PRAVO OSIGURANJA

1. Pojam i definicija osiguranja

* Pored svog uobičajenog, šireg značenja, osiguranje je i pravna i ekonomska kategorija

Definicija prof. Jovanovića: Odnos koji nastaje na osnovu ugovora ili zakona u kome osiguravač
preuzima obavezu da osiguraniku ili beneficijaru (3. licu u čiju se korist zasniva), nadoknadi štetu
kod imovinskog osiguranja, odnosno isplati/isplaćuje određenu sumu novca kod ličnog, ako nastupi
predviđeni događaj kojim se ostvaruje osigurani slučaj, uz uslov da mu ugovarač osiguranja uplaćuje
premije u predviđenim rokovima.

* Pravne teorije o prirodi osiguranja:

1. Teorija štete– cilj osiguranja naknada (osiguranje imovine)
2. Teorija prestacije – osnov obaveza čine prestacije i kontraprestacije (osiguranje lica)

* Značaj osiguranja:
- Unosi element sigurnosti u živote i privredu
- Zaštitna funkcija – i prema 3. licima
- Privredni značaj (velika finansijska sredstva)
- Način štednje, sredstvo za zalaganje (polisa), uslov za dobijanje kredita (kod motor. vozila)
- Međunarodni (naročito reosiguranja)

2. Tehnička organizacija osiguranja

* Finansijski aspekt kojim se bave aktuari, u cilju obezbeđivanja likvidnosti i solventnosti.

* Elementi:
1. Zajednica rizika – lica ugrožena istim rizikom
Što je veća, teret članova manji. (najveća kod obaveznog osiguranja)
2. Disperzija rizika
Nesrazmera između ukupnog broja opasnosti i broja ostvarenih opasnosti
3. Homogenost rizika
Sličnost po prirodi (nezgoda, odgovornost...), predmetu, vrednosti i trajanju.
Bitna zbog ravnomerne raspodele tereta članova jedne zajednice i tačnosti proračuna.
4. Učestalost rizika
Nastupanje rizika u određenom periodu izračunata na osnovu prethodnih događaja
( ≠matematička pravilnost ponavljanja događaja)
5. Zakon velikih brojeva
Proučavanje zakonitost u ponavljanju jedne pojave
Što je broj posmatranih slučajeva veći, veća pravilnost
6. Račun verovatnoće (za određivanje stepena verovatnoće)
Odnos broja povoljnih šansi za nastanak jednog događaja prema broju ukupnih šansi
7. Selekcija rizika
Izbor osiguravača da li će prihvatiti određeni rizik
 3. Izvori prava osiguranja

* Izvori statusnog karaktera

1. Zakon o osiguranju – osnivanje, upravljanje, poslovanje i prestanak društava za osiguranje
2. ZOPD – lex generalis
3. Podzakonski akti (NBS)
4. Akti koje donose društva: statut, pravilnik o utvrđivanju matematičke rezerve...

* Obligacionopravni izvori
Z.O.O. se ne primenjuje na : 1) plovidbena
2) osiguranja potraživanja
3) reosiguranja + Obavezna – posebni zakoni
Z.O.O. se primenjuje na kopnena (potrošačka) osiguranja.

Njegove odredbe u pogledu ugovora o osiguranju karakteriše imperativnost, zato što:

1. štiti slabiju stranu
2. štiti samu ustanovu osiguranja
3. ujednačava uslove koje nude osiguravači

* Postoje i poluprinudne norme, od kojih se može odstupiti samo ako su nesumnjivo u interesu
osiguranika (pr: rok za isplatu naknade može se samo skratiti).
* Opšti uslovi poslovanja
Osiguravač na opšti način određuje sadržinu budućih ugovora.
Po pravnoj prirodi, odredbe O.U.P. imaju ugovorni karakter.
* Osiguravač ima obavezu da upozna ugovarača sa sadržinom O.U.P. tako što će mu predati njihov
tekst, osim ako su štampani na samoj polisi. Pravila u vezi sa njima:
1) Važiće samo oni uslovi koji su predati osiguraniku (bez obzira – zastareli, pogrešno štampani...)
2) Primena novih O.U.P. na postojećeg osiguranika samo ako su povoljniji po njega
3) Tumačenje – na štetu osiguravača
* Nedostaci naših propisa u pogledu O.U.P.
1) Nije precizirano da O.U.P. treba predati pre zaključenja ugovora
2) Nije propisana sankcija za neizvršenje obaveze upoznavanja (trebalo bi – bez primene OUP)
3) Nije naglašeno da treba da budu jasni i razumljivi
* Posebni uslovi osiguranja - One koje strane pregovaraju prilikom zaključenja.
* Običaji i uzanse – značajniji u transportnom osig.
* Opšta pravila građanskog i privrednog prava, sudska praksa i pravna nauka...
 4. Podela osiguranja prema predmetu: osiguranje imovine (neživotna) i lica (životna)

* U EU nisu dozvoljena kompozitna osig. društva (i životna i ne), a kod nas nije dozvoljeno osnivanje, ali
ona koja su postojala ranije i dalje mogu to biti (moraju da drže sredstva n/ž na odvojenim računima)
Karakteristike
Imovine Lica
Predmet Procenjiv u novcu Lična dobra
Cilj Naknada štete Isplata unapred ugovorenog iznosa
kao protivčindbe premijama
Interes Samo lica koja su imala Nema materijalnog interesa, ali se
interes da se šteta ne dogodi – traži pristanak osiguranika (naročito u
u pravno relevantnoj vezi sa korist 3. lica)
predmetom

5. Podela osiguranja prema načinu nastanka: dobrovoljno i obavezno

* Obavezna su nastala tek u 20. veku, iz potrebe osiguranja 3.l. u slučaju saobraćajnih nezgoda, a danas su
najčešća u oblasti osiguranja od profesionalnih rizika.
*Argumenti i kontraargumenti u pogledu obaveznog osiguranja

Protivnici
Prinuda, naročito nad savesnim licima
Teret poput poreza
Stvara povode za parničenje
Moralni hazard – destimuliše pažnju
Zagovornici
U funkciji obezbeđenja naknade štete (socijalna)
Šira zajednica = manji teret
Rešenja: vansudski, actio directa
Podsticaji: namera = regres

* Odlike obaveznih:
1. Ne nastaju ex lege, već ugovorom koji se mora zaključiti
- Ako štetnik i ne zaključi, 3.l. će ipak biti zaštićena
2. Ograničava se sloboda volje oboma, jer osiguravač mora zaključiti ugovor sa onim ko ispunjava uslove
3. Kontinuitetpokrića (auto ostaje osiguran i ako je prodat)
4. Dodatni instituti u cilju zaštite (mimo obligacionopravnih)
Actio directa oštećenog prema osiguravaču

6. Podela osiguranja prema načinu izravnavanja rizika: saosiguranje i reosiguranje

* Prvo treba objasniti pojam samopridržaj – deo iznosa ugovorom preuzetih rizika koje društvo uvek
zadržava u sopstvenom pokriću i može da pokrije svojim sredstvima. Sve preko tog iznosa, pokriva se ili
saosiguranjem ili reosiguranjem.
* Saosiguranje predstavlja horizontalnu raspodelu rizika, čiji su elementi:
1. više osiguravača
2. isti rizik
3. isti predmet
4. svako preuzima srazmerni deo osigurane sume
* Obeležja:
- Osiguraniku poznati svi osiguravači i udeli
- Svaki osiguravač je u neposrednom pravnom odnosu sa osiguranikom, što znači koliko saosiguravača,
toliko i ugovora (glavna razlika od reosiguranja)
- Odnosi između pojedinih osiguravača ne utiču na osiguranika
- Osiguravači odgovaraju solidarno
- Udruživanje im omogućava da pokrivaju – velike rizike (inače bi višak iznad samopridržaja morali da
reosiguraju, što se obično čini u inostranstvu pa je skupo)

7. Podela osiguranja prema načinu organizovanja: premijsko i uzajamno

Premijsko – sa posrednikom (kasnije nastalo)

Uzajamno – bez posrednika, gde članovi zajednice rizika plaćaju doprinose i iz toga se formira fond za
isplate

8. Osobine transportnih osiguranja

Podela prema prirodi rizika:

*Prema mestu gde se realizuje:
1) kopneno = potrošačko
2) pomorsko = transportno
3) vazdušno
TRANSPORTNA OSIGURANJA
* Pružaju zaštitu od rizika koji prate prevoz, bez obzira koju granu (kopneni, rečni, pomorski, vazdušni
saobraćaj), i njima se osiguravaju prevozna sredstva, roba ili drugi interesi.
* Prema predmetu osiguranja, delimo ih na:
1. Kasko – prevozna sredstava
2. Kargo – roba
3. Osiguranje od odgovornosti prevozioca
* Uređuju ih Zakon o pomorskoj plovidbi i Zakon o vazdušnom saobraćaju.
* Razlike od potrošačkih:
1. Dispozitivne norme
U pitanju su komercijalna osiguranja, zaključuju ih trgovci koji nisu slabija strana da bi bili zaštićeni
imperativnim, a ostavlja im se i šira sloboda ugovaranja.
2. Običaji imaju veći značaj
3. Trajanje ugovora se najčešće prilagođava trajanju prevoza
* Prema trajanju, delimo osiguranje na vreme (tačno određeno) i na putovanje.
Kod osiguranja na putovanje (*često kargo), samo putovanje je bitan element ugovora i njega određuju:
1. Relacija (luka ukrcaja do luke iskrcaja, mesto utovara...)
2. Put kojim prevozno sredstvo treba da se kreće (uobičajen)
3. Vreme (posredno određeno – da krene na put čim može, u razumnom roku)
Ako dođe do odstupanja, osiguranik može i da izgubi pravo na naknadu, zbog toga što su se promenili uslovi
određivanja rizika. Odstupanja mogu biti:
1. Promena mesta polaska
2. Skretanje sa predviđenog pravca (*u tom slučaju bi osiguranik mogao tužiti prevozioca)
3. Znatno i neopravdano odugovlačenje
*Klauzula ’’od skladišta do skladišta’’ daje sigurnost dobijanja naknade nezavisno od ovih uslova.

*Pre svega kod kargo osiguranja, javljaju se opšti ugovori koji se odnose na veći broj pošiljki u određenom
periodu koje se prevoze na rizik određenog lica.
Osiguraniku je tada dovoljno da stekne osiguranje prijavom pošiljke koja je krenula, što je za njega
povoljnije jer se gotovo automatski osigurava i tada se primenjuju prosečne premijske stope.
Ovo bi eventualno bilo nepovoljno za osiguravača, jer bi nesavesni osiguranici mogli prijavljivati samo one
pošiljke kod kojih se ostvario osigurani slučaj, ali zato osiguravači unose klauzulu mogućnosti provere
poslovnih knjiga.
*Osiguranje za račun koga se tiče
Omogućava da ugovor zaključi jedno lice (pr: prodavac) u svoje ime, a za račun onog ko u tom trenutku ima
interes - polisu (špediter...).
*Ugovorena vrednost predmeta vs. Vrednost za naknadu
Dok vrednost za naknadu kod potrošačkih ugovora određuje osiguravač i naravno, ona biva manja od
početne zbog amortizacije itd. Ugovorena vrednost kod transportnog osiguranja služi kao determinanta
vrednosti (ne mora se dokazivati kolika je u momentu nastanka štete) i ona je po pravilu viša od vrednosti
robe u početnoj tački (jer obuvahata i troškove i očekivanu dobit).
* Kod potrošačkih je karakteristična za umetnine i sl. stvari koje imaju afekcionu vrednost.
* Osiguravač može osporavati ugovorenu vrednost ako dokaže da u većoj meri odstupa od stvarne.

9. Individualno i kolektivno osiguranje

Individualno – starije
Kolektivno – više lica / više stvari većeg broja lica
* Primeri: Stvari (usevi od strane zadruge)
- Od odgovornosti (svi advokati u komori)
- Lica (osiguranje putnika od nezgoda u prevozu, osiguranje života pripadnika udruženja)
* Ugovori o kolektivnom osiguranju imaju 3 strane: osiguravača(1), ugovarača(2) za grupu čiji su članovi
osiguranici(3).
*Prednosti:
1) Načelo ekonomičnosti zaključenja ugovora (1 za celu grupu)
2) Ušteda u pogledu premija (osiguravač računa prosečnu stopu)
3) U celini povoljnija – moguće odstupanje od pravila kod individualnih (pr: primi lica starija od 65g.)
 10. Rizik – pojam, podela i elementi

I pored postojanja tehničke organizacije osiguranja kada osiguravači vrše procenu verovatnoće
nastupanja osiguranog slučaja, ugovori o osiguranju i dalje imaju element aleatornosti – rizik.
Pravni pojam rizika obuhvata:
1. Mogućnost nastupanja opasnosti – apstraktna ( ≠ osigurani slučaj – kada se rizik ostvari)
2. Neizvesnost – objektivnu i subjektivnu
3. Nezavisnostod isključive volje zainteresovanih strana
4. Dopuštenost osiguranja zakonom

2. Objektivna neizvenost ne postoji:

1. Rizik se ostvario pre zaključenja ugovora
2. Ne postoji više mogućnost da se ostvari u konkretnom slučaju (pr: osiguranje uništenog automobila)
3. Rizik u ostvarivanju, a šteta još nije nastupila (pr: ’’sleže se teren’’ na kom je kuća, još nije klizište)
4. Ostvarenje rizika predstoji prema redovnom toku stvari (pr: visok vodostaj pred neminovnu poplavu)

Subjektivna neizvesnost podrazumeva da osiguranik nije znao za nastupanje događaja i u vezi sa

tim je odredba ZOO kojom se dozvoljava pokrivanje putativnih rizika(već ostvarenih).

3. Nezavisnost podrazumeva da uticaj volje zainteresovanih nije isključivo doveo do nastanka

osiguranog slučaja. Lica čije je ponašanje od uticaja su sva lica koja mogu imati koristi od
osiguranja i lica za čije postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu (roditelj za dete, pravno l.
za organ). U pogledu štete koju izazovu lica za koje osiguranik odgovara, osiguravač je dužan da
isplati naknadu bez obzira na stepen krivice (namera/nepažnja).

Što se tiče krivice ostalih lica:

1. Namera – uvek isključena, direktno (neće platiti osiguraniku) ili indirektno (osiguranja sa
socijalnom funkcijom: isplatiće oštećenom 3.licu , ali će se regresirati od ugovarača)
2. Gruba nepažnja – pokriva se kod osiguranja od odgovornosti (osim: vožnja u pijanom
stanju / bez vozačke dozvole kod sebe)

4. Dopuštenost podrazumeva da zakon ne isključuje određene rizike/štete od osiguranja. Ovde

naročito spadaju samoubistvo i osiguranje od ratnih i političkih rizika (ono je dispozitivno, može se
ugovoriti, ali će premija biti velika).

Klauzula o isključenim štetama (Novi SGZ) – tumačenje na štetu jače strane kod formalnih ugovora
1. Osiguravač dužan da upozna osiguranika sa OUO, uz naglasak na naročito opasne klauzule po
osiguranika (4 – ništavost, zastarelost, o isključenim štetama i trajanju)
2. Ove klauzule moraju biti jasno izdvojene u polisi (drugačijinačinŠTAMPANJA)
3. Sankcija za nepoštovanje: smatraće se da je ugovor zaključen bez OUO
4. Obaveza da objasne osiguraniku odnos između klauzule o pokrivenim rizicima i isključenim štetama
 11. Suma osiguranja

Određena zakonom (kod obaveznih) ili ugovorom koja predstavlja gornju granicu obaveze osiguravača.
Različit značaj kod različitih vrsta osiguranja:
1. Bitan element ugovora kod osiguranja lica – Nije u vezi sa iznosom štete, osim kod naknade troškova
lečenja i izgubljene zarade do kojih je došlo usled nesrećnog slučaja koji je imao za posledicu smrt ili
invaliditet osiguranog. Oni se izračunavaju prema stvarnoj visini, a isplaćuju se nezavisno od osigurane sume.
2. Prirodni element kod osiguranja stvari – Ako nije određena, odgovara vrednosti stvari, a ako je
određena, ne sme premašivati vrednost stvari ili biti znatno manja od nje (nad/podosiguranje).
Obaveza osiguravača može biti i preko sume osiguranja kada nadoknađuje troškove spašavanja.
3. Sporedni element kod osiguranja od odgovornosti – Određuje se prema pretpostavci o šteti koja može
biti naneta i predstavlja gornju granicu obaveze po 1 osiguranom slučaju.
* Samostalna je u odnosu na vrednost osigurane stvari.
Osigurana suma se odnosi i na troškoveodbrane od odštetnih zahteva, koji se pokrivaju i kada premašuju
sumu, ukoliko je postojao nalog/saglasnost osiguravača.

12. Premija osiguranja i 13. Elementi premije i načelo deljivosti

Cena osiguranja na koju utiču težina rizika, dužina trajanja, osigurana suma...
Pravni pojam: Iznos novca koji je ugovarač osiguranja dužan da plati kao naknadu osiguravaču
* Bruto premija (iz ugla osiguravača):
1. Režijski dodatak – troškovi osiguravača koje prevaljuje na osiguranika
2. Tehnička premija – iznos potreban osiguravaču za izvršavanje obaveza iz ugovora
- Riziko: odgovara riziku za period na koji se odnosi
- Štedna: kod ličnih osiguranja, deli se na matematičku i premiju sigurnosti
* Načelodeljivosti premije – prihvaćeno u našem pravu u više slučajeva
Primeri: * Posle 6 m. propadne stvar osigurana na 1 godinu, ali ne iz osiguranog rizika, pa osiguravač nije
dužan da isplati naknadu, ali jeste dužan da vrati pola premije
* U slučaju stečaja ugovarača, ako dođe do raskida ugovora, stečajnoj masi pripada deo plaćene premije koji
odgovara preostalom vremenu osiguranja.

14. Osigurani slučaj

Događaj čije nastupanje predstavlja ostvarenje rizika obuhvaćenog osiguranjem.
On stvara obavezu osiguravaču da isplati naknadu / osiguranu sumu.
Osiguranik ima obavezu da prijavi nastupanje osiguranog slučaja, kao i da preduzme mere sprečavanja
daljih štetnih posledica. Ako ne preduzme ove mere, ne gubi pravo, ali obaveza osiguravača smanjuje se za
onoliko koliko je nastala veća šteta.
*Nije dozvoljena klauzula o gubitku prava usled zakasnele prijave.
* Uticaj osiguranog slučaja na sudbinu ugovora:
1. Totalna šteta – Ugovor prestaje da važi, a osiguravaču pripada iznos premije za tekuću godinu.
2. Delimična šteta – Ugovor ostaje na snazi, uz nesmanjenu sumu osiguranja (*dubiozno, jer se smanjila
vrednost predmeta)
 Društva za osiguranje (15. A.D.O.)

* Uređuje ih prvenstveno Zakon o osiguranju kao lex specialis u odnosu na ZOPD.

* Predstavljaju pravnu formu za obavljanje delatnosti osiguranja.
Delatnost osiguranja čine: 1) poslovi osiguranja, 2) saosiguranje, 3) reosiguranje, 4) poslovi posredovanja i
5) poslovi zastupanja u osiguranju.
* Principi obavljanja delatnosti:
1) dobrovoljnost (osim obaveznih)
2) teritorijalnost (prvenstveno se nalaže osiguravanje kod domaćih osiguravača, tek ako oni ne mogu ili je
imovina u vezi sa inostranstvom, kod stranih)
3) specijalizacija (zabranjena kompozitna društva)
* Osnovna obeležja d.z.o.
1) samo pravna lica (iako može inokosno a.d.)
2) sedište u RS
3) registruju se na osnovu dozvole NBS

16. Osnivanje A.D.O.

* Sistem dozvole
* Zahtev podnosi osnivač (lice koje on ovlasti) i podnosi dokaze o ispunjenosti uslova.
1. grupa uslova – Statusni
- Predlog akata (osnivački akt – odluka/ugovor, statuta, poslovnog plana, akata poslovne politike sa
mišljenjem aktuara – npr. Pravilnik o računanju matematičke rezerve)
- Dokaze o ispunjenosti uslova za kvalifikovane akcionare /fit and proper – nisu osuđivani za privredna k.d./
2. grupa – Finansijski
- Dokaz da raspolažu sredstvima = minimalnom iznosu osnivačkog kapitala
3. grupa – Lica koja će činiti upravu
- Kvalifikacije i profesionalno iskustvo
- Nisu osuđivani na kaznu dužu od 3meseca zatvora i nisu bili angažovani u društvu koje je potpalo pod
stečaj / likvidirano
4. grupa – Tehnički uslovi
* NBS odlučuje konačnim rešenjem u roku od 60 dana od zahteva (instrukcioni rok)
Ono može izdati dozvolu u kojoj se navodi tačno za koje vrste osiguranja se izdaje, u kom slučaju u roku od
30 dana od prijema rešenja mora biti održana osnivačka skupština i podneta prijava za registraciju – u
suprotnom, kao da nije ni dobijena dozvola.
Zahtev može biti i odbijen zbog neispunjavanja uslova, a u slučaju ćutanja uprave – moguć upravni spor.

17. Organi A.D.O.

* Primarno reguliše ZoS.

* Obavezan dvodomni model: nadzorni + izvršni odbor.
* Imenovanje člana uprave se vrši nakon prethodno pribavljene saglasnosti NBS (u suprotnom, ništavo).

Skupština
* Čine je akcionari (direktno učestvuju > 1 % o.k., preko zajedničkog punomoćnika < 1%)
* Ima vlasničku funkciju iz koje proizlaze ovlašćenja:
1) statusno-imovinska (donosi statut, akte poslovne politike, odlučuje o statusnim promena, promeni pravne
forme i prestanku)
2) izborna (imenuje i razrešava članove n.o. i odlučuje o njihovim naknadama)
3) imovinska (odlučuje o raspodeli dobiti i pokrivanju gubitaka, povećanju/smanjenju o.k.)
* U obavezi da makar jednom godišnje razmatra ’’pismenu informaciju’’ o zaradama, naknadama i drugim
primanjima članova n.o i i.o. Posebna se pažnja obraća na ugovore članova uprave (i s njima povezanih lica)
sa a.d.o. koji im donose imovinsku korist.
* Delokrug skupštine imperativan (ne može se delegirati).
* Krajnji rok za održavanje sednice nije izričito naveden, ali s obzirom da se finansijski izveštaji moraju
usvojiti i dostaviti NBS do 30. aprila, onda važi ovaj rok umesto 30. juna iz ZOPD.
* Prava NBS:
- Zahteva da se određena pitanja uvrste u dnevni red
- Predstavnik NBS može da prisustvuje i da se obraća akcionarima
- U tom cilju, nadzorni odbor mora da obavesti NBS o datumu i dnevnom redu
- Posle sednice, n.o. dostavlja kopiju zapisnika

Nadzorni odbor
* Najmanje 3 člana, uključujući predsednika, od čega su najmanje 1/3 nezavisni.
* Ne mogu biti zaposleni u društvu, biti izvršni direktori, prokuristi, niti mogu imati zamenike.
* Sednice najmanje 1 u 3meseca. O broju održanih sednica obaveštava se NBS, kao i o svakoj pojedinačno,
kako bi evenutalno predstavnik NBS prisustvovao.
* Nadležnost:
- saziva sednice skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda
- imenuje i razrešava članove izvršnog odbora i nadzire njihov rad
- razmatra i daje mišljenje na finansijske izveštaje
- daje/opoziva prokuru
+ naročito: odgovoran za uspostavljanje sistema upravljanja rizicima i nadzor nad njim, kao i praćenje
rizika i preduzimanje odgovarajućih mera

Izvršni odbor
* Najmanje 2 člana, uključujući predsednika.
* Najfleksibilniji, jer može da postupa van sednica.
* Nadležnost:
- vodi day-to-day poslovanje
- obezbeđuje zakonitost rada društva
- odgovara za tačnost posl. knjiga i finans. izveštaja
- donosi akte poslovne politike
- sprovodi strategije za upravljanje rizicima, kao i odluke skupštine i n.o.
- ima pretpostavljenu nadležnost za ono što nije u nadležnosti skupštine i n.o.

Predsednik izvršnog odbora

* Predstavlja i zastupa društvo
* Obavezno zajedničko zastupanje: dužan da obezbedi supotpis člana i.o. za svoje poslove / radnje
* Ovlašćenja:
- Organizuje i vodi poslovanje
- Zastupa
- Stara se o zakonitosti rada društva i odgovara za nju
- Donosi akte: o preventivi, rezervaciji šteta, načinu obračunavanja matematičke rezerve...

Odgovornost članova uprave

* Posebna: obezbede da se poslovanje obavlja u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom, internoj reviziji...
* I.O. obavezan da odmah pismeno obavesti N.O. kada:
1. Ugrožena likvidnost / solventnost
2. Nastupe razlozi za prestanak / oduzimanje dozvole za rad ili zabranu obavljanja pojedinih vrsta osiguranja
3. Prestane da ispunjava uslove za adekvatnost kapitala

18. Nadzor društava za osiguranje

Mere
* N.O. o tome odmah obaveštava NBS koja može preduzimati mere rešenjem kojim:
1. uputi pismenu opomenu(jedino nju ne rešenjem)
- Najblaža mera
2. javno objavljivanje informacija o neizvršavanju ili neblagovremenom izvršavanju obaveza ili poslovanju
suprotno propisima, na teret društva
- Neopravdano negativno utiče na celu granu osiguranja
3. mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju
- Npr. ne ispunjava uslove za obavljanje, ne izveštava NBS...
4. mere zbog nepostupanja u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom
- Npr. Naloži mu da uskladi sa zakonom adekvatnost kapitala, tehničke rezerve...
5. naloži razrešenje i suspenziju članova uprave
6. privremene mere (do rešenja o izvršenju mera)
7. uvede prinudnu upravu
8. naloži prenos portfelja na drugo društvo
9. oduzme dozvolu za obavljanje pojedinih ili svih vrsta osiguranja

20. Društva za uzajamno osiguranje

* Pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja u interesu svojih članova po principu uzajamnosti i solidarnosti.
* U Srbiji ih nema.
* Osnivanje:
- 250 fizičkih lica za životno
- 300 fizičkih/pravnih lica za neživotno
* Isti o.k. kao kod a.d.o, ali ne mogu obavljati reosiguranje.
* Osnivački akt i statut moraju odrediti da li je:
1. Društvo sa neograničenim doprinosom
Od svakog člana može se zahtevati uplata dodatnog doprinosa za namirenje nepokrivenih šteta i rashoda, bez
ograničenja
2. Društvo sa ograničenim doprinosom
Dodatni doprinos najviše u iznosu doprinosa uplaćenog u toj poslovnoj godini
* Ako je d.u.o. osnovano za više vrsta osiguranja, onda dodatni doprinos za svaku vrstu posebno.
* Razlike u odnosu na A.D.O.
1. Neprofitna – kapital društva nije odvojen od uloga članova (viškovi im se vraćaju na kraju godine)
2. Članovi = osiguranici, ali i osiguravači
3. Uzajamnost i solidarnost – jednaki u pogledu naknade štete, raspodele viška, pokrivanja manjka...
4. Sredstva se prikupljaju u obimu potrebnom za poslovanje putem doprinosa, a ne premija
5. Postoji mogućnost doplate ako društvo ne posluje dobro
6. Specijalizovana za pokriće određenih rizika

21. Osiguranik

Lice koje zaključuje ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj račun.

* Mora biti poslovno sposobno.
* Po pravilu, to je lice čija su dobra ili ličnosti izloženi riziku, ali ne mora biti.
* Kod imovinskih, može se osigurati i tuđa stvar pod uslovom da ima materijalni interes.
* Kod osig. života, potrebno da ’’osigurano lice’’ čija lična dobra osigurava da pismeni pristanak.
* Posebni slučajevi kod imovine:
- Suvlasnik: I kad osigura do pune vrednosti, može se koristiti samo do visine svog interesa.
- Osim vlasnika, istu stvar mogu osigurati i plodouživalac, hipotekarni poverilac, titular službenosti: Takođe
se mogu koristiti do vrednosti svog interesa, a ako su osigurali preko toga – negotiorum gestor
 Sličnosti i razlike između posredovanja i zastupanja u osiguranju
Posredovanje Zastupanje
Ekonomski nezavisan od bilo kog osiguravača Ugovorom vezan za konkretnog osiguravača
Samo pravna lica I fizička
Treba da izabere onog osiguravača koji nudi Radnje koje isključivo vrši zastupnik:
najpovoljnije pokriće za konkretnog klijenta - Popunjavanje i potpisivanje polisa
(osim ako su dužni da posreduju za - Izmena / produženje / raskid ugovora
određenog)
Ne može 1 lice vršiti oba
Razlika u odgovornosti: osiguravač za zastupnika, a posrednik za sebe

23. Društva za posredovanje u osiguranju

* Obavljaju poslove posredovanja u osiguranju kao isključivu delatnost za koje su dobili dozvolu NBS.
+ Lica koja u okviru društva obavljaju poslove treba da dobiju licencu NBS.
* Osniva se u formi a.d. ili d.o.o.
* Društvo za posredovanje mora zaključiti osiguranje od odgovornosti za štetu koje nastanu obavljanjem
delatnosti ili bezuslovnu garanciju banke prihvaćenu od NBS.
* Poslovi:
1. Posredovanja (osnovna delatnost)
2. Neposredno ili posredno povezani sa poslovima osiguranja (npr. savetovanje pri obradi šteta i proceni
rizika *NBS propisuje koji su to poslovi)
* Poslovi posredovanja se odnose na dovođenje u vezu osiguranika (ugovarača osiguranja) sa društvom
osiguranja/reosiguranja radi pregovaranja o zaključenju ugovora o (re)osiguranju, na pripremu za
zaključenje ovih ugovora, kao i na pružanje pomoći pri izvršavanju prava iz tih ugovora, a naročito pri
rešavanju odštetnih zahteva.
* Ključna obaveza: pregovara sa osiguravačem koji u konkretnom slučaju nudi najbolje pokriće.
* Posebna obaveza: Kada na osnovu naloga osiguranika posreduje, ima dužnost savetovanja o okolnostima
koje su od značaja za zaključenje i sprovođenje ugovora o osiguranju.
Dužnost savetovanja je povoljnija za klijenta od dužnosti informisanja, jer pruža veću zaštitu.
* Dužnost posrednika da obaveste klijenta o činjenicama koje mogu uticati na njihovu nepristrasnost:
- na osnovu zaključenog ugovora sa određenim d.z.o. posreduje isključivo za to društvo
- ugovorilo uvećanu proviziju za posredovanje kod određenih vrsta osiguranja
* Građanskopravna pitanja posredovanja ostaju u domenu Z.O.O.
Odgovornost posrednika za štetu: ako je posredovao za posl. nesposobno lice (a to znao/mogao
znati), lice za koje je znao/mogao da neće moći da izvrši obaveze iz ugovora i za svoju krivicu + ako bi bez
dozvole nalogodavca obavestio neko 3. lice o sadržini naloga, ugovora ili pregovorima
Pravo na proviziju: stiče u trenutku zaključenja ugovora (osim pod odložnim uslovom), a i u slučaju
nevažnosti ugovora ako mu uzrok nije bio poznat
 22. Društva za zastupanje u osiguranju

* Obavljaju poslove zastupanja u osiguranju kao isključivu delatnost za koje su dobili dozvolu NBS.
+ može i fizičko lice kao preduzetnik
* Kao dopunsku delatnost, ove poslove mogu obavljati i:
1. banka
2. davalac finansijskog lizinga
3. javni poštanski operater
* Poslovi:
1. Zastupanja (osnovna delatnost)
2. Neposredno ili posredno povezani sa poslovima osiguranja
* Poslovi zastupanja
Definicija iz Zak. o osiguranju – Pokretanje, predlaganje ili obavljanje poslova pripreme i zaključivanja
ugovora o osiguranju u ime i za račun d.z.o.
Pretpostavljeni delokrug iz Z.O.O: - zaključivanje ugovora o osiguranju u ime i za račun osiguravača
- ugovaranje izmena ili produženja
- izdavanje polisa
- naplata premija
- prijem izjava upućenih osiguravaču
* Naše pravo poznaje samo zavisne zastupnike u osiguranju, dok u uporednom pravu postoje i nezavisni i
podređeni (određenom zastupniku, npr. za određenu teritoriju).
Zavisni zastupnici mogu zastupati samo 1 d.z.o. (za više, potrebna pismena saglasnost svih zastupanih). *
Za radnje zastupnika odgovara d.z.o. osim:
1. Prekoračenje ovlašćenja (Z.O.O.)
2. Nepažnja
3. Lažno predstavljanje zastupnika
4. Kada zastupnik nije otkrio da obavlja delatnost u svojstvu zastupnika
* Posebne obaveze zastupnika:
1. Na posebnim računima drži svoja novčana sredstva, a na posebnom sredstva zastupanog koja je dužan da
uplati istog, a najkasnije narednog radnog dana. Do uplate, dužan je čuvati ih na sigurnom mestu
2. Naplaćuje premiju u skladu sa propisima d.z.o.
* Dužnost informisanja:
Dok posrednik ima i dužnost informisanja i savetovanja, zastupnik ima samo informisanja:
- Statusne info (poslovno ime, sedište)
- Nazivu d.z.o. s kojima ima ugovor (*posrednik ako ga uopšte ima)
- O pragu od 10 % vlasništva, kapitala, glasova zastupnika u zastupanom ili obrnuto
- Načinu zaštite osiguranikovih prava = prigovor
- Informacije koje treba da pruži osiguravač!
Posredovanje i zastupanje kao sporedna delatnost
* I bez dozvole NBS (koja ipak vrši nadzor) – turističke agencije, prevozioci, špediteri...
* Uslovi (+ ugovor sa d.z.o.):
1) Poznaje pokriće osiguranja koje se pruža
2) Neživotno, nije obavezno i nije od odgovornosti nego dopuna uz proizvod/uslugu u slučaju kvara...
3) Godišnja premija manja od 100 evra

24. Zaključivanje ugovora o osiguranju

* Opšta + posebna pravila ZOO iz člana 901. za ugovor o osiguranju

* Ponudilac
- Po pravilu osiguranik
- Osiguravač nije u stanju opšte ponude, već poziva na ponudu – tek kad je dobije, vrši selekciju rizika
- Osiguravač može biti ponudilac ako učini opštu ponudu ili pojedinačnu – što može biti slučaj kada na
ponudu da zakasneo ili modifikovan odgovor (to se tretira kao protivponuda)
* Ponuda – potpuna, jasna i konkretna (od strane ovlašćenog lica i ozbiljna)
- Sadrži bitne sastojke ugovora: označenje strana, premije, rizika, predmeta, vrednosti/sume + izveštaj lekara
o izvršenom pregledu osiguranika
- Forma: Jedino pismena obavezuje osiguranika – ako nije odredio kraći rok, 8 dana od kada je prispela
osiguravaču, a ako je potreban lekarski pregled, 30 dana
* Prihvat – učinjena od ovlašćenog lica, u svemu saglasna s ponudom, blagovremena, ozbiljna
- Forma: Pismena nužna kad je i ponuda učinjena u pismenoj
- Ćutanje: ,,Ako osiguravač u ostavljenom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima on
inače vrši predloženo osiguranje, smatraće se da je prihvatio’’
* Momenat zaključenja
- Kad se zaključuje na formalan način: potpisivanje polise ili lista pokrića
- Ćutanjem: u momentu kad je ponuda prispela
- Mogu ugovoriti i samim plaćanjem premije

25. Polisa osiguranja

* Isprava koja redovno prati ugovor o osiguranju. Značaj:

- Može biti forma ad solemnitatem
- Sredstvo legitimacije ili isprave o dugu
- Hartija od vrednosti
- Najvažnije dokazno sredstvo, jer sadrži sve najvažnije elemente zaključenog ugovora
* Elementi (Z.O.O.):
1. Ugovorne strane
2. Osigurana stvar / lice
3. Rizik
4. Trajanje
5. Osigurana suma ili neograničeno
6. Premija ili doprinos
7. Datum izdavanja i potpisi
+ kod životnih: ime i prezime lica, datum rođenja i događaj/rok od kog zavisi nastanak prava
* Nedostatak bilo kog elementa utiče na punovažnost (više slobode ima kod transportnih, naročito tzv.
generalnih polisa ili kod Lojdovih)
* Forma polise obično nije propisana, ali se propisuje da određene klauzule (o isključenim štetama Novi
SGZ npr.) budu izdvojene u cilju zaštite osiguranika.
Po pravilu se izdaje na formularu unapred pripremljenom od osiguravača, u 1 originalnom primerku koji se
predaje osiguraniku kojim se on legitimiše kao nosilac osiguranja (postoji pretpostavka da je imalac polise
nosilac).
* List pokrića je isprava koja se izdaje kada nema još dovoljno elemenata da se sačini polisa, a koja će
kasnije biti zamenjena polisom. Ona daje prava na zaštitu/premije već od momenta svog izdavanja.

26. Vrste polisa

1. Kopnene / pomorske
2. Kargo / kasko
3. Međunarodne / domaće
4. Individualne / kolektivne
* Kolektivne mogu sadržati spisak osiguranih lica, ali tad svaka promena u brojnom stanju mora biti praćena
izdavanjem nove polise, a mogu biti i bez naznačenja imena kada su osiguranjem obuhvaćena sva lica koja
se po službenoj evidenciji vode kao aktivni članovi (npr. na platnom spisku). U slučaju bez naznačenja,
osigurana suma se može menjati kad se dogodi osig. slučaj (ako je ugovorena nepromenljiva godišnja
premija) ili ostati nepromenjena (na kraju godine se vrši konačni obračun premija).
5. Valutirane (taksirane) = određena osig. suma / ne = određen samo način određivanja sume
6. Pojedinačne / generalne
* Generalne polise u stvari predstavljaju opšti ugovor. Vrste:
1) Flotantna (otpisna)
Izdaje se na ukupnu vrednost svih pošiljki, a po otpremanju svake otpisuje se njena vrednost dok se potpuno
ne iscrpe kada se gasi
2)Specificirana
Obaveza osiguravača se ograničava na iznos pojedine vrste robe u okviru globalne osig. sume
3)Blanket
Obuhvaćene razne vrste robe tako da osiguravač za svaku jemči u okviru globalne osig. sume

27. Vrste osiguranja s obzirom na vreme trajanja

1. Prema periodu
* Uobičajeno: za zaštitu od rizika čije ostvarenje eventualno predstoji
* Povratno osiguranje – retroaktivno
Zaštita od putativnih rizika, postoji samo subjektivna neizvesnost, u smislu da je rizik možda već i ostvaren
ili je prestala mogućnost ostvarenja, ali strane za to ne znaju.
Značajno za događaje koji se dese u vremenu između slanja i prihvata ponude.
Isključeno kod osiguranja svog života.
2. Prema dužiniroka – ne/određeno vreme
Određeno : Kratkoročno (do 1 godine – npr. prtljag za vreme prevoza) / višegodišnje (npr. životno)

28. Prećutno produženje ugovora o osiguranju (tacita reconductio)

* Uslovi:
1. Ugovor na određeno vreme – normalno istekao
2. Strane nastave da se ponašaju prema odredbama ugovora
3. Zahteva se da je predviđeno posebnom klauzulom u OUO ili polisi
* Prećutno produženje je u interesu za obe strane – osiguravač ne gubi klijenta, osiguranik ne gubi zaštitu, ali
se obično ograničava rok na koji se može produžiti, jer bi u suprotnom ti interesi mogli biti pogođeni
(recimo, ako bi se produžilo na isti duži rok na koji je ranije bilo određeno, možda to strane ne bi želele).
Ograničenje (koje postoji i u Skici) je na godinu dana i može se samo odrediti kraći rok.
* Dejstvo prema našim OUO : Automatski se ugovor produžava za 30 dana po isteku ugovorenog roka, ako
do isteka ne zaključe novi ugovor. Osiguravač je dužan da osiguranika blagovremeno obavesti o isteku, a
ovaj da plati premiju za produženje.

29. Obaveze osiguravača u momentu zaključenja ugovora

1. Prihvatanjaponude za zaključenje ugovora

Samo kod obaveznih, pod uslovima pod kojima ih nudi (*u stanju je poziva na ponudu, ne opšte ponude).
* Pismena ponuda obavezuje ponudioca u roku od 8 dana (30 ako je potreban lekarski pregled), osim ako
nije odredio kraći, od dana kad je pristigla osiguravaču. Ćutanje u tom roku = prihvatio.
2. Dužnost informisanja
* Upozori da su opšti i posebni uslovi deo ugovora i preda ih ako se ne nalaze na polisi.
Izvršenje ove obaveze mora biti konstatovano na polisi.
* Predugovorno informisanje (obaveza traje i tokom važenja ugovora) obuhvata pismeno obaveštenje o 7:
- Statusne info (posl. ime, pravna forma, adresa osiguravača)
- Uslovima osiguranja i merodavnom pravu
- Pokrivenim rizicima i isključenim štetama
- Visini premije, načinu plaćanja, porezi
- Pravu na raskid ugovora
- Načinu podnošenja i roku za odštetni zahtev
- Načinu zaštite prava i interesa – PRIGOVOR, kako kod osiguravača, tako i kod tela nadležnog za nadzor
nad poslovanjem osiguravača (kod nas NBS, a uporedno je medijator obično udruženje osiguravača ili
privredna komora)
3. Dužnost savetovanja – samo posrednik u osiguranju, po nalogu osiguranika

30. Obaveze u toku trajanja ugovora

1. Stvaranje i održavanje rezervi – zakonska
2. Preduzimanje mera prevencije i represije
3. Izdavanja polise/duplikata
 30. i kad nastupi osigurani slučaj
1. Isplata naknade ili osigurane sume
* Ne vodi prestanku ugovora
* Osiguranik dužan da prijavi osigurani slučaj, kao i da pruži dokaze za utvrđivanje visine nastale štete (kod
imovinskih). Ako on i osiguravač ne postignu saglasnost oko iznosa, to će učiniti veštaci.
* Rok isplate ne može biti duži od 14 dana od dana kada je osiguravač dobio obaveštenje da se dogodio osig.
slučaj (trebalo bi precizirati – od kompletiranog odštetnog zahteva, kao u pomorskom). – poluprinudna
norma
Ako je za utvrđivanje obaveze ili iznosa potrebno duže vreme, rok počinje da teče od dana kad se utvrde.
U tom slučaju osiguranik ima pravo da zahteva isplatu predujma do visine nespornog dela štete (što je
povoljno i za osiguravača, jer neće plaćati zakonsku zateznu kamatu za taj deo). To ne utiče na njegovo
pravo da zahteva i sporni deo.
Ako osiguravač kasni sa isplatom, osiguranik ima pravo na naknadu štete koja je usled toga nastupila i
zakonsku zateznu kamatu. Visina naknade štete ograničena je na predvidivu štetu.
Ništavo ugovaranje sporazuma/jednostrane izjave o odricanju od plaćanja zak. zatezne kamate.
* Mogućnost odlaganja isplate naknade:
1) Ako postoji sumnja u pogledu ovlašćenja za naplatu dok se ne podnesu dokazi (pr: preneta polisa)
2) Pokrenut postupak u vezi sa nastalom štetom nad ugovaračem osiguranja/osiguranikom
2. Isplata troškova spasavanja
Osiguranik dužan da ih preduzme, a osiguravač dužan da nadoknadi, čak iako su neuspešni.
Moraju biti opravdani, razumni i u srazmeri sa visinom štete.
Obaveza naknade postoji i prema drugim licima koja su učestvovala (isključeni su oni koji profesionalno
pružaju pomoć – vatrogasci).

31. Obaveze osiguranika u momentu zaključenja ugovora

1. Prijavljivanjeokolnosti od značaja za ocenu rizika – poznate ili nisu mogle ostati nepoznate
Svodi se na obavezu da tačno popuni osiguračev upitnik.
* Ne odnosi se na okolnosti koje su osiguravaču poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate.
* Posledice:
1) Namernog netačnog prijavljivanja
- Pravo osiguravača da zahteva poništaj ugovora i zadržava primljene premije
2) Nenamernog
- Osiguravač ima pravo da raskine ili predloži povećanje premije, a ako se slučaj dogodi pre utvrđivanja
netačnosti ili izvršenog izbora osiguravača, onda ima pravo na srazmerno smanjenje naknade
* Posledice netačne prijava starosti kod životnih:
a) Ako ima više godina od granice do kojoj osiguravač vrši osiguranje, poništaj ali vraća sve premije
b) Ako prijavio manje nego što ima, a u okviru granice, osigurana suma se srazmerno smanjuje
c) Ako prijavio više nego što ima, premija se smanjuje
2. Plaćanje prve premije
* Po pravilu, na početku perioda na koji se odnosi i u tom momentu se osiguraniku predaje polisa.
* Plaćanje premije može biti materijalni uslov za početak delovanja pokrića, ako je ugovoreno da se premija
plaća prilikom zaključenja ugovora. Pokriće nastupa narednog dana nakon plaćanja.

32. Obaveze osiguranika u toku trajanja ugovora

1. Plaćanje premije u ugovorenim rokovima

* Određuje se u sporazumu sa osiguravačem, na osnovu tarifa, ali relevantna je ona iz ugovora.
DUŽNIK: Ugovarač osiguranja/osiguranik
PLATILAC: Bilo koje lice koje ima interes (korisnik osiguranja, pribavilac stvari)
* Princip tražljivosti premije
Obaveza osiguravača da se osiguraniku obrati radi naplate u mestu njegovog prebivališta/sedišta.

(35. Raskid ugovora o osiguranju zbog neplaćanja premija)

Pravne posledice neplaćanja
* Osiguranje imovine:
Osiguravač šalje opomenu osiguraniku preporučenim pismom o raskidu ugovora ako se premija ne uplati u
dopunskom roku od 30 dana od uručenja pisma – raskid nastupa ex lege.
U svakom slučaju, ugovor prestaje ex lege ako premija ne bude plaćena u roku od 1 god. od dospelosti.
* Osiguranje lica:
Ugovor ne prestaje ako je premija plaćena za najmanje 3 godine.
Osiguravač tada može zahtevati otkupnu vrednost osiguranja ili se vrši redukcija osigurane sume.

2. Obaveštavanje osiguravača o promenama rizika

A) Povećanje
* Bez odlaganja ako je do promene došlo postupkom osiguranika,
u roku od 14 dana od kad je za nju saznao.
* Osiguravač ima pravo opcije: raskine ili traži povećanje premije
* Ako se u međuvremenu dogodi osigurani slučaj, duguje naknadu umanjenu srazmerno isplaćenim
premijama i onima koje je trebalo platiti prema težini rizika.
B) Smanjenje
Princip deljivosti premije – Osiguranik ima pravo da mu se premija smanji od kad je obavestio

3. Sprečavanje osiguranog slučaja

- Dužan da preduzme propisane i ugovorene mere
* Pridžava se uputstava osiguravača, osim kad postoji opasnost od odugovlačenja.

33. Osiguranikove obaveze kad nastupi osigurani slučaj

1. Prijavi osigurani slučaj
- Bez odlaganja, a najkasnije u roku od 3 dana od saznanja (imovina)
- Čim sazna (transportno)
- Kada mu to dopušta zdravstveno stanje, a najkasnije u roku od godinu dana (nesrećni slučaj)
* Pismenim putem (radi dokazivanja)
* Sankcija: Naknada štete koju je osiguravač usled toga pretrpeo (prekluzija – zabranjena).
2. Otklanjanje i smanjenje štete
- Sve u njegovoj mogućnosti, pridržavajući se uputstava
* Sankcija: Naknada štete, osim ako dokaže da bi nastala u istom obimu i da je preduzeo mere.

34. Osiguranje za tuđ račun

* Imamo 3 ugovorne strane, osiguravača i :

1. Ugovarača osiguranja – zaključuje ugovor i preuzima obaveze
2. Korisnika – lice za čiji je račun ugovor zaključen, koje trpi štetu usled nastupanja osiguranog slučaja i
kome pripadaju prava iz ugovora
Korisnik može biti određen, kada govorimo o osiguranju za tuđ račun u ovom smislu, a može biti i odrediv –
u tom slučaju je u pitanju osiguranje za račun koga se tiče.
* Osiguranje za račun koga se tiče omogućava da korisnik bude lice koje nosilac interesa u momentu
nastanka osiguranog slučaja ili posle toga. Karakteristično za transportna osiguranja, kao i od odgovornosti i
kolektivna od posledica nesrećnog slučaja.
* Ugovaranje za drugog se ne pretpostavlja, ali volja ne mora biti izričito izražena.

Dejstva ugovora
1. Osiguravač – ugovarač
Ugovarač zaključuje ugovor, prijavljuje okolnosti od značaja za procenu rizika, ispunjava obaveze...
* Osiguravač prigovore koje može istaći prema ugovaraču, može istaći i prema korisniku.
2. Ugovarač – korisnik
* Obično u nekom pravnom odnosu koji prethodi zaključenju ugovora o osiguranju.
* Ugovarač može da raspolaže pravim korisnika samo uz njegovu saglasnost.
* Ugovarač ima pravo da zadrži polisu kao obezbeđenje.
* U slučaju stečaja korisnika, ugovarač ima prvenstvo naplate prema osiguravaču, a ako je naknada već
isplaćena, može se iz nje naplatiti pre korisnika i njegovih poverilaca.
3. Osiguravač – korisnik
Obično se kaže da je pravo korisnika sopstveno (nije izvedeno iz prava ugovarača) i nezavisno, ali to nije
sasvim tačno zbog mogućnosti isticanja istih prigovora (npr. kompenzacije u slučaju neplaćanja premije).
* Od momenta kada prihvati stipulaciju u svoju korist, pravo korisnika postaje definitivno i neopozivo
(ugovarač ne može vršiti modifikacije).
* Prihvatanje prava se može izvršiti i pre i nakon nastanka osiguranog slučaja.
* Korisnik mora imati ispravu o osiguranju da bi mogao raspolagati svojim pravima.
* Korisnik može izvršiti obaveze (plaćanje premije) umesto ugovarača.

36. Odnos osiguranja i građanske odgovornosti – kumuliranje prava

* Osnovno pitanje : Da li oštećeni iz istog događaja može da ostvari i pravo na naknadu štete i pravo na
naknadu iz osiguranja u punom iznosu?
Kumuliranje u osiguranju imovine
* Zabranjeno – maksimalno može da dobije naknadu do iznosa štete. Cilj je sprečavanje:
1. Moralnog hazarda na strani osiguranika, koji bi time dobio podsticaj da namerno izazove štetu
2. Neosnovanog obogaćenja osiguravača koji je primao premije, a da štetnik plati celokupnu naknadu
3. Ekskulpacije štetnika
* Kod nas je zabrana ostvarena posredno – nije određeno od koga će oštećeni tražiti naknadu, a osiguravaču
se daje pravo subrogacije za isplaćeni iznos u prava osiguranika prema štetniku.
Kumuliranje u osiguranju lica
* Dopušteno – jer nema odštetni karakter
- Neposredno – pravo da zahteva naknadu od štetnika, nezavisno od osiguranja
- Posredno – zabrana subrogacije osiguravača
* Kritikovan izuzetak od dopuštenosti kod osiguranja od posledica nesrećnog slučaja (ako je ugovoreno kao
od odgovornosti – nebulozno).

37. Zastarelost prava iz osiguranja

Pored opštih pravila ZOO kao što su recimo zabranja od odricanja zastarelosti unapred, propisana su i
posebna pravila zastarelosti kod ugovora o osiguranju kako bi se bolje zaštitila prava osiguranika.
Rokovi:
* Subjektivni / Objektivni za potraživanja ugovarača (odnosno 3. lica iz ugovora)
Osiguranje života – 5 godina / 10 (rokovi duži, dok naslednici saznaju)
Ostala – 3 godine / 5
** Za subjektivni, teče od momenta kada dokaže da je za osigurani slučaj saznao, a za objektivni, teče od
proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo.
* Potraživanja osiguravača – 3 godine
* U slučaju osiguranja od odgovornosti trećeg, kada oštećeno lice zahteva/dobije naknadu od osiguranika,
zastarevanje osiguranikovog zahteva prema osiguravaču počinje od dana kad je oštećeni sudskim putem
tražio naknadu, odnosno kada ga je osiguranik obeštetio.
* Neposredan zahtev 3. oštećenog lica prema osiguravaču zastareva za isto vreme kao prema osiguraniku-
štetniku, a potraživanje osiguravača prema 3. licu-štetniku kad i potraživanje osiguranika prema tom 3.

38. Gubitak prava iz osiguranja

* Najstroža sankcija kojoj je osiguranik izložen u slučaju nevršenja svojih obaveza.

* Nije svojstvena građanskom pravu, više kao kazna, zato se nastoji suziti njena primena.
* Razlike od:
- Ništavosti: ugovor ostaje u važnosti (zadržavaju premije/naknade), a gubitak prava mora dokazati
osiguravač, dok ništavost dokazuje ona strana koja se na nju poziva
- Isključenja rizika: Rizik je obuhvaćen, pravo je nastalo, ali se oduzima
- Zastarelosti: Ona ima cilj da pravno stanje usaglasi s faktičkim
* Klauzule gubitka prava kod nas nemaju veću primenu, a za neke postoji izričita zakonska zabrana.
Pr: Ako osiguranik posle nastupanja osiguranog slučaja ne izvrši neku od propisanih ili ugovorenih obaveza
Sankcija koja se tad primenjuje jeste naknada štete koja nastane usled ovakvih postupaka.
Pr: Nepreduzme mere smanjenja štete, gubi pravo na naknadu štete koja je usled toga nastala, ali samo ako je
povredio obaveze namerno/grubom nepažnjom
 39. Pojam i osobine imovinskih osiguranja
Prema predmetu, osiguranja mogu biti imovinska i osiguranja lica. *3 osobine ponovi od pre*

40. Načelo obeštećenja

* Naknada ne može biti veća od štete.

* Cilj: - Spreči moralni hazard – namerno uzrokovanje štete
- Razgraniči osiguranje od opklade
* Svojstva imovinskih osiguranja (i 39. i 40.)
- Osiguranik ima pravo na naknadu kada dokaže da je pretrpeo štetu na osiguranoj imovini usled nastupanja
osiguranog slučaja
- Zabranjeno nadosiguranje, dvostruko osiguranje i kumuliranje prava
- Dozvoljeno podosiguranje
- Osigurana suma je prirodan, ali ne bitan element ugovora
- Izmakla dobit se uzima u obzir samo ako je tako izričito ugovoreno
* Izuzetak: osiguranje useva i poljoprivredne proizvodnje
- Sukcesivne štete: u toku istog perioda više osiguranih slučajeva, naknada se određuje i isplaćuje u
potpunosti za svaki, bez obzira na iznos ranije isplaćenih
- Ugovorena vrednost

41. Interes osiguranja

Subjekt interesa može biti svako lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slučaj, jer bi pretrpelo neki
materijalni gubitak (pr: sopstvenik, plodouživalac, zakupac...)
* Osiguranje za tuđ račun – interes postoji na strani korisnika.
* Interes mora da postoji u času nastanka štete.
* Više lica istovremeno može imati interes:
Paralelni (vlasnik i zakupac) Isključivi (kupac i prodavac – do i od momenta prenosa rizika)
* Da bi mogao da se osigura, interes mora biti:
1) Ekonomske prirode (procenjiv u novcu)
2) Pravno zaštićen (postojanje pravne veze lica sa predmetom)
3) Pravno dozvoljen
* Interes za osiguranje buduće stvari (plodovi, autorsko pravo na delu koje treba da bude napisano...)
- Da bi mogla da se osigura, najvažnije je znati vrednost stvari (izraz načela obeštećenja)

42. Naknada iz osiguranja – pojam i elementi

* Visina naknade zavisi od:
1. Prouzrokovane štete
2. Osigurane sume
3. Vrednosti osigurane stvari
* Svaki od elemenata može da predstavlja gornju granicu obaveze osiguravača – najviše do visine štete, u
okviru visine vrednosti stvari/osigurane sume, *osim ako zakon nešto drugo određuje (izuzetak usevi i
poljopr. proizvodnja – vrednost koju bi predmet osiguranja imao u vreme sabiranja).
* Momenat utvrđivanja visine naknade jeste momenat obeštećenja –visina se određuje prema cenama u
vreme donošenja prvostepene presude.
* Kod osiguranja od odgovornosti imalaca motornih vozila, ako je osiguranik neosnovano odbio naknadu
ponuđenu u vansudskom postupku, nema osnova da se ona utvrđuje na dan presuđenja.
* Mesto u kom se određuje vrednost stvari – određeno u UOU.

Vrednost za osiguranje (u momentu zaključenja) ≠ vrednost za naknadu (u trenu realizacije rizika)

* Način određivanja vrednosti:
- Tržišna (ako je ima)
- Upotrebna (vrednost za ponovnu izgradnju objekta umanjena za iznos amortizacije i vrednost za zamenu
pokretne stvari)
- Ugovorena (osiguranik nju ne dokazuje, dok vrednost za naknadu da)
- Osiguranje nove vrednosti (omogućava potpunu obnovu stvari, bez odbitka za amortizaciju)
* Pr: Nova šoferšajbna

43. Oblik i obim naknade iz osiguranja

* Širina osiguravajućeg pokrića zavisi od odnosa pokrivenih rizika i isključenih šteta.

* Izgubljena dobit (koja se mogla očekivati prema redovnom toku stvari i prema okolnostima slučaja) – kod
potrošačkih se pokriva samo ’’stvarna’’ izgubljena dobit i to ako je izričito ugovoreno. Ona se procenjuje u
momentu nastanka osiguranog slučaja prema merilima koja moraju biti sigurno predviđena.
Pr: osiguranje od prestanka rada preduzeća ili od nastupanja nekog događaja (neodržavanje festivala)
* Oblik:
- Po pravilu u novcu
- U naturi, samo pravo osiguravača da ugovori (pr: nova šoferšajbna)
- Napuštaj (abandon): samo ako izričito ugovoren, prepušta oštećenu stvar osiguravaču za punu sumu osig.

* Obim:
- Totalna šteta: Šteta se obračunava prema vrednosti stvari, a umanjuje se za vrednost ostataka.
- Delimična: Prema visini troškova opravke, umanjuje se za amortizaciju i vrednost ostataka
- Sukcesivne
- Franšize : Deo štete se ostavlja na teret osiguranika
* Vrste: Integralna – Snosi samo kad je šteta niža od ugovorenog iznosa
Odbitna – Bez obzira na visinu štete
Proporcionalna – Snosi deo proporcionalan ukupnoj šteti
 44. Nadosiguranje

Osigurana suma znatno premašuje vrednost osigurane stvari.

* Može postojati inicijalno (u momentu zaključenja ugovora) ili naknadno.
* Z.O.O. slučajevi:
1. Ako je osiguranik inicijalno prevario osiguravača, daje mu se pravo na raskid ugovora.
Osiguranik mora da vrati ono što je primio, ako je osigurani slučaj nastupio,
a osiguravač zadržava i primljene i premije za tekući period.
2. Ako je osiguranik incijalno bio savestan, ugovor je punovažan.
Osigurana suma se koriguje, ali premija ne (dubiozno).
3. Ako do nadosiguranja dođe naknadno, obe strane imaju pravo na sniženje sume osiguranja i premija.
* Ove odredbe Z.O.O. mogu biti izmenjene ukoliko su u korist osiguranika.

45. Podosiguranje

Osigurana suma manja od vrednosti osigurane stvari.

*Dozvoljeno uz primenu pravila proporcionalnosti:naknada : šteta = osig suma : vrednost stvari
Stavlja naknadu prema pretrpljenoj šteti u isti odnos u kom se nalazi vrednost stvari prema osiguranoj sumi.
Zapravo, odnos između osigurane sume i vrednosti stvari pokazuje odnos između premije koja je plaćena i
one koja je trebalo da bude plaćena.
Nesrazmera između vrednosti stvari i sume osiguranja u našem pravu treba da postoji u momentu
zaključenja ugovora (uporedno: u momentu nastupanja osiguranog slučaja).
* Odstupanja od pravila proporcionalnosti:
1. Klauzula tolerancije – ne primenjuje se pravilo ako podosiguranje ne prelazi 10-20 %
2. Klauzula o isključenju delovanja načela proporcionalnosti
3. Osiguranje na ’’prvi rizik’’ – Prilikom određivanja sume ne uzima se u obzir vrednost stvari (jer je velika,
npr. poslovna zgrada, pa bi bila prevelika premija), nego najveća moguća šteta koju osiguranik može da
predvidi (npr. provalna krađa)
* Kao poseban oblik ovog je osiguranje na ugovorenu vrednost (npr. požar).

46. Višestruko i dvostruko osiguranje

Uslovi:
- Isti (4): predmet, rizik, interes, period (u najvećoj meri da se preklapaju)
- Dva ili više osiguravača
* Ako je zbir osiguranih suma veći od vrednosti predmeta, radi se o dvostrukom osiguranju.
Ukoliko je nesavesno zaključeno, nepunovažno je (kao nadosiguranje, samo što ima više ugovora).
* Višestruko osiguranje može biti i punovažno ako:
- Zbir osiguranih suma ne prelazi vrednost stvari
* Osiguranik je u obavezi da o ugovorima i svotama obavesti dr. osiguravače (u momentu kad
se dogodi osigurani slučaj)

- Savesno zaključeno (daje pravo na modifikaciju ugovora)

* Ako je to učinio osiguranik, ima pravo na zahtev za smanjenje sume i kasnijih premija u roku od
mesec danaod kad je za to saznao
* Ako je do toga došlo smanjenjem vrednosti stvari, ima isto pravo počev od dana kad je saopštio
zahtev za sniženje

47. Prenos ugovora o osiguranju na pribavioca osigurane stvari

Ex lege, jer je u interesu sve 3 strane.
* Uslovi:
1) Određena stvar
2) Prenos svojine
3) Izvršen u toku važenja ugovora o osiguranju
* Način: prenosom polise (i bez izričitog sporazuma) ili indosiranjem polise
* Dejstva:
- Pribavilac postaje nosilac svih prava i obaveza
- Za dospele, a neplaćene premije u vreme prenosa solidarno odgovaraju
- Za premije koje dospevaju posle prenosa odgovara pribavilac, a prenosilac ostaje u obavezi samo ako nije
obavestio osiguravača da je stvar otuđena
* Mogućnost raskida imaju i osiguravač i pribavilac
Otkazni rok 15 dana, a mora se podneti u roku od 30 dana od saznanja za otuđenje

48. Subrogacija (uslovi)

U skladu sa načelom obeštećenja i zabrane kumuliranja prava, dolazi do zakonske subrogacije osiguravača u
prava osiguranika prema licu odgovornom za štetu.
* Uslovi:
1) Isplata naknade osiguraniku
2) Postojanje odštetnog zahteva
* Nastupa ex lege, u momentu isplate naknade, a osiguravač nije dužan da o tome obavesti 3. lice.
* Dejstvo:
- Na osiguravača prelaze sva prava osiguranika prema odgovornom licu do visine isplaćene naknade
- Osiguravaču mogu biti istaknuti isti prigovori kojima je bio izložen osiguranik
- Pravo osiguravača je dvostruko ograničeno – iznosom koji je isplatio osiguraniku, ali i iznosom koje treće
lice duguje
- Nemo subrogar contra se : Ne sme biti na štetu osiguranika (npr. osiguravač mu isplatio samo deo štete,
osiguranik će tad imati prvenstvo naplate u odnosu na zahtev osiguravača)
 49. Odstupanje od subrogacije

Ako su štetu izazvali najbliži članovi porodice, lica sa kojima osiguranik živi u istom domaćinstvu ili za koja
odgovara, osiguravač nema pravo OSIM ako su pomenuta lica osigurana.
* U slučaju ometanja subrogacije, osiguravač ima pravo na naknadu štete koju trpi.

50. Mesto osiguranja od odgovornosti u sistemu osiguranja

* Zakonom ili ugovorom uređen skup pravnih odnosa između 3 lica:

Osiguravača – na osnovu naplaćenih premija preuzima im. posledice unapred određenog štetnog događaja
Osiguranika – koji se oslobađa posledica građanske odgovornosti (po pravilu, deliktne)
Trećeg (oštećenog) lica – koje naknadom iz osiguranja dobija obeštećenje
* Podvrsta imovinskih osiguranja
* Predmet: Ne stvar, već šteta (’’pasiva’’) koja može da nastane u imovini usled događaja koji povlači
odgovornost osiguranika
Ako nije osiguranje od odgovornosti u vezi sa određenim predmetom, ne može se unapred utvrditi osigurana
vrednost. Osigurana suma se stoga određuje kao procena (najveće moguće) štete koja može da nastane i
predstavlja limit obaveze osiguravača.
To povlači i neprimenjivanje pravila o odnosu osigurane sume i vrednosti, kao ni o prenosu osiguranja (osim
ako je u vezi sa određenim predmetom).
* Pokrivaju se i štete izazvane grubom nepažnjom.

52. Osigurani slučaj kod osiguranja od odgovornosti

* Osnovno pitanje: kada se smatra da je nastao osigurani slučaj?

1. Kada nastane štetni događaj (Z.O.O. za potrošačka)
2. Kada je podnet odštetni zahtev (claims made)
* Novi SGZ predviđa ovaj trenutak kao alternativan 1. za komercijalna osiguranja

53. i 54. Klauzule

* Osiguranje od odgovornosti ima dvostruku zaštitnu ulogu:

1) Ekonomska zaštita – Isplaćuje naknadu
2) Pravna – Specifična baš za ovaj vid osiguranja, sa ciljem da smanji odgovornost (i naknadu)
* Realizuje se kroz 2 klauzule :
1. Klauzula o vođenju spora
Osiguravač može biti: 1) umešač 2) punomoćnik 3) stranka
2.Klauzula o zabrani poravnanja i priznavanja odgovornosti (bez saglasnosti osiguravača)
 55. Direktna tužba

* Z.O.O. predviđa actio directa za sve vrste osig. od odgovornosti.

* PRIGOVORI
1) Obavezna osiguranja – Ne mogu se isticati prema oštećenom oni koje ima protiv osiguranika
2) Dobrovoljna – Protiv oštećenog se mogu isticati samo prigovori nastali pre osiguranog slučaja
* Prednosti: - brz i pojednostavljen postupak ostvarivanja naknade
- zaštita oštećenog u odnosu na ostale poverioce štetnika
* Osnov tužbe: pretrpljena šteta
* Osiguranik ima izbor:
1. Prvo tuži osiguravača (nezavisno od osiguranika; nema obavezu prethodnog vansudskog postupka)
2. Prvo tuži osiguranika, pa osiguravača
3. Istovremeno obojicu

56. Obavezno osiguranje od auto-odgovornosti – izvori i svojstva

* Predmet: građanska odgovornost za štete nastale upotrebom motornog vozila

* Prvenstveno je nastalo u Skandinaviji, kako bi zaštitlo interese odgovornih lica, ali je vremenom počelo da
ima veliki značaj i za oštećene, počevši od Drugog svetskog rata preko 1. od 5 generacija Direktiva EU, gde
je dosta harmonizovano na nivou članica.
* U prvom planu ovog osiguranja je naknada štete, a tek se kasnije u odnosu osiguranika-štetnika i
osiguravača rešava pitanje sankcionisanja krivca. Temelj naknade je odgovornost onoga ko je preuzeo
snošenje rizika, a ne krivica, i sve to kako bi se socijalizovao rizik.
* Kod nas najveći udeo u portfoliju osiguravača.
* Poseban Zakon o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju.

57. Obaveza zaključenja ugovora o osiguranju u auto-odgovornosti

* Vlasnik m.v. dužan da zaključi za štete koje pričini 3. licima usled smrti, povrede tela, narušavanja
zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari OSIM za štete na stvarima koje je primio na prevoz.
* Mora da postoji sve vreme dok je vozilo u saobraćaju.
* U momentu registracije, odnosno produžetka upotrebne dozvole (traktori).
* Izuzetak: Vojska

58. Lica čija je odgovornost pokrivena obaveznim osiguranjem

* U cilju što šire zaštite oštećenih, širio se i krug lica čija je odgovornost pokrivena. Razlikujemo:
1. Vlasnik - dužan da zaključi osiguranje
Može da odgovara subjektivno, ako je udes prouzrokovan njegovom isključivom krivicom, a može
odgovarati i objektivno, jer je m.v. opasna stvar.
2. Ovlašćeni držalac
Pokriven osiguranjem, odgovara kao vlasnik za vreme dok vrši faktičku moć nad vozilom.
3. Vozač
Odgovara samo subjektivno, ali ako je zaposlen kod vlasnika, prvenstveno odgovara vlasnik prema
pravilima o odgovornosti pravnih lica prema trećem, a on će imati pravo regresa ako se dokaže da je vozač
štetu izazvao namerno/grubom nepažnjom.
* Razlika između držaoca i vozača – Držalac upotrebljava m.v. u sopstvenom interesu.
* Vozačem se smatra lice koje je u trenutku nastanka nezgode upravljalo vozilom. Važno je da je on faktički
upravljao, bez obzira da li ima vozačku dozvolu ili saglasnost vlasnika.
* Vozač ima pravo na naknadu štete, pod uslovom da nije izazvao nezgodu.
* Pretpostavlja se da ima ovlašćenje ako: srodnik, ima ključeve, dokumenta...
* Krađa: Odgovara lopov, vlasnik samo ako se nije ponašao sa dužnom pažnjom (ostavio otključano).
* Dužnost posedovanja polise za vreme upotrebe m.v. (i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi).

59. ’’Treće lice’’ kod osiguranja od auto-odgovornosti

* Krug lica koja imaju pravo na naknadu određen je na negativan način u ZOOS.
- Vlasnik i korisnik m.v. nisu treće lice (* vlasnik može imati pravo na naknadu ako je bio putnik)
- Lice koje je dobrovoljno ušlo u vozilo za koje je znalo da je protivpravno oduzeto
* Lica koja imaju pravo:
- Putnici, bez obzira da li su se prevozili s naknadom ili bez, i na njihov odnos sa vozačem/vlasnikom
- Pešaci, biciklisti i drugi nemotorizovani korisnici

60. Osigurani predmet kod osiguranja auto-odgovornosti – pojam motornog vozila

* Namenjeno za saobraćaj na kopnu, pokreće se sopstvenom silom (osim šinskih vozila).

* Služe za prevoz putnika i stvari
* ZOOS ’’prevozno sredstvo’’ uključuje i čamce i vazduhoplove.

61. Štete pokrivene osiguranjem u osiguranju od auto-odgovornosti

* Smrt, povreda tela, narušenje zdravlja, uništenje stvari osim primljenih na prevoz nastalih
UPOTREBOM motornog vozila
* Upotreba? Činjenično pitanje
- Jeste: zaslepi drugog dugim svetlima, stajanje na putu, primorao ga svojom vožnjom da udari trećeg...
- Nije: prevoženo od strane drugog vozila, pa spadne
* Mora da postoji uzročna veza između upotrebe i štete
* Obuhvaćene štete na stvarima i štete na licima (vanugovorna odg. – i materijalne i ne)
* Isključene jedino čisto imovinske novčane štete, koje nisu posledica ni štete na stvarima ni štete na licima
(pr: lice usled nezgode sprečeno da zaključi posao zbog kog je pretrpelo gubitak). Nasuprot tome, novčane
štete koje jesu posledice ovih šteta su obuhvaćene (pr: gubitak prihoda zbog nemogućnosti korišćenja taksi
vozila dok je na popravci).
* Štete na stvarima:
1) Uništenje m.v. (totalna)
2) Oštećenje
3) Privremena nemogućnost korišćenja tokom popravke
4) Troškovi zakupa novog vozila
* Štete na licima:
1) Troškovi sahrane (onom ko ih je preduzeo se priznaju)
2) Šteta nastala gubitkom izdržavanja koji je poginuli davao
3) Štete usled telesne povrede ili oštećenja zdravlja
* Naknada nematerijalne štete usled:
1) pretrpljenih fizičkih bolova
2-4) duševnih bolova zbog: umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, smrti/teškog invaliditeta bliskog lica
5) pretrpljenog straha

62. Štete isključene iz osiguranja auto-odgovornosti (Gubitak prava)

* Isključene štete nemaju uticaja na pravo oštećenog, već dovode do prava regresa osiguravača prema
osiguraniku. ZOOS navodi slučajeve ’’gubitka prava’’:
1) Nije koristio vozilo u skladu s namenom (prevozio veći broj lica od dozvoljenog)
2) Nije imao vozačku (osim ako je kandidat)
3) Oduzeta vozačka / isključen iz saobraćaja / izrečena mera zabrane upravljanja
4) Alkohol / droge
5) Šteta nastala jer je m.v. tehnički neispravno, a to vozaču bilo poznato
6) Napustio mesto događaja, a nije dao podatke
* Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi – dužni da popune, potpišu i razmene

63. Obim obaveze osiguravača kod osiguranja auto-odgovornosti

* Oštećeni ostvaruje svoje pravo prvo upućivanjem odštetnog zahteva neposredno osiguravaču, koji je dužan
da u roku od 14 dana od prijema dostavi oštećenom ponudu za naknadu i isplati. Ako je kompleksniji zahtev
pa nije moguće utvrditi štetu u tom roku, onda ima rok od 45 dana od prijema za štetu na stvarima, a od 90
dana za štetu na licima, a naknadi rok za isplatu je tad 14 dana.
* Tužbu tek može podići ako osiguravač ne ispostavi ponudu ili obrazloženo odbije zahtev u roku od 90
dana ili ne isplati tzv. ’’malu štetu’’ (do 1000 evra) u roku od 8 dana.

64. Garantni fond

Telo osnovano radi naknade šteta u saobraćaju kada iz određenih razloga ne deluje osiguravajuće pokriće.
* Ima svojstvo pravnog lica, finansira se iz doprinosa osiguravača.
* 3 slučaja:
1. Nepoznat vozač (pobegao sa mesta)
- Radi sprečavanja zloupotreba, nadoknađuju se samo štete na licima
2. Neosigurano vozilo
- Kao da je osigurano, uz pravo regresa Fonda prema vlasniku
3. Stečaj osiguravača
- Od momenta pokretanja stečaja, Fond isplaćuje naknade oštećenim i postaje poverilac za taj iznos

66. Osiguranje lica – pojam i podela

1. Osigurana suma – bitan element posla (za određivanje premija itd.)

2. Osiguranik stiče pravo na isplatu samim nastupanjem štetnog događaja – ne mora da dokazuje
3. Ne važi načelo obeštećenja, pa ne važe ni pravila o nadosiguranju, zabrani kumuliranja, subrogaciji
* Podela: Osiguranje života / Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja

67. Osigurano lice

Lice u čijem životu treba da nastupi događaj predviđen kao osigurani slučaj.
* Može biti različito i od ugovarača i od korisnika osiguranja.
* Kako ugovor ne bi bio (apsolutno) ništav, neophodan pismeni pristanak osiguranog lica.
* Lica mlađa od 14 godina i potpuno posl. nesposobna – ne mogu se osiguravati za slučaj smrti i osiguravač
je dužan da vrati sve premije koje je po osnovu takvog osiguranja primio.
Za maloletnike starije od 14 potrebna je saglanost i njegova i zakonskog zastupnika.

68. Osiguranje života – pojam i podela

Ugovor kojim se osiguravač obavezuje da isplati osiguraniku ili licu koga on odredi određenu sumu ili rentu
u slučaju smrti ili doživljenja osiguranog lica.
* Podele prema:
1. Rizik koji obuhvata
1) Za slučaj smrti
a) ’’Osiguranje na ceo život’’ (najviše elemenata štednje, jer će naslednici sigurno naplatiti)
b) ’’Osiguranje rizika’’ (samo za određeni period, npr. boravak u inostranstvu)
2) Za slučaj doživljenja (cilj: obezbedi samog sebe za slučaj starosti)
3) Mešovito (isplata ili kad umre ili kad doživi)
4) Sa utvrđenim rokom isplate (ako umre pre, prestaje plaćanje premija, a dobijaju naslednici)
2. Način zaključenja – individualno / kolektivno
3. Način isplate – jednokratno / renta
* Renta se može isplaćivati doživotno ili na ograničen period.
* S obzirom na početak obaveze osiguravača da isplati rentu, razlikujemo:
Neposredno osiguranje – isplaćuje odmah po zaključenju ugovora, a osiguranik uplati 1okratnu premiju
Odloženo – od nekog budućeg trenutka npr. doživljenja, a osiguranik plaća periodično premije
4. Broj osiguranih lica
* ’’Osig. na 2 života’’(uzajamno) npr. supružnici - dobija preživeli (oboje po pola ako dožive istek).
 69. Rizici isključeni iz osiguranja života (3 iz Z.O.O. + ugovorno)

1. Samoubistvo osiguranog lica

* Samo u 1. godini trajanja osiguranja.
* Ako se dogodilo u prve 3 godine, isplaćuje se samo matematička rezerva.
2. Namerno ubistvo osiguranog l. od strane korisnika
* Iako nije donesena krivična presuda, osiguravač može svim sredstvima dokazivati pred građ. sudom.
* Ako su do tad bile uplaćene 3 godišnje premije, a ugovarač nije korisnik, matematička rezerva će biti
isplaćena njemu / naslednicima.
3. Ratne operacije
* Isplaćuje samo matematičku rezervu (bez vremenskog ograničenja njenog prikupljanja), ALI dopušta se
drugačije ugovaranje.

70. Prava osiguranika iz matematičke rezerve

* U osiguranju života premija bi trebalo stalno da raste, jer se rizik s godinama života povećava. Kako bi se
plaćao stalni iznos, ona se zato određuje tako da je u mladosti viša od stvarne ’’cene rizika’’, a u kasnijim
niža. Taj višak koji se prikuplja u prvim godinama jeste matematička rezerva.
Osiguranik ima poseban interes u pogledu ovih sredstava, jer ne služe samo obezbeđenju rizika, već i štednji,
i tu se javljaju neka posebna pravila u pogledu:
1. Redukcija osigurane sume
2. Otkup osiguranja
3. Predujam osigurane sume
4. Zalaganje polise ( *osiguravač mora o tome biti pismeno obavešten)
5. Pravo na isplatu kod isključenja rizika
6. Nemogućnost osiguravača da sudskim putem traži naplatu premije

1. Redukcija osigurane sume

* Ako nakon 3 godine plaćanja premija prestane (ako bi prestao pre toga, smatra se da je odustao, gubi
osiguranje, a uplaćeno se ne vraća), osiguravač ima pravo da smanji osiguranu sumu na otkupnu vrednost
osiguranja, odnosno raskine ugovor.
Prethodno treba da pozove osiguranika preporučenim pismom da plati dospele premije i ostavi mu rok koji
ne može biti kraći od mesec dana od prijema pisma.
Ako se pre toga dogodi osigurani slučaj, smatraće se kao da je došlo do redukcije/raskida zavisno od toga da
li su bile plaćene za 3 godine ili ne.
2. Otkup
* Na zahtev ugovarača osiguranja koji je platio najmanje 3 godišnje premije, a koji nema više interes da
ugovor teče, osiguravač je obavezan da mu isplati otkupnu vrednost osiguranja.
* Samo za osiguranja za ceo život (gde je nastupanje osig. slučaja izvesno).
* U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima može zahtevati i način izračunavanja.
* Poverilac može zahtevati samo ako mu je polisa predata u zalogu, a potraživanje za čije je obezbeđenje
dato nije namireno o dospelosti.
* Korisnik samo ako je neopozivo određen.
3.Predujam
* Na traženje ugovarača osiguranja, može (ne mora) osiguravač isplatiti unpared deo osigurane sume do
visine otkupne vrednosti, koju ugovarač kasnije može vratiti, a za to plaća kamatu.
* Ako zadocni sa plaćanjem dospele kamate, smatraće se da je zahtevao otkup.

71. Osiguranje života u korist trećih lica

* Normalno za slučaj smrti.

* Ako korisnik nije određen ili odredba ostane bez dejstva (umre, odbije...) = u korist ugovarača.
* Posledice:
1. Bez označenja korisnika
- Naslednici nisu korisnici, mogu se koristiti osiguranjem samo ako prihvate nasledstvo
- Poverioci imaju ista prava kao i na ostaloj imovini
2. Sa označenjem
- Korisnik ima sopstveno pravo i direktnu tužbu prema osiguravaču
- Suma osiguranja ne ulazi u zaostavštinu, tj. masu za namirenje poverilaca
- Ako je naslednik određen kao korisnik, ona ima ovaj položaj i ako se odrekne nasleđa
* Određivanje korisnika je strogo lično pravo ugovarača.
* Korisnik može biti svako lice koje ima pravnu sposobnost u momentu dospelosti ugovora. Ako umre pre,
smatra se kao da nije bio određen samo ako je određen bez naknade.
* Korisnik može biti određen u ugovoru, ali i docnijim pravnim poslom (testament npr.).
* Može biti određen po imenu ili navođenjem podataka za određivanje (’’supruga’’).
* Ako se osigurano lice razlikuje od ugovarača osiguranja, potrebna i njegova saglasnost za određivanje.
* Ako osiguravač nije obavešten o određivanju ili promeni korisnika, on se oslobađa svoje obaveze isplatom
onom za koga je verovao da je korisnik, a pravi korisnik zahteva povraćaj od tog ko je primio.
* Korisnikovo pravo nastaje već zaključenjem ugovora, ali njegova izjava o prihvatu znači da više ne može
biti opozvan.
Posebno pravilo: Ako u roku od mesec dana od smrti ugovarača, na poziv njegovih naslednika, ne prihvati
korist, smatra se da je odbio.
* Korisnikovo pravo je originarno, može se neposredno obratiti ugovaraču, ali postoji samo u granicama
ugovora. On može svojim pravom na osiguranu sumu raspolagati i pre osiguranog slučaja uz pismeni
pristanak ugovarača (i osiguranog lica).
* (neprecizirana) Podela između više korisnika: Naslednici prema naslednim delovima; drugi jednako.
* Actio paulianapoverilaca ugovarača: Ako su premije bile nesrazmerno velike prema ugovaračevim
mogućnostima u času plaćanja, mogu zahtevati deo premija koje premašuju mogućnosti (ako dokažu tu
nesrazmeru i ispunjenost uslova za pobijanje dužnikovih radnji npr. nesavesnost i ugovarača i korisnika).
* Opozivanje korisnika moguće dok ne prihvati, odnosno do nastupanja osig. slučaja
Izuzetno i posle prihvatanja: 1) pokušao da ga ubije
2) bez naknade, iz razloga za opozivanje poklona
 72. Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – pojam i pravna priroda

Osiguravač preuzima obavezu da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili drugom korisniku ako za vreme
trajanja osiguranja predviđeni nesrećni slučaj prouzroukuje smrt ili invaliditet osiguranika (ili osiguranog
lica), kao i da naknadi štetu nastalu usled troškova lečenja i izgubljene zarade ako kao posledica nesrećnog
slučaja nastupi prolazna nesposobnost za rad ili narušenje zdravlja ovih lica.
* U slučaju smrti ili invaliditeta, troškovi lečenja i izgubljena zarada isplaćuju se nezavisno od osig. sume.
U pogledu ove obaveze osiguravača, primenjuju se pravila osiguranja odštetnog karaktera.
* Uslovi za lica koje se mogu osigurati:
1. Od 15 do 75 godina
- Izuzeci: Kolektivno osiguranje
2. Opšta radna sposobnost
- Ako je umanjena, može uz povećanu premiju (+ kolektivno)
3. Nije duševno oboleo
- Ne mogu se osigurati ni kolektivno, a ako osigurani duševno oboli, obaveza prestaje za 24h

73. Rizik, naknada i korisnik kod osiguranja od posledica nesrećnog slučaja

* Rizik = nesrećni slučaj. Uslovi:

1. Dejstvuje na telo osiguranika
2. Iznenada i naglo (≠ trenutno, dolaze u obzir: gušenje tokom cele noći, infekcije...)
3. Spolja
4. Nezavisan od volje
5. Uzročna veza između spoljne radnje i posledica
* Nije nesrećni slučaj ako je imao prethodno bolesno stanje: infarkt, pa padne i doživi prelom.
* Isključeni rizici:
Z.O.O. 2: namerno (tuča) i ratne operacije
Ugovorno:
1) zemljotres
2) nema dozvolu za upravljanje m. vozilom
3) pripremanje i izvršenje krivičnog dela
4) alkohol
+ moguće uz povećane premije: 5) opasni sportovi
* Obim naknade ograničen je visinom osigurane sume, a zavisi i od posledica nesrećnog slučaja.
* Osiguravač je u obavezi i ako posledice nastupe u roku od 1 godine od nastanka slučaja (a osig. isteklo).
* Ne mogu se kumulirati sume za slučaj invaliditeta i slučaj smrti: Ako osiguranik umre u roku od 1 godine
od nesrećnog slučaja, isplaćuje se samo razlika.
* Troškovi lečenja i dnevna naknada za prolaznu nesposobnost za rad isplaćeni pre smrti ne odbijaju se.
Isto važi za invaliditet.
* Invaliditet može biti potpun, kad se isplaćuje cela osig. suma, ili delimični – postotak invalidnosti.
* Ako je ugovorena, za prolaznu nesposobnost za rad plaća se dnevna naknada najduže za 200 dana.
* Narušenje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć – stvarni i nužni troškovi lečenja, bez obzira na druge
posledice nesrećnog slučaja.
* Korisnik je ili onaj ko doživi posledice ili lice koje on odredi (ili naslednici).
Dužan je da podnese sve dokaze potrebne za ostvarivanje svog prava.

74. Obavezno osiguranje od posledica nesrećnog slučaja

* Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

* Sva pravna i fizička lica koja se bave prevozom putnika u javnom saobraćaju, obavezna su da ugovore
osiguranje putnika od posledica nesrećnog slučaja - nezgode.
* Korisnik osiguranja, odnosno osiguranik kada nastane nesrećni slučaj u neposrednoj uzročnoj vezi sa
putovanjem i upotrebom prevoznog sredstva, ima pravo na:
 Osiguranu sumu za slučaj smrti, ako je usled nezgode nastupila smrt osiguranika.
 Procenat od osigurane sume koji odgovara % invaliditeta, ako je usled nezgode kod osiguranika
nastupio trajni invaliditet.
 Naknadu troškova lečenja koje osiguranik sam plati i koji ne padaju na teret zdravstvenog osiguranja,
a nastali su kao posledica nezgode, kao i naknadu za gubitak zarade usled privremene sprečenosti za
rad.
Osigurane sume, koje istovremeno predstavljaju i krajnju obavezu osiguravača, propisane su Zakonom:
 Smrt 8.000 EUR
 Invaliditet 16.000 EUR
 Troškove lečenja i gubitak zarade do 4.000 EUR

75. Pojam i osobine reosiguranja

* Reosiguranjem se uspostavljaju pravni odnosi između reosiguravača koji preuzima obavezu da

osiguravaču isplati iznos ili deo koji je ovaj platio ili treba da plati osiguraniku, a koji ne može da pokrije u
celini samopridržajem, dok mu osiguravač za to plaća premiju.
* Retrocesija – reosiguranje reosiguravača.
* Vertikalna raspodela rizika, omogućava osiguravačima da u osiguranje prime rizike koje normalno ne bi
mogli, najčešće se vrši u međunarodnim razmerama.
* Osobine:
1. Neophodnost punovažnog ugovora direktnog osiguranja
- Na njemu se zasniva, stoga se promena ili raskid ovog ugovora reflektuju na ugovor o reosiguranju
2. Položaj osiguranika iz direktnog osiguranja
Odnos osiguravač-reosiguravač je za njega res inter alios acta, naknadu može tražiti jedino osiguravaču.
3. Načelo istovetnosti sudbine osiguravača i reosiguravača
* Mora biti predviđeno ugovorom da bi dejstvovalo.
- Pojedini postupci osiguravača (npr. likvidiranje zahteva osiguranika) pogađaju i reosiguravača.
- Nesavesni ne
** Do nastanka obaveze reosiguravača dolazi u nastanku momenta obaveze osiguravača
(iz toga sledi da je njegov rizik neizvesnost da li će osiguravač moći da ispuni svoju obavezu).
4. Subrogacija
Jedino se osiguravač može obratiti trećem odgovornom licu, ali ako uspe u regresnom zahtevu, srazmeran
deo vraća reosiguravaču.
5. Važi načelo obeštećenja, kao i zabrane nadosiguranja, dvostrukog...

76. Vrste reosiguranja

* Obavezno / dobrovoljno
* Potpuno / delimično
* Aktivni (sa strane reosiguravača) / pasivni (sa strane osiguravača) ugovori o reosiguranju
* Podela prema načinu na koje su određene obaveze reosiguravača:
1. Rizik
1.a) Srazmerni deo rizika
1.b) Višak rizika
2. Osigurana suma/naknada
2.a) Višak štete
2.b) Višak gubitaka

1.a) Kvotno
* Predaje u reosiguranje kvotu od svih poslova koje je zaključio u pogledu određenog rizika
* Reosiguravač isplaćuje % naknade osiguraniku, a osiguravač mu za to u istom % plaća deo naplaćenih premija
1.b) Ekscendentno
* Reosigurava ugovore samo za vrednost preko samopridržaja.
2.a) Excess loss
* Kada želi da izbegne posledice jednog naročito teškog štetnog događaja kojim nastaje šteta iznad jedne
određene visine.
* Ima dva oblika:
- Reosiguranje drugog rizika : Utvrđuje se granica štete koja može nastati u 1 ugovoru
- Čisto: Sve štete preko određenog iznosa, iz više osiguranja pod uslovom da su nastale istim događajem
2.b) Stop loss
* Naknada gubitaka u jednoj vrsti osiguranja za jedan period (obično 1 godina)
 77. Zaključenje i dejstvo ugovora o reosiguranju

* Zakonske regulative gotovo da nema, zato je veoma značajan sporazum strana. U tom kontekstu od
važnosti je ponuda, koja je obično detaljna, ali može biti i ’’slip’’ – u sumarnom obliku uz pružanje podataka
o tome kako će se podrobnije regulisati elementi ugovora.
* Obaveza reosiguravača da isplati naknadu nastaje u momentu nastanka obaveze osiguravača, pa se i u
tvruđuje prema trenutku u kom ona nastaje.
* Reosiguranje je uvek obeštećujućeg karaktera.
Iz toga proizlazi da se isplaćuje onoliko koliko je osiguravač isplatio osiguraniku (npr. ako je poravnanjem
isplatio manje od onog ko bi trebalo stvarno platiti, to smanjuje i obavezu reosiguravača).
* Provizija se javlja u 2 oblika:
1. Za pokriće troškova reosiguravača
Reosiguravač učestvuje u troškovima osiguravača koji su po pravilu veći od reosiguravačevih.
2. Na dobit
Od dobiti koju reosiguravač ostvari izdvaja se deo za osiguravača prema unapred utvrđenom %
* Depozit
Uobičajene su klauzule kojima osiguravač ima pravo da, radi obezbeđenja izvršenja obaveze reosiguravača,
zadrži privremeno % (i do 50%) od premije koju duguje.
Sredstva koja drži na ime depozita smatraju se reosiguravačevim.

Dušan Arsenović 2016.