ЗАДАТАК 03

2. ПРОРАЧУН КОНВЕКТИВНЕ ГРЕЈНЕ

ПОВРШИНЕ

2.1. Геометрија конвективне грејне површине

Површина конвективне грејне површине, са слике
котла износи:
H k  z1  z2  π  d  l [m2]
где су:
z1 – број цеви у једном реду
z2 – број редова цеви
d [m] – спољни пречник цеви
l [m] – дужина цеви која размењује топлоту са димним
гасовима
 c
z2 s2

a, l

s1 d

z1
(z1-1)s
b

s1 – попречни корак цеви (не мења се са слике)

s2 – уздужни корак цеви (не мења се са слике)
Слободан пресек за струјање гасова:
F  a  b  z  d  a [m2]
1
где су:
а – висина канала кроз који пролазе димни гасови
b – ширина гасног канала

l
a
2.2. Провера конвективне грејне површине
- Претпоставити температуру димних гасова на
излазу из конвективне грејне површине
- На основу претпостављене температуре димних
гасова на излазу из конвективне грејне површине
и одговарајућег коефицијента вишка ваздуха,
одредити енталпију димних гасова на излазу из
конвективне грејне површине према формули
I1  VRO2 ct CO2  VNo2 ct N2  VHo2O ct H 2O  α1  1V o ct V [kJ/kg]

Количина топлоте размењена конвекцијом у цевној

решеци – према претпоставци:


Qk  φ  I l''  I1  [kJ/kg]
Провера:
H k  k  Δt
QCR  Qd   Qkp   10 3 [kJ/kg]
Br
Br [kg/s] – стварно сагорела количина горива
Hk [m2] – површина конвективне грејне површине
I”l [kJ/kg] – енталпија продуката сагоревања на крају
ложишта одређена из прорачуна ложишта
из последње итерације
I1 [kJ/kg] – енталпија продуката сагоревања иза
конвективне грејне површине коју
претпостављамо

По завршеном прорачуну, укупна количина топлоте

која се предаје на цевној решетци једнака је збиру
дозрачене количине топлоте из ложишта и количини
топлоте која се преда конвекцијом:

QCR  Qk  Qd [kJ/kg]
 Дозрачена количина топлоте из ложишта
Уколико конвективна површина има 5 или више
редова цеви, количина топлоте, предата улазном
пресеку у потпуности се апсорбује:
q po
 H ul
Qd  Qdul  r r [kJ/kg]
Br
Топлотно оптерећење конвективне површине је:
Br  Qr
qr  ηh 
po
[kW/m2]
Fz
где су:
ηh [-] – степен расподеле топлотног оптерећења
по висини ложишта у функцији од рела-
тивне висине ложишта (x = 1), слика С-4,
страна 144, приручника ТППК (ηh=0,8)
Qr [kJ/kg] – количина топлоте размењена у ложишту
Fz [m2] – површина зидова ложишта (табела 1)
Озрачена површина улазног пресека конвективне
грејне површине је:

H rul  z1  1  s1  l [m2]

где jе:
s1 [m] – попречни корак цеви
z1 – број цеви у једном реду
l [m] – дужина цеви која размењује топлоту са
димним гасовима
Уколико конвективна површина има мање од 5 редова
цеви, количина топлоте, предата улазном пресеку не
апсорбује се у потпуности :
xsn  qrpo  H rsn
Qd  Qdsn  [kJ/kg]
Br
где су:
xsn < 1 – угаони коефицијент конвективне грејне
површине и одређује се са слике С-2г на
страни 142 приручника ТППК
Hsnr = Hulr [m2] – озрачена површина конвективне грејне
површине
Qdiz  Qdul  Qdsn – за следећу грејну површину
 Коефицијент пролаза топлоте
За сагоревање чврстог горива и шаховски распоред
цеви (за конвективни испаривач – секциони котао),
коефицијент пролаза топлоте се одређује према
обрасцу:
1
k [W/m2K]
1
ε
α1
За сагоревање чврстог горива и коридорни распоред
цеви као и за цевне решетке (без обзира на распоред
цеви – за котлове мањих капацитета), kоефицијент
пролаза топлоте се одређује према обрасцу:
k  ψ  α1 [W/m2K]
где је:
α1 [W/m2K] – коефицијент прелаза топлоте са гасова
на зид цеви за конвективне цевне снопове
ε [m2K/W] – коефицијент запрљаности (зависи од
великог броја фактора – врсте горива,
брзине гасова, пречника цеви, распореда
цеви, сортимана итд.)
ψ [-] – коефицијент топлотне ефикасности (зависи од
квалитета угља). Вредности се одређују на
основу табеле 23, на страни 76, приручника
ТППК.
Вредности коефицијената ε и ψ наведене су у
поглављу 7.2.4. приручника ТППК.
Коефицијент прелаза топлоте са гасова на зид цеви за
конвективне цевне снопове одређује се према
обрасцу:
α1  ξ  α k  α r  [W/m2K]
где је:
ξ [-] – коефицијент искориштења грејне површине.
αk [W/m2K] – коефицијент прелаза топлоте конвекцијом;
(поглавље 7.2.1. приручника ТППК)
αr [W/m2K] – коефицијент прелаза топлоте зрачењем;
(поглавље 7.2.2. приручника ТППК)
За попречно наструјаване цевне снопове ξ = 1 и то је
случај који се појављује у пројектним задацима.
За полуозрачене прегрејаче и грејне површине са
сложеним наструјавањем ξ се одређује према
поглављу 7.2.4. приручника ТППК.
 Коефицијент прелаза топлоте конвекцијом при
попречном наструјавању
Коридорни поредак цеви
0,65
λ w d 
α k  0,2  Cz  Cs     Pr 0,33 [W/m2K]
d ν 
где је:
Cz [-] – поправка због броја редова цеви по току
гасова z2 и у зависности од z2 износи:
за z2 < 10; Cz  0,91  0,0125  z2  2
за z2 ≥ 10; Cz  1
Cs [-] – поправка због конструкције цевног снопа и
израчунава се према обрасцу:
2
  σ2 
3

Cs  1  2  σ 1  3    1   
  2  
где је:
s1
σ1  – релативни попречни корак
d
s
σ 2  2 – релативни уздужни корак
d
Примењивост обрасца је ограничена, и то:
ако је σ1  1,5 тада је Cs  1
ако је σ2  2 тада је Cs  1
ако је σ2  2 и σ1  3 тада се узима да је σ1  3
λ [W/mK] – коефицијент провођења топлоте при
средњој температури гасне струје (табела
Т-2, на страни 117 приручника ТППК);
t l''  t1
t sr  – средња температура продуката сагоревања
2
d [m] – спољашњи пречник цеви;
Брзина струјања гасова кроз конвективну грејну
површину:
Br  Vg  t sr  273 
w [m/s]
273  F
где је:
Vg [m3/kg] – запремина влажних продуката сагоревања
при средњем коефицијенту вишка ваздуха
за конвективну грејну површину - αsr
α l  α1
α sr 
2
t l''  t1
t sr  [oC] – средња температура продуката
2 сагоревања
t1 [oC] – температура димних гасова, из I – t дијаграма
на основу претпостављене количине топлоте
Qk, односно енталпије продуката сагоревања
I1 и коефицијента вишка ваздуха α1.
F [m2] – слободан пресек за струјање гасова
(израчунат на почетку тачке 2)
ν [m2/s] – коефицијент кинематичке вискозности из
табеле Т-2, на страни 117 приручника ТППК
Pr [-] – Прандтлов број из табеле Т-2, на страни 117
приручника ТППК, за средњу температуру
димних гасова

Напомена:
Ако је угао наструјавања (слика 11) β < 80О, тада се αk
увећава за 7% тј. αk = 1,07 • αktab.
Шаховски поредак цеви
0,60
λ w d 
α k  C z  Cs     Pr 0,33 [W/m2K]
d ν 
где је:
Cz [-] – поправка због броја редова цеви по току
гасова z2 и у зависности од z2 износи:
за z2 < 10 и σ1 < 3; Cz  3,12  z20,05  2,5
за z2 < 10 и σ1 ≥ 3; Cz  4  z20,02  3,2
за z2 ≥ 10; Cz  1
Cs [-] – поправка због конструкције цевног снопа;
дефинише се у зависности од релативног
попречног корака σ1 и величине:
σ1  1
φσ  '
σ2  1
где је:
1 2
σ 2'   σ1  σ 22 – средњи релативни дијагонални
4 корак цеви
ако је 0,1  φσ  1,7 тада је Cs  0,34  φσ0,1
ако је 1,7  φσ  4,5 и σ1  3 тада је Cs  0,275  φσ0,5
ако је σ1  3 тада је Cs  0,34  φσ0,1

Напомена:
За шаховске снопове нема поправке услед различитог
угла наструјавања
 Коефицијент прелаза топлоте зрачењем
Коефицијент пролаза топлоте зрачењем продуката
сагоревања налази се по следећим обрасцима:

- за гасну струју са летећим пепелом

4
T 
1  z 
Az  1 T 
αr  σo   A T 3  [W/m2K]
2 T
1 z
T
- за гасну струју без летећег пепела
3,6
 Tz 
1  
Az  1  T 
αr  σo   A T 
3
[W/m2K]
2 Tz
1
T
где је:
σ o  56,7  10 9 [W/m2K4] – степен зрачења апсолутно
црног тела
Az – степен црноће запрљаних зидова
Az  0,8 – за котловске грејне површине
Степен црноће гасне струје при температури Т [K]
одређује се према обрасцу:
A  1  e-aps
Укупна оптичка дебљина гасне струје са летећим
пепелом одређује се према обрасцу:

aps  ag rn  ap μlp ps
Вредности у претходном обрасцу се одређују за Тsr, αsr
и s.
За сагоревање чврстог горива у слоју је:

 
aps  ag rn ps [m/s]
где је:
p  1 bar
Дебљина гасног слоја за глаткоцевне снопове је:
 4 s1  s2 
s  0,9  d     1 [m]
π d 
2

Tl''  T1
T  Tsr  [К] – средња температура продуката
2 сагоревања за конвективну
грејну површину
Температура спољашње површине наслаге је:

Tz  t z  273  t  Δt  273 [К]

где је:
t [oC] – средња температура пријемника топлоте
Δt  80 o C – за цевну решетку
Δt  60 o C – за испаривачке цевне снопове (за
конвективни испаривач – секциони
котао)
Коефицијент запрљаности за шаховске снопове је:
ε  Cd  Cfr  εo  Δε [m2K/W]
где је:
Cd – поправка због пречника цеви, слика 29б, на
страни 77 приручника ТППК,
Cfr - поправка због фракционог састава летећег
пепела и израчунава се према обрасцу:
R30
Cfr  1  1,18  log
33,7
где је:
R30 – остатак на ситу од 30 μm
Када нема ових података: Cfr  1
εо – почетни коефицијент запрљаности, слика 29а, на
страни 77 приручника ТППК,
Δε – поправка коефицијента запрљаности, одређује се
према табели 24, на страни 77 приручника ТППК

Коефицијент запрљаности за коридорне снопове је:

ε  0,0043 [m2K/W]
Средња температурска разлика одређује се као
логаритамска према обрасцу:
Δtv  Δt m
Δt  [оC]
Δtv
ln
Δt m
 t
Δtv  t l''  t k
''
tl
Δtm  t1  t k

tv
t1

tk tm

QK  QKP
Дозвољена грешка: Δ  100   2%
QK
Укупна количина топлоте која се размени на цевној
решетци је
QCR  QK  QD