: ORGNLMAGAZINE : @ORGNLMAGAZINE : ORGNLMAGAZINE WWW.ORIGINAL.ME WWW.NEDELJNIK.

RS/ORIGINAL

APRIL 2018.
MAGAZIN
BROJ

31 CENA  199 RSD

POSLEDNJI
POZDRAV GENIJU
ČEMU NAS
DEJVID
AVOKADO VULF
JE NAUČIO
Recept za dug, zdrav
i ispunjen život
STIVEN HOKING
Za Original piše
dr Duško Latas
VELIKO

ŠAHOLI
ISTRAŽIVANJE
ORIGINALA

AJERS
Zašto su važne
fondacije
DEVOJKA KOJA JE
MILAN MARIĆ, PROMENILA SVET MODE
glumac (I SAV OSTALI SVET)
O Dovlatovu,

SVAKO MOŽE
Rusiji,
popularnosti,
pristojnosti

DA INSPIRIŠE
PROMENE NAJPOZNATIJA
SVETSKA
MANEKENKA SA
INVALIDITETOM
V
 LADIMIR PRVI PUT ZA
ĐUROVIĆ SRPSKE MEDIJE
+  E-SPORTS O BORBI,
U SRBIJI ISKUŠENJIMA,
+L  EKARI BEZ INKLUZIJI...
GRANICA
+ MIT O TALENTU
+ „I OSTALI“
 LIFE AFTER BIG DATA

2018
12th may
ark regional
branding
symposium
Explore the world after big data.
Travelers are given birth into a new world,
the same but different.

11AM - 19PM

martin lindstrom
EXPERT ON BRANDING
AUTHOR OF SMALL DATA BOOK

WWW.ARKSYMPOSIUM.COM

APRIL
#31
36 / IRIS ŽEŽELJ
Predrasude su nužna posledica
sklonosti ljudi da svet oko sebe
kategorišu i da generalizuju pojave,
kaže dr Iris Žeželj, docent na
Odeljenju psihologije Filozofskog
fakulteta u Beogradu
32 / VESNA MARIĆ
Ljubav je ono što su učenici
profesorke Vesne Marić, koja predaje
muzičku kulturu u Gimnaziji i u
Tehničkoj školi u Trsteniku, istakli kada
su odgovarali zašto su baš njoj
dodelili titulu omiljenog profesora
40 / ŠAHOLI AJERS
Šaholi je rođena bez desne ruke, u
tinejdžerskom uzrastu rekli su joj da
nikad neće postati manekenka, a sada
je jedna od najtraženijih modela
62 / MILAN MARIĆ
Mislim da nema razloga da žuriš za
novcem, popularnošću, slavom. To su
opasne stvari, zato što možeš da se
izgubiš. Meni je Dovlatov prva glavna
uloga, ali čekao sam je šest godina.
Odbijao sam svašta i imao sam besane
noći, mislio sam da me više niko neće
zvati. Ali meni je moj posao na prvom
mestu, jer on prolazi kroz mene – kako
napredujem u životu, tako napreduje i
gluma, ispričao je za Original Milan Marić
58 / STERIJA
Mina Ćirić, Galina Maksimović, Neda
Gojković i Maša Radić studiraju
dramaturgiju na Fakultetu dramskih
umetnosti u Beogradu. Pisanje ume
da bude usamljen posao. Njihova
treća predstava „I ostali“ uvrštena je u
program Sterijinog pozorja
SADRŽAJ
BROJA
O hrani, predrasudama, društvu
Dejvid Avokado Vulf
4 / RIČARD BRENSON
6 / SPEAK UP!
10 / FONDACIJE
18 / DŽON MEJDA
20 / TAJNE NAŠEG MOZGA
38 / VLADIMIR ĐUROVIĆ
44 / STIVEN HOKING
54 / SLOBODAN BRKIĆ
66 / E-SPORTS
72 / SVE BOJE AFRIKE
78 / BURGUNDIJA
Impressum
Osnivač / Fondacija Novak Đoković
Direktor magazina / Jelena Đoković
Pomoćnici direktora / Aleksandra Radujko i Nebojša
Mandrapa
Projektni menadžer Originala / Milica Perović
Izdavač / NIP Nedeljnik
Za izdavača / Veljko Lalić
Glavni i odgovorni urednik / Marko Prelević
Grafički urednik / Miloš Sinđelić / MaKista
Urednik fotografije / Igor Pavićević
Izvršni urednik / Ana Mitić
Lektura / Sanja Savić
Redakcija / Veljko Miladinović, Branko Rosić, Zorica
Marković, Margita Milovanović, Željko Pantelić, Draža Petrović,
Slobodan Maričić, Mihailo Medenica, Vladimir Bogdanović,
Dimitrije Đurić, Marija Božić, Jovana Radovanović
Kontakt / original@nedeljnik.rs
Marketing / Jelena Jevtić
jelena.jevtic@nedeljnik.co.rs
Štampa / Rotografika Subotica
Generalni distributer / Štampa sistem
ISSN 2466-2747 = Original magazin
COBISS.SR-ID 217647628
Magazin podržala Direct Media
 EKSKLUZIVNA Piše Ser Ričard Brenson
KOLUMNA EKSKLUZIVNO ZA ORIGINAL

VODU NE SMEMO
DA UZIMAMO
ZDRAVO
ZA GOTOVO
Istraživanja sprovedena pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija predviđaju da će globalna
potražnja za svežom vodom prevazići zalihe za čak 40 procenata do 2030. godine. Naša
iskustva u Južnoj Africi pokazala su nam mnogo više nego ikada ranije da je voda dragoceni
resurs. I krajnje je vreme da naučimo da čuvamo, ponovo koristimo i recikliramo taj resurs

N
ikada nije bilo važnije
nego sada da promenimo
način na koji mislimo
o vodi. Prošlog meseca
obeležen je Svetski dan
vode, koji služi kao dobar
podsetnik da čista voda nije nešto što
možemo samo jednom da iskoristimo i da
odbacimo. Ovo je globalni izazov. Nedavno
je Bi-Bi-Si izvestio da su zalihe pijaće vode
u velikim gradovima poput Londona,
Majamija, Tokija i Pekinga već ugrožene.
I istraživanja sprovedena pod pokrovitel-
jstvom Ujedinjenih nacija predviđaju da
će globalna potražnja za svežom vodom
prevazići zalihe za čak 40 procenata do
2030. godine.
Naša iskustva u Južnoj Africi pokazala
su nam mnogo više nego ikada ranije
da je voda dragoceni resurs. I krajnje je
vreme da naučimo da čuvamo, ponovo
koristimo i recikliramo taj resurs.
JUŽNOAFRIČKA OBLAST ZAPADNI
KEJP TRENUTNO TRPI NAJTEŽU
SUŠU U POSLEDNJIH STOTINU
GODINA, A PRETNJA NULTOG
DANA – TRENUTKA U KOJEM ĆE
REGION ZVANIČNO OSTATI BEZ
VODE – NADVIJA SE NAD OVOM
OBLAŠĆU OD POČETKA GODINE.
KLIMATOLOZI PROCENJUJU DA
ĆE BITI POTREBNO VIŠE OD
TRI GODINE PADAVINA IZNAD
GODIŠNJEG PROSEKA KAKO BI SE
OPORAVILI IZVORI SVEŽE VODE
Južnoafrička oblast Zapadni Kejp trenut-
no trpi najtežu sušu u poslednjih stotinu
godina, a pretnja Nultog dana – trenutka u
kojem će region zvanično ostati bez vode
– nadvija se nad ovom oblašću od početka
godine. Klimatolozi procenjuju da će biti
potrebno više od tri godine padavina iznad
godišnjeg proseka kako bi se oporavili izvori
sveže vode.
Kako bi odgovorili na krizu, lokalni biznisi i
zajednica su se okupili. Koristili su manje vode
i nalazili inovativne mreže da sačuvaju posto-
jeće zalihe, i pomogli su da se Nulti dan odloži,
barem za neko vreme. On se možda i neće do-
goditi, ali ostaje imperativ da ponovo počnemo
da mislimo o tome kako trošimo vodu.
NE BIH MOGAO DA BUDEM PONOSNIJI NA NAČIN NA koji
je Virgin Active South Africa odgovorio na
krizu. Sa oko trideset podružnica u okolini
Kejptauna, naš tim je iz prve ruke video

koliko je dramatičan uticaj nedostatka
vode na društvo, i koliko stvari tek
mogu da se otrgnu kontroli. Kao odgov-
or, Virgin Active je počeo na jedan novi
način da posmatra kako možemo da
koristimo vodu i pokrenuo inovativne
solucije za njeno očuvanje. Tim je
sarađivao i sa mnogo organizacija iz
južnoafričkog društva.
Brojke govore za sebe – Virgin Active
je u februaru 2018. potrošio 61 odsto
manje vode nego u istom mesecu pre
dve godine. Ali to je samo početak.
Virgin Active sada pravi planove i za
budućnost, a mere koje su preduzete
u Zapadnom Kejpu mogu da budu
korisne čak i u periodima kada vode ne
nedostaje.
Naš plan uključuje završetak dva
pilot-sistema za otpadne vode, a rad
na ostatku instalacija biće započet
do maja. Ti sistemi prikupljaju vodu
ostalu posle tuširanja. Ona se filtrira u
rezervoaru i potom se koristi za toalete.
Kada sistemi za ovu već upotrebljenu
vodu budu u punom pogonu, za toalete
se više neće koristiti pijaća voda.
OVA KRIZA SA VODOM NATERALA NAS JE DA
RAZMIŠLJAMO kako možemo da radimo
bolje, a inovacije igraju ključnu ulogu u
čuvanju i ponovnom korišćenju vode.
U Virgin Activeu, naš tim je već
napravio tri bušotine. Investirali smo
i u postrojenja za preradu vode, kako
bi klubovi sa bušotinama mogli da
dobiju pijaću vodu kroz proces obrnute
osmoze. Ove bušotine i postrojenja
imaju potencijal da obezbede dovoljno
čiste vode za svih trideset klubova u
Zapadnom Kejpu.
Takođe već gledamo u budućnost i
počećemo da koristimo privatno pos-
trojenje za desalinizaciju, kao potenci-
jalni alternativni izvor vode u slučaju
ogromne suše ili Nultog dana. Ako se pi-
tate kako Virgin Active održava vodu u
svojim bazenima: tim obezbeđuje vodu
iz fabrika kako bi ispunio rezervoare.
Suše poput ove kojoj smo nazočni u
Zapadnom Kejpu verovatno će posta-
jati sve češće, kao posledica klimatskih
promena. To će napraviti dodatni
pritisak na mnoge resurse neophodne
za održanje života. Ne samo na Svetski
dan vode, treba da razmišljamo kako
koristimo tu dragocenost u svojim
životima. Vreme da delamo je već
počelo.®
MOJIH DESET OMILJENIH
MISLI O RADOSTI I IGRI
10.
Šta god da se desi svakog dana, u krevet
odlazim razmišljajući o nečemu radosnom.
Probajte to.  Šeril Sandberg
9.
Uradio sam to zbog baza . Uradio sam to zbog
čiste radosti. A ako možeš to da uradiš zbog
radosti, možeš to da radiš zauvek.  Stiven King
8.
Samo igraj. Zabavljaj se. Uživaj u svemu. Džordan
7.
Kada se zabavljate i stvarate nešto što volite,
to se na proizvodu vidi.  Tom Ford
6.
Pol i ja nikada nismo mislili da ćemo zaraditi
mnogo novca od toga. Samo smo jako voleli
da pišemo softver.  Bil Gejts
5.
Jednog dana mi je bilo mnogo dosadno, pa me
je tata odveo u njegovu školu glume. Više mi
se to svidelo nego bilo šta drugo. Svidelo mi se
jer je to posao.  Mili Bobi Braun
4.
Više možete da otkrijete o jednoj osobi za sat
vremena igranja s njom nego za godinu dana
razgovora.  Platon
3.
Pitanje koje treba sebi da postavite nije „Šta
želim?“ ni „Šta su moji ciljevi?“ već „Šta je to
što bi me uzbudilo?“.  Tim Feris
2.
Dođe vreme kada morate da počnete da radite
ono što želite. Uzmite taj posao koji vam se sviđa.
Ujutru ćete skakati iz kreveta.  Voren Bafet
1.
Gledao sam se svakog dana u ogledalu i
pitao sebe: „Da ti je danas poslednji dan
u životu, da li bi radio ono što ćeš danas
raditi?“ Kad god je odgovor bio „Ne“ previše
dana zaredom, znao sam da moram nešto da
promenim.  Stiv Džobs
 6 BUDI PROAKTIVAN
Ovo nije još jedan
članak o tome kako
da pratite svoje snove
Neki ljudi su rođeni pod srećnom zvezdom, drugi prolaze kroz
nesrećne okolnosti, iz kojih moraju da nauče kako da rastu
A
PIŠE ŠPELA SODJA
FOTOGRAFIJE SINIŠA KANIŽAJ
ko nikada niste bili
u Sloveniji, jedno-
stavno morate! To je
mala zemlja, sa siću-
šnom prestonicom
Ljubljanom, u kojoj
se živopisni događaji odvijaju čitave godi-
ne. Jedan od njih se izdvaja, barem iz moje
perspektive – ne samo zato što sam učestvo-
vala u organizaciji već i jer ima plemeniti
cilj – da inspiriše i da se usudi, bez obzira na
uzrast ili nacionalnost, i da pošalje pozitiv-
nu poruku da je sve moguće.
ČEKAJ MALO... ZNAČI, SVE JE MOGUĆE?!
Preporučena pesma: „Mr. Sandman,
bring me a dream“ – The Chordettes
Lako je sanjariti: samo sedneš na kauč,
opustiš se i razmišljaš o novim idejama. Ali
da te ideje pretvoriš u stvarnost, to je nešto
sasvim različito.
To možete da osetite kad god čujete bilo
koju od onih priča „preko trnja do zvezda“:
ostvarenje snova je melanž koincidencija
i sreće, ličnih vrednosti i napornog rada.
Vrednosti nam usađuju roditelji, vredan
rad je neophodan input koji ulažemo, dok
se koincidencije događaju zahvaljujući ne-
predvidivosti života. Svako od nas dobije
jedinstveni špil karata, ako mi dozvolite da
upotrebim pokerašku metaforu.
Neki ljudi su rođeni pod srećnom zve-
zdom, drugi prolaze kroz nesrećne okolno-
sti, iz kojih moraju da nauče kako da rastu.
Baš kao mlada preduzetnica Maša Hor-
vat, koja je prerano ostala bez oca i nasledi-
la porodičnu pekaru. Da li biste odmah za-
sukali rukave i preuzeli preduzeće sa svega
22 godine, kao što je to uradila Maša?
Na neke snove utiče geopolitička situ-
acija: Ivana Đilas napustila je domovinu
tokom bombardovanja Srbije jer je želela
da živi u miru – a to nije preveliki zahtev.
Prevazišla je jezičku barijeru i postala pre-
poznata pozorišna rediteljka i publicistki-
nja u Sloveniji.
Jedna stvar o snovima je istinita: često je
neophodno da budete na pravom mestu u
pravo vreme.
Kao, primera radi, Dejan Zavec, kojem su
otkazali fudbalski trening i slučajno je zavr-
šio u bokserskom ringu. Kasnije je postao
prvak sveta u boksu. Ili preduzetnik-mile-
nijalac Matic Vizjak, koji je od oca nasledio
strast prema začinjenoj hrani. Kada nije
znao čime da se bavi u životu, počeo je da ek-
sperimentiše sa zasadima čili paprike i po-
stao je svetski pionir u proizvodnji čili vina.
A ako smo dovoljno odlučni da ostvarimo
ciljeve, nikada nije kasno da ih pronađemo.
Andreja Sterle Podobnik počela je da
trči u dvadesetoj godini, nakon što joj se ro-
dio sin. Dotad su već odavno nestali njeni
snovi da se profesionalno bavi atletikom.
Dvadeset godina kasnije, bila je pobedni-
ca Trke Everestov trag – trke duge 160 ki-
lometara koja se održava na Himalajima.
Slično tome, Matej Markovič pronašao je
sebe sa 35 godina i docnije postao jedan od
stotinu ljudi na svetu koji su prešli ciljnu
liniju takmičenja DECA Ironman.
SNOVI SU CILJEVI BEZ ROKOVA
Preporučena pesma: „Whenever I want
you, all I have to do is dream, dream, dre-
am ... / Only trouble is, gee whiz, I‘m drea-
ming my life away.“ – Everly Brothers
Zamislite ovo: upravo ste završili obra-
zovanje, i znate šta će biti vaša profesija.
Ali nešto baš i nije kako treba na poslu. Sve
vreme kao da postoji nešto što se isprečilo
između vas i vaše sreće, taj uporni osećaj
koji vam nikako ne da mira. On vas i šalje
na potragu, na put oko sveta. Iz posla u
posao, sa kontinenta na kontinent – ali ni-
kako da ga pronađete. Tražite nešto, a ne
znate ni šta je to, i mislite da ćete poludeti.
Ovo se dogodilo Maticu, koji je izgubio
cilj pre nego što ga je čak i pronašao. Jedina
stvar koju je znao jeste da nije više želeo da
radi u nebrojenim restoranima odavde do
Australije. Jeste bio dobar u poslu kojim se
bavio, ali nije uživao u njemu.

Za njega je to bilo dovoljno da potraži
drugu perspektivu. Vratio se kući, na far-
mu svoga oca, i tamo otkrio svoju strast.
Samo, ovog puta je bio kuvar sopstvenog
čili sosa i izumitelj novih proizvoda kao što
su čili vino ili mešavine sa medom. Dosta
je bilo, kazao je on. Postavio je svoje ciljeve
i počeo da ih ostvaruje.
A sad zamislite da su vaši ciljevi pot-
puno drugačiji. Zamislite da želite da tr-
čite ultramaraton na Himalajima – 160
kilometara na velikoj nadmorskoj visini.
Nemoguće? Zamislite da posle deset dana
takmičenja stignete do ciljne ravnine
DECA Ironmana – nakon 38 kilometara
plivanja, 1.800 kilometara vožnje bicikla i
422 kilometra trčanja, možete da ugledate
snove kako se ostvaruju.
Trčanje, a posebno sportovi izdržljivosti,
dobra su parabola koliko su upornost i um
važni kada jurite za svojim ciljem. Meni
su, kao potpuno običnoj osobi koju sport to-
liko i ne zanima, izazovi kroz koje prolaze
Matej i Andreja potpuno nerazumljivi. S
druge strane, u njima mogu da pronađem
metaforu za život – ako želite da stigne-
te do svog cilja, morate da uložite mnogo
napora. Učite tako što grešite i tako što ne
uspevate. Matej bi rekao – što teža staza, to
lepši cilj, i to mu pomaže kada izazovi po-
stanu veoma teški. Tu izreku posmatram
kao alat za suočavanje sa lošim iskustvima.
Jer da nema problema, i da mi se sve pruži
na srebrnom tanjiru, ne bih mogla da učim
i da rastem.
DOZVOLITE SEBI DA SANJATE! I DA NE
USPEVATE...
Preporučena pesma: „Blue Moon, you
saw me standing alone, without a dream
in my heart. /.../ you knew exactly what I
was there for.“ – Billie Holliday
U isto vreme, milenijalci koje upoznajem
kroz našu organizaciju za mlade ponekad
imaju probleme da identifikuju svoje sno-
ve. Ne znaju šta žele da postignu. Ako ste
jedan od takvih, nadam se da možete sebi
da priuštite makar još malo vremena. Str-
pljenje je važna veština u nalaženju svrhe u
životu. Pratite svoje srce, i ono će vas voditi
na pravu stazu. Možda vam treba još više sa-
mopouzdanja. I molim vas, nemojte previše
pažnje da dajete na mišljenja drugih.
Iako je nemoguće znati kakvu će nam
ruku podeliti život, jedna stvar je verovat-
no istinita. Ako želite da pronađete san,
morate da pogledate sebe u ogledalo. Nika-
kav Sendmen, mitsko biće koje donosi lepe
snove, neće se pojaviti. Ne postoji speci-
jalna pilula za ostvarivanje ciljeva, magija
ne pomaže, morate da napišete sopstveni
recept za uspeh.
BUDI PROAKTIVAN 7
O Institutu
Ypsilon
Speak Up je godišnji događaj Instituta Ypsilon,
organizacije za proaktivne milenijalce koji žele
da ispune svoje snove. Na Speak Upu, poznati
govornici pričaju o sebi u petnaestominutnom
govoru. U martu je organizovan peti Speak
Up, ovog puta pod geslom „Prati svoje snove“.
Poslednja dva događaja inspirisao je Lidl
Slovenija, koji je podržao misiju. Institut Ypsilon
organizuje druge događaje za povezivanje, na
kojima mladi profesionalci mogu da upoznaju
prekaljene preduzetnike i da im predstave svo-
je ideje, a tu su i edukativni programi za pomoć
mladim Slovencima u nalaženju prvog posla.
One su meni pokazale da su snovi uvek
s nama, sve vreme. Mogla bih da kažem da
mislim da su ciljevi s nama od dana našeg
rođenja. Ali naš posao je da nađemo način
da ih ostvarimo.
Verovatno je istinito ono što sam čula od
Ivane Đilas: veštine su nam najpotrebnije
da prepoznamo prilike koje ćemo dobiti u
životu.
Uhvatite ih. I oprostite sebi ako ne uspe-
te odmah. ®
8 BUDI ANGAŽOVAN

POWERUP! TAKMIČENJE
VELIKA PRILIKA ZA
SRPSKE STARTAPOVE IZ
OBLASTI ENERGETIKE
S
rbija je jedina zemlja
izvan Evropske uni-
je čiji potencijal za
razvoj inovacija iz
energetike su prepo-
znali stručnjaci iz te
oblasti. Praktično, startapovi iz naše zemlje
prvi put imaju priliku da učestvuju na pre-
stižnom PowerUp! takmičenju kompanije
InnoEnergy i osvoje ne samo 150.000 evra
investicije, već i dobiju mentorsku podršku
najvećih stručnjaka koja će im omogućiti
razvoj proizvoda i pristup potencijalnim
klijentima.
InnoEnergy, evropska kompanija koja
umrežava i podstiče razvoj startapova
iz cleantech sektora (čiste tehnologije
i energetska efikasnost), u saradnji sa
Startit-om pozvala je srpske startapove
da se prijave i, za početak, učestvuju na
lokalnom PowerUp! takmičenju. Ono
će se održati 27. aprila u Beogradu, a do
15. aprila mogu da se prijave svi oni koji
imaju tim i proizvod koji je u začetku, od-
nosno prototip. Pobednički tim krajem
juna putuje u Prag gde će imati priliku da
osvoji, pored iznosa investicije, i više na-
grada -- prvo mesto iznosi 20.000, drugo
od 10.000 i treće 5.000 evra.
„STARTIT VEĆ SKORO 10 GODINA RADI SA
TEHNOLOŠKIM BIZNISIMA u Srbiji u svim
oblastima, uz izuzetne rezultate. Od ove
godine smo odlučili da se fokusiramo na
određene oblasti i tako je došlo i do sa-
radnje sa ovom kompanijom. Pokretanje
InnoEnergy Hub Serbia je jedna od prvih
inicijativa ka fokusiranju na određenu in-
dustriju, u ovom slučaju cleantech energi-
ju, pametne gradove. Konkretizacija obla-
sti čini stepen znanja i stručnosti višim,
a uz odgovarajuće mentore rad sa starta-
povima postaje produktivniji“, ističe Stra-
hinja Krstić, hab menadžer InnoEnergy
Srbija.
Predstavnici energetskih startapova iz
Srbije prošle godine su još imali priliku da
se okušaju u Climate KIC-u, akceleratoru
koji je bio organizovan u Beogradu. Fokus
je bio na onima koji se bave energetskom
efikasnošću i time utiču na klimatske pro-
mene. Ovom događaju se priključio i Dže-
rardo di Đuzepe, koji je tada upoznao svoj
budući tim zbog kog se doselio u Srbiju i
sa kojim će učestvovati na lokalnom Po-
werUp-u 27. aprila u Beogradu.
„Ovi programi su veoma važni ne samo
za nas već i za sve startapove koji žele da
rastu. Kada mali tim ima veliku ambiciju
BUDI ANGAŽOVAN 9
KADA MALI TIM IMA VELIKU AMBICIJU I
VELIKU IDEJU, TADA SU MU POTREBNI
ZNANJE I FONDOVI, KOJE NAJČEŠĆE NE
MOŽE SEBI DA PRIUŠTI. U OVOJ FAZI TO
NE MOŽEŠ DA DOBIJEŠ OD INVESTITORA,
ALI MOŽEŠ OD PROGRAMA KAO ŠTO JE
INNOENERGY
DŽERARDO DI ĐUZEPE
i veliku ideju, tada su mu potrebni znanje
i fondovi, koje najčešće ne može sebi da
priušti. U ovoj fazi to ne možeš da dobiješ
od investitora, ali možeš od programa kao
što je InnoEnergy. To je razlog što smo se
prijavili na takmičenje“, priča Di Đuzepe
za Original.
ON I NJEGOV TIM, KOJI ČINE I DIZAJNER
PROIZVODA i stručnjak za prodaju, dizaj-
nirali su solarni punjač koji sadrži bateriju
i solarni panel za punjenje mobilnih tele-
fona.
„Ja sam više specijalizovan za IT, više
sam hibridan -- negde između IT struč-
njaka i biznismena. Moj motiv je da ura-
dim nešto dobro i plemenito za našu pla-
netu kroz upotrebu ovakve tehnologije.
Verujem da je obnovljiva energija put ka
budućnosti. Jedna od velikih barijera je
to što ona ne dotiče ljude direktno. Uglav-
nom je reč o temi koja se pominje u poli-
tičkim govorima. Prosto, ove vrste energi-
je se ne koriste na svakodnevnom nivou.
Zato smo napravili proizvod sa idejom da
obični ljudi koriste obnovljivi izvor ener-
gije, koji je prilagođen njihovim potreba-
ma“, ističe Di Đuzepe.
Sa druge strane, Krstić poziva sve star-
tapove koji imaju proizvod u začetku da
se jave Startit-u i prijave za lokalno tak-
mičenje.
„Pobednici regionalnog takmičenja u
Pragu kući se vraćaju sa investicijom od
150.000 evra i pored toga dobijaju ceo
akceleratorski rad. Važno je da naši ljudi
znaju da će takmičenje u tom gradu biti
gala događaj koji će okupiti veliki broj
veoma važnih ljudi iz ove oblasti. Pobed-
niku se otvaraju mnoga vrata. Zapravo,
najbitnije što startapovi dobijaju u sarad-
nji sa InnoEneergy jesu iskustvo, znanje
i kontakti iz relevantnih industrija“, kaže
Krstić.®
 10 ODBACI APATIJU

KAKO JE
IZRAEL
REŠIO
PROBLEM
OBRAZOVANJA 
Većina dece u svetu ima dobar
obrazovni potencijal i trebalo bi da
ima jednaku šansu. Ali to nekada
nije moguće iz raznoraznih razloga,
a najčešće je to siromaštvo. Zato
Perach International, koji postoji u 25
zemalja širom sveta, pokušava da svoj
deci obezbedi istu polaznu tačku kroz
svoj jedinstveni program studenata-
mentora i u tome je veoma uspešan

PIŠE ANA MITIĆ 

išta nije važnije ni moćni- zemlji, koji rade kao mentori u više od 1.200, ljudskih bića – odrasli uvek pokušavaju da
je u životu od dobrog obra- odnosno trećini izraelskih škola sa decom zaštite mlade, da ih nauče i pokažu im put u

N zovanja jer to omogućava

budućnost, ne samo sva-
kom detetu već i jednom
društvu. Ali mnoge ze-
koja su najugroženija. 

DR AMOS KARMELI, DIREKTOR PERACH IN-

mlje, pa i Srbija, imaju problema sa obrazov-
nim sistemom koji posebno zahteva revolu-
cionarne promene danas kada generacije
odrastaju u digitalnoj eri. Izrael je rešio mno-
ge probleme u obrazovanju uz pomoć projek-
ta Perach International koji spaja decu kojoj
je potrebna pomoć jer imaju neke poteškoće
(u učenju, psihološke, vršnjačko nasilje...) i
studente-mentore koji rade sa njima na pre-
vazilaženju toga.
Projekat Perach osnovan je 1974. godine,
a pokrenuo ga je Institut za obrazovanje
Dejvidson koji funkcioniše unutar Vajcman
instituta za nauku, vodećeg izraelskog istra-
živačkog instituta.
Perach je izuzetno popularan projekat u
Izraelu jer daje odlične rezultate. Godišnje
organizuje 25.000 univerzitetskih studena-
ta, sa različitih visokoškolskih ustanova u
TERNATIONALA, KOJI JE JEDAN od najve-
ćih projekata za mentorstvo i edukaciju
dece iz razvijenih gradova ali sa ugrože-
nom obrazovnom, socijalnom i kulturo-
loškom pozadinom, priča za Original kako
su oni uspeli da reše neke od problema u
obrazovnom sistemu Izraela.
„Svaka druga porodica u svetu želi da
pruži detetu više nego što je sposobna i što
želi. Mi smo na neki način zamena za ono
što bi roditelji hteli da pruže a ne mogu. To
ne znači da ne vole svoju decu, već nisu u
mogućnosti da im obezbede sve što žele.
Zato mi spajamo studente različitih univer-
ziteta i decu koja imaju različite potrebe i
kojoj studenti-mentori prenose svoja zna-
nja i rade sa njima. Tajna našeg uspeha je
jednostavnost, veoma strukturiran sistem
hijerarhije i posvećenost ljudi, ali i to što u
osnovi mi tragamo za bazičnim potrebama
životu, i to je tačno ono što i mi pokušavamo.
Mi pokušavamo da dobru praksu Peracha
koja u Izraelu postoji već 43 godine ’kopira-
mo’ i u drugim zemljama i kod drugih ljudi“,
objašnjava Amos Karmeli kako funkcioniše
Perach International.
Većina dece u svetu ima dobar obrazovni
potencijal i trebalo bi da ima jednaku šansu.
Ali to nekada nije moguće iz raznoraznih
razloga, a najčešće je to siromaštvo. Zato
Perach International pokušava da svoj deci
obezbedi istu polaznu tačku. Većina dece
dolazi iz porodica koje ne mogu sve da im
omoguće. Ne mogu svi roditelji da obezbede
deci privatne učitelje, da plate privatnu ško-
lu, da plate obrazovanje... Tu Perach stupa
na scenu. Pokušava da pomogne tim porodi-
cama i toj deci da realizuju zdrav potencijal
koji imaju i prigrabe mogućnosti koje im
svet nudi, i da oni sutradan postanu studen-
ti univerziteta. Ali korist od ovog programa
imaju svi – deca, porodice, studenti, škole,
univerziteti, društvo...

„DECA DOBIJAJU FANTASTIČ-
NOG STARIJEG PRIJATELJA,
NEKOGA KO IH SLUŠA, ko im
pomaže, zastupa ih, ko je
uvek tu za njihove potrebe
i najvažnije – uzor za zdra-
viju budućnost. Porodica
dobija jer svako ko pomaže
njihovom detetu – a deca su
najvažnija na svetu – dobro-
došao je. Studenti dobijaju
životnu lekciju koju neće
zaboraviti ni kada ostare, to
je iskustvo za ceo život. Neg-
de dobijaju honorare, negde
akreditacije, diplome... Samo
društvo takođe ima korist.
Daću vam primer šta smo
primetili: da ako samo jedno
dete u razredu ima mentora
iz Peracha, ceo razred ima
korist. Kako? Ako to dete
koje je najproblema-
tičnije i kojem najviše
treba pomoć, ima men-
tora studenta, onda bolje
razume šta se u razredu
dešava, bolje je nego ra-
nije, češće podiže ruku
na času, mirnije je... pa
i sam učitelj lakše radi
sa drugom decom. Jer u
mnogo slučajeva takva
deca samo sede na času, ne uče ništa
i smetaju drugima da uče“, objašnjava
Karmeli i dodaje da škole u Izraelu
bukvalno čekaju u redu kako bi stu-
denti-mentori iz Peracha došli da
rade sa njihovim učenicima.  zvoda koji su vlasništvo stranih
MOĆNO OBRAZOVANJE MOŽE MNOGO
TOGA DA PROMENI, SMATRA KARMELI
koji je inače u penziji i ceo svoj život je po-
svetio edukaciji i mentorstvu.
„Koliko je moćno obrazovanje pokazuje i
to što ono može biti korišćeno i na loš način
i zloupotrebljeno. Primer je nacizam. Ali
zato uz dobro obrazovanje možemo mnogo
da postignemo“, napominje Karmeli.  potez.
Model koji je osmislio Perach je zbog svog
uspeha prihvaćen na stotinu univerziteta u
25 zemalja u svetu.
„Deca su deca svuda u svetu. I studenti
su svuda u svetu slični. Čak su i problemi
u obrazovanju u celom svetu isti, bez obzi-
ra na različiti jezik, kulturu, običaje... Zato
projekat Perach ima uspeha svuda u svetu“,
zaključuje Karmeli.  ®
UPOZNAJ SVET 11
OTVORENO
Zašto domaćoj IT industriji
nije palo na pamet da traži
subvencije od države?
PIŠE NENAD MILOVANOVIĆ,
CEO Coing, softverske kompanije koja posluje u Srbiji, Velikoj Britaniji i SAD
DA LI JE DOMAĆA IT INDUSTRIJA REAL-
NA SNAGA SRPSKE ekonomije kao što
to svi vole da kažu?
Lako je reći da jeste, zato što nema
nezaposlenog programera u Srbiji,
posebno dobrog programera, zato što
oni imaju relativno visoke zarade u
odnosu na ostala zanimanja, zato što
je to sektor koji generiše dosta novca.
PA DA LI JESTE REALNA SNAGA?
Potencijalno, jeste, ali da bi
to stvarno postala, moramo da
promenimo ugao gledanja na ovu na svojina, pa će i država imati prihod
temu. od njihovog oporezivanja.
Mi smo sada radna snaga za Ako to država shvati, podržaće one
kompanije koje dolaze iz digitalno domaće IT kompanije koje rade na
razvijenog sveta. Imamo solidne razvoju svojih proizvoda, pomoći im
inženjere, jeftiniji radni sat od u izvozu, olakšati procedure plaćanja,
ostatka sveta, naravno da će velike pomoći sopstveni izvoz.
korporacije hteti da zaposle, tj.
“autsorsuju” naše ljude da rade na SVAKAKO NEĆE TE ISTE OLAKŠICE ILI
razvoju njihovih programa. Isplati SUBVENCIJE DAVATI STRANIM kompa-
im se. Programeri u Srbiji, na nijama koje ovde dođu i iznajme radnu
hiljade njih trenutno zaposlenih, snagu, tj. naše programere, koji posle
rade na razvoju digitalnih proi- svoj rad monetizuju negde u svetu, a
ne ovde.
kompanija, koje za te proizvode Zašto onda država primenjuje istu
plaćaju porez u tim zemljama, od matricu u IT sektoru kao i za nerazvi-
kojih te druge zemlje i društva jene industrije, pa stranim kompani-
profitiraju. Glavni profiteri u ovakvoj jama daje subvencije? Zašto je Vlada
konstelaciji snaga su stranci koji Srbije odlučila da obezbedi subvencije
ovde imaju manje troškove i naši kompaniji Continental Automotive,
programeri koji mogu sebi i svojoj po- da im plati da zaposle već zaposlenih
rodici da ovde obezbede bolji životni 500 inženjera, da sama plati doprino-
standard. Nije Srbija. se za njihove plate? To je nerazumljiv
KAKO MOŽE SRBIJA DA PROFITIRA OD IT
INDUSTRIJE? DA LI DRŽAVA ZNA DA POSTOJI NEKOLI-
Tako što će razumeti da je potrebno KO DOMAĆIH IT kompanija koje su razvi-
da domaća industrija razvija softver- le i prodale svoj proizvod u svetu a da
ske proizvode i izvozi ih u svet. Ti im nije ni palo na pamet da za to traže
proizvodi će biti ovdašnja intelektual- pomoć države? ®
12 TEMA

ZAŠTO
SU VAŽNE
FONDACIJE
Nekada se to nazivalo dobrom voljom da se pomogne
„bližnjem svom“, a danas aktivnim odnosom prema ljudskim
vrednostima kao što su poštovanje ličnosti i osnaživanje njenih
potencijala. Jedan od najefikasnijih i najznačajnijih poligona za
ovakvu vrstu pomoći jesu sveprisutne fondacije, nevladine i
neprofitne organizacije koje sopstvenim sredstvima
i uz prihod koji se troši u društveno korisne svrhe, poput
obrazovanja, zdravlja, kulture, umetnosti, naučnih
istraživanja... ostvaruju onaj uzvišeni cilj čovekoljublja

O
ISTRAŽIVAO DIMITRIJE ĐURIĆ

tac razvoja PC raču-
nara, osnivač i pred-
sednik Majkrosofta,
jedan od najbogati-
jih ljudi na svetu – a
to znači i jedan od
najmoćnijih, najuticajnijih i još mnogo
toga „naj“, „jedini“ ili „prvi“ – Bil Gejts, na
iznenađenje mnogih jednom prilikom je
rekao: „Moja deca su vrlo ponosna na činje-
nicu da od našeg bogatstva neće naslediti
gotovo ništa.“ A onda je dodao i ono što će, u
suštini, biti poenta ovog teksta: „Sav kapital
koji sam stekao biće doniran mojoj huma-
nitarnoj organizaciji, čiji je cilj iskorenjiva-
nje siromaštva i bolesti.“ Dakle, biće u ovom
tekstu reči o filantropiji, odnosno čoveko-
ljublju, onome što se nekada, u biblijskom
smislu, nazivalo dobrom voljom da se po-
mogne „bližnjem svom“, a danas aktivnim
odnosom prema ljudskim vrednostima
kao što su poštovanje ličnosti i osnaživanje
njenih potencijala.
Jedan od najefikasnijih i najznačaj-
nijih poligona za ovakvu vrstu pomoći
jesu sveprisutne fondacije, nevladine i
neprofitne organizacije koje sopstvenim
sredstvima i uz prihod koji se troši u dru-
štveno korisne svrhe, poput obrazovanja,
zdravlja, kulture, umetnosti, naučnih is-
traživanja... ostvaruju onaj jedini, uzviše-
ni cilj čovekoljublja.
Tako, na primer, „kraljica popa“ Ma-
dona upravlja sopstvenom fondacijom
koju je nazvala po sebi, „Madonna Fo-
undation“, i od 2001. godine, kada ju je i
osnovala, prema podacima dostupnim
na zvaničnom sajtu, donirala je čak 1.200
stipendija u iznosu od preko 2,7 miliona
dolara. Samo u prošloj godini, Madonina
fondacija imala je čak 48 stipendistkinja
u pet katoličkih srednjih škola na područ-
ju Čikaga. Prosečan iznos stipendije u
2017. godini iznosio je oko 2.700 dolara.
Osim toga, 80% stipendista Madonine
fondacije je iz manjinskih zajednica, 54%
dolazi iz domova sa jednim roditeljem, a
čak 82% korisnika njenih stipendija prvi
su u svojoj porodici koji su upisali četvoro-
godišnje poslediplomske studije.
I RIČARD BRENSON, ČIJE KOLUMNE ČITA-
TE U SVAKOM BROJU Originala, osnivač
je jedne od svetski relevantnih fondacija
„Virgin Unite“, čiji se filantropski doprinos
potvrđuje kroz nekoliko aktivnosti. Tako
je ova fondacija učestvovala u brojnim
kampanjama podizanja svesti mladih o
AIDS-u i pomagala organizaciju donacije
odeće za beskućnike i mlade sa rizičnih
područja. No, glavna aktivnost fondacije
„Virgin Unite“ je prikupljanje novca i po-
dizanje svesti o onome što se naziva „veli-
kom trojkom“: AIDS, HIV i malarija, odno-
sno tuberkuloza. U SAD se, međutim, ova
fondacija fokusirala isključivo na posledi-
ce globalnog zagrevanja i rehabilitaciju
dece beskućnika.
Mnogo fondacija, na različite načine, i
sa uspehom, deluje i u Srbiji (jedna od njih
je i osnivač magazina koji čitate, Fonda-
cija Novak Đoković, a intervju sa njenom
direktorkom Jelenom Đoković, o značaju
fondacija, čitajte u ovom broju Originala).
Jedna od vidljivijih i dugovečnijih na
ovim prostorima je Fondacija Hemofarm.
Pre nego što će u kompaniji Hemofarm
postati direktor marketinga za region Ju-
goistočne Evrope, Marko Devrnja je svoju
šansu video u posvećenosti Hemofarma
obezbeđivanju i davanju stipendija stu-
dentima čije je prebivalište u Vršcu, još
dok je bio student ekonomije.
„Ubrzo nakon toga usledili su poziv i
testiranje, kao i razgovori sa tadašnjim
direktorima Hemofarma. Trud i nada su
se isplatili! Uprkos velikoj konkurenciji,
dobio sam poziv da potpišem ugovor o
primanju stipendije za vreme trajanja
redovnih studija, a to je značilo podršku
tokom treće i četvrte godine studija, kao i
tokom godinu dana apsolventskog staža“,
kaže Marko Devrnja.

„NA MOJU VELIKU RADOST, STIPENDIJA
KOJU SAM TADA DOBIO bila je kadrov-
ska, što je značilo da mi obezbeđuje
radno mesto u Hemofarmu odmah na-
kon diplomiranja. Suvišno je govoriti
koliko su mi stipendija i mogućnost
sticanja prakse za vreme studija znači-
li, a posebno činjenica da me u takvoj
kompaniji čeka i posao“, priča Devrnja
o svojim iskustvima koja se na tome
nisu završila.
On napreduje u toj kompaniji, radi na
brojnim projektima, i ono najvažnije –
uvek se seća podrške koju je dobio onda
kada mu je kao studentu bila neophodna,
dajući je danas nekim novim snagama,
zainteresovanima za oblasti medicine,
farmacije, farmaceutskog i inženjerstva
zaštite životne sredine, u okviru mentor-
skog programa u Hemofarmu.
„Hemofarm fondacija već 25 godina
podržava najbolje studente domaćih uni-
TEMA 13
I RIČARD BRENSON, ČIJE KOLUMNE ČITATE
U SVAKOM BROJU ORIGINALA, OSNIVAČ
JE JEDNE OD SVETSKI RELEVANTNIH
FONDACIJA „VIRGIN UNITE“, ČIJI SE
FILANTROPSKI DOPRINOS POTVRĐUJE
KROZ NEKOLIKO AKTIVNOSTI. TAKO JE OVA
FONDACIJA UČESTVOVALA U BROJNIM
KAMPANJAMA PODIZANJA SVESTI MLADIH
O AIDS-U I POMAGALA ORGANIZACIJU
DONACIJE ODEĆE ZA BESKUĆNIKE I
MLADE SA RIZIČNIH PODRUČJA. NO,
GLAVNA AKTIVNOST FONDACIJE „VIRGIN
UNITE“ JE PRIKUPLJANJE NOVCA I
PODIZANJE SVESTI O ONOME ŠTO SE
NAZIVA „VELIKOM TROJKOM“:
AIDS, HIV I MALARIJA
verziteta. Godinama je to bila finansijska
podrška, jer bez dileme ona je veoma va-
žna svakom studentu. Ali ono što se po-
kazalo neophodnim u doba dinamičnih
društvenih i tehnoloških promena jeste
upravo podrška ličnom i profesionalnom
razvoju, te je Fondacija Hemofarm dota-
dašnju finansijsku podršku nadogradila
i mentorskim programom. Posredstvom
različitih aktivnosti, otvorenih predava-
nja, radionica, treninga ali i kroz rad sa
mentorima – zaposlenima u kompaniji
koji su eksperti u svojim oblastima, mladi
ljudi osvajaju nova stručna ali i životna
znanja, unapređuju svoje veštine i na vrlo
temeljan način se pripremaju za izlazak
na tržište rada. Mi ih učimo struci, ali i
pravom životu, onom koji ih čeka kada
napuste akademske klupe“, kaže Marko
Devrnja.
Fondacija „Evro za znanje“ nastala
je, prema rečima predsednika njenog
Upravnog odbora Milenka Vasovića, na
ideji engleskog filozofa Fransisa Bejkona
„Znanje je moć“.
„Razmišljali smo – ulagati u znanje je
nepogrešiva investicija. Nema nijedne
obrazovane a siromašne nacije, a sva ne-
pismena društva su ujedno i siromašna.
Dakle, znanje je ono što pravi razliku.
Smisao Fondacije je da nas mnogo da-
14 TEMA
jemo po malo i da tako prikupimo novac
za stipendiranje onih koji će sutra svojim
znanjem vući Srbiju napred. Ubrzo se po-
kazalo da smo uradili pravu stvar, dosta je
ljudi koji razmišljaju poput nas i koji žele
da učine nešto dobro, a nisu u mogućnosti
da izdvajaju velika sredstva. Takvi poje-
dinci nam se svakog meseca javljaju i pri-
družuju“, kaže Milenko Vasović.
ON NAGLAŠAVA DA JE ZNAČAJ FONDACIJA
U PODSTICAJU KOJI one daju mladima.
„Naši stipendisti ističu da su prosto
iznenađeni a i dirnuti činjenicom da je
neko primetio i nagradio njihov uspeh.
Stipendija mnogo znači i u materijalnom
smislu. Znači i njima i njihovim porodi-
cama. Zamislite decu koja dolaze iz po-
rodica bez ikavih primanja, zamislite po-
rodice sa petoro, šestoro dece (imali smo
stipendistkinju koja je iz porodice sa de-
setoro dece) i šta njima znači stipendija.
Velika je to radost i za njih i za nas koji da-
jemo“, priča Milenko Vasović iz Fondacije
„Evro za znanje“ i naglašava da se osećaj
solidarnosti, dobročinstva i empatije, koji
je nekada u Srbiji bio vrlo cenjen i izra-
žen, pomalo zagubio.
Marko Devrnja iz kompanije Hemo-
farm značaj fondacija vidi u pružanju po-
moći u oblastima u kojima je potrebna i u
trenucima kada je potrebna.
„Fondacije prepoznaju potrebe, ne
uslovljavaju i istinski se trude da svojim
projektima budu društveno prepoznate.
Dopada mi se činjenica da i kod nas po-
stoji zavidan broj fondacija, a samim tim
i konkurencija među njima je razvijena;
konkurencija je sama po sebi zdrava, una-
Milenko Vasović ističe da su ono najva-
žnije, što njihovoj aktivnosti i daje pravi
smisao, stipendisti.
„Mi smo šestu godinu zaredom dodeli-
li stipendije. U proseku imamo sredstva
za po pet učeničkih i pet studentskih
stipendija po 100.000 dinara. Novac do-
deljujemo nepovratno i isplaćujemo u 10
jednakih rata. Do sada smo stipendirali
šezdesetak kandidata. Već imamo one koji
su diplomirali, poput Katarine Balanović
koja je već dobila stalni posao na fakulte-
tu, a imamo naše stipendiste na Oksfordu
(Vuk Radović), MIT-u (Aleksa Konstanti-
nov) i drugim prestižnim univerzitetima.
Uskoro ćemo imati i prvog doktora nauka,
jer je naš Vojislav Gligorovski primljen
na doktorske studije u Švajcarskoj. Da ne
bude zabune, mi ne stipendiramo studi-
ranje u inostranstvu jer za to nemamo do-
Fondacije prepoznaju voljno novca, to su bili naši stipendisti kao
srednjoškolci“, kaže Vasović.
potrebe, ne On kaže da svake godine Fondacija
„Evro za znanje“ raspisuje konkurs za sti-
uslovljavaju i istinski pendije, komisija pregleda sve molbe i po-
se trude da svojim tom na osnovu uspeha i socijalnog stanja
kandidata odabere stipendiste.
projektima budu
„SRBIJA JE PUNA VREDNE I PAMETNE
društveno prepoznate. DECE. GOTOVO PO pravilu oni najbolji su
Dopada mi se slabijeg imovinskog stanja. I to je najteži
deo našeg posla, odabrati one koje ćemo
činjenica da i kod nas pomoći. Ponekada se osećamo kao spasi-
oci, a u čamcu nema mesta za sve kojima
postoji zavidan broj treba pomoći“, kaže Vasović.
fondacija, a samim Marko Devrnja naglašava da već dve i
po decenije Fondacija Hemofarm ulaže u
tim i konkurencija obrazovanje mladih.
„Do sada smo podržali više od 3.300
među njima je studenata kroz program stipendija, a od
razvijena 2015. godine fokus podrške usmeren je
na najbolje studente medicine, farmacije,
farmaceutskog inženjerstva i inženjer-
stva zaštite životne sredine. Svake godine
MARKO DEVRNJA,
u periodu septembar-oktobar Hemofarm
KOMPANIJA HEMOFARM fondacija raspisuje javni poziv, odnosno
konkurs, za podršku studentima koji do-
bijaju kontinuiranu finansijsku podršku
tokom cele školske godine. Ukratko, novi
pređuje rad samih fondacija, proširuje konkurs nas očekuje tokom rane jeseni,
njihove aktivnosti i polje delovanja. Ovo a do tada će ovogodišnji stipendisti imati
je upravo ona vrsta podrške koju korisni- priliku da sa svojim mentorima i u dru-
ci ne mogu da dobiju u okviru zvaničnog, štvu eminentnih domaćih i stranih pre-
formalnog procesa obrazovanja i u ovom davača, rade na sebi i svojim znanjima,
segmentu fondacije generalno imaju unapređuju sebe i kao buduće profesio-
ključnu ulogu pružanja više različitih mo- nalce, ali pre svega kao ljude.“
gućnosti korisnicima“, kaže Marko Devr- Jer, zna to dobro Bil Gejts, kada pogle-
nja, direktor marketinga za region Jugoi- damo u idući vek, lideri će biti oni koji će
stočne Evrope u Hemofarmu. davati snagu drugima. ®
 TEMA 15

JELENA ĐOKOVIĆ
MNOGO VIŠE
DOBIJAMO DAJUĆI
Moramo dati prednost dobrim primerima, lepim i inspirativnim vestima. Mi živimo u dobu kada smo zbog
te prividne skromnosti dozvolili da našu svakodnevicu preplavi more ne baš tako lepih primera. Davanje i
pomaganje drugima je imperativ našeg postojanja, kaže za Original direktorka Fondacije Novak Đoković

elena Đoković je direk-

torka Fondacije Novak

J Đoković koja već godi-

nama u Srbiji sistemski
podržava mlade ljude
kroz brojne projekte,
programe i stipendije, sa idejom da će dru-
štvo biti bolje ako svi mi budemo bolji. Ona
je, osim toga, u intervjuu za ovaj broj maga-
zina Original, koji smo jednim delom po-
svetili istraživanju o značaju fondacija, go-
vorila o važnosti davanja i volonterizma,
kao i o tome na koje načine Fondacija No-
vak Đoković ostvaruje uzvišeni cilj filantro-
pije kao aktivnog odnosa prema ljudskim
potencijalima i vrednostima.

Čime je bila motivisana vaša po-

treba za osnivanjem fondacije?
Fondacija Novak Đoković je osnovana
pre deset godina, jer su Novak i njegova
porodica želeli da iskoriste priliku koju
imaju da pomognu drugima. Ta pomoć
je bila intenzivna, i usmerena ka onima
koji su se obraćali za podršku. Pre pet
godina smo se složili da će rezultati biti
bolji, a dobrobit veća, ukoliko se fokusi-
ramo na određenu temu, na sistemsku,
a ne podršku pojedincima, uvereni da
tako možemo neke stvari da promenimo.
Kada smo birali misiju i viziju, imali smo
veliku podršku Unicefa, sa kojim je No-
vak već radio, i tema ranog razvoja bila
je jednoglasno izabrana za onu koju treba
da radimo. Vrlo su jednostavni razlozi za
to – mi verujemo u znanje, u obrazovanje,
u podršku porodice u najranijem periodu,
mi verujemo da će naše društvo biti bolje
samo ako svi mi budemo bolji. To ćemo
postići tako što ulažemo u ljude od najra-
nijih dana. Sva istraživanja pokazuju da
deca ostvaruju mnogo veće uspehe uko-
liko im se u najranijem uzrastu obezbede
adekvatni uslovi i podrška. I to je naš ini-
cijalni cilj. Njega smo nadograđivali u že-
16 TEMA
lji da ispratimo decu i u kasnijem periodu.
Zato sada imamo programe i u osnovnim
školama, kao i poseban projekat Original
namenjen mladima jer želimo da naša
podrška bude kontinuirana. Već u ovom
trenutku obuhvat dece koju smo dotakli
projektima je više od 20.000 i to nas čini
izuzetno ponosnim.
Čuveni postulat škola za adver-
tajzing je da je sve „svodljivo“
na marketing, ipak, koja je „viša“
korist jedne fondacije od svih pro-
jekata ili programa koje realizuje?
Filantropija podrazumeva vašu iskre-
nu potrebu da pomognete. Nikada nisam
zamerala ni ako bilo ko želi to da isko-
municira ili promoviše, to ne umanjuje
bilo čiju nameru da se pomogne. Hajmo
svi da postavimo cilj – pomoć drugima,
ne materijalna, hajde da odvojim vreme
da nekog podučim, da podelim obrok, da
poklonim knjigu koja mi više ne treba,
videćete kako bi se sve promenilo. I hajde
da više ne posmatramo svačije namere
iz nekog lošeg ugla, nego da vidimo da li
promocija filantropije donosi bilo šta loše.
Ja ne vidim ništa. Mislim da će čak mnogi
time biti podstaknuti i da će dobiti neku
dobru ideju.
Moramo dati prednost dobrim prime-
rima, lepim i inspirativnim vestima. Mi
živimo u dobu kada smo zbog te privid-
ne skromnosti dozvolili da našu svakod-
nevicu preplavi more ne baš tako lepih
primera. Davanje i pomaganje drugima
je imperativ našeg postojanja. Mi mnogo
više dobijamo dajući. Dajemo ali i dobi-
jamo zauzvrat osmehe, sreću, svrhu, in-
spiraciju, prijateljstva... Da bi neki model
postojanja mogao da opstane i pomogne
velikom broju ljudi, nametnuo nam se
biznis metod rada u koji se svakako ubra-
ja i marketing. Zahvaljujući marketingu
danas širom sveta imamo na raspolaga-
nju različite proizvode i usluge u našim
životima za koje smatramo da su nam ne-
ophodni. Ti proizvodi i usluge nisu nužno
dobri za nas, a ni za okolinu. Filantropija
je apsolutno neophodna za dobrobit svih
ljudi i uvek u interesu ima balans prirode
i čoveka. Ukoliko je marketing način da
dopremo do što većeg broja ljudi i domo-
va i pomognemo i umnogostručimo svoje
delovanje, ja ne vidim tu nikakav problem
ili lošu praksu. Naprotiv. Svi znaju da je
marketing 70% uspeha.
S obzirom na to da smo mi neprofit-
na organizacija, mnogo ljudi zbunjuje
činjenica da i takve organizacije imaju
apsolutno isti princip rada kao i profit-
ne organizacije. Mi imamo zaposlene,
imamo ciljeve, imamo budžete, imamo
odgovornost prema našim stejkholderi-
ma i imamo potrebu da komuniciramo
sa javnošću naše potrebe, rezultate i da
pozivamo na pomoć i svest. Što više ljudi
razume čime se bavimo, kakve rezultate
postižemo, koji su nam ciljevi, šta nam je
neophodno da bismo ih dostigli, moći će
da nam se pridruže i pomognu. Marke-
ting je sredstvo, i to vrlo korisno sredstvo.
Zašto su fondacije važne (posebno
mladima), budući da ih je sve više,
širom sveta?
Zato što je volonterizam danas veoma
važan, kao i aktivizam – to fondacije omo-
gućavaju. One pokazuju tvoju nameru
da menjaš stvari, da se ne miriš sa posto-
jećim ako ne valjaju, da ne čekaš druge
nego kreneš od sebe, da veruješ da možeš,
da uvek veruješ u bolje, u razvoj. Vrlo sam
ponosna i ohrabrena činjenicom koliko
mladih zove našu fondaciju i redakciju
magazina Original, i koliko su spremni
da se uključe, da pomognu, koliko su kre-
ativni, vredni. U svetu, u Evropi, taj akti-
vizam donosi neke benefite, zato me još
više raduje kada znam da naši mladi to
 TEMA 17
VRLO SAM PONOSNA I OHRABRENA
ČINJENICOM KOLIKO MLADIH ZOVE NAŠU
FONDACIJU I REDAKCIJU MAGAZINA
ORIGINAL, I KOLIKO SU SPREMNI DA SE
UKLJUČE, DA POMOGNU, KOLIKO SU
KREATIVNI, VREDNI. U SVETU, U EVROPI,
TAJ AKTIVIZAM DONOSI NEKE BENEFITE,
ZATO ME JOŠ VIŠE RADUJE KADA ZNAM
DA NAŠI MLADI TO RADE I BEZ NJIH, JOŠ
JE ČISTIJE I ISKRENIJE

KADA SMO BIRALI MISIJU I VIZIJU, IMALI

SMO VELIKU PODRŠKU UNICEFA, SA
KOJIM JE NOVAK VEĆ RADIO, I TEMA
RANOG RAZVOJA BILA JE JEDNOGLASNO
IZABRANA ZA ONU KOJU TREBA DA
RADIMO. VRLO SU JEDNOSTAVNI
RAZLOZI ZA TO – MI VERUJEMO U
ZNANJE, U OBRAZOVANJE, U PODRŠKU
PORODICE U NAJRANIJEM PERIODU, MI
VERUJEMO DA ĆE NAŠE DRUŠTVO BITI
BOLJE SAMO AKO SVI MI BUDEMO BOLJI

rade i bez njih, još je čistije i iskrenije. Va-
žno je da mladi uzmu stvari u svoje ruke,
da preuzmu inicijativu, da iskoriste svoj
svež pristup, rezon, to buntovništvo, da se
ne mire, da pokreću. Mi verujemo u njih i
pokušavamo da im damo vetra u leđa kad
god smo u prilici.
Putem kojih programa vaša fon-
dacija pomaže ili podržava mlade?
Tokom prošle godine pokrenuli smo
dva vrlo važna programa za podršku
mladim istraživačima iz oblasti predškol-
ske pedagogije u Srbiji i Americi. Prvo
smo promovisali Đoković stipendije za
četvoro studenata doktorskih studija na
Univerzitetu Harvard, a zatim je usledio
i početak saradnje sa Odeljenjem za peda-
gogiju i andragogiju na Filozofskom fakul-
tetu Univerziteta u Beogradu. Tako su se,
u porodici Đoković stipendista, kolegama
sa Harvarda pridružile i Jelena Stojković,
Ljubica Ilić Vojinović i Nevena Mitranić,
koje od početka 2018. do kraja 2020. godi-
ne imaju stipendiju za doktorske studije i
svoja istraživanja sprovode upravo na Fi-
lozofskom fakultetu u Beogradu.
Pored stipendija, Fondacija Novak Đo-
ković već dve i po godine izdaje magazin
Original koji ima cilj da osnaži mlade,
buduće lidere naše zemlje, kroz deljenje
inspirativnih, edukativnih i nadasve ori-
ginalnih priča. Želimo da ih inspirišemo
da oni sami postavljaju ciljeve u životu u
odnosu na njihovo poimanje uspeha i da
za to samo sebe drže odgovornim, jer tek
ako sebi želimo najbolje, možemo to da
želimo i svojim bližnjima, svojoj okolini i
celom svetu.
Koliko je mladih do sada proš-
lo programe vaše fondacije, sa
kakvim uspesima, gde su oni sada,
šta rade?
Zasad je to sedmoro mladih doktorana-
da i istraživača koje ćemo pažljivo pratiti
i sa kojima ćemo blisko sarađivati na una-
pređivanju svih aktivnosti koje Fondacija
ima sa decom, roditeljima i vaspitačima.
Koje programe ili projekte pri-
prema vaša fondacija, da li se već
sada može aplicirati za neki od
njih?
U novembru prošle godine organizovali
smo svoj prvi samostalni projekat pod na-
zivom „Originalni razgovori“ gde smo dali
priliku mladima da iz neposrednog i pre
svega mentorskog susreta sa HR mena-
džerima saznaju kako da unaprede svoje
prezentacione veštine i kako da ih najbolje
iskoriste u toku razgovora za posao. Veoma
smo zadovoljni ishodom, prvenstveno jer
ste vi zadovoljni, tako da smo odlučili da
se u budućnosti još više posvetimo projek-
tima.
Za ovu godinu planiramo realizaciju još
par njih, a oni će nam dosta pomoći u tome
da direktno dođemo u kontakt sa vama, da
oslušnemo vaše potrebe i želje, kao i da za-
jedničkim idejama i naporom idemo samo
napred, ali bih želela sad da se osvrnem na
stalno otvoreni poziv da se pridružite timu
Originala i da pišete za nas na našem veb-
sajtu, na platformi Moj Nedeljnik. Mi čvr-
sto verujemo u kreativnost i razmišljanje
van utvrđenih okvira. I sama volim da pi-
šem, pa me posebno raduje i ohrabruje kad
pročitam vaše sjajne blogove i kad čujem
od svojih kolega da se stalno interesujete,
da i vi delite podjednako moju strast. Uvek
se trudimo da damo što veći prostor vama
mladima jer smo mi tu zbog vas, pa zato
i svaki mesec izaberemo najbolji članak i
objavimo ga i u magazinu. ®
18 INTERVJU

DA BISTE
RAZVILI STARTAP,
TREBA VAM
LJUDSKI KAPITAL
I KAPITAL ZA RAD
Pred svoj govor na WCEU Džon Mejda je
ekskluzivno za Original podelio sa nama
uvide u neke od najrelevantnijih pitanja
u vezi sa tehnologijom i dizajnom u 2018,
ali i savete za mlade preduzetnike
PIŠE JOVANA RADOVANOVIĆ

no što je za finansije Voren
Bafet, za dizajn je Džon
O Mejda. Jedan je od najza-
služnijih za to što je Silici-
jumska dolina uvidela va-
žnost dizajna. Njegova
niša su komputacioni dizajn i inkluzija. A za
one kojima je ova tema nepoznata , evomalog
objašnjenja.
Komputacioni dizajneri su negde izme-
đu. Nisu u potpunosti ni inženjeri, niti di-
zajneri. Oni su hibridi čiji je status sve inte-
resantniji tehnološkim kompanijama, koje
traže od svojih zaposlenih da umeju da pre-
poznaju problem i da za njega nađu rešenje.  li možete da upoznate naše čita-
Biografija Džona Mejde, međunarodno
priznatog govornika i autora, dizajnera sa
diplomom MIT-a i globalnog šefa komputa-
cionog dizajna i inkluzije u kompaniji Auto-
mattic, koja stoji i iza WordPressa, toliko je
bogata da bi bilo dosadno nabrajati sve nje-
gove uspehe.
Mejda važi za jednog od najvećih struč-
njaka u oblasti tehnologije i dizajna, i njego-
vi godišnji izveštaji su među najcenjenijim
u IT svetu. Pored diploma elektroinženjer-
stva i kompjuterskih nauka sa MIT-a, Mejda
ima i master diplomu sa ASU-a i doktorat sa
Univerziteta u Cukubi iz Japana. Učestvo-
vao je na konferencijama širom sveta, a nje-
gova predavanja na TED.com su do danas
pregledana više od dva miliona puta.
Svoj izveštaj Mejda će, posle nedavnog
predstavljanja na velikoj konferenciji South
by Southwest, predstaviti i na WordCamp
Europe (WCEU) u Beogradu. Na tribini koju
će održati, Mejda će obraditi WordPress i in-
kluzivni dizajn.
WCEU će u Beogradu ugostiti učesnike
iz čitavog sveta na godišnjoj konferenciji od
14. do 16. juna. Džonu će se tokom vikenda
na bini pridružiti više od 50 talentovanih
govornika.
Pred svoj govor na WCEU, Mejda je ek-
skluzivno za Original pričao o nekim od
najrelevantnijih pitanja u vezi sa tehnolo-
gijom i dizajnom u 2018, ali i dao savete za
mlade preduzetnike.
Govorićete na WordCamp Europe
u Beogradu. Šta javnost može da
čuje od vas?
Podeliću rezultate svog izveštaja o di-
zajnu u tehnologiji 2018. i govoriti kako se
to dvoje povezuju.
Taj izveštaj predstavljate svake
godine na konferenciji South by
Southwest. Smatra se jednim od
najvažnijih kada je reč o razvoju
dizajna. Da li možete da izdvo-
jite najvažnije tačke poslednjeg
izveštaja?
Najbitnije je da se obrati pažnja na na-
čin na koji će mašinska inteligencija vero-
vatno povećati nejednakost. Posebno me
interesuje to kako WordPress može dopri-
neti smanjenju nejednakosti pristupom
usvajanja i učenja novih tehnologija koji
je zasnovan na zajednici.
Jedan od vaših zaključaka je da
dizajn nikada nije bio važniji,
posebno komputacioni dizajn. Da
oce sa komputacionim dizajnom?
Zašto je on tako važan?
U suštini, komputacioni dizajn je ono
o čemu Met Mulenveg i drugi u WP eko-
sistemu već dugo pričaju: kod je poezija.
Komputacioni dizajneri razumeju kako
da te „pesme“ pretvore u živa iskustva,
kako za one koji stvaraju informacije, tako
i za one koji ih konzumiraju.
Postoji veliki strah da će veštač-
ka inteligencija preuzeti naše
poslove, ne samo u dizajnu. Čak je
i Stiven Hoking jednom rekao da
će ona pokoriti svet. Koje je vaše
mišljenje o tom pitanju?
To se već desilo – uzmite na primer to
kako su u bankama ranije radili ljudi sa
kojima ste morali da razgovarate kako
biste vršili uplate ili dizali novac; ili kako
ste morali da razgovarate sa taksi dispe-
čerima preko telefona. To će se samo na-
stavljati – ključ je, međutim, da se ne pla-
šimo. Ključ je takođe da naučimo u čemu
je veštačka inteligencija dobra, a u čemu
nije.
Jednom ste rekli da su umetnost i
dizajn u poziciji da transformišu
ekonomiju 21. veka na sličan
način kao što su nauka i teh-
nologija promenile prošlo stoleće.
Možete li to malo da pojasnite?
Uvek sam verovao da je način na koji
umetnici i dizajneri misle veoma važan,
kada se uzme u obzir kako mi stvaramo
nove tehnologije. Ali nisam bio sto odsto
siguran koji aspekti tog načina razmišlja-
nja su bitni. Sada verujem da je inkluziv-
ni aspekt toga kako se umetnici i dizajneri
ponašaju i rade zajedno najvažniji deo iz
kojeg možemo svi da učimo. Umetnici i
dizajneri su inkluzivni u pogledu najra-
zličitijih tema – a posebno inkluzivni pre-
ma svim tipovima ljudi. Ta sposobnost
INTERVJU 19
empatije prema ljudima koji nisu kao mi
jeste ključ stvaranja proizvoda koji imaju
uticaj na sve – a ne samo na mali deo ljudi
koji „razmišljaju kao ja (to jest, tipični čo-
vek iz tehnološkog sveta)“.
Veza između tehnologije i dizajna
jača je nego ikad. Kakve su posle-
dice toga?
Ta veza je uvek bila jaka – jer dizajn je
ono što stupa na scenu kada neka tehno-
logija postaje pristupačna širim masama.
Jedini problem je to što je nova tehnologi-
ja sada toliko sveprisutna da je postalo te-
ško odrediti gde počinje a gde se završava.
Imajući u vidu šta rade Fejsbuk i Gugl, i
šta se može očekivati od najvećih tehno-
loških igrača, živimo u vremenu u kojem
„VAU“ faktor nije bitan koliko i „ŠTA?“
faktor (to jest, „Šta smo uradili!?“).
Ko je vaš najveći uzor?
Moj najnoviji uzor je verovatno Dejvid
Biset – on je koorganizator WordCampa u
Majamiju. Dotaklo me je njegovo vođstvo
tima volontera u Majamiju. U pogledu
inkluzivnosti, WordCamp Majami bio je
jedan od najobuhvatnijih WordCampo-
va na kojima sam bio – svi uzrasti su bili
predstavljeni (bio je i kamp za decu), svi
tipovi karijera (imali su odsek za biznis
što je retkost za WordCampove), i bukval-
no sve vrste ljudi su prisustvovale (Maja-
mi je bastion multikulturalnosti). Nikada
nisam video ništa slično. Potreban je po-
seban vođa kako bi se organizovao takav
skup – i imao sam priliku da posmatram
Dejvida kako vodi u klasičnom „servant
leadership“ stilu koji me je duboko inspi-
risao.
Danas je vaša umetnost deo trajne
izložbe u MoMA. Da li ste vi kao
student MIT-a smatrali da je to
moguće?
Ne. Drago mi je što sam imao sreće u
životu.
U prošlosti ste savetovali starta-
pove o poslovnoj važnosti dizaj-
na, da li možete da im date neke
praktične savete? 
Da biste razvili startap, treba vam ljud-
ski kapital i kapital za rad. Prevod prvog
pojma: treba vam odličan tim. Obratite
pažnju da imate raznolik tim oko sebe –
inače ćete završiti u grupnom razmišlja-
nju. Prevod drugog pojma: treba vam do-
sta novca. Nalaženje investitora je ključ
pobede na početku. ®
 20 BUDI PAMETAN

K A K V E TA J N E S K R I VA
LJUDSKI MOZAK
Zdrav ljudski mozak je skoro potpuna nepoznanica. Ukoliko bismo imali svakodnevna snimanja, mogli bismo
da uočimo i najmanju promenu i tako mnogo ranije reagujemo na svaku vrstu poremećaja u radu mozga, da
ga sprečimo pre nego što se razvije u ozbiljniju bolest. Alchajmerovu bolest bismo mogli da detektujemo
godinama unapred, a moždani udar nekoliko dana pre nego što do njega dođe. Mogli bismo da pomognemo
i u tretmanu Parkinsonove bolesti i da na vreme dijagnostikujemo epilepsiju, kažu u kompaniji mBrainTrain
koja je razvila prvi mobilni uređaj za snimanje moždane aktivnosti
PIŠE ANA MITIĆ

udski mozak je najkom- znamo, jer ljudi krenu na preglede i ispi- vo izučavanje dosad bili korišćeni posebni
pleksniji i najvažniji deo tivanja tek kada dođe do nekog problema. uslovi. I ne samo to, još jedna zanimljivost o

Lj ljudskog tela, ali zato i  alje

najmanje istražen i krije
mnoge tajne. Međutim,
poslednjih nekoliko godi-
na istraživanja mozga su toliko napredovala
da se sada često polemiše o dešifrovanju mo-
ždanih aktivnosti, ogromnim prednostima
otkrića u oblasti neuronauke, pre svega u me-
dicini, ali i o zloupotrebama.
Zašto sve to? I zašto bi neko dozvolio sni-
manje mozga? Neka od pitanja koja se po-
stavljaju naučnicima su „Da li možete tako
i da mi čitate misli“, „Da li možete da upra-
vljate čovekom na taj način?“. Mišljenja su
podeljena, ima i teorija zavere, priča o „kon-
troli uma“ ( svi smo gledali SF filmove), ali i
sve češće kao odgovore čujemo priče o fan-
tastičnim naučnim dostignućima koja nam
pomažu da bolje razumemo mozak. I zato
ovakva istraživanja izazivaju veliku pažnju.
Ta oblast je zaista vapila za inovacijama i
razvojem, jer smo slabo svesni jedne činje-
nice – da se niko ne bavi zdravim ljudskim
mozgom i da je to organ o kome najmanje
U potrazi za nepoznatim i skrivenim u
najsloženijem ljudskom organu nastao je i
uređaj Smarting uz pomoć kojeg je moguće
pratiti funkciju mozga van laboratorije, što
nije bilo moguće dosad. Jer mozak koji se
izučava u laboratoriji nije isti kao mozak u
realnom okruženju.  di neurona. I mozak se nikada ne odmara. A
SMARTING JE OMOGUĆIO PRAĆENJE MOŽ-
DANE AKTIVNOSTI U VANLABORATORIJ-
SKIM USLOVIMA, što je do tada bilo gotovo
nemoguće. On je prvi komercijalni ure-
đaj koji je omogućio naučnicima koji se
bave istraživanjem moždane aktivnosti
da u par jednostavnih koraka i za samo
nekoliko minuta postave složene naučne
eksperimente i da ih iz kontrolisanih labo-
ratorijskih uslova presele u realne životne
situacije. To je bio veliki i značajan korak u
spoznavanju rada mozga u svakodnevnim
uslovima.  dila se iz potrebe njihovih kolega za lako pre-
Postoji nekoliko razloga što je praćenje
mozga bilo vezano za posebne uslove. Mo-
ždani signali su vrlo slabi i zato su za njiho-
kojoj retko razmišljamo jeste i da je mozak
jedini organ u potpunosti okružen kostima
i da nije lako dopreti do njega, jasno je zašto
je uređaj Smarting revolucija, kao neka vr-
sta prozora koji omogućava da zavirimo u
neistraženo. Jer mozak čini oko sto milijar-
mi toliko toga o njemu ne znamo... Ali pola-
ko saznajemo sve više.
Reč je o mobilnom uređaju za praćenje
moždane aktivnosti koji je povezan sa mo-
bilnom aplikacijom, proizvod je kompanije
sa ovih prostora koja već nekoliko godina
uspešno spaja nauku i biznis – mBrainTrain. 
Bogdan Mijović, jedan od osnivača, obja-
šnjava kako se ideja rodila pri samom kraju
njegovih doktorskih studija i doktorskih stu-
dija njegovog kolege Ivana Gligorijevića iz
oblasti neuronauke na Univerzitetu Luven u
Belgiji. Ideja da se razvije ovakav uređaj ro-
nosivim EEG sistemom koji će omogućiti
snimanja u realnom vremenu, bez kablova
i bez ograničenja laboratorijskog prostora. 

Bogdan i Ivan su se vratili u Beograd i
kompaniju osnovali sa jasnom vizijom da
omoguće da jednog dana snimanje aktivno-
sti mozga bude deo ljudske svakodnevice,
kao što su to danas pedometri, merači pulsa
i drugi savremeni gedžeti.
I tako je godine 2013, u saradnji sa profe-
sorima sa nekoliko evropskih univerziteta,
Smarting, prvi uređaj mBrainTrain tima,
ugledao svetlost dana. Veliku pomoć imali
su i od akademika i profesora sa Elektro-
tehničkog fakulteta u Beogradu Dejana Po-
povića i profesora sa Oksforda Martena de
Vosa. Pre pet godina su moždana snimanja
učinili mobilnim, ali tu nisu stali, već su, u
skladu sa svojom vizijom, nastavili da sva-
kodnevno rade na donošenju inovacija u
oblasti neuro-istraživanja.  le do pametnog telefona, PC-ja ili tableta
„Danas se naš uređaj koristi u više od
20 zemalja sveta, u Nemačkoj, Engleskoj,
Americi, i to uglavnom na prestižnim fa-
kultetima i univerzitetima za kognitivnu i
eksperimentalnu psihologiju i na neurona-
učnim institutima kao što su Oksford, Maks
Plank, Birmingem, Kalifornija (UCLA)....
Istraživačke oblasti u kojima se naš uređaj
koristi su različite – mogu se baviti time
kako neke igrice ili muzika utiču na mozak,
koliko se mozak brzo oporavlja u slučaju
moždanog udara i da li mu neurotreninzi
omogućavaju brži oporavak. Često se bave
i neuroergonomijom, odnosno time kako
unaprediti radnu okolinu u smislu toga da
se radnici bolje osećaju i samim tim budu
produktivniji, a da se pri tome smanje ne-
zgode na radu“, navodi Bogdan za Original
samo neka od istraživanja u kojima je već
korišćen Smarting.
ČINI GA MINIJATURNI UREĐAJ (EEG POJA-
ČAVAČ) KOJI JE PRIKLJUČEN na specijalnu
kapu sa elektrodama koja snima moždane
talase, i bežično prenosi snimljene signa-
gde se ti signali dalje obrađuju, prikazuju
i čuvaju u memoriji. Pored samog uređaja,
mBrainTrain razvio je i softver za njegovo
funkcionisanje, dizajn eksperimenata i
obradu podataka.
„Naš krajnji cilj je da napravimo uređaj
koji će se koristiti kao gedžet, tako da ljudi
svakodnevno mogu da prate aktivnosti svo-
Zamislite da vam
stigne notifikacija
na mobilni telefon
koja vas obaveštava
da postoji rizik da
dobijete moždani
udar u naredna dva
dana i da bi trebalo
da kontaktirate sa
svojim doktorom. Ili
da vas čak doktor
pozove i da vam da
instrukcije kako
da to sprečite
ga mozga. Sada se sigurno pitate zašto bi to
neko radio. Benefiti koji su najvažniji, odno-
se se na zdravlje i prevenciju. Iz razgovora
sa doktorima zaključili smo da se mozak
snima gotovo samo kada sa njim već nešto
nije u redu, odnosno kada se problem već
manifestuje kroz neke druge simptome.
Zdrav ljudski mozak je skoro potpuna ne-
poznanica. Sada da se vratim na odgovor na
pitanje – ukoliko bismo imali svakodnevna
snimanja, mogli bismo da uočimo i najma-
nju promenu i tako mnogo ranije reaguje-
mo na svaku vrstu poremećaja u radu mo-
zga, da ga sprečimo pre nego što se razvije u
ozbiljniju bolest.
Alchajmerovu bolest bismo mogli da de-
tektujemo godinama unapred, a moždani
udar nekoliko dana pre nego što do njega
dođe. Mogli bismo da pomognemo i u tret-
manu Parkinsonove bolesti i da na vreme
dijagnostikujemo epilepsiju. Zato mi sada
radimo na pravljenju uređaja koji bi mogao
da se koristi u svakodnevnom životu i koji
je precizan a ujedno i socijalno prihvatljiv
i primenljiv u našoj svakodnevici. Želimo
da pronađemo način da ljude inspirišemo
 22 BUDI PAMETAN

i edukujemo da svakodnevno prate

i bolje spoznaju svoj mozak“, priča
Bogdan.
Objašnjava nam da se moždani alfa
talasi kreću u frekvencijama između
8 i 13 herca. Ako je došlo do uspore-
nja alfa talasa sa, npr. 11 Hz na 9 Hz,
javljaju se tegobe, a doktori nisu u sta-
nju da otkriju abnormalnost.

I KADA BI NEKO SNIMAO SVOJU SVA-

KODNEVNU MOŽDANU AKTIVNOST,
mogao bi da uoči da je došlo do prome-
na u vrednosti moždanih talasa, mo-
gao bi da detektuje da nešto sa moz-
gom nije u redu i da reaguje na vreme. 
„Zamislite da vam stigne notifika-
cija na mobilni telefon koja vas oba-
veštava da postoji rizik da dobijete
moždani udar u naredna dva dana i
da bi trebalo da kontaktirate sa svojim
doktorom. Ili da vas čak doktor pozo-
ve i da vam da instrukcije kako da to
sprečite. Drugi primer je da u većini
zemalja ljudi koji imaju epilepsiju nemaju
pravo da voze. Ako bi mozak takvog čoveka
bio pod nadzorom jednog ovakvog sistema,
mogao bi da predvidi napad, da reaguje tako
što će se prebaciti na automatsko upravlja-
nje vozilom, parkirati auto ili pozvati  dok-
tora. Ili još bolje, da uključi autopilota i voza-
ča direktno odveze u bolnicu.“
Mentalno zdravlje je u fokusu mnogih
istraživanja, kao i stres na poslu, takozvani
„burn out“ ili izgaranje. 
Kada bi ljudi svakodnevno pratili svoj
mozak, mogli bi tačno da znaju periode svo-
je veće ili manje produktivnosti na poslu i
na osnovu toga da planiraju svoj radni dan–
pauze za ručak, važne sastanke, telefonske
pozive. Tačno bismo znali periode dobre
fokusiranosti i svoje radno vreme bismo
mogli da iskoristimo na najefikasniji način,
da više ne nosimo posao kući i ne ostajemo
prekovremeno.  kao i prestižnih nagrada iz ove oblasti koje
Danas se mozak snima uglavnom kao
deo eksperimenta ili medicinske procedure
i zapisi o zdravom ljudskom mozgu gotovo
ne postoje.  roko zove Consumer Behaviour/Consumer
„U svetu gde se čitanje mozga odvija
kontinuirano, naučnici i inženjeri mozga
imaju ogromnu količinu standardizovanih
podataka za procesiranje i onda postoji mo-
gućnost za dizajn algoritama za veštačku
inteligenciju. Oni mogu da nauče da detek-
tuju paterne u moždanoj aktivnosti i, što
je još važnije, promene u ovim paternima.
Kada su zdravstveni procesi u pitanju, ove
promene nam mogu pomoći da otkrijemo
Smarting je
omogućio praćenje
moždane aktivnosti
u vanlaboratorijskim
uslovima, što je do
tada bilo gotovo
nemoguće
razvoj neurološkog poremećaja i sprečimo
dalji napredak takvog poremećaja pre nego
što on eskalira“, pojašnjava Bogdan.  čavamo čitanje mozga, mi smo u mogućno-
POSTOJI VELIKI BROJ NAUČNIH RADOVA
KOJI SU NAPISANI UZ pomoć Smartinga
je osvojio. Odnedavno su i van akademskih
krugova počeli da nude svoj uređaj. To su
uglavnom studije iz oblasti koja se dosta ši-
insight research, a obuhvata istraživanja
koja se bave analizom ponašanja potroša-
ča i korisnika u cilju poboljšanja njihovog
iskustva pri korišćenju najrazličitijih proi-
zvoda i usluga ili u cilju poboljšanja njiho-
vog okruženja kako bi se oni sto bolje ose-
ćali. Samo neki od primera su studije koje
se bave istraživanjem ponašanja kupaca u
prodajnim objektima.
„U pilot-studiji koju smo nedavno radili
učestvovalo je 20 ljudi. Snimali smo kako
se osećaju dok kupuju i šta utiče na njih jer
je danas vrlo teško snimiti studiju u kojoj se
ljudima koji se kreću meri moždana aktiv-
nost, i to se radi u realnoj postavci. Mogli
smo da vidimo iz snimaka kako se kreću
emocije kod ljudi, a kako njihovo racional-
no razmišljanje. Kada se to poveže sa vide-
om, onda možemo zaista da dobijemo punu
sliku o tome kako se ljudi ponašaju prilikom
kupovine i šta se stvarno dešava u njihovoj
podsvesti, kako donose odluke o kupovini i
šta im smeta u interakciji sa zaposlenima i
sa okolinom“, pojašnjava naš sagovornik.
A šta je budućnost ovakvih uređaja?
„Ovo zvuči kao sci-fi sada, ali stalno prou-
sti da implementiramo pasivne preporuke
pomoću kognitivnih pomagala. Na primer,
hrana se može isporučiti kada to želimo i
kada sistem shvati da treba da odem na od-
mor od 20 minuta. I izbor hrane može biti
automatizovan na osnovu mojih preferen-
cija. Kada želim da izađem na jelo, sistem
bi mogao da mi ponudi restoran na osnovu
sopstvenih iskustava iz prethodne posete,
priča Bogdan.
Iako je ovo još uvek daleka budućnost,
pasivni automatizovani sistemi preporuka
(recommendation engines) zasnovani na
našim osećanjima nisu nemogući i mogu
biti deo naših života. Na ovaj način, ne samo
da imamo preporuke koje su biološki prila-
gođene, već i slobodno vreme i, što je najva-
žnije, ne trošimo se mentalno. ®
 23 BUDI INOVATIVAN

Znanja nikad dosta

Sa Vladimirom Šijakovićem, osnivačem jednog zanimljivog startapa o digitalnom
auto-mehaničaru, pričalo smo o tome šta on nudi, ali i o izazovima sa kojima se RAZGOVARALA
susreo i problemima sa kojima se IT zajednica svakodnevno suočava JOVANA RADOVANOVIĆ

ile Cvik, aplikacija za po-

moć na putu, nastala je

M kao odgovor njenog idej-

nog tvorca na nedigitali-
zovan sistem pomoći na
putu koji se praktično
nije menjao pola veka. Digitalni majstor
Mile je tu kada vam zatreba šlep, pukne
gume, crkne akumulator. Kada izgubite
ključ. Ideja je nastala i realizovana je u Srbiji,
a osnivač Mileta Vladimir Šijaković napu-
stio je svoj bankarski posao i posvetio se pro-
gramiranju. Zapravo, prvu verziju aplikacije
Mile Cvik – pomoći na putu – radio je sam.
Sa Šijakovićem smo razgovarali o tome
šta Mile nudi, ali i o izazovima sa kojima se
susreo i problemima sa kojima se IT zajed-
nica svakodnevno suočava.

Kako ste se odlučili na to da pređete

iz bankarstva u IT sektor? Koji su
problemi sa kojima ste se suočili?
Posle niza godina u finansijskom sektoru,
jednostavno je došlo do prezasićenja. Iako su
to bile visoke pozicije, potencijali u pogledu
inovativnosti postali su za moj ukus previše
suženi. Odlučio sam da ponovo krenem od
nule i promenim profesiju. Znanja nikad do-
sta! Trudim se da ispratim sve novitete kada
je reč o tehnologiji. Najmanje jedna knjiga iz
struke mesečno je jedna vrsta obaveze koju
sam sebi nametnuo još tada. Poštujem je i
dalje bez presedana. A problemi su konstant-
ni. Čim nađete rešenje za jedan problem, iz
tog rešenja se javljaju novi problemi. Možda
najveći problem svima predstavlja prvi ko-
rak. Promena profesije zahteva i promenu
načina razmišljanja. Iz ličnog iskustva, bilo
je neprospavanih noći, mozganja da li da se
vratim „na platu“, vađenja novca iz kasice
prasice za osnovne stvari... Ali sve to prođe.
Najbitnije je da razmišljate u pravcu cilja i
rešenja. Često me kolege pitaju kako je biti
preduzetnik. Imam neku svoju definiciju. U
proseku 10 do12 sati dnevno radite nešto što
volite da radite, onda dođete kuci svojima,
ispričate se, ispratite sve u krevet, a zatim
dođe ono „samo još malo da nešto uradim
ili pogledam“. Posle toga konačno legnete da
spavate kao beba. Na svaka dva sata se budite
i plačete. Ali vredi (smeh).
Kako ste došli na ideju da napravite
digitalnog auto-mehaničara?
Iz lične muke. Ja sam 2015. godine vozio
stari „reno senik“, i tri puta sam se te godine
šlepovao. Svaki put je bila ista logika, Go-
ogle, pretraga, zovi jednog, ne može, zovi
drugog – nije tu. Treći kaže „tu sam za 15 mi-
nuta“ i dođe za 45. Problem je bila i naplata,
uvek različita, bez mogućnosti plaćanja kar-
ticama. Ceo sistem pomoći na putu uključu-
je dva do tri posrednika. To podrazumeva
da šlep-službe sarađuju sa asistentskim ku-
ćama i osiguravajućim društvima. Korisnik
obično pozove kol-centar, pa taj kol-centar
zove najbližeg partnera, a korisnik čeka,
onda taj kol-centar pozove nazad korisnika
i kaže mu „dolazi taj za toliko i toliko“. Pritom
korisnik nema nikakve informacije koja će
cena da bude, ko dolazi i sve to veoma dugo
traje. Mi smo napravili takav sistem da mo-
žete da vidite ko vam je najbliži, odgovor
dobijate za dva minuta, i možete da pratite
kada dolaze.
Zašto baš Mile?
Kada smo birali ime kompanije, bilo je
više imena u opticaju. Razmišljali smo o
tome kako da korisnicima približimo neko
ime, a tu je i pitanje dostupnog domena.
Odlučili smo da ga nazovemo „Majstor
Mile“. Međutim, Mile nije mogao bez pre-
zimena. Pa smo bukvalno rasklapali auto-
mobil na delove, i tako smo došli do starog
imena – cvikcangle. Krenuli smo od pretpo-
stavke da svi imamo nekog našeg „Mileta“.
Šta biste preporučili mladim
preduzetnicima koji tek ulaze u IT
biznis? Koje su najveće zablude
kojih treba da se čuvaju?
U Srbiji veliki broj ljudi smatra da ideja
mora da se krije, da je neko ne bi ukrao. Ideja
bez egzekucije nema nikakvu tržišnu vred-
nost, a istraživanje njenih potencijala je ve-
oma važno, tako da je važno i razgovarati o
njoj sa relevantnim ljudima. U tom smislu,
važno je ne vezati se za ideju do te mere da
postanete slepi i gluvi za predloge, konstruk-
tivne kritike i izmene. Tržište je to koje dik-
tira proizvod. Dakle, verujte u svoju ideju
onoliko koliko vam tržište pruži povratnu
informaciju o njenoj validnosti. 
Nakon ideje, jedan od najbitnijih mo-
menata za uspeh bilo koje aplikacije jeste
tajming. Potrebno je odrediti pravo vreme i
pravo mesto za plasiranje proizvoda koji slu-
ži za rešavanje određenog problema. Jedna
od ključnih stavki je i tim. Čak je i Facebook
imao prvi inicijalni tim od nekoliko ljudi koji
su ga napravili.
24 ODBACI APATIJU

MIT O
TALENTU
Z A Š T O
J E
VA Ž N O
S TA L N O
R A D I T I
N A S E B I
Metju Sajid, dvostruki olimpijac, iskoristio je svoju
životnu priču da bi u knjizi Mit o talentu: Moć
vežbe (Psihopolis institut) razotkrio kako su uspeli
oni najveći među nama i zašto je verovanje u
talenat povezano sa neuspehom. Sajid tvrdi da
bez obzira na početne razlike, svako od nas može
da ostvari izuzetnost

PIŠE ZORICA MARKOVIĆ

ODBACI APATIJU 25

NIKO, ALI NIKO,

NIKADA NIJE
POSTAO VRHUNSKI
MAJSTOR U
GOLFU BEZ VEŽBE,
BEZ MNOGO
RAZMIŠLJANJA
I BEZ UDARANJA
LOPTICE. VEĆINU
IGRAČA NERVIRA
TO ŠTO NE MOGU
DA PONOVE DOBRE
UDARCE U NIZU,
A TO NEMA VEZE
SA NEMANJEM
TALENTA. I JEDINO
ŠTO TIM POVODOM
MOŽE DA SE
URADI, JESTE DA
SE VEŽBA
26 ODBACI APATIJU
vaki muškarac ili žena koji
pobeđuju uprkos svemu,
S kada se to malo bolje pogle-
da, zapravo su izvukli korist
iz neobičnih okolnosti. Ovo
je izričito istakao Malkom
Gladvel u svojoj sjajnoj knjizi Natprosečni, gde
pokazuje kako uspeh Bila Gejtsa, Bitlsa i drugih
sjajnih pojedinaca nije imao toliko veze sa tim
„kakvi su bili“ već „odakle su potekli“.
„Najuspešniji ljudi možda izgledaju kao
da su sve sami uradili, piše Gladvel. Ali, za-
pravo, oni su bez izuzetka iskoristili skrive-
ne prilike, sjajne prilike i kulturno nasleđe
pomoću kojih su učili i radili i preko kojih
su doživeli svet na način na koji drugi nisu.“
Ovako je pisao Metju Sajid, dvostruki
olimpijac, koji je iskoristio svoju životnu
priču da bi u knjizi Mit o talentu: Moć vežbe
(Psihopolis institut) razotkrio kako su uspeli
oni najveći među nama i zašto je verovanje
u talenat povezano sa neuspehom. Sajid tvr-
di da bez obzira na početne razlike, svako od
nas može da ostvari izuzetnost.
„MOŽETE LI DA SE SLOŽITE SA SNAGOM
ARGUMENTA DA je posebna prilika neop-
hodna za uspeh, ali da li je dovoljna?“,
pita Sajid. On navodi da je godine 1991,
Anders Erikson, psiholog na Florida Stejt
univerzitetu, sa dvama kolegama proveo
najopširnije istraživanje o uzrocima ne-
uobičajenog uspeha. Njihovi ispitanici –
studenti violine na renomiranoj Muzičkoj
akademiji u zapadnom delu Berlina u Ne-
mačkoj – bili su podeljeni u tri grupe. Prva
grupa se sastojala od izuzetnih studenata:
mladića i devojaka od kojih se očekivalo
da će postati međunarodno priznati so-
listi, što je najveće dostignuće za umet-
ničke izvođače. To su bila deca koja bi se
mogla opisati kao supertalentovana, deca
koja su imala sreće, navodno, da se rode sa
posebnim muzičkim genima. Druga grupa
studenata je bila izuzetno dobra, ali u njoj
nisu bila deca koja su se ostvarila u meri u
kojoj su to uspeli vrhunski izvođači iz prve
grupe. Od njih se očekivalo da postanu
muzičari u najboljim svetskim orkestri-
ma, ali ne i solističke zvezde. U poslednjoj
grupi našli su se najmanje sposobni stu-
denti, tj. tinejdžeri koji su učili da posta-
nu nastavnici instrumenata, i taj kurs je
zahtevao najmanje rigorozne standarde
za upis. Njihove sposobnosti procenjivali
su profesori, ali je postojalo i objektivno
merenje, kao što je uspeh na otvorenim
takmičenjima.
Biografije ovih studenata bile su nevero-
vatno slične, svaki student počinjao je da
svira oko osme godine, u proseku su imali
petnaest godina kada su odlučili da postanu
muzičari, čak su imali i prosečno isti broj
nastavnika muzike, kao i broj instrumenata
koje su svirali pored violine. Ali postojala je
važna razlika: broj sati posvećenih ozbilj-
nom vežbanju.
Do dvadesete godine, najbolji violinisti su
proveli u proseku deset hiljada sati vežba-
jući, što je za dve hiljade sati više od stude-
nata iz grupe dobrih violinista, i preko šest
hiljada sati više nego što su vežbanju po-
svetili oni koji su se nadali da će predavati
violinu. Ove razlike su ogromne. Vrhunski
izvođači su vežbali hiljade dodatnih sati da
bi postali majstori izvođenja.
Ali to nije sve.
Erikson je otkrio i da nema izuzetaka u
ovoj šemi: niko nije došao do vrhunske gru-
pe bez bespoštednog vežbanja i niko nije
ostao na nižem nivou ako je neprekidno ve-
žbao. Plansko vežbanje bilo je jedini faktor
koji je razlikovao najbolje od ostalih.
„Ne kažemo da su ove razlike nepromen-
ljive, to jest da postoje zbog urođenog talen-
ta. Naprotiv, naš stav je da se razlike između
ekspertskih izvođača i normalnih odraslih
ljudi vide u stalnom upornom nastojanju da
poboljšaju svoj učinak.“
Istraživanje britanskih muzičara, na pri-
mer, otkrilo je da vrhunski izvođači nisu
učili ništa brže od onih koji su se ostvarili
u manjoj meri: u svakom satu, razne grupe
su postajale bolje gotovo istom brzinom. Ra-
KADA JE FRANC
LIST KOMPONOVAO
FEUX FOLLETS, 1826,
GOVORILO SE DA TO
BUKVALNO NE MOŽE DA
SE ODSVIRA, A DANAS
TO IZVODI SVAKI
VRHUNSKI PIJANISTA.
ISTO VAŽI I ZA SPORT.
KADA JE POBEDNIK
TRKE NA STO METARA
ISTRČAO STAZU ZA
11 SEKUNDI, TO SE
SMATRALO ČUDOM
zlika je bila u tome što su vrhunski izvođači
vežbali više sati.
Ali šta je sa čudima od dece, šta je sa de-
com koja postižu svetsku slavu dok su još
adolescenti? Zar nisu ona učila izuzetno
velikom brzinom? Pa, nisu, kaže Sajid. Džon
Sloboda, profesor psihologije na Univerzite-
tu Kil kaže: „Uopšte nema dokaza da za oso-
be koje su mnogo ostvarile postoji nekakva
‚prečica‘.“ Džek Niklaus, najuspešniji igrač
golfa svih vremena, rekao je isto to.
„Niko, ali niko, nikada nije postao vrhun-
ski majstor u golfu bez vežbe, bez mnogo
razmišljanja i bez udaranja loptice. Većinu
igrača nervira to što ne mogu da ponove
dobre udarce u nizu, a to nema veze sa ne-
manjem talenta. I jedino što tim povodom
može da se uradi, jeste da se vežba.“
SAMO POMISLITE NA TO KAKO SU STAN-
DARDI PORASLI ČEGA god da se čovek lati,
podseća Sajid. Kada je Franc List kompo-
novao Feux Follets, 1826, govorilo se da to
bukvalno ne može da se odsvira, a danas to
izvodi svaki vrhunski pijanista. Isto važi i
za sport. Kada je pobednik trke na sto me-
tara istrčao stazu za 11 sekundi, to se sma-
tralo čudom. Danas to vreme ne bi bilo
dovoljno da se kvalifikuje za srednjoškol-
sko takmičenje. Slično je i u akademskom
uspehu, pa je Rodžer Bejkon, engleski na-
učnik iz 13. veka, rekao da je nemoguće sa-
vladati matematiku za manje od trideset
do četrdeset godina, danas se diferencijal-
ni i integralni račun rutinski predaju na
fakultetima. I tako u beskraj. Do napretka,
kako kaže Sajid, dolazi zbog količine i kva-
liteta vežbanja, a ne zbog gena.
Javlja se važno pitanje: koliko dugo treba
vežbati da bi se ostvarili uspeh i izuzetnost?
Detaljna istraživanja, kako izgleda, daju ve-
oma konkretan odgovor na to: od umetnosti
do nauke i od društvenih igara do tenisa,
otkrilo se da je potrebno minimum deset
godina da bi se dostigao svetski status u vezi
sa bilo kojim složenim zadatkom, piše Sajid.
U šahu su, na primer, Herbert Sajmon i
Vilijam Čejs, američki psiholozi, otkrili da
niko nije ostvario nivo velemajstora a da
se nije deset godina intenzivno pripremao
igrajući. Kada je reč o komponovanju, Džon
Hejs je takođe otkrio da je potrebno deset
godina posvećenosti da se dođe do vrhunca,
i taj stav zauzima centralno mesto u njego-
voj knjizi Rešenje problema za sve.
Analiza devet najboljih igrača golfa 20.
veka pokazala je da su ostvarili svoje prvo
međunarodno odličje oko 25. godine, što je
u proseku više od deset godina nakon što su
počeli da se bave golfom. Do istog otkrića se
ODBACI APATIJU 27
28 ODBACI APATIJU

došlo i u veoma različitim delatnostima od

matematike, tenisa, preko plivanja, do trča-
nja na duge staze.
Sve ovo važi i u studiji koja je obuhvatila
120 najvažnijih naučnika i 123 najslavnija
književnika 19. veka. Ustanovljeno je da je
deset godina prošlo između njihovog prvog i
njihovog najboljeg rada. Dakle, deset je ma-
gičan broj za dostizanje savršenstva.

U KNJIZI NATPROSEČNI, MALKOM GLADVEL

ISTIČE DA VEĆINA VRHUNSKIH pojedinaca
vežba oko hiljadu sati godišnje – teško je
održati kvalitet vežbanja ako pređete ovaj
broj, i tako on pretvara pravilo „deset godi-
na“ u pravilo „deset hiljada sati“. To je mi-
nimalno vreme neophodno da bi se došlo
do ekspertskog nivoa u bilo kom složenom
zadatku. To je, takođe, broj sati koji su po-
svetili vežbanju violinisti u Eriksonovom
eksperimentu.
A sada pomislite na to koliko ste često čuli
kako ljudi odbacuju sopstveni potencijal i
kažu „Nisam talenat za jezike“ ili „Nemam
ja mozak za brojeve“ ili „Fali mi koordinaci-
ja za sport“. Nauka nam govori da su potreb-
ne hiljade sati vežbe da bi se došlo do vrhun-
skog nivoa.
Sigurno ste svesni činjenice da šahovski
velemajstori imaju neviđenu moć pamće-
nja i da mogu da igraju začuđujuće veliki
broj partija u isto vreme, a da i ne pogledaju
tablu. Ruski velemajstor Aleksandar Alje-
hin je jednom prilikom u Parizu 1925. godi-
ne odigrao 28 partija simultano dok su mu
oči bile vezane i tom prilikom je pobedio u
22 partije, imao nerešen rezultat u trima, a
tri je izgubio.
Dvojica američkih psihologa Vilijam Čejs
i Herbert Sajmon su 1973. godine smislili
veoma jednostavan eksperiment. Oni su
odabrali dve grupe ljudi, jedna se sastojala
od šahovskih majstora, a druga od novajlija,
i pokazali su im šahovske table sa 20 do 25
figura, poređanih onako kako bi one i bile
poređane u normalnoj partiji šaha. Kratko
su im pokazane table, a onda su od njih tra-
žili da se sete pozicija figura.
Kao što se i očekivalo, šahovski majstori
su mogli da se sete pozicije svake figure na
tabli, dok su ne-šahisti mogli da se sete samo
četiri ili pet figura. Međutim, genijalnost
eksperimenta će se tek otkriti. U sledećih
nekoliko testova, procedura se ponovila,
osim što ovaj put figure nisu postavljene kao
u pravoj igri, već nasumično. Novajlije opet
nisu mogle da zapamte više od pet ili šest fi-
gura, ali je bilo fascinantno to što ni eksper-
ti, koji su proveli godine igrajući šah, nisu
bili nimalo bolji, i oni su bili zbunjeni kada

su pokušali da poređaju više od pet ili šest
figura. Još jednom, ono što je izgledalo kao
posebna moć pamćenja, u stvari nije bilo ni
nalik tome.
Šta se dogodilo?
UKRATKO REČENO, KADA ŠAHOVSKI MAJ-
STORI POGLEDAJU POLOŽAJ FIGURA NA
tabli, vide ekvivalent za reči. Njihovo dugo
iskustvo igranja šaha dovelo je do toga da
mogu da „ukrupne“ šemu sa ograničenim
brojem vizuelnih tačaka, isto onako kao
što jezik omogućava da ukrupnimo slova
koja čine poznatu reč. To nije talenat, već
veština nastala zahvaljujući godinama
provedenim u upoznavanju relativnog
„jezika“. Čim se jezik šaha promeni nasu-
mičnim ređanjem figura, šahovski maj-
stori vide pomešana slova, kao i mi, ostali.
Isto otkriće važi i za ostale igre, poput bri-
dža i mnogih drugih. Svaki put se ispostavi-
lo da fantastične sposobnosti eksperata nisu
urođeni dar, već veštine sticane u godinama
posvećenosti, koje nestaju čim se prebace
izvan specifičnog područja ekspertize.
Devedesetih godina prošlog veka, njujor-
ški psiholog Geri Klajn pokrenuo je veliku
studiju koju je platila američka vojska, da bi
se proučio proces donošenja odluka u stvar-
nom životu. On je hteo da proveri teoriju
koja kaže da se ekspertski donosioci odluka
rukovode logičkim metodama, te proučava-
ju različite alternative pre nego što odaberu
najbolju. Kako se studija odvijala, Klajnov
problem je bio u tome što je teorija imala sve
manje veze sa načinom donošenja odluke u
praksi.
Zanimljivo je bilo to što su vrhunski do-
nosioci odluka – lekari, vatrogasci, vojni
zapovednici i njima slični, donosili odluke
na osnovu neočekivanih činilaca, delovalo
je kao da uopšte i ne donose odluke. Oni su
razmišljali o situaciji nekoliko trenutaka, a
onda jednostavno odlučili ne razmatrajući
sve alternative. Neki nisu mogli ni da obja-
sne kako su se našli u datoj situaciji na osno-
vu svojih odluka. Klajn je primetio da kod
donosilaca odluka postoji sličnost: oni kao
da su znali šta da rade, ne znajući zašto.
Jedan od Klajnovih saradnika, koji je pro-
veo mnoge nedelje proučavajući neonatalno
odeljenje jedne velike bolnice, primetio je
da su iskusne medicinske sestre mogle da
dijagnostikuju infekciju kod beba čak i kad
neko kome je to posao nije mogao da vidi
znakove. O čemu se tu radi?
Uzmite za primer Dezmonda Daglasa,
Brzog Gonzalesa engleskog stonog tenisa,
koji je umeo da predvidi kretanje teniske
loptice tako što je ukrupnjavao šemu supar-
KOMPJUTER „DUBOKO
PLAVO“ IMAO JE SAV
„TALENAT“ OVOG
SVETA: SPOSOBNOST
DA PROUČI KORAKE
BRZINOM KOJA SE
MERI DESETINAMA
MILIONA U SEKUNDI,
ALI JE KASPAROV, IAKO
OGRANIČEN SAMO NA
PORAŽAVAJUĆA TRI
KORAKA U SEKUNDI,
IMAO ZNANJE
nikovog kretanja pre nego što je udari. Po-
mislite i na to kako drugi vrhunski sportisti
kao da znaju šta da rade pre bilo koga drugog
i stvaraju takozvani vremenski paradoks na
osnovu koga mogu da igraju bez žurbe čak i
kada su ograničeni vremenom.
KLAJN JE SHVATIO DA SE PROFESIONALNI
VATROGASCI OSLANJAJU UPRAVO na iste
te mentalne procese. Mogu da se suoče sa
zgradom u plamenu i odmah da je stave u
kontekst bogate, detaljne i do tančina ra-
zrađene šeme izvedene na osnovu godina
iskustva. Mogu da ukrupne vizuelne oso-
bine mesta požara i da proniknu u njihovu
kompleksnu dinamiku često ne shvatajući
kako. Oni su naviknuti da procenjuju situ-
acije tako što ih uklapaju u šeme. Kao što
su se i sestre oslanjale na svoje obimno
iskustvo u prepoznavanju znakova infek-
cije. Isti mentalni proces koriste piloti,
generali, detektivi – bilo koje zanimanje.
Svima njima je zajedničko što imaju dugo
iskustvo i obimno poznavanje materije.
Godinama se znanje smatralo relativno
nebitnim za donošenje odluka. Tokom izvo-
đenja eksperimenata istraživači bi odabrali
učesnike bez prethodnog iskustva u oblasti
koja se ispituje da bi proučili „kognitivne
procese učenja, razmišljanja i rešavanja
problema u najčistijem obliku“. Smatralo se
da dobrog donosioca odluke čine talenat,
nadmoćne opšte sposobnosti razmišljanja
i logična snaga, a ne znanje. Govorilo se da
je iskustvo nebitno, sve dok imate briljantan
um i sposobnost da iskoristite moć logike
pri rešavanju problema. Taj pristup je bio
ODBACI APATIJU 29
duboko pogrešan. Kada je Džef Imelt postao
generalni direktor Dženeral elektrika 2001,
naručio je izradu studije o najuspešnijim
kompanijama na svetu. Šta im je zajednič-
ko? Po Džefu Kolvinu, koji je napisao knjigu
Talenat je precenjen, „ove kompanije su ce-
nile eksperte iz određenog domena kojim su
se bavili njihovi menadžeri“, sa velikim po-
znavanjem polja kojim se bavi kompanija.
Imelt je tada naredio da se za napredovanje
u Dženeral elektriku traži da ta osoba bude
ekspert za određeni domen.
TRI VODEĆA ISTRAŽIVAČA NA POLJU VE-
ŠTAČKE INTELIGENCIJE BRUS BJUKENAN,
Rendal Dejvis i Edvard Fajgenbaum kažu
da je „najvažniji sastojak u nekom ek-
spertskom sistemu znanje“. Osnovni pro-
blem koji se tiče sticanja izuzetnosti jeste
da ekspertsko znanje ne može tek tako da
se nauči u učionici na kursu, jednog kiš-
nog popodneva, ali ni posle hiljadu kišnih
popodneva. U pitanju je nešto što Metju
Sajid naziva „kombinatoričkom eksplo-
zijom“. Donošenje odluka ne može da se
nauči u učionici, to nije nešto sa čim se ra-
đate, mora se živeti i učiti. Drugim rečima
– ono proističe iz prakse.
Sve ovo nas vraća na Garija Kasparova i
njegovu simultanku sa mašinom. Kompju-
ter „Duboko plavo“ imao je sav „talenat“ ovog
sveta: sposobnost da prouči korake brzinom
koja se meri desetinama miliona u sekundi,
ali je Kasparov, iako ograničen samo na po-
ražavajuća tri koraka u sekundi, imao zna-
nje. Kasparov je mogao da pogleda tablu i da
vidi šta da radi, kao što i vatrogasac može da
se suoči sa zgradom u plamenu i vidi šta će
da radi. „Duboko plavo“ to ne može.
Psiholog Gari Klajn je želeo da proveri da
li šahisti zaista donose odluke brzo na osno-
vu perceptivnog ukrupnjavanja šema. Ot-
krio je da prvi potez na koji su pomislili ne
samo da je onaj kojim je moguće početi, već
je u mnogim slučajevima i najbolji mogući
potez od svih. Na neki način, to podseća na
učenje stranog jezika. U početku nam se čini
nemogućim zadatak da naučimo i zapamti-
mo desetine hiljada reči i da ih uklopimo
u apstraktna pravila gramatike. Ali nakon
mnogo godina iskustva, možemo nasumič-
no pogledati neku rečenicu i odmah shvatiti
njeno značenje.
Naravno, nije celokupno ekspertsko do-
nošenje odluka brzo i intuitivno. U nekim
situacijama se očekuje da se duboko ispitaju
mogući potezi i razmišlja logično. Ali ono
što autor zaključuje o relativnoj važnosti ve-
žbe i znanja sa jedne strane, i talenta s dru-
ge, jeste da je znanje moć.®
30 BUDI PAŽLJIV

Srbija je svetao
primer tolerancije
i prihvatanja
Iako postoje neke političke linije koje insistiraju na tome da je
Srbija samo tranzitna zona, postoji aktivan trud da se migracija ne
stigmatizuje. Srbija je zauzela pozitivan stav prema problemu. Smatram
da je to zato što Srbi znaju šta znači biti izbeglica, kaže za Original
Stefan Muasan, šef ogranka organizacije „Lekari bez granica“ u Srbiji

PIŠE LUKA AREŽINA

FOTO IGOR PAVIĆEVIĆ

S tefan Muasan je na
čelu ogranka huma-
nitarne organizaci-
je Médecins Sans
Frontieres (MSF –
Lekari bez granica)
u Srbiji. Upoznao sam ga preko prijatelja iz
Belgije koji se takođe bavi humanitarnim
radom u Beogradu, u kasnim večernjim sa-
tima. Možda je Beograd zbog toga savršen
grad za profesiju kojom se bavi – posle dana
emotivno i fizički iscrpljujućeg terenskog
rada ili rešavanja nepreglednog brda papi-
ra dobro dođe hladno pivo, a to je nešto čega
u Beogradu ima u svakom trenutku dana i
noći.
Kontrast noćnom životu u Beogradu
su migranti iz Sirije, Iraka, Avganistana i
drugih ratom razorenih zemalja arapskog
sveta. U čitavoj Srbiji ima ih oko 4.200.
Tokom nekoliko razgovora koje
sam vodio sa njim, Stefan mi je
skrenuo pažnju na činjenicu da
će neki od tih unesrećenih ljudi
želeti da ostanu ovde. Posetio
sam ga u kancelariji MSF-a u
Strahinjića Bana kako bismo po-
pričali o tome, o globalnom pro-
blemu talasa migracija sa istoka
na zapad, kao i o fenomenu mi-
gracije i ljudskosti.
Koliko dugo se bavite hu-
manitarnim radom?
Od 1998. godine bavim se ra-
zličitim vidovima humanitarnog
rada. Veći deo karijere obrađivao
sam problematiku rata i kon-
flikta. Počeo sam na Balkanu,
nakon toga sam proputovao ceo
svet: Centralnu Ameriku, Bliski
istok, Istočnu Afriku, Centralnu
Aziju...
Ima li poređenja između ra-
tova u različitim krajevima
sveta?
Konflikti mogu biti raznih vr-
sta. Etnički, politički, oko resursa,
spoljašnji, unutrašnji... Svaki rat
je drugačiji. Jedino se o efektu na
ljude može govoriti univerzalno –
sistemi življenja se urušavaju i to
svuda uzrokuje ogromnu patnju.
Ljudi koji potražuju našu pomoć
su nevini. Rastavljene porodice,
deca odvojena od roditelja. Često
je skoro nemoguće tim ljudima
povratiti veru u novi početak.
Koji je uzrok ogromnog talasa mi-
gracija koje se dešavaju u protek-
lih šest godina?
Ljudi su izgubili nadu da će se stanje u
njihovoj domovini ikada poboljšati. Prve
godine je revolucija. Druge godine je rat.
Treće godine se u rat uključuje Islamska
država. Ko ima mogućnosti, iz takve si-
tuacije beži. Oni koji nemaju sredstava,
ostaju zarobljeni u konfliktu. Tu su naj-
ranjiviji, ljudi kojima je najviše potrebna
pomoć.
Kako je Srbija reagovala na mi-
grantsku krizu?
Sve članice EU koje učestvuju u mi-
grantskoj krizi slažu se da je Srbija svetao
primer tolerancije i prihvatanja. Iako po-
stoje neke političke linije koje insistiraju
na tome da je Srbija samo tranzitna zona,
postoji aktivan trud da se migracija ne
stigmatizuje. Srbija je zauzela pozitivan
stav prema problemu. Smatram da je to
zato što Srbi znaju šta znači biti izbeglica.
Dakle, Srbija nije samo tranzitna
zona?
Balkan je bitna migrantska ruta. U
2015. se dešavalo da kroz Srbiju prođe
14.000 ljudi dnevno. Skoro niko nije po-
šao na put sa planom da traži azil u Srbiji.
Ipak, nekim ljudima nestanu sredstva,
nekima jednostavno dojadi da budu u
pravnom limbu, pa umesto povratka u
ratno stanje biraju život u kampu. Sada je
granica ka EU zatvorena, ali i mnogo ma-
nje ljudi dolazi. To znači da je 4.000 ljudi
ovde verovatno tu na neko duže vreme.
Ti ljudi pretežno žive u kampovi-
ma. Kakvi su uslovi u izbegličkim
kampovima u Srbiji?
Uslovi su sve bolji i bolji. Međutim,
kampovi nisu dobro dugoročno rešenje.
Najveći kamp za izbeglice na svetu, Da-
dab u Keniji, traje već 20 godina. Jedan
kamp u Palestini već 60. To nisu povolj-
ni uslovi za život. Ljude treba integrisati
OD 17 MLADIĆA KOJI SU KRENULI U
ŠKOLU, SAMO DVOJICA SU ODLUČILI
DA NASTAVE PUT. OSTALI SU
ZATRAŽILI DA U SRBIJI PRONAĐU
ŠANSU ZA NORMALAN ŽIVOT. TI
KLINCI PRIČAJU SRPSKI BOLJE OD
MENE KOJI SAM OVDE GODINAMA!
31
u društvo. Tako bi i pozamašne količine
sredstava koja Srbija dobija od EU i nevla-
dinih organizacija bile uložene natrag u
lokalnu zajednicu. To je dvosmerna ulica.
Kako se to radi? Zar neće to da
izazove kulturološki šok koji bi
mogao da ima neprijatne posle-
dice?
Treba izbegavati koncentrisanje velike
populacije migranata na jednom mestu.
Tako se stvaraju geta. Lako je integrisati
jednu porodicu u jedan kraj u Obrenovcu.
Kada se tako radi, ljudi migrante vide kao
susede. A ako na isto mesto stavite 2.000
mladića? Oni će svakako biti marginalizo-
vani. Uskoro će MSF pozvati ambasade i
ministarstva na razgovor o ovom rešenju.
Pokušaćemo da implementiramo sistem
koji je u većoj meri inkluzivan, kako bi
boravak izbeglica bio lakši, zakonit i kori-
sniji za lokalnu zajednicu u Srbiji, bez pra-
vljenja podela. To ponovo ne znači da će
ti ljudi provesti čitav život tu. Oni mogu
nastavljati dalje. Od kada je Trst imple-
mentirao inkluzivnu politiku, 50% ostaje
u Trstu a 50% nastavlja dalje posle nekog
vremena.
Kakva je demografska slika ljudi
koji su ostali u Srbiji?
Tu ima čitavih porodica, ima mladih
momaka, maloletnika... Mladi ljudi žele
da ostanu ovde i da nastave obrazovanje.
Od 17 mladića koji su krenuli u školu,
samo dvojica su odlučili da nastave put.
Ostali su zatražili da u Srbiji pronađu
šansu za normalan život. Ti klinci pričaju
srpski bolje od mene koji sam ovde godi-
nama! Ima i više i niže obrazovanih ljudi,
svi u društvu imaju svoju funkciju. Mi u
MSF zapošljavamo medicinsko osoblje i
prevodioce iz Avganistana.
Kakve prilike za posao mogu da se
pruže migrantima u Srbiji?
Naravno da Srbija može da ponudi
mnogo manje od Nemačke. Ali Srbija je
funkcionalna država. I ovde ima prilika, a
migracija je takođe prilika da se prikupe
donatorske pare i da se uključe u ekono-
miju. Poljoprivreda je sektor koji u Srbiji
ne funkcioniše, teško je naći radnike.
Moguće je zaposliti migrante na tim po-
zicijama. Na primer, farmeri često prilaze
prikolicama kampovima u Somboru i po-
zivaju migrante da rade kod njih. Neki od
migranata su vrlo umešni u poljoprivredi,
®
jer je to bila njihova profesija u Siriji.
32 INTERVJU

VESNA MARIĆ, ZVANIČNO

OMILJENI PROFESOR U SRBIJI

NEMA OPRAVDANJA
ZA PROFESORE KOJE
BISMO RADIJE DA
ZABORAVIMO
Titula omiljenog profesora u
Srbiji nije nešto što se zaslužuje
„na foru“. Jer decu nikada ne
možete da prevarite, posebno
ne ako provodite dosta
vremena sa njima i viđaju vas i
kada vam se ne radi, i kada vam
nije do osmeha i razgovora,
niti do toga da slušate različite
izgovore zbog čega neko nešto
nije stigao da nauči. Ljubav je
ono što su učenici profesorke
Vesne Marić, koja predaje
muzičku kulturu u Gimnaziji i
u Tehničkoj školi u Trsteniku,
istakli kada su odgovarali
zašto su baš njoj dodelili titulu
omiljenog profesora
Razgovarala Zorica Marković
 INTERVJU 33

SVE JE ČEŠĆI
SLUČAJ DA
SE DECA
SUSREĆU SA
VASPITANJEM
TEK U ŠKOLI. IZ
TOGA NASTAJE
KONFLIKT NA
SVIM NIVOIMA

T itula omiljenog profeso-

ra u Srbiji nije nešto što
se zaslužuje „na foru“.
Jer decu nikada ne mo-
žete da prevarite, po-
sebno ne ako provodite
dosta vremena sa njima i viđaju vas i kada
vam se ne radi, i kada vam nije do osmeha
i razgovora, niti do toga da slušate različite
izgovore zbog čega neko nešto nije stigao da
nauči. Biti profesor kompleksnije je od toga
sa učenicima. Uz sve ovo, profesori treba
da imaju jasne zahteve, da daju dovoljno
ali ne nepotrebno mnogo slobode učenici-
ma. Treba da im budu primer jer ma šta
govorili, pravi uzor je ono što rade.“

Imate li opravdanje za one druge

profesore, koje baš i ne volimo,
koje pamtimo kao one koje bismo
najradije zaboravili?
Šta to znači opravdanje za one profesore
Ne mogu dobiti opravdanje! Mogu samo
da uvide svoje greške, da ih poprave i da
ih više ne ponavljaju. Ako oni ne znaju gde
greše, mora neko da im skrene pažnju na
to a oni da prihvate kritiku i rade na sebi.
Zamislite lekara koji stalno pravi iste gre-
ške a mi mu to opravdamo – loš dan, gla-
vobolja itd. Znam, to nije isto. Tu se radi o
životima ljudi, ali zar se i u prosveti ne radi
o životima, samo na drugi način? Deca
mogu da ponesu velike, trajne traume iz
ući na čas i održati lekciju. Zato se valjda koje bismo radije da zaboravimo? To bi škole. Kada su u pitanju mladi profesori,
oni upečatljivi i pamte, a vrlo često ostaju značilo da ako im damo opravdanje, oni često se dešava da kada dođu sa fakulteta,
u sećanju kao oni koji su nam usadili ljubav mogu opravdano da ne budu dobri! Ne! misle da sve znaju i ne prihvataju nikakve
prema određenom predmetu. Ta ljubav je savete, a njihova prava praksa počinje tek
ono što su učenici profesorke Vesne Marić, tada. Oni koji hoće da uče uspevaju, a oni
koja predaje muzičku kulturu u Gimnaziji i UČIM DECU DA LOŠE koji ne prihvataju savete postanu oni koje
u Tehničkoj školi u Trsteniku, istakli kada bismo da zaboravimo. Nekada su postojali
su odgovarali zašto su baš njoj dodelili titu-
NAVIKE MORAJU DA SE stvarni a ne formalni mentori koji su mla-
lu omiljenog profesora na otvorenom kon- MENJAJU de upućivali, pratili, savetovali, vodili kroz
kursu na poslednjem Sajmu obrazovanja u ovu profesiju dok ne nauče šta je potrebno.
hotelu Crown Plaza. U ekskluzivnom inter- Sad se sve svodi na formalnost.
vjuu za Original, profesorka Marić, koja je
više od trideset godina u ovom poslu, govori
o tome ko su danas najbolji profesori u Srbi-
ji, ne imenom i prezimenom, već po karak-
teristikama koje treba da imaju. 
„Najbolji profesori danas i uvek su pre
svega dobri ljudi, pa onda oni koji su ta-
lentovani za rad u prosveti, oni koji vole
decu i svoj posao“, kaže profesorka Marić
za Original. „Ako je sve ovo zadovoljeno,
onda su to oni koji su kroz studiranje i
praksu, koje ima sve manje, naučili kako
treba raditi sa učenicima i njihovim ro-
diteljima. Takođe bi trebalo da budu do-
voljno savremeni jer sve brzo napreduje,
pa su sami uslovi rada a i zahtevi prome-
njeni. Zbog svega što donosi napredak,
trebalo bi biti oprezniji, osetljiviji u radu
34 INTERVJU
ZADATAK NAS
PROFESORA
JE DA DECI,
KOLIKO
MOŽEMO,
OTVORIMO
POGLED U SVET
Mislite li da su danas
mnogo veći izazovi
sa kojima se profesor
suočava nego pre 30
godina, kada ste poče-
li? Šta je drugačije?
Mnogo toga se promenilo.
Uzrast učenika je isti. Pro-
blematika sukoba generaci-
ja je ista. Takođe pubertet,
adolescencija... sve je to isto.
Trebalo bi da je školovanje
prosvetnih radnika isto, ali
nije. Ranije je bilo mnogo
više prakse. Međutim, odnos prema auto-
ritetima se drastično promenio. Porodica
kao osnovna ćelija društva je u velikim
problemima – razdor, borba za egzisten-
ciju, davanje deci nepotrebne slobode, po-
remećen sistem vrednosti, davanje prava
deci bez obaveza, obezvređivanje znanja,
obrazovanja, kulture, radnih navika, od-
nos roditelja prema školi, nebriga, nepo-
stojanje onog  „zaslužio si – nisi zaslužio“,
negativni junaci plasirani putem medija,
interneta, uspeh onih koji to nisu zasluži-
li svojim zalaganjem itd. Sve to zbunjuje
decu i oni u stvari i ne znaju kako treba da
se ponašaju. U mojoj praksi, sve je češći
slučaj da se deca susreću sa vaspitanjem
tek u školi. Iz toga nastaje konflikt na
svim nivoima. Veliki problem je u tome
što porodica ima sve manje vremena za
dete, a škola sve manje mehanizama da to
nadoknadi. Trebalo bi da svaka od ove dve
strane uradi svoj deo posla i da ne gledaju
na dete kao na pingpong lopticu a primete
je i ljute se tek kad ona padne na pod. Tada
borba za poen ide iz početka!
Roditelji često krive
profesore za sve. Jesu
li zaista profesori krivi
i šta je moguće reći u
njihovu odbranu?
To je „prebacivanje
loptice“. Roditelji krive
profesore a profesori njih.
Koliko su roditelji krivi u
svom delu priče, toliko su
profesori u svom. Problem
je nedostatak saradnje!
Krivi su oni profesori koji
ne urade svoj deo posla.
U njihovu odbranu neću
ništa reći. Neću da branim
nijednu stranu zato što
problem ne može da se ge-
neralizuje. Činjenica je da
su profesorima često ve-
zane ruke. Nemamo mno-
go vremena da se bavimo
decom i da nadoknadimo
ono što ne urade rodite-
lji. Moramo i da pazimo
da ne ulazimo u privatne
probleme porodica. Često
se dešava da ono što mi
smatramo pogrešnim,
roditelji smatraju normal-
nim. Recimo, izostajanje
i opravdavanje časova je
veliki problem. Roditelji
(ne baš svi) opravdavaju
A sa čime se danas srednjoškolci sve izostanke, traže bolje ocene bez obzira
suočavaju? na to što stvaraju lažnu sliku deteta o nje-
Sad će priča da se vrti ukrug. Ovaj inter- mu samom. Svi pričaju o pravima dece, ne
vju bi mogao da nosi naslov „Krivi su odra- vodeći računa o tuđim pravima a ni o oba-
sli!“. Ne želim nikoga da osuđujem, ali mi vezama koje imaju i oni i deca. Opet, nisu
postavljate ozbiljna pitanja, pa ovo liči na ni svi roditelji ni svi profesori krivi. Kada
kritiku društva. No dobro! Srednjoškolci su generalizujemo, ne izdvajamo problem niti
super! Ja ih mnogo volim! Većina njih se su- pojedince, tako prelazimo preko svega bez
očava sa besciljnošću i to je veliki problem. konkretnog krivca i rešenja.
Ne vide zbog čega bi trebalo da uče. Zašto
treba da završe školu, zašto fakultet... Za- Kažu da je vaspitač najvažnija
što treba da budu kulturni i da kažu „dobar figura u obrazovanju jednog deteta.
dan“, „izvini“, „izvoli“, „hvala“, „da li mogu ...“ Kada dođu u srednju školu, koliko
itd. Kada im sve to ( i još mnogo toga) nije je moguće preusmeravati ih? Šta vi
ukorenjeno u porodici kao normalno, a sa obično pokušavate da postignete i
tim se suoče tek u školi, tada dožive „sudar“ vidite li promene?
sa vaspitanjem, obavezama, kulturom, au- Vaspitač je vaspitač i kada ne vaspitava
toritetom. Tu nastaje problem. Zbunjeni su konkretno. On to može raditi i bez reči,
potpuno! Na primer, roditelji im kupe skup svojim delima. Kada dođu u srednju ško-
telefon a neko u školi im ne dozvoljava da lu, deca već imaju neke navike. Ako su te
ga koriste. Meni je mnogo žao kad vidim da navike dobre, trudim se da ih primetim,
nemaju ambiciju, radoznalost, želju za pu- osvestim, gradim i dajem značaj. Ako su te
tovanjima i kažu da je jedini izlaz brzo zara- navike loše, ako su nastale iz lošeg iskustva,
đen novac. Zato je zadatak nas profesora da prvo ih uočim, pokažem zanimanje, pra-
im, koliko možemo, otvorimo pogled u svet. tim, pružim priliku i jasno dam do znanja

da one moraju da se menjaju. Osim toga,
sagledam porodičnu situaciju, pričam sa
roditeljima i sa učenikom. U većini sluča-
jeva uspevam. Trudim se da učenici steknu
poverenje u mene, da pronađem koren pro-
blema ali i nešto dobro u njima, pa radim na
tome da dobro pobedi loše. Danas je česta
pojava da sve što radimo sa decom upro-
pasti nezainteresovanost porodice za dete
kao ličnost. To ne znači da ne treba da se
trudimo i dalje.
Rekli ste da ste dosledni, a ne stro-
gi sa učenicima, da ih učite da je
važno obrazovanje. Kako se ostaje
dosledan u zemlji gde je snalažl-
jivost vrlina, gde uspevaju oni sa
lažnim doktoratima, gde mnogi
sa diplomama žele samo da odu
odavde?
Doslednost nema veze sa zemljom u kojoj
živimo, a snalažljivost je dobra. Ne možemo
tražiti opravdanje za nedoslednost. Takođe,
treba biti snalažljiv, ali ne na ružan način i
na račun drugih. Šta je uspeh onih sa lažnim
doktoratima? Da li je veći uspeh živeti u laži
ili veća sramota kad se sve otkrije? Pitanje
je zašto su mogli to da urade. Što se tiče odla-
zaka iz zemlje – uvek se odlazilo. Za boljim
životom, više novca, boljim uslovima. Pro-
blem je u tome što odlaze oni sa pravim di-
plomama a ostaju oni sa lažnim. Ne treba da
se osvrćemo na to. To govorim i učenicima.
Treba da grade sebe radi sebe, a ne radi dru-
gih, i da ne traže izgovore za inertnost. Kad
se ukaže prilika za njihovo „mesto pod sun-
cem“, svojim znanjem i pravom diplomom
koja to dokazuje, zasijaće i oni.
Od čega zavisi šta će deca slušati
kad je muzika u pitanju, jer vlada
opšte mišljenje da nemaju mnogo
izbora i da im se uglavnom nudi
ono što je „popularno“?
Opet porodica, škola, navike... Mi danas
nemamo nikakvu cenzuru ni muzičku kri-
tiku. Nemamo „filtere“ i zato može da se
plasira svašta. Zato imamo poplavu bez-
vredne, agresivne muzike sa besmislenim
tekstovima, psovkama, ružnim rečima.
Sve izgleda kao takmičenje u slobodi što
ružnijeg govora, o svemu i svačemu. To nije
slučaj samo kod nas. To je svetski trend, a
mi smo majstori u imitiranju i prihvatanju
svega stranog i nečuvanja svog, tradicional-
nog. Porodica bi trebalo da stvori prve navi-
ke potrebe za lepim i kvalitetnim, a onda i
škola. Mi, profesori muzike, moramo deci
UVEK SE ODLAZILO.
ZA BOLJIM ŽIVOTOM,
VIŠE NOVCA, BOLJIM
USLOVIMA. PROBLEM
JE U TOME ŠTO ODLAZE
ONI SA PRAVIM
DIPLOMAMA A OSTAJU
ONI SA LAŽNIM
da pokažemo lepotu kvalitetne muzike. Da
ih uputimo, usmerimo.
Danas je vrlo teško držati pažnju
deci na času, sve je ubrzano, sve
je na tabletima, računarima. Šta je
najvažnije deci na času da bi im se
održala pažnja, da ne govore da im
je „dosadno“?
Protiv ubrzanosti ne možemo ništa. U
takvom vremenu živimo. Telefone, tablete,
računare bi trebalo prihvatiti kao olakšanje
u razmeni informacija a ne kao opsesiju.
Zbog te brzine deca i od nas očekuju instant
informacije, samo osnovno, vrlo usko, a sva-
ka širina im je dosadna. Taj pojam dosade je
stvarno strašan. Nekad mi se čini da deca i ne
znaju šta im je u stvari dosadno. Imam osećaj
da očekuju da ih stalno neko zabavlja. To je
zbog toga što nisu od malih nogu navikli da se
igraju sami, da uče sami, da imaju svoje male
obaveze da čitaju lektiru sami i slično. Opet,
ne svi jer nije baš svima sve dosadno.
Kažu da je muzika lek. Šta vi volite
da slušate i šta je dobra muzika
danas?
Da, muzika je lek, ali može biti i suprot-
no. Muzika je lek onda kad je kvalitetna. Još
je u starom veku postojala podela na dobru
i lošu muziku. Dobru muziku su stvarali
profesionalci, a loša je bila muzika robova.
Jednostavna i dosta primitivna. U staroj
Grčkoj je loša muzika bila zabranjena, a sta-
novnici gradova su morali da se bave muzi-
kom. Dobra muzika je kvalitetna muzika,
ona u koju se uloži sve najbolje – od vokala,
teksta, orkestra pa sve do produkcije. Dobra
muzika mora sadržati sve elemente: melo-
diju, ritam, harmoniju, dinamiku. Muzika
koja ne sadrži sve elemente nije potpuna,
pa stvara haos, destruktivna je. Ja volim
našu pop muziku, volim i lepu narodnu,
stari rok. Volim Stinga, a od klasične muzi-
INTERVJU 35
ke najviše Baha i Šopena.
Jesu li ti predmeti kao muzičko,
likovno i fizičko često nepravedno
skrajnuti u školama i zašto je to
tako? Zar to nije jedan od razloga
što je kultura decenijama u ovoj
zemlji na „nula budžetu“?
Da, jesu. To je nešto što je odavno nasta-
lo. Takozvana podela predmeta na važne
i manje važne. Svaki predmet ima svoju
ulogu. Zar muzika nije sastavni deo svakog
našeg dana? Zar ona nije univerzalni jezik?
Kad dirigent stane ispred orkestra, nije va-
žno ko govori kojim jezikom jer svi govore
jezikom muzike. Sa ritmom srca se rađa-
mo, kao bebe prepoznajemo ritam majči-
nog srca i intonaciju njenog glasa. Kada
prestane ritam srca, prestane život. Ima
istine u tome da je koren problema „nula
budžeta“ baš u podeli predmeta na važne i
manje važne. Međutim, državni budžet ne
treba porodici da bi stvorila deci potrebu za
lepim i kvalitetnim.
Imate li objašnjenje zbog čega se tako
ponašamo prema kulturi uopšte?
Kako je moguće obrnuti proces?
Ne ponašamo se mi. Ponašaju se oni koji
odlučuju o ulaganjima u kulturu pa ona ne
može da dopre do nas, a mi, jureći za eg-
zistencijom, često ne možemo do kulture.
Možemo da razvijamo naše mini-kulture
u našim porodicama i školama. Navike za
vrednim knjigama, slikama, muzikom... Te-
ško je obrnuti proces, ali nije nemoguće uz
dosta truda. Naravno, potrebna su sredstva
za organizaciju, trebalo bi uvesti obavezne,
redovne odlaske u pozorište, na izložbe, kon-
certe, od vrtića pa do kraja srednje škole. Kul-
turi bi se na taj način prišlo bliže, sve bi bilo
poznato, a onda bi ona postala lepa navika.
Umetnost se mora upoznati da bismo je bo-
lje razumeli i tada ne bismo „bežali“ od nje.
„Volim da budu srećni“, to ste rekli
za svoje učenike. Da li je važnije da
deca budu srećna ili obrazovana, ili
jedno bez drugog ne može? 
To ne mora da bude povezano, ali je div-
no kada jeste. Obrazovanje izgrađuje čove-
ka, umetnost ga nadopunjuje. To može da
ga čini srećnim, ali to ne znači da neobra-
zovan čovek nije srećan. Sreća je trenutak.
Lepo je kad možemo da ga proširimo i duže
uživamo u sreći. Ako nas obrazovanje čini
srećnima, zamislite koliko trenutaka sreće
možemo sebi da priuštimo u životu. ®
36 POPULARNA PSIHOLOGIJA
Mladi aktivni na društvenim
mrežama jesu aktivni i u realnosti
Predrasude su nužna posledica sklonosti ljudi da svet oko sebe kategorišu i da generalizuju
pojave, kaže dr Iris Žeželj, docent na Odeljenju psihologije Filozofskog fakulteta u Beogradu
PIŠE ZORICA MARKOVIĆ
ako god da okrenete, ima-
ćete neku predrasudu.
K Obično se veruje da su
predrasude, stereotipi ili
sujeverje rezervisani za
nekog drugog, a da smo
mi sami dovoljno „široki“ i inteligentni da
bismo ih prepoznali kod sebe. Ali, kao što je
neko duhovito rekao, „predrasude su odlični
štedljivci vremena; možete da formirate mi-
šljenje a da se ne udubljujete u činjenice“.
Svakako, sa stereotipima se ne rađamo, njih
stičemo s vremenom. Ali kada se oni potkra-
du u naš um i kada počinju da deluju neopa-
ženo? Gde smo tu mi kao društvo, a gde kao
pojedinci i da li je najteže prevazići rodni
stereotip, protiv kojeg se i toliko decenija ka-
snije žene bore? Dr Iris Žeželj, docent na
Odeljenju psihologije Filozofskog fakulteta
u Beogradu, u intervjuu za Original odgova-
ra na pitanja kako i kada se javljaju određene
predrasude i stereotipi, i da li je moguće pro-
meniti ih.
Prošla godina bila je godina
žena, i ovo je godina borbe za
ravnopravnost, koju je pokrenuo
Holivud, a u Srbiji stalno postoje
polemike o tome kako se tretiraju
žene na poslu (a bile su i neke
nesmotrene izjave ovdašnjih
ministara). Kada rodna nerav-
nopravnost počinje i koliko je
moguće promeniti te stereotipe?
Iako sigurno nisu jedini uzrok rodne
neravnopravnosti, stereotipi koji pro-
pisuju šta su prihvatljiva ponašanja za
muškarce i žene svakako joj doprinose.
Rodni stereotipi javljaju se vrlo rano u
životu. Već dvogodišnjaci znaju da se
deklarišu kao dečaci i devojčice, a tro-
godišnjaci uglavnom lako i uniformno
odgovaraju kada ih pitamo kojim igrač-
kama treba da se igraju dečaci, a kojim
devojčice; koje su boje za dečake, a koje
za devojčice. Odstupanja od ponašanja
koje je očekivano za rodnu ulogu kažnja-
vaju se već u predškolskom uzrastu. Is-
traživanja, ipak, pokazuju da rodne ulo-
ge postaju sve fleksibilnije iz generacije
u generaciju.
Može li da se kaže da su
akademski rodni stereotipi, po
kojima su dečaci talentovani za
jedno, a devojčice za drugo, ra-
zlog što u prirodnim naukama ili
nekim drugim oblastima imamo
dominantno muškarce?
Dečaci i devojčice se na početku ško-
lovanja gotovo ni u jednom obrazovnom
sistemu ne razlikuju prema postignući-
ma iz matematike i maternjeg jezika;
na testovima primarnih matematič-
kih sposobnosti (takozvane „intuitiv-
ne matematike“) devojčice su jednako
uspešne kao dečaci. Na kraju osnovnog
školovanja, međutim, kao što jasno po-
kazuju podaci PISA testiranja, u većini
zemalja (37 u poslednjem ciklusu) de-
čaci imaju veće prosečno postignuće
na skali matematičke pismenosti, dok
su samo u pet zemalja devojčice bolje.
Situacija je obrnuta kada je reč o mater-
njem jeziku – u svim zemljama devojči-
ce su na tom testu uspešnije od dečaka.
Izbori koje mladi prave u daljem školo-
vanju i karijeri ponovo govore o tome
da devojčice sebe ređe vide u prirodnim
naukama, programiranju i matematici
nego dečaci. Ako nema inicijalnih razli-
ka u talentima i interesovanjima, kako
se one s vremenom formiraju? Nalazi
mnogih naučnih studija govore o tome
da deca tokom školovanja usvajaju ste-
reotipe o sposobnostima i interesovanji-
ma koji su tipični za jedan i drugi pol, da
počinju u njih da veruju i da grade oče-
kivanja od sebe i drugih koja su u skladu
sa stereotipima. 
Kako se devojčice osnažuju u
tom smislu? Postoje li primeri
dobre prakse?
Najbolji način da se devojčice osnaže
jeste da im se pruže adekvatni ženski
uzori – obrazovni sistem i mediji treba
da deci pokazuju šta je moguće, a ne da
im ograničavaju buduće izbore. Kada su
deci u SAD sedamdesetih godina pro-
šlog veka tražili da nacrtaju naučnika,
njih manje od 1% nacrtalo je ženu; dve-
hiljaditih je skoro 30% dece na istom
testu crtalo ženske likove. Da se stvari
menjaju nabolje i u našoj sredini, govo-
re na primer rezultati Gugl pretrage sa
ključnim rečima „žene naučnice“ koja
iz godine u godinu rezultuje sve većim
brojem „pogodaka“. Analiza domaćih
udžbenika za osnovnu školu ukazuje na
to da je u njima sve više ženskih likova,
a da se žene više ne prikazuju isključivo
u ulogama majke ili domaćice. 
Stereotipi su oblast kojom ste se
bavili, a u okviru nje i time kako
tuga i sreća utiču na etničke ste-
reotipe, što je zanimljivo. Kako je
uopšte to moguće?
U seriji eksperimenata proveravala
sam da li trenutna osećanja mogu da
utiču na našu sklonost da stereotip-
no posmatramo druge grupe. Nalazi
ukazuju na to da smo, možda protivno
intuiciji, skloniji da drugim grupama
pripisujemo stereotipne atribute, bolje
pamtimo informacije u skladu sa stere-
otipima i manje primećujemo diskrimi-
naciju kada smo srećni nego kada smo
tužni. Pretpostavka je da se ovo dešava
zbog toga što nam sreća signalizira da je
u okolini sve u redu i da ne treba da ula-
žemo poseban trud u analizu i opažanje
drugih, drugim rečima da se ne trudimo
da ih opažamo kao pojedince već im pri-
pisujemo odlike njihovih grupa.
Svojevremeno ste radili na
projektu o predrasudama, pod
nazivom „Implicitno“, u sarad-
nji sa Harvardom. Šta je taj test

pokazao o predrasudama, možete
li da nam objasnite?
Kada ljude direktno pitamo šta mi-
sle o drugim grupama (npr. Romima,
ženama, gojaznim ljudima), oni često
odgovaraju onako kako misle da se od
njih očekuje. Istraživanja tako izmere-
nih predrasuda pokazuju da su one u
konstantnom opadanju. S druge strane,
diskriminacija ovih grupa ne smanjuje
se istim tempom. Psiholozi su pretpo-
stavili da udeo u tome imaju takozvane
implicitne predrasude, odnosno auto-
matske asocijacije koje se javljaju u kon-
taktu sa ljudima koji su drugačiji od nas,
i koje onda upravljaju našim ponaša-
njem, vodeći ka suptilnoj diskriminaciji
(izbegavanju kontakta, dodira, fizičkom
udaljavanju). Istraživači sa Harvarda
razvili su test koji meri te automatske
asocijacije, a srpski tim je, na njihov po-
ziv, test adaptirao za primenu na našem
govornom području.
Kada govorimo o predrasudama,
može li se reći da ih nije mo-
guće pobediti? Može li se reći da
postoje samo „naše“ predrasude,
ovog podneblja?
Moderna socijalna psihologija vidi
predrasude kao nužnu posledicu sklo-
POPULARNA PSIHOLOGIJA
nosti ljudi da svet oko sebe kategorišu
i da generalizuju pojave. Kada se prvi
put sretnemo sa novom osobom, mi
gradimo očekivanja o tome kako će se
ona ponašati znajući kojim grupama
pripada – nećemo očekivati isto pona-
šanje od sredovečne medicinske sestre
i adolescenta koji sluša spid metal. Ta-
kve pretpostavke su nam neophodne da
bismo mogli da funkcionišemo u svetu.
Problem nastaje, međutim, kada nismo
u stanju da korigujemo svoja očekivanja
ili kada smatramo da samo zbog grupne
pripadnosti imamo više prava od nekih
drugih grupa. Predrasude kao takve ni-
kako nisu specifičnost našeg podneblja,
već su posledice ograničenja naših sa-
znajnih kapaciteta, a ta ograničenja su
univerzalna.
Da li su u pravu oni koji kažu da
mreže stvaraju lažan osećaj da
se nešto menja, ili oni koji kažu
da je moguće angažovati se samo
u realnom životu?  nom saradnjom vrlo je pozitivno. Kolege
Nasuprot uvreženom mišljenju da
aktivizam na društvenim mrežama
uljuljkava mlade u lažnom osećanju da
nešto menjaju i stoji na putu aktivizmu
u „stvarnom svetu“, naša istraživanja
pokazuju da su upravo mladi koji na
37
društvenim mrežama izražavaju svoja
politička uverenja, agituju za zaštitu
okoline ili zbrinjavanje životinja, pot-
pisuju i distribuiraju onlajn peticije i
slično, oni koji su aktivni i u realnosti.
Ta dva aktivizma se češće dopunjavaju
nego što guše jedan drugi.
Kako biste objasnili socijalni
fenomen kao što je verovanje u
teorije zavere?
Verovanje u teorije zavere nije eksklu-
zivno domaći fenomen. Više od 50% sta-
novnika SAD veruje barem u jednu teo-
riju zavere, od toga da je NASA lažirala
sletanje na Mesec, da svetom upravljaju
reptilijanci, do toga da su vakcine tok-
sične i da se to krije od javnosti. Teorije
zavere lako se šire u klimi nepoverenja
u institucije i opšteg političkog cinizma.
Iako je zdrava doza skepse i kritičkog
mišljenja svakako poželjna kada je reč o
javnom mnjenju, sumnja u sve zvanične
verzije događaja i u sve informacije koje
potiču od institucija sistema često vodi
u apatiju, a verovanje u neke specifične
teorije zavere i do različitih nepoželjnih
ponašanja kao što su neizlazak na izbo-
re, izbegavanje vakcinacije, odustajanje
od preporučenih medicinskih tretmana
i slično. U eri lažnih vesti, u kojoj svaki
iole veštiji korisnik interneta može da
proizvede i proširi različite neprove-
rene ili netačne informacije, verujem
da je neobično važno razvijati veštine
prepoznavanja pouzdanosti izvora, ra-
zlikovanja kvalitetnih od nekvalitetnih
argumenata, traganja za podacima i
njihovog upoređivanja – veštine koje se
mogu nazvati digitalnom medijskom pi-
smenošću.
Radili ste na istraživanjima i
sarađivali s najvećim fakulte-
tima na svetu, između ostalog
i s Harvardom. Koliko je teško
našim mladim istraživačima kad
je psihologija u pitanju ili su, u
stvari, na pravom mestu? Šta ste
naučili u saradnji sa inostranim
fakultetima?
Moje iskustvo sa međunarodnom nauč-
sa stranih univerziteta često su inicirale
zajednička istraživanja, a bili su spremni
i da učestvuju u saradnji koju smo mi pre-
dlagali. Mnoga naša znanja i veštine su
komplementarni i verujem da obe strane
imaju koristi od ovakvih poduhvata. ®
 38 BUDI KREATIVAN
Kako
osvojiti
Kinu
Rođen u Francuskoj, od srpskih roditelja,
Vladimir Đurović je bivši inženjer koji se odvažio
da 2001. stigne na kinesko tržište i osnuje
Labbrand, istraživačku laboratoriju koja, kako kaže,
balansira između racionalnosti i kreativnosti. Klijenti
kompanije sa sedištem u Šangaju su neke od
najvećih svetskih firmi, kojima Đurović i njegov tim
daju dragocene savete o prodoru u Kinu. Đurović
je ipak našao vremena i za intervju za Original
RAZGOVARALA DANIJELA JOVIČIĆ
Zašto ste odabrali baš Šangaj za
mesto osnivanja Labbranda i da li
vam je multikulturni bekgraund
pomogao da se lakše prilagodite
kineskom načinu razmišljanja i
tamošnjoj kulturi?
Pomalo sam slučajno stigao ovde. Dok
sam studirao u Francuskoj, počeo sam da
učim kineski kao treći strani jezik. Rođen
sam u Parizu, drugi jezik mi je bio ruski, a
prvi engleski, i potom sam odlučio da učim
kineski. Bila je to provokativna i hrabra
odluka i veliki izazov za mene. Sećam se
tog prvog puta kada sam naleteo na kine-
ska slova. Moj tadašnji nastavnik je napisao
pet kineskih simbola na tabli, i trebalo je da
pogodim na šta se odnose. Postepeno sam
naučio kineski dovoljno da mogu da ga či-
tam, upoznao se sa specijalnim simbolima
i njihovim značenjima. Treba da kombinu-
jete dva dela kako biste dobili celu sliku. To
je kao jedna mala detektivska igra. Imao
sam i sreću da na mom fakultetu postoji i
mala kineska organizacija, pa su putovanja
u Kinu za nas koji smo učili jezik bila nešto
lakša. Prvi put kada sam stigao u Kinu, bilo
je umnogome različito od onoga što sam mi-
slio. Mnogo manje tradicionalno, sa energi-
jom koja je drugačija od one u Francuskoj i
želeo sam samo da se vratim kući.
Kada sam se vratio, stažirao sam malo i
2001. se preselio u Kinu, jer je to bilo veoma
interesantno tržište, odlična lokacija da se
ponovo osmisliš, i bilo je – i još je – odlično
privredno okruženje. Tamošnja kultura
veoma poštuje strance. Naravno da uvi-
đaju razlike među nama, ali smo vrlo do-
brodošli. Svakome se daje prilika da bude
originalan, pa čak i da uradi nešto glupavo
i blesavo. Posle nekog vremena počeo sam
da kontaktiram sa međunarodnim bren-
dovima sa ponudama da se adaptiraju na
kineski jezik. To je kao most između stra-
nih brendova i kineskog načina razmišlja-
nja i njihove imaginacije. Kada sam radio
kao inženjer u Francuskoj, to je bilo nešto
što mi je nedostajalo, ta mašta. A pre toga,
radio sam u banci i uskoro sam shvatio da
to nije svrha mog života. Ovde imate veliku
priliku jer postoji izvrsna kombinacija kul-
ture i strasti za identitetom, sve se stalno
menja i svakog dana učite nešto novo. To je
odlično okruženje za nove stvari, eksperi-
mentisanje i testiranje granica.
Možete li da nam kažete nešto
više o izazovima pozicioniranja
brendova iz Amerike i Evrope na
kineskom tržištu?
Kinesko tržište je veoma kompetitivno.
Da nije tako, ne bih ni bio ovde. To je ogrom-
no tržište koje se i dalje brzo razvija, a kada
pogledate strukturu prihoda srednje klase,
ona je i dalje daleko od evropskih ili američ-
Kina je postala poznata kao
plodno tržište za luksuzne
brendove, ali i dalje ima
mnogo prostora za razvoj
u godinama koje dolaze. U
isto vreme, to pruža dovoljno
prostora stranim brendovima
da pažljivo artikulišu svoj imidž
kih standarda. Kina je postala poznata kao
plodno tržište za luksuzne brendove, ali i
dalje ima mnogo prostora za razvoj u go-
dinama koje dolaze. U isto vreme, to pruža
dovoljno prostora stranim brendovima da
pažljivo artikulišu svoj imidž i svoje poruke
ovom specifičnom tržištu, da na neki način
ponovo sebe osmisle. To je ono što radimo
za naše klijente – sem strateškog planira-
nja, tu je i mnogo rada na terenu.
Daću vam primer LinkedIna. Nakon
mnogo razmišljanja, došli smo do dva po-
tencijalna predloga za imena. To zvuči
kao „jin jang“, ali takođe označava način
na koji se treba povezivati, a drugi „ling
ying“, što znači vođstvo. Zbog netvorkinga
i profesionalaca, ispostavilo se da bi bila
dobra ideja odabrati nešto aspirativnije,
sa blago drugačijim značenjem u odnosu
na zapadni svet. Pomažemo klijentima
da adaptiraju svoj brend na kineski način
razmišljanja. Ista situacija dogodila se sa
brendom Airbnb. Kineski brend uopšte ne
govori o vazduhu, krevetu i doručku, za šta
je skraćenica Airbnb. Umesto toga, smislili
smo „Aibiying“, što znači „dočekajte jedni
druge s ljubavlju“. To jeste veoma različito
značenje, ali direktor Airbnba je shvatio
da kinesko ime na mnogo uspešniji način
reflektuje viziju koju oni imaju za kinesko
tržište i da to predstavlja zlatnu priliku za
novo osmišljavanje brenda.

Je li teško strancima objasniti
kineski način razmišljanja?
Počeo sam o tome da razmišljam kada
sam pokretao Labbrand. Naravno da je
bilo lagodnije i razumnije početi s nekom
kompanijom za trgovinu, ili s nečim što
vrlo brzo daje dodatnu vrednost. Ali kada
pogledate situaciju drugačije, iz konteksta
na primer Srbije i regiona, možete da vidi-
te da su ljudi sa tih prostora vrlo maštoviti i
kreativni, da ih zanimaju književnost i lepe
priče. Pa ipak, kada je reč o biznisu, često
tražimo konkretne stvari i značajnu zara-
du, želimo da vidimo rezultate odmah. To
je, recimo, tradicionalna paradigma, koja
je u Srbiji i dalje veoma jaka.
Ali kod brendova stvari stoje drugačije,
pošto treba da sagradite čitavu realnost oko
jednog brenda, što zna da bude neuhvatlji-
vo. Brendovi su uglavnom samo percepcija
u umovima ljudi. Oni mogu da znače mno-
go stvari, ali postoje samo u umu. A tokom
pregovora sa klijentima veoma mi pomaže
strast, jer ako imate strast i ako ste uporni,
možete sve da prevaziđete.
Poenta je mnogo istraživanja, objava, de-
ljenje znanja, hvatanje prilika. Baš kao što
je slučaj sa mojim originalnim pristupom
brendingu, poput smišljanja novih imena
za strane brendove. Morate da poseduje-
te dobre alate kako biste predložili dobro
potencijalno ime za brend, pošto pojedine
reči u kineskom mogu da budu izgovore-
ne na šest glavnih dijalekata potpuno ra-
zličito. Mogu da dobiju druge konotacije
i značenja, ljudi će ih povezivati s drugim
vrednostima u odnosu na region Kine. Zato
moramo da se postaramo da predlog ime-
na poseduje sve pozitivne konotacije. To
je kreativan i često težak zadatak. A onda
moramo i da napišemo priču i predstavimo
je klijentima.
Diplomirali ste primenjenu matem-
atiku u Ecole Centrale u Parizu, a
sada ste postali čelnik velike agenci-
je za konsalting za brendove. Kako je
došlo do promene u vašoj karijeri? I
kako primenjujete akademsko znan-
je na svakodnevni posao?
Jedna od glavnih stvari koje sam naučio
tokom studiranja je da ne postoji samo jed-
no rešenje za jedan problem. Bilo je mnogo
značajnih stvari koje su široko primenjive,
mada se ne može reći da inženjerstvo i
brendiranje imaju direktnu vezu. Morate
taj most da sagradite sami, i zato smo dali
ime Labbrand. To je od reči „rad“ na latin-
skom. Udruživanje snage nauke i brendin-
ga je originalno i nešto što ne rade mnogi.
Šta vas najviše inspiriše i šta vas
uvek tera da napravite taj korak
više?
BUDI KREATIVAN 39
Prvo moram da pomenem svoju ra-
doznalost, koja verovatno potiče iz inže-
njerskog i naučnog bekgraunda. Volim da
zamišljam svoju ekipu kao istraživače koji
vode klijente na put – nešto poput penja-
nja na planinu. Ali uvek dobro planiramo,
uvek uključujemo klijente u proces. Da se
ne bavim brendingom, sigurno bih bio u
poljima kosmologije ili filozofije i pokuša-
vao da odgonetnem tajne univerzuma. Ko-
smologija i brendiranje su veoma slični, u
smislu da su neistražena polja. Industrija
se sve više menja, sa napretkom veštačke
inteligencije i robota. Sem radoznalosti, tu
je i želja da se otkrije nešto novo u ljudskoj
psihi. To me tera napred. Nadam se da se
podrazumeva i odgovornost, jer je veo-
ma važno imati pozitivan efekat na svet.
A moram reći da je sve i veoma zabavno,
pošto upoznajem mnogo ljudi iz različitih
industrija.
Sebe vidim kao preduzetnika. Mno-
go sam se promenio pošto imam tim na
različitim kontinentima i trudim se da
poboljšam svoje liderske sposobnosti, da
inspirišem ljude, da ih podučavam. Vrlo
vodim računa o svojoj misiji i viziji. Kada
sam počinjao, oslanjao sam se samo na
sebe, ali sada je tu sve više moj tim. To
putovanje donosi mnogo lepih stvari, a
jedna od prvih je posmatranje kako se
ljudi razvijaju.®
 40 EKSKLUZIVNI INTERVJU

ŠAHOLI AJERS,
NAJPOZNATIJI
SVETSKI
MODEL SA
INVALIDITETOM

AKO MISLIŠ
DA JE
ŽIVOT BIO
NEPRAVEDAN
PREMA TEBI,
RAZMIŠLJAŠ
KAO GUBITNIK
Šaholi je rođena bez desne ruke, u tinejdžerskom
uzrastu rekli su joj da nikad neće postati manekenka,
a sada je jedna od najtraženijih modela u modnoj
industriji. Njen cilj je da promeni način na koji društvo
gleda na osobe sa invaliditetom i pokaže da je biti
drugačiji lepo. Ipak, njen put ka uspehu nije bio lak.
Najteže joj je bilo tokom odrastanja jer tada ljude sa
invaliditetom niste mogli da vidite ni u filmovima, a ni
na televiziji. I mnogo puta je čula „ne“. O svemu tome,
ali i o velikim i značajnim pobedama, govorila je prvi
put za srpske medije – u Originalu

PIŠE ANA MITIĆ

 EKSKLUZIVNI INTERVJU 41

aholi Ajers ostaće upi- Tokom detinjstva si tr-

sana u istoriji kao prva pela vršnjačko nasilje
manekenka bez ruke zbog toga što nemaš
koja se bez proteze pro- ruku. Kako si uspela da

Š šetala pistom na New

York Fashion Weeku.
Taj mali korak koji je
načinila na modnoj pi-
to prevaziđeš, da te ne
slomi, već umesto toga
da promeniš kod ljudi
ugao gledanja?
sti veliki je korak za čovečanstvo i sve ljude Trebalo mi je mnogo vre-
koji imaju neki invaliditet. I ona će nastaviti mena da bih postala samo-
da korača velikim koracima, ne samo da bi uverena. Bila sam stidljivo,
pokorila modne piste već i probleme sa koji- nervozno ali i izuzetno sa-
ma se susreću svi oni čija je priča slična nje- mosvesno dete. Prošla sam
noj i za koje se bori kao ambasador brenda kroz mnogo različitih faza
Global Disability Inclusion. u životu kako bih naučila da
Rođena na Floridi, danas živi u Hono- postanem sigurnija. Mislim
luluu i zahvaljujući vedrom duhu i čvr- da mi je stvarno pomoglo
stom stavu dokazala je da i kada ti kažu to što sam izazivala sebe i
da nešto ne možeš, ti treba da daš sve od radila stvari koje nisu uvek
sebe. Šaholi je rođena bez desne ruke, u ti- prijatne.
nejdžerskom uzrastu rekli su joj da nikad
neće postati manekenka, a sada je jedna Pročitala sam da su
od najtraženijih modela u modnoj indu- ti još dok si bila dete
striji. Njen cilj je da promeni način na koji učitelji rekli da nećeš
društvo gleda na osobe sa invaliditetom i moći da učestvuješ
pokaže da je biti drugačiji lepo. na časovima gimnas-
Ipak, njen put ka uspehu nije bio lak. tike, a kao tinejdžerki,
Najteže joj je bilo tokom odrastanja jer trener ti je rekao da
tada ljude sa invaliditetom niste mogli da nećeš moći da budeš
vidite ni u filmovima, a ni na televiziji. I deo košarkaškog tima.
mnogo puta je čula „ne“. Ali zbog svega što Kako si razmišljala
je prošla, sada je jača, kako je rekla, „koža tada o tome, kako si se osećala zbog toga? Ceo život me
joj je postala deblja“. Tokom detinjstva su Pa, da pojasnim, nikada mi nisu rekli da ne mogu
joj govorili da „bi bila tako lepa samo da da učestvujem na časovima gimnastike ili u košar- je vodio na ovo
ima obe ruke“, i uvek su se fokusirali na či- kaškom timu, rečeno mi je da ne znaju kako da me
njenicu da joj nedostaje ruka. Razmišljala nauče da se bavim sportom. I iskreno, shvatala sam
putovanje. To
je kako da promeni način na koji je ljudi to da ne znaju. To mi je pomoglo da naučim kako da su iskušenja i
vide. Shvatila je da će ljudi razumeti samo razmišljam o sebi, da se prilagodim i prevaziđem pre-
ako to bude vizuelno. I tako se odlučila za preke. Zbog toga sam postala vrlo efikasna u rešava- stradanja, borba
manekenstvo. Skupila je hrabrost sa 19 i nju problema i gledanju stvari izvan okvira.
prvi put ušetala u modnu agenciju. U po-
i potreba za
četku su je agencije redom odbijale „jer Da li postoji određen trenutak u životu kada prihvatanjem koje
nema obe ruke“, iako ih je uveravala da si odlučila da pokušaš da promeniš stvari?
ona to može, da može da nosi protezu, ali Ceo život me je vodio na ovo putovanje. To su is- su me inspirisale
stvari su počele da se menjaju tek pošto je kušenja i stradanja, borba i potreba za prihvatanjem
sama počela da objavljuje svoje fotografi- koje su me inspirisale da pokušam da napravim pro-
da pokušam da
je na internetu, da bi 2014. godine stigao i mene. Nisam želela da i drugi trpe istu sudbinu kao napravim promene.
prvi angažman. ja. Tek kada sam saznala za Global Disability Inclu-
Već neko vreme sarađuje i sa našom sion, došlo je do realizacije tih napora. Nisam želela da
dizajnerkom Marinom Ilić. O svojoj borbi
i uspehu Šaholi Ajers je pričala u eksklu- Šta ti je dalo snagu, kako si je pronašla? Šta
i drugi trpe istu
zivnom intervjuu za Original, prvom za savetuješ ljudima koji se nalaze u sličnim sudbinu kao ja
srpske medije. situacijama kao ti, da li ti je život samo
42 EKSKLUZIVNO
podelio loše karte?
Globalna inkluzija Sve je u vezi sa tvojom perspektivom,
ako misliš da je život bio nepravedan
invalidnosti pomogla prema tebi, razmišljaš kao gubitnik. Da
biste promenili svoj život, morate prome-
je kompanijama niti svoj um. Morate verovati da možete
da angažuju postići ono što želite, čak i ako se čini ne-
mogućim. Morate da probate i verovatno
hiljadu osoba ćete morati da se borite na tom putu. Ali
probajte i verujte u sebe, bez obzira na
sa invaliditetom izazove.
i uticala je na Ti si prva manekenka bez ruke
marketinške koja je prošetala na Njujorškoj
nedelji mode bez proteze. Lju-
i reklamne di kao što si ti (takođe model u
kampanje koje invalidskim kolicima, plus-sajz
modeli, stariji modeli...) menjaju
predstavljaju osobe modu i modnu scenu, ali i svet.
Kako vidiš budućnost mode?
sa invaliditetom kao Veoma sam zahvalna što sam deo po-
kreta za inkluziju. Mislim da što više ljudi
pouzdane i sposobne sa invaliditetom bude težilo i živelo svoje
snove, to će društvo više otvoriti vrata.
Ovi početni koraci su edukacija masa i
stvaranje vidljivosti. Nakon ovoga, mi-
slim da će se pojaviti sve više i više mo-
gućnosti.
Ti si i ambasador brenda Global
Disability Inclusion (Globalna
inkluzija invalidnosti), konsul-
tantske firme koja pomaže kom-
panijama da privuku i zaposle lju-
de sa invaliditetom. Da li se stvari
menjaju za ljude sa invaliditetom,
da li dobijaju više mogućnosti i
šansi?
Da, ja sam brend ambasador udruženja
Global Disability Inclusion, i to je treća
godina da sam u toj ulozi. Moja uloga mi
je omogućila da putujem, delim svoju pri-
ču i poruku veće inkluzije. To je nevero-
vatna prilika da radite sa organizacijom
koja menja način na koji kompanije i svet
vide osobe sa invaliditetom!
Kada pitate da li se stvari menjaju i da li
ljudi dobijaju više mogućnosti, odgovor je
– da, vidimo napredak. Globalna inkluzija

DA BISTE PROMENILI SVOJ ŽIVOT,
MORATE PROMENITI SVOJ UM. MORATE
VEROVATI DA MOŽETE POSTIĆI ONO ŠTO
ŽELITE, ČAK I AKO SE ČINI NEMOGUĆIM.
MORATE DA PROBATE I VEROVATNO
ĆETE MORATI DA SE BORITE NA TOM
PUTU. ALI PROBAJTE I VERUJTE U
SEBE, BEZ OBZIRA NA IZAZOVE
invalidnosti je pomogla kompanijama da
angažuju hiljadu osoba sa invaliditetom i
uticala je na marketinške i reklamne kam-
panje koje predstavljaju osobe sa invalidi-
tetom kao pouzdane i sposobne. Ali nam
treba više kompanija da se uključe u glo-
balni pokret inkluzije invalidnosti. Ako
kompanija ima inicijativu za raznolikost
– potrebna im je inicijativa za invalidnost.
Da li veruješ da svaka osoba sa
invaliditetom može to preokrenuti
u priču o uspehu? Ljudi kao što
su Stiven Hoking, Nik Vujičić, ti i
mnogi drugi, dobar su primer za to.
Mislim da svako, bez obzira na svoju si-
tuaciju, može da inspiriše promene.
Koliko je teško ali istovremeno važ-
no da se promeni ugao gledanja?
Mi dolazimo na ovaj svet otvoreni i
prihvatamo jedni druge. Dakle, naš cilj
nije da nužno promenimo prirodu razmi-
šljanja ljudi, već da ih podstaknemo na
istinu koju su možda zaboravili na tom
putu. To je izuzetno važno zato što je reč
„invalidnost“ u sebi i po sebi deljiva. Zbog
toga, moramo da se podsetimo na naše
sličnosti i vratimo se tome da jedni druge
posmatramo kao jednake.
Tvoj cilj je da olakšaš sledećoj
generaciji da bude vidljivija i
potpuno uključena u društvo. Kako
vidiš budućnost osoba sa invalid-
itetom?
Mislim da ćemo doći do tačke kada su
osobe sa invaliditetom više integrisane u
društvo i radnu snagu.
Kako si se odlučila na saradnju sa
našom kreatorkom Marinom Ilić?
Osim nje, šta znaš o Srbiji?
Imala sam veliko zadovoljstvo da upo-
znam Marinu i radim sa njom u Njujorku
prošle sezone na Njujorškoj nedelji mode.
Nažalost, nisam nikada bila u Srbiji i vole-
la bih da je posetim i naučim više. ®
INTERVJU 43
Marina Ilić,
dizajnerka:
Naš cilj je da
razbijemo stereotipe
Marina Ilić, srpska modna dizajnerka koja
sarađuje sa Šaholi Ajers, kaže da je za nju
prvi put čula tokom priprema za učešće na
New York Fashion Weeku, i odmah bila
oduševljena i inspirisana njenom pričom i
energijom.
„U tom momentu smo kod nje prepoznali
vrednosti koje i mi propagiramo kroz nas
slogan: biti autentičan i iskren prema
sebi je moto našeg brenda, i trudimo se
da inspirišemo to uverenje kroz sve naše
kreacije. Ubrzo smo uspostavili kontakt sa
njom i ponudili joj da bude deo naše revije
na najprestižnijoj nedelji mode na svetu, što
je ona veoma rado prihvatila.“
Brend Marinia iza kojeg stoji Marina ima
veliku želju da podrži sve dame koje vole
modu i svojom individualnošću doprinose
razvoju novih stilova. Zato, dodaje,
ne prave razliku u odnosu na osobe sa
invaliditetom.
„Želimo da pokažemo da one i te kako
mogu da budu nosioci raznih modnih
kreacija. Naš cilj je da razbijemo trenutne
stereotipe i inspirišemo sve dame sa
invaliditetom da budu aktivne fashionistas“,
ističe Marina šta za nju znači podrška
osobama sa invaliditetom.
Pojavom na New York Fashion Weeku,
Marinia je već napravila početni korak ka
američkom tržištu. Planiraju da eventualno
plasiraju brend i u nekoliko modnih centara
u SAD, kao što su Njujork, Los Anđeles
i Majami. Marina Ilić dodaje da ostaju
dosledni negovanju urbanog šik stila i da je
u pripremi nova kolekcija koju će prikazati
na predstojećem Serbia Fashion Weeku koji
će se održati od 24. do 29. aprila.
44 BUDI NAUČNIK

ROĐEN JE,
TO JE ČESTO
VOLEO DA
ISTIČE, TAČNO
300 GODINA
NAKON SMRTI
SVOG NAUČNOG
UZORA
GALILEA
GALILEJA
 BUDI NAUČNIK 45

B U D I T E
R A D O Z N A L I

ČEMU NAS
JE NAUČIO
STIVEN HOKING
Hoking je životne poteškoće i bolest pobeđivao optimizmom.
Zbog toga je postao inspiracija mnogim ljudima. O njemu su
snimani dokumentarni i igrani filmovi, pojavljivao se u serijama,
njegova sudbina bila je tema nekoliko knjiga. Hokingov život
bio je izvanredna pobeda volje nad teškim fizičkim hendikepom.
Taj hendikep ga je verovatno sprečio da ostavi još dublji
naučni trag i da ode dalje u rešavanju problema usaglašavanja
opšte relativnosti i kvantne mehanike. Ipak, hrabrost kojom je
pobeđivao hendikep dovela je do toga da ga veliki broj ljudi
obožava, čime je postao prava zvezda

SPECIJALNO ZA ORIGINAL PIŠE DR DUŠKO LATAS

DOCENT NA FIZIČKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU
I
46 BUDI NAUČNIK
zjutra 14. marta svetom se pro-
širila vest: preminuo je Stiven
Hoking. Umro je najpoznatiji
naučnik našeg doba koji je za ži-
vota stekao popularnost inače na-
menjenu glumcima i pevačima.
Bio je pop ikona zbog svog naučnog rada,
načina kako je predstavljao nauku, ali i zato
što se više od pedeset godina borio s neizle-
čivom bolešću. I baš zato što je u toj borbi bio
toliko istrajan i hrabar, njegova smrt se uči-
nila iznenađujućom, mada je mnogo veća
senzacija bio svaki dan koji je Hoking živeo.
Stiven Hoking je rođen u Oksfordu
1942. godine. U jeku Drugog svetskog
rata, ovaj univerzitetski centar bio je
pošteđen nemačkih bombi, pa su žene
mogle sigurno da se porode. Rođen je, to
je često voleo da ističe, tačno 300 godina
nakon smrti svog naučnog uzora Galilea
Galileja, koji je uvideo da je eksperiment
najbolji način da se utvrdi da li je nešto
tačno ili nije. Galilej je napravio i prvi te-
leskop, čime je stvorio mogućnost da vidi
dalje nego iko pre njega. Njegova postig-
nuća inspirisala su mladog Hokinga da i
sam uđe u svet nauke i doprinese boljem
razumevanju svemira.
NA SAMOM POČETKU SVOJE NAUČNE KA-
RIJERE HOKING SE ISTICAO kao briljan-
tan student. Njegovi profesori su uočili
da je sposoban da se izbori s najtežim
zadacima i pronađe originalna rešenja.
Taj talenat je bio toliko očigledan, pa su
mu predskazivali sjajnu budućnost – ve-
rovali su da će jednog dana postati zna-
čajan kao Isak Njutn. Njutn je jedan od
najuticajnijih naučnika u istoriji. Pro-
našao je zakone koji su u osnovi kretanja
makroskopskih tela, smislio matema-
tički metod da to kretanje opiše, a onda
je našao pravilo koje objašnjava kreta-
nje planeta – otkrio je zakon gravitacije.
Time je ostvario prvo veliko ujedinjenje
u fizici, povezao je zemaljsku i nebesku
mehaniku.
Zakon gravitacije nam omogućava
da razumemo kretanje tela koja posma-
tramo na nebu. Zato je on od izuzetne
važnosti. Ispostavilo se da Njutnova ver-
zija ovog zakona nije sasvim tačna. To je
1915. godine primetio drugi Hokingov
omiljeni naučnik: Albert Ajnštajn. On je
najpre uočio da je za potpun opis kretanja
neophodno vreme posmatrati zajedno sa
prostorom. Pozornica na kojoj se odigra-
vaju prirodni fenomeni je prostor-vreme i
između prostora i vremena postoji veza –
HOKINGOVE
MISLI
MOJ SAVET OSOBAMA SA
INVALIDITETOM JE DA SE
USREDSREDE NA STVARI KOJE IH
INVALIDITET NE SPREČAVA DA RADE
DOBRO I DA SE NE ŽALE. AKO STE
VEĆ FIZIČKI ONESPOSOBLJENI,
NEMOJTE BITI I DUHOVNO.
GLEDAJTE U ZVEZDE, A NE U
SVOJA STOPALA. POKUŠAJTE
DA SHVATITE ONO ŠTO VIDITE
I PITAJTE SE ŠTA JE DOVELO
DO TOGA DA SVEMIR POSTOJI.
BUDITE RADOZNALI.
INTELIGENCIJA JE SPOSOBNOST
PRILAGOĐAVANJA NA PROMENE.
MI SMO SAMO NAPREDNA VRSTA
MAJMUNA NA MALOJ PLANETI KOJA
KRUŽI OKO SASVIM OBIČNE ZVEZDE.
ALI MOŽEMO DA RAZUMEMO
SVEMIR. TO NAS ČINI POSEBNIM.
MOJ CILJ JE JEDNOSTAVAN. TO JE
POTPUNO RAZUMEVANJE SVEMIRA,
ZAŠTO JE TAKAV KAKAV JE I ZAŠTO
POSTOJI.
oni utiču jedno na drugo. Potom je shvatio
da je ta pozornica zakrivljena, a krivina
se manifestuje kao gravitacija. Bilo je to
revolucionarno otkriće. Ajnštajn je dobio
jednačine koje su povezale prostor-vreme
i materiju. Nova teorija gravitacije, opšta
teorija relativnosti, mogla je da se prime-
ni na čitavu vasionu. Tako je kosmologija
postala naučna disciplina. Jednačine su
predvidele, a astronomska posmatranja
potvrdila da se vasiona širi.
Širenje vasione je bio neočekivan rezul-
tat. Objašnjenje ovog fenomena zainte-
resovalo je Hokinga i on je zajedno s Ro-
džerom Penrouzom došao do svog prvog
značajnog otkrića: svemir je nastao u sin-
gularnosti, tački u prostor-vremenu kad
zakoni fizike koje poznajemo otkazuju. To
je bilo u suprotnosti sa tada prihvaćenom
teorijom stacionarnog stanja, po kojoj se
vasiona stalno širi, ali uvek izgleda isto.
Hokingova teorija bila je revolucionarna,
predviđala je da je svemir nastao pre ko-
načnog vremena. Vasiona je nekada izgle-
dala bitno drugačije, a ostaci njene rane
faze mogu se i danas videti kao kosmičko
pozadinsko zračenje. To zračenje je otkri-
veno 1964. godine i time je potvrđeno da
je Hokingova pretpostavka bila tačna.
Tada je Hoking imao samo 22 godine i
baš tada se pojavljuju njegovi prvi zdrav-
stveni problemi. Ustanovljeno je da boluje
od neurodegenerativne bolesti koja do-
vodi do odumiranja nervnih ćelija i ćelija
kičmene moždine. Prognoze lekara su
bile pesimistične, predvideli su mu para-
lizu i ne više od pet godina života. Te loše
slutnje nisu odvratile Hokinga od nauke.
Nastavio je da razmišlja o singularnosti-
ma, ovog puta kod crnih rupa.
OPŠTA RELATIVNOST PREDVIĐA DA U ZA-
VRŠNOJ FAZI ŽIVOTA DOVOLJNO velike
zvezde prostor i vreme postaju toliko
zakrivljeni da čak ni svetlost ne može
da ode od nje. Takav objekat iz daljine
izgleda kao nevidljivo čudovište koje
guta materiju u svojoj okolini. Iz oči-
glednih razloga, fizičari su mu dali ime
crna rupa. Kada je Hoking počeo da ih
proučava, crne rupe su bile samo hipo-
tetički objekti. Posmatranja koja su u
međuvremenu izvršena, pokazala su da
one postoje.
Hoking je u proučavanje crnih rupa
uključio i efekte kvantne mehanike. Ova
teorija je zajedno sa Ajnštajnovom teo-
rijom relativnosti obeležila fiziku dva-
desetog veka. Ona opisuje svet na malim
rastojanjima i ispostavilo se da ta teorija
nije usaglašena sa Ajnštajnovom teori-
jom. To znači da ne postoji mogućnost
da se obe primenjuju na isti objekat. I to
u većini slučajeva nije problem, kad opi-
sujemo atome, efekti opšte relativnosti
su zanemarivi, pri opisu galaksija kvantni
efekti su nevažni. Ipak, za opis ekstrem-
nih uslova kakvi su na početku vasione ili
u crnoj rupi potrebne su nam obe teorije. I
upravo traganje za teorijom koja će ujedi-
niti kvantnu mehaniku i opštu relativnost
najvažniji je zadatak savremene fizike, a
Hoking je napravio prve korake na tom
putu.
Tu je dobio vrlo zanimljive rezultate.
Ispostavilo se da crne rupe nisu baš tako
Hokingova
klađenja
Zanimljiva je jedna
epizoda iz Hokingovog
života, vezana za dokaz o
postojanju crnih rupa. On
se sredinom sedamdesetih
godina kladio sa Kipom
Tornom (dobitnikom
Nobelove nagrade za fiziku
2017. godine za otkriće
gravitacionih talasa) da
zvezda Labud X-1 nije
crna rupa. Ako se potvrdi
postojanje crne rupe, Hoking
je smatrao da će biti na
dobitku jer će se ispostaviti
da je njegov rad imao smisla.
Ukoliko se ispostavi da crne
rupe ne postoje, nagrada će
mu biti sama opklada. Tu,
kao i još neke druge, slične
opklade, Hoking je izgubio.
crne, već da zbog kvantnih efekata zrače.
To zračenje se naziva Hokingovim zrače-
njem i što je crna rupa manja, tempera-
tura zračenja je veća. Hoking je pokazao
i da crna rupa ima entropiju koja je sra-
zmerna njenoj površini. Ovo je iznena-
đujući rezultat, jer je entropija srazmer-
na količini informacija koje se mogu
spakovati u neki objekat. Na prvi pogled,
očekivalo bi se da je entropija crne rupe
srazmerna sa njenom zapreminom, ali
to nije slučaj. Pošto je površina crne rupe
granica kroz koju informacije mogu da
TRAGANJE ZA TEORIJOM KOJA ĆE
UJEDINITI KVANTNU MEHANIKU I OPŠTU
RELATIVNOST NAJVAŽNIJI JE ZADATAK
SAVREMENE FIZIKE, A HOKING JE
NAPRAVIO PRVE KORAKE NA TOM PUTU
ulaze ali ne mogu da izađu iz nje, ispo-
stavlja se da je količina informacija koja
se može kodirati unutar zapremine sra-
zmerna sa veličinom granice oblasti. To je
osnov holografskog principa, koji sugeri-
še da se sve informacije o crnoj rupi mogu
naći na njenoj granici. Ova ideja je vrlo
značajna u savremenim istraživanjima i
ona se može proširiti na vasionu u celini.
Hokingova bolest je napredovala, se-
damdesetih je bio u potpunosti paralisan,
a sredinom osamdesetih ostao je bez mo-
gućnosti da govori. Ni to ga nije sprečilo
da nastavi da se bavi naukom, da ima
porodicu i vodi aktivan društveni život.
Kretao se pomoću kolica, komunicirao
je pomoću veštačkog glasa i šalio se da je
u bezizlaznoj situaciji jer ima američki
akcenat. Nastavio je da iznosi nove ideje,
a 1988. godine napisao je knjigu Kratka
povest vremena.
OVA KULTNA KNJIGA STVORILA JE NOV
ŽANR U NAUČNOPOPULARNOJ literaturi.
U njoj se govori o vasioni, prostoru i vre-
menu, kvantnoj mehanici, crnim rupa-
ma i teoriji struna jezikom koji je jedno-
stavan i razumljiv širokom krugu ljudi,
tako da je prodata u više od deset mili-
ona primeraka na 35 različitih jezika.
Čak 237 nedelje uzastopno ovaj naslov
je bio na listi bestselera Sandej tajmsa.
Knjiga je omogućila da ideje savremene
fizike dopru do širokog kruga ljudi i u
njoj je još jednom prikazana Hokingova
genijalnost i sposobnost da složene kon-
cepte opiše na prijemčiv način.
Hoking je životne poteškoće i bolest po-
beđivao optimizmom. Zbog toga je postao
inspiracija mnogim ljudima. O njemu su
snimani dokumentarni i igrani filmovi,
pojavljivao se u serijama, njegova sudbina
bila je tema nekoliko knjiga. Hokingov ži-
vot bio je izvanredna pobeda volje nad te-
škim fizičkim hendikepom. Taj hendikep
ga je verovatno sprečio da ostavi još dublji
naučni trag i da ode dalje u rešavanju pro-
blema usaglašavanja opšte relativnosti i
kvantne mehanike. Ipak, hrabrost kojom
je pobeđivao hendikep dovela je do toga
da ga veliki broj ljudi obožava, čime je po-
stao prava zvezda.
Samo je možda Ajnštajn u istoriji na-
uke bio toliko slavan kao Hoking. Kao i
Ajnštajn, Hoking je hrabro iznosio svoje
stavove, imao je urođenu intuiciju da reša-
va teške fizičke probleme, obojica su nam
pomogli da bolje razumemo prirodu pro-
stora i vremena, njihov rad će se pamtiti
dok je fizičara i fizike, a i Hokingova smrt
ih je na paradoksalan način spojila: pomi-
njaćemo ih obojicu u rubrici „Dogodilo se
na današnji dan“ jer je Hoking preminuo
na Ajnštajnov rođendan. ®
48 EKSKLUZIVNO
EKSKLUZIVNI INTERVJU

AKO POSTANETE
VRHUNSKI STRUČNJAK
U NEČEMU, NEMINOVNO
JE DA ĆETE SE NAĆI
KAO NEČIJA META.
TAKO FUNKCIONIŠU
STVARI. POSTANETE
META NEZADOVOLJNIH,
NAPADAJU VAS ČESTO
I BEZ RAZLOGA. A ŠTA
JA MOGU DA UČINIM
POVODOM TOGA? NIŠTA.
MOGU JEDINO DA
KONTROLIŠEM SVOJE
MISLI I ONO ŠTO SE
DEŠAVA U MOM UMU
 INTERVJU
EKSKLUZIVNI INTERVJU 49

DEJVID Na društvenim mrežama ga prati više

od dvanaest i po miliona ljudi i čita o
njegovim avanturama, mislima i idejama.
Kroz svoje sadržaje edukuje, informiše

AVOKADO
ali i izaziva polemike. Prate ga lideri
najvećih kompanija, aktivisti, poznate
ličnosti, i majke. Dosad je održao preko
2.750 javnih nastupa i govora na temu
prirode i zdravlja, a svoj uticaj takođe
koristi za svoju dobrotvornu organizaciju

VULF
Fruit Tree Foundation, čija je misija da
zasadi osamnaest milijardi drveća širom
sveta. Za njega radi tim od 50 ljudi a
indirektno od njega zavise stotine familija
koje uzgajaju zdravu hranu

Unutrašnja promena svakog

čini da se ceo svet promeni
PIŠE JELENA ĐOKOVIĆ
D
50 EKSKLUZIVNO
ejvida Avokada Vul-
fa mnogi bi nazvali
kontroverznim. U
njegovom imenu
stoje i vuk i avokado
u zajednici. Predator
i voće. Svaki dan započinje rečenicom „Ovo
je moj najbolji dan“, a svoju energiju ulaže
u istraživanje dugovečnosti i superhrane.
Veruje da su samostalno uzgajanje hrane,
što više vremena u prirodi, pijenje vode
sa izvora, druženje s ljudima i putovanja,
recept za dugovečnost i lepotu i spolja i iz-
nutra.
Kao i mnogi drugi, za njega sam sa-
znala pre nešto više od tri godine putem
interneta. Istraživala sam dosta o maj-
činskom mleku i tražila ideje i način kako
da u svoju ishranu unesem raznovrsnost
kako bi moj sin dobio sve što mu je neop-
hodno za razvoj. Iznenadilo me je koliko
mnogo mogu da utičem na svoje zdravlje
a i zdravlje moje dece ako samo malo više
povedem računa o izboru hrane. Zapra-
tila sam njegove naloge na društvenim
mrežama i uzela neke od njegovih knjiga.
Upisala sam jednogodišnju školu nutri-
cionizma i tu je počela moja avantura s
ishranom. Mnogo grešaka, mnogo sjajnih
iskustava i divnih ljudi s kojima sam se
povezala deleći istu misiju – želja za zdra-
vijim i svesnijim životom.
Dejvid je nekako bio okidač u tome i
nije ni čudo što smo sticajem lepih okol-
nosti zajedno krenuli u avanturu od par
dana po planinama Azurne obale. Plani-
narili smo, učili o raznim biljkama i drve-
ću, brali plodove i tražili izvornu hranu.
Neke delove našeg razgovora delim i sa
vama u Originalu.
Kako prilazite ljudima i pomažete
im da otvore svoje srce i um
nekim novim stvarima i načinima
razmišljanja?
ZDRAVI LJUDI VODE RAČUNA DA UVEK BUDU
HIDRIRANI. ZDRAVI LJUDI UZIMAJU OMEGA
3 MASNE KISELINE, NE JEDU ŠEĆER, IZLAZE
NAPOLJE I SUNČAJU SE, POKREĆU SVOJE
TELO, DIŠU DUBOKO, RADE JOGU ILI SE
ISTEŽU I RADE NA KOORDINACIJI. ZDRAVI
LJUDI RAZGOVARAJU S POŠTOVANJEM I
LJUBAZNOŠĆU S DRUGIM LJUDIMA
Zavisi kojim putem im se obraćam. Ako
upoznajem nekog uživo ko je pritom i bo-
lestan, onda bih uglavnom rekao nešto
tipa: „Naučio sam ovo od jednog doktora.
Da li ste otvoreni za alternativnu medici-
nu?“ Tako bih počeo. Za one koji žele da
budu zdravi ali ne znaju ništa o ovome
što ja propagiram, prvo bih im rekao da
počnu da piju vodu čim se probude. Pre
kafe, pre slanine, popijte jedan litar vode.
Mlaka ili hladna, šta god vam odgovara.
Generalno ljudima više prija mlaka ili
topla voda. Ne mogu da ti opišem koliko
ljudi mi je zahvalilo za ovaj savet svih
ovih godina. Rekli su da im je to promeni-
lo život. Treća opcija je kada vas ne pitaju
i tada prosto ne možete ništa da učinite.
Jedino što možete je da vi budete primer.
Dok neko ne kaže sam „Hej, uzeću ono što
on jede“ ili „Radiću isto što i ti“, nemate
prostora da mu pomognete jer bi sve što
kažete izazvalo negativan efekat i zvučalo
bi kao osuđivanje ili pametovanje. Sve u
svoje vreme.
Pomenuli ste alternativnu medici-
nu. Šta je danas alternativno a šta
prirodno?
Da, to je baš čudan način da nazove-
mo ovaj metod lečenja. Ovo o čemu ja
pričam je u stvari prirodna medicina.
Lečenje prirodom je prirodna medicina.
Nažalost, ljudi su to zaboravili jer kroz go-
milu reklama i medijskih poruka uče da
je komercijalni način lečenja jedino što
postoji i što je prirodno. Sve te pilule koje
uzimamo svakodnevno koje navodno leče
jesu prerađeni oblik onog što je sirovo, što
možemo da nađemo u prirodi u prirod-
nom obliku. Danas se podsmevaju leko-
vitim oblogama, čajevima i supama koje
su naše babe i dede spremali i misle da su
bućkuriši. Čini mi se da je tu pre problem
izlečiti prirodno ono što je nastalo veštač-
kim putem, ali to je već neka druga tema.
Veoma je teško ne govoriti o hrani
i greškama koje ljudi prave u
ishrani. Ipak, hrana je danas kao
religija, ljudi se jako vređaju kada
se priča o tome, pa zato i vas to-
liko ljudi napada, jer ste se dotakli
vrlo osetljivih tema.
Kada se dotaknemo te teme, hrane, koja
je jedna od najintimnijih delova ljudskog
života, pa to je kao kada bismo pokušali
da odviknemo dete od svih navika koje je
steklo proslavljajući neke emotivne datu-
me sa brzom hranom, hemijom, slatkiši-
ma... Vrlo je teško odvići ih. Ili ljude koji
su ceo život obožavali da jedu meso.
Da li je meso baš toliko loše za
nas, ako ga jedemo, na primer,
jednom nedeljno?
Svakako bih savetovao da se odreknu
crvenog mesa, i svakog mesa koje je uz-
gajano u velikim korporacijskim uslovi-
ma. Predlažem da jedu divlju pastrmku
kao zamenu za to. Svakako je bolji izbor
i sadrži više omega 3 ulja. To je postepen
proces. Jedna od stvari koje navedu ljude
da prestanu da konzumiraju meso je kada
vide kako su sve te jadne životinje tretira-
ne u tim uslovima. To je ono što je mene
probudilo i uzdrmalo.
Šta je superhrana?
Prostim rečima, to je hrana koja krije
mnogo trikova u svom rukavu. Na primer
zelena salata. Gajim je i obožavam. Gajim
i šargarepe i rotkvice, ali to nije superhra-
na. Superhrana su na primer godži bobice
koje su centar medicinskog sistema sa

preko 5.000 godina istorije iza sebe. One
imaju medicinska svojstva, imaju kalo-
rije, bezbedne su za decu, stare, imaju
svojstva dugovečnosti, osnažuju imuno-
sistem, pospešuju lepotu... to su sve svoj-
stva superhrane.
Kako saznati više o tome?
Bitno je da uvek izazivamo svoj sistem
verovanja. Pa koliko puta se desi da čvrsto
verujemo u nešto jer smo tako naučeni,
i godinama se držimo toga dok jednog
dana ne otkrijemo da smo pogrešno zna-
li, verovali, mislili? Zato treba da imamo
otvoren um i želju da učimo. Sada može-
mo da mnogo lakše vidimo kada nas neko
laže. I ako se pitamo zašto nas neko laže,
odgovor je prost. Ljudi lažu, eto, tek tako.
Zato moramo da se vratimo sebi, svojim
čulima, svojim ličnim testovima i istraži-
vanjima. Svi to možemo. Unutrašnji rad
je uslov za spoljašnji rast i napredak. Ta
unutrašnja promena svakog od nas može
da utiče da se ceo svet promeni.
Mnogi pričaju o tom unutrašnjem
rastu i radu na sebi. Šta to za vas
predstavlja?
Za početak i ona primarna stvar je da
se vratimo izvoru energije, inspiracije,
kreativnosti. To je početak svega. Ako
napravimo tu konekciju, postaćemo jači,
sposobniji. Svi spiritualni ljudi koji su na
vrhuncu svog rada povezani su sa tim
izvorom ultimativne energije.
Na internetu kruži dosta infor-
macija i ljudi su često zbunjeni
jer ne znaju u šta da veruju. Da li
vas čini ponosnim činjenica da
ljudi posmatraju vaše profile kao
mesta gde se objavljuje istina bez
obzira na to što nije uvek laka za
prihvatanje?
Ono što ja želim je da pomognem ljudi-
ma da sami dođu do svoje istine. To je sve.
Na taj način oni osnažuju sebe. Ti si sebi
najbolji doktor, nutricionista, zdravstveni
ekspert. Želim da ljudi ponovo preuzmu
odgovornost za sebe. To je poruka koju se
trudim da pošaljem svima kroz ono što
radim. Da ih odvučem od slatkiša, soda,
genetski modifikovane hrane i usmerim
ka superhrani, prirodi, onome što je za-
bavno i prirodno.
Kako na vas utiče kritika i nega-
tivan pogled na ono što propagi-
rate? Da li vas to ljuti i obeshra-
bruje?
Razočaravaju me ljudi. Izgleda da je
to u našoj prirodi, naša realnost. Ako po-
stanete vrhunski stručnjak u nečemu,
neminovno je da ćete se naći kao nečija
meta. Tako funkcionišu stvari. Postanete
meta nezadovoljnih, napadaju vas često i
bez razloga. A šta ja mogu da učinim po-
vodom toga? Ništa. Mogu jedino da kon-
INTERVJU 51
trolišem svoje misli i ono što se dešava u
mom umu. To uspevam tako što biram
okruženje koje me čini pozitivnim, koje
me ohrabruje i daje mi snagu. A sada
se mnogo više ljudi povezuje sa mnom.
Ljudi počinju da razumeju, pravimo po-
zitivne promene. Baš skoro je jedna moja
zaposlena sama napustila posao i moje
okruženje. Bila je toliko negativna, a takvi
uopšte ne mogu da opstanu u mom okru-
ženju. Dobra stvar je što uopšte nisam
morao da je otpustim. Sama je otišla.
Na svoje društvene mreže po-
stavljate dosta videa koji često
podele mišljenja ljudi i izazivaju
debate. Šta je vaš cilj, da li želite
da se takve diskusije dešavaju
češće, sada kada ljudi imaju snagu
glasa u ovoj digitalnoj eri?
Baš mi je drago što si se osvrnula na to.
Baš jutros sam se bavio time. Ne uklju-
čujem se u diskusiju svaki put, ali da – ja
odobravam sadržaj koji će se postaviti
na moje mreže. Ponekad nešto postavim
samo da bih izazvao ljude na razmenu
mišljenja, jer često takve debate podstiču
ljude da dublje razmišljaju. Naravno, uvek
se nadam da će se te debate odvijati na ci-
vilizovan način. U Evropi mi se čini da je
mnogo naprednije, postoji taj džentlmen-
ski dogovor. Možeš da se takmičiš ili igraš
sa nekim u meču i i dalje budeš njegov pri-
jatelj. Možeš da se suprotstaviš nekome i
52 EKSKLUZIVNO

i dalje da budete prijatelji. U Americi to

nije tako. Tu prestaje svaki džentlmenski
dogovor. Pretvara se u lični napad i popri-
lično necivilizovano ponašanje.
Politički korektno ponašanje postoji na
visokim pozicijama, ali ne i džentlmenski
dogovor, što je veliki paradoks. Trudimo
se da promenimo to, da pokažemo da
mogu da postoje različita mišljenja i da
možemo da ih ukrstimo na civilizovan
način. Čini mi se da je takav način razmi-
šljanja sve više potreban celom svetu.

Šta ljudi najviše komentarišu na

vašim kanalima?
Ljudi vole kada postavimo neki sadr-
žaj na temu veza. I to dosta preuzimaju i
dele na svojim profilima. Veza sa samim
sobom, sa drugima, sav emotivni sadržaj
je veoma dobro prihvaćen. Ljudi takođe
vole sadržaj o kokosovom ulju, jabuko-
vom sirćetu, receptima. Mnogo ljudi če-
sto samo pogleda i to je sve što im treba.
Imam više od desetine miliona ljudi koji
me prate. Imam mnogo više videa na Ju-
tjubu od svih koji se bave ovim poslom i
osećaj koji nosim sa sobom dok radim ovo
je da činim dobro delo, da je to što radim
dobra karma i to mi je mnogo vrednije od
novca.

Šta vama predstavlja novac? SUPERHRANA SU NA PRIMER GODŽI BOBICE

Za mene je novac sredstvo za razme-
nu. Na kraju života, ne možemo ga pone-
ti sa sobom, ali uticaj koji smo napravili
koristeći taj novac ostavlja trag na našoj
duši i utiče na našu karmu. Inače, jedan
sam od onih koji veruju u reinkarnaciju i
evoluciju duše. Čvrsto verujem da neko
gore hvata beleške i prati ono što radimo
jedni drugima i životinjama i planeti.
Imam humanitarnu organizaciju Fruit
Tree Foundation koja postoji od 2002.
godine, skoro 15 godina. Imali smo pro-
jekat u Zimbabveu, u jednom sirotištu. I
sećam se jednog dečaka od osam-devet
godina koji je izgubio oba svoja rodite-
lja. Došli smo da sadimo voćnjake i on je
tada otkrio da je svrha njegovog postoja-
nja da sadi drveće i održava voćnjake i
tako prehranjuje ljude. On je otkrio svoju
životnu misiju sa samo devet godina. Po
jedan voćnjak mesečno, evo već 15 godi-
na zaredom. Moćno! A kada smo bili u
Brazilu, posetili smo 18 osnovnih škola i
učili decu da sade. Sećam se sreće jedne
nepokretne devojčice kada je prvi put u
životu zasadila drvo. Sve je to poprilično
moćno.
KOJE SU CENTAR MEDICINSKOG SISTEMA SA
PREKO 5.000 GODINA ISTORIJE IZA SEBE.
ONE IMAJU MEDICINSKA SVOJSTVA, IMAJU
KALORIJE, BEZBEDNE SU ZA DECU, STARE,
IMAJU SVOJSTVA DUGOVEČNOSTI, OSNAŽUJU
IMUNOSISTEM, POSPEŠUJU LEPOTU
Šta biste preporučili ljudima kao
konkretan savet, kako da se pov-
ežu sa prirodom? Da li mislite da
to treba svaki dan da rade, koliko
često, gde, kako?
Preporučio bih jedan sat dnevno da
provedete u prirodi svaki dan. Ali bukval-
no da merite vreme. Ne 40 minuta, već
mora da bude baš jedan sat. To mi u Ka-
nadi zovemo trening superheroja. Mno-
gi ljudi kažu: „Da, uvek provedem neko
vreme napolju svaki dan.“ Ali onda je to
na primer samo 15-20 minuta. Ono što
mi tražimo jeste pun sat. Može da bude
isprekidano, po 10-15 minuta tu i tamo,
ali kad se sve sabere, mora da bude jedan
sat ukupno. Plaža, park, okean, more,
reka, planine, pešačenje u brdima... Što
dalje od tehnologije. Za ljude koji žive u
gradovima to je teže. Evo u Parizu ima
samo 11% drveća, skoro pa i nema priro-
de, ima previše zgrada... Tada je najbolje
da meditirate, radite jogu, rekonektujete
se sa sobom. Prosto da pronađete taj mir
u sebi bez obzira na okruženje. Ako živite
u Njujorku, idite u Central park. Negde je
lakše, negde teže doći do prirode. Ali ako
shvatite da ste vi priroda i da i ako ste da-
leko od nje, vi to uvek nosite u sebi, sve što
treba da uradite je da se rekonektujete sa

sobom i bićete u miru. To je ono što vam
priroda nudi. Mir i spokoj. A to imamo u
sebi. Kada se spojimo sa prirodom, onda
je to beskrajan sklad.
Kako da se ljudi povežu sa svojim
unutrašnjim mirom? Mnogi ljudi
ne razumeju šta je to meditacija,
na koji način da se priključe na
taj beskrajan izvor energije. Da li
možete da nam date neki praktični
savet?
Duboko disanje je sjajan metod. Uko-
liko uradite 30 dubokih disanja kroz
dijafragmu dnevno, osećaćete se neve-
rovatno! To sam naučio još kao student
kada sam bio potpuno mentalno i spiri-
tualno istrošen. Obećao sam sebi da ću
svaki dan izaći napolje da dišem duboko
30 puta. Disanje je povezano dosta sa na-
šim emotivnim stanjem. Svaka emocija je
kreirana putem načina disanja. To je ono
što nas i joga uči. Posmatram to već godi-
nama unazad. Ljudi koji imaju depresiju,
obično dišu vrlo brzo i kratko, i kreću se
depresivno. Depresivno dišu, misle, izgle-
daju. Ali ako im promenite način disanja,
možete da utičete i na njihove pokrete i
ponašanje. To sam naučio još 1984. kada
sam bio na super kampu i upoznao Tonija
Robinsa koji mi je preneo to znanje. Mogu
da budem stalno srećan ukoliko se kre-
ćem tako i dišem tako.
Koje su navike zdravih ljudi?
Zdravi ljudi vode računa da uvek budu
hidrirani. Zdravi ljudi uzimaju omega 3
masne kiseline, ne jedu šećer, izlaze na-
polje i sunčaju se, pokreću svoje telo, dišu
duboko, rade jogu ili se istežu i rade na
koordinaciji. Zdravi ljudi razgovaraju s
poštovanjem i ljubaznošću s drugim ljudi-
ma. To je vrlo bitan aspekat. Evo na jednoj
konferenciji dugovečnosti koju smo imali
baš smo o tim zdravim odnosima imali
diskusiju i jedno vrlo zanimljivo otkriće.
Postoji jedno mesto u Pensilvaniji koje se
zove Rozeto. Tamo je najduži životni vek
stanovnika, najniža stopa srčanog uda-
ra, raka, artritisa, svega što je loše. Ljudi
žive dugo, srećni i zdravi. I poslali su i na-
učnike želeći da otkriju šta je to. Da nije
vazduh, voda, hrana? I otkrili su da nije
ništa od toga. Razlog je taj što ljudi tamo
imaju najzdravije odnose. Kod njih se
celo društvo angažuje da podiže decu, kao
nekada i kod vas u vašim selima. Kada
se dete rodi, svi pomažu. Dograde sobu,
izgrade kuću. To je bezbedno okruženje,
puno poštovanja, ljudi pomažu jedni
drugima. Imaju sve što im treba u svojoj
zajednici. Ne odlaze. Najveće otkriće za
nauku je bilo da je društvena povezanost
jedan od ključnih sastojaka za dug život.
Da li mislite da je to traženje neke
svoje grupe ljudi istomišljenika
u stvari razlog za veliku popular-
nost društvenih mreža?
Kako da ne! Da, naravno da ima trolova
na internetu i negativnih stvari, ali većina
stvari koje se dešavaju na društvenim mre-
žama je baš ovo: želim da se povežem sa to-
bom, da podelim svoja interesovanja i misli
bez obzira na to na kom se kontinentu nala-
ziš. Možemo da budemo u kontaktu sa vo-
ljenim ljudima kad god poželimo, bez ika-
kvih prepreka. Baš ovaj efekat društvenih
mreža pravi najveću revoluciju zdravlja u
istoriji našeg postojanja. To je realnost.
Ali to zdravlje izaziva i veliku
zavisnost, a možda i diskonekto-
vanost od onog što je pred nama,
zar ne?
Sve ima svoje negativne strane i mi
imamo izbor kako ćemo da koristimo ono
što imamo pred sobom. Ako pogledate, ja
imam na primer preko hiljadu prijatelja
na Fejsbuku s kojima redovno održavam
kontakt širom sveta. To nikada ne bih
mogao da izvedem ako bih i dalje koristio
stare metode poput pisanja pisama ili te-
legrama. Zatim, zamislite da imate neki
zdravstveni problem i niko iz vaše blizine
ne može da vam pomogne jer se nikad
nije susreo sa tako nečim. Danas svi mogu
da istraže na internetu i povežu se sa lju-
dima koji su imali slične dijagnoze, slična
iskustva.
To može da bude poprilično opas-
no. Ima toliko netačnih i neprov-
erenih informacija na internetu,
a ljudi kada su očajni, poveruju u
sve i svašta. Pa koliko puta čovek
misli da će da umre kad počne da
pretražuje po internetu šta znače
simptomi koje ima...
Da, znam. I ja sam takav. I znam da su
često informacije koje prve izađu na pre-
traživačima plaćene. Ali zbog toga i ohra-
brujemo ljude da budu svoji sopstveni
detektivi. I pomažemo im da budu dobri
detektivi i ne nasednu na razne laži. U
Americi, ljudi obožavaju detektivske pri-
če, serije, filmove. Svi smo odrasli uz te
priče i zbog toga kada im neko dijagnosti-
INTERVJU 53
kuje nešto i kaže: „Moraš sada da uzimaš
ovo do kraja života“, mi kažemo: „Aha,
vreme je da sam istražiš ovo.“
Ljudi su počeli da se plaše prirode
zbog svih prirodnih katastrofa
poput uragana, zemljotresa, popla-
va. Poznate ličnosti su se ujedi-
nile i podigle glas, bilo je dosta
kampanja na temu da zaštitimo
prirodu. Da li i vas podržavaju još
neke javne ličnosti pored Vudi-
ja Harelsona i pomažu vam da
uvećate svoj uticaj?
Da, mnogo njih iz različitih sfera živo-
ta, od sporta do biznisa. Ne volim sve da
ih pominjem po imenu jer često se i oni
štite od napada. Stiv Džobs je bio jedan
od mojih prvih velikih fanova još na po-
četku moje karijere. I pokušao sam da ga
ohrabrim da pređe na prirodan način iz-
lečenja.
Opišite dan u životu Dejvida Vulfa.
Ja sam spontana osoba. Sve radim spon-
tano. Jedno jutro ću da se probudim i po-
mislim: „Sad mi se radi na mom veb-sajtu“,
i bum! Tog dana ću raditi na veb-sajtu. Ne-
kim danima želim samo da učim, istražu-
jem. Nekim stvarima moram da se prilago-
dim, mnogim ljudima trebam i to je život,
ali uglavnom sam vrlo spontana osoba.
Da li umete da kažete „ne“?
Moram da kažem „ne“. Teško je ali mo-
ram. Ako ne kažem „ne“, onda će moja
usta da preopterete moja leđa i to nikako
ne smem da dozvolim. Ali volim da poma-
žem ljudima, to je moja strast. Nekad se
desi da ne spavam dan i noć dok ne prona-
đem rešenje, lek, informaciju. Ali to mi je
zabavno i to volim.
Šta je to na čemu ste najzahval-
niji? Povezanost sa prirodom,
ljudima...?
Moja povezanost sa biljkama je ne-
što iznad svega. Ta povezanost je toliko
jaka, jača od povezanosti sa ljudima ili
životinjama. Neki ljudi vole kučiće, neki
mačke, zmije ili tako te životinje... Moja
povezanost sa biljkama je telepatska. Evo,
na primer, desilo mi se da sam bio kod ne-
kog prijatelja u kafiću. Te noći sam sanjao
i dobio sam informaciju da se vratim u
kafić jer se u jednom ćošku nalazi biljka i
treba da se vratim da je zalijem jer umire.
I sutradan sam se vratio i pronašao tu bilj-
ku, i da, umirala je u ćošku.®
54 EX CATEDRA

DA NISAM
SLEP,
VEROVATNO
BIH BIO
PROSEČAN
I DOSADAN
RAZGOVARALA MARINA PAVLOVIĆ

Sa 15 godina Slobodan Brkić hakovao je sajt Telekoma kako bi besplatno pričao

sa Japancima i učio japanski jezik. Kada ne programira, svira klavir i komponuje
za taj instrument. Pevajući duhovnu muziku, zajedno sa sestrama, imao je
preko 20 nastupa širom Amerike. Ako vam kaže da odlično govori neki jezik,
to znači da zna čak i dijalekte. Vrstan je imitator svetskih političkih govornika.
Studira međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka. Jedina prepreka
mu je literatura, koja još nije u potpunosti adaptirana slepim studentima

edimo na „njegovoj“ klu-
pi ispred amfiteatra na
S Fakultetu političkih nau-
ka. U roku od deset mi-
nuta razgovarao je na tri
jezika. Ova klupa je, u
toku dana, njegova kancelarija, a neizbežni
alat su laptop i voki-toki, preko kojih obavlja
sve, od običnih razgovora, zadavanja glasov-
nih komandi do programiranja.
Da li je istina da nikad ne spavaš
više od četiri sata?
Četiri sata je maksimum. Nekad spavam
sat, sat i po. Nekad 20 minuta. Nekad tri ili
četiri dana nikad ne spavam.
Pevaš duhovnu muziku, sviraš
klavir, komponuješ, programiraš,
popravljaš kompjutere, govoriš
četiri strana jezika...
Četiri jezika govorim odlično i sedam
onako. Ta četiri su engleski, španski, italijan-
ski i japanski. Ostali su nemački, francuski,
starogrčki, latinski, hebrejski, aramejski i
portugalski.
Čula sam da i na fakultetu popra-
vljaš tehniku.
Kad bih ja naplaćivao na fakultetu sve što
uradim i sve što popravim, do sada bih imao
platu profesora (smeh).
Kako si jednom rekao, klinci
su bili ljubomorni na tebe jer
si sve mogao brže da naučiš.
Pored toga, kako je izgledao taj
prolazak kroz srednju i osnovnu
školu?
Bio je trnovit put. Uopšte nije bilo lako.
Profesori u srednjoj školi su bili okej, dok
je u osnovnoj bilo mnogo više problema,
pogotovo što kompjuteri tad nisu bili
aktuelni. Nije postojala literatura ni na
Brajevom pismu, ni u PDF-u. Morao sam
sve da učim napamet – matematiku, srp-
ski i sve ostalo. Sve zadatke sam morao
da računam iz glave. Sastave sam pisao
u glavi. Kad je učiteljica trebalo da pre-
gleda sveske, ja sam ustajao, dolazio do
njenog stola i čitao to iz glave, napamet.
Tako smo dobijali lepu četvorku sestra i
ja, zato što ne pišemo.
EX CATEDRA 55
Kako je bilo studirati u Americi?
Ne može da se poredi sa ovim ovde. Tamo
je sve digitalizovano, pristupačno.
Nakon studija u Americi, rešavaš da
upišeš Fakultet političkih nauka u
Beogradu. Prvi put su te odbili uz ob-
razloženje da nemaju uslova za tvoje
studiranje. Ipak 2010. upisuješ FPN.
Da li je bilo pomaka u pogledu uslova?
Od 2010. kad sam krenuo da studiram,
ima pomaka. Sve zavisi od profesora. Posto-
je oni koji imaju razumevanja i koji uspevaju
da mi nađu literaturu u elektronskom for-
matu. Ima profesora koji hoće da mi pomog-
nu, ali nemaju literaturu u elektronskom
formatu pošto je knjiga stara 20 godina.
Kažeš da je u Americi potpuno
druga priča. Pored zemlje koja u
potpunosti može da odgovori na tvo-
je potrebe i gde je sve „na dugme“,
ipak si odlučio da se vratiš u Srbiju.
Zašto?
Zato što ja nisam čovek koji beži od pro-
blema i izazova. Došao sam da, ako je mogu-
 56 EX CATEDRA
Morao sam sve
da učim napamet
– matematiku,
srpski i sve ostalo.
Sve zadatke sam
morao da računam
iz glave. Sastave
sam pisao u glavi
će, nešto uradim za svoju zemlju, da pomog-
nem svojoj zemlji u bilo kom vidu. Pitaju me
šta ja time dobijam, koji je moj interes. Zašto
bih ja nekome popravio kompjuter ili ga
naučio neki jezik? Šta ja time dobijam, šta
je moj skriveni cilj? Ljudi, prosto, ne mogu
da shvate da ja živim da pomažem čovečan-
stvu. Volim da pomažem drugim ljudima i
svojoj zemlji. Oni ne mogu da shvate da je to
moj glavni smisao života i da za to ne očeku-
jem nikakvu slavu i popularnost. Prosto, kad
nekome pomognem, zadovoljan sam sa-
mim tim što sam mu pomogao, ne očekujem
ništa zauzvrat. Kako će on da reaguje, to je
već njegova sloboda i njegova odgovornost.
Neko drugi ti pomaže i neko drugi
te zapošljava. Mnogi bi se zapitali
kako je moguće da imaš tu energiju
da živiš ovde.
Ako čovek radi za neke svoje ideale i prin-
cipe, bez bilo kakvog interesa ili koristi, to je
onda ono pravo. Mnogi ljudi vole svoju ze-
mlju na Zapadu, zato što imaju dobre uslove
za život, stipendije i dobar posao. Normalno
da će voleti svoju zemlju. Ali da vidimo da
li će neko voleti svoju zemlju, ili da li će da
bude prijatelj svome prijatelju ako se taj pri-
jatelj prema njemu ne ponaša onako kako bi
možda on očekivao.
Rekao si da si upisao Fakultet
političkih nauka zato što misliš da
čovek može samo sa politikom da
ostvari nešto u Srbiji. Kada bi imao
potrebnu moć, šta bi prvo promenio
u našoj zemlji?
Najlakše je kukati i napadati i kriviti dru-
ge kako je sve crno i kako ništa ne valja. Ali u
tome je razlika između realnog života i baj-
ki. Uvek i u svemu možemo da nađemo obe
strane novčića. Prvo što bi trebalo promeniti
jeste svest. Ljudi treba da se pokrenu, treba
da shvate da je vrlo težak proces da se po-
boljšaju ekonomija, politika i životni stan-
dard. Nemoguće je očekivati da će u roku
od godinu dana da se promeni nešto što je
manjkalo decenijama, a naši ljudi često ima-
ju taktiku buve – sad ili nikad.
Na rođenju vam je rečeno da za vid
tvoje sestre i tebe nema leka, a po-
tom da postoji mogućnost operacije,
koja bi koštala 100.000 dolara po
oku. Ti si na to rekao da bi taj novac
mogao da se investira pametnije.
Da li je to strah od potencijalnog
upoznavanja sveta na drugi način?
Da li nekada razmišljaš kako bi to
izgledalo?
Nije to strah kao strah. Meni to nikada
nije falilo. Naravno, bilo bi mi lakše na jedan
način. Ali, opet, razmišljam šta bi bilo, kad
bi bilo. Da se ovo nikad nije desilo, verovatno
bih bio neki prosečan čovek koji bi radio pro-
sečne dosadne stvari, kao i svi drugi. Ja uvek
gledam sa one druge, pozitivnije strane. Za-
dovoljan sam svojim životom kao takvim.
Ako ću kao „videći“ biti korisniji ljudskom
rodu, onda zašto da ne? Ako to bude najbolje
za mene i kad to bude najbolje za mene, to
će Gospod da odluči. Ali, ako ću ovakav biti
korisniji čovečanstvu, onda nemam ništa
protiv. Uvek mora da postoji neki viši cilj.
Tako da, vraćanje vida, samo da bih video,
nema nikakve poente. Ako bi to doprinelo
mom daljem razvoju, mentalnom, intelek-
tualnom ili socijalnom, onda u redu.
Šta zameraš svojoj generaciji?
Ja se trudim da ne osuđujem druge, jer
ko sam ja da nekome nešto zameram? Ne-
mam pravo na to, jer svako ima slobodu da
živi onako kako misli da je najbolje. Sve što
je materijalno jeste prolazno i, ako se čovek
veže i bazira svoj rad na materijalnom, onda
je to na čemu se bazira takođe prolazno i
nema nekog značaja. Trebalo bi da čovek
zasnuje svoja interesovanja i svoj rad na ne-
čemu što će ostati iza njega i od čega će i bu-
dući naraštaji imati koristi i nekog smisla.®

ORIGINALNE VESTI
ODRŽANO INTERNACIONALNO
TAKMIČENJE EESTECH
CHALLENGE
Za ovogodišnju oblast projekta, koji orga-
nizuje Istek Beograd, odabrana je tema Big
Data Analysis
Projekat EESTech Challenge odigrao se pod
pokroviteljstvom Microsoft Development
Centra Srbija iz dva dela, trodnevnog stručnog
seminara i 24h hakatona. Za ovogodišnju
oblast projekta, koji organizuje Istek Beograd,
odabrana je tema Big Data Analysis.
Na svečanom otvaranju, pored predsednika
udruženja Nemanje Jovanovića i glavnog
organizatora projekta Mladena Sokića, govorili
su i dekan Elektrotehničkog fakulteta prof. dr
Milo Tomašević i Tadej Kurepa iz kompanije
Microsoft Development Centar Srbija (MDCS).
Svi oni su istakli važnost toga da studenti na
ovakvim manifestacijama mogu da nadograđu-
ju svoje znanje i pohvalili odabir baš ove, sve
više popularne oblasti – Big Data Analysis.
Nakon stručnog seminara, na 24h hakatonu
su se nadmetali studentski timovi rešavajući
zadati problem. Osam timova od po tri člana
takmičilo se za prvo mesto, ne bi li se plasirali
na veliko evropsko finale, drugu rundu pro-
jekta EESTech Challenge. Hakaton je održan
u prostorijama Microsoft Development Centra
Srbija.
Prvoplasirani tim, koji će nakon detaljnog
pregleda zadataka biti objavljen na Facebook
stranici projekta, dobiće priliku da učestvuje
u finalnoj rundi. Evropska faza takmičenja ove
godine će se održati u maju, u Novom Sadu.
Na njoj će učestvovati 23 tima studenata sa
raznih evropskih univerziteta.
FUDBAL, KRIKET I PLIVANJE ZA
LAKŠU INTEGRACIJU OSETLJIVIH
DRUŠTVENIH GRUPA
Više od 300 dece i mladih iz osetljivih grupa
učestvovalo je u sportskim aktivnostima
kao što su plivanje, kriket i fudbal, kao i u
radionicama na temu zaštite ljudskih prava, od
avgusta do decembra prošle godine u okviru
pilot-projekta „Dobar start“
Sportske aktivnosti znatno doprinose lakšem
uključivanju povratnika, migranata, dece i mladih
u lokalne zajednice u Srbiji i regionu, i ovaj ino-
vativan koncept treba primenjivati u budućnosti,
zaključak je prvog dana dvodnevne konferencije
„Sport za integraciju povratnika i drugih osetljivih
grupa na Balkanu", koju pod pokroviteljstvom
Nemačke razvojne saradnje organizuje Nemač-
ka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Više od 300 dece i mladih iz osetljivih grupa
učestvovalo je u sportskim aktivnostima kao što
su plivanje, kriket i fudbal, kao i u radionicama
na temu zaštite ljudskih prava, od avgusta do
decembra prošle godine u okviru pilot-projekta
„Dobar start: Sportske aktivnosti za potencijalni
razvoj". Takođe, više od 500 roditelja informi-
sano je o koristima sporta za psihofizički razvoj
dece i njihovo lakše uključivanje u zajednicu.
Pored toga, koncept primene sporta za uključe-
nje društvenih grupa predstavljen je u 15 osnov-
nih škola u našoj zemlji, a 22 trenera prošla su
obuku za rad sa decom i mladima.
NOVA HUMANITARNA
KARTICA EUROBANKE
Raspisan konkurs za dizajn humanitarne karti-
ce „Eurobank Veliko srce“
Eurobanka i Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja najavili su novi društveno
odgovorni projekat „Škola kao nacrtana za vas“
čiji je cilj poboljšanje uslova za rad i učenje u
srednjim ekonomskim školama u Srbiji.
Od svake transakcije koju klijenti Eurobanke
izvrše Mastercard karticom „Eurobank Veliko
srce“ odvajaće se određeni deo sredstava
za renoviranje učionica, kabineta i kupovinu
neophodne opreme, bez dodatnih troškova za
korisnike kartice.
Prvi korak je raspisivanje konkursa za dizajn
humanitarne kartice „Eurobank Veliko srce“ koji
je namenjen učenicima svih srednjih škola.
Konkurs za dizajn kartice „Eurobank Veliko srce“
traje od 26. marta do 13. aprila, a objava rezultata
i proglašenje pobednika zakazano je za 27. april
2018. godine. Glavna nagrada je dvonedeljno
usavršavanje engleskog jezika u Velikoj Britaniji
u organizaciji Privrednog društva za turizam KUB
d.o.o., specijalizovanog za obrazovna putovanja.
57
AD SPECTATORES
NOĆNA STRAŽA
SLIKA POSTOJI,
ALI SLIKE NEMA
„Šta se dešava kada para nestane?“, zaplet je
nove predstave Ateljea 212 „Noćna straža“ u
režiji Borisa Liješevića.
Naviknuta na komfor i lagodan život, familija
Vladisavljevića suočava se sa bolnom činje-
nicom – da su sve veći izgledi da je takvom
životu kraj. Zaprepašćeni saznanjem da su
dovedeni do prosjačkog štapa ("Da li to znači
da ću sad morati da se zaposlim?"), članovi te
porodice, sebično, smišljaju kojim će mane-
vrima održati kontinuitet života kojim su dotad
živeli. A ispostaviće se da je on bio lažan.
Moto ove predstave je: „Sve je lažno, samo
komedija stvarna“. Jer junaci ove komedije,
bez obzira na nemoral, spletkarenja, laži, pod-
vale, krađe, beskrajno su šarmantni. I smešni
u svojim pokušajima lukavstva od kojih svaki
kao po pravilu biva osujećen, što će, prema
rečima reditelja, na trenutak popraviti svet po
merilima pisca, glumca, reditelja, gledaoca, po
merilima pozorišta.
Boris Liješević zato verovatno ispravno prime-
ćuje da je svet, onaj izvan pozorišta, u kom
živimo, postao falsifikat.
U glavnim ulogama:
Miloš Vladisavljević, pater familias – Nenad Ćirić
Marija Vladisavljević, njegova ćerka – Jelena Stupljanin
Nina Vladisavljević, njegova ćerka – Jelena Petrović
Petar Vladisavljević, njegov sin – Uroš Jakovljević
Grof Andrenji Ištvan, mađarski plemić – Gordan Kičić
Andrenji Magda, njegova tetka – Gorica Popović
Autorski tim:
Pisac – Fedor Šili
Reditelj – Boris Liješević
Dramaturškinja – Jelena Mijović
Scenografkinja – Valentina Popržan
Kostimografkinja – Dragana Lađevac
Kompozitor – Stefan Ćirić
Organizatorka – Jelena Tvrtković
Asistentkinja reditelja – Milana Matejić
Asistent reditelja – Nikola Mihailović
Asistentkinja kostimografkinje – Vesna Slavnić

58 BUDI UMETNIK
OSTA POZORIŠTE ZA ONE KOJI
NE SKREĆU POGLED
PIŠE LUKA AREŽINA
FOTOGRAFIJE IGOR PAVIĆEVIĆ
Ustanovi kulture „Vuk“
trenutno se na repertoa-
U ru nalazi predstava „I
ostali“ koja se bavi pro-
blematikom marginali-
zovanih grupa ljudi.
Osmišljena kao omnibus, predstava se sa-
stoji od četiri odvojene priče i svaka rasve-
tljava probleme druge manjinske grupe.
Tekst je potpisala grupa koju čine četiri
mlade dramaturškinje, deleći strast za pisa-
njem i pozorištem. Ovo je već treći projekat
na kojem zajedno rade Mina Ćirić, Galina
Maksimović, Neda Gojković i Maša Radić.
Sve četiri studiraju dramaturgiju na Fakul-
tetu dramskih umetnosti u Beogradu. Sa
njima sam, u pretežno ružičastom kafiću u
centru Beograda koji nazivaju svojom dru-
gom kućom, razgovarao o aktuelnoj pred-
stavi, radnoj dinamici i viđenju pozorišta.
Pre godinu dana se o njihovom koma-
du „Tramvaj zvani samoća“ pisalo u novi-
nama kao o prvoj predstavi odigranoj u
beogradskom tramvaju. Od tada su sara-
đivale na još jednom projektu pod naslo-
vom „Treznilište“, adaptaciji tri komada
I
Nikolaja Koljade, takođe u organizaciji
UK „Vuk“.
PISANJE UME DA BUDE USAMLJEN POSAO
KOJI PODRAZUMEVA SATE provedene u
izolaciji pred papirom. Ove četiri devoj-
ke, međutim, uspevaju da prkose sujeti i
održavaju se kao trupa. „Koliko god da je
u našem poslu teško da sarađuješ sa dru-
gim ljudima, ovo je netipično opuštajući
primer“, kaže Mina. Galina kaže da su od
samog početka bile fenomenalne zajed-
no, a da su na ovom projektu radile mesec
 BUDI UMETNIK 59

BAVIMO SE
OVIME ZATO ŠTO
VERUJEMO U LJUDE
KOJI DOLAZE U
POZORIŠTE NE
SAMO DA BI SE
LEPO OBUKLI VEĆ
SU I SPREMNI DA
IH NEŠTO DODIRNE

MINA ĆIRIĆ

ALI
kroz četiri priče omnibusa, održavajući
njihovu zajedničku nit.
Četvoročlanu glumačku postavu pred-
stave „I ostali“ čine Nikola Šurbanović,
Bojana Zečević, koja je učestvovala i u
„Treznilištu“, Anđela Jovanović, koja je
učestvovala u „Tramvaju“ i Željko Mak-
simović, kojeg devojke već nazivaju
„njihovim“ glumcem, jer je glumio u sve
tri predstave do sada. Glumci su veoma
uverljivo izneli komplikovan zadatak
igranja dijametralno suprotnih uloga iz
priče u priču. Posebno bih pohvalio glumu
Mina Ćirić, Galina Maksimović, Neda Gojković i Maša u četvrtom delu predstave, u kojem Bo-
Radić studiraju dramaturgiju na Fakultetu dramskih jana Zečević i Nikola Šurbanović igraju
umetnosti u Beogradu. Pisanje ume da bude usamljen udovicu u kolicima i mladića sa mutnom
prošlošću.
posao koji podrazumeva sate provedene u izolaciji
pred papirom. Ove četiri devojke, međutim, uspevaju IAKO JE TEMATIKA UGROŽENIH MANJIN-
da prkose sujeti i mladalačkoj nadobudnosti i održavaju SKIH GRUPA PO PRIRODI „ANGAŽOVANA“,
se kao trupa. Njihova treća predstava „I ostali“ tekst predstave je takav da gledalac nema
uvrštena je u program ovogodišnjeg Sterijinog pozorja utisak da mu se nekakva agenda nabija na
nos. Ipak, komad ostavlja utisak i tera na
razmišljanje. „Nismo htele da napravimo
‚pamflet‘ spiku“, kaže Neda. „To lako može
da bude velika poza koja potcenjuje publi-
ku.“ Mina se na to nadovezuje: „Bavimo se
dana „od kraja predavanja do poslednjeg smo vrlo različite među sobom. Upravo ovime zato što verujemo u ljude koji dola-
autobusa“. Njoj se sviđa i ideja da se grupe zbog toga celina funkcioniše tako dobro“, ze u pozorište ne samo da bi se lepo obu-
umetnika potpisuju jednim imenom i na kaže Neda. kli već su i spremni da ih nešto dodirne.
stvarima koje pišu nezavisno. Bodroža nikada ne bi pristao na plastičnu
Na pitanje da li ima zdravog rivalstva ZA NJIHOVU SLOŽNOST I UKLOPLJENOST angažovanost, on nas stalno podstiče da
među njima, devojke nedvosmisleno od- ZASLUŽAN JE I REDITELJ sa kojim su radi- pričamo kroz lična iskustva.“
govaraju da nema. „Jedan kritičar je u le na sve tri dosadašnje predstave, Stevan Prva priča omnibusa, koju je napisala
tekstu naveo kako je ovo retka prilika da Bodroža. „Neko bi nas terao da uđemo u Mina Ćirić, bavi se problemima sa kojima
se uporede dela četiri mlada autora. To kalup, ali Bodroža je našao način da naše se suočavaju pripadnici LGBT zajednice.
me je iznerviralo, jer je ovo saradnja, sva- različitosti uvrsti u predstavu“, kaže Mina. Majka glavnog lika ima problema sa nje-
ka je deo celine. Radimo nešto što je veće Dok sam gledao predstavu „I ostali“, pri- govim homoseksualizmom, što skreće
od svake pojedinačno“, kaže Maša. „Iako metio sam odlična scenografska rešenja i pažnju na to da ljudi neretko ne mogu da
funkcionišemo kao jedan mozak, ipak tranzicije koje uspešno provode gledaoca se opuste ni „unutar četiri zida“. „Pored
60 BUDI UMETNIK
MAŠA
toga što to nije samo javni već i privatni
problem, htela sam da istaknem da je i
lični. Često pojedinac nije pomiren sa
svojom seksualnom orijentacijom, pa po-
staje sam svoja ‘četiri zida‘. Ipak, trudila
sam se da ispričam priču o problemima sa
kojima se susreće par ljudi. U mojoj priči
možeš da zameniš gej par sa strejt parom.
Bilo mi je bitno da se bavim tom temom
bez bavljenja tom temom“, kaže Mina.
DRUGA PRIČA, AUTORKE GALINE MAKSIMO-
VIĆ, BAVI SE INSTITUCIONALNIM RASIZMOM
sa kojim se suočava romska populacija,
ali i bezizlaznom situacijom u koju sistem
stavlja ljude koji sa Romima intereaguju.
Galina je to ilustrovala na primeru škol-
stva, nasilja nad vršnjacima i nemoguć-
nosti učiteljice da pomogne svom učeni-
ku. „Prema Romima imamo licemerni
odnos, ciganske pesme su deo kafanskog
repertoara, često se na internetu sme-
jemo njihovim izjavama, a nikada se ne
zapitamo zašto je to tako. Ne uviđamo u
MINA
HODAJUĆI NA LINIJI IZMEĐU ISKRENE
EMOCIJE I POLITIČKE ANGAŽOVANOSTI,
PREDSTAVA „I OSTALI“ USPEVA DA NA
NENAMETLJIV NAČIN SKRENE PAŽNJU NA
PROBLEME SA KOJIMA SE SUSREĆEMO SVI, A
NAJČEŠĆE BIRAMO DA SKRENEMO POGLED
kakvim uslovima žive i da su im uskraće-
na i osnovna prava. Htela sam na sceni
da izolujem od okolnog šuma probleme
sa kojima se suočavaju pripadnici romske
populacije, ali i nemoć ljudi koji žele da im
pomognu. Ljudi na odgovornim mestima
u institucijama skoro su uvek nevidljivi za
običnog čoveka. Zato u mojoj priči ne vi-
dimo direktora škole, već samo učiteljicu.“
Priča Nede Gojković bavi se žmure-
njem društva na činjenicu da je depre-
sija bolest. „Depresija je nešto iz čega
se mnogo teško čupa. Tragedija je ta što
pored dobre volje da pomognu, ljudi ne-
maju znanja i veštine da to urade. Sve po-
tiče od porodice, sve nesreće i sreće, sve
propasti i sva spasenja. I kod Mine i kod
mene, postoji momenat u kojem članovi
porodice nipodaštavaju probleme junaka,
misleći da je njihovo stanje prolazna faza.
Potrebna je pomoć bliskih ljudi, a često
su upravo oni ti koji čine situaciju gorom

GALINA
nabijanjem krivice: ‘Ja sam ti sve dao, a
ti ovako...‘ Zbog svih tih činilaca, moj lik
je alkoholičar. Alkoholizam je simptom
njegove depresije, a ne uzrok“, kaže Neda.
POSLEDNJU PRIČU JE NAPISALA MAŠA
RADIĆ I U NJOJ je prikazan nesvakidašnji
susret žene u kolicima i mladića koji živi
uličnim životom. Iako je ova premisa ima-
la najveći potencijal da sklizne u patetiku,
likovi su vrlo zrelo i nepatvoreno napisani.
„Veoma sam se trudila da ne uvredim bilo
koga nepokretnog, ali nisam htela da napi-
šem ono što se zove ‘opšte mesto‘. Mislim
da se donekle plašimo ljudi koji su nepo-
kretni, da ih posmatramo sa distance. Za-
pravo su to često veoma duhoviti i opušte-
ni ljudi. Smatram da je bitan momenat u
mojoj priči to što mladić ne sažaljeva gos-
pođu u kolicima, on kao i da ne vidi njena
kolica“, kaže Maša.
Predstava je uvrštena u program ovo-
godišnjeg Sterijinog pozorja, što je či-
BUDI UMETNIK 61
NEDA
DEPRESIJA JE njenica koju su devojke saznale dan pre
našeg razgovora. One se nisu ni trudile da
NEŠTO IZ ČEGA SE sakriju svoje uzbuđenje i počastvovanost,
MNOGO TEŠKO ČUPA. sem Maše koju emocije sporije hvataju:
„Još uvek mi je teško da shvatim da se
TRAGEDIJA JE TA ŠTO dešava, još mi je sveže. Očekivalo bi se da
imam prenaglašena osećanja, ali stići će
PORED DOBRE VOLJE me za nedelju-dve.“
DA POMOGNU, LJUDI
PRIHVATAJUĆI TOLIKO DRUŠTVENO PIPA-
NEMAJU ZNANJA VU I SKORO NEZAHVALNU TEMU, DEVOJKE
I VEŠTINE DA TO su se uhvatile ukoštac sa teškim stru-
kovnim podvigom. Hodajući na liniji
URADE. SVE POTIČE između iskrene emocije i političke an-
OD PORODICE, SVE gažovanosti, predstava „I ostali“ uspeva
da na nenametljiv način skrene pažnju
NESREĆE I SREĆE, na probleme sa kojima se susrećemo svi,
a najčešće biramo da skrenemo pogled.
SVE PROPASTI I SVA Duh i entuzijazam koji mlade spisatelji-
SPASENJA ce gaje prema dramaturgiji i pozorištu
zarazan je, i stvara utisak da je tradicija
srpskog teatra bezbedna makar još ge-
NEDA GOJKOVIĆ
neraciju. ®
62 INTERVJU

BUDI ONAJ
OD KOGA ĆE
ZAPOČETI
PROMENA
Mislim da nema razloga da žuriš za novcem,
popularnošću, slavom. To su opasne stvari,
zato što možeš da se izgubiš. Meni je Dovlatov
prva glavna uloga, ali čekao sam je šest godina.
Odbijao sam svašta i imao sam besane noći,
mislio sam da me više niko neće zvati. Ali meni
je moj posao na prvom mestu, jer on prolazi
kroz mene – kako napredujem u životu, tako
napreduje i moja gluma, ispričao je za Original
Milan Marić, koji je pobrao sjajne kritike svetskih
medija za ulogu u filmu „Dovlatov“ Alekseja
Germana Mlađeg u rusko-poljsko-srpskoj
koprodukciji, ostvarenju nagrađenom Srebrnim
medvedom na Berlinalu

RAZGOVARAO DIMITRIJE ĐURIĆ

FOTOGRAFIJE IGOR PAVIĆEVIĆ

ko je Milan Marić, kako
sam kaže, slučajno dobio
A ulogu Sergeja Dovlato-
va, čudesni događaji to-
kom priprema i snima-
nja filma o ovom ruskom
disidentu, piscu i novinaru u ledenom Pe-
terburgu, ne mogu se nazvati, jezikom glu-
mačke umetnosti rečeno, improvizacijom.
One bi mogle da posluže kao građa za sce-
nario jednog posebnog, uzbudljivog filma,
onog koji zvezda filma „Dovlatov“ živi već
dve godine.
A počelo bi onom scenom iz Rusije kada
Milanova prijateljica, naizgled nonšalant-
no, daje njegovu fotografiju reditelju filma,
da ovaj porazmisli o njemu; nastavilo bi se
vrlo krupnim kadrom na tu sićušnu sliku
na kojoj on, ali i inače, fizički veoma pod-
seća na Serjožu Dovlatova. I onda bi počela
prava drama. Kasting, prvi, drugi, ko zna
koji još krug. Uloga. Pa čitav proces, a to-
kom njega strah, samoća, lutanje, učenje,
samonadilaženje, uspeh, crveni tepih i, po-
vrh svega, odrastanje.
Rezultat je sledeći: premijera filma „Do-
vlatov“ Alekseja Germana Mlađeg u ru-
sko-poljsko-srpskoj koprodukciji bila je na
ovogodišnjem Berlinskom festivalu gde je
nagrađen Srebrnim medvedom za izuze-
tan umetnički doprinos, kostim i scenogra-
fiju i nagradom čitalaca lista Berliner mor-
genpost. Nedugo zatim, usledila je i srpska
premijera na FEST-u, a onda u Moskvi, gde
je film četiri dana od prikazivanja pogleda-
lo 300.000 gledalaca, što ga je u tom tre-
nutku svrstalo među tri najgledanija filma
u Rusiji, da bi ga ubrzo otkupio popularni
striming servis Netflix za anglosaksonsko
govorno područje.
„Dovlatov“ nije samo biografski film, to
je i priča koja „poetično vraća izgubljeni
svet u kome je poezija tako mnogo značila,
a kada su pisci, poput glavnog junaka ovog
filma, radije birali da gladuju nego da pišu
naručene laži i kič“, piše Holivud riporter,
„kada su književnost i umetnost bile sma-
trane pitanjima života i smrti, i kada je
insistiranje na vlastitom umetničkom in-
tegritetu moglo da u znatnoj meri naškodi
vašim šansama za opstanak“, objašnjava
Skrin dejli.
Ako samo za potrebe ovog uvoda zane-
marimo to da je pisac živ onoliko koliko
živi njegovo delo, i da je u tom slučaju smrt,
zaista, „neprovjerena glasina“, moglo bi se
reći da se Milan Marić rodio da bi Dovlatov
ostao u životu. Glumac je rođen iste godine
kada je pisac umro. I nije to jedina paralela
INTERVJU 63
ka Sava centru, a da si ti i u tom
DOBIJAM ULOGU filmu odigrao glavnu ulogu?
OD ČOVEKA KOJI JE
DOBITNIK SREBRNOG
LAVA, U RUSKOJ
Jeste, ima istine u tome. Bilo je to onih
dana kada je u Beogradu padao sneg, kada
je grad bio zavejan. I sve je bilo ludo. Ne
samo te večeri.
Znaš, dve godine sam, posle mnogo
KINEMATOGRAFIJI muka, čekao da se taj film dogodi i odjed-
nom: Berlin, nagrade, divne kritike. A onda
KOJA NIJE MALA, ONA Beograd. I ja pred mojom publikom. Pola
JE SVETSKA. DRUGO, sata posle tog aplauza, imao sam let za Mo-
skvu i sutradan dve premijere. Te dve-tri
IGRAM PISCA ZA KOG nedelje bile su zaista kao na filmu.
RANIJE NISAM ČUO,
Pažljivo sam te gledao dok si se
NA RUSKOM JEZIKU klanjao publici te noći, toliko si
KOJI NE ZNAM. PITAO bio nestrpljiv da zahvališ, da neš-
to kažeš, nije ti bilo svejedno...
SAM SEBE SAMO Bio sam na ivici da se rasplačem. Od po-
četka sam želeo da to bude i srpski film, da
JEDNO: A ŠTA ĆEŠ SAD, ne budem samo gostujući glumac u rusko-
MILANE? poljskoj koprodukciji (film je podržan i od
Filmskog centra Srbije, prim. aut.). I evo tu
sam, u Beogradu, to se te noći dešava, u pu-
blici su bili neki bitni ljudi, ludački aplauz...
I to me je slomilo, nisam očekivao.
ZA TRI MESECA
Onu zahvalnost koju si izrazio
SAM PRIPREMIO posle aplauza, da li si pripremao?
JEZIK I TELESNO SE Nisam, rekao sam samo ono što sam u
tom trenutku osećao. A bio sam toliko sre-
PRILAGODIO ULOZI, ćan zato što je Beograd bio prvi grad, posle
UGOJIO SAM SE 16 Berlina, u kom je film prikazan. To mi je
bilo veoma važno.
KILOGRAMA. I SVA
Ali nije samo tih nekoliko dana i
ONA TUMARANJA PO nedelja bilo kao na filmu. Tvoj ži-
PETERBURGU... vot je u Peterburgu tih šest meseci
takođe bio filmski.
Sulud. Dobijam ulogu od čoveka koji je
dobitnik Srebrnog lava (nagrada filmskog
između dvojice umetnika, o čemu ćete čita- festivala u Veneciji, prim. aut.), u ruskoj ki-
ti u razgovoru. nematografiji koja nije mala, ona je svetska.
Milan Marić je, što primećuje Holivud Drugo, igram pisca za kog ranije nisam čuo,
riporter, „svojim zapovednim, ironičnim na ruskom jeziku, koji ne znam. Pitao sam
prisustvom na impresivan način ušao u lik sebe samo jedno: a šta ćeš sad, Milane?
ovog pisca jevrejsko-jermenskog porekla, Ali sve je moguće, za tri meseca sam pri-
mada mu je dato tek da luta po ulicama i premio jezik i telesno se prilagodio ulozi,
književnim okupljalištima Lenjingrada“, ugojio sam se 16 kilograma. I sva ona tuma-
šest novembarskih, hladnih dana 1971. go- ranja po Peterburgu...
dine, a prema subjektivnom osećaju, ono-
liko hladnih i snežnih kao što je bila ona Da li je istina da ti je posle premi-
februarska noć kada je film premijerno pri- jere u Berlinu prišla Dovlatovljeva
kazan u Beogradu... kćerka?
Izađem da zapalim cigaretu posle filma,
... Ne znam da li ti se učinilo, kao ona mi prilazi, divna žena, i kaže: „Niko ne
što je meni, da te večeri film nis- bi bolje odigrao mog oca od tebe.“
mo gledali samo na platnu, nego Igram njenog oca. Igram neku epohu od
da smo ga živeli dolazeći zavejani pre pedeset godina. Ona se, kao lik, poja-
64 INTERVJU

IMAO SAM ZADATAK DA – NE JEDAN DAN, NEGO da piju. Bili su i užasno nesigurni, jer ako
ceo mehanizam govori da nisi u pravu i da
DVA MESECA, KOLIKO JE TRAJALO SNIMANJE – je to što pišeš glupo, koliko god verovao u
TRAŽIM I PRONAĐEM ONO ŠTO JE ŽIVO, LJUDSKO, sebe, počinješ da se pitaš – čekaj, bre, ako
svi kažu... Brodski, na primer, završava u
NEPREKIDNU TUGU I „DEČIJOST“ U ČOVEKU OD logoru osuđen kao državni parazit. Ali nisu
odustali od umetnosti. Naravno, otišli su iz
KOGA SE NEŠTO OČEKUJE, A ON SE U SVEMU TOME zemlje. Teško je to, za bilo koga, a naročito
NE SNALAZI. I DA SVE TO NOSIM SA SOBOM, A DA za umetnike koji crpe inspiraciju iz sredine
u kojoj žive. Meni je to najdirljivije.
BUDE ISKRENO, DA NE BUDE FALŠ, DA NE BUDE IGRA
Glumac si Jugoslovenskog
dramskog pozorišta i kada je reč
vljuje u filmu. Ta žena sada priča sa mnom Filmska kritika primećuje da film o tebi i tvojim ulogama, ni ti, kako
i izgovara tu rečenicu. Ma tu sam ja već bio ne daje samo faktografiju Dovla- kažeš, ne pristaješ na sve. Da li
– ćao. Još se ona šali: „Hej, tata, dođi!“ tovljevog života, već je težište i na je to prvenstveno stvar etike ili
njegovom burnom unutrašnjem nekih drugih motiva?
Čitajući tvoja sećanja na dane sni- životu. Ne bih želeo da pametujem ili savetujem
manja, samoće, lutanja i radosti u Nije to klasičan biografski film, on ima bilo koga, sve je to bio moj izbor. Nisam pri-
Rusiji, stekao sam utisak da si se nešto što nama danas nedostaje, pored stajao na sve, jer sam mislio da moram da
sve vreme nečeg pribojavao, da te te priče o sedamdesetim, SSSR-u, a to je se formiram kao glumac, a ne da izletim u
je bilo strah... Zašto? spremnost da svojim životom braniš eti- neku estradu. A formiraću se tako što ću
Normalno je da se plašiš, naročito onda ku i umetnost. A nije reč o nekom davnom raditi ono što mislim da je dobro, nešto što
kada se baviš onim do čega ti je stalo. Plašiš vremenu, pa Dovlatov je umro iste godine nosi društveni angažman, nešto što nosi
se da ne uprskaš, da se ne snađeš, da nekog kad sam se ja rodio, devedesete. više od samog naziva „film“, „pozorište“,
ne povrediš. To su bili mladi ljudi koji su bili spremni „predstava“, „serija“. Naravno, niko od nas
Da, imao sam ogroman strah, u početku da žrtvuju svoju slobodu, svoj životni tok, nije lud, mi svoje poslove radimo za novac.
sam stalno mislio o tome kako ću sve da a nisu imali para, nisu imali šta da jedu, ni Ali, kao klinac, mislim da nema razloga da
postignem, da doguram do 99 kila, a ceo
život sam između 80 i 84, da naučim jezik,
sav taj tekst, a nije bilo kadra bez mene. I
onda se, kao što se i događa na snimanjima,
promene planovi, a ja dođem sa naučenim
delom teksta i onda ti kažu: ne, ne, danas
snimamo drugu scenu. A scenario je veoma
kompleksan, ako ne odeš dublje u to, može
da ispadne banalan kao, eto, imamo umet-
nika koji je nesnađen.
Imao sam zadatak da – ne jedan dan,
nego dva meseca, koliko je trajalo snima-
nje – tražim i pronađem ono što je živo,
ljudsko, neprekidnu tugu i „dečijost“ u
čoveku od koga se nešto očekuje, a on se u
svemu tome ne snalazi. I da sve to nosim sa
sobom, a da bude iskreno, da ne bude falš,
da ne bude igra.

Uslovi života u Rusiji su ti, deli-

mično, to i omogućili?
Sa jedne strane, i ja sam se sam bacao
u to, u ekstreme. Sa druge strane, bio sam
stvarno odvojen od svih, u gradu i među
ljudima koje ne poznajem. Prvih dana
nisam imao ni internet. Ljudima pričam
u šali, pa kažem da je bilo kao u vojsci.
Promenila me je ta samoća, upućenost
na sebe. Završim snimanje i vratim se u
prazan stan. Posle tog filma, ja nisam isti
čovek. Porastao sam.

žuriš za novcem, popularnošću, slavom. To
su opasne stvari, zato što možeš da se iz-
gubiš. Meni je Dovlatov prva glavna uloga,
ali čekao sam je šest godina. Odbijao sam
svašta i imao sam besane noći, mislio sam
da me više niko neće zvati. Ali meni je moj
posao na prvom mestu, jer on prolazi kroz
mene – kako napredujem u životu, tako na-
preduje i moja gluma.
Dovlatovljeva urednica u filmu
stalno skreće pažnju tim mladim
ljudima koji donose svoje tek-
stove na to da nijedan neće biti
objavljen jer u njima nema „lepog
i vedrog“, ti govoriš da pozorište
nije puka zabava, već nešto više,
pa su tvoje dosadašnje uloge na
filmu, televiziji („Branio sam
Mladu Bosnu“, „Nemanjići“...) i u
pozorištu („Mali mi je ovaj grob“,
„Zoran Đinđić“, „Zmajeubice“...)
obeležene društvenim, političkim,
istorijskim temama. Šta je to što
tražiš, „nešto više“?
Pozorište živi preko dve i po hiljade godi-
na, ne možemo da ga svedemo samo na za-
bavu, iako ono jeste delom i to. Samo, mene
niko ne može da ubedi da pozorište ne tre-
ba da bude politično. Pa Molijera su tri puta
skidali sa vešala zbog onoga što je govorio.
Mislim da je Krleža rekao: „Političko je ono
najintimnije.“ Nije politika samo ono za kog
si glasao, to je i način razmišljanja, to su
tvoji dnevni izbori, ceo život je sastavljen
od izbora, tj. odabira.
Ranije si govorio da ne želiš
da odeš iz zemlje, da li si sa
ovim međunarodnim probojem
promenio mišljenje?
Nisam, to nije moj primarni cilj, a pomi-
slim i ja ponekad da ovde ništa ne vredi.
Okej, možda se neke stvari ovde nikad neće
promeniti ili se neće promeniti za mog ži-
vota, ali hajde da probam, da budem onaj
od koga će započeti promena.
Kako je „politično“ pozorište o
kom govoriš uspelo da promeni
to da politika ne razdvaja ljude,
kao što je često slučaj, već da ih
okuplja?
Dovoljno je da takvo pozorište bar jednog
čoveka ohrabri. Uostalom, ne moramo da
budemo saglasni o svemu, ali ne moramo ni
da se vređamo i mrzimo.
Da li očekuješ i uloge iz klasičnog
repertoara tipa Šekspir, Molijer
kog si pomenuo...
Naravno. Ne pravim ja razliku u glumi u
predstavi „Zoran Đinđić“ i, na primer, ne-
koj iz dramskog, klasičnog repertoara, jer
se sa istim žarom obraćam publici.
NIJE BILO LAKO NA
AKADEMIJI, NIJE
NI SVE BILO LEPO,
BILO JE TEŠKIH
TRENUTAKA. LOMIO
SAM SE. POSLE
PRVOG SEMESTRA
MI JE PROFESORKA
REKLA DA NISAM ZA
OVAJ POSAO, DA SE
PREVARILA. JA SAM
MISLIO DA JE TU KRAJ
INTERVJU 65
Zar ti već nisi igrao Raskoljniko-
va, pa to je Dostojevski, klasik,
u okviru neke vežbe na drugoj
godini studija?
Ja sam se tada zaljubio u taj lik. On ubija
zelenašicu zbog čega bi svako od nas rekao,
mada to nije korektno, ma dobro, nek mu se
oprosti. Ali Raskoljnikov niže takve argu-
mente da ti ne možeš da ih pobiješ nikada:
ona je ovo, ali ja sam ono, kako je mogao Na-
poleon, iznosi paralele i pokušava da „svari“
to što je uradio, i onda kaže – sve je to tačno,
ali nisi smeo da ubiješ. To, taj „kleš“ u osobi
treba pronaći.
Šta pamtiš iz tog perioda na
Akademiji, čemu te je naučila
profesorka Biljana Mašić u čijoj si
klasi bio?
Stekao sam prijatelje za čitav život, pa
iako se ne družim sa svima, znamo se u
dušu. Nije bilo lako na Akademiji, nije ni
sve bilo lepo, bilo je teških trenutaka. Lo-
mio sam se. Posle prvog semestra mi je pro-
fesorka rekla da nisam za ovaj posao, da se
prevarila. Ja sam mislio da je tu kraj, a na-
pravio sam neku glupost, slagao sam u ime
klase. Ali naučila me je da ne odustajem, da
kad sam sâm, izdržim. Siguran sam da sam
je izvodio iz takta, ali ona nikad nije imala
potrebu da ubije tu moju tvrdoglavost.
Ni onda kada ti je na prijemnom
ispitu rekla da ispraviš „jež“
frizuru, da ljudi vide kako stvarno
izgledaš?
Samo sam rekao – pa meni stvarno tako
raste kosa. Komisiji je to bilo simpatično.
Sećam se svog izlaska na scenu na pri-
jemnom ispitu, kad sam ugledao profesor-
ku, njenog razgovora sa mnom, i tad sam
rešio – sad ili nikad. Na kraju studija sam,
posle svega, osetio to naše međusobno po-
štovanje koje će trajati čitav život.
Da li i dalje igraš fudbal?
Samo rekreativno i retko. Nemam ekipu,
a i otkako sam se ugojio za film, plašim se
da potrčim.
Dok sam te čekao da dođeš,
prelistao sam tvoj Instagram
profil i video da si, uoči svih ovih
velikih stvari koje su ti se de-
sile, objavio i sliku sebe kad si
bio mali. Šta bi danas rekao tom
klincu?
Budi dete dok treba da budeš dete, posle
uopšte nije zanimljivo. I – drži se. ®
66 UPOZNAJ SVET
 UPOZNAJ SVET 67

NEMOJ
DA BULJIŠ
U EKRAN
CEO DAN,
POSTAĆEŠ
SPORTISTA
E-sport industrija vrti mnogo novca. Baš mnogo, u milijardama. Naravno, ti brojevi konstantno rastu,
nule se samo povećavaju, sponzora je sve više, a pojedina takmičenja imaju nagradne fondove od više
desetina miliona dolara. Takođe, mnogi ističu da Svetsko prvenstvo u LoL-u gleda više ljudi nego NBA
finale. Imajući sve to u vidu, nije ni čudo što dosta evropskih klubova formira svoje e-sports ogranke.
Šalke, Mančester siti, Ajaks, PSG... Odnedavno i naša Crvena zvezda, sa čijim smo ADC-om (polako,
stići ćemo i do toga) Nikolom Mihailovićem, poznatijim kao Chopsteek, razgovarali o mnogo e-tema

PIŠE SLOBODAN MARIČIĆ

FOTOGRAFIJE IGOR PAVIĆEVIĆ, PROFIMEDIA I LEAGUE OF LEGENDS
O
68 RADAR NOVE GENERACIJE
limpijski stadion u
Pekingu. Pun, nema
gde igla da padne. U
toku su Olimpijske
igre? Nisu. Miting
Komunističke parti-
je Kine? Nije ni to. Finale Svetskog prven-
stva? Jeste, ali ne u fudbalu, već u video-igri
League of Legends, poznatoj i kao LoL.
E-sport industrija vrti mnogo novca.
Baš mnogo, u milijardama. Naravno, ti
brojevi konstantno rastu, nule se samo
povećavaju, sponzora je sve više, a poje-
dina takmičenja imaju nagradne fondove
od više desetina miliona dolara.
Takođe, mnogi ističu da Svetsko prven-
stvo u LoL-u gleda više ljudi nego NBA
finale.
Imajući sve to u vidu, nije ni čudo što
dosta evropskih klubova formira svoje
e-sports ogranke. Šalke, Mančester siti,
Ajaks, PSG... Odnedavno i naša Crvena
zvezda.
Zvezda trenutno ima samo ekipu u
LoL-u, najpopularnijoj igri tog tipa u ze-
mlji (drugi je CS:GO), tim je predstavljen
2017. godine, nastupali su u VIP Adria
ligi, a potom i u EBL (Esports Balkan Le-
ague).
A sastav? Na poziciji trenera – Saina.
Mid lejner – Akiles; Džangler – Ryuzaki;
Suporter – (Rumun) ANG; Top lejner –
(Poljak) Mikošida; ADC Chopsteek. Po-
četkom marta pridružio im se i Tasteless.
„Crvena zvezda je lako mogla da poku-
pi sve najbolje igrače regionalne scene, ali
cilj je da se radi sa mladim i talentovanim
igračima koji tek treba da se izgrade i koji
će od starta raditi u ozbiljnom i profesio-
nalnom okruženju“, navedeno je na pred-
stavljanju tima.
Jedan od tih mladih i talentovanih je
ADC Crvene zvezde Nikola Mihailović
Čopstik, rođen 19. oktobra 1997. godine.
Išao je u OŠ „Vojvoda Stepa“, pa u Teh-
noart, nakon čega je dobio gejmerske
ugovore pa nije upisivao fakultet, a u in-
tervjuu za Original navodi da bi voleo da
jednog dana upiše Višu elektrotehničku.
Osim toga, Čopstik je odgovorio i na pi-
tanje zbog čega baš „Čopstik“.
„To je iz jednog video-klipa sa neta. Bilo
je prvo 2Čopstik, kao dva kineska štapi-
ća, ali su ljudi stalno izbacivali tu brojku
ispred i zvali me samo Čopstik, pa sam
odlučio da i ja to potpuno izbacim. Svide-
lo mi se, drugačije je nekako od običnih
nikova“, kaže Mihailović.
Inače, njegova ADC pozicija znači At-
tack Damage Carry i jedna je od glavnih
uloga u čitavoj igri. Igrač, kao što mu ime
OD OVOGA MOŽE
kaže, nosi svoj tim velikom količinom šte- I DA SE ŽIVI, AKO
te koju pravi protivničkim igračima i ubi-
ja ih, što lako može da dovede do pobede
IGRAŠ EVROPSKU
ukoliko ga krene. LIGU ILI ČAK NEKU
I Zvezda je krenula dobro, ali je na kra-
ju završila sedma i igraće protiv kvalifi- NACIONALNU, ZATO
kanta za opstanak u ligi. Kada će taj meč ŠTO TU IGRAČI IMAJU
biti odigran u trenutku pisanja ovog tek-
sta još nije poznato. PLATE OD SVOJIH
„Krenuli smo dobro, sa tri pobede i oče-
kivali smo da na kraju budemo u prve četi-
ORGANIZACIJA, PA
ri ekipe koje idu u plej-of, ali to se nažalost NOVAC OD OSVOJENIH
nije dogodilo. Krenulo je sve kako treba,
dobro smo igrali, ali smo onda protiv Asu- TURNIRA... NA
sa doživeli prvi poraz. Odigrali smo lošije BALKANU NIJE BAŠ
naš kompozišn, nije to bilo kako treba“,
kaže Čopstik za Original. TAKO, NEKE EKIPE
POPUT ZVEZDE IMAJU
Kompozišn? (Za nas nubove).
Kompozicija. Dakle, pet heroja koji PLATE, NEKE NE
imaju sinergiju kada deluju zajedno. Ima-
li smo takvu kompoziciju u kojoj treba
da se uradi pet ulta (ultimejta – glavnih
magija heroja), ali to nismo dobro uradili i
izgubili smo. Onda smo igrali protiv Klik-
Techa, a oni su najbolji balkanski tim... I
tu smo izgubili. Onda se promenio peč,
promenili su se neki pikovi, neki heroji
su postali jači, neki slabiji, nismo se dobro
adaptirali na to. Bili smo loši na trenin-
zima, pa smo počeli i da gubimo veoma
brzo, kao da ne znamo šta da radimo, kao
da smo pali za deset levela. Očekivali smo
da budemo u prva četiri i imali smo šansu
za to, ali nismo uspeli, i to ne zato što smo
bili nadigrani, već zato što smo mi loše
igrali. Da smo igrali našu igru, mislim da
bismo sigurno bili u prva četiri.
 RADAR NOVE GENERACIJE
A kako funkcionišu treninzi?
U ekipi imamo Poljaka i Rumuna, pa
nismo u mogućnosti da igramo u LAN-u.
Svako igra od kuće. Doduše, imali smo
booth camp – bili smo deset dana zajedno
u Beogradu, vežbali, živeli zajedno... To
je dosta pomoglo, ali smo bili nov tim, pa
nam je bilo potrebno dosta vremena da se
uigramo.
Svakog dana imate treninge?
Uglavnom svakog dana. Moramo da
vežbamo svaku kompoziciju – ako nam
jednu odstrane, da možemo da uzmemo
drugu. Za EBL smo vežbali svakog dana,
nekada i dva puta dnevno. Svaki tim koji
je u toj ligi vežba svakog dana, to je glavno
takmičenje na Balkanu.
Ipak, većina gejmera „trenira“ cel-
ZA EBL SMO og života. Od čega si ti počeo?
Prvo sam igrao segu, pa sam prešao
VEŽBALI SVAKOG na kompjuter i tu sam najviše igrao Dotu
i CS 1.6. A na segi sam igrao sve što sam
DANA, NEKADA I imao. Najviše neki soker fudbal sa bratom
DVA PUTA DNEVNO i neke tuče, mislim da su bile Nindža kor-
njače, Mortal kombat... Uglavnom sve u
69
multiplejeru, da bih mogao da igram sa
bratom.
A neka igraonica?
Da, išao sam u igraonicu pre nego što
sam dobio kompjuter. Bila je jedna kod
nas u kraju. Ne znam ni da li je imala ime.
Samo „Igraonica“.
D Igraonica.
Igraonica se zvala, to je to. Tamo su svi
dolazili, bilo je sedam kompova i nisam
uopšte mogao da igram jer sam bio mlađi.
Stariji su uvek igrali, a ja sam samo gle-
dao. Onda su dobili još koji komp, pa sam i
ja mogao ponekad da igram. Kad se zatvo-
rila, prestao sam da idem u igraonice, nije
bilo nijedne u blizini, a one kod Vuka su
bile daleko, bio sam mali.
Pitam te to jer svaki kraj ima neku
svoju igraonicu iz detinjstva koje
se svi rado sećaju. Kod nas u Ze-
munu je bio MK, tj. Mortal kombat
i znam mnogo odraslih ljudi koji
se raspilave na pomen tog imena,
a zatvorena je već deceniju i ku-
sur, ako ne i više. Mada je danas to
verovatno drugačije, klinci sada
sve igraju preko neta.
Pa da, ali, eto, ima kod nas jedna nova
– moj drug je otvorio u prizemlju svoje
zgrade. Dođe nas desetak, pa igramo ne-
što u LAN-u. Nije kao prava igraonica,
samo da dođu drugari da igraju.
Dakle, igrao si Dotu i CS 1.6, a onda
si zbog Dote počeo da igraš i LoL.
Da, kada su najavili da će izaći Dota2,
dobio sam beta verziju i nije me toliko
privukla kao Dota1. Tada sam već pomalo
igrao LoL i to preko jednog druga jer sam
imao slab kompjuter, pa smo posle škole
išli kod njega da igramo. Posle toga sam
uzeo bolji komp, skinuo LoL i za nedelju
dana došao do levela 30. Bukvalno sam sa
starijim bratom igrao ceo dan i celu noć.
Menjali smo se – kad sam ja u školi ujutru,
on tada igra, a kad je on u školi po podne,
tad ja igram. Stigli smo zajedno do levela
30 i koristili jedan nalog dok on nije pre-
stao da igra, a ja sam nastavio sam.
70 RADAR NOVE GENERACIJE
On nije u svetu profi gejminga?
Dosta je igrao dok nije dobio posao. Igra
i danas sa drugarima, ali ništa profesional-
no. Mislim, bio je ozbiljan igrač, ali nikada
nije igrao profesionalno.
Već tada si odlučio da budeš ADC,
što ti je zaduženje i u Zvezdi. Zbog
čega baš ADC?
Koju god igricu da sam igrao, uvek sam
hteo da budem onaj koji pravi najviše da-
mage. Neko ko je, da kažemo, u centru
pažnje. Kada sam počeo da igram LoL,
odmah sam uzeo ADC, jer je taj moj drug
igrao support. I od tad koja god nova sezo-
na da dođe, samo to sam igrao. Znam da
igram i ostale rolove, ali ne na istom tom
nivou.
Koliko je u profesionalnom gejmin-
gu bitno da se tačno zna ko šta
radi, strategija... Pretpostavljam
da dosta na tome radite, kao i svi
timovi u bilo kom drugom sportu.
Strategija je kod novijih sezona najbit-
nija. Ranije, ako je neki igrač bio mnogo
dobar, onda je on mogao sam da pobedi
partiju. Sada je to nemoguće, tim mora za-
jedno da pobedi. Zato postoje razne strate-
gije, igra je postala kvalitetnija i ne možeš
ništa sam, mora ceo tim.
Ali kakvu god strategiju imali,
uvek su neki Korejci bolji.
Naravno. Vežbaju po 17 sati... Ali mi
da toliko vežbamo, ne bismo bili kao oni.
Jednostavno, ljudi vide nešto što mi ne
vidimo.
Tako je Li Sang Hjeok Fejker, koji
ima samo 21 godinu, nedavno
postao prvi LoL igrač u istori-
ji koji je zaradio preko milion
dolara. Osim toga, na listi od deset
najplaćenijih i najboljih, devet je
iz Južne Koreje i jedan iz Kine,
od čega je većina nekada igrala
ili trenutno igra u najtrofejnijem
LoL timu sveta – korejskom SK
Telecom T1.
Fejker je tri puta osvojio Svetsko prven-
stvo, od čega dva puta zaredom, i on je
najbolji na svetu. Kada je tek počeo, prvi
meč je odigrao protiv jednog od najboljih
na sveta i samo ga solo kilovao. Onda je
uradio jedan plej koji cela LoL zajednica
zna, jedan od najboljih uopšte. Najbolji je
na svetu. Koliko god njegov tim bio loš ili
im jednostavno ne ide, što svima može da
se desi, on ne pada, uvek je na najvišem
levelu. Nema boljeg igrača od njega, svi ga
poštuju.
Dok su Korejci osvajali po svetu
šta god su stigli, Srbija je prošle
godine dobila LoL tim Crvena
zvezda. Odakle ti tamo?
Igrali su prošle godine, još pre nego što
sam ja došao, Vip Adria ligu i bili su veoma
solidan tim. Imali su u timu Poljaka Kon-
džisona, jednog od najboljih igrača Evro-
pe. Onda je došla druga sezona i Zvezda
U AMERICI POSTOJE
I STIPENDIJE ZA
E-SPORT, NBA TIMOVI
PRAVE SVOJE EKIPE
U LOL-U. SVAKO KO
TAMO INVESTIRA U LOL
I E-SPORT UOPŠTE
MISLIM DA ĆE DA
ZARADI. NA BALKANU
SVI NA TO GLEDAJU
KAO NA TROŠENJE
VREMENA, DA TREBA
DA SE NAĐE NEKI ZANAT
je želela da promeni ceo tim. Pitali su me
da li bih igrao za njih dok sam još igrao za
RUR. Hteo sam da napravim neku prome-
nu i pristao sam.
Navijač si Zvezde?
Jesam, navijao sam dosta kao mali, ali
sam u međuvremenu prestao da pratim
fudbal.
U ligi sa Zvezdom od poznatih
sportskih društava je još samo
grčki Panatinaikos.
Da, liga ima osam ekipa, igralo se 14
kola, svako protiv svakoga, dva meča ne-
deljno, ponedeljkom i četvrtkom. Sve
funkcioniše tako što prve četiri ekipe idu
u plej-of, peto i šesto mesto su sigurni, a
sedmo i osmo idu u relegaciju, pa možeš
da ispadneš iz lige. Druga liga ne postoji,
ali svake sezone se mogu kvalifikovati ti-
movi koji žele da uđu u ligu i najbolji igraju
protiv timova iz relegacije koji se bore za
opstanak. Dakle, prijaviš se, prijavi se 100
ekipa i kroz kvalifikacije se dođe do dve
najbolje koje se bore protiv dve iz relega-
cije. Ko pobedi, taj je u EBL sledeće godine.
A prva ekipa?
Pošto nacionalna liga Srbije ne postoji,
već je EBL za ceo Balkan, onda pobednik
te lige predstavlja Balkan u evropskom
kupu. Tu učestvuju ekipe iz Italije, Špani-
je, Francuske, Poljske... Pobednik toga ide
u glavnu evropsku ligu EULCS (European
League of Legends Championship Seri-

es), koja je pored NALCS (lige Severne
Amerike) i korejske jedna od najboljih na
svetu.
A postoji i Svetsko prvenstvo na
koje odeš, boriš se i na kraju izgu-
biš od Korejaca.
Da, to je najvažniji turnir za svakog
profesionalnog igrača. Tada prve tri
evropske ekipe idu na Svetsko prvenstvo
i predstavljaju Evropu. Tamo dođu eki-
pe i iz Amerike, Koreje, postoje grupe,
borba za finale. Korejci na kraju osvoje.
Postoji i All Star, turnir na kojem fano-
vi biraju ko će da bude na kojoj poziciji u
timu – ko će da bude mid, ko džangl, ko
suport... Pa ima nekih posebnih modova,
na primer jedan na jedan. Uglavnom, tu
su zemlje podeljene na Fire u kojem su
Amerika, Koreja, Okeanija... I Ice u ko-
jem su Kina, Evropa, Tajland... Na kraju
se skupljaju poeni i kao da li će da pobedi
Fire ili Ice. Uglavnom pobedi Ice jer oni
imaju Koreju. Oni uvek pobede, kako god
da okreneš.
Reprezentacija Srbije u LoL-u je na
jednom prvenstvu osvojila srebrnu
medalju. Izgubili su, logično...
Od Koreje, tako je. Da, ali to je svetsko
prvenstvo za države, ne za timove. To nije
Riotovo. Profesionalni igrači koji imaju
ugovor tamo ne mogu da igraju, samo
amateri. Na primer, džangler Koreje koji
je tada igrao protiv Srbije dobio je posle
profesionalni ugovor i sada igra za jedan
od najboljih timova sveta u kojem igra
Fejker. Taj turnir je dobar za igrače koji
nemaju ugovore, onda oni odu tamo, neko
ih primeti i polako uđu u timove.
Može li da se živi od LoL-a?
Može, ako igraš tu evropsku ligu ili čak
neku nacionalnu, zato što tu igrači imaju
plate od svojih organizacija, pa novac od
osvojenih turnira... Na Balkanu nije baš
tako, neke ekipe poput Zvezde imaju plate,
neke ne. Znam da i Kliktek ima, ali oni su
najbolji, osvajaju sve... Ima smisla da imaju
plate i oni verovatno mogu da žive od toga.
Ne bih da budem nepristojan, ali
možeš li da mi kažeš barem u kom
se rangu kreću plate LoL igrača?
Sve zavisi. Na Balkanu igrači imaju u
proseku oko 300 evra. U nacionalnim li-
gama to iznosi mnogo, mnogo više. Preko
1.000, 2.000 evra. Na primer, u Španiji je
plata 2.000 evra. Sve zavisi od toga koliko
U AMERICI POSTOJE
I STIPENDIJE ZA
E-SPORT, NBA TIMOVI
PRAVE SVOJE EKIPE
U LOL-U. SVAKO KO
TAMO INVESTIRA U LOL
I E-SPORT UOPŠTE
MISLIM DA ĆE DA ZARADI.
NA BALKANU SVI NA
TO GLEDAJU KAO NA
TROŠENJE VREMENA, DA
TREBA DA SE NAĐE NEKI
ZANAT
je liga jaka, koliko su organizacije jake i ko-
liko ima sponzora.
Zbog čega nema toliko sponzora
na Balkanu? U svetu su velike
nagrade, ali i velike zarade –
sponzori kao da ne prepoznaju
mogućnost da pre svega oni tu
zarade.
Ceo Balkan kao regija dosta zaostaje u
e-sportu, ljudi uopšte ne žele da prihvate
e-sport kao sport. Kada to bude više pri-
hvaćeno, verovatno će doći i više sponzo-
ra, biće veće nagrade... U Americi postoje
i stipendije za e-sport, NBA timovi prave
svoje ekipe u LoL-u. Svako ko tamo inve-
stira u LoL i e-sport uopšte mislim da će
da zaradi. Na Balkanu svi na to gledaju kao
na trošenje vremena, da treba da se nađe
neki zanat. Sve dok je takav majndset...
„Nemoj da buljiš u ekran po ceo
dan...“
Pa da. Ima mnogo para u e-sportu, samo
treba da se uloži. Jedan LoL turnir se u
svetu gleda više nego NBA finale. Brojevi
to pokazuju. Dosta ljudi i strimuje igri-
ce na netu. Lepo sedneš i gledaš. Onda ti
neko stariji dođe i kaže „zašto gledaš to
kada možeš da igraš“. To je isto kao fudbal,
zašto gledaš fudbal kad možeš da ga igraš?
Ljudi na e-sport gledaju kao da nije sport,
jeste. Treba ti koncentracija, moraš da iz-
držiš da igraš nekoliko partija dnevno... A
ako se šah računa kao sport, ne znam zašto
ne bi i video-igre.
71
Verujem da je to do generacijske
razlike.
Da, u njihovo vreme toga nije bilo i sada
neće da se prilagode tome, žele da ostanu
na starom, ali se za to vreme ostale drža-
ve prilagođavaju. Ovde niko ne želi da se
prilagodi.
Tu je i ona teza da „nasilne“
video-igre utiču na porast nasilja.
Mislim da to nikako nema smisla.
Moj brat Marko je do sada pota-
manio više ljudi od kuge, a i dalje
je jedna od najboljih osoba koje
znam.
To je najveća glupost. Pa ljudi koji igraju
su uglavnom povučeni i mirni. Nisu kon-
fliktni. Valjda te više podstiče na nasilje
kada piješ napolju po ceo dan, ili tako ne-
što. Oni to govore samo da bi skinuli dete
sa kompjutera.
Znaš šta sam uvek hteo da pitam
jednog profesionalnog gejmera
– da li zaista oprema ima veliki
značaj? Na primer, da li ćeš sa
tastaturom i mišem koji koštaju
nekoliko gziliona biti bolji od
nekog sa prosečnom tastaturom i
prosečnim mišem?
Sve je stvar izbora, koji miš tebi od-
govara, ali ako je miš kvalitetniji, sva-
kako će ti biti bolje. Samim tim je taj
miš i skuplji. Klizi bolje... Jeste oprema
bitna, ali i da imaš lošiji miš, uvek imaš
svoj skil.
Na kraju dolazimo do nečega što
mnogi danas ističu – da je LoL kao
igra propao, ali da se drži samo u
e-sportu.
Nije LoL propao, ali ide ka tome. Kom-
petitiv igra je okej, pro igrače ne zanima
koliko je igra lošija, jer oni igraju samo sa
svojim saigračima. Međutim, ako igraš
kao kežual gejmer, igrica je u najgorem
stanju od kada je izašla. Ima mnogo tro-
lova koje niko ne kažnjava, ima mnogo
hakera... Nije više zabavno. Treba da
odvoje one koji igraju kompetitiv i one
koji su kežual. Ti kao kežual igrač ne mo-
žeš da igraš sa četiri rendom lika, nemaš
sa njima neku komunikaciju, niti im ve-
ruješ, ne mogu tamo nekog tipa da ube-
dim da uradi nešto, odmah bude „neću“,
nije mu do pobede. Ali biće LoL i dalje
igran, može i da se zaradi nešto novca
ako možeš da istrpiš taj kežual gejming
dok ne dobiješ ugovor. ®
72 EKSKLUZIVNA REPORTAŽA
 EKSKLUZIVNA REPORTAŽA 73

SVE BOJE
AFRIKEPri samoj pomisli da putujem
tamo sama, svi dragi ljudi iz
moje okoline imali su manje-više
sličnu reakciju: „Zar se ne bojiš?
Johanezburg je na svim listama
jedan od najopasnijih gradova
sveta, kako misliš da radiš sa
lavovima, oni su divlji...” I mnoge
druge brige koje su iskreno osetili
za mene. Ali znate onaj osećaj
kad prelomite važnu odluku u
sebi i osećate da vas ne može
niko više pokolebati? To je bio taj
trenutak. Rešila sam da otputujem
sa čistim umom i čistim srcem i da
se prepustim sudbini

PIŠE DANIJELA JOVIČIĆ,

FOTOGRAFIJE BABET DE JONG
U
74 EKSKLUZIVNA REPORTAŽA

ovo moderno doba

ponekad je dosta
teško razlikovati
pravu realnost od
one koje nam je ser-
virana i u koju je tako
lako poverovati. To je vidljivo i na primeru
Afrike, odakle dolaze dve vrste oprečnih
informacija -- ako su sa televizije, onda
je stanje alarmantno, do nas stižu samo
razna poražavajuća istraživanja na temu
siromaštva, zdravstvene nege, edukacije,
a sa turističkih putovanja naših poznanika
dobijamo nasmejanu decu u šarenoj odeći i
divlje životinje koje srećno izvršavaju silne
komande svojih čuvara. Pretpostavljam da
svako vidi onu istinu koja mu odgovara, u
koju je spreman i voljan da poveruje.
Još otkako sam bila dete, imala sam
ogromnu želju da budem deo rezervata
za divlje životinje, da dam svoj doprinos
očuvanju vrsta kojima sad nepravedno
preti istrebljenje. Imala sam tu sreću i
priliku u kojoj su se sve kockice složile da
krajem prošle godine sebi i ispunim dečji
san i samostalno iskusim Južnoafričku
Republiku. Pri samoj pomisli da putujem
tamo sama, svi dragi ljudi iz moje okoline
imali su manje-više sličnu reakciju: “Zar
se ne bojiš? Johanezburg je na svim lista-
ma jedan od najopasnijih gradova sveta,
kako misliš da radiš sa lavovima, oni su di-
vlji...” I mnoge druge brige koje su iskreno
osetili za mene. Ali znate onaj osećaj kad
prelomite važnu odluku u sebi i osećate
da vas ne može niko više pokolebati? To
je bio taj trenutak. Rešila sam da otputu-
jem sa čistim umom i čistim srcem i da se APARTHEJD JE UKINUT makar tri jezika, nepoznati mirisi koji ula-
prepustim sudbini. PRE VIŠE OD 20 ze u sve pore. Neshvatljivo ti je da ne smeš
da prepešačiš kilometar u centru grada iz-
MOJ PRVI SUSRET JE BIO SA BAŠ TIM FA-
GODINA, ALI I DALJE među dve lokacije jer je jednostavno odvi-
MOZNIM Johanezburgom. Da budem iskre- POSTOJE ČETVRTI še nebezbedno. Neshvatljivo ti je da hodaš
na, kao jednoj ušuškanoj Evropljanki, za već pet sati i da nisi video nijednog belca.
mene je bio vrlo intenzivan doživljaj da vi-
GDE SAMO „OBOJENI“ Neshvatljivo ti je da su redovi na banko-
dim i iskusim ovakav živopisan grad. Pre IDU, I DALJE SVE matima uvek i svuda ogromni. Onda sam
nego što smo započinjali bilo kakve nezva- FIZIČKE DELATNOSTI iz razgovora sa meštanima dobila širu sli-
nične turističke ture sa meštanima, nama ku od one koju mi kao autsajderi možemo
je bilo neshvatljivo, ali morali smo da osta- OBAVLJAJU ISKLJUČIVO uopšte da percipiramo.
vimo sve svoje stvari u obližnju trafiku jer ONI, RAZLIKA U Država se hvali kako su oni „nacija
vam niko ne garantuje bezbednost ako ih duga“, gde svako može da nađe svoje me-
ponesete. A onda desetak minuta hoda
DOSTUPNOSTI sto, ali na istoku države to je još daleko od
od Glavne železničke stanice vidiš i zašto. OBRAZOVANJA I istine. Aparthejd je ukinut pre više od 20
Ogromni soliteri (gde su, pre nego što je ZDRAVSTVENE NEGE godina, ali i dalje postoje četvrti gde samo
Mandela postao predsednik, bila sedišta „obojeni“ idu, i dalje sve fizičke delatnosti
svetskih kompanija) napušteni i naseljeni
JE NEVEROVATNO obavljaju isključivo oni, razlika u dostup-
skvoterima i izbeglicama iz okolnih zema- IZRAŽENA, I ZNA nosti obrazovanja i zdravstvene nege je
lja, parkovi prekriveni smećem i improvi- SE KOME JE ŠTA neverovatno izražena, i zna se kome je šta
zovanim tezgama, reka ljudi koji se glasno dopušteno.
sporazumevaju bez problema mešavinom DOPUŠTENO Suludo je pomisliti da se 300 godina
 EKSKLUZIVNA REPORTAŽA 75

kolonijalizma može izbrisati za dve dece-

nije, ali vidljivi su koraci unapred, koji su
mogući samo uz socijalnu pravdu inače
će belci Južnoafrikanci ostati zarobljeni
strahom za neizvesnu budućnost i krivi-
com za prošlost, dok će crnci i dalje ostati
ogorčeni i besni.

NASUPROT TOME, OD MOMENTA KAKO ZA-

KORAČIŠ U KEJPTAUN, OSEĆAŠ se odmah
dobrodošlim, naprosto se oseća uticaj
Evrope i duh Mediterana. Isti problem,
more i zapad države, ali oni se na potpuno
drugi način nose sa tim. Koncept zajed-
nice postoji svuda i to se vidi i po malim
stvarima -- poznate gradske atrakcije daju
deo prihoda nazad zajednici preko svojih
fondacija, turističke agencije unajmljuju
vodiče meštane iz siromašnih četvrti, po-
stoje razni poslovni inkubatori koji podr-
žavaju rad preduzetnika, izgrađeni su po-
sebni ograđeni delovi obala samo za foke i
pingvine kako bi oni mogli neometano bez
koliko-toliko ljudskog uticaja da žive.
Prepuna utisaka i s pomerenim grani-
cama komfora, zasigurno, krenula sam
ka izabranom kampu za divlje životinje
-- Wild Cats World, ne znajući šta da oče-
kujem. Znala sam da je problematika uto-

STRANI LOVCI
IZABERU PREKO
VEB-SAJTA KOJU
JEDINKU TAČNO
ŽELE DA ODSTRELE,
ONA SE DOVEDE U
MINIJATURNI KAVEZ
I ZATIM „LOVCI“,
MAHOM NEISKUSNI,
OČAS POSLA DOBIJU
SVOJ “MUKOTRPNO”
ZARAĐENI TROFEJ
76 EKSKLUZIVNA REPORTAŽA
čišta kompleksna, ali nisam bila svesna
u šta ću se uplesti niti koliko je to duboko
ukorenjeno i blisko povezano sa kultur-
nom, socijalnom i ekonomskom situaci-
jom u zemlji i šire.
Najpre sam bila potpuno van sebe od
uzbuđenja jer sam konačno tamo, o čemu
sam dotad samo sanjala, budila sam se
uz riku lavova, šetala unutar kaveza sa
gepardima, hranila leoparde i bacala lop-
tice karakalima. Čak i sad zvuči kao da
je to deo nekog drugog života! Naravno,
to je onaj uopšteni deo koji je za ovlašno
prezentovanje drugim ljudima (kao što
sam napomenula na početku razdraganu
decu u raznobojnoj odeći), iza toga je sta-
jao težak fizički rad od 12 sati dnevno, na
temperaturi od 40 stepeni, u stanju pune
alertnosti tela jer afrička divljina nije ni-
kako dobroćudna.
U to sam se uverila vrlo brzo. Svoj reali-
ty check sam dobila već drugog dana kada
me je ujeo Bahati, jedan od naših naj-
nemirnijih leoparda. Srećom, u pitanju
je bio samo prst. Zatim su usledili ujedi
otrovnih paukova, bezbrojni ubodi i ogre-
botine otrovnih biljaka. Posle nekog vre- veb-sajtovima, gde su svi nasmejani, lepo
mena prihvatiš to kao neku normalnost i obučeni, pocrneli i drže divlje životinje u
samo guraš dalje. rukama ne bi li izmamili iz nas emotivne
reakcije i potencijalnu finansijsku dona-
TO JE ONA PRIČA IZ POZADINE KOJA SE NE ciju. Daleko od toga da su moji pehovi ne-
vidi po društvenim mrežama, po ulepša- gativno obeležili na bilo koji način ovo pu-
nim prezentacijama rezervata na raznim tovanje, naprotiv, zahvaljujući njima još
više sam zaronila u tamošnji realan život,
i na tome sam neizmerno zahvalna. Moj
otac je doduše manje zahvalan, ali valjda
SVAKI PUT KADA to tako ide kada si roditelj.
NEKO PLATI DA VODI Kratkim boravkom od mesec dana
uspela sam samo da zagrebem površinu
NA POVOCU GEPARDA, fragilnog ekosistema i začaranog kruga
DA SE SLIKA SA NJIM kojem svi daju svoj doprinos, bili toga
IZBLIZA, DA GLEDA svesni ili ne. Imamo sa jedne strane far-
me koje se nazivaju rezervatima, gde se
KAKO LAVOVI SKAČU masovno uzgajaju divlje životinje, često i
KROZ OBRUČE, ON parenjem jedinki u srodstvu, gde se one
drže u nehumanim uslovima i potom pre-
PODRŽAVA SISTEM prodaju raznim farmama radi lova. To se
I STOGA NEMA završava u najvećem broju slučajeva tako
RAZLOGA DA SE ON što strani lovci izaberu preko veb-sajta
koju jedinku tačno žele da odstrele, ona se
URUŠI dovede u minijaturni kavez i zatim „lov-
ci“, mahom neiskusni, očas posla dobiju

svoj “mukotrpno” zarađeni trofej.
Nesvesni inostrani volonteri takođe
daju svoj doprinos ovom zlom krugu. Ti
isti kampovi im naplaćuju ogromne sume
kako bi njima obezbedili jedinstveno is-
kustvo držanja lavića u naručju, a sebi
potrebnu radnu snagu za hiperprodukci-
ju. A volonteri se ne zapitaju otkud lavići
tu, gde im je majka i naposletku gde oni
nestanu kad porastu. Ili ako se zapitaju,
okrenu glavu i naprave još koju sliku, da
lakše zaborave. Vlastima takođe odgovara
ova vrsta poslovanja jer ti isti inostrani
lovci generišu 130 miliona dolara priho-
da godišnje državi čiji je razdor između
bogatih i siromašnih jedan od najviših u
celom svetu.
POSTOJE RAZNE INICIJATIVE DA SE OVAKO
OKRUTAN MEHANIZAM PROMENI, ali ključ je
u zajedničkoj volji, ponuđenim pogodnim
alternativnim rešenjima za sve strane i
pre svega u obrazovanju i znanju. Važno
je da svi uključeni prihvate odgovornost
za svoje postupke i da budu svesni da sva
dela imaju svoje posledice. Svaki put kada
neko plati da vodi na povocu geparda, da
se slika sa njim izbliza, da gleda kako lavo-
vi skaču kroz obruče, on podržava sistem
77
ran za koji znamo da nabavlja sastojke od
SVOJ REALITY CHECK masovnih uzgajivača sa neprihvatljivim
SAM DOBILA VEĆ uslovima, ili kada pijemo sok sa slamkom
DRUGOG DANA KADA kojoj treba skoro 200 godina da se razloži
u prirodi, mi podržavamo sistem. Hajde
ME JE UJEO BAHATI, svi da budemo samosvesni i socijalno od-
JEDAN OD NAŠIH govorni, jer ništa nije nemoguće promeni-
ti, moć izbora je na nama i zato treba da je
NAJNEMIRNIJIH iskoristimo.
LEOPARDA. SREĆOM,
U PITANJU JE BIO NE BIH MOGLA REČIMA DA IZRAZIM SVOJU
ZAHVALNOST I, pre svega, poštovanje koje
SAMO PRST. ZATIM gajim prema kampu Wild Cats World i
SU USLEDILI UJEDI njegovoj osnivačici Babet de Jonge i ču-
varima Zanel i Inge. Sve životinje su ili
OTROVNIH PAUKOVA, kupljene sa liste za odstrel ili udomljene
BEZBROJNI UBODI I kao siročad. Njihova posvećenost pravim
OGREBOTINE OTROVNIH vrednostima i iskrena želja da pomognu
sveukupnom ekosistemu i ponovo prona-
BILJAKA đu mesta u njemu za ugrožene životinje
ne prestaje da me oduševljava. Upravo
sada su, nakon niza godina borbe sa ad-
ministracijom i vlastima, uspeli da pre-
meste četiri mlada leoparda (uključujući
i stoga nema razloga da se on uruši. To se i mog miljenika Bahatija) u pripremni
isto odnosi na druge aspekte života. Sva- rezervat iz kojeg će nakon adaptacionog
ki put kada se odlučimo da kupimo neki perioda preći u divljinu, gde će moći da
proizvod kompanije za koju znamo da žive onako kako i zaslužuju. I to je ogro-
ugnjetava radnike, kada sednemo u resto- mna stvar. ®
78 UPOZNAJ SVET

BURGU
ZEMLJA VINA, SENFA,
MEDENJAKA, DVORACA I
MARIJE MAGDALENE
 UPOZNAJ SVET 79

UNDIJA
Burgundija je mozaik od Morvana čiji potoci preko Sene, Loare
i Rone završavaju u tri različita mora, preko nepokornih Gala
Vercingetoriksa, Rimljana koji su došli vođeni Julijem Cezarom i
doneli prve čokote grožđa, skandinavskih avanturista koji su dali
današnje ime Burgundiji u petom veku, benediktinaca koji su
odavde vladali nekoliko vekova dobrim delom planete, ali i belih
monaha kao njihovih oponenata, do Marije Magdalene čije se
mošti, po legendi, nalaze u ovim krajevima
PIŠE ŽELJKO PANTELIĆ, DOPISNIK ORIGINALA IZ RIMA
I
80 UPOZNAJ SVET

ma nešto čarobno i pitomo u

Burgundiji ili Burgonji. Kao da je
najbolji deo magije keltskih dru-
ida ostao u ovim krajevima da
podseća da su misteriozne šume
Morvana, nekada davno, naselja-
vali Kelti. Sve je u Burgundiji, do industrija-
lizacije u poslednjih pola veka, napravljeno
po meri čoveka, kao da je samo lepota imala
pravo da bude pretenciozna, čak i kada se
ispoljavala kroz dobrotu i milosrđe u bolni-
cama-prihvatilištima.
Burgundija je mozaik od Morvana čiji
potoci preko Sene, Loare i Rone završava-
ju u tri različita mora, preko nepokornih
Gala Vercingetoriksa, Rimljana koji su do-
šli vođeni Julijem Cezarom i doneli prve
čokote grožđa, skandinavskih avanturista
koji su dali današnje ime Burgundiji u pe-
tom veku, benediktinaca koji su odavde
vladali nekoliko vekova dobrim delom
planete, ali i belih monaha kao njihovih
oponenata, do Marije Magdalene čije se
mošti, po legendi, nalaze u ovim krajevi-
ma, vojvoda koji su se među poslednjima
pokorili moćnoj francuskoj državi na levoj
obali Rajne, do fudbalskog čuda iz Osera NAJUPEČATLJIVIJI
koji smo decenijama pogrešno zvali Okser.
Burgundija su nepregledni vinogradi OBILAZAK BURGUNDIJE JE
sa čokotima koji ne prelaze metar visine, ONAJ KOJI PODRAZUMEVA
srednjovekovni gradovi koji svoj lični opis
nisu promenili u poslednjih par vekova, UPOTREBU REČNOG BRODA
dvorci i samostani koji kao noćni čuvari
negde dominiraju panoramama a negde
I BICIKLA. ZAHVALJUJUĆI
su skriveni u šumama. Burgundija su prve SVOJIM PLOVNIM REKAMA
velike bolnice u kojima su svi bili lečeni,
bez obzira na to da li su plemićkog ili ple-
I KANALIMA, GOTOVO
bejskog roda. Burgundija su i reke i kanali, SVAKI DEO REGIONA JE
jedan mali džep Francuske sa 1.200 kilo-
metara vodenih puteva, zahvaljujući koji- DOSTUPAN, A TAMO GDE
ma su ovdašnji stanovnici bili dobrostoje- SE NE MOŽE VODOM, NIJE
ći još u srednjem veku.
NIKAD DALEKO DA SE NE BI
BURGUNDIJA JESTE ZEMLJA VINA, BELOG
I CRVENOG, SA HILJADUGODIŠNJOM tradi-
MOGLO STIĆI BICIKLOM
cijom, ali bi bilo nepravedno i reduktivno
svesti je samo na vino, jer je ona mnogo
više od toga. U Burgundiji se i jede dobro,
pogotovo ko može da podnese miris sireva deo regiona je dostupan, a tamo gde se ne na panorama srednjovekovne francuske
koji su jednako neprijatni koliko i ukusni, a može vodom, nije nikad daleko da se ne varoši koja je zadržala dobar deo svog
tu je i drugi burgundski specijalitet, dižon- bi moglo stići biciklom. Naravno, ni auto istorijskog šmeka. Sa Jone se najbolje vidi
ski senf, da vam pomogne da pojedete bilo nije loša opcija. U tom slučaju izbegavajte dominacija katedrale Sen Etjen, opatije
šta. Kao i dižonski medenjaci (pain d’epi- auto-puteve i magistralne pravce, koristite Sen Žermen i crkve vinara Sen Pjer. Cen-
ce), da se zasladite, i progutate kafu koja je isključivo regionalne i lokalne, jer se tik tar grada je neka vrsta srednjovekovnog
i dalje veoma loša. pored njih nalazi dobar deo lepog koji tre- Diznilenda sa sat-kulom koja predstavlja
Najupečatljiviji obilazak Burgundije ba videti. deliciozan detalj.
je onaj koji podrazumeva upotrebu reč- Srećan i lep, to je drugo ime za Oser. Toner je varošica koju bi trebalo videti
nog broda i bicikla. Zahvaljujući svojim Grad kojem se trijumfalno prilazi ploveći zbog vrela “Fosse Dionne”, koje su još Kelti
plovnim rekama i kanalima, gotovo svaki rekom Jona sa koje se pruža nezaborav- i stari Rimljani poznavali. Izvor je toliko

dubok da je vekovima odolevala legenda
da izvorište čuva ogromna zmija. U Tone-
ru se nalazi i najstarija bolnica-prihvatili-
šte koju je napravila Margerita Burgund-
ska u 13. veku. Na par desetina kilometara
od Tonera nalazi se manastir Fontenej,
najstarija opatija rimokatoličkog crkve-
nog reda cistercita.
NAPRAVLJENA JE PO ŽELJI SVETOG BER-
NARDA OD KLERVOA U 12. veku, usred šume
i sa drugačijim pogledom na svet i crkvu od
benediktinskog reda; zato cisterciti nose
odeću u prirodnoj boji vune, u kontrastu
sa crnim mantijama benediktinaca, zbog
čega su i nazvani belim monasima. Mana-
stir je izgubio deo svog prvobitnog izgleda,
ali i posle 900 godina ubedljivo svedoči o
vremenima u kojima je izgrađen.
Nastavljajući put ka Dižonu stiže se
pravo na bojno polje Alezije gde je Julije
Cezar porazio i zarobio mitskog vođu Gala
Vercingetoriksa pola veka pre Hristovog
rođenja. Osim iskopina galsko-rimskog
grada, poljem dominira statua galskog
junaka Vercingetoriksa koju je dao sagra-
diti Napoleon III. Ironijom sudbine galski
vođa je prikazan onako kako ga je Cezar
opisao u svojim Komentarima o galskom
ratu.
Semur an Osua je kao udarac groma iz
vedrog neba. Nešto poput putovanja kroz
vreme. Semur je jedan od najočuvanijih
srednjovekovnih gradova. Opasan zidina-
ma i zagrljen rekom Armanson nudi retku
priliku da se okom i rukom doživi gradsko
utvrđenje iz 14. i 15. veka. Ništa se u Semu-
ru nije bitno promenilo u poslednjih pet
vekova. Markiza Emili di Šatle je šetajući
po bedemima što spajaju maestozne kule
koje okružuju Semur i ogledajući se u le-
njom toku Armansona razmišljala i pisala
svom prijatelju Volteru.
Istorijski centar Dižona svedoči o bogat-
stvu i prosvećenosti burgundskih vojvoda
koji su vekovima vladali na tim prostori-
ma. Nije slučajno da je Vojvodska palata
(Palais des Ducs) danas muzej u kojem se
čuvaju brojna remek-dela. A remek-delo
je i dižonska Notr Dam sa svojim sovama
i satom “Jacquemart”, kao i cela Rue Ver-
rerie. U Dižonu vam ne treba ni karta ni
vodič, dovoljno je da sledite “sove” na ploč-
nicima i table koje vas usmeravaju i obja-
šnjavaju gde se nalazite u prestonici senfa
i medenjaka.
ZLATNA DOLINA (COTE D’OR) KOJA SPA-
JA DIŽON I BON je u suštini “zlatna dolina
vinograda i podruma vina”. Više od 50 ki-
lometara vinograda prošaranih vinskim
podrumima melem je za sva čula. Dolina
je dobila ime po boji zemljišta koje je zlat-
no-crvene boje i u kompoziciji sa čokotima
i bojom belog i crnog grožđa to je slika koju
nećete nikada izbrisati iz sećanja.
Bon je krajnje simpatičan gradić u ko-
jem se svuda stiže peške bez problema.
UPOZNAJ SVET 81
SEMUR AN OSUA JE
KAO UDARAC GROMA IZ
VEDROG NEBA. NEŠTO
POPUT PUTOVANJA KROZ
VREME. SEMUR JE JEDAN
OD NAJOČUVANIJIH
SREDNJOVEKOVNIH
GRADOVA. OPASAN
ZIDINAMA I ZAGRLJEN
REKOM ARMANSON NUDI
RETKU PRILIKU DA SE
OKOM I RUKOM DOŽIVI
GRADSKO UTVRĐENJE IZ
14. I 15. VEKA
Arhitektonski biser Bona je “Hotel-Dieu”,
odnosno bolnica koju je sredinom 15. veka
osnovao bračni par Rolen da bi zbrinuo
svoje sugrađane koji su patili od posledica
tzv. Stogodišnjeg rata. Poseban utisak na
putnika namernika ostavlja krov u živopi-
snim bojama, kao i unutrašnja struktura
koja svedoči kako su bolesnici bili lečeni i
kako je bolnica živela.
Ako je Dižon prestonica današnje Bur-
gonje, Oser i Semur srednjovekovne, onda
je Oton njen antički glavni grad. Ili, bolje
rečeno, Avgustov grad, budući da je ime
dobio po prvom rimskom imperatoru.
Rimski amfiteatar sa 20.000 mesta, kapi-
je koje ništa ne bi imale da pozavide onoj
u Triru ili Konstantinovoj, Janusov hram
-- dovoljno su dobri razlozi da se provede
dan-dva u Avgustovom gradu.
I na kraju, najspiritualniji deo Burgun-
dije: Vezelej. Ugnežđen na vrhu brda pod
nogama bazilike Svete Magdalene, Veze-
lej je nekoliko vekova bio meta hodočašća
pošto su u njegovoj bazilici pohranjeni po-
smrtni ostaci Marije Magdalene.
Budući da se nalazi na francuskoj marš-
ruti za Santjago de Kompostelu, Vezelej je
sa Rokamadurom najvažnija stanica na
jednom od tri najvažnija hrišćanska hodo-
čašća. Bazilika spolja izgleda trošno, ali je
njena unutrašnjost ispunjena relikvijama
vezanim za Mariju Magdalenu, kao i mo-
litvama, nadama, željama i posvećenošću
vernika. ®
 82 DIRECT
NA DEVETOJ DIRECT MEDIA AKADEMIJI OD 15. DO 18. MAJA U MADLENIJANUMU SAZNAJTE
KAKO SE
SNOVI
PRETVARAJU
U REALNOST
DIRECT MEDIA AKADEMIJA POD NAZIVOM
“I HAVE A DREAM” u maju otvara vrata svi-
ma zainteresovanima koji žele da pričaju
o strategiji brenda, komunikacijskom pla-
niranju, istraživanju, digitalu, PR-u, druš-
tvenim mrežama, trendovima... ukratko,
o svemu što čini i što će činiti svet adver-
tajzinga. Inovativno poslovanje i digitalna
transformacija biće teme o kojima će pri-
čati specijalni gosti Akademije, svetski ek-
sperti koji su ostavili i dalje ostavljaju trag
u svetu komunikacija – u pitanju su Faris
Jakob, suosnivač nomadske agencije za
strateško i inovacijsko savetovanje Geni-
us/Steals, koja sarađuje sa brendovima,
agencijama i startapovima širom sveta,
kao i Jonas Kjelberg, jedan od kreatora
platforme Skype.
Odgovore na pitanja kuda se zaputio
svet advertajzinga i koji su to potezi pred
nama u bliskoj budućnosti, donosi prvi mo-
dul “Brending i marketinška strategija”
brenda koji će voditi Mitja Tuškej, izvršni
direktor Direct Media Slovenija. Program
je namenjen marketing zaljubljenicima i
stručnjacima koji se bave brendingom, a
cilj mu je osnaživanje polaznika u njiho-
vim nastojanjima da uhvate novi talas i sa-
vladaju trendove u intimnoj komunikaciji
između brenda i ciljne grupe.
Kako uspešno preneti poruku, kreirati
integrisanu kampanju i podstaći komuni-
kaciju sa ljudima – biće otkriveno na dru-
gom modulu pod nazivom “Komunika-
cijsko planiranje”. Cilj ovog modula, koji
će voditi Marija Matić, Media Planning
Director, Direct Media Srbija jeste da se
stavi pod lupu savremena komunikacija
i način komuniciranja: od tradicionalnih
masovnih medija do hiperindividualiza-
cije i samih ljudi kao medija. Pričaće se o
dvosmernoj komunikaciji u fragmentisa-
nom svetu oglašavanja – da li je moguća
i ako jeste, koji je metod za uspeh? Ovaj
program je namenjen advertajzing pro-
fesionalcima i svima onima koji žele da
nauče kako i gde da se oglašavaju, kako bi
povećali svoje rezultate.
KAKO SE SNOVI PRETVARAJU U REAL-
NOST? Odgovor na ovo pitanje dobićemo
iz prve ruke 18. maja na četvrtom, Festi-
valskom danu Direct Media Akademije,
koji je rezervisan za Farisa Jakoba, mar-
ketinškog konsultanta sa ekspertizom u
oblasti inovacija koji je rešio da živi svoj
san, i Jonasa Kjelberga, koji verovatno
nije ni sanjao da će njegov san promeniti
svet (tele)komunikacija. Oni će nam do-
neti priču o “game changer-ima”, putu koji
je potrebno prevaliti da bismo inovirali
poslovanje i digitalno se transformisali.
Doneće nam i odgovore na pitanja zašto
su neke kompanije, marketinške agencije
i pojedinci danas inovativniji od drugih i
kako da učimo od njih i ostvarujemo svoje
snove.
Direct Media Akademija nastala je
2012. godine kao interni edukativni pro-
gram. S vremenom je rasla, razvijala se
i otvorila vrata svim zainteresovanim
polaznicima. ​Program je kreirao tim vo-
dećih stručnjaka Direct Media, sa ciljem
da svoju ekspertizu i sveobuhvatan uvid u
marketinške komunikacije podeli sa kole-
gama, partnerima, preduzetnicima.
Ovogodišnji slogan Direct Media Aka-
demije posvećen je obeležavanju 50 godi-
na od smrti Martina Lutera Kinga.
www.novakdjokovicfoundation.org