blistava belina kojoj
nema kraja.
“Ponovo se srećemo”, prepoznam Elenin glas. Pojavi se iz
tračka svetlosti i stane ispred mene. Obujmi mi lice i duboko se
zagleda u moje oči s blagim osmehom. “Patiš”, kaže. Izraz lica joj
se pomalo smrači.
Suze mi navru na oči i celo telo počne da mi se trese. Ona me
čvrsto primi u svoj zagrljaj zaklopivši oči. Ovo je upravo ono što
mi je sve vreme bilo potrebno. Iskren zagrljaj, podrška. Neko ko će
mi biti oslonac u svemu, ko će me ohrabriti kada mi je najteže.
“Sve je u redu”, prošapuće.
Umirim se, i dalje osećajući vlažan trag suza na licu. “Moj brat
je nešto od tebe oduzeo, ali ja neću učiniti isto. Naprotiv, daću ti
šansu da nekome vratiš ono nezamenljivo. Pružiću ti priliku da
povratiš nečiji život.”
Priberem se. Alinina knjiga je bila u pravu.
Izabranik će pokleknuti pred anđelom smrti, i zarad sudbine će
jedan život biti podaren, a drugi oduzet.
“Verujem da znaš o čemu pričam.” Iza Elene se stvori beli
kovčeg okružen vencima i cvećem. “Ne požuruj se, ovde imaš
vremena koliko god ti je potrebno.”

384
 Nenad Zubović

Nikada nisam osećao ovoliki pritisak. Posle svega imam priliku

da odlučujem o životu i smrti. Mnogi mi prolaze kroz glavu dok
nemo zurim u beli kovčeg. Svi ti ratnici s Dana ruža, Marljivi koji
su izginuli u borbi između Grešnih i Vrlih. Opet se stresem,
pomislivši na majku s dvoje dece i Deandrea. Svi su tako prerano
izgubili živote, a možda sam ja zaslužan za svaku smrt od toliko
njih.
Ako bih u život vratio majku, morao bih da se suočim s njenom
osudom. I dalje ne bi imala decu, s toga odlučim da ostanem u
kajanju do kraja života. Nijedno od njih neće biti srećno bez majke
ili brata. Teška srca se pomirim da se nikada neće vratiti.
Sledeći mi sine Deandre.
Ne možeš podariti život koji je prethodno oduzet. Žao mi je,
obrati mi se Elena u mislima.
Kao da nešto u meni uvene. Težak osećaj me sruši na kolena, a
lice zaronim u šake. Ostala je samo jedna osoba kojoj sam verovao
sve dok me nije napustila. Setan osmeh mi se pojavi na licu od
pomisli na nju. Ako ne mogu da oživim Deandrea, barem će me
tešiti što ću nju vratiti među žive.
Ves.
Jesi li siguran?, upita Elena i dalje skrivena u svetlosti.
Umesto odgovora odlučno ponovim njeno ime. Kovčeg se iste
sekunde otvori, i iz njega izađe ona. Srce ne prestaje da mi lupa

385
 Naslednik Senki

dok mi se Ves polako približava. Nosi istu ljubičastu haljinu kao

kada sam je prvi put ugledao, a srebrne ukosnice joj blistaju u kosi.
Sve je toliko nestvarno da se ugrizem za usnu kako bih proverio je
li ovo sve samo san.
Razuveri me njen dodir, nežno me pomiluje. “Hvala”, kaže, i
oči mi se ponovo napune suzama. Vid mi se zamagli, te ih
obrišem. Očekujem da nestane i sve se zaista pretvori u san, ali na
moju sreću se to ne desi. “Kako si?”
Potrebno mi je snage da se priberem i pustim glas. “Ne
znam…”
“Sve će biti u redu, znaš?”
“Žao mi je”, kažem, “Oprosti što nisam bio tu da ti spasim
život.”
“Ne usuđuj se da kriviš sebe!”, prekori me. “Ionako mi je na
neki način laknulo što je robovanju Seris došao kraj.”
“Da li to znači da sam pogrešio što sam te vratio?”
“Ne, nikako. Neizmerno sam ti zahvalna što si to učinio, ali
mislim da je nečiji život bio vredniji od ovog mog, kom i nije tako
rano došao kraj.”
Krenem da izustim nešto, kada se Elena pojavi kraj Ves. “Sada
ću vas vratiti”, kaže, te nestanemo u zlatnoj prašini. “Čuvaj se
Itane, i nikada ne prestaj da veruješ.”

386
 Nenad Zubović

SERIS

Ubija me glupa tišina. Kao da je ikome zaista žao što je Elisia

ostala bez jednog Heksanina. Jedan deo mene se kaje što se upustio
u sve ovo. Ako je potrebno da se ja razjarim kako bi neko
progovorio, neka bude.
“Kako si, izdajnice?”, upitam Kristal. Ona se trgne iz bunila i
patetičnog tugovanja s Ašanti. “Nemoj misliti da te nisam videla u
masi onih budala u zelenom. Kako bi bilo da mi kažeš nešto više o
tome?”
“Kako te nije sramota…”, ustane. Unese mi se u lice, osećam
njeno neuravnoteženo disanje na koži.
“Skloni se!”, kažem. “Ili će Danijel morati da obavi prljav
posao umesto mene. I suviše sam umorna da bih trošila energiju na
nekoga kao što si ti.”
“Bolje bi ti bilo da držiš jezik za zubima, gospodarice.”
Nasmeje se kao što bih to ja uradila za vreme Nelielinog ručka.
Više me nije ni briga šta se s njom desilo, neka je. Sigurno je umrla
čim je okusila slobodu, prokleta bila!
“Nemoj misliti da se bojim tvog potrčka. Nadam se da će i on
jednom shvatiti koliku budalu pravi od sebe.”
“Kristal, nemoj…”, kaže Ašanti, i dalje sedeći na podu.
Međutim, Kristal se ni ne okrene, već nastavi da mi se unosi u lice.

387
 Naslednik Senki

“Skloni se, mislim da sam bila i više nego jasna.” Začujem

Danijelovo izvlačenje mača iz korica.
“Ljudi koje si srela su Strabeti, i to je sve što ću ti reći.
Dovoljno je da znaš da nemaš nikakve šanse protiv njih. Zato se
bolje sakrij podvijenog repa u mišiju rupu kada odavde izađemo. U
njoj ćeš spokojnije spavati.”
Svaki deo mene pulsira od besa. Pobednički se osmehne kada
primeti da je uspela u onome što je htela. Naterala me je da
posumnjam u sopstvenu moć, i sada se hrani mojim strahom.
Danijel joj prinese mač vratu, ali ga Kristal ni ne pogleda.
“Makni se.” Još jednom se glasno nasmeje i konačno skloni što
dalje od mene. I bolje bi joj bilo.
“Pazi se”, kažem, “Molićeš za oprost na kolenima kada te se
dočepam!”
Ona se sasvim smireno okrene, i od toga mi lice još gore
pocrveni. “Shvati već jednom da su sve tvoje pretnje prazne. Samo
oni koji ne vide koliko si u stvari slaba će kleknuti pred tobom.
Sigurno te i rođena majka mrzi.”
Nešto u meni prepukne. Iznenadim samu sebe kada osetim
potrebu da odbranim sopstvenu majku. Osobu kojoj sam oduzela
život, a da nisam ni trepnula. Mržnja koju sam prema njoj gajila je
nenadmašna. A eto, uprkos tome sam spremna da je zaboravim,
kao da se ništa nije desilo.

388
 Nenad Zubović

I istog trenutka mi celokupna slika postane jasnija. Sve što mi je

falilo u životu bila je majka. Odgovorna majka kojoj neće biti
potrebna flaša da se nasmeje svom detetu. Moj bol i moja mržnja
proistekli su iz ljubomore, ali i svega što sam u životu želela što je
moja sestra krala.
“Kako se usuđuješ!”, vrisnem. Danijel me na vreme uhvati oko
struka, ali nastavim da iz petinih žila vrištim na Kristal. Ona
zanemi i ostane skamenjena.
Ne, svi se skamene. Nisam smela da se raspadnem, ne pred
njima. Ne pred Alinom.
Crvene pijavice proizniknu iz vrhova mojih prstiju i potpuno me
okruže. Senke se ponovo ustreme ka meni.
“Prestanite!”, začujem Alinu. Visoko drži svoj zaslepljujući
skiptar koji otera senke od mene. Ostanem sklupčana u svom
crvenilu i moći. Čitavo telo mi se trese, a tek posle nekog vremena
primetim da plačem. Bes je nestao, ostavivši za sobom samo
duboku tugu. Ono što sam oduvek držala u sebi, što nisam
dozvoljavala da drugi vide. Nisam smela da dopustim da iko
svedoči mojoj ranjivosti, a ponajmanje neko od ovih ljudi.
Dokrajči me ono čega sam se oduvek plašila. Kajanje za sve što
sam učinila. Ipak, sačekaću bolji trenutak da na miru istrunem. Jer
me ništa više ne zanima na ovom svetu, i svrhu svog postojanja
sam izgubila ako sam ikada i znala šta je ona zaista.

389
 Naslednik Senki

“Jesi li dobro?”, upita Danijel. Obgrli me svojim snažnim

rukama i poljubi. Pogledam ga pravo u oči, ne znajući šta je to što
zapravo želim da mu kažem. Možda nije pravo vreme šta god to
bilo, ali njemu dugujem mnogo toga. Na kraju bi opet bio on koji
bi i četvoronoške stao da me brani.
Pridigne me na noge. Nije potrebno da proverim ko me gleda,
jer njihovi pogledi kao da me vuku za udove i rastržu. Alina krene
da me zagrli, ali je odgurnem. Tuga pređe u ogorčenost i ništa me
ne može utešiti u ovom trenutku. Ni ne tražim da me iko teši, te
krenem prema hodniku gde je ostavljeno telo onog Heksanina.
Baš kada zađem u mrak, prene me njen glas. Ne uspem da se
iskontrolišem, te razrogačenih očiju pogledam preko ramena.
“Dugo se nismo videle”, kaže Ves, s osmehom likujući pored
Itana.

390
 Nenad Zubović

41 - KLETVA

SERIS

e mogu da poverujem sopstvenim očima. Kolena mi

N zaklecaju kad mi se približi. Ovo nije moguće, ona je mrtva!
Videla sam je kako umire, moja strela joj se duboko zarila u
kičmu. Šta ako sam sve umislila? Ali bilo je sahrane, to
jednostavno ne može biti!
„Ti si mrtva!”, kažem uplašeno. Ona se pomeri još bliže ka
meni, te poskočim u neverici.
Ne skida blaženi osmeh s lica. „Bila sam mrtva”, ispravi me.
„Šta? Zar se moja velika gospodarica uplašila jedne ključarke?”
Nasmeje se dubokim glasom.
Namrgodim se pri sećanju na njen očajnički poduhvat. Šta to
moja sestra ima što tera ljude da se toliko brinu za nju? Oduvek je
bila kmezava i krhka. Nadam se da joj je neki od Gnevnih smrskao
svaku koščicu u telu kada ju je pronašao.

391
 Naslednik Senki

„Nema potrebe da se bojim tvog vaskrsenja. Dobro došla.” Ona

se samo još odvratnije nasmeši, te mi se život zgadi pri pogledu na
njene rupice na obrazima.
„Izdala si me”, gorko ispljunem te reči. „Kako si mogla?! Sve
vreme si mi radila iza leđa. Šta mi se desilo da postanem toliko
slepa kod očiju, ne mogu da verujem!”
„Znaš, svakog dana sam se trudila da što bolje glumim i
svedočim zločinima koji su se zbivali na tom prokletom dvoru. Zar
si stvarno mislila da neću želeti da te vidim mrtvu posle svega što
si učinila Heksu? Nemilosrdno si otrgla odojčad od svojih majki,
pretila da nas neće biti ukoliko ne pođemo tvojim prljavim
stopama! Čak si i Setu oduzela život, kog si toliko cenila.”
„Začepi!” Danijel stane između nas, te iskoristim momenat da
se sakrijem od tolikih pogleda. Po prvi put ne želim da sam u
centru pažnje, i to me izjeda! „Dosta je bilo!”, odbrusi on.
Ves izvije obrvu i sklopi ruke. „Toliko sam se nadala da te neće
u potpunosti zaposesti... Kada ćeš shvatiti da si samo njena senka,
Danijele?” Iz njenog pogleda izvire iskreno žaljenje. „Živiš kao
njen rob, kao što sam to proživljavala ja! Probudi se, ne daj da te
Malis potpuno rastrgne od onoga što zapravo jesi!” Uhvati ga za
ruke i prodrma, ali Danijel se ne pomeri ni makac. „Cela Elisia te
zna kao njenog ljubavnika, to je sve što ćeš i biti pored nje.”

392
 Nenad Zubović

Danijel je na ivici da pukne, dobro ga poznajem da bih to

predosetila. „Prestani s tim glupostima, Ves!”, vikne, ali je ovaj put
svestan da su ga njene reči slomile.
„Žao mi te je, Danijele”, odgovori ona na ivici suza, „Mnogo si
mi značio, ali strahujem da je gotovo. Izgleda da nije bilo nikog,
ko će i na tren obratiti pažnju na ono što si zapravo. Tamo, duboko
dole.” Pribije prst uz njegov stomak. „Samo jedan napaćeni
momak, lišen svakog prava na slobodu.”
Ustremi se na mene: „Jesi li mu ikada rekla izvini?!”, viče, sada
već plačući. Njen vapaj me rastrže, kao da pokušava da izvuče
nešto dobro što se u meni krije.
Ne zna ništa o mom životu, a daje sebi za pravo da me tako
osuđuje. Stegnute vilice je nemo gledam, nesposobna da joj se
suprotstavim. Postala sam slabija od bedne, pokojne ključarke.
„Ostavi me na miru!”, jecam. Okrenem se ka mraku kojim smo
došli i pođem.
„Stani”, oglasi se Itan. Pitam se šta li će sada tako pametno da
kaže? Možda će me prosvetliti svojim govorom punim nade. „Ne
možeš sad da odeš”, kaže, „Ne sada.”
„A zašto?”, upitam. „Čemu ja u svemu ovome? Na tebi je da
krojiš svoju sudbinu i zato te molim da me ostaviš. Nije trebalo da
te slepo pratim. Ne zanima me šta će biti s tobom i da li će se
proročanstvo obistiniti.” Suva osećanja izbijaju iz mene, kao da su

393
 Naslednik Senki

se odjednom probudila iz večnog sna. „Mog cilja više nema, te ne

vidim zašto bih dalje ostala.”
„Ali, gospodarice!”, ubaci se jedan od mojih stražara.
„Nema ali! Idite s njim ako želite, ali bez mene.”
„Ja ne idem nikuda bez tebe!”, molećivo će Danijel. „Moraš
poći s nama, Seris. Potrebna si nam.”
Uzdahnem, predomislivši se, ali ne zbog njega. Muka mi je
ovakvih rasprava, neka im bude.
Iz mraka iznikne ona Heksanka s crvenim pramenom. Tmuran
izraz lica mi kazuje da nije prebolela onog jadnika. Itan joj pruži
ruku, ali ona samo prođe ka najmračnijem ćošku u koji je mogla da
se zbije.
Kako se ljudi samo vezuju za slabiće, prosto mi se gadi...
„Morali bismo krenuti”, kaže Itan, pogledavši mene i Alinu.
Ona mu blago klimne, kao i uvek kad pokušava da me iznervira.
Kosa mi se nakostreši od te lažne učtivosti.
Krenemo jedni iza drugih i konačno se ne nađemo pred još
jednim golim zidom, već velelepnom kapijom kakvu još nisam
videla. Divim se sitnim detaljima i ukrasima koji se izvijaju, čineći
da sve izgleda kao isprepletan put.
Itan s nestrpljenjem dohvati kvaku, stežući je sklopljenih očiju.
Zastane mu knedla u grlu. S teškoćom je gurne i ljubičasta svetlost
nas obasja.

394
 Nenad Zubović

On prvi uđe. Potom Ašanti promoli glavu i nestane u odsjaju.

Ostali sumnjičavo stanu, bojeći se onoga što se krije na drugoj
strani.
„Niko neće dalje?”, upitam kad Heksanka prođe kroz svetlost.
Niko ne krene za njom, te odlučim da to budem ja. Utopim se
dospevši na drugu stranu.
Živa sam. Neopisivo je hladno, a ogromna dvorana je čak veća i
od glavne dvorane u Meribelu. Ljubičasta boja dominira, a čitavo
mesto me podseti na nekakvu arenu. Plafon je zamračen, te se ni ne
vidi njegov kraj. Drago kamenje je na sve strane, a na samoj
sredini je ono zbog čega smo se u sve ovo i upustili – ogledalo.
Duplo je veće od čoveka, a na prekrasnom crnom ramu su
prikazane raznolika stvorenja, poput markana, alida i otula. Itan se
ukoči u mestu, a malo potom se i ostali nađu u dvorani. Alina
otvara knjigu i izgovara napisane reči toliko tiho, da jedva ona
može čuti samu sebe. Primetim da joj pogled leti ka poslednjem
redu na stranici, te je ona okrene zastavši.
Sledeća stranica je pocepana, a svaka naredna prazna.
„Nećeš pronaći odgovore na svoja pitanja u toj knjizi”, kaže
tanušni glas. Pisak se prolomi čitavom prostorijom. Devojčica u
pocepanoj haljinici iznikne iza ogledala, ponašajući se kao da je
kod kuće.

395
 Naslednik Senki

Prepoznam je. To je ona mala nevaspitana s Dana ruža! Do

sada nisam primetila sličnosti koje joj se naziru u crtama lica. Nije
mi potrebno mnogo vremena da shvatim o kome je reč. Sličnosti su
sada i više očigledne, kada su devojčicini podočnjaci jako izraženi.
Moja druga sestra – Melinda.
„Zdravo, seko”, reče ona, doskakavši do mene. Istog časa se
parališem. Poljubi me u obraz i zagrli. „Imam jedan poklon za
tebe.” U ruku mi strpa malenu, crnu kutijicu s ključaonicom.
„Nadam se da će ti se svideti.”
Prihvatim kutiju, ni ne primetivši da mi se ruke nekontrolisano
tresu.

396
 Nenad Zubović

ITAN

Mutno mi je pred očima, a iznenadno Melindino pojavljivanje me

je samo još više poremetilo. Jedino ja bledo buljim u ogledalo koje
me čereči. Doziva me tako snažno, kao da mogu da mu čujem glas.
Ovde je, konačno je pronađeno.
Da mi je neko rekao da sam ja taj koji će odlučivati o sudbini
celog sveta, nikako ne bih mogao u to da poverujem. Otkad sam za
to saznao sve je nekako drukčije. Odgovornost za toliko života me
pritiska, guši. Nosim je s teškoćom, ali se dignem svaki put kada
me sruši.
Ponekad se divim samom sebi. Toliko toga mi se izdešavalo na
ovom mestu, da je sve što tražim jedan miran san bez košmara.
Pribojavam se da sklopim oči pre nego što položim glavu na
jastuk, strepeći da ću se još jedanput suočiti s beživotnim licima
majke i dece. Nikada sebi neću oprostiti ono što sam učinio, toga
sam i više nego svestan. Ali bih pogoršao sve da sam podario život
nekome od njih.
Ko sam uopšte ja da odlučujem o nečijem životu? I zašto sam
baš ja taj koji je dobio pravo na to? Samo sam jedan
sedamnaestogodišnjak od toliko njih. Ili bih barem žarko želeo da
je tako.

397
 Naslednik Senki

„Gde si to pronašla?!”, prene me iz misli Serisino kreštanje.

Oberučke stiska kutiju koju mi je Melinda pokazala kada smo se
prvi put videli. Sada deluje kao da je prošla čitava večnost od tog
dana.
„Moja je, oduvek sam je imala”, odgovori Melinda. „To je
najdragocenija stvar koju mi je majka ostavila.” Seris se trgne na
pomen majke, kao da se na tren vratila u prošlost.
„Kako se zove tvoja mama?”, upita ona. Glas joj drhti, znam da
zna. Siguran sam u to. Očajnički pokušava sebe da uveri da to
možda nije istina, i po prvi put mi ju je žao. Toliko se trudi da
odbije svakoga od sebe, da se polako lomi pred jednom malom
devojčicom. Melindin nevin izgled je ubija.
„Agnes”, kaže ona s pomalo tuge u glasu. „Zašto me to pitaš,
zar nemamo istu mamu?”
Seris ućuti. Prosto ne može naglas da kaže istinu.
„Zar je nećeš otvoriti? Za tebe je!”, ushićeno reče Melinda.
Nemoguće da me nije primetila, sigurno će mi prići kada se cela
ova stvar završi.
Seris zastane, kao da pokušava nečega da se seti. „Ne, izgleda
da sam negde zagubila ključ...”
„Itane!”, dotrči Melinda od mene, zagrlivši me. Čvrsto je
stegnem i poljubim u obraz. Pomislim kako ljubim čudovište kada
se prisetim scene kada je hladnokrvno ubila alidu.

398
 Nenad Zubović

Nije ni trepnula.
Crne, krupne oči joj zacakle. „Jesi li pronašao ključ?!”
„Nažalost, ne... Nisam ga našao na dvoru”, kažem, „Ali siguran
sam da ćemo ga pronaći.”
Linet se odjednom sruši kraj Kistal, izgubivši svest. Ašanti
preplašeno skoči da je uhvati, te se dočeka u njenom naručju. Iz
džepa joj niotkuda ispadne gvozdeni privezak za ključeve. Glasno
odjekne, zatim ga Žizel uzme u ruke. „Je l’ možda neki od ovih?”
„Treba nam crni ključ s krilima anđela”, odgovori Melinda s
osmehom.
„Ne!”, povika Ves. Posegne za priveskom u Žizelinim rukama,
ali ga ona podigne sebi iznad glave.
„Skloni se, ni ne poznajem te! Ne dam ti ključeve!”
„Daj mi ih, smesta!”, drekne Ves uplašeno. Potpuno je
pomahnitala, izobličila se od besa. Mora da krije nešto što ima
veze s tim ključem. Trebalo je još onaj put da ga ščepam s
Karininog tela. Tada nisam ni poznavao Linet, bio sam i suviše
uplašen da bih se obračunao s njom.
„Žizel, samo joj ga daj već jednom!”, podivlja Kenet. Seris nas
seče pogledom, drhteći iz nekog razloga. Ni ona nije sigurna šta bi
trebalo da se uradi s ključem.

399
 Naslednik Senki

„Daj ga meni”, obratim se Žizel. Ona me pogleda u nedoumici,

ali ipak pristane. Preda mi ga u ruke i nešto progunđa što samo
Kenet uspe da čuje. Ne odvaja se od nje, kao ni ona od njega.
„Itane, ne otvaraj je!”, kaže Ves. „Veruj mi, to ne sme da se
desi!”
„Ali zašto?!”, upita Melinda nevino. „To je moj poklon!”
Tajanstveno se nasmeši i učini mi se da sam jedino to ja primetio.
„Ne pravi se naivna, Melinda”, reče Ves, „Jedino ti znaš šta se u
njoj nalazi, zato prekini da se praviš kao da si samo bezazleno
derište! Ti najbolje od svih nas znaš šta se ovde dešava.”
Melinda nezadovoljno lupi nogom o pod. „Ne sviđaš mi se.”
Potom pogleda svakog ponaosob pravo u oči i kaže isto. „Svi mi se
nimalo ne sviđate!“ Glas joj postaje sve sablasniji, čak i Seris ćutke
čeka šta će sledeće da uradi jedna mala devojčica.
Neočekivano se baci na mene, pokušavajući da mi istrgne ključ
iz ruke. Svom snagom se trudim da je zbacim sa sebe, ali nikako u
tome ne uspevam. Neverovatno je snažna da je čak ni Serisini
stražari ne mogu savladati.
„Skloni se, Melinda!”, govorim joj prekriven štitom. Kao da me
je napala divlja životinja, ne popušta ni na sekund!
Zagrca kada joj se Kristalino maleno sečivo zabije u kičmu.
Međutim, uprkos tome ga s lakoćom izvadi i nasrne na nju.
Jednom rukom je dohvati za struk i baci na drugi kraj dvorane.

400
 Nenad Zubović

Kristal udari glavom o kameno sedište i padne u nesvest. Ašanti

dotrči do nje vrisnuvši, ali ni ne proba da se suprotstavi Melindi.
Stražari je opkole, a Danijel stane tačno iza leđa.
„Gotovo je, mala”, kaže joj, ali ga ona munjevitom brzinom
ščepa za grkljan.
„Ne zovi me tako.” Stiska ga sve jače, te je stražari počnu bosti
i seći po telu, ali ona kao da ništa ne oseća. Haljinica joj se natapa
krvlju u krugovima.
„Makni se s njega, gaduro!”, drekne Seris gurnuvši Keneta i
Žizel pre nego što zabije svoje dugačke nokte u Melindin potiljak.
„Ne znam šta si, ali sam te toliko dugo tražila da ćeš se pokajati što
si me pronašla! Trebalo je da te se rešim još u Meribelu.”
Ova se polako okrene i opusti stisak. „Samo sam želela da vidiš
moj poklon.” Seris ne izvadi prste iz njenog vrata. Pogleda me kao
da me moli da joj predam ključ.
Naslutim da to nije dobra ideja, ali i pored Vesinog upozorenja
to učinim. Nesigurno ga predam Seris u ruke.
Obuhvati prst duguljastim prstima i zabije ga u opsidijansku
kutiju. „ Ionako predugo tragam za onim što on otvara.”
Opazim Melindin osmejak u haosu koji nastane nakon što se
začuje škljocaj. Setim se priča sa Zemlje o čuvenoj Pandorinoj
kutiji i pomislim koliko nisam mogao da poverujem u nešto slično.

401
 Naslednik Senki

„Zbogom”, pročitam s Melindinih usana pre nego što se

pretvori u lokvu krvi. Danijel zaurla u bolovima uhvativši se za
stomak. Potom se sve umiri, a ja ostanem kraj njega i Seris, kao da
su mi noge prikovane. Ašanti rida na drugom kraju dvorane,
Kristal se i dalje nije probudila.
Seris čučne umočivši ruke u Melindinu krv, a Danijel pogne
glavu. Počne da isprekidano diše i priča nerazumno. Seris se spusti
na kolena. Razmazuje krv po licu. Danijel dohvati svoj glomazni
mač s vijugavim žilama na balčaku i prikrade joj se s leđa. Ne
pridiže glavu, kao da nije pri svesti.
Žizel i Kenet stanu kraj mene, a ja ne smognem snage da nešto
učinim. Šta više, osećam kao da ni ne bi trebalo. Svedoci smo
njihove sudbine i u nju ne bismo smeli da se mešamo.
Seris se osvrne i razjapi usta kad ugleda oštricu. Danijel duboko
zarije mač kroz njene grudi i tiho prošapuće: „Hvala ti za sve.”

SERIS

Obratim pažnju na svaki detalj na njegovom licu. Ništa toliko

neodoljivo nisam u životu videla. Uvek sam verovala u snagu
kojom raspolaže. Bio je moj oslonac. Štićenik koji bi se bacio i u
ambis, ako je potrebno da spasi moj život.

402
 Nenad Zubović

Koliko sam samo puta govorila u sebi da je potpuna naivčina.

Vodili bismo ljubav, a ja bih mu se rugala bez imalo straha. Ne
znam da li sam takva bila zbog kletve, ili ne, ali sve ovo nekako
deluje ispravno. Ovako treba da se okonča naša priča i naša ljubav.
Kletve više nema, a ja i dalje osećam da ga volim. Mač u svojim
grudima doživljavam kao vrhunac našeg postojanja. Njegovu
osvetu kao sopstveni ponos. Oduvek sam želela da mi se
suprotstavi do kraja, da mi uzvrati desetostruko jače za svako zlo
koje sam mu priredila.
Ali to nikada nije učinio. Barem ne do sada.
Smrt mi se bliži i tako je hladna. Sećanja me preplave dok ga
gledam pravo u te neodoljive, crvene oči. Kada sam plačući trčala
kraj Morganinih vodopada do Meribela i poput dobroćudne
devojke molila da ostane u životu.
Moja želja se ispunila. Međutim, ne baš na najplemenitiji način,
ali sam zahvalna za svaki trenutak koji smo proveli zajedno.
Nemam šta da mu oprostim, već samo da se nadam da će u
zagrobnom životu njegova mržnja prema meni zatajiti.
„Ne plači”, kažem kada mu se nakupljene suze sliju niz lice.
„Oprosti mi”, zamolim. Nikada nisam nekoga molila za nešto, te se
osetim ispunjenom na veoma čudan način.
Pribijem ga uza sebe još jače, stresavši se od hladnoće
zarivenog mača. Moje usne pronalaze njegove. Prelazim vrhovima

403
 Naslednik Senki

prstiju po oštroj vilici. Poslednji put šakama prolazi kroz moju

kosu od čega mi jeza obuzme telo.
Polako počnemo da nestajemo, deo po deo. Ali plamen između
nas nikada nije jače goreo. Ne moram ni da otvorim oči da se
uverim da odlazimo. Prosto osećam da se to dešava i baš zato ga ne
puštam ni na tren. Želim zauvek da se sećam njegovih usana koje
me ljube, žara koji će večno počivati na mojima.
Po prvi put izgovorim ono za šta sam mislila da nikada neću biti
u stanju. Ceo svoj život sam bila ubeđena da nema osobe kojoj bih
to iskreno mogla reći.
Nestanemo u pepelu, ostavivši za sobom šapat mojih poslednjih
reči: „Volim te.”

404
 Nenad Zubović

42 – NASLEDNIK SENKI

ITAN

rošlo je svega par minuta od kada sam je grlio. Čvrsto sam

P verovao da je samo jedna mala, uplašena devojčica. Nisam
želeo da mislim kako nije samo dete.
Tako me je ljupko gledala na pragu svoje oronule kuće, da
jednostavno nisam mogao da prihvatim da je nešto sasvim drugo.
Više ni ne želim da znam šta je zaista bila, tako se nikada neću
osećati bolje.
Bila je, prošla je, i na tome treba da ostane.
Ne želim da krivim sebe što su se stvari odvile na ovakav način,
ali jedan deo mene upravo to i radi. I posle svega, nisam želeo da
Seris umre. Kao ni Danijel, ni Melinda. Raznorazna osećanja mi
nisu davala mira, ogorčenost mi je ulivala snagu, a posle svega
jedino što sam želeo bio je mir.

405
 Naslednik Senki

Serisini stražari unezvereno razmenjuju poglede, nemaju pojma

šta je sve ovo trebalo da znači. Ni oni ne mogu da veruju da
njihove gospodarice nema, da su Grešni ostali bez vođe, a Elisia
bez još jedne nesrećne duše.
Tužno je gledati njihov pepeo kako se raznosi po dvorani. Ko bi
rekao da Crvena dama neće biti sahranjena prekrivena ružinim
laticama uz čitave redove ožalošćenih Grešnih. I nakon tolike
dugogodišnje mržnje, Ves ćutke kleči nemog pogleda. Zamenile su
mesta, ali kao da nije želela da se to desi. Šake su počele da joj se
smežuraju. Čvrsto steže opsidijansku kutiju s koje kaplje
Melindina krv.
Priđem joj pomalo uplašen. „Jesi li dobro?”, upitam. Međutim,
ona nastavi da prazno zuri u ukrašenu kutiju. Potom je stavlja sebi
u krilo i zaklapa oči. Prinosi jednu ruku k srcu i izgovara meni
poznate reči. Isprva ne mogu da poverujem u ono što čujem, ali
kada ih ponovi nekoliko puta, nekako se rastužim.
Iz pakla ćemo se popeti.
Iz pakla ćemo se popeti.
Iz pakla ćemo se popeti.
U nedogled ponavlja setnu melodiju, a pri boljem pogledu na
njeno lice shvatam na koga me podseća. Pomalo liči na staricu od
koje sam i čuo tu pesmu.
Sve kockice se sklope, te mi suze zamagle oči.

406
 Nenad Zubović

Ostavim je da tuguje u samoći, krenuvši u pravcu Keneta i

Žizel. Ćutećki me gledaju s nadom koju polažu u mene. Uprljanog
su lica, kao i svi ostali. U poslednje vreme nas život nije milovao,
ali nismo ni mi njega.
U tamnici u Meribelu sam znao da stanem i porazmislim o
svemu. Da zadrem duboko u sebe i zapitam se šta nije u redu. Šta
je to što bih mogao da promenim, ako sam za to sposoban.
Da li sam zaista postao nešto više od jednog
sedamnaestogodišnjaka?
Prošlo je dovoljno vremena da samom sebi dam vetar u noge,
da promenim stvari. Više nisam samo jedan izgubljeni momak na
čudnovatom svetu. Otkrio sam da sam izabranik, neko ko će
promeniti stvari. Data mi je prilika da konačno budem onaj koji će
drugima dati podstak da nastave dalje.
Nije potrebno da pitam jesu li Kenet i Žizel dobro, jer deluje
kao da je dovoljno što su oboje živi da jedno drugom ulivaju
snagu. Linet leži na podu, grudi joj se nadimaju od disanja. To mi
barem na kratko izmami osmeh.
Živa je i biće dobro.
Obećam sebi da će svako od ovih ljudi biti dobro dok još dišem,
jer je to mala cena za živote koje su doveli u opasnost krenuvši za
mnom.

407
 Naslednik Senki

Alina teši Ašanti koja ne prestaje da plače zarivenog lica u

njeno rame. Kovrdžava koja joj je potpuno umršena, a oči natekle
od suza. Pogledi nam se sretnu, te prestane da plače. Osvrne se ka
Kristal koja se ne pomera. Plava kosa joj prekriva oštre crte lica, a
oštro koplje kraj nje čini da izgleda kao usnuli lovac na straži.
Priđem joj laganim korakom, ne želim da je probudim. Ne
želim ni da pomislim na to da je mrtva, ali zbog Aline posumnjam.
„Nije dobro”, kaže ona. „Ali ja mogu da učinim da joj bude.”
Odahnem s olakšanjem i nešto me natera da je toplo zagrlim.
„Hvala ti.”
„Ma molim te, za mene je to sitnica”, kaže. Klekne pored
Kristal i položi nežne ruke na njeno lice. Izgovori par nerazumnih
rečenica posle kojih se Kristal trgne, kao da je izronila iz ledene
vode. Drhti od neočekivanosti, ali se brzo umiri kada spazi Ašanti i
mene.
„Šta se desilo?”, upita.
„Sve je u redu, nemoj da ustaješ”, odgovori Ašanti. Ni ona ne
stoji čvrsto, te umorno sedne na kameni pod do nje. Za svaki slučaj
ostavi svoju mrežu kraj sebe i zaspi posle nekog vremena, a da to
ni ne shvati.
„Biće one dobro”, reče Alina. Zatim ode do Ves koja je izgleda
prestala s molitvom. Jedna drugu zagrle i počnu da razgovaraju s
Alininom i Serisinom stražom.

408
 Nenad Zubović

Okrenem se ka ogledalu. Toliko blješti da ne mogu dugo da

gledam u njega. Bodež mi nestrpljivo počiva na boku, žudi da bude
upotrebljen. Znam da je došao i taj čas, kada ću konačno saznati
sve. A to je upravo ono što mi tera strah u kosti. Neizvesnost me
ubija, a ono što bi moglo da bude istina još više. Bilo bi i suviše
kukavički da se sad okrenem i odem, ali mi ta misao zaista prođe
kroz glavu. S jedne strane bi mi bilo lakše, ali samo na kratko.
Ali svim ovim ljudima dugujem da konačno završim s ovim. A
najviše to zaslužuje Deandre, kog nikada neću moći da zaboravim.
Sećanje na njega me natera da dohvatim bodež, a da to nisam ni
primetio. Možda će ovo biti moja najveća greška. Možda neću ni
stići da se pokajem posle onoga što će se desiti. Ali znaću da je to
bila moja odluka i moja sudbina. Ona takva mora biti, jer je neko
drugi tako poželeo da bude. Neizbežna je koliko i smrt.
Vlažni prsti mi klize balčakom dok se penjem na jedan od
stepenika. Ne skrećem pogled s ljubičaste svetlosti koja isijava iz
ogledala. Zagonetni muški glas mi se ne javlja, verovatno je
odustao od nabeđivanja da ne činim ovo.
Bez stajanja stižem pred ogledalo. Srećem svoj odraz posle
toliko vremena. Skidam masku i uočavam promenu na svom licu.
Kao da je sve što sam proživeo na Elisiji odnelo svoj danak.
Sve što sam držao u sebi prepukne. Ne znam ni šta me natera da
toliko urliknem pre nego što zarijem sečivo u staklo najjače što

409
 Naslednik Senki

mogu. Ono napukne, i u tom trenutku mi se ceo svet uskomeša, a

tlo pod nogama nestane. Došlo je vreme da se suočim sa svojim
najvećim strahom.
Istinom.

Zagušljivi dim mi ispuni pluća kada se nađem u predsoblju naše

kuće. Oduvek sam se pitao zašto je moj otac odlučio da je sagradi
toliko daleko od grada, okružen četinarima sa svih strana. Shvatim
da sada znam ko je moj otac i da se sećam svega. Kao da me je
nešto prenelo iz večnog bunila.
Farba na zidovima se ljušti, na sve strane su haos i razbacane
stvari. Odjednom mi se koža naježi, kao da predosećam nešto loše.
Iz sporedne sobe se pojavi baš on, čupajući krhku kosu iz
korena od besa. Njegove vodeno plave oči su me uvek na neki
način plašile. Farmerice su mu pocepane, a lice prljavo od čađi.
Nikada u njemu nisam pronalazio ljubav za kojom sam toliko
žudeo. Mislio je da će strahopoštovanjem učiniti da očvrsnem, ali
sam baš zbog toga počeo da se povlačim u sebe sve više i više.
Ni ne primeti me u prolazu, kao da me uopšte nema. Pokvarena
sijalica sablasno zatreperi. Ne mogu da čujem šta se dešava. Sve
oko mene je crno-belo, a vrata mi se zalupe pred nosem kada
krenem za njim.

410
 Nenad Zubović

Pogledam u svoje šake, uverivši se da sam stvaran. Ne nosim

oklop, niti imam oružje u rukama. Primetim posekotinu na
kažiprstu i setim se da sam tog dana sekao drva. Otac je bio na
putu, pa se vratio uveče. Potrudim se da se setim šta se dalje
izdogađalo, ali ne uspem. Samo mi preleću nejasne slike u magli.
Osvrnem se ugledavši svoju majku pognutih leđa i uplakanog
lica. Još uvek nosi od ručka isprljanu kecelju. Ispruženih ruku
krene prema vratima, te pomislim da mi ide u zagrljaj. Međutim,
ona samo prođe kroz mene kao da sam duh. U tom momentu mi se
sve boje razliju pred očima. Primetim da mrlja na njenoj kecelji
nije od ručka, već od krvi.
Srce počne nekontrolisano da mi lupa, te krenem za njom.
Nemirnim rukama dohvati kvaku i celim telom se nasloni na vrata.
Moj otac zabrinuto stoji leđima okrenut meni i majci. Čvrste ruke
su mu oslonjene na pretrpani radni sto.
Majka neprimetno ščepa lovački nož, koji se slučajno nađe na
drugom stolu. Pokušam da je zaustavim, ali mi ruka uhvati samo
vazduh. Očajnički viknem i konačno čujem svoj glas. Mislima mi
prolete sećanja na neispavane noći, tokom kojih bih zagnjurene
glave u jastuk molio da prestane. Njihovim nadjačavanjima je
dolazio kraj samo kada bi neko ostao povređen, a svaki sledeći put
me je sve više uništavao iznutra.

411
 Naslednik Senki

Stanem kraj oca, ali on ne reaguje. Ne mogu da dođem sebi od

naleta osećanja. Udaram sto pesnicama, ali ništa. On i dalje stoji
zatvorenih očiju, duboko zamišljen.
Konačno se okrene kada se začuje škripa. Majka načini
poslednji korak pre nego što urlajući nasrne nožem pravo ka
njegovom srcu. Prestravi me njen očajnički izraz lica od bola i
patnje koja se kotila u njenoj duši.
Ocu se crvena mrlja raširi po košulji, te bespomoćno padne na
kolena. Majka konačno pusti dršku od noža i potrči ka vratima, ali
se pištolj koji nikada nisam video nađe u očevim rukama. Svetlost
se odbije o njegovu cev. Bes me preplavi, bacim se na oca, ali se
samo bolno dočekam na daskama poda. On postavi prst na obarač,
i smogne snage da ga povuče.
Ne mogu da poverujem u ono što se preda mnom desi. Metak s
leđa prođe pravo kroz njeno srce i majka se sruči na pragu. Otac
ispusti pištolj iz ruke i beživotno padne okrenut licem prema meni.
Potrebno mi je neko vreme da shvatim da ne prestajem da
urličem. Kao da mi grlo krvari od bola, ali je on ništavan u odnosu
na ono što me je upravo ranilo.
Klečim kraj majke, bespomoćno joj drmusajući telo. Krv je na
sve strane, ne znam šta mi je činiti. Širim je po celoj kući, vrteći se
u krug i derući lice noktima.

412
 Nenad Zubović

Konačno me umor savlada, te se sklupčam u ćošak jedne od

soba. Ponavljam u sebi kako ovo nije stvarno, kako je sve samo
ružan san. Proći će, kao što su prošle tolike noći bez mirnog sna.
Ali ovu noćnu moru neću preživeti. Ovakva rana će večno krvariti.
Žarko poželim da dohvatim taj prokleti pištolj i okončam sve.
To i pokušam kada se vratim u radnu sobu i još jednom zateknem
pod okupan krvlju. Na moju sreću, pištolj se zaista nađe u mojim
rukama. Nisam mislio da ću se osmehivati nečemu ovakvom, ali
ovome nema rešenja osim smrti.
U suzama uperim pištolj u svoje grlo. Ruke ne prestaju da mi se
tresu i znoje. Još jednom se glasno nasmejem u nadi da će bolu
doći kraj. Taj odvratan osećaj koji me izjeda će nestati, a iz sna me
nijedan zvuk neće trgnuti.
Odlučno povučem obarač.
Nažalost, škljocaj je sve što se desi. Nikakvo crnilo mi ne padne
na oči, niti neviđen bol prostruji čitavim mojim bićem.
Od užasa zarijem lice u šake. Posle nekog vremena zaspim na
okrvavljenim daskama, a gluva noć sakrije čitav horor koji se u
jednoj sobi mogao odviti.

Kao da je čitava večnost prošla od kada sam usnuo u toj kući.

Od ogledala je ostao samo ram. Raspršeno staklo zakrcka pod
mojim čizmama. I dalje osećam trag osušenih suza na obrazima.

413
 Naslednik Senki

Serisina i Alinina straža me s čuđenjem odmerava dok

nesigurno silazim stepenik po stepenik. Ašanti mi pritrči u zagrljaj,
a Ves stane iza nas zabrinutog osmeha. Kenet i Žizel drže Linet,
izgleda da je i dalje preslaba da bi sama stajala na nogama. Kristal
se osmehuje skrštenih ruku, i to mi izmami osmeh jer znam da više
nikada neću biti usamljen.
Posle Ašanti priđe Alina da me nežno zagrli. Uzme moje ruke u
svoje: „Vratio si se.”
„Da, i sada možemo da odemo”, kažem. Očekujem da me Ves
prva upita šta se desilo, ali se to ne desi. „Od sada svaki Heksanin
može da se vrati gde i pripada.”
Shvatim da to mogu da učinim i ja, ali izgleda da se ni po koju
cenu ne vraćam na Zemlju. Ne bih mogao da se suočim s onim što
se desilo. Želim da stanem na Serisino mesto i uspostavim red koji
je nekada vladao na Elisiji.
„Vraćamo se na Meribel”, kažem. Serisina vojska progunđa, ali
im ne dam vremena da postave mnogobrojna pitanja kojih sigurno
ima na pretek. „Grešni su ostali bez vođe, s toga osećam
odgovornost da zbog toga to budem ja.”
Alina s osmehom klimne glavom. „I ja sam o ovome već neko
vreme razmišljala”, kaže. „I mislim da ću svoje mesto ustupiti
njoj.” Okrene se ka Ašanti, te njoj zacakle oči od neočekivanosti.

414
 Nenad Zubović

„Pokazala se kao prava Vrla, i mislim da će uz tebe Elisia živeti

složno.”
Alina stane pred Ašanti, otvori svoju knjigu i pročita ono što se
na njenim poslednjim stranicama nalazi: „Vladarka Vrlih će svoj
dar preneti na devojku požrtvovanosti i saosećanja. Uz izabranika
će ona stati i zagospodariti, kao što to čine dan i noć.”
„Nikada se nisam usudila da pročitam proročanstvo do kraja, pa
sam mislila da je došao pravi trenutak za to. Ašanti odgovara
devojci iz priče i zbog toga će mi biti drago da je sprovedem do
Sirilisa.”
Ašanti se oči napune suzama. Kristal je ponosno potapše po
ramenu.
„Biće mi čast”, kažem, „gospodarice Vrlih.” Još jednom mi se
Ašanti baci u zagrljaj i ovekoveči naše prijateljstvo.

Izlazimo iz dvorane, te se poslednji put okrenem ogledalu.

Možda je glas i bio u pravu, istina me je mnogo toga koštala.
Stižemo do Deandreovog tela. Kenet i ja ga podignemo i
izvedemo na jutro, čije ga izlazeće sunce nikada neće ogrejati.
Elena i Nikolas nas dočekaju s ostalim anđelima i demonima. Ni
ne usudim se da pogledam Nikolasa u oči.
„Odvešćemo vas do dvorova”, kažu u glas. Pozdravim se s
Ašanti i Alinom pre nego što ih anđeli odvedu uz glasan lepet

415
 Naslednik Senki

krila. Kristal takođe ode s njima, iako mi pre odlaska kaže da joj je
žao što ne može sa mnom na dvor. Naravno da je potrebnija Ašanti
nego meni, te se toplo pozdravimo.
„Mi idemo s tobom”, objave Kenet i Žizel. Zadovoljno klimnem
glavom, svestan da sam oprostio Žizel.
Linet ostane po strani, pa se uplašim onoga što će reći. „I ja
idem s tobom, ali se vraćam u Heks kada stignemo na platformu.
Želim da se oprostim od Deandrea kako dolikuje.”
„Naravno”, kažem.
„Mislim da nema potrebe da se dvoumim oko svog izbora”, s
osmehom reče Ves.
„Kako ti želiš”, uzvratim joj osmeh.
Demoni obaviju ruke oko naših strukova i zajedno s Deandreom
uzletimo ka platformi.

AŠANTI

Alina i Aleksio sa zadovoljstvom pokažu gospodarici Vrlih sve

čari Sirilisa. Skoro svaka stvar u njemu je pozlaćena, a dvorjani
prihvate Ašanti bez pogovora. Iskreno su radosni što je Alina
postupila na takav način i odrekla se prestola kako bi neko drugi
imao priliku da učini živote drugih boljim.

416
 Nenad Zubović

Kristal odbije srebrni oklop Vrlih koji joj ponude, rekavši kako
je jednom pogrešila kada je to učinila. Tada se seti Dene, i svih
ostalih Strabeta s kojima je provodila dane i noći. Pita se gde je
sada, i da li je uopšte živa izašla iz Industrie. Rašad joj ne bi tako
lako dao mira.
Ceremonija krunisanja se obavi ubrzo nakon što Ašanti obiđe
čitav dvor i sve njegove krasote. Čudno joj je da stoji pred
prestolom koji je sada njen. Alina joj preda svoju srebrnu krunu s
draguljima i odoru od toliko mekane svile, da je Ašanti skoro
odbije.
Neizmerno se zahvali Alini i Aleksiju, a cela skupina Vrlih
zakliče njeno ime kada sedne na presto. „Neću vas izneveriti”,
uzvikne Ašanti kada među njima ugleda Arona i Aju, kako se
zajedno s ostalima vesele.
Pomirili su se, pomisli radosno.
Prošapuće još jednom, kao da se obraća samo njima dvoma:
„Neću vas izneveriti...”

ITAN

Nije ostao ni jedan Heksanin u gradu. Svi su se okupili na groblju

nedaleko od Heksa. Izgleda da nema osobe koja nije poznavala i

417
 Naslednik Senki

volela Deandrea. Mnogi me tiho preziru pod natopljenim

kapuljačama od kiše.
Ponovo se sretnem s Alondrom, kada izađe iz gomile.
„Zdravo”, pozdravi me. Podočnjaci ispod očiju čine da izgleda
starije, kao i stare ruke koje ne uspeva da sakrije.
Klimnem glavom i ostanem da stojim kraj nje dok spuštaju
Deandreov grob. Linet je na ivici da zaplače, ali se čvrsto drži.
Kenet i Žizel su kraj nje ukoliko joj se sloši, a osećam da ću i ja
stati pored njih kada budu zatrpavali grob.
Svi se utišaju kada se Linet oglasi slabašnim, promuklim
glasom: „Svi ste poznavali Deandrea, ali mogu slobodno reći da
sam ga najviše poznavala ja. Bili smo zajedno i u dobrom i u
lošem, i veseli i tužni. Do kraja njegovog života sam mu verovala,
i ni na tren nisam posumnjala u našu ljubav.” Glas joj zadrhti, ali
posle dubokog uzdaha nastavi. „On je bio sin, brat, a uskoro će
postati i... otac.” Položi ruku na svoj stomak i pusti suzu kada se
još nečije jecanje začuje. Kiša ne prestaje da pljušti, a oblaci
nikada nisu bili ovako crni. „Možda ste besni na izabranika, ali
zbog njega je Deandre izašao živ iz Meribela. Naš zadatak je bio
da čuvamo Itana, i Deandre nikada ne bi protivrečio našoj
proročici. Zato nemojte biti prezrivi, već se u miru i slozi
oprostimo od njega.”

418
 Nenad Zubović

Dva Heksanina počnu da zatrpavaju grob, te se Linet slomi i

zagnjuri glavu u Kenetove grudi. Proguram se do nje da je zagrlim,
a za mnom krene i Alondra. Siguran sam da je kao proročica znala
šta će se sve desiti, ali ne želim da je krivim što nije nešto
preduzela. Sudbina se ne sme menjati.
„Hvala ti”, kaže mi Linet kada se oprostimo na ulazu u grad.
„Bićeš dobar vladar.”
„I ti dobra majka.”
Nakon toga se zaputim s ostalima do Meribela, a pred njegovim
kapijama nas dočeka četa ratnika u zelenom. Naslutim da su to
Strabeti o kojima je Kristal pričala. Iz gomile istupi tamonputi
čovek s ožiljkom duž lica. „Želimo da vidimo gospodaricu
Grešnih.”
Jedan od Serisinih stražara izvuče mač iz korica, ali ga
zaustavim. „Gospodarica Seris nije više među živima. Od sada ja
zastupam Grešne.”
„Tako znači...”, zamišljeno će čovek s ožiljkom.
„Pretpostavljam da ste vi Strabeti?”, upitam.
„Da, jesmo. A ja sam njihov vođa, Rašad”, pruži mi ruku, te je
prihvatim.
„Ja sam Itan. Pa, zbog čega ste tražili Seris?”
„Uzeo sam u razmatranje njenu ponudu.”
„Koju ponudu?”

419
 Naslednik Senki

„Da se udružimo i zajedno pokorimo Vrle.”

„Sa mnom nećete ostvariti taj plan”, odsečno kažem. „Šta
uopšte želite vi?”
„Da Heksani budu ravnopravni i da ih niko ne nipodaštava!”
„Onda budite sigurni da ćete tako i živeti dokle god ja budem
bio na prestolu.”
Rašad krene nešto da kaže, ali ipak stane kada shvati šta sam
upravo rekao. „Nadam se da ćeš održati svoju reč, gospodaru.”
„Budi siguran da hoću.”
Strabeti krenu nazad prema Eteričnom svodu, ali samo jedna
devojka ostane. Setim se da je ona bila s nama u logoru, ali sam joj
zaboravio ime. Ona kao da je to primetila. „Zovem se Dena.”
Nasmeši se. „Šta se desilo s Kristal? Znaš li gde je?” Uplašena je i
zabrinuta, baš kao što je Ašanti bila zbog mene.
„Dobro je”, odgovorim. „U Sirilisu je.”
„Znači živa je!”, ushićeno poskoči. „Hvala ti mnogo”, kaže pre
nego što dotrči do ostalih Strabeta i nestane u gomili.
„Simpatična devojka”, kaže Ves. „Hoćemo li onda,
gospodaru?”, pokaže ka kapijama.
„Ne moraš me tako zvati”, s osmehom joj odgovorim. „Za tebe
ću uvek biti samo prijatelj.”
Mokri barjaci se zavijore na kulama Meribela. Oberučke
otvorim kapije i uđem u glavnu dvoranu. Potpuno je prazna, svi su

420
 Nenad Zubović

krenuli za Seris, ali se niko nije vratio. Niko osim nas. Kenet, Žizel
i Ves uđu za mnom.
Dvorana ipak nije prazna. Demoni izlete iz mračnih ćoškova,
kao da su me čekali. Veoma su mi poznati, a jedan od njih drži
Kasandru koja i dalje ima povez preko oka. „Gremdale, Kasbore,
idite.” Demoni je poslušaju i napuste Meribel. „Čekala sam vas.”
„Nadam se da si se promenila”, kaže Ves.
„Previše sam umorna da bih pitala kako si ti živa, ali ovih dana
je sve moguće. Da pogodim – Crvena dama je mrtva, zar ne?”
„Tako je”, odgovorim, „A na njeno mesto ću doći ja. Možeš da
ostaneš na dvoru, ako želiš.”
„Ni nije zaslužila bolje”, frkne. „Oduvek si mi se zbog nečega
sviđao, Itane. Sa zadovoljstvom ću ostati, gospodaru.”
„Kenet, Žizel, okupite izbegle Grešne dvorjane i vratite ih
ovde.” Oboje se nasmeše i poslušaju, te izađu iz dvorane.
Po prvi put imam priliku da na miru osmotrim koliko je Meribel
prekrasan iznutra. Seris je obavila dobar posao što se tiče njegovog
izgleda. „Ves, želeo bih da vidim njene odaje.”
Ni ne mora da me pita čije, te kreće uz stepenice, a ja je pratim
u stopu. Ponovo prolazim uskim hodnicima, a na vratima njenih
odaja čekaju bele zmije sikćući.
„Ne čekajte mamu, neće se vratiti”, obrati im se Ves, te ona kao
da shvate o čemu je reč, pa proklize kraj mene i nestanu u mraku.

421
 Naslednik Senki

Uđem za Ves, a Serisin prepoznatljivi miris se odmah oseti.

Stigla je da potpuno sredi svoje odaje pre polaska na podnožje.
Zamišljam kako je svakodnevno ovde boravila i uživala s
Danijelom.
„Ne želim da ovo budu i moje odaje”, kažem. „Neka ostanu
takve kakve su.”
Ves klimne glavom. „Često je izlazila na balkon, pogled zaista
oduzima dah.”
Kiša je konačno prestala. Odavde se sve vidi, pa čak i obronci
planina koje skrivaju Sirilis. Opčinjavajuće je i poželiš da se
nikada ne vratiš unutra.
„Nikada nisam imala priliku da duže ostanem ovde”, kaže Ves i
stane kraj mene.
„Misliš li da je Nel dobro?”, upitam kada mi pred nosom proleti
crnokrilo biće strahovitom brzinom. Ne stignem bolje da ga
pogledam jer je već predaleko na nebu.
„Jeste”, nasmeši se kada mi nešto crno sleti na rame.
Pero.

422