Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi

Sad

ŽIVOTNO I NEŽIVOTNO
OSIGURANJE
 Osiguranje, dr ‚Željko Račić
Konsultacije petkom od 12 do 14 h, kabinet 7

Literatura: dr Dragica Janković, Osiguranje, 2013. godine

 Osiguranje, dr Željko Račić
Predispitne obaveze 70 (min 36) Završni ispit 30 (min 16)

Kolokvijum 30 (min 16)

Seminarski rad 30

Prisustvo 10
Dodatna literatura:
• Marović, B., Kuzmanović, B., Njegomir, V. (2009), Osnovi
osiguranja i reosiguranja, Beograd
• Ostojić, S. (2007), Osiguranje i upravljanje rizicima, Data
status, Novi Sad
• Kočović, J., Šulejić, P. (2010) Osiguranje, Ekonomski
fakultet, Beograd
• Komnenić, B., Žarković, N. (2009) Osiguranje, Beograd
 Pojam i definicija osiguranja
• Svakodnevna izloženost dejstvu mnogobrojnih rizika;
• Osiguranjem se ne može sprečiti nastanak neželjenih
događaja ali se može obezbediti ekonomsko
obeštećenje;
• Osiguranje je korisno i kad ne dođe do štetnog događaja
jer bezbeđuje miran i lagodan život;
• Cilj osiguranja – obeštećenje odnosno nadoknada
nastale štete;
• Udruživanjem pojedinaca vrši se nadoknada onom koga
šteta zadesi;
• Osiguranje je multidisciplinarna delatnost;
• Sa ekonomskog stanovišta, osiguranje je
ekonomski odnos između osiguranika i
osiguravača u kome osiguranik plaća određeni
iznos (premiju osiguranja) osiguravaču za preuzeti
rizik a osiguravač u slučaju realizacije preuzetog
rizika vrši naknadu štete ili isplatu unapred
ugovorene osigurane sume;
• Sa pravnog stanovišta, osiguranje je skup prava i
obaveza ugovornih strana koji se utvrđuju prilikom
zaključenja ugovora o osiguranju;
• Matematičko statistički osnov osiguranja;
• Osiguranje je privredna, finansijska uslužna delatnost
čiji je osnovni cilj ekonomska zaštita pravnih i fizičkih
lica kroz naknadu štete;
• Načelo solidarnosti i uzajamnosti – svi učestvuju
solidarno u prikupljanju sredstava za nadoknadu štete,
ne znajući koga, kada i u kom obimu će zadesiti;
 Uloga i značaj osiguranja
• Pružanje ekonomske sigurnosti, odnosno zaštita
materijalnog položaja osiguranika, tj nadoknada štete;
• Osiguranje imovine;
• Osiguranje lica – unapred ugovorena suma (osigurana
suma);
• Osiguranje utiče i na sprečavanje nastanka štete i njene
visine;
• Posredna i neposredna uloga osiguranja;
• Posredna zaštita se odnosi na obeštećenje ili naknadu
štete;
• Neposredna zaštita obuhvata izdvajanje dela sredstava
iz prikupljenih premija u cilju ulaganja da do štete ne
dođe (preventivne i represivne mere):
• Preventivne mere su aktivnosti koje imaju za cilj
smanjenje ili sprečavanje nastanka štete na imovini,
odnosno invaliditet ili smrt lica (gradnja objekata od
materijala otpornih na požar, uvođenje savremenih
sistema dojave požara, savremenih protivpožarnih
aparata, podizanje brana i nasipa i dr);
• Represivne mere su aktivnosti koje se čine u cilju
spasavanja ljudi i imovine kada dođe do štetnog
događaja kako bi štetne posledice bile što manje;
 Uloga i značaj osiguranja za pojedinca
• Značaj osiguranja sa aspekta pojedinca i nacionalne
ekonomije;
• Značaj osiguranja za pojedinca (fizičko i pravno lice)
jeste u nadoknadi pretrpljene štete;
• Sa aspekta pojedinca razlikujemo zaštitu osiguranika i
zaštitu trećih lica;
• Zaštita osiguranika se sastoji u nadoknadi štete;
• Treća lica nemaju ugovorni odnos sa osiguravajućim
društvima ali će im u slučaju štete biti isplaćena
nadoknada;
• Osiguranje od odgovornosti je zaštita trećih lica;
Zakonska obaveza osiguranja od raznih oblika
odgovornosti da bi se zaštitila treća lica;
• Obavezna osiguranja u našoj zemlji:
• osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica
nesrećnog slučaja;
• osiguranje vlasnika motornih vozila od
odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;
• osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti
za štetu pričinjenu trećim licima i
• osiguranje vlasnika čamaca od odgovornosti za
štetu pričinjenu trećim licima;
 Značaj osiguranja za nacionalnu ekonomiju
• Razvoj tržišta osiguranja je važan pokazatelj
razvijenosti privrede i meri se učešćem premije u BDP;
• U Republici Srbiji u 2015. godini udeo premije je
iznosio 2%, čime je Srbija na 61. mestu u svetu;
• Značaj osiguranja ogleda se u finansijskoj stabilnosti,
socijalnoj funkciji i razvojnoj funkciji;
• Finansijska stabilnost se ostvaruje kroz preventivno
delovanje, naknadu šteta i kroz akumulatorsku funkciju
osiguranja;
• Socijalna funkcija – osiguranje vrši ekonomsku
zaštitu pojedinca, njegove porodice i društva u celini
(primeri 13 strana);
• Razvojna funkcija proizilazi iz finansijsko
akumulatorske funkcije i podsticanja efikasnije
alokacije kapitala;
• Osiguravači imaju obavezu da plasman sredstava
vrše pod sledećim uslovima:
• Da sredstva budu dostupna u momentu kada je
potrebno izmiriti potraživanja po osnovu štete;
• Da sredstva budu sigurna i
• Da se postigne najviši prinos.
 Istorijski razvoj osiguranja u svetu
• Pojava osiguranja u trgovini i pomorstvu;
• Pomorski zajam kod Vavilonaca, Feničana, u antičkoj
Grčkoj i Starom Rimu;
Tri faze razvoja osiguranja:
1. Komercijalizacija osiguranja u XIV veku – razvoj
osiguranja kao delatnosti se desio u 14. veku u Italiji
sa pomorskim osiguranjem kada je preduzetniku
osnovni cilj postao profit;
2. Dobijanje naučnog osnova u VII veku – naučni
osnov čine matematika i statistika odnosno zakon
velikih brojeva i teorija verovatnoće;
3. Savremeno osiguranje – obuhvata pravno
regulisanje i nadzor od strane države krajem XIX
veka jer je osiguranje posao od značaja za društvo u
celini;

Istorijski razvoj osiguranja u Srbiji

• Period do 1937. godine karakteriše sporiji razvoj
osiguranja, loša organizacija, nedostatak statistike i
matematičkih metoda;
• Zastarela zakonska regulativa, bankrot mnogih
društava;
• Period posle 1937. godine - 1937. godine država
donosi Uredbu o nadzoru nad osiguravajućim
društvima;
• Nadzor i kontrola države i početak savremenog
osiguranja;
• Kontrola namenskog korišćenja sredstava i
ograničenje plasmana u cilju sigurnosti osiguranika;
• 1967. godine donet je novi zakon o osiguranju kojim
se uvode aktuarski poslovi;
• Hiperinflacija 1993. godine;
• Danas je na snazi Zakon o osiguranju iz 2014.
godine;
2.
 Osnovni elementi osiguranja
1. Rizik
 Postojanje rizika je osnovni element osiguranja;
 Rizik je karakteristika života pojedinca, porodice,
preduzeća i društva u celini;
 Realizacija budućeg događaja može biti:
 Sigurna kada je verovatnoća p =1;

 Nemoguća kada je verovatnoća p = 0 i

 Neizvesna kada je verovatnoća p = x (nepoznata);

 Rizik postoji kada je 0<p<1 odnosno kada nije nemoguće

da se on desi ali kada nije ni sigurno da će se desiti;
 Postoje brojne definicije rizika:
 Sa ekonomsko tehničkog aspekta rizik je verovatnoća
nastupanja nekog ekonomski štetnog događaja;
 Sa aspekta osiguranja rizik je budući, neizvestan
događaj koji može izazvati negativne ekonomske
posledice, koji ne zavisi od volje zainteresovanih
strana, čije osiguranje je dopušteno zakonom i javnim
moralom a čija realizacija stvara obavezu osiguravača
da nadoknadi štetu, ukoliko je osiguran;
 2. Osnovni elementi rizika
 Mogućnost nastanka događaja – rizik postoji kada je
verovatnoća ostvarenja štetnog događaja veća od 0,
odnosno kada je događaj moguć;
 Neizvesnost nastanka – kada nema neizvesnosti, nema ni
rizika, ni osiguranja, npr. kada je događaj već nastao, ili je
u nastanku, kada je izvesno da će nastati i kada prestane
mogućnost nastanka događaja;
 Apsolutna i relativna neizvesnost;
• Apsolutna neizvesnost – nije moguće znati da li će doći do
realizacije rizika (požar, provala, saobraćajna nezgoda i sl);
• Relativna neizvesnost – situacija kada se zna da će se rizik
realizovati ali je neizvesno kada će to biti (npr. osiguranje života
za slučaj smrti);
 Ekonomski štetan događaj – da bi osiguranje imalo
smisla, neophodno je da realizacija rizika proizvodi
ekonomski štetne posledice;
 Nezavisnost od volje zainteresovanih strana – rizik će
biti osiguran samo ako je do njegove realizacije došlo
nezavisno od volje zainteresovanih strana. Namerno
izazvan štetni događaj je isključen iz osiguranja;
 Dopuštenost zakonom i javnim moralom - mogu se
osigurati samo oni rizici koji su u skladu sa zakonom, u
suprotnom osiguranik sam snosi štetu (vožnja pod
uticajem alkohola, osiguranje transporta i distribucije
droge i sl);
 Disperzija rizika u prostoru i vremenu – da bi
osiguranje bilo moguće, uzimaju se u obzir samo oni rizici
kod kojih postoji disperzija u prostoru i vremenu.
 Što je više članova zajednice rizika, biće veća disperzija i
svaki član će lakše podneti rizik, odnosno platiće niži
iznos premije.
 Bez disperzije rizika, šteta bi zadesila sve osiguranike u
istom trenutku;
 3. Podela rizika
 Podela na objektivne i subjektivne rizike proizilazi iz
uticaja delovanja čoveka na njihovu realizaciju;
 Objektivni rizici su oni rizici čija realizacija je nezavisna
od čoveka (oluja, poplava, zemljotres);
 Subjektivni rizici su oni rizici čija je realizacija u vezi sa
ljudskim faktorom (saobraćajni udes, sve vrste
odgovornosti);
 Podela na čiste i špekulativne rizike je zasnovana na
efektima njihove realizacije;
 Čisti rizici su oni čija realizacija donosi gubitak, npr. rizik
od požara, saobraćajnog udesa i dr);
 Špekulativni rizici su oni rizici čija realizacija može doneti
gubitak ali i dobitak (npr. kupovina akcija, razni oblici
investiranja);
 Ovi rizici ne mogu biti predmet osiguranja;
 Podela na opšte i pojedinačne rizike proizilazi iz obima
posledica njihove realizacije;
 Opšti rizici su oni rizici koji pogađaju značajan deo ili
društvo u celini (zemljotresi, ratovi, prirodne nepogode);
 Pojedinačni rizici pogađaju jedno lice ili manji broj lica
(požari, krađe, saobraćajni udesi);
 Sa stanovišta promenljivosti, rizici se dele na stalne i
promenljive;
 Stalni rizici su oni kod kojih je verovatnoća realizacije ista
tj ne menja se tokom trajanja osiguranja ili duži niz godina
(verovatnoća od požara ili krađa je obično nepromenljiva);
 Promenljivi rizik karakteriše promena verovatnoće
njegove realizacije (npr. verovatnoća bolesti i smrti se
povećava sa godinama);
 4. Premija osiguranja
 Premija osiguranja je cena preuzimanja rizika;
 Premija osiguranja sadrži cenu koštanja osiguranja i cenu
usluge uvećanu za iznos rezervi i profit osiguravača;
P=Ck+Cu
 Premija se sastoji iz funkcionalne premije i režijskog
dodatka;
 Funkcionalna premija se sastoji iz tehničke premije i
preventive;
 Tehnička premija služi isključivo za isplatu obaveza
osiguravača koje nastaju realizacijom preuzetih rizika;
 Ona sadrži i deo za rezerve sigurnosti koje služe za isplatu
neočekivanih, katastrofalnih šteta;
 Preventiva je deo funkcionalne premije koji služi za
preventivne aktivnosti osiguravača;
 Režijski dodatak – služi za pokriće troškova poslovanja
osiguravača tj. troškova sprovođenja osiguranja (TSO) koji
obuhvataju zarade zaposlenih, troškove el. energije,
telefona, transportnih usluga, zakupa, reklame, platnog
prometa i dr;
 Funkcionalna premija i režijski dodatak čine osnovne
elemente premije osiguranja;
 Visina premije ne može biti predmet pregovora između
ugovornih strana već ga utvrđuju aktuari pomoću
aktuarske matematike koja se zasniva na zakonu velikih
brojeva i teoriji verovatnoće;
 Visinu premije određuje rizik, visina sume osiguranja ili
osigurane sume, dužina trajanja osiguranja, kamatna stopa,
profit osiguravača, troškovi poslovanja osiguravača;
 Visina premije se utvrđuje posebno za svaku vrstu
osiguranja u promilima ili procentima koji se primenjuju
na sumu osiguranja;
 Premija = suma osiguranja x iznos premijske stope/100 ili
1000
 Tarifni popusti – popusti koji su utvrđeni tarifom
osiguravača i koji se direktno primenjuju na visinu premije
(bonus i malus);
 Bonus i malus je nagrađivanje (bonus) ili kažnjavanje
(malus) osiguranika u zavisnosti od toga da li su pričinili
štetu i u kom iznosu za vreme trajanja osiguranja;
 Franšiza je deo štete koju snosi osiguranik i značajno utiče
na smanjenje premije;
 Kvalitativna franšiza isključuje pokriće nekih rizika iz
određenog ugovora o osiguranju;
 Kvantitativna franšiza ograničava pravo osiguranika na
unapred utvrđen deo štete;
 Može biti izražena u apsolutnom i procentualnom iznosu;
 Integralna franšiza se primenjuje samo ako iznos štete ne
prelazi iznos franšize. U tom slučaju štetu snosi
osiguranik. Ako je iznos štete veći od franšize, osiguravač
isplaćuje štetu u punom iznosu;
 Primer integralne franšize: Osiguranik je ugovorom o
osiguranju prihvatio franšizu u iznosu od 10.000 dinara.
Ako se desi šteta u iznosu od 6.000 dinara, osiguravač
nema obavezu da je nadoknadi, već će to učiniti
osiguranik. Ali ako se desi šteta u iznosu od 11.000 dinara,
osiguravač će nadoknaditi svih 11.000 dinara.
 Odbitna franšiza postoji u slučaju kada je ugovoreno da
osiguranik uvek učestvuje u šteti u određenom iznosu bez
obzira na visinu štete;
 Primer odbitne franšize u procentualnom iznosu:
Osiguranik je ugovorom o osiguranju prihvatio franšizu od
10%. Ako se desi šteta u iznosu od 6.000 dinara,
osiguravač će isplatiti 5.400 dinara a 600 dinara odnosno
10% će snositi osiguranik.
 Agregatna franšiza je sistem kumuliranja iznosa iz
pojedinih štetnih događaja do ukupno ugovorenog iznosa
franšize za jedan vremenski period;
 Kada se premaši ukupno ugovoren iznos franšize u
određenom vremenskom periodu, osiguravač plaća sve
štete u celosti;
 Primer agregatne franšize – određena je franšiza u
apsolutnom iznosu i to za svaki recept 50 dinara s tim da je
agregatna franšiza na godišnjem nivou 1.000 dinara.
Korisnik zdravstvenog osiguranja će učestvovati u
troškovima sve dok u toku jedne godine ne potroši 1.000
dinara sopstvenih sredstava na učešće u troškovima
lečenja, nakon čega zdravstveno osiguranje snosi sve
troškove u celini;
 Franšiza ima za cilj da osiguravač izbegne procesuiranje
malih šteta koje poskupljuju osiguranje i da se poboljša
pažnja osiguranika da ne dođe do štete jer sami snose deo
troškova;
 Komercijalni popusti – popusti koje osiguravač odobrava
osiguraniku iz određenih komercijalnih razloga kao npr.
uredno plaćanje premije, zaključenje većeg broja ugovora
o osiguranju i sl;
 Dovoljnost utvrđene premije osiguranja pokazuje
merodavni tehnički rezultat koji predstavlja odnos
merodavnih šteta i merodavne premije i koji treba da je
ispod 100%;
 5. Osigurani slučaj
 Rizik predstavlja opasnost da će se neki štetni događaj
desiti a osigurani slučaj je realizacija rizika odnosno
ostvarenje tog štetnog događaja;
 Karakteristike osiguranog slučaja:
 Da se desi u određeno vreme;
 Mesto nastanka mora odgovarati mestu koje je
predviđeno ugovorom;
 Uzročna veza između događaja i štete;
Obaveze osiguranika su sledeće:
 Spasavanje imovine;
 Prijava štete;
 Dokazivanje obaveze osiguravača da izvrši naknadu štete;
Obaveze osiguravača:
 Da primi prijavu o nastanku osiguranog slučaja;
 Da izvrši procenu nastale štete;
 Da izvrši naknadu štete;
 Ako realizovani rizik nije obuhvaćen ugovorom o
osiguranju, osiguravač ima obavezu da to dokaže;
 Šteta je posledica nastanka osiguranog slučaja;
 Materijalne štete – vezane su za trošak i podrazumevaju
smanjenje vrednosti imovine;
 Nematerijalne štete su vezane za čoveka, njegovo
zdravlje, život, fizičku i duhovnu bol i sl;
 Prijavljene štete – svi podneti zahtevi ili prijave za
naknadu štete;
 Rešene ili likvidirane štete – štete za koje je izvršen
obračun;
 Odbijene štete – štete koje su rešene sa iznosom koji je
jednak 0;
 Isplaćene štete – likvidirane ili rešene štete koje su
isplaćene;
 Rezervisane štete – štete za koje postoji obaveza društva
za osiguranje ali koje iz nekog razloga nisu rešene;
 Tarife i uslovi osiguranja
1. Naučni osnov formiranja tarifa i uslova osiguranja

 Tarife i uslovi osiguranja su osnovni dokumenti po kojima

funkcioniše proces osiguranja;
 Za utvrđivanje adekvatnosti uslova osiguranja i premije,
zaslužan je naučni osnov osiguranja;
 Moderno osiguranje zasniva se na primeni naučnih,
matematičko statističkih i aktuarskih metoda, pre svega na
zakonu velikih brojeva i teoriji verovatnoće;
 Aktuarstvo – multidisciplinarna nauka koja podrazumeva
primenu matematike i statistike, dobro poznavanje osiguranja i
finansija, računovodstva i prava; Aktuari rade na kalkulacijama
premije, razvoju proizvoda, obračunu tehničkih rezervi,
upravljanju imovinom i obavezama. Posao aktuara je projekcija
budućih događaja kroz analizu događaja iz prošlosti, razvoj
modela i procena rizika.
 Osnovni cilj je obezbeđenje finansijske stabilnosti u institucijama
koje se bave osiguranjem;
 Zadaci osiguravača su:
 Grupisanje rizika
 Ravnoteža između premije i štete
 Obračun rezerve;

 SELEKCIJA I GRUPISANJE RIZIKA – postoje razni rizici koje

osiguravač uzima u obzir (požar, poplava, oluja, krađa, lom mašina,
saobraćana nezgoda, bolest, smrt,...). Selekcija i grupisanje rizika
(homogenizovanje) se vrši prema njihovoj prirodi odnosno prema
stepenu verovatnoće nastupanja osiguranog slučaja i visini štete koju
mogu prouzrokovati;
 Za svaki rizik se formira zajednica rizika, koju ćine lica koja su se
udružila u cilju raspodele tereta nekog homogenog rizika.

 Cilj grupisanja rizika je:

 njegova disperzija na što veći broj članova;
 Precizno utvrđivanje verovatnoće njegove realizacije i visine potencijalne
štete
 Precizno utvrđivanje premije rizika (kao posledica prethodnih tačaka)
 Takođe, za utvrđivanje premije rizika je neophodno
sagledati i učestalost rizika:

Učestalost rizika= (broj realizovanih rizika/broj osiguranih

rizika)*100
• Ravnoteža između premije i štete – cilj osiguravača je da
sve uplate po osnovu premije osiguranja budu jednake zbiru
svih isplata po osnovu naknada iz osiguranja;
• Obračun rezervi je važan jer su rezerve sastavni deo
premija osiguranja zbog vremenskog izravnanja rizika;
• Zakon velikih brojeva – osnovni zakon statistike i teorije
verovatnoće čija je suština u uočavanju određenih
pravilnosti u nastupanju nekih događaja kroz posmatranje
velikog broja slučajeva;
• Zakonitost se ispoljava samo u masi i nije vidljiva kod
pojedinačnih slučajeva;
• Teorija verovatnoće – matematička disciplina koja izučava
zakonitosti slučajnih pojava;
• P(A)= broj povoljnih ishoda /broj mogućih ishoda
• P(A) – verovatnoća događaja A
• Zahvaljujući zakonu velikih brojeva i teoriji verovatnoće,
realizacija rizika više nije slučajna pojava, već pojava koja
se može predvideti;
 2.Tarife u osiguranju

• Tarifa je interni dokument pomoću koga osiguravač za svaki pojedinačni

slučaj određuje premiju osiguranja; Utvrđuje se pomoću statistike i
aktuarske matematike;
• Tarifa (ili premijska stopa) se izražava u procentima ili promilima sume
osiguranja ili osigurane sume;

PREMIJE ZA SVAKI POJEDINAČNI SLUČAJ = VREDNOST

OSIGURANE IMOVINE * PREMIJSKA STOPA (TARIFA);

• Osnovni elementi tarife:

 Premijske stope (procenti ili promili)
 Postupak utvrđivanja iznosa premije,
 Kriterijumi za utvrđivanje popusta ili doplatka na premiju,
 Najniži iznos premije,...

• Neto tarifa – sadrži stope za izračunavanje tehničke premije koja treba da

bude dovoljna da pokrije sve očekivane štete po zaključenim ugovorima;
• Bruto tarifa – obezbeđuje pored neto tehničke premije i
dodatak za troškove poslovanja;

Cenu osiguranja određuju sledeći faktori:

• Aktuarske obračunske tehnike;
• Strategija cena kompanije;
• Ekonomski uslovi i konkurencija;
• Zakonski i socijalni ambijent;
 3. Uslovi osiguranja
• Uslovi osiguranja sadrže skup klauzula kojima se uređuje
odnos između osiguranika i osiguravača;

• Uslovima se uređuju sva prava i obaveze osiguravača i

osiguranika tokom ugovornog odnosa osiguranja kao što su
početak i prestanak obaveze osiguravača, suma osiguranja
ili osigurana suma, plaćanje premije, bonusi i malusi,
franšiza, nastanak osiguranog događaja, sprečavanje
osiguranog slučaja, utvrđivanje i procena štete i dr;
• Opšti uslovi sadrže osnovna prava i obaveze osiguranika i
osiguravača na kojima se zasniva ugovor o osiguranju (npr.
Opšti uslovi za osiguranje imovine);
• Posebni uslovi su uslovi po kojima se vrši osiguranje jedne
vrste osiguranja ili jedne vrste rizika;
 Lica u osiguranju
1. Osiguravač
 Osiguravači – organizacije koje se profesionalno bave
poslovima osiguranja;
 Organizovani su u obliku akcionarskih društava za
osiguranje i društava za uzajamno osiguranje;
 Osiguravač preuzima rizik na sebe, naplaćuje premiju za
preuzeti rizik a za uzvrat ako dođe do realizacije preuzetog
rizika, ima obavezu da izvrši nadoknadu štete;
 Poslovi osiguravača su utvrđivanje visine cene usluge
odnosno premije, utvrđivanje uslova osiguranja,
preuzimanje rizika, naplata premije, prijem odštetnih
zahteva, procena štete, isplata štete i dr;
 2. Osiguranik
 Osiguranik je lice čija je imovina, zdravlje ili život izložen
opasnosti a koje se želi zaštititi osiguranjem;
 To lice je najčešće i ugovarač i korisnik osiguranja;
 To je lice koje zaključuje ugovor o osiguranju u svoje ime
i za svoj račun i koje se obavezuje da plaća premiju
osiguranja;
 U slučaju realizacije osiguranog rizika ima pravo na
naknadu štete koju je proizveo osigurani slučaj;
 Primer: lice koje zaključi ugovor o kasko osiguranju za
svoje vozilo je istovremeno i ugovarač i korisnik
osiguranja;
 3. Ugovarač osiguranja
 Ugovarač je lice koje ugovara osiguranje tj. zaključuje
ugovor o osiguranju i obavezuje se da plaća premiju ali
nije korisnik osiguranja u slučaju nastanka štete;
 Ugovarač sklapa ugovor za tuđi račun i nema pravo na
naknadu štete već to pravo pripada licu u čije ime i za čiji
račun je ugovor sklopljen;
 Primer: Lice koje uzme automobil na lizing, prilikom
zaključenja ugovora o kasko osiguranju je ugovarač,
zaključuje ugovor o osiguranju i obavezuje se da plaća
premiju. U slučaju štete, pravo na naknadu pripada lizing
kući kao vlasniku automobila;
 4. Korisnik osiguranja
 Korisnik osiguranja je lice koje ne zaključuje ugovor, ne
plaća premiju ali u slučaju štete ima pravo na naknadu od
osiguravača (primer osiguranja života);
 Primer: lizing kuća je korisnik osiguranja jer ne zaključuje
ugovor, ne plaća premiju ali joj pripada pravo na naknadu
štete;
 5. Osigurano lice
 Osigurano lice je lice koje je osigurano za slučaj
realizacije nekog rizika odnosno nastupanja osiguranog
slučaja;
 Ono ne mora biti ugovarač niti plaćati premiju ali ne mora
imati ni pravo na naknadu;
 To je lice čiji su život ili zdravlje osigurani;
 Primer: Deca osiguraju svoje roditelje za slučaj smrti u
korist svoje dece;
 Deca koja su osigurala svoje roditelje su ugovarači;
 Roditelji su osigurana lica;
 Unuci su korisnici osiguranja;
 6. Vinkulatar
 Vinkulatar je založni poverilac;
 To su najčešće banke koje su odobrile kredit za izgradnju
nekog objekta ili kupovinu neke stvari i koje su kao
obezbeđenje stavile hipoteku na objekat koji je osiguran u
korist banke;
 Trošak osiguranja snosi kreditni dužnik;
 U slučaju štete, banka kao vinkulatar ima pravo na
naknadu štete od osiguravača do iznosa svog potraživanja;
 Primer: U slučaju požara na zgradi koja je predmet
hipoteke, uz vinkuliranu polisu osiguranja, osiguravač će
naknadu štete isplatiti banci a ne vlasniku zgrade;
 7. Pribavilac osigurane stvari
 To je lice koje kupovinom osigurane stvari stupa u prava i
obaveze osiguranika tj. postaje ugovorna strana prema
osiguravaču;
 Primer: Ako dođe do prodaje vozila osiguranog od
odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, na novog
vlasnika se prenosi i ugovorni odnos sa osiguravačem;
8. Treće lice u osiguranju
 Treće lice u osiguranju se pojavljuje kod svih vrsta
osiguranja od odgovornosti;
 To je lice koje nema nikakav ugovorni odnos sa
osiguravačem, ali u slučaju štete ima pravo na naknadu
štete od osiguravača kod koga je osiguran pričinilac štete;
 9. Posrednici u osiguranju
 Posrednici posreduju između dve ugovorne strane – osiguranika
i osiguravača i rade u interesu osiguranika;
 Prema Zakonu o osiguranju, poslove posredovanja mogu
obavljati društva za posredovanje u osiguranju koja su dobila
dozvolu NBS;

10. Zastupnici u osiguranju

 Zastupnici zastupaju osiguravača;
 Pronalaze osiguranike i sa njima sklapaju ugovore o osiguranju
za račun osiguravača, te su vezani za jednog osiguravača;
 Poslove zastupanja mogu obavljati fizička i pravna lica ali
moraju dobiti dozvolu od NBS;
 Dokumenta u osiguranju
1. Polisa osiguranja
 Polisa je najvažniji dokumenat u osiguranju i predstavlja sam
ugovor o osiguranju;
 Kod dugogodišnjeg osiguranja, polisa prati ugovor o osiguranju;
 Polisa je i dokaz o osiguranju;

Osnovni elementi polise:

 Predmet osiguranja;
 Ugovorne strane;
 Rizik obuhvaćen osiguranjem;
 Trajanje osiguranja;
 Suma osiguranja;
 Premija;
 Datum izdavanja polise;
 Potpisi ugovornih strana.
 2. Podela polisa
 Prema broju lica koja su obuhvaćena polisom, delimo ih na
individualne i kolektivne;
 Individualne postoje u slučaju kada je zaključen ugovor o
osiguranju samo jednog lica (kasko osiguranje automobila
jednog lica, osiguranje života jedne osobe i sl);
 Kolektivna polisa – izdaje se u slučaju kada je jednim
ugovorom o osiguranju obuhvaćeno više lica (kolektivno
osiguranje od posledice nezgode zaposlenih). Kolektivnu
polisu prati spisak osiguranih lica;
 Pojedinačne i generalne polise su prisutne u transportnom
osiguranju;
 Pojedinačna polisa se odnosi na osiguranje konkretne
pošiljke;
 Generalna polisa se odnosi na osiguranje transporta svih
roba i na svim destinacijama u određenom vremenskom
periodu;
 Generalne polise obično zaključuju preduzeća koja se
profesionalno bave prevozom robe, čime su njihovi
transporti osigurani u određenom vremenskom periodu;
 Kargo i kasko polise se odnose na transport a dele se u
zavisnosti od predmeta osiguranja;
 Kasko polise se odnose na osiguranje samog transportnog
sredstva i znače naknadu štete prouzrokovane osiguranim
slučajem na samom vozilu;
 Kargo polise se odnose na osiguranje robe koja se
transportuje;
 Valutirane polise – sadrže tačno utvrđenu sumu osiguranja
kao gornju granicu obaveze osiguravača u slučaju realizacije
osiguranog rizika (polisa osiguranja života i dr);
 Nevalutirane polise – ne sadrže sumu osiguranja ali se ona
može utvrditi na osnovu ostalih podataka unetih u polisu;
 2. Ostala dokumenta u osiguranju
2.1. List pokrića
 To je dokument koji na određeno vreme zamenjuje polisu
osiguranja;
 Izdaje se u trenutku kada nema svih potrebnih elemenata za
izdavanje polise (npr. kada je potrebno vreme da se utvrdi prava
vrednost sredstava koja su predmet osiguranja);
 Ima istu pravnu snagu kao polisa;
2.2. Sertifikat osiguranja
 To je potvrda o sklopljenom osiguranju i pismeni dokaz o
postojanju ugovora o osiguranju;
 Izdaje je osiguravač kada iz tehničkih razloga nije moguće izdati
polisu a osiguraniku je neophodno da za određeni prevoz robe ima
potvrdu o zaključenom ugovoru o osiguranju;
2.3. Slip i Cover note
 To su privremene isprave o osiguranju;
 Slip je dokumenat koji pripremaju posrednici osiguranja i
dostavljaju ga osiguravačima;
 To je ponuda za osiguranje nekog rizika;
 Cover note (beleška o pokriću) – dokumenat koji na osnovu
potpisanih slipova izdaje posrednik osiguranja osiguraniku
kojim ga obaveštava o svim pojedinostima postignutim u
procesu ugovaranja posla osiguranja;
 Oblici organizovanja i nadzor delatnosti
osiguranja
1. Akcionarsko društvo za osiguranje
 To je pravno lice koje se bavi poslovima osiguranja sa
ciljem ostvarenja profita;
 Može ga osnovati jedno ili više pravnih ili fizičkih lica;
 Dozvolu za rad izdaje Narodna banka Srbije;
Novčani deo osnovnog kapitala iznosi za:
 Životna osiguranja (sve vrste): 4.000.000 EUR
 Neživotna osiguranja (sve vrste): 4.500.000 EUR
 Reosiguranje: 4.500.000 EUR
Osnovni elementi akcionarskog društva su:
 Premija,
 Akcionari i
 Dobit;
Organi akcionarskog društva su:
1. Skupština,
2. Nadzorni odbor,
3. Izvršni direktor
 Skupštinu čine akcionari a delokrug rada se odnosi na
donošenje statuta, poslovne politike, raspodela dobiti i
pokriće gubitka, usvajanje finansijskih izveštaja, promene
osnovnog kapitala i dr;
 Nadzorni odbor čine najmanje tri člana a najmanje jedna
trećina članova mora biti nezavisna od društva;
 Nadzorni odbor utvrđuje poslovne ciljeve, poslovnu
strategiju i godišnji plan poslovanja društva, nadzire rad
izvršnih direktora, vrši unutarnji nadzor nad poslovanjem
društva, utvrđuje finansijske izveštaje društva i podnosi ih
skupštini na usvajanje, imenuje i razrešava direktore,
saziva sednice skupštine i dr;
 Izvršni direktor ili izvršni odbor sprovodi odluke skupštine
i nadzornog odbora, obezbeđuje zakonitost rada društva,
identifikuje i meri rizike, podnosi izveštaje nadzornom
odboru i dr;
 2. Društvo za uzajamno osiguranje
 To je pravno lice neprofitnog karaktera koje obavlja
delatnost osiguranja u interesu svojih osiguranika;
 Osnovni cilj nije sticanje profita već pokriće rizika svojih
članova;
 Osiguranici su istovremeno i osiguranici i osiguravači;
 Ne uplaćuju se premije već doprinosi;
 Zakonom o osiguranju u Republici Srbiji predviđena je
mogućnost osnivanja društva za uzajamno osiguranje,
međutim do sada još ni jedno nije osnovano;
 3. Društvo za posredovanje u osiguranju
 Obavlja poslove posredovanja u osiguranju između
osiguravača i osiguranika, savetovanja osiguranika
prilikom zaključenja ugovora o osiguranju i pružanje
pomoći u proceni šteta;
 Dozvolu za rad izdaje NBS;
 Poslove posredovanja mogu obavljati samo lica zaposlena
u društvu, koja imaju dozvolu NBS;
4. Društvo za zastupanje u osiguranju
 Obavlja poslove zaključivanja ugovora o osiguranju u ime
i za račun osiguravača sa kojim ima ugovor o zastupanju;
 Poslove zastupanja može obavljati fizičko i pravno lice a
dozvolu izdaje NBS;
 2. Kontrola i nadzor nad obavljanjem delatnosti
osiguranja
 Nadzor nad osiguranjem u Srbiji vrši NBS;
 Kontroli podležu društva za osiguranje, za reosiguranje,
društva za zastupanje, društva za posredovanje i zastupnici
osiguranja;
Nadzor obuhvata:
 Osnivanje organizacija za osiguranje,
 Poslovanje i prestanak rada;
 Nadzor se vrši posredno i neposredno;

 Za ispit ne treba: 7.1.5, 7.1.6, 7.1.7., 7.3. (Socijalno

osiguranje u Srbiji i doprinosi)
 2. Klasifikacija osiguranja
1. Prema mestu rizika:
 Pomorsko,
 Kopneno i
 Vazdušno;
 Sva transportna osiguranja mogu biti kasko i kargo kao i
osiguranje od odgovornosti;
2. Prema načinu nastanka:
 Obavezno i dobrovoljno;
 Osiguranje imovine je dobrovoljno dok se obavezna
osiguranja odnose na osiguranje od odgovornosti (opšte,
profesionalne i u saobraćaju) sa ciljem da se zaštite interesi
trećih lica:
3. Prema cilju i načinu organizovanja:
 Premijsko,
 Uzajamno i
 Socijalno;
4. Prema broju osiguranika:
 Individualno i kolektivno;
 Individualno osiguranje podrazumeva ugovor o osiguranju
koji se odnosi na jedno lice (osiguranje života jednog lica)
a kolektivno kada je jednom polisom osigurano više lica
(kolektivno osiguranje zaposlenih);
5. Prema trajanju osiguranja
 Kratkoročno i dugoročno;
 Ugovori o neživotnom osiguranju se najčešće zaključuju
na period od godinu dana, dok se dugoročna osiguranja
zaključuju na period duži od jedne godine (osiguranje
života na period od 20 godina);

6. Prema načinu izravnanja rizika

 Osiguranje – izravnanje rizika se vrši unutar jednog
društva za osiguranje;
 Reosiguranje – vertikalna raspodela rizika, kada jedno
društvo prenosi rizike na reosiguravača;
 Saosiguranje – horizontalna raspodela rizika između dva
ili više društava za osiguranje;
7. Prema predmetu osiguranja
 Osiguranje imovine (osiguranje stvari i odgovornosti) i
osiguranje lica (osiguranje života, od nezgode, penzijsko i
dr);

8. Prema Zakonu o osiguranju

Životna osiguranja:
 Osiguranje života;
 Rentno osiguranje;
 Dopunsko osiguranje uz osiguranje života;
 Dobrovoljno penzijsko osiguranje;
Neživotna osiguranja:
 Osiguranje nezgode;
 Zdravstveno osiguranje;
 Osiguranje imovine;
 Osiguranje od odgovornosti;
 Osiguranje kredita;
 Osiguranje pomoći na putu;
 1. Životna osiguranja
1. Karakteristike i značaj životnih osiguranja
Osnovne karakteristike:
 Dugoročnost;
 Osigurana suma;
 Način utvrđivanja premije;
 Način utvrđivanja naknade;
 Matematička rezerva.
 Ova osiguranja su dugoročna jer se zaključuju na period
od 5 do 30 godina;
 Osigurana suma je najveća moguća obaveza osiguravača
prema osiguraniku u slučaju realizacije osiguranog rizika;
 Određuje se unapred i određuje visinu premije;
 Način utvrđivanja premije – utvrđuju je aktuari na osnovu
zakona velikih brojeva i teorije verovatnoće;
 Kod neživotnih osiguranja, rizik je neizvestan dok je kod
osiguranja života izvesno da će se smrt desiti ali je
neizvesno kada će to biti;
 Obračun tarife tj. premije se zasniva na tablicama
smrtnosti i kamatnoj stopi;
 Tablice smrtnosti su osnov za obračun premije;
 Sadrže broj živih ljudi određene starosti, broj umrlih u
određenoj starosti, verovatnoću smrti i verovatnoću
doživljenja za sve godine starosti, prosečno trajanje života
i intenzitet smrtnosti po godinama starosti;
 Razlikuju se po polu, regionima, državama kao i
vremenskom periodu posmatranja;
 Na osnovu podataka koliko pojedinaca iz svake generacije
umre tokom jedne godine, utvrđuje se verovatnoća smrti
za svaku godinu starosti;
 Verovatnoća smrti je odnos broja umrlih prema ukupnom
broju jedne generacije tokom jedne godine;
 Kamatna stopa je važan element za utvrđivanje premije;
 Što je veća kamatna stopa, osiguranici će morati da plate
manju premiju za istu osiguranu sumu;
 Kod životnih osiguranja, nije moguće utvrditi adekvatno
materijalno obeštećenje zbog čega se razlikuje i način
obračuna naknade;
 Prilikom zaključenja ugovora o osiguranju, ugovarač sam
određuje iznos osigurane sume;
 Matematička rezerva – tehnička rezerva koja služi za
izmirivanje budućih obaveza po osnovu ugovora o
životnom osiguranju;
 Formira se akumuliranjem štednih premija, po pravilima
aktuarske matematike;
 Sredstva matematičke rezerve imaju strogu namenu, vode
se na posebnom računu i ne mogu služiti za pokriće
obaveza iz drugih vrsta osiguranja;
 Osiguranje života je značajno za pojedinca jer obezbeđuje
ekonomsku sigurnost za njega i članove njegove porodice;
 Osigurani rizici kod osiguranja života mogu biti:
 Doživljenje određenog vremenskog perioda;
 Smrt osiguranog lica;
 Mešovito osiguranje kao kombinacija prethodna dva;
 Značaj osiguranja života za društvenu zajednicu zbog
dugoročnog karaktera sredstava;
 Nivo razvijenosti osiguranja života zavisi od:
 Visine nacionalnog dohotka i
 Stabilnosti domaće valute;
 2. Vrste životnih osiguranja
 Prema načinu zaključenja ugovora, razlikujemo osiguranje
sa lekarskim pregledom i bez lekarskog pregleda;
 Prema broju lica koja su obuhvaćena, osiguranje može biti
individualno i grupno;
 Prema načinu isplate osigurane sume, razlikujemo
osiguranje kapitala i osiguranje rente;
 Prema licu u čiju korist je zaključeno, razlikujemo lično i u
korist trećeg lica;
 Prema riziku koje pokriva razlikujemo osiguranje za slučaj
smrti, za slučaj doživljenja i mešovito osiguranje;
 2. Neživotna osiguranja
1. Osnovna načela imovinskih osiguranja
 Predmet osiguranja je materijalno dobro, što znači da se
štete mogu izraziti u novcu;
 Načelo materijalnog interesa znači da osiguranik mora
biti zainteresovan da se ne desi osigurani slučaj;
 Obaveza pažljivog i savesnog ponašanja osiguranika;
 Načelo obeštećenja – osiguravač treba da izvrši
nadoknadu štete do iznosa pretrpljene štete;
 Naknada ne sme biti veća od štete koju je pretrpeo
osiguranik;
 Osiguranik mora da dokaže da je pretrpeo štetu;
 Ako zaključi ugovor na veću sumu osiguranja od vrednosti
imovine koju osigura (nadosiguranje), osiguranik ne može
dobiti veću naknadu od pretrpljene štete;
 Osiguraniku nije dozvoljeno da osigura imovinu na punu
vrednost kod dva ili više osiguravača;
 Visina iznosa naknade štete zavisi od visine štete, sume
osiguranja i vrednosti osigurane stvari;
 2. Metodi utvrđivanja visine naknade štete
 Naknada štete je jednaka visini štete kada je suma
osiguranja jednaka vrednosti osigurane stvari, što je slučaj
kod dobro zaključenog ugovora o osiguranju;
 Ako je suma osiguranja manja od vrednosti osigurane
stvari, osiguravač će primeniti načelo proporcije i naknada
štete će biti umanjena srazmerno umanjenoj osiguranoj
sumi (podosiguranje);
 Iznos naknade štete u slučaju podosiguranja =(Suma
osiguranja x šteta)/Vrednost osigurane stvari
 U slučaju da je suma osiguranja veća od vrednosti
osigurane stvari (nadosiguranje), naknada štete ne može
biti veća od nastale štete, već će biti jednaka pretrpljenoj
šteti;
Primer obračuna iznosa naknade štete – podosiguranje:
Šteta koju je osiguranik pretrpeo iznosi 500.000 dinara
Vrednost osigurane stvari iznosi 2.000.000 dinara
Suma osiguranja je 1.500.000 dinara
Iznos naknade štete = (Suma osiguranja x šteta)/Vrednost
osigurane stvari
Iznos naknade štete = (1.500.000x500.000)/2.000.000
=375.000 dinara
1. Primer obračuna iznosa naknade delimične štete –
nadosiguranje:
Šteta koju je osiguranik pretrpeo iznosi 500.000 dinara
Vrednost osigurane stvari iznosi 2.000.000 dinara
Suma osiguranja je 2.500.000 dinara
2. Primer obračuna iznosa naknade totalne štete –
nadosiguranje:
Šteta koju je osiguranik pretrpeo iznosi 2.000.000 dinara
Vrednost osigurane stvari iznosi 2.000.000 dinara
Suma osiguranja je 2.500.000 dinara
 3. Vrste neživotnih osiguranja
Osiguranje imovine obuhvata:
 Osiguranje stvari odnosno imovine;
 Osiguranje od odgovornosti i
 Osiguranje imovinskih interesa.
Osiguranje lica u okviru neživotnih osiguranja obuhvata
osiguranje od posledica nezgode i dobrovoljno zdravstveno
osiguranje;
 Saosiguranje i reosiguranje
1. Saosiguranje
 Horizontalna podela rizika;
 Oblik spoljašnjeg izravnanja rizika kada dva ili više
osguravača istovremeno učestvuju u pokriću jednog rizika;
 Svaki osiguravač prihvata u osiguranje deo rizika za koji
naplaćuje premiju;
 Zbog jednostavnijeg rada i smanjenja troškova, jedan
osiguravač uspostavlja odnos sa osiguranikom i zove se
vodeći saosiguravač;
 Srazmeran deo premije prenosi na ostale saosiguravače,
vrši procenu i isplatu štete a od ostalih saosiguravača
potražuje njihov srazmeran deo;
Podela saosiguranja:
 Prema obliku ugovora automatsko i fakultativno;
 U automatskom saosiguranju saosiguravači se unapred
dogovaraju o učešću svakog budućeg rizika u određenom
vremenskom periodu dok kod fakultativnog saosiguranja
osiguravač kojem je ponuđeno osiguranje razmatra svaku
ponudu zasebno;
 Prema načinu predaje rizika aktivno i pasivno;
 Aktivni poslovi su kada jedan saosiguravač preuzima deo
rizika od drugog a pasivni poslovi su predavanje dela
rizika od strane vodećeg saosiguravača nekom drugom
saosiguravaču;
 Prema načinu izvršenja posla može biti putem vodećeg
saosiguravača i zajedničko saosiguranje;
 Saosiguranje putem vodećeg saosiguravača je najprisutnije
u praksi jer se kod osiguranika pojavljuje samo jedan
osiguravač a ostali međusobno vrše raspodelu rizika,
premije i štete;
 Zajedničko osiguranje podrazumeva zajedničko vođenje
poslova saosiguranja kada svaki od saosiguravača ima
direktan odnos sa osiguranikom;
 Saosiguranje i reosiguranje
2. Reosiguranje
 Vertikalna podela rizika;
 To je osiguranje osiguranja;
 Osiguravači deo rizika zadržavaju za sebe a deo koji nisu u
stanju da podnesu reosiguravaju;
 Osiguranik čiji je rizik preuzet u osiguranje ima pravno
ekonomski odnos samo sa osiguravačem i ne mora znati da
postoji reosiguranje;
 Reosiguravač naplaćuje premiju reosiguranja i u slučaju
štete osiguravaču isplaćuje naknadu;
 Maksimalno moguća šteta je najveća moguća obaveza
osiguravača u slučaju nastanka osiguranog slučaja;
 To je vrednost osigurane stvari;
 Samopridržaj je maksimalni iznos obaveze koji jedan
osiguravač može da preuzme na sebe a da pri tome ne
ugrozi svoju likvidnost;
 Samopridržaj određuju aktuari i on zavisi od finansijskog
kapaciteta osiguravača tj. tehničkih rezervi, garantnih
rezervi, disperzije rizika i sl;
Podela reosiguranja:
 Prema prostornoj disperziji – reosiguranje u zemlji i u
inostranstvu;
 Sa stanovišta kretanja rizika - aktivni i pasivni poslovi
reosiguranja;
 U zavisnosti od načina ugovaranja reosiguranja,
fakultativno i ugovoreno;